i B R E !

L
20
broj

Decembar

2013.

a sopi s o n om softveru asopis o slobod slobodnom softveru

Srean Boi i Nova 2014. godina!

1 6. decembar
Mozilla slavi 1 5 godina postojanja.

22. decembar Linux Mint 16 KDE i Xfce su zvanino objavljeni.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima

Re urednika

Srena Nova 201 4 godina!

spraamo, za FLOSS u Srbiji turbulentnu, 201 3. godinu. FLOSS zajednice Srbije su imale mnogo problema u protekloj godini; pad aktivnosti je oigledan. I suvie mala zajednica je u ovoj godini uspela ak i da se podeli na dve struje, na tetu obe. Najsmenije je to ta je povod tome. Povod je jedna odlina ideja, ujedinjenje svih FLOSS zajednica. Prosto je neverovatno da jedna tako dobra ideja bude povod za razjedinjenje. Suvie ega, a malo ideja i vizije, upropastili su dobru ideju. ta ete, dva Srbina tri partije etiri koalicije. I po starom srpskom obiaju, to nije samo obian razlaz neistomiljenika, ve razlaz koji je morao da proe uz unu svau. Rezultat je poraavajui za tako malu FLOSS zajednicu kao to je srpska. Koliko su obe struje bile u pravu pokazalo je vreme. Sada sa jedne strane imamo zajednicu koja samo izvan izgleda kao savez zajednica, a u stvari je izgubila i sopstveni identitet. Sa druge strane imamo samo puno lepih elja za savez zajednica, ali ne i dovoljno snage za rad, jer se ispostavilo da je veina FLOSS zajednica u stvari skupina pojedinaca bez ustrojstva zajednice. Ostavimo za sada iza sebe ove probleme u 201 3. godini, to je ipak tema koju emo opirnije analizirati sledee godine u nekom od nastavaka serijala lanaka posveenog problemima FLOSS-a u Srbiji koji se krije pod naslovom: Ugovor Republike Srbije sa Microsoftom. Da ne bude sve tako crno u 201 3. godini pobrinuo se LUGoNS sa svojim projektima BarCamp (LiBRE! #1 1 ), Crypto Party (LiBRE! #1 9) i naroito vrlo uspenim prvim BalCConom (LiBRE! #1 7). to se nas tie, ni nama 201 3. nije bila ba najsrenija. Nadali smo se veoj itanosti (duplo veoj) u odnosu na 201 2. godinu. Gledajui sada iz ovog ugla drago nam je da
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 20
nam itanost nije opala i da smo preiveli jo jednu godinu. Zauzimamo, nadamo se zaslueno, vrlo zapaeno mesto u FLOSS-u, ne samo Srbije nego i regiona. Sumnjamo da postoji neko aktivan u regionalnoj zajednici ko nije uo za nas. Uprkos tome, itanost nije velika. Ako elimo da poveamo itanost u 201 4. moraemo da izaemo iz okvira FLOSS zajednica i da se reklamiramo na svim dostupnim IT kanalima. 201 4. moramo da postanemo malo marketinki agresivniji i tako pomognemo sebi (poveamo itanost) i FLOSS zajednici (omasovimo je ako je to mogue). elimo svima mnogo sreniju i sloniju Novu 201 4. godinu kao i srene Boine praznike. LiBRE! tim
Mo slobodnog softvera
Broj: 20 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Lektura: Romeo Mlinar Jelena Munan Maja Panajotovi Aleksandra Ristovi Aleksandar Boinovi Aleksandar Stanisavljevi Redakcija: Goran Meki Sandrina Dimitrijevi Doni Promis Aleksandar Todorovi eljko ari Milovan Krivokapi Danilo oki Dalibor Bogdanovi Darko Stanti Aleksandar Brkovi Zlatan Vasovi Gavrilo Prodanovi Ivan Bulatovi Mihajlo Bogdanovi Stefan Noini Vladimir Cicovi eljko Popivoda Aleksandar Vesi Bojan Bogdanovi Saradnici: Nikola Nenadi Momilo Medi Nenad Mijatovi Velimir Baksa Tamara orevi Grafika obrada: Dejan Maglov Dizajn: Zoran Lojpur Mladen eki Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.net E-pota: libre@lugons.org http://libre.lugons.org

Decembar 2013.

LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6

Kako da...?
Mala kola:

str. 28

Vesti
Puls slobode
Ugovor Republike Srbije sa Microsoftom (2. deo):

Sigil 0.7.2 (8. deo) Zavrni radovi

str. 28

str. 8

Interoperabilnost i Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji str. 8

Oslobaanje
Slobodan softver za obrazovanje dece (4. deo)

str. 32

Predstavljamo
Linux Mint 16 Petra

str. 1 3
str. 1 3

Childsplay

str. 32

Slobodni profesionalac
OpenSUSE 13.1
str. 1 9

str. 36
str. 36

Qt Creator

Great Little Radio Player 1.4.6 str. 24

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 20
Sam svoj majstor
Uvod u LaTeX (4. deo) str. 40
str. 40
LiBRE! prijatelji

node.js

str. 44

Mobilni kutak
Android aplikacije otvorenog kda

str. 48
str. 48

Zabavne strane
Kernel igrice

str. 52
str. 52

Decembar 2013.

LiBRE! vesti
Great Little Radio Player 1 2. decembar
Izala je nova verzija Great Little Radio Playera, 1 .4.6. Od objave lanka o ovom programu u broju 1 1 , dolo je do mnogih promena o kojima moete saznati itajui ovaj broj LiBRE! asopisa. Koristan link: http://bit.ly/1 3zo637
Emmabunts, Antergos, SolydXK, Point Linux, Simplicity Linux, LXLE, Kwheezy, MakuluLinux i OpenMandriva LX.

Koristan link: http://j.mp/1 czbNbz

Objavljen je Zentyal 3.3 1 7. decembar

Jos Antonio Calvo je objavio Zentyal 3.3, novu verziju Linux alternative za Windows Small Business Server i Microsoft Exchange

Mozilla slavi 15 godina postojanja 1 6. decembar

Ove godine Mozilla slavi 1 5 godina postojanja, objavila je Firefox OS smartphone, uinila web boljim mestom. Koristan link: http://j.mp/1 94kudm

Server.

Koristan link: http://j.mp/1 bYtAN3

LibreOffice 4.1.4 1 8. decembar

Dokument fondacija je objavila LibreOffice 4.1.4 skup kancelarijskih programa. Koristan link: http://j.mp/1 8X7CZq

Ubuntu i Juna Koreja 1 7. decembar

Sledei primer Minhena, Juna Koreja e Windows XP zameniti Ubuntuom. Koristan link: http://j.mp/1 jfCxH8

openSUSE Education Li-f-e 13.1 1 8. decembar

Objavljen je openSUSE Education Li-f-e 13.1 distribucija posveena obrazovanju. Koristan link: http://j.mp/JCSAOY

14 novih distribucija u ovojgodini 1 7. decembar

U ovoj godini je nastalo 1 4 novih distribucija: Slackel Linux, SalentOS, Linux Lite, Kali Linux, Springdale Linux,

Kubuntu i Firefox 20. decembar

Kubuntu 14.04 e koristiti Firefox kao
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 20
podrazumevani web pregleda umesto rekonqa kojeg je do sada koristio. Koristan link: http://j.mp/1 bWA22J vanja Mobile 23.02.201 4.
World

kongresa,

Koristan link: http://j.mp/1 cLcqPy

Calibre 1.16 22. decembar

Objavljen je Calibre 1.16 alat za ureivanje e-book formata. Koristan link: http://j.mp/1 983e7R

Enlightenment 0.18 23. decembar

Zvanino je objavljeno Enlightenment 0.18 okruenje radne povri koje sa sobom donosi brojna unapreenja i poboljano korisniko

iskustvo.

phpMyAdmin 4.1.1 22. decembar

Objavljen je phpMyAdmin 4.1.1, alat za administraciju MySQL bazama podataka. Koristan link: http://j.mp/1 a1 NdQ4

Koristan link: http://j.mp/1 c39axW

LiBRE! prijatelji

Linux Mint 16 KDE i Xfce 22. decembar

Clement Lefebvre je objavio da su Linux Mint 16 KDE i Xfce zvanino dostupni.

Koristan link: http://j.mp/1 l6IUbk

Prvi Tizen OS ureaji 22. decembar

Prvi korisniki Tizen OS ureaji bie predstavljeni dan pre odra-

Decembar 2013.

Puls slobode

U g o vo r R e p u b l i ke S rb i j e s a Microsoftom
(2 . d e o )

Interoperabilnost i Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji

Autor: Dejan Maglov zajedno to je mogue bolje, kako bi informacije mogle da se razmenjuju, odnosno kako bi korisniku bile na raspolaganju, a da pri tome nisu potrebne dodatne operacije za sporazumevanje dva sistema.

