1.

Sistematika graanskog prava Razlikujemo tri glavne sistematike graanskog prava: - instituciona graansko pravo je razvrstana na lica, stvari i tube. Ova sistematika je nastala jo u rimskom pravu, a naziv je dobila po ajevom udbeniku !"nstitucije#, napisanom u $. veku n.e. "z ajevi% !"nstitucija# ova sistematika je preuzeta u &ustinijanove !"nstitucije#, a vladala je od $. do '(. veka. )od uticajem ove sistematike napisani su *rancuski, +ustrijski, ,rpski graanski zakonik -'.//. godine0 i niz drugi% zakonika1 - jusnaturalistika graansko pravo deli na: - pravo pojedinaca: - statusno pravo1 - stvarno pravo1 - obligaciono pravo1 - pravo drutava: - bra2no pravo1 - porodi2no pravo1 Ova sistematika nije imala veliki prakti2ni zna2aj, a po njoj je napisan )ruski zakonik iz '3(/. godine1 - pandektistika graansko pravo deli na: - opti deo obu%vata graanskopravne norme, kojima su regulisana pitanja od zna2aja za vie grana graanskog prava1 - stvarno pravo regulie odnose koji nastaju u vezi sa zasnivanjem i vrenjem vlasti na stvari1 - obligaciono pravo regulie duni2ko poverila2ke odnose, koji nastaju na osnovu: - ugovora1 - prouzrokovanja tete drugom1 - sticanja bez osnova1 - poslodavstva bez naloga1 - jednostrane izjave volje1 - porodi2no pravo regulie porodi2ne i srodni2ke odnose: - bra2no pravo1 - roditeljsko pravo1 - starateljstvo1 - nasledno pravo regulie nasleivanje, odnosno prelaz imovine umrlog lica na naslednike1 )andektisti2ku sistematiku je kona2no uobli2io ,avinji u '(. veku, a ona je pri%va4ena i u naem pravnom sistemu. )o ovoj sistematici napisan je 5ema2ki i 6vajcarski graanski zakonik, kao i niz drugi% zakonika, koji su nastali pod nji%ovim uticajem. 2. Predmet imovinskog prava )redmet imovinskog prava su odnosi koje ono ureuje. "movinsko pravo obu%vata: - uvod u graansko pravo sadri institute iz posebni% delova imovinskog prava -stvarnog, obligacionog i naslednog0: - statusi pravni% subjekata1 - pravni poslovi pravni% subjekata1 - zastupanje pravni% subjekata1 - vrste subjektivni% imovinski% prava1 - povreda i zatita prava, itd. - stvarno pravo skupa pravila kojim su ureeni odnosi pravni% subjekata povodom stvarnog prava -prava svojine, prava slubenosti, zalonog prava, itd.01 - obligaciono pravo skup pravni% normi kojim su regulisani obligacioni odnosi -imovinska prava i obaveze strana koje su i% zasnovali -poverilac i dunik0 u prometu robe, ostali% stvari i usluga01 - nasledno pravo skup pravni% normi kojima se reguliu imovinski odnosi nastali posle smrti 7izi2kog lica. 3. Metod imovinskog prava i naela regulisanja 8etod imovinskog prva poti2e iz na2ela koja su zastupljena: - u regulisanju imovinskog odnosa i statusa, prilikom njegovog nastanka, izmene i prestanka1 - odreivanja uloge, ovla4enja i obaveza strana u odnosu i objekta tog odnosa1 - sankcije zbog povrede prava i zatite prava. 5a2ela regulisanja graanskopravni% odnosa dele se na: - opta naela dele se na: - na2elo podele vlasti1 - na2elo pravi2nosti1 - na2elo ustavnosti i zakonitosti1 - na2elo pravne jednakosti1 - na2elo pravne sigurnosti1 - zabrana nanoenja tete drugome, itd.

