http://www.besplatniseminarskiradovi.

com

Predmet: Finansijski menadment

Tema: Finansijka kontrola i nadzor

Sadraj
Abstract.............................................................................................................2 Kljune rei.......................................................................................................2 Uvod...................................................................................................................2 Finansijska kontrola.........................................................................................3 Interna kontrola i nadzor.................................................................................4 Vrste interne kontrole..........................................................................................................5 Deter inante za ostvarivanje interne kontrole...................................................................! "i itiranost interne kontrole u s#reavanju #ronevera...........................................................$ Is#itivanje interne kontrole od strane revizora........................................................................$ Izve%taj o internoj kontroli.......................................................................................& Vrste 'inansijske kontrole................................................................................( )reventivna kontrola........................................................................................( *aknadna kontrola........................................................................................+, -akljuak.................................+2 "iteratura................................+3

////////////////////////////////////////////////////////////////// 2 ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Abstract
Finansijsko planiranje se pojavljuje kao metod i instrument finansijskog upravljanja i predstavlja osnovu poslovanja. Dok finansijska kontrola predstavlja praenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje procesa reali acije tih planova. !va vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni. "nterna kontrola o na#ava skup mera koje predu ima menad$ment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. %omenute mere se mogu definisati i grupisati na sledei na#in, i to: a&tita imovine 'sredstava( od preteranog tro&enja, obe be)enje pou danosti ra#unovodstvenih podataka* dosledna reali acija poslovne politike u svim delovima privrednog dru&tva i ocenjivanje rada sektora, aposlenih i menad$menta. +o$e se podeliti na administrativnu i ra#unovodstvenu kontrolu. "nformisanje i uveravanje mend$menta da se svi delovi predu ea pridr$avaju osnove poslovnog plana i poslovne politike u anali iranom poslovnom periodu, smatra se temeljnim adatkom internog nad ora. , interni nad or nikako ne sme obavljati jedna osoba od njenog po#etka do kraja kako ne bi do&lo do loupotrebe i prevare. -a internu kontrolu odgovorni su svi u organi aciji: menad$ment, upravni odbor, interni revi ori i ostalo osoblje. "nterna kontrola se sprovodi od strane revi ora i to kro dve fa e: studiranja i ocenjivanja. . fa i studiranja revi or pribavlja doka e putem tri forme, i to: standardni upitnici a internu kontrolu, atim, tekstualno prika ivanje i &ematsko prika ivanje. -atim daje ocenu na osnovu prikupljenih podataka i sastavlja i ve&taj. Finansijska kontrola mo$e biti: preventivna i naknadna. /od preventivne kontrole sti#u se informacije ne samo o tome kakve poslovne radnje treba obaviti, na koji na#in i u koje vreme, ve kod nje postoje mogunosti da se u slu#aju negativne ocene takve radnje mogu spre#iti, ili kod ve apo#ete radnje tok i vr&avanja te radnje mo$e obustaviti. 0aknadna kontrola omoguuje da se na osnovu pribavljenih informacija sagledaju nedostaci u utvr)ivanju i sprovo)enju finansijske politike u proteklom periodu. 0a osnovu toga sa nanja odgovarajui organi u obavljenim finansijama koriste naknadnu kontrolu kao osnov a dono&enje poslovnih odluka o buduim poslovima i, drugo, koriste je radi korekcije ve obavljenih poslova, odnosno radi otklanjanja njihovih posledica, ukoliko je to nu$no i moguno.

Kljune rei 0 'inansijska kontrola1'inansijsko #laniranje1 interna kontrola1

nadzor1 revizija1 revizor1 raunovodstvena evidencija i kontrola.

Uvod
%redu ee ne propu&ta svoj budui ra voj stihiji, ve nastoji da ga asniva na dobrom projektovanju 'dugoro#nom, srednjoro#nom, kratkoro#nom( svih svojih pojedina#nih vrsta aktivnosti i njegove individualne reprodukcije. 1olje re#eno, ono sa#injava #itav ni svojih poslovno2materijalnih planova 'nabavke, proi vodnje, prodaje, kadrova, uvo a, i vo a, unutra&njeg transporta, investicija itd.(. Finansijsko planiranje se javlja kao metod i instrument finansijskog upravljanja, jer ono treba ////////////////////////////////////////////////////////////////// 3 ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
vrednosno da sinteti uje i uskladi sve naturalno iska ane materijalne planove, odnosno da od svih njih napravi kon istentnu finansijsku celinu. 4tru#no i objektivno konstruisan finansijski plan, treba da predstavlja sigurnu pola nu osnovu a odvijanje svih projektovanih finansijskih aktivnosti u predu eu, koje su prili#no slo$ene. %rema tome, finansijsko planiranje predstavlja predvi)anje, odnosno unapred projekcionirano usmeravanje, uskla)ivanje i raspore)ivanje elemenata finansijske funkcije predu ea. -a ra liku od poslovnog i ra#unovodstvenog planiranja, ono ima a predmet planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija. %ove anost planiranja i kontrole je stoga neminovna, jer ona u stvari predstavlja proveru, nad or i odstranjivanja odstupanja u reali aciji tih planova. +enad$ment savremenog privrednog dru&tva suo#en je sa potrebom dono&enja poslovnih odluka u ve i sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom odluke koje menad$ment donosi asnivaju se na informacijama produkovanim u ra#unovodstvenom informacionom sistemu. 4istem internog nad ora koji uklju#uje sve mere pa$nje usmerene na spre#avanje gre&aka prekomernih tro&kova i prevare, proverava i obe be)uje pou danost informacija. /lju#ni adatak internog nad ora jeste da kontroli&e sve delove predu ea da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na po#etku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menad$mentu privrednog dru&tva. . uslovima delovanja sila slobodnog tr$i&ta poja#ava se uloga internog nad ora. -a poja#ano interesovanje a uspostavljanje internog nad ora ra log vi&e su i prisustvo nelojalne konkurencije, poveane korupcije i ero ije poslovnog morala. 4trukturu sistema internog nad ora #ine, u prvom redu, interna kontrola i, s druge strane, interna revi ija.