Definicija interoperabilnosti

ermin interoperabilnost nastao je od latinskih rei opera rad i inter izmeu. Interoperabilnost je spo- Postoje dve vrste interoperabilnosti: sobnost sistema ili proizvoda da Sintaktika interoperabilnost Ako meusobno deluju i funkcioniu sa dva sistema meusobno komunidrugim proizvodima i sistemima bez ciraju i razmenjuju podatke, tada su ikakvih ogranienja pristupa i impleoni izloeni sintaktikoj interoperamentacije. bilnosti. Osnovu sintaktike interoperabilnosti ine standardizovani Definicije: formati podataka i protokoli za komunikaciju. U principu, XML i SQL Pod interoperabilnou se podrastandardi osiguravaju sintaktiku zumeva sposobnost za zajedniki interoperabilnost. To takoe vai za rad razliitih sistema, tehnika ili nie nivoe formata podataka, kao organizacija. Da bi se ovo uredilo, to je osiguravanje abecednih potrebni su standardi. Kada dva znakova koji su pohranjeni u ASCII sistema mogu zajedno da rade, to formatu u oba sistema komunikase naziva i kompatibilnost. cije. Interoperabilnost je sposobnost Semantika interoperabilnost heterogenih sistema da rade Uzevi sposobnost dva ili vie rauLiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Ugovor Republike Srbije sa Microsoftom

nara da razmenjuju informacije, semantika interoperabilnost je sposobnost automatske i smislene interpretacije razmenjenih podataka i precizno oblikovanje rezultata, kao to to definiu krajnji korisnici. Da bi se postigla semantika interoperabilnost, obe strane moraju potovati referentni model prilikom razmene informacija. Sadraj koji se razmenjuje mora biti nedvosmisleno definisan: ono to aljemo, mora biti jednako onome to je primljeno. Samo znaenje interoperabilnosti zavisi i od usvojenih standarda. Niko ne oekuje da dva heterogena sistema funkcioniu u svim sluajevima kompatibilno. Interoperabilnost samo zahteva saradnju tih sistema u delu koji je standardizovan. Definisanjem standarda mogue je da itavi sistemi budu zaobieni i iskljueni iz opteg standarda. Na primer, kada su se pojavili VHS i BETAMAX video standardi, nije bilo mogue oba sistema ukljuiti u standard. Velika razlika ta dva standarda nametnula je potrebu da se bira izmeu jednog ili drugog pa su osobine koje nemaju veze sa kvalitetom odluile da VHS bude opte prihvaen standard. Na osnovu ovog standarda se kasnije definisala interoperabilnost razliitih ureaja baziranih na VHS standardu.
NATO takoe insistira na interoperabilnosti lanica pakta. Njihov standard propisuje upotrebu oruja i opreme koje proizvode zemlje alijanse, to u potpunosti iskljuuje opremu

i tehniku jednakog kvaliteta i manje cene bazirane na ruskoj tehnologiji. Prema tome, kada priamo o interoperabilnosti IKT (infomaciono-komunikacionih tehnologija), to nuno ne znai da priamo o interoperabilnosti FOSS sistema i vlasnikih sistema. Standardima se moe interoperabilnost suziti samo na vlasnike sisteme (interoperabilnost Windows XP, Windows Vista, Windows 7 i Windows 8 sistema). Same standarde moe da definie svaka drava za sebe (nacionalni standard), mada sve normalne drave usklauju nacionalne standarde sa meunarodnim standardima.

Strategija razvoja elektronske uprave u Republici Srbiji

S obzirom na definiciju interoperabilnosti, borba za interoperabilnost po meri FLOSS zajednice Srbije je u stvari borba za otvorene standarde i korektnu implementaciju tih standarda u servise dravne e-uprave. Ovo nije samo u interesu FLOSS zajednice Srbije nego svih graana Srbije, a i obaveza je drave Srbije s obzirom na ve potpisane sporazume (eSEE Agende+ Pakt za stabilnost, Inicijativa za elektronsku jugoistonu Evropu eSEE). U prolom broju spomenuli smo strategije u negativnom kontekstu. Rekli smo da ih ili nema, ili da su loe. U meuvremenu smo otkrili dokument Strategija razvoja elektronske uprave

Decembar 2013.

Puls slobode
u Republici Srbiji za period od 2009. do 201 3. godine, koji je daleko od loeg. Ovaj dokument je nastao jo davne 2005. i dopunjavan je 2007. i 2008. godine. Potpisao ga je i odobrio tadanji prvi potpredsednik Vlade Ivica Dai, prvog oktobra 2009. godine. Prema naem skromnom miljenju, ovo je dobro napisan dokument, baziran na i2010 Akcionom planu za eupravu: Ubrzavanje e-uprave u Evropi u korist svih, koju je usvojila evropska komisija jo 2006. godine. Osnova eSEE Agende+, koju je Srbija potpisala 2007. godine u Sarajevu, jeste i2010 akcioni plan. Ovaj dokument pati od standardne boljke, megalomanije. Sa vremena na vreme, dokument izgleda kao spisak lepih elja, a uz to je vremenski oroen do kraja ove godine, pa je jasno da kasni sa realizacijom i to ne samo tehniki nego i sa pravnom regulativom. Izdvojili bismo deo iz strategije koji dobro ilustruje namere ovog dokumenta. Citat: Realizacija vizije i optih ciljeva e-uprave temelji se na sledeim naelima:
1. naelo korienja raspoloivih podataka po slubenoj dunosti Od korisnika javne usluge se ne zahteva dokaz o injenicama koje proizilaze iz podataka kojima raspolau organi vlasti; 2. naelo jedinstvenog altera Javna usluga objedinjuje sve postupke pred organima vlasti koji su uobiajeno potrebni da bi se usluga u celosti obavila; 3. naelo dostupnosti javnih informacija u elektronskoj formi Javna informacija je dostupna svima u elektronskoj formi bez naknade; 4. naelo dostupnosti elektronskih usluga Elektronske javne usluge se pruaju na nain koji u potpunosti obezbeuje jednostavan, razumljiv i slobodan pristup za sve korisnike, ukljuujui osobe sa invaliditetom. Pri tome se koriste otvoreni i iroko prihvaeni standardi, ime se izbegava uslovljavanje korisnika elektronskih javnih usluga da koriste odreene komercijalne proizvode; 5. naelo nezanemarivanja klasinih oblika pruanja usluge Rezultat razvoja e-uprave su i bolje usluge koje se pruaju klasinim oblicima komunikacije, zahvaljujui primeni IKT-a. Na taj nain svi graani i privredni subjekti imaju koristi od razvoja e-uprave, bez obzira da li koriste elektronska sredstva za pristup uslugama. Uvoenjem elektronskog oblika pruanja javnih usluga za graane ne treba ukidati klasine oblike pruanja usluga. Uvoenjem elektronskih javnih usluga za privredne subjekte, mogu se ograniiti ili ukinuti klasini oblici pruanja usluga ukoliko tehniko i struno osposobljavanje za pristup elektronskoj usluzi predstavlja razumno optereenje za privredni subjekat i ako je korienje elektronskog oblika usluge dugorono
LiBRE!

10

asopis o slobodnom softveru

Ugovor Republike Srbije sa Microsoftom

isplativije i za privredne subjekte; 6. naelo primene IKT-a u novim uslugama Razvoj novih javnih usluga treba da se zasniva na primeni IKT-a, a njihovo pruanje se omoguava kroz raznovrsne, korisnicima najdostupnije komunikacione kanale;

realizacijom i gde se realizacija na kraju razlikuje u praksi u odnosu na strategiju.

Prostor u asopisu nam ne dozvoljava da u jednoj epizodi zaokruimo temu e-uprave u Srbiji. 7. naelo izbegavanja tehnoloke zavi- interoperabilnosti Ovog puta smo objasnili ta je snosti Tehnoloka osnova razvoja i interoperabilnost i dali smo temelj na obavljanja elektronskih javnih usluga osnovu kojeg FLOSS zajednica ima koja se odnosi na raunare, softverska pravo i obavezu da insistira na punoj reenja i komunikacionu mreu treba u primeni interoperabilnosti u e-upravi to veoj meri da je nezavisna od Srbije. Nastaviemo i dalje da vam dobavljaa roba i usluga; skreemo panju na ono to je 8. naelo ponovnog korienja soft- obeano i predvieno strategijom, a verskih reenja Softverska reenja u ne funkcionie u praksi. Ovo nisu projektima primene IKT-a treba pla- samo zahtevi graana Srbije nego vrlo nirati i realizovati uzimajui u obzir skoro i Evropske unije. mogunost ponovnog korienja u Korisni linkovi: drugim projektima meu organima [1 ] http://sr.wikipedia.org/wiki/ vlasti, to moe biti korienje reenja u celini, nekih delova reenja, modi- [2] http://en.wikipedia.org/wiki/ fikovanog reenja, projektantskih odluInteroperability ka, arhitekture i iskustva; [3] http://www.digitalnaagenda.gov. rs/FileSystem/SiteDocuments/strateg 9. naelo informacione bezbednosti ije/Strategija_i_akcioni_plan_za_razvo Sigurnost i pouzdanost sistema elekj_elektronske_uprave.pdf tronske uprave mora biti u skladu s utvrenim normama informacione bezbednosti i zatite podataka o linosti;
10. naelo kadrovske osposobljenosti Elektronske javne usluge moraju podravati struno i profesionalno osposobljeni slubenici;

Za kraj

Citat sasvim dobro ilustruje smisao strategije i njegove dobre namere. Takoe se moe videti, sad na kraju oroenog perioda, gde se kasni sa

Decembar 2013.

11

Predstavljamo

Linux Mint 16 Petra

T
Autor: Dejan Maglov ridesetog novembra ove godine zvanino je objavljena nova verzija Linux Minta. Ovo je esnaesta verzija ove popularne distribucije i bie poznata pod kdnim imenom Petra. Ve standardno, prvo su objavljene verzije sa Cinnamon i Mate okruenjem radne povri. Izdanja Petre sa KDE i Xfce okruenjem radne povri e biti realizovana u naredna dva meseca. Kada govorimo o standardnim Linux Mint verzijama, to se odnosi samo na izdanja koja su bazirana na Ubuntuu. LMDE (Linux Mint Debian Edition) je i dalje eksperimentalno izdanje sa rolling upgrade-om. LMDE je do sada imao sedam velikih update-a, a osmo se oekuje posle objavljivanja Petre.
Linux Mint 16 Petra je bazirana na Ubuntu 13.10 Saucy Salamanderu. Kao i Saucy, Petra je obina verzija sa kratkim ivotnim vekom (devet meseci).

Decembar 2013.

13

Predstavljamo
ta novo donosi Petra?
Na prvi pogled moglo bi se rei da Petra ima manje spektakularnih izmena u odnosu na prethodnu verziju Linux Mint 15 Olivia; to je samo prvi utisak. Prethodna verzija Olivia, znaajno je unapredila MDM (Mint Display Menager), to korisnik prvo uoava. to se tie kozmetike, Petra je dobila nekoliko novih MDM tema, nekoliko novih wallpapera, login-screen sa funkcijom jednostavnijeg prijavljivanja poslednjeg prijavljenog korisnika, bolju podrku za GTK3 teme, poboljanu usklaenost izgleda izmeu GTK2 i GTK3 aplikacija. Sam kd MDM-a je optimizovan pa radi znatno bre. Utisak je da su poboljanja Petre vie usmerena na modernizaciju Minta nego na kozmetiku. Mint od ove verzije naputa korisnike starijeg hardvera (njima se preporuuje Linux Mint 13 Maya LTS, sa podrkom do 201 7), a sve vie poboljava primenljivost Minta na novijem hardveru.
Petra donosi rez i od ove verzije: 1. Mint vie ne podrava tridesetdvobitne procesore bez pae kompatibilnosti. 2. Poboljava EFI podrku. 3. Smanjuje kompresiju ISO fajla, to za posledicu ima malo vei ISO ivog sistema, a takoe bolji i bri rad Minta u ivom reimu. 4. mint4win Windows instaler je uklonjen i vie nije dostupan ISO-i ivog sistema. 5. Totem vie nije primarni player za DVD. Svoju ulogu je prepustio VLCu koji je podrazumevano predinstaliran u Petri.

Cinnamon 2.0

Najznaajnija promena u Petri je novi Cinnamon 2.0. Bilo bi nepravedno priati o Linux Mintu, a ne pomenuti ovaj vrlo uspeni Mintov projekat. Od verzije 2.0 Cinnamon grafiko okruenje (DE) prestaje da bude samo prosti fork GNOME 3 i postaje samostalni projekat.
Cinnamon 2.0 je dobio sopstvene biblioteke i servise. Ovo znai da vie ne postoji potreba da Cinnamon u pozadini ima instaliran GNOME 3. Zavisnost od GNOME 3 je stvarala probleme ovom DE zbog preestih promena u GNOME 3. Ove promene su znale da narue kompatabilnost sa Cinnamonom, naroito u drugim distribucijama. Problem kompatibilnosti GNOME 3 i Cinnamona ogledao se u tome to su imali problema u radu na drugim distribucijama i nisu funkcionisali podjednako dobro kao na sebi matinoj distribuciji. Pored toga to je Cinnamon postao nezavisan od GNOME-a, GNOME programi e ostati kompatibilni sa ovim okruenjem radne povri.

Osim ove glavne funkcije, poboljanja Cinnamona 2.0 su: 1 . Poboljan tilling i snapping prozora 2. Poboljano podeavanje sistemskih zvunih efekata
LiBRE!

14

asopis o slobodnom softveru

LinuxMint16Petra
3. Poboljano je upravljanje korisnikim nalozima i grupama 4. Nemo, fork Nautilusa, dobio je nekoliko poboljanja (lake postavljanje podrazumevanih programa za pokretanje odreenog tipa datoteka, minimiziranje pojedinih radnji na korisniki panel bez prekidanja radnje, funkcije Copy to i Move to dobile su mogunost da korisnik odabere i prenosne ureaje i Bookmarks) 5. Modul za upravljanje ekranima je poboljan im verzijama programa. U Linux Mint 16 kolekciju programa ulazi: Sistem: - Linux kernel 3.11.0 - Cinnamon 2.0 ili MATE 1.6 - Software Manager (mintinstall 7.5.1) Alati: - Disk Usage Analyzer (baobab 3.8.2) - gedit 2.30.5 - gnome-calculator 1:3.8.2 - gnome-disk-utility 3.6.2 - gnome-font-viewer 3.8.0 - gnome-screenshot 3.8.2 - gnome-terminal 3.6.2 - mint-flashplugin-11

Ostala unapreenja

Petra dolazi sa predinstaliranim sve-

Decembar 2013.

15

Predstavljamo
- mintstick 1.1.8 - Nemo 2.0.8 - openjdk-7-jre 2.3.12 - Synaptic 0.75.12 - Tomboy 1.15.2 - Thunderbird 1:24.0 - Transmission-gtk 2.82

Zvuk i video: - Banshee 2.6.1 - Brasero 3.8.0 - Totem 3.8.2 - VLC2.0.8 Grafika: - Eye ofGNOME 3.8.2 - GIMP 2.8.6 Kancelarija: - LibreOffice 1:4.1.2 - Evince 3.6.2 Internet: - Firefox 24

Obratili biste posebnu panju na ozbiljno unapreenje Software Managera koji je sad bri i fluidniji. Takoe, gui alat Mintstick sad ima jo jednu novu funkciju osim pravljenja butabilnog USB medija od ISO slike, Mintstick sada moe i da formatira USB medije sa NTFS, FAT32 ili ext4 fajl sistemom.

Utisci

Promene u Petri nisu prvenstveno kozmetike. Poto je Petra naslednica ve lepe Olivije, elja Petrinih autora je da je naprave modernom i nezavisnom. Stara pouzdana Maya (Linux Mint 13),

16

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

LinuxMint16Petra

kao dobra domaica, brinue se od sada i opsluivae stari hardver barem do 201 7. godine. Petra i njena budua LTS naslednica e se brinuti samo o modernom hardveru. Nezavisnost Cinnamona od GNOME 3 raduje ne samo korisnike Minta ve i celokupnu Linux zajednicu. Ovim se dobija jo jedna moderna alternativa za desktop grafika okruenja. Ve poznata Olivijina minka je optimizovana i dodatno doterana, pa Petra izgleda jo bolje, a uz to je okretnija i za, jedno desetak megabajta RAM-a tedljivija. Mislimo da nije potrebno naglasiti da korisnici koji su do sada koristili Oliviju (Linux Mint 15), treba da nadograde

svoj sistem na Petru. Olivijin ivotni vek se blii karaju (do januara 201 4) pa je neophodno da je zameni Petra koja ima sasvim dovoljno aduta da opravda titulu dostojne naslednice. Korisni linkovi: [1 ] http://www.linuxmint.com/index.php [2] http://www.linuxmint.com/rel_petra _mate_whatsnew.php#performance [3] http://segfault.linuxmint.com/ 201 3/1 0/cinnamon-2-0-released/ [4] http://www.linuxmint.com/ download.php

Decembar 2013.

17

OpenSUSE13.1

OpenSUSE 13.1
S
Autor: Aleksandar Brkovi vee izdanje distribucije, nova serija 1 3, stigla je pred korisnike. Ve na prvi pogled ostavlja veoma pozitivan utisak. Tome doprinosi elegantna crna tema koja je nasleena iz prethodnog izdanja. Svaki detalj je vizuelni praznik za oi. Utisak koji dominira jeste spoj lepog i elegantnog u isto vreme.

Karakteristike

Pored neskrivenog truda da se vizuelno istakne, novo izdanje donosi i niz drugih karakteristika. Jedna od njih je i dugorona podrka, kojom se ova verzija openSUSE distribucije moe pohvaliti. Pune tri godine e biti dostupna auriranja za sistem, ukljuujui najnovije programe i sigurnosne nadogradnje. Novina koja je ukljuena u ovu verziju jeste da e korisnicima biti omo-

Decembar 2013.

19

Predstavljamo
gueno pokretanje i instalacije sistema na raunarima sa Secure Boot tehnologijom.
Btrfs, novi fajl sistem implementiran je i dostupan za upotrebu. Podrazumevano je ostavljena mogunost da se izabere i neki od starih, proverenih ext fajl sistema, ukoliko korisnici nisu spremni da se upuste u avanturu i isprobaju ovu novinu. A, ova novina u vidu Btrfs fajl sistema, donee korisnicima mogunost da se napravi snimak sistema datoteka, a ako prilikom administriranja na sistemu neto krene naopako, postoji mogunost da se vrate fajlovi i konfiguracione datoteke do take pre nastanka greke. To je veoma korisna opcija i za korisnike koji sluajno uklone neki softverski paket, ili promene konfiguracionu datoteku, a onda se predomisle. Uz jedan klik, sve e biti kao i pre. OpenSUSE tretira korisnike podatke kao odvojene od operativnog sistema, to znai da Btrfs snimci obuhvataju samo sistemske datoteke i konfiguracije, ali ne i fajlove u korisnikom Home direktorijumu. Ti fajlovi ne ulaze u sastavni deo snimka sistema. Za njih se preporuuje neki drugi vid backupa.

Instalacija

Program za instalaciju openSUSE distribucije, jedan je od najmonijih i najfleksibilnijih instalera u itavoj Linux brani. Instalacioni proces zapoinje odabirom eljenog jezika i rasporeda tastature. Sledi izbor vremenske zone za koji se koristi mapa sveta, i podeavanje sistemskog sata. Naredni deo instalacionog procesa daje nekoliko opcija, izbor Btrfs ili starih Ext particionih tabela. Nakon odabira vrste particionih sistema, sledi ureivanje njihovog rasporeda. Menader particija e automatski konfigurisati particionu tabelu. Ukoliko korisnik sam eli da uredi ovaj deo po sopstvenoj zamisli, dostupna je i manuelna opcija.
OpenSUSE, podrazumeva se, ne instalira pokretaki program Grub u MBR, s tim da se i ova opcija moe manuelno izmeniti po sopstvenoj elji.

Hardverska podrka je dobra. Ova karakteristika krasi i ranija izdanja openSUSE distribucije. WiFi, LAN i 3G modem bie uredno prepoznati, kao i touchpad, zvuna kartica i kamera za Skype. Na ovom polju korisnik, dakle, nee imati problema.

Nakon to je izvren konfiguracioni proces i priprema za instalaciju, sledi poslednja provera unetih parametara i nakon toga se pokree instalacioni proces. Po zavretku procesa sledi restart i logovanje na sistem. Nakon prvog pokretanja sistema, potrebno je izvriti podeavanje internet konekcije kroz program Network Manager. Neke korisnike moe iznenaditi injenica da internet radi u live modu, ali ne radi nakon instalacije. To je jedna od osobenosti ovog sistema. Nakon instalacije nisu dostupni ni

20

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

OpenSUSE13.1
multimedijalni kodeci niti Flash plugin, te je potrebna naknadna instalacija. Filozofija koje se dri openSUSE distribucija, jeste da dolazi bez vlasnikih formata, te da je vlasniki softver dostupan za naknadnu instalaciju i podeavanje sistema po sopstvenoj elji.

Graphics: GIMP 2.8.6, Hugin batch processor & panorama creator, digiKam photo management, DNG Image Converter, Expo blending, Panorama, Photo layout management program, ShowFoto, AcquireImages, Gwenview image viewer, Skanlite image scanner. Multimedia: Amarok audio player, AMZdownloader, K3b disc burning, Kaffeine media player, KsCD CD Player. Accessories: Ark, Nepomuk backup & Cleaner, Blue Devil, Knotes, Ksnapshot, Qt4 settings, Kompare, Kwrite, Kgpg, Kleopatra, Sweeper, Kcalc, Printer manager, Klipper, Kwallet manager.