Finansijska kontrola
/ontrola finansijskog poslovanja 'finansijska kontrola( u predu eu je onaj vid dru&tvene i interne stru#ne kontrole, #ije adatak praenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje svih poslova koje obavlja finansijska funkcija u njoj. %rema tome, predmet 'objekt( ove kontrolne funkcije je celokupno finansijsko poslovanje organi acije. 5o prakti#no na#i da ona treba da podvrgne svome ispitivanju i ocenjivanju sledea poslovna podru#ja u predu eu: blagajni#ko poslovanje, finansijsko knjigovodstvo, poslovanje sa bankama, proces finansiranje investicije 'kontrola investicionih ajmova(, proces finansiranja redovnog poslovanja 'kontrola kratkoro#nih kredita(, kori&enje devi nih kredita kori&enje finansijskih inostranih kredita, kori&enje ajedni#kih ulaganja, proces samofinansiranja 'kori&enje dobiti i amorti acije(, na#ine me)unarodnih plaanja 'u stranoj valuti(, proces nov#anih finansiranja poslovnih partnera, proces robnih finansiranja poslovnih partnera, proces poslovanja na finansijskom tr$i&tu. !va vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni. 1. 6ksternu finansijsku kontrolu obavljaju sledei dru&tveni organi: ////////////////////////////////////////////////////////////////// 7 ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
finansijske inspekcije, devi ne inspekcije, 4lu$be platnog prometa, carinska kontrola avodi a cene, organi 0arodne banke i kontrolni organi banaka.

2. "nternu finansijsku kontrolu vr&e t v. finansijski kontrolori koji ovu funkciju obavljaju u sklopu integralne, interne kontrole poslovanja. "na#e, a internu finansijsku kontrolu va$e sve karakteristike kompleksne interne kontrole, kao &to su: da je tekua, da je parmanentna, da je i nenadna, da je simultana, da je kontinuelna, da je odgovorna, itd.