Aplikacije

OpenSUSE dolazi sa nizom predinstaliranih aplikacija. Nabrojaemo neke od njih :

Office: LibreOffice 4.1.2.3 Base, Calc, Draw, Impress, Writer, Okular Document viewer, Kaddressbook, Kontact, Korganizer. Internet: Firefox 25, Konqueror, Kmail, Choqok microblogging client, Konversation, Kopete IM, Akregator, Ktorrent, Kget download manager, KrDC, Krfb.

Decembar 2013.

21

Administracija sistema

Predstavljamo

OpenSUSE ima svog upravnika paketa koji se naziva YaST. Poseduje veliki broj opcija u konfigurisanju itavog sistema, poev od softverskih riznica pa nadalje.

Postoji jo jedna dostupna opcija za instalaciju programa, a to je 1-click install. Koristi se na taj nain to se preko nekog od web browsera ode na odgovarajuu stranicu, i iz ogromne ponude paketa izabere potreban paket koji se instalira jednim klikom.

Sve se nalazi u jednom kontrolnom centru, bilo da je u pitanju preuzimanje softvera ili promena konfiguracije sistema ili aktiviranje zatitnog zida. Budui da je bogat funkcijama, pomalo je i kompleksan alat, te e verovatno neki od korisnika poeleti jednostavniju varijantu. Ta jednostavnija varijanta za administraciju na sistemu naziva se paket menader Apper. Ova aplikacija daje mogunost pretrage softvera po imenu. Apper e ukazati na ve instaliran softver, kao i na dostupne nadogradnje. Naravno, tu je i neizbeni terminal zypper. Svaki od ovih alata radi dobro i brzo izvodi zadane akcije.

Zakljuak

Moda projekat openSUSE ne privlai toliku panju kao ostali open source projekti. Razlog lei u injenici da ovaj projekat ima svoje osobenosti i nije napravljen za poetnike, ve za korisnike koji imaju neto znanja i mogu da se nose sa ovom distribucijom. Dobro izbalansirane funkcije, stabilnosti i performanse odaju veoma pozitivan utisak, nudei fleksibilno desktop okruenje. Uz bolju podrku za pakete i programe tree strane, openSUSE bi zasigurno dodatno dobio na popularnosti, i time bi se jo vie pribliio krajnjim korisnicima koji od

22

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

OpenSUSE13.1
sistema oekuju jednostavnost pri upotrebi. Za sve korisnike koji su ve prihvatili filozofiju ove distribucije, preporuujemo da isprobaju najnovije izdanje i ispitaju sve mogunosti koje nudi ovaj sistem. Korisni linkovi: [1 ] http://mylinuxexplore.blogspot.com /201 3/1 1 /opensuse-1 31 -kdereview.html [2] http://www.dedoimedo.com/ computers/opensuse-1 3-1 .html Pregled popularnosti GNU/Linux /BSD distribucija za mesec decembar

Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Mageia Fedora Ubuntu Debian openSUSE Manjaro PCLinuxOS CentOS Arch elementary FreeBSD Puppy SparkyLinux CrunchBang SteamOS Ultimate Peppermint Sabayon Pinguy Lubuntu MakuluLinux Kali Simplicity Red Hat 4297< 1 81 7> 1 749= 1 705< 1 674< 1 374< 1 248< 1 1 44< 1 005< 91 2< 91 1 < 865> 81 3< 768> 701 < 673> 636< 608< 593> 578< 575< 562> 549< 520> 51 6<

Pad < Porast > Isti rejting = (Korieni podaci sa Distrowatcha)

Decembar 2013.

23

Predstavljamo

Great Little Radio Player 1.4.6

ve poznajemo? Naime, pokreemo priu o njemu jer je doiveo neke promene, te je potrebno upoznati se sa datim novinama, ali i sa injenicama u kom stadijumu razvoja se projekat trenutno nalazi. Neke teme pak, treba iznova pokrenuti. Iz tog razloga postavljamo pitanje - zato uopte potreba za jo jednim playerom-? Ukratko, jer ne elimo da nam se pokree veliki i zahtevan program kada god elimo malo muzike. Takoe, da ne bismo morali lino praviti kolekciju muzike

Autor: Dejan Petrovi

ada sam u jedanaestom broju LiBRE! asopisa predstavio svoj projekat, nisam ni slutio da e postojati bilo kakva potreba da se nedugo iza njega pojavi jo jedan lanak o istom programu. No ipak, evo nas. Verovatno postavljate pitanje zato ponovo itamo o programu koji

24

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

GreatLittle Radio Player1.4.6

koju sluamo. Kada postoji neko sa druge strane ice ko pravi kolekciju i plejlistu, na nama je samo da kliknemo miem na eljenu kategoriju i stanicu. Prva ideja programa je bila i ostala da se na lak i, jo vanije brz nain, doe do muzike; zato je glavna upotreba programa uvek bila bazirana na biranju stanica iz menija koji se poziva klikom na ikonu programa koja je opet meu sistemskim ikonama. No, neke promene je valjalo saekati, iako novih ideja nije izostajalo. Ljudi su bili zainteresovani, a uvek je lepo videti da se neko zanima za ono to radite. No, ponekad je to bio problem i na drugom polju osim polja znanja. Naime, predlozi jednih korisnika su bili u suprotnosti sa predlozima drugih, pa je moralo da se procenjuje ta je zaista potrebno uraditi, a ta ne. Ipak nije sve bilo tako, dobar deo predloga

Od kada se program pojavio, dobio sam puno e-pisama sa predlozima kako bi se program mogao razvijati, ta implementirati a ta izbaciti. To je za mene bio izazov, jer sam morao sebi priznati da mnoge stvari nisam ni znao kako da uradim. Dakle, morao sam nauiti i naueno primeniti. Tako da, dok sam pokuavao neto primeniti u programu, istovremeno sam to doivljavao i kao istraivaki projekat. Sam in uenja ili istraivanja mi je predstavljao pravo zadovoljstvo.

je bilo mogue primeniti i kao rezultat toga veina predlagaa je bila zadovoljna kada su videli da je bilo ispotovano i usvojeno ono to su predloili. Seam se iznenaenja jednog korisnika kada je video da je promena koju je predloio usvojena i da je nova verzija sa tom njegovom idejom izala samo sat ili dva nakon tog njegovog datog predloga. Hajde zato da vidimo koje je bitnije promene player doiveo:

Decembar 2013.

25

Predstavljamo
Unos svoje stanice. To je postalo mogue ne samo unoenjem istog URL-a ve i uvoenjem pls datoteka. S tim u vezi, implementiran je uvoz i izvoz cele kolekcije stanica. Goliavo ili sa kaputom. Nedugo posle inicijalne verzije, bilo je mogue birati izmeu klasinog interfejsa i skinovanog (ili kako to program naziva u kaputu). To je bilo iz tog razloga to su neki korisnici bili malo nostalgini za winamp stilom, pretpostavljam da su programeri Qmmpa i Audaciousa slino razmiljali. A s druge strane, bilo je i onih koji su iskljuivo eleli prirodno okruenje. Zato postoje dva izgleda programa. Uskoro je dobijeno preko 30 kaputa, a kako je interfejs programa bio obogaivan tako su se i kaputi morali svaki put menjati i dopunjavati. To je odravanje programa uinilo malo teim. Uskoro je dolo do promene ikona. Naime, u prilagoavanju programa, sa ciljem da isto izgleda na svakom linux sistemu, dolo je do problema jer se program oslanjao na ikone u SVG formatu. To je prouzrokovalo da zbog vektorske prirode tog formata razliite veliine ikona nisu gubile na otrini. Ipak, neki sistemi nisu mogli da ih prikazuju, pa se morao napraviti kompromis. U toj promeni ikona, i ona glavna, koja predstavlja program, je bila pojednostavljena. Dodat je i kliza za podeavanje jaine zvuka. Nedugo zatim je interfejs pojednostavljen, jer veina korisnika ipak ne gleda radio ve ga samo slua. To reenje je zadovoljilo veinu, ali neki su ipak eleli da program stoji otvoren dok se radio reprodukuje. Iz toga je proizala ideja da interfejs bude vidljiv a ipak da ne bude dosadan. Vizuelizacija, nain da se zvuk vidi i uiva u njemu je jo jedan od predloga; tako se pojavila i verzija 1 .4.6 uoi ijeg izlaenja se i pie ovaj lanak. Iako je za sada vizuelizacija malo jednolina (uprkos nekim podeavanjima iste), nije dosadna. Mada, lomio sam se milju da poveam broj vizuelnih efekata, ali se od toga odustalo jer je ovo ipak samo radio player.

Informacije o muzici. Jo jedna promena koja je postala znaajna mnogima je ta da je bilo mogue da ako server koji puta radio stanicu dostavlja i informacije o izvoau, pesmi, onda je program to mogao prikazati korisnicima u vidu iskaueg balonia i preko samog interfejsa. Mrtve stanice. Neki korisnici su se alili da neke stanice ne reaguju pa je bilo potrebno ukloniti one mrtve. Morao sam se sloiti da je manje u stvari vie. Tako je nekih stotinak stanica bilo izbaeno. Sadanja
LiBRE!

26

asopis o slobodnom softveru

GreatLittle Radio Player1.4.6

kolekcija broji preko 500 stanica i naravno, tendencija nije ka poveavanju broja ve naprotiv ka smanjivanju, jer s vremena na vreme neka stanica ume da umre. Pored prevoenja instalacije za rpm upravnike paketa, dolo je i do saradnje sa ljudima koji odravaju Arch, Chakra, ALT i PCLinuxOS skladita programskih paketa. U stvari, na tim sistemima se najlake instalira program budui da se nalazi u njihovim skladitima.

Lokalizacija. Sve vreme izdavanja razliitih promena u programu, neto mi nije davalo mira. Program nije mogao da lepo prikazuje razliite jezike. Dobro sam se namuio kako bi to uneo. Kako je samo bilo lepo videti kako program sija na irilici ali i na nekim drugim jezicima koji prikazuju neke tue kuke i motike. im sam to objavio, pojavili su se razliiti ljudi koji su bili spremni da prevedu program. Mora se priznati da je interesovanje za prevoenjem bilo vee nego to je sadanja kolekcija jezika koje program nudi. To je zato to su neki ponuai malo neozbiljno gledali na projekat i due vreme se nije moglo doi do njih. Tako da se odustalo od tih jezika do daljnjeg. Internet stranica. Zvanian sajt projekta se morao odravati pa je i on doiveo promene. Vremenom je bilo potrebno ubaciti sekcije za pomo korisnicima pa je roena podstranica Tips sa video snimcima kako se ta radi. ( https://sites.google.com/site/ glrpgreatlittleradioplayer/ ) Drugi sistemi. U poetku je ciljana platforma bio svaki sistem koji je leao na Ubuntuu, ali kako se ulo za program, poelo je zanimanje za to kako bi se mogao napraviti paket za instaliranje i na drugim platformama. Decembar 2013.

Druge promene. U meuvremenu su se pojavile i promene kao to su: pauza, bafer, povratak na podrazumevane vrednosti, minimiziranje meu sistemske ikone, startovanje samo jedne instance programa istovremeno, jo stanica, jezika i kaputa itd. Sve vreme se izvorni kd pojednostavljivao i prkosio komplikacijama koje prate unos neeg novog. Zadnja verzija je najvie promena doivela ba na polju optimizacije kda.
Sve u svemu, ovo je bio veoma lep i uzbudljiv put promena. Kada bih rekao da sam potpuno zadovoljan programom, lagao bih; ako biste me pitali ta bih novo uneo, ne bih znao rei. injenica je da program treba malo odleati kako bi korisnici uivali u njemu, ali kako bi i sam programer pored rada imao periode jednostavnog korienja onoga to je napravio, inae bi se izgubila osnovna svrha programiranja. Dok se ne pojavi nova verzija ovog prijatnog alata koji u pozadini slui svima nama, pozdravljam vas sa eljom da ga i dalje koristite.

27

Kako da...?
Mala kola: Sigil 0.7.2 (8. deo)

Z a vr n i ra d o vi
D
Autor: Dejan Maglov o sada smo u Sigil uneli tekst, formatirali ga i ilustrovali. Jo uvek se sve nalazi u jednoj HTML (XHTML) datoteci. Ako je ta datoteka predugaka, protee se na desetak i vie stranica ekrana mobilnog telefona ili tableta, onda je dobro da se podeli na vie HTML datoteka. Objektivni funkcionalni razlog za podelu te velike HTML datoteke je lake uitavanje manjih stranica.

ili tree poglavlje. Tehniki, ovo deljenje se vrlo lako reava. Dovoljno je samo pozicionirati kursor na mesto deljenja i klikom na ikonicu Split At Cursor (prva linija alata) HTML datoteka e biti podeljena na dve. Jedna HTML datoteka e biti sa sadrajem ispred kursora i druga ostatak iza kursora. Prva e zadrati postojee ime, a drugoj e biti dodeljeno ime Section0001 .xhtml.

Usitnjavanje HTML datoteke

Deljenje velike HTML datoteke treba odraditi po nekim celinama kao to su glavna poglavlja ili vaniji naslovi. Ne treba suvie usitnjavati HTML datoteku. Uvek treba voditi rauna da jedna HTML datoteka ide na jedan ili vie ekrana tableta ili nekog drugog mobilnog ureaja. Ako se usitni previe, ostae previe belog, neiskorienog prostora na ekranu. Beo prostor na nekoj drugoj, treoj stranici nije toliki problem, ali na svakoj stranici moe da izgleda runo. Za navigaciju nee biti problem i u sluaju da se HTML deli na svaki drugo

28

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Sigil

Obe HTML datoteke e imati jednak <head> tag to znai da e biti zadrano uniformisano formatiranje teksta u obe datoteke. Nakon deljenja preostaje samo da novoj HTML datoteci damo novo eljeno ime desnim klikom na nju u Book Browseru i izborom opcije Rename. Ovo treba ponoviti onoliko puta koliko elite da imate zasebnih celina. zani svi naslovi i podnaslovi ePUB dokumenta. Iza svakog naslova je check box. Detikliranjem se uklanjaju pojedini neeljeni naslovi iz TOC-a. Ukoliko autor ne eli da ukloni nijedan naslov i podnaslov dovoljno je da samo klikne na OK dugme i TOC e biti generisan. U asopisu imamo 2 znaajna nivoa naslova, h1 koji je rezervisan za rubrike i h2 rezervisan za naslove lanaka. Ostali podnaslovi sa niim nivoom naslova (h3 -h6) nisu nam zanimljivi za TOC. Zato mi koristimo padajuu listu <Select headings to include in TOC> i biramo Up to level 2 to automatski brie sve nepotrebne podnaslove a ostavlja rubrike i naslove lanaka. Pre potvrde na dugme OK samo proveravamo da li je tikliran uslov Show TOCitems only.

Sadraj

Sadraj ePUB-a nije potrebno runo pisati. Sigil e vam pomoi pri formiranju sadraja. Sadraj (engl. Table of Contents, skraeno TOC) u ePUB-u ima dvojaku ulogu. Jedna uloga je da ukae na sadraj ePUB-a a druga je navigacija kroz ePUB. Naime, svaki naslov u TOC-u je link ka delu HTML sadraja na koji taj naslov ukazuje. Fiziki, TOC je XML dokument koji se moe videti u Book Browseru (toc.ncx).
Sigil, na zahtev korisnika, moe da generie TOC od naslova iz HTML datoteka. Tehniki, to se reava na sledei nain. Koristiemo alat Generate Table of Contents do kojeg moete doi kroz padajui meni Tools >Table of Contents > Generate Table of Contents ili jednostavno CTRL+T. U novootvorenom prozoru bie prika-

Decembar 2013.

29

Kako da...?
Ovime smo zavrili generisanje TOC-a. Veina ePUB itaa koriste TOC XML datoteku i prikazuju njen sadraj na zahtev korisnika. Ako vam je to dovoljno, onda ste posao sa sadrajem zavrili. Mi u ePUB-u asopisa volimo da sadraj imamo kao HTML datoteku na poetku ostalog sadraja ePUB asopisa. Sigil i tu moe da pomogne. Ako izaberete iz padajueg menija Tools > Table of Contents > Create HTML Table of Contents, kreiraete HTML datoteku od TOC-a. Sa malim intervencijama na toj datoteci u smislu prevoda TOC u Sadraj i povezivanja ve napravljene vae CSS datoteke umesto novootvorene sgctoc.css . Dobiete fino sloen sadraj koji e biti formatiran kao i ostatak ePUB-a. Pozicioniranjem (pick and drop) u Book Browse toc.xhtml ete obezbediti da se on pojavi na eljenom mestu po pravilnom redosledu.
HTML datoteka i uvek se nalazi na prvom mestu u Book Browseru. Bilo koja HTML stranica koja se nalazi na prvom mestu u Book Browseru e glumiti naslovnu stranicu. Neki ePUB itai imaju mogunost pretraivanja biblioteke ePUB-ova i prikazuju naslovne stranice ePUB-ova u toj biblioteci. Zbog lakeg pronalaenja odreenog ePUB-a dobro je da naslovna stranica bude to prepoznatljivija. To moe da se uradi tekstualno sa velikim centralnim naslovom ili sliicom pune veliine ekrana.

Mi u asopisu praktikujemo da to bude slika. Zato pripremimo sliku veliine 300400 px. Obzirom na sve vee rezolucije ekrana mobilnih telefona i tableta ova sliica moe da bude i vea. Sliicu uvozimo na nain o kome smo pisali i koji smo objasnili u prethodnom broju. Nakon uvoza slike za naslovnu stranicu iz padajueg menija birate Tools > Add Cover i

Naslovna stranica

Ostala su jo samo dva koraka do zavretka ovog ePUB-a. Prvi korak je davanje identiteta publikaciji (ePUB-u). Ono to e korisnik prvo videti kad otvori vau publikaciju je naslovna stranica (engl. Cover). Sada emo upravo dodati jednu naslovnu stranicu. I naslovna stranica je

30

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Sigil

otvorie se prozor za dodavanje ilustracija. Ostalo je samo da pronaete sliicu naslovne stranice i naslovna stranica e biti automatski formirana.

Za kraj male kole Sigila 0.7.2

Metadata

Verujemo da ovo nije bilo toliko komplikovano. Na kraju poslednji Save je taka na zavretak vae ePUB publikacije. Sve e biti fino upakovano i pripremljeno za objavljivanje. Za izradu ove publikacije vam je trebalo malo osnovnog znanja oko HTML-a i CSS-a ali ne previe jer vam Sigil u svakom trenutku priskae u pomo. Ma koliko neiskusni bili u grafici sa Sigilom ete sigurno doi do solidnog rezultata. Hvala vam to ste pratili ovu malu kolu Sigila. Kraj.

Osim naslovne stranice pri biranju ePUB publikacije iz biblioteke znaajne informacije su i naziv publikacije, ime autora, jezik publikacije i kljune rei za pretragu. Sve ove znaajne informacije moete da unesete u samo jedan Sigil prozor do kojeg se stie preko padajueg menija Tools > Metadata Editor ili jo jednostavnije preko F8 funkcijskog tastera.

Decembar 2013.

31

Oslobaanje
Slobod a n softver za obra zova n j e d ece (4. d eo)

Autor: Aleksandar Stanisavljevi

hildsplay predstavlja kolekciju obrazovnih programa namenjenih deci uzrasta do 7 godina. Moe da se koristi u predkolskim ustanovama, ali i kod kue. Sadri etiri kategorije i vie potkategorija.

kategorije sadre po 3 potkategorije. Zasnovana je na pamenju pojava koje se iskazuje putem povezivanja istih parova iz skupa parova. Parovi se kriju iza kartica. Svaka igra sadri vie nivoa, pri emu se tei nivo bazira na veem broju kartica.

(Slika 1 Childsplay

Slika 2 Childsplay memorija 1 Kod najteih nivoa, pored toga to postoji veliki broj parova, postoje i parovi koji su meusobno veoma slini, to dodatno oteava njihovo pronalaenje. Prva potkategorija slui da upozna decu sa nainom igre, na
LiBRE!