Interna kontrola i nadzor

!snovni i najva$niji oblik kontrole u predu eu, s ob irom na njen karakter, predstavlja interna kontrola, koja nije samo va$na a vo)enje ra#unovodstvenih i finansijskih evidencija predu ea, ve i a upravljanje predu eem. 4 ob irom na navedeno, a interne kontrole su ainteresovani skoro svi, od eksternih revi ora do uprave, borda direktora, akcionara velikih javnih kompanija do dr$ave. %rema "4, 788, sistem interne kontole podra umeva sve politike i postupke 'interne kontrole( koje je usvojila uprava nekog predu ea kako bi joj pomogli u posti anju cilja uprave ve anog a obe be)enje, koliko je to prakti#no mogue, redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja. uklju#ujui poslovanje politike uprave, a&titu sredstava, spre#avanja prevare i gre&ke, ta#nost i kompletnost ra#unovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pou danih finansijskih informacija. . sve poslovne aktivnosti predu ea je utkan sistem interne kontrole i njegovo postojanje je usko ve ano a obavljanje poslovne delatnosti. 6fikasno poslovanje, finansijsko i ve&tavanje i uskladenost su tri osnovne kategorije ciljeva menad$menta predu ea. 9a$ni ciljevi kontrole operacija, aktivnosti redovnog poslovanja, su preci ne informacije radi dono&enja internih odluka i a&tite sredstava. ,ko nisu adekvatno a&tieni kontrolama, fi i#ka sredstva, nematerijalna sredstva, va$ni dokumetni i evidencije kompanije mogu da budu ukradeni, loupotrebljeni ili slu#ajno uni&teni. %ola ei od #injenice da menad$ment kompanija ima akonsku i profesionalnu odgovornost da obe bedi da informacije budu pripremljene po&teno, da budu ta#ne i u skladu sa ra#unovodstvenim standardima, va$ne su i finansijske kontrole. %redu ea su u obave i da postupaju u skladu sa ra nim akonima i propisima, uklju#uju#i i akon o predu eima, akon o pore ima, kao i propise o a&titi prirodne sredine. -a internu kontrolu odgovorni su svi u organi aciji: menad$ment, upravni odbor, interni revi ori i ostalo osoblje. 0ajodgovorniji je i vr&ni direktor koji treba da preu me nadle$nosti nad sistemom interne kontrole, tj. da vodi i daje direktive vi&im menad$erima. 0ajveu mogunost da identifikuje i ispravi poku&aje mend$menta da se stavi i nad kontrole i anemari ili spre#i komunikaciju sa pot#injenima ima upravni odbor, #ija je glavna obave a da obe bedi rukovodenje, davanje direktive i nadgledanje. ////////////////////////////////////////////////////////////////// : ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
0e&to jednostavnija definicija internih kontrola ih o na#ava kao skup mera koje predu ima menad$ment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. %omenute mere se mogu definisati i grupisati na sledei na#in, i to: 2 a&tita imovine 'sredstava( od preteranog tro&enja, neefikasne upotrebe i moguih prevara* 2 obe be)enje pou danosti ra#unovodstvenih podataka* 2 dosledna reali acija poslovne politike u svim delovima privrednog dru&tva* 2 ocenjivanje rada sektora, aposlenih i menad$menta. "nformisanje i uveravanje mend$menta da se svi delovi predu ea pridr$avaju osnove poslovnog plana i poslovne politike u anali iranom poslovnom periodu, smatra se temeljnim adatkom internog nad ora. Da bi bila sposobna informisati mend$ment predu ea o tome da li svi segmenti predu ea deluju u skladu sa politikama i planovima mend$menta, interna kontrola mora da bude organi aciono i li#no ciljno struktuirana. "nterna kontrola je, u stvari, svojevrsni studij ra#unovodstvenog sistema koji sadr$i ra novrsnost i bogatstvo evidencija, i ve&taja, dokumenata i postupaka o poslovnim transakcijama o predu eu. !d pet me)usobno pove anih komponenti, proisteklih i na#ina na koji menad$ment vodi predu ee, sastoji se interna kontrola, i to: kontrolno okru$enje, procena ri ika, kontrolne aktivnosti 'procedure(, informacija i komunikacija i nadgledanje i praenje Vrste interne kontrole 4 analiti#ke ta#ke gledi&ta interna kontrola se mo$e podeliti na dve &iroke kategorije nad ornog delovanja, i to: administrativnu kontrolu i ra#unovodstvenu kontrolu. " jedna i druga kontrola su funkcije upravljanja, a u veini slu#ajeva se prepliu tako da se i me)u njih ne mo$e povui neka preci na granica. +e)utim, u postupku revi ije naro#ito kada se radi o eksternoj revi iji, revi or se mnogo vi&e bavi internom ra#unovodstvenom nego administrativnom kontrolom. " navedenog ra loga, te$i&te u daljim ra matranjima e da bude na internoj ra#unovodstvenoj kontroli. 0a aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera odnosi se administrativna interna kontrola, sa adatkom da obe bedi efikasnost u poslovanju i da se to poslovanje u svim sektorima i odelenjima predu ea odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom politikom. 6fikasne administrativne interne kontrole imaju uticaja na uspe&nost poslovanja, jer obe be)uju stabilan ritam personalnog servisiranja poslovne aktivnosti i ostavljaju utisak be bednosti kod poslovnih partnera. ;a#unovodstvena, odnosno finansijska kontrola uklju#uje finansijske aktivnosti i obuhvata organi aciju, metodologiju i evidenciju s ciljem obe be)ivanja a&tite sredstava i verodostojnosti finansijskih i ve&taja, a koncipirana je na taj na#in da pru$i pou dane doka e: da su transakcije obavljene prema ovla&enjima mend$menta* da su transakcije evidentirane na taj na#in da je, u prvom redu, omogueno sastavljanje finansijskih i ve&taja 'u skladu sa op&teprihvaenim ra#unovodstvenim principima ili drugim kriterijumima koji se odnose na te i ve&taje(, i, potom, da je obe be)eno prikladno iska ivanje vrednosti sredstava* da je pristup i raspolaganje sredstvima dopu&teno samo po ovla&enju mend$menta* da je knjigovodstveno stanje sredstava upore)ivano sa