Memorija

Ovo je najvea kategorija koja u sebi sadri 5 potkategorija; sve ostale

32

asopis o slobodnom softveru

Slobodan softver za obrazovanje dece

jedan zanimljiv nain, upoznavanjem ivotinja. Druga i trea slue da ih upoznaju sa velikim i malim slovima engleskog alfabeta, etvrta ih upoznaje sa brojevima, a poslednja, peta, im pomae da razaznaju zvuke, testirajui njihov sluh. Imajui u vidu da najtei nivo potkategorije brojevi sadri parove sa brojem 20 kao najveim brojem, ova igra zaista moe biti korisna deci predkolskog uzrasta, pripremajui ih na taj nain za kolu i prve asove matematike. Druga igra u ovoj kategoriji ima za cilj da pomogne deci da naue da prepoznaju slova engleskog alfabeta i brojeve od 0 do 9. Na ekranu su ispisana slova, ili kombinacija slova i brojeva, a nakon to raunar izgovori pojam dete treba da klikne na odgovarajui broj ili slovo. U sluaju da to ne uradi u odreenom vremenskom periodu, reenje e se samo prikazati. Takoe, u sluaju da dete eli ponovo da uje izgovoreni pojam, to moe da uradi klikom na ikonicu zvunika.

Mi, tastatura i pamenje

Igra koja ima za cilj da pomogne deci da ovladaju korienjem mia je veoma zanimljivo osmiljena. Poev od najlakeg nivoa, deca ovladavaju pomeranjem mia i klikom na odreenu poziciju na ekranu, da bi kroz naredne nivoe nauili da malo bre, a i dalje precizno pomeraju mia, kao i da koriste dupli klik. Sve ovo je osmiljeno putem igre u kojoj jurite ribe po akvarijumu. Slika 4 Childsplay uenje slova i brojeva Uz ovaj program, deca mogu savladati prve korake u ovladavanju korienja tastature. Dok slova i brojevi padaju po ekranu, deca treba da otkucaju na tastaturi ono to vide na ekranu, pri emu e raunar izgovoriti to slovo ili broj. Cilj ove igre je ne dozvoliti da slovo ili broj padne ispod ekrana. Slika 3 Childsplay manipulacija miem

Decembar 2013.

33

Oslobaanje
Zvune asocijacije predstavljaju igru u kojoj je potrebno da prepoznate o kojoj pojavi se radi, bilo da je to zvuk neke ivotinje, muzikog instrumenta ili prevoznog sredstva.

Slika 5 Childsplay ovladavanje korienjem tastature

Slagalica i prepoznavanje zvuka

Slagalica je igra u kojoj je potrebno napraviti zadatu sliku od delia slike. Pri dnu ekrana je pokazana cela slika, na levoj strani su komadii slike meusobno izmeani, a na desnoj strani polja za slaganje tih komadia. Uz ovu igru deca nastavljaju uenje ovladavanjem mia, a ue i da razmialjaju logiki.

Slika 7 Childsplay zvune asocijacije U poslednjoj igri ove kategorije, deca mogu da naue kako da prepoznaju ivotinje na osnovu njihovog zvuka. Takoe, tu je i naziv ivotinje sa istaknutim velikim poetnim slovom. U sluaju da ele ponovo da uju zvuk odreene ivotinje kako bi upamtili tu ivotinju, to mogu da uine klikom na njenu sliku.

Slika 6 Childsplay slagalica

Slika 8 Childsplay zvuci ivotinja

LiBRE!

34

asopis o slobodnom softveru

Slobodan softver za obrazovanje dece

Igre
Ovo je poslednja kategorija koja u sebi sadri 3 igre uz koje deca mogu da se razonode nakon uenja.

Slika 1 1 Childsplay igra 3 Nastavie se Slika 9 Childsplay igra 1 Koristan link: [1 ] http://childsplay.sourceforge.net/

Slika 1 0 Childsplay igra 2

Decembar 2013.

35

Slobodni profesionalac

Qt Creator
Creator je razvojno okruenje Qtpisano u C++-u korienjem Qt

Autor: Stefan Noini

biblioteke. Ovo okruenje je pre svega namenjeno lakom razvoju Qt aplikacija i ima podrku za mnoge platforme. Qt Creator je razvijen od strane tima koji se bavi i razvojem same Qt biblioteke, pa je zato ovo okruenje veoma kompatibilno sa najnovijim verzijama Qt-a. Jedna od glavnih karakteristika ovog okruenja jeste dobra integracija sa QDesignerom, to omoguava lagan razvoj grafikih aplikacija.

Pri samom otvaranju okruenja doekuje nas veoma jednostavan interfejs, a opet sa mnogo mogunosti. Osnovni Qt Creator (bez dodataka) podrava razvoj vie aplikacija, od kojih su najzanimljivije podrke za razvoj PC grafikih aplikacija, HTML5 i takozvana Qt Qiuck aplikacija koja je novi nain za razvijanje modernih Qt aplikacija. to se grafikih aplikacija tie, procedura je manje-vie standardna. arobnjak za pokretanje projekta e nas upitati nekoliko pitanja u vezi sa aplikacijom, kao to su ime aplikacije,

36

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

QtCreator

razvojni direktorijum, ime poetne forme itd. Po zavretku kreiranja osnovnog skeleta aplikacije (kada arobnjak zavri sve), otvara vam se nova sekcija u prozoru QT Creatora pod nazivom Edit (izmeni). Grafiki interfejs je veoma slian kao i kod ostalih razvojnih okruenja. Sa leve strane imamo listu fajlova, a sa desne izvorni kd. Isto moemo primetiti da je Qt Creator kreirao i fajlove sa ekstenzijom .ui koji su u principu obini XML fajlovi koji sadre informacije o grafikom interfejsu nekog prozora, dijaloga ili videta. Otvaranjem tih fajlova ukljuuje se Qdesigner koji je integrisan u Qt Creator i tada se prelazi u sekciju Design (dizajn). Ova podela na sekcije olakava prelazak iz obrade grafikog interfejsa i izmene izvornog kda za neku funkcionalnost. Aplikacija se lagano moe pokrenuti pritiskom na

zeleno dugme dole levo u obliku znaka Play koji se esto koristi kod raznih multimedijalnih plejera. Ovim pritiskom e Qt Creator kompajlirati aplikaciju i postarati se da svi izvrni fajlovi budu tamo gde treba da budu. Takoe, postoji opcija da se izabere debug ili release pokretanje. Ovo zavisi da li elite da vau aplikaciju samo isprobate ili elite i da je pustite u produkciju. Aplikacije se mogu prevesti i za neke druge platforme, kao to je Android. Jo jedna od veoma zanimljivih opcija jeste i razvoj HTML5 aplikacija. Naime, mogue je napraviti svoju HTML5 stranicu i ovom opcijom to integrisati u aplikaciju. Ovo omoguava novo grafiko iskustvo sa dosta animacija, ali i izuzetno zanimljivu ideju.
Qt Creator takoe nudi i napredni

Decembar 2013.

37

Slobodni profesionalac

ureiva kda. On omoguava detekciju nekih sintaksnih greaka u hodu, laku navigaciju izmeu definicije i deklaracije funkcija, syntax highlighting, automatsko dopunjavanje kda (engl. code completion) i jo mnogo drugih mogunosti. Pored dobrog ureivaa kda, postoje i mogunosti za generisanje cmake i autotools skripti, koje se kasnije mogu koristiti i u produkciji. Takoe, nude se i podrke za razna reenja za kontrolu verzija softvera (Version control systems), kao to su git subversion i bazaar. Ovo okruenje je toliko bogato opcijama da jednostavno ne moemo sve to da opiemo u ovom tekstu, ali se nadamo da smo bar malo uspeli da zagolicamo matu zaljubljenika u C++ i

Qt, ali i onih koji se jo nisu nali u ovim vodama i da smo vas barem malo ubedili da sami instalirate Qt Creator i eksperimentiete.

38

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor

U vo d u
(4. deo)

Autor: Nikola Hardi

aTeX je od samog poetka stvaran tako da podrava matematike izraze. Zbog toga je postao i vrlo rasprostranjen meu akademskim korisnicima, a ovakva povratna sprega je dovela do toga da sada imamo alat koji reava sve probleme koje moemo zamisliti u vezi sa pripremom matematikih formula za tampu. Pored injenice da moemo da napiemo praktino bilo koju formulu, vano je i to da moemo da budemo sigurni da e ona ostati u takvom obliku i kada budemo menjali ostatak dokumenta to ba i nije sluaj kod drugih alata za obradu teksta. Jo jedna bitna stvar je i to rezultat lepo izgleda. LaTeX sam po sebi ima mnogo mogunosti za rad sa matematikim formulama, ali za neke naprednije stvari postoje i dodatni paketi kao to su amsmath, i njegova nadogradnja mathtools.

Za pisanje matematikih izraza se najee koristi nekoliko modela koji imaju mnogo zajednikih osobina. Neke od osobina koje treba spomenuti su sledee. 1 . LaTeX sam rauna razmak izmeu znakova, tako da pisanje razmaka nee uticati na to da se razmak pojavi i u rezultatu. Za to se koriste posebni znakovi ili funkcije kao to je \quad . 2. Slova redovnog alfabeta se tretiraju kao promenljive. Ako elimo da piemo obian tekst unutar formule onda koristimo funkciju 3. Matematiki izrazi se piu unutar okruenja. Okruenje se oznaava sa \begin{ ime-okruzenja } \end { ime-okruzenja }. Postoje i krai naini za oznaavanje okruenja koji su napisani u daljem tekstu.

\text

Tri modela za zapisivanja jednaina i formula

Okruenje math
skraeno obeleavanje: \( \) skraeno obeleavanje: $ $
LiBRE!

40

Zanimljiva stvar je to u LaTeX-u moemo da piemo i formule koje nisu matematike. Na primer, hemijske formule su takoe podrane.

asopis o slobodnom softveru

Uvod u LaTeX
Kada se koristi? Koristi se kod matematikih izraza unutar redovnog teksta, u tekuoj liniji. Smanjen je prikaz pa se koristi \displaystyle . Tada e linije sa izrazima koji zahtevaju vie mesta (eksponenti, sume) jednostavno biti vie (zauzimati vie mesta po vertikali). Primer:
$ a_1 * x^2 + a_2 * x + a_3 $

Okruenje equations
Nema skraeni oblik za oznaavanje. Kada se koristi? Koristi se za numeraciju formula. Kada se matematiki izrazi piu unutar equation okruenja, tada e oni biti prikazani slino kao u prethodnom sluaju (displaymath), s tim to e biti numerisani. LaTeX moe da automatski numerie matematike izraze. Ovo nam omoguava da potom za neki ovakav izraz veemo i labelu pa svaki put kada se pozivamo na tu labelu, dobiemo odgovarajui broj jednaine. Naravno, ako dodavanjem jednaina u razliitim delovima teksta moe da doe do menjanja brojeva, ali labele reavaju taj problem. Takoe je lepa mogunost i generisanje indeksa svih jednaina u radu ili knjizi.