////////////////////////////////////////////////////////////////// < ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
postojeim stanjem u odgovarajuim intervalima, kao i da su predu imane adekvatne mere u pogledu utvrdenih ra lika 'manjkova i vi&kova(. ! internoj ra#unovodstvenoj kontroli se mo$e govoriti i kao o internoj finansijskoj kontroli, kao &to je to slu#aj u =adbur> i ve&taju '=adbur> ;eport(, koji internu kontrolu defini&e kao kompletan sistem kontrole, finansijskih i drugih, ustanovljenih da pru$e ra umno uverenje o efikasnosti i uspe&nosti poslovanja, internoj finansijskoj kontroli i uskla)enosti sa akonima i propisima. 0aknadni i ve&taj =adbur> komiteta o internoj kontroli i finansijskom i ve&tavanju, je definisao internu finansijsku kontrolu kao, interne kontrole koje su ustanovljene da bi pru$ile ra umno uverenje o a&titi sredstava od neovla&ene upotrebe ili prodaje i o vo)enju odgovarajuih ra#unovodstvenih evidencija i pou danosti finansijskih informacija koje se koriste unutar predu ea ili se objavljuju. Definicija finansijske kontrole, u principu, isklju#uje pitanje uspe&nosti poslovanja, vrednosti novca i uskladenosti sa akonskom regulativom. . praksi, me)utim, ra matranje efikasnosti interne finansijske kontrole mo$e ahtevati i ra matranje odre)enih kontrola poslovanja i uskla)enosti, koje se odnose na aktivnosti koje imaju, ili bi mogle imati, potencijalno na#ajan finansijski uticaj na istinit i objektivan prika finansijskih i ve&taja. Da bi interni nad or mogao odgovoriti svojoj nad ornoj funkciji 'da informi&e mend$ment o tome da li se poslovne aktivnosti predu ea reali uju prema utvr)enom planu(, moraju mu se stvoriti na uvid elementi a upore)ivanje. 4vaka poslovna transakcija, u navedenom kontekstu, treba da prode kro #etiri odvojene fa e: u prvoj fa i treba da bude o na#eno ko odobrava transakciju* u drugoj, transakcija treba da bude odobrena 'parafirana(* u treoj, treba da bude i vr&ena* i, u #etvrtoj, sledi evidentiranje. %ravilno ra dvajanje du$nosti i odgovornosti predstavlja sna$an element nad ora, ili, konkretno, poslovnu transakciju diferenciranu u navedene #etiri fa e ne sme provoditi jedna osoba od po#etka do avr&etka. Drugim re#ima, pomenute fa e imaju kontrolnu ulogu, tako da osoba odgovorna a sledeu fa u transakcije kontroli&e rad i vr&en u prethodnoj fa i, a kontrolni u#inak se sastoji u tome &to se eventualne gre&ke mogu otkriti, i otkloniti pre avr&etka transakcije. %rocedura odvijanja transakcije sadr$i elemente kontrole. 4vako odelenje prima pismeni doka o tome &ta se dogodilo u prethodnoj fa i, pregleda dokumente koji prate transakciju i uverava se da su prethodne radnje korektno obavljene. 5ako, na primer, ako odelenje kredita nije odobrilo kupca, onda odelenje otpreme nee i vr&iti isporuku. . finalnoj fa i deluje ra#unovodstvo i evidentira prodaju kada primi pisane doka e: porud$binu kupca, odobreni kredit, otpremnicu i fakturu. 0ad or insisitra na primeni principa nespojivosti 'inkopatibilnosti(, du$nosti i ovla&enja. ?lavna ta#ka nespojivosti nala$e da lica koja imaju pristup sredstvima nemaju pristup ra#unovodstvenim evidencijama, #ime se spre#avaju mogunosti a ra li#ite mahinacije. Determinante za ostvarivanje interne kontrole 4tandardni sistem interne kontrole koji bi odgovarao potrebama svih predu ea ne postoji jer je poslovanje predu ea uslovljeno individualnim determinantama, kao &to su: vrsta delatnosti, veli#ina, lokacija, i sl. 0eki osnovni faktori, medutim, od kojih avisi kvalitet interne kontrole, posebno u velikim predu eima, su sledei, i to: 2 !rgani aciona struktura predu ea, 2 ,dekvatna ra#unovodstvena struktura, 2 "nterna revi ija, ////////////////////////////////////////////////////////////////// @ ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
2 /adrovi. Limitiranost interne kontrole u spreavanju pronevera -na#ajnu prepreku a obavljanje prevara i pronevera predstavlja sna$na i dobro organi ovana interna kontrola, ali, ipak, nije u stanju da ih u potpunosti spre#i. +ogunosti da do)e do pronevere su, drugim re#ima, prisutne #ak i u slu#aju da predu ee ima adekvatan sistem interne kontrole i ako se svake godine podvrgava eksternoj finansijskoj revi iji. ;a log a navedeno le$i u #injenici &to je obim interne kontrole, koji predu ea mogu da primenjuju, u velikoj meri ograni#en njenim tro&kovima. .spostavljanje i odr$avanje takvog sistema interne kontrole kojim bi se u celosti onemoguile prevare ko&tao bi natno vi&e nego &to bi i nosili gubici od tih pronevera. +e)utim, #ak i da je ustanovljena i sprovedena i najjednostavnija i najjeftinija interna kontrola, uprkos pomenutom ograni#enju, mnoge prevare do kojih dola i u praksi mogle su biti spre#ene ili blagovremeno otkrivene. Ispitivanje interne kontrole od strane revizora %rvu fa u rada revi ora predstavlja isptivanje i ocenjivanje postojee interne kontrole predu ea. !snovu a odredivanje obima i pravca revi ije, ta#nije re#eno, predstavlja pomenuto ispitivanje i ocenjivanje. 0aime, sve poslovne transakcije koje su se odigrale u toku godine, pa #ak ni veinu od njih, revi or ne mo$e da proveri. Do kog obima e revi or vr&iti proveru i koja podru#ja e ahtevati inten ivnije ispitivanje revi or e odlu#iti na osnovu anali e interne kontrole. %roveru po icija u bilansu stanja i bilansu uspeha revi or e i vr&iti, ako se ispostavi da je sistem interne kontrole predu ea adekvatan, metodom testiranja i u orka, koja ba ira na pretpostavci da e ispitivanja dela knji$enja ili drugih relevantnih podataka, otkriti iste osobenosti kao i ispitivanje svih po icija. /ao posebna celina, od koje je potrebno ispitati repre entativan broj po icija, smatra se svaka kategorija transakcija ili ra#una. %ola ei od #injenice da je adekvatan sistem interne kontrole glavni faktor u revi iji koju vr&i eksterni revi or, postavlja se pitanje &ta on treba da predu me ako utvrdi da interna kontrola ima o biljnih nedostataka. Detaljnom proverom svih knji$enja na ra#unima i svih transakcija, teorijski gledano, revi or mo$e nadoknaditi nedostatak interne kontrole, ali bi takav postupak bio neprakti#an sem ako se ne radi o sasvim malim predu eima. Da bi revi or ustanovio da finansijski i ve&taji u velikim predu eima na korektan na#in odra$avaju finansijsku situaciju i re ultate poslovanja preduslov je postojanje adekvatne interne kontrole. " dve fa e se sastoji ispitivanje interne kontrole od strane revi ora, i to: studiranja i ocenjivanja. . prvoj fa i revi or pribavlja doka e o karakteru sistema interne kontrole i na#inu na koji ona funkcioni&e. . drugoj fa i on ocenjuje dobre strane i slabosti sistema i pro&iruje svoj program revi ije s ciljem nadoknadivanja, odnosno kompen iranja nedostataka interne kontrole. 4 druge strane, u podru#jima gde je interna kontrola mona, revi or e ograni#iti postupke ispitivanja realnosti finansijskih i ve&taja na neophodni minimum. . fa i studiranja 'prva fa a( u praksi revi or o karakteru sistema interne kontrole predu ea klijenta pribavlja doka e putem tri forme, tj. metode 'pojedina#no ili simultano(, i to: standardni upitnici a internu kontrolu, atim, tekstualno prika ivanje i &ematsko prika ivanje. 5radicionalnu formu ispitivanja i upo navanja postojeeg sistema interne kontrole predstavljaju upitnici a internu kontrolu. 4opstvene upitnike a navedenu svrhu sa#inile su ////////////////////////////////////////////////////////////////// A ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
mnoge velike i renomirane firme ovla&enih revi ora. Dugogodi&nje iskustvo sa standardnim upitnicima a internu kontrolu, dovelo je do ustanovljavanja sledeih standarda koje treba da ispuni adekvatna forma upitnika, i to: 2 da obe bedi indikaciju i vora informacija koje su neophodne a odgovor na svako pitanje i upitnika i proveru, ako je potrebno, 2 da obe bedi ra likovanje i me)u krupnih i sitnih nedostataka u internoj kontroli* 2 da obe bedi dovoljno detaljan opis nedostataka u internoj kontroli koji omoguava sastavljanje pismenog i ve&taja o tim slabostima. 4tandardni upitnici a internu kontrolu su, uglavnom, sa#injeni na taj na#in, tj. pitanja su tako formulisana da odgovor ,,neB indicira na slabosti u sistemu interne kontrole. " vesne mogunosti loupotrebe upitnika, veina revi orskih formi, i begava ili #ak potpuno elimini&e njihovu upotrebu a ispitivanje sistema interne kontrole. +e)u najvee slabosti prilikom kori&enja upitnika a internu kontrolu ubrajaju se: prepisivanje odgovora i upitnika od prethodne godine* atim, mehani#ko ispunjavanje ,,daB i ,,neB odgovora be stvarnog ra umevanja i studiranja problema* i, tretiranje upitnika kao cilja umesto kao sredstva. 5ekstualno opisivanje i prika ivanje poslovnih tokova, knjigovodstva i podele du$nosti i odgovornosti koriste revi orske firme koje se vi&e ne slu$e standardnim upitnicima a internu kontrolu. %omenuto opisivanje navedenih objekata, obi#no obuhvata identifikaciju lica koje obavljaju odre)ene funkcije i koja mogu da indiciraju na detalje u ve i sa na#inom i vr&enja adatka. ;evi or nakon opisa postupka interne kontrole mo$e da sumira svoju ocnu klasifikujui svaki glavni deo sistema interne kontrole kao ,,dobarB,,, adovoljavaju#iB ili ,,slabB. Cedan od postupaka koji se 'pored standardi ovanih upitnika i tekstualnog opisivanja(, koristi u fa i studiranja interne kontrole je i &ematsko 'grafi#ko( prika ivanje sistema interne kontrole, a sastoji se u simboli#kom pre entiranju sistema, odnosno serije sukcesivnih procesa. ;evi oru e priprema ovakvih &ema omoguiti da br o oceni efikasnost interne kontrole i i begne detaljno studiranje deskriptivno opisanih postupaka ili duga#kih upitnika. %rilikom &ematskog snimanja sistema interne kontrole osnovni princip se sastoji u tome da se &emom obuhvata samo odre)ena vrsta poslovnih promena koje imaju uticaja na formiranje i davanje revi orskog mi&ljenja o realnosti i objektivnosti finansijskih i ve&taja predu ea. 5ehnika &ematskog snimanja interne kontrole, pretpostavlja i radu posebne &eme a svaki aokru$eni sistem obrade poslovnih promena ili najvei deo jednog takvog sistema. /ao &to je ve# napomenuto, &ematski snimak sistema interne kontrole treba da prika$e tokove dokumentacije u sklopu ra#unovodstvenog sistema odnosnog predu ea, pri #emu treba i begavati pravljenje isuvi&e detaljnih i prenatrpanih &ema, jer informacije u &ematskom 'grafi#kom( prika u treba da budu ograni#ene na najva$nije aspekte ra#unovodstvenog sistema i kontrola ugradenih u ra#unovodstveni sistem odnosnog predu ea. Izvetaj o internoj kontroli 9e#ina revi orskih firmi kada otkrije o biljnije nedostatke u internoj kontroli praktikuje da sastavi i ve&taj i uputi ga klijentu, odnosno njegovom menad$mentu. " ve&taj, koji se obi#no sa#injava u formi pisma koje sadr$i sugestije a otklanjanje nadenih nedostataka, slu$i da minimi ira obave e revi ora u slu#aju da se kasnije otkrije velika prevara ili drugi o biljni gubici. %ismom koje se odnosi na nedostatke u internoj kontroli, s ob irom na nedostatke u internoj kontroli, s ob irom na to da se ////////////////////////////////////////////////////////////////// D ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
upuuje menad$mentu klijenta, simultano uspostavlja kontakt koji na neki drugi na#in ne bi bio ustanovljen i ono poma$e da se i gradi adekvatnije ra umevanje i vee respektovanje a usluge koje obavlja eksterni revi or. 4 ob irom na #injenicu da ocena o internoj kontroli #esto predstavlja deo rada koji prethodi datumu revi ije, pismo menad$mentu s glavnim nedostacima u internoj kontroli mo$e nekoliko nedelja da prethodi formalnom i ve&taju o revi iji. 5reba naglasiti to, da je bitan preduslov a vr&enje funkcije finansijske kontrole visokostru#no po navanje pre svega, su&tine i svih oblika finansijskog poslovanja u predu eu, a atim ovladavanje metodama instrumentima kontrolne funkcije.