Okruenje displaymath
skraeno obeleavanje: \[ \] skraeno obeleavanje: $$ $$ Kada se koristi? Koristi se kod matematikih izraza koji e vizuelno biti odvojeni od ostatka teksta. Najee su centrirani, sa mnogo prostora pre i posle izraza. Simboli su prikazani u punoj veliini.
\[ \sum a_i \]

Napomena: postoji i equation*

okruenje koje je funkcionalno isto kao i displaymath, s tim to zahteva upotrebu paketa asmath.

Osnovni simboli i funkcije

Napomena: Treba izbegavati $$ $$

jer postoji mogunost da u nekim situacijama doe do vrlo udnih problema.

U matematici koristimo razne simbole, od operatora do jednostavnih promenljivih. Pored toga, postoje i razni prohtevi za formatiranje (indeksi, granice, stepeni, razlomci, granice integrala). LaTeX ove probleme reava uvoenjem posebnih simbola i funkcija. Oni mogu lako da se prepoznaju jer gotovo uvek poinju znakom \. Sledi tabela nekih funkcija

Decembar 2013.

41

Sam svoj majstor

koje se esto koriste.

simboli
Simbole je najbolje potraiti u nekom priruniku.
\leq \infty

moramo da budemo paljivi jer e bez zagrada samo prvi znak posle \sqrt biti pod korenom. Na primer \sqrt xy e da ima efekat kao \sqrt{x} y. Kada elimo da zapiemo n-ti koren, onda se to radi ovako: \sqrt[n]{x^n}

Operatori
Operatori predstavljaju trigonometrijske funkcije, logaritme i slino.

grki alfabet
Mala i velika slova se razlikuju samo u poetnom slovu. Nazivi slova su vrlo intuitivni:
\alpha \Beta \pi

Sume i integrali

Sume i integrali se koriste na sline naine. Evo i nekoliko primera:

\sum_{i=0}^{\infty} \sum \int_{-1}^{2} \int \int_{\frac{\pi}{2}}^{\frac{\pi}{2}}

razlomci i koreni
Razlomci se piu na sledei nain:
\frac{a}{b}

Unutar imenioca ili broioca moe da se nae i neki sloeni izraz, kao na primer:
\frac{\sqrt{x^2-2}+3}{7}

Takice
Takice se koriste na poseban nain. Obeleavaju se sa \cdots, \vdots, \hdots, \ddots i oznaavaju tri takice koje su centrirane, vertikalne, dijagonalne itd. Ovo se esto koristi kod matrica neodreenih dimenzija. Kako pronai kd znaka ili funkcije?
LiBRE!

Koren se predstavlja ovako:

\sqrt{-1}

42

Zagrade moemo da izostavimo, ali

asopis o slobodnom softveru

Uvod u LaTeX
Imena i nain upotrebe funkcija nisu uvek intuitivni, ali na nau sreu LaTeX je vrlo zreo i dokumentacija i odgovori na gotovo sva pitanja se vrlo lako pronalaze na internetu. Vrlo brzo se osnovne funkcije upamte, ali prirunika i tabela ima na pretek. U poetku moe da bude korisno da pri ruci imate tzv. cheatsheet ili pukicu. Jako dobra dokumentacija se nalazi na wikiversity. Za sada, naalost, ne postoji na naem jeziku. Vrlo rado emo podrati akciju prevoenja.
Detexify je jo jedan koristan sajt koji omoguava da nacrtate simbol koji vam je potreban i dobijete listu kdova koji najpriblinije opisuju nacrtani simbol.

ostale tipove zagrada.

Matrice

Matrice se piu u posebnom okruenju matrix ili array unutar nekog od matematikog okruenja. Dva elementa matrice u istom redu se razdvajaju znakom &, a kraj (ili poetak) reda se oznaava sa \ \. Matrice se esto uokviruju zagradama, pa prema tome postoje i posebna okruenja u tu svrhu.
\pmatrix \vmatrix \bmatrix

Zagrade
Obine zagrade Zagrade mogu da se predstavljaju bez dodatnih simbola (uz par izuzetaka), s tim to moe da se pojavi jedan problem. Kada zagradama okruimo neki izraz koji zauzima vie mesta po vertikali nego ostali simboli, zagrade se nee uveati. Zato postoje zagrade sa podesivom visinom. Postoje svi standardni tipovi zagrada.
( ), [ ], \{ \}

Okruenje array prua dodatne mogunosti za formatiranje matrica. Na primer, drugaije poravnanje elemenata ili definisanje razmaka.
\documentclass{article} \usepackage{amsmath} \begin{document} \[ \begin{pmatrix} a & b \\ c & d \end{pmatrix} \] \end{document}

Zagrade sa podesivom visinom

Zagrade mogu da prilagode svoju visinu izrazu koji okruuju. Takve zagrade se oznaavaju na ovakav nain: \( \) . Naravno, isto vai i za Nastavie se

Decembar 2013.

43

Sam svoj majstor

Autor: Nikola Hardi

node.js tehnologija

ode.js je najjednostavnije opisati kao tehnologiju koja se zasniva na sledeih nekoliko ideja: eventbased programiranje i nonblocking Io API, napravljen za brze, interaktivne aplikacije koje su pokrenute na distribuiranim platformama koje se lako skaliraju. Ovakav uvod zahteva i malo detaljnije objanjenje, ali prvo da vidimo malo kda.

ljene poruke prosleuje na taj isti socket. Dakle imamo tzv. echo server. Nakon kreiranja servera, on je i aktiviran tako da oslukuje na portu 1 337. Ovaj kd moemo sauvati u .js datoteci proizvoljnog imena. Kod pokreemo komandom node imedatoteke.js .

Event loop i nonblocking

API
injenica je da su ulazno/izlazne operacije bilo kakve prirode sporije nego rad ostatka sistema. Problem se javlja u situacijama kada ceo sistem eka na zavretak spore operacije jer za to vreme ostatak slobodnih resursa moe biti efikasnije iskorien, a nije. Prvo reenje je bilo uvoenje vieprocesnih sistema gde su ulazno/ izlazne operacije kreirane kao novi procesi, tako da je izvravanje osnovnog procesa programa moglo da tee i po pokretanju spore operacije. Takve spore operacije su imale poseban proces i operativni sistem je zaduen za opsluivanje oba opisana procesa. Ovo reenje radi dovoljno dobro do odreenog broja procesa, nakon ega se javlja problem
LiBRE!

Jednostavan TCP server

var net = require('net') var server = net.createServer( function(socket) { socket.write("Echo server\n"); socket.pipe(socket); }); server.listen(1337, '127.0.0.1');

U ovom kdu je najpre uitan ugraeni modul net. Zatim je kreiran server za koji je vezana callback funkcija i ona je odmah i definisana. Ovaj jednostavan primer sve prim-

44

asopis o slobodnom softveru

node.js
sa troenjem resursa na izmenu konteksta (context switching), to je loe. Problem sa imenom konteksta je donekle reen uvoenjem koncepta vienitnog programiranja (multithreading). Niti se mogu opisati kao kvazi procesi koji dele odreene resurse kao to je memorija. Time je donekle umanjen prethodni problem, ali ovaj nain programiranja moe da postane vrlo zamren i naporan jer uvodi nove probleme. Reenje za koje su se odluili node.js programeri je programiranje zasnovano na dogaajima (event-driven) i neblokirajuim ulazno/izlaznim operacijama. Ideja je da za odreene dogaaje veemo funkcije u kojima je definisano kako rezultat dogaaja treba da bude obraen. Gotovo sve je implementirano u obliku callback funkcija. Koncept neblokirajuih operacija je u poetku problematino shvatiti, ali praktino se svodi na to da poziv funkcije traje vrlo kratko, ali vreme kada emo dobiti rezultat je neodreeno, ali to ne utie na brzinu izvravanja razliitih delova nae aplikacije. Dakle, funkcionie po principu: kada rezultat stigne, pozovi odreenu funkciju.
var http = require('http'); var server == http.createServer(); server.on('request', function(req, res) { res.writeHead(200, { 'Content-Type':'text/plain' }); res.write('Zdravo svete'); res.end(); }); server.listen(8080);

Ovaj primer kda je vrlo slian prethodnom i takoe se sastoji od uitavanja modula, kreiranja servera, registrovanja i definisanja callback funkcije i samog pokretanja servera na eljenom portu.

Node Package Manager

- Uitavanje modula

U prethodnim primerima kda moe se primetiti ema koja se ponavlja. - Definisanje i vezivanje callbackova - Pokretanje servera Uz node.js stiu razni predinstalirani moduli, kao to su: http, net, fs Osim njih, na raspolaganju su nam i razni drugi moduli koji nisu sastavni deo jezgra node.jsa. Jedan node.js modul moe da se pojavi u tri oblika: kao datoteka, folder ili ugraeni modul.

HTTP server

Sledi primer jednostavnog HTTP servera koji oslukuje na portu 8080 i na zahtev klijenta odgovara sa Zdravo svete

Decembar 2013.

45

Sam svoj majstor

Zanimljiva stvar je da moduli u obliku foldera sadre poseban JSON fajl (package.json) u kojem su navedene informacije o nazivu modula, verziji, datotekama koje on sadri
NPM (Node Package Manager) je pomoni alat koji ima vie uloga, kao to su: razreavanje i instaliranje zavisnosti za pojedine module, pretraga baze postojeih modula i njihova instalacija. Jo jedna vana stvar u vezi sa NPM upravnikom paketa jeste ta da moe da radi u lokalnom i globalnom reimu. Kada je re o lokalnom reimu rada, preuzeti moduli e biti smeteni u trenutni folder i oni e biti dostupni samo u trenutnom projektu. Kod globalnog reima moduli su nakon instalacije dostupni u svim projektima na sistemu, odnosno u svim node.js aplikacijama.