Vrste 'inansijske kontrole

Finansijska kontrola mo$e biti: E. preventivna i 2. naknadna. )reventivna kontrola %reventivnom kontrolom kao prethodnim nad orom postavlja se cilj da se pre i vr&enja nameravanog posla utvrde #injenice u ve i sa i vr&enjem toga posla i da se na osnovu informacija koje se tako pribavljaju ocene da li je u pitanju smi&ljeno ili plansko postupanje, dakle celishodne radnje. . tom smislu preventivna kontrola mo$e se koristiti kao metoda u upravljanju finansijama jer se time obe be)uje da u nameravanim poslovima nema necelishodnosti. %reventivna kontrola se u savremenom poimanju kontrole smatra najefikasnijim oblikom kontrole. 5o proi ila i i #injenice da se ovim oblikom kontrole sti#u informacije ne samo o tome kakve poslovne radnje treba obaviti, na koji na#in i u koje vreme, pa se na osnovu ovih mo$e prosu)ivati o pravilnosti i celishodnosti takve radnje, ve ahvaljujui tome &to postoji mogunost da se u slu#aju negativne ocene takve radnje, ista mo$e spre#iti, ili kod ve apo#ete radnje tok i vr&avanja ove radnje obustaviti. !vaj na#in omoguuje poslovanje be nepravilnosti i be ikakvih negativnih posledica koje mogu proi lila iti i nepravilnog poslovanja. %rema tome, preventivnu kontrolu treba s pravom smatrati najefikasnijim pomonikom u upravljanju finansijama. ;a matrajui ulogu preventivne kontrole u upravljanju finansijama, mo$e se uop&teno aklju#iti da se preventivnom kontrolom spre#avaju nepravilne i necelishodne finansijske dipo icije, odnosno nepravilno raspolaganje sredstvima. %o&to je kontrola u celini komponenta upravljanja, &to na#i da je to i preventivna kontrola, onda sledi da u samom upravljanju postoji mehani am a pribavljanje informacija na osnovu kojih se mogu predu imati korektivne radnje u finansijskom disponiranju. .obi#ajni oblik organi acije preventivne kontrole u finansijskom poslovanju jeste kontrola u okviru likvidature. %ostojanje likvidature predstavlja metodolo&ko re&enje koje obe be)uje da se obavljaju samo one platne operacije koje su ispravne. , to na#i, da su takve platne operacije usagla&ene sa smi&ljenim planskim postupanjem pri radu, odnosno da vode ka ostvarivanju op&tih upravlja#kih ciljeva organi acije.

////////////////////////////////////////////////////////////////// E8 ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
%redpostavka je da je kontrola ve u prethodnom radu detaljno upo nata sa stvarnim kapacitetom i mogunostima pojedinih sektora, slu$bi, odeljenju. 0a osnovu toga kontrola mo$e primenom metoda upore)ivanja da pru$i informacije o tome da li su planirane veli#ine u okvirima moguih veli#ina ili su ispod tih veli#ina, odnosno da li prela e ove veli#ine. . slu#ajevima kada su iska ane veli#ine manje od objektivnih, &to na#i da postoje namere ili nenamere ili nenamerne ili skrivene re erve, kontrola je u stanju da na ove uka$e i da na taj na#in omogui njihovo objektivi iranje. 0a taj na#in kontrola omoguuje da se na vreme spre#i neobjektivno ostvarivanje preba#aja plana i stim u ve i ostvarivanje neophodnih preimustava. 4em toga, preventivna kontrola stvara uslove da se iskoriste svi objektivno postojei kapaciteti i mogunosti u onom slu#ajevima kada su skrivene re erve nastale nenamreno, usled nedovoljno prou#enog utvr)ivanja postojeih kapaciteta.E %rema tome, mo$e se aklju#iti da preventivna kontrola obe be)uje uslove a objektivno utvr)ivanje moguih ciljeva i sredstva a njihovo ostvarivanje* stvara uslove a otklanjanje subjektivnih nedostataka i namernih propusta u procesu sastavljanja poslovnih i finansijski poslova i a objektivi iranje svih skrivenih re ervi. 0a taj na#in, preventivna finansijska kontrola predstavlja, kao &to je ve re#eno, jednu od aktivnosti finansijskog upravljanja. *aknadna kontrola 0aknadna kontrola kao naknadni nad or ima a cilj da posle obavljenog posla utvrdi #injenice u ve i sa i vr&enjem toga posla i da tako pribavljenim informacijama omogui dono&enje aklju#aka o tome da li je postupanje u ve i sa ispitivanim poslom bilo smi&ljeno i plansko, odnosno da li je obavljena radnja bila celishodna. 0aknadna kontrola se u tom smislu mo$e koristiti kao metoda upravljanja finansijama po&to omoguuje da se na osnovu pribavljenih informacija sagledaju nedostaci u utvr)ivanju i sprovo)enju finansijske politike u proteklom periodu. 0a osnovu toga sa nanja odgovarajui organi u obavljenim finansijama koriste kao osnov a dono&enje poslovnih odluka o buduim poslovima i, drugo, da donese korektivne odluke radi korekcije ve obavljenih poslova, odnosno radi otklanjanja njihovih posledica, ukoliko je to nu$no i moguno. Da bi naknadana kontrola mogla da obavi tu funkciju i da njene informacije budu kori&ene u tom smislu kao metod upravljanja finansijama, postavlja se kao jedan od bitnih ahteva blagovremenost kontrolnih informacija. 5reba napomenuti da svaka informacija ima svoj kontrolni na#aj, jer informi&e o na#inu na koji je posao obavljen i re ultatima koji su ostvareni. 0o, pri tome treba ipak ri ikovati one informacije koje pru$a sam organ koji posao obavlja i koji snosi odgovornost a pravilnost obavljenog posla i a ostvarene re ultate, od onih kontrolnih informacija koje pre entira poseban kontrolni organ koji nije bio adu$en a i vr&enje posla niti odgovora a re ultate i posledice. 0aime, kvalitet ovih informacija a dono&enje korektivnih odluka mo$e se bitno ri ikovati. 5ako na primer, informacije koje pru$a organ koji je posao i vr&io mogu biti u veoj ili manjoj meri pod uticajem subjektivnih stavova, na#i nedovoljno objektivno a dono&enje poslovnih odluka u ve i sa buduim poslovanjem. 4 toga takve informacije mogu u datim uslovima da imaju samo relativnu vrednost. 0ajvei problem i slabost naknadne finansijske kontrole je obi#no njena akasnelost 'docnja(, koja onemoguava pravovremeno dejstvo u smislu ispravljanja
1

%rimer dat i knji i 5ep&i ;.: Poslovne finansije, "nformator, -agreb, ED@7., str.273.