Slina situacija se javlja kod mrenog programiranja, meutim tada obe strane veze, i klijent i server, imaju mogunost da alju poruke. Naravno, re je o socketima. Slian koncept je nedavno uveden i u programiranje modernih web aplikacija u vidu WebSocketa. Node.js podrava rad sa WebSocketima ali mnogo ee je u upotrebi modul Socket.IO isto iz praktinih razloga jer je jednostavniji za rad. Socket.IO moramo da instaliramo pomou NPM jer on nije ugraen u jezgro node.jsa. Drugim reima, Socket.IO nam omoguava da server obavesti sve prikljuene klijente kada ima nove podatke ime je izbegnut polling.
npm install socket.io

Socket.IO

Express

Kao to je reeno u uvodu, node.js je vrlo pogodan za brze, realtime aplikacije. Ovde se naravno ne misli na hard realtime aplikacije ve na interaktivnost. Klasine web aplikacije se oslanjaju na HTTP protokol koji ima nikoliko zahteva: GET, POST, PUT Svi ovi zahtevi se upuuju od strane klijenta ka serveru. Ovo nas dovodi u neprijatnu situaciju kada klijent eli da ima najsveije podatke sa servera jer mora stalno da alje zahteve, da zapitkuje (polling). Tehnologije kao to je AJAX omoguavaju da krajnji korisnici nisu svesni ovog problema, ali programeri i te kako jesu.

Jednostavno reeno, express je web application framework za node. Njegova svrha je, najkrae reeno, da automatizuje mnoge zadatke koji se esto ponavljaju pri pisanju web aplikacija. Ovo obuhvata zadatke koji pokrivaju i drugi slini frameworkovi. Express je zaista minimalistiki framework i moe da servira i takozvani statiki sadraj (css, javascript). Postoji mogunost da se koristi na dva naina, kao obian modul ili uz generator aplikacija koji e da kreira osnovnu hijerarhije direktorijuma i generie neophodne fajlove koji su potrebni za poetak rada jedne aplikacije.
LiBRE!

46

asopis o slobodnom softveru

node.js
Zakljuak
Nije lako zaustaviti se i zakljuiti priu o Node-u. Jednom kada ga isprobate stalno ete dobijati nove ideje ta biste sve mogli da napravite i za ta bi sve bio sjajan. Bitno je rei da je Node sada ve jedan stabilan projekat, koriste ga mnoga poznata imena kao to su The New York times, ebay, Yahoo, LinkedIn, MySpace i mnogi drugi. Jednostavan je za uenje, neverovatno brz ako se koristi na ispravan nain i svakako neto novo na ta treba obratiti panju.

LiBRE!
Vam eli Srene Boine i Novogodinje praznike!

Decembar 2013.

47

Mobilni kutak

Android a p li ka ci j e o t vo re n o g k d a
M
Autor: Zlatan Vasovi eu popularnim Android aplikacijama nisu samo aplikacije zatvorenog kda, ve i aplikacije otvorenog kda. Zato vam predstavljamo najpopularnije Android aplikacije otvorenog kda.

ConnectBot

ConnectBot je SSH klijent za Android. Prijavljivanje na SSH je jednostavno i prilagoeno mobilnim ureajima. Na alost, razvoj aplikacije je stao, pa je poslednja verzija ove aplikacije iz 201 0. godine. Aplikacije je dostupna na Google Play prodavnici.

Adblock Plus

Adblock Plus je popularni dodatak web pregledaima. Android verzija je dugo iekivana i stekla je popularnost veoma brzo nakon objavljivanja. Aplikacija nije dostupna na Google Play prodavnici, ve se mora runo instalirati.

Sajt: https://adblockplus.org/en/android Instalacija: https://adblockplus.org/en/androidinstall

48

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Android aplikacije otvorenog kda

Sajt: https://code.google.com/p/connectbot/ Instalacija: https://play.google.com/store/apps/deta ils?id=org.connectbot

Tomdroid

Firefox

Firefox ima, pored desktop verzije, i mobilnu verziju. Meu mogunostima mobilne verzije su odlina HTML5 podrka, sinhronizacija meu ureajima i odline opcije za prilagoavanje. Aplikacija je dostupna na Google Play prodavnici.

Tomdroid je Android klijent za popularnu GNOME aplikaciju za hvatanje beleki, Tomboy. Tomdroid trenutno nema mogunost menjanja beleki, to e se verovatno promeniti u nekoj od narednih verzija. Omoguena je sinhronizacija sa Tomboy Online servisom i izvoz beleaka na SD karticu. Aplikacija je dostupna na Google Play prodavnici.

Sajt: https://wiki.gnome.org/Apps/Tomboy/ Instalacija: https://play.google.com/store/apps/deta ils?id=org.tomdroid

Wikipedia

Sajt: http://www.mozilla.org/en-US/mobile/ Instalacija: https://play.google.com/store/apps/deta ils?id=org.mozilla.firefox

Wikipedia, slobodna enciklopedija, takoe ima Android klijent. Meu mogunostima aplikacije su prilagodljiva pretraga, jednostavno deljenje lanaka, promena jezika i uvanje lanaka za offline itanje. Aplikacija je dostupna na Google Play prodavnici.

Decembar 2013.

49

Mobilni kutak
Trenutno je u beta fazi i ima mnogo greaka. Reprodukcija audio i video materijala, ukljuujui i strimovanje, radi dobro. Mogue je i otvarati i pretraivati direktorijume sa multimedijalnim sadrajem. Aplikacija je dostupna na Google Play prodavnici.

Instalacija: https://play.google.com/store/apps/deta ils?id=org.wikipedia

Sajt: http://www.videolan.org/vlc/downloadandroid.html Instalacija: https://play.google.com/store/apps/deta ils?id=org.videolan.vlc.betav7neon

VLC

Multimedijalni klijent VLC je ove godine dobio i Android verziju. Aplikacija ima veoma aktivan razvoj.

50

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Zabavne strane

Ke rn e l i g ri c e
M
Autor: Gavrilo Prodanovi nogi od nas vole da se odmore nekad uz neku igricu, open source ili vlasniku. Ako su u pitanju igrice za Linux, one se obino podiu iz X okruenja, dok se neke mogu pokrenuti u framebuffer terminalu, ali se sve one pokreu u nekom operativnom sistemu. Meutim, postoji manji broj igrica koje se mogu uitati direktno iz bootloadera, kao kernel, i odatle im takav naziv. Mi emo spomenuti dvije: Grub Invaders i TINT. Od ovih igrica ne moete oekivati prekrasnu grafiku i moan zvuk, ali ako ne volite mnogo ekati da biste igrali igrice dok se OS bootuje, onda su one odlian izbor. Ne volite igrice u kojima je mogue izgubiti, a vaa mata je dovoljno jaka da od svake igrice napravi zabavu, Grub Invaders e verovatno biti igrica vaih snova. Vi ste u ulozi malog brodia koji svojim laserom razara vanzemaljce koji nadolaze. Oni se veoma sporo vama pribliavaju, a frekvencija udaranja po space-u odreuje brzinu vaeg pucanja (space je i jedini zvuk u toku igre). Svaki put ete odbraniti svoju planetu od njih, osim ako ih namjerno pustite da vas savladaju. Klasina svemirska platformska pucaina u kojoj se kreete lijevo i desno, a uz to pucate. Oni ne posjeduju svoje oruje, pa vam ne mogu nakoditi sa daljine. Grafika je veoma jednostavna, a i osvjeavajua u dananjem vremenu kada nas sa svih strana zasipaju efekti. Sainjena je od raznih crtica koje nalazite na tastaturi i od zvjezdica koje predstavljaju glave vaih neprijatelja, jedino na ekranu to ete vidjeti je /\-_* u tri razliite boje. Brzina igre je sasvim zadovoljavajua, nije preLiBRE!

52

asopis o slobodnom softveru

Kernel igrice
brza na modernim mainama, a vjerujemo da nije ni spora na starim. Dozvolite sebi nekada luksuz da igrate ovako neto, jer e naprosto da vas podmladi i vrati u neku prolost, moda ak dobijete osjeaj da ste u nekom kamenom dobu. U Debian/ Ubuntu distribucijama postoji paket koji e vam olakati instalaciju kucajui samo apt-get install grubinvaders . ini pod Linuxom. Igra je bila za nijansu prebrza, a kontrole su lagovale, to je inilo da imate osjeaj tekanja i na kraju bi vas brzo iznerviralo. Ne postoji paket za kernel verziju TINT-a pa ete ga morati runo kompajlirati. Iako smo malo razoarani sa TINT-om, to ne znai da ga treba izostaviti iz GRUB menija, moda e kod vas da radi mnogo bolje. Ako vas ikada uhvati dosada dok sjedite za mainom, toplo vam preporuujemo da isprobate ove dvije igrice, ako ste geek, vjerovatno ete osjetiti neto posebno dok ih igrate. Ako poznajete osnovne programerske vjetine i elite da nauite kako da napiete neki kernel kd, source ovih igrica e vam pomoi, a moda dobijete i inspiraciju da peujete jo neku od mnogobrojnih terminal igrica. Za kraj ostavljamo vam linkove sa vie informacija o ovim igricama:
Grub Invaders: http://www.erikyyy.de/invaders/ http://www.coreboot.org/GRUB_ invaders TINT (sa potrebnim patchom): http://www.coreboot.org/Tint

TINT je rekurzivna skraenica (to ste vjerovatno i naslutili) za TINT Is Not Tetris. TINT je veoma ugodan za igru, tetris klon napisan u cursesu to ga ini prijatnim za igranje u terminalu pod Linuxom. Sa originalnim tetrisscore algoritmom i areno obojenim figurama dae potrebno uivanje oboavaocima klasinog tetrisa. Igra je dovoljno dinamina da ne dosauje i veoma brzo postaje zarazna. Kasnije je izaao patch koji omoguuje da se TINT kompajlira kao kernel i da se pokrene direktno iz GRUB-a. Na naoj maini TINT se nije uzdigao iz GRUB-a u punoj moi kao to smo navikli da to

Decembar 2013.

53