////////////////////////////////////////////////////////////////// EE ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
ili poni&tavanja po#injenih gre&aka. 0o u svakom slu#aju i ona je neophodna iako post factum utvr)uje nepravilno i nedomainsko kori&enje sredstava. -bog toga se vr&i naknadno, a mnogi autori ovu vrstu kontrole na ivaju internom finansijskom revi ijom. Finansijska kontrola predstvalja, kako je ve re#eno jednu od aktivnosti u sistemu upravljanja finansijama, kojom treba pored obe be)enja efikasnog nad ora nad obavljanjem svih poslovnih postupaka, da se obe bedi i upravljanje finansijskim aspektom svih poslovnih procesa. Da bi se neposrednije sagledalo kako je do&lo do toga da takva delatnost bude od na#aja u predu eu i da ona predstavlja neophodnost, mo$e se videti i sledeeg teksta: FDok su predu ea bila jo& jednostavna a radni procesi nisu bili komplikovani, odgovornost a upravlja#ke odluke nosio je po pravilu samo jedan #ovek G predu etnik. %roblemi kontrole tada, jedva su se i na irali. "ndustrijskim ra vojem pak u natnoj meri je poveana koli#ina informacija koje je trebalo prera)ivati. 5ako je predu etnik do&ao u polo$aj da je odre)ene funkcije morao da delegira, a delegiranje je potom ahtevalo i kontrolu, tako da se obim kontrolnih informacija poveavo. H 2

4lika E. 9e a finansijske kontrole sa finansijskim planiranjem i finansijskom anali om " ovakvog shvatanja kontrole finansijske funkcije, ra vila se pored pomenute klasi#ne finansijske kontrole koja stavlja naglasak na formalni aspekt, i druga vrsta finansijske kontrole ve ana a upravlja#ki pristup finansijama u predu eu. %reci nije re#eno, ovaj vid finansijske kontrole sastoji se u stalnom praenju ostvarenja planiranih finansijskih veli#ina, utvr)ivanju veli#ine odstupanja, te omoguavaju, anali e u roka odstupanja i dono&enja kvalitetnih odluka, kako bi se ciljne planirane veli#ine ostvarile.
9ieweg ;: !rganisation und ;evision, das ;echnungswesens bri automatisierter datenverarbeiting, 0eue Iitschafts21riefe J ?+1K Kerne, 1erlin ED@2., str.28.
2

////////////////////////////////////////////////////////////////// E2 ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com
!vako shvaena aktivnost finansijske kontrole je apravo delatnost informacionog na#aja. /ontrolom se obe be)uju kontrolne informacije koje su potrebne radi dono&enja odre)enih odluka u pogledu na#ina i vr&enja poslova, te uspe&nosti u poslovanju.

-akljuak
/ontrolisanje se mora obavljati bog toga &to menad$er nije u stanju da u potpunosti predvidi budunost. /ada bi menad$er mogao da predvidi takve stvari kao &to su tra$nja na tr$i&tu, op&ti ekonomski uslovi, dostupnost i tro&kovi resursa, kao i ljudski rad i tehnolo&ki procesi, potreba a kontrolisanjem bi nestala. %o&to se ne mogu u potpunosti predvideti budui doga)aji, potreba a kontrolisanjem je sasvim jasna. /ada se neki sistem pokrene da bi ostvario neke ciljeve, spolja&nji i unutra&nji doga)aji koji se neprestalno javljaju te$e da i bace sistem i ravnote$e tako da i jednog ili drugog ra loga ciljevi ne budu ostvareni. . idealnom slu#aju, kontrolisanje Fgleda unapredH. 5o na#i da e menad$eri poku&ati da spre#e mogua odstupanja od planiranih aktivnosti, ako je to mogue, i/ili da spre#e ponavljanje ranijih gre&aka. =iklus kontrole u sistemu upravljanja finansijama, sastoji se i tri glavna dela, a to su: E. i rada standarda poslovanja, 2. merenje i pore)enje stvarnog poslovanja prema standardu i 3. predu imanje korektivnih mera, ako je to potrebno.

////////////////////////////////////////////////////////////////// E3 ///

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

"iteratura
E( 9ieweg ;: !rganisation und ;evision, das ;echnungswesens bri automatisierter datenverarbeiting, 0eue Iitschafts21riefe J ?+1K Kerne, 1erlin ED@2. 2( 5ep&i ;.: Poslovne finansije, "nformator, -agreb, ED@7. 3( /rasulja D.: Finansijsko planiranje u preduzecu, 6konomski fakultet, 1eograd, ED@7. 7( +r 4lavoljub 9ujovi, Osnove finansijskog menadzmenta, +egatrend univer itet primenjenih nauka, 1eograd, 288:.

////////////////////////////////////////////////////////////////// E7 ///