- diferencijalna naela vae samo u graanskom pravu i dele se na: - autonomija volje mogu4nost subjekata prava da po svojoj volji urede svoje odnose, te da slobodno odlu2uju o vrenju prava koja im pripadaju. +utonomija volje je dola do izraaja u evropskoj 7ilozo7iji prirodnog prava, krajem '.. veka, a njen istaknuti predstavnik je 9an 9ak Ruso. Ovo na2elo proizilazi iz 2injenice da je graansko pravo preteno regulisano dispozitivnim normama -to su pravne norme koje stranke mogu svojom voljom menjati, za razliku od kogentni% pravni% normi, koje to ne dozvoljavaju0. +utonomija volje je ograni2ena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obi2ajima -2l. /( :akona o obligacionim odnosima0. +utonomija volje obu%vata: - slobodu zasnivanja pravni% poslova podrazumeva slobodu subjekata1 - da zasnuju ili ne zasnuju pravni posao1 - da bira stranu sa kojom 4e zasnovati pravni posao - slobodu vrenja prava predstavlja ovla4enje subjekta da o vrenju ili nevrenju prava, na2inu vrenja prava, raspolaganju pravima i nji%ovoj zatiti odlu2uje po svojoj volji1 - ravnopravnost strana podrazumeva da se svi u2esnici imovinskog odnosa stavljaju u jednak poloaj, pri 2emu volja jedne strane nije pot2injena volji druge strane. *izi2ka i pravna lica, kao u2esnici imovinsko pravnog odnosa, su jednaka u svim pravnim situacijama. ;konomski slabiju stranu, bez obzira na to da li je to 7izi2ko ili pravno lice, :OO titi svojim odredbama, koje onemogu4avaju diktat ja2e strane -npr. zelenaki ugovori0. <e4ina prava koja su zajem2ena za doma4e dravljane pripadaju i strancima, ali za ova lica postoje odreena ograni2enja, kao npr.: - za strance u pogledu sticanja prava svojine na nepokretnostima -ako obavljaju delatnost u ,rbiji, ako su im nepokretnosti potrebne za obavljanje te delatnosti i postoji uzajamnost, tj. reciprocitet01 - za strance u pogledu nasleivanja -imaju isti nasledni poloaj kao i doma4i dravljani, ako meunarodnim ugovorom nije druga2ije odreeno01 - prenosivost -prometljivost0 imovinski% prava po pravilu, imovinska prava su prenosiva, s obzirom da nisu vezana za li2nost. :ato titular ili vlasnik nekog prava moe to pravo svojom voljom preneti na drugo lice ili ga ustupiti. 5eka imovinska prava su neprenosiva. =u spadaju: - plodouivanje -usus7ructus0 neprenosivo je, jer je vezano za li2nost -traje do smrti plodouivaoca, ako pre toga nije prestalo na na2in odreen ugovorom ili zakonom01 - zakonsko izdravanje neprenosivo je zato to je vezano za odreeno lice -npr. izmeu bra2ni% drugova, roditelja i dece i drugi% srodnika01 - pravo na naknadu tete u vidu nov2ane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili ote4enja zdravlja -materijalna teta0 samo dospeli iznosi ove naknade tete mogu se prenositi na drugo lice, ako je iznos odreen pisanom sporazumom strana ili pravosnanom sudskom odlukom. > razvijenim anti2kim i srednjevekovnim dravama imovina je 2vrsto vezivana za 7izi2ko lice, pa je dunik odgovarao ne samo svojom imovinom, ve4 ako nema imovine i svojom li2no4u -to je personalna egzekucija0. "zvrenje na li2nosti dunika je naputeno u '(. veku i zamenjeno izvrenjem na imovini dunika -to je realna egzekucija01 - imovinske sankcije -realna egzekucija0 ozna2ava odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze -ona pogaa imovinu odgovornog lica0. "movinska sankcija je nastala tek u savremenoj civilizaciji, tj. sve do '(. veka sankcija zbog neispunjenja obaveze dunika sprovodila se na njegovoj li2nosti. :akonom su odreeni delovi imovine dunika, koji ne mogu biti predmet izvrenja, u cilju elementarne zatite dunika i njegove porodice1 - zatita na privatni za%tev iz na2ela autonomije volje prozilazi i na2elo pruanja zatite na privatni za%tev titulara tog prava. :atita imovinskog prava naj2e4e se ostvaruje u sudskom, parni2nom i vanparni2nom postupku. "zuzetno, postupak zatite pred sudom se pokre4e i po slubenoj dunosti -npr. organ starateljstva za izdravanje maloletnog deteta, postupak raspravljanja zaostavtine itd.01 - dispozitivnost normi <e4ina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera, to zna2i da i% strane u konkretnom pravnom odnosu mogu menjati svojom voljom. Ovo na2elo je najvie zastupljeno u obligacionom pravu. )ostoje odstupanja, tako da su neke norme imperativne prirode. 5pr. 2lan ?@/ :OO propisuje da se pravnim poslom ne moe odrediti due ili kra4e vreme zastarelosti, od onog predvienog zakonom. =akoe, za zaklju2enje ugovora o prometu nepokretnosti, odreena je posebna zakonska 7orma, kao bitan uslov za njegovu punovanost. 4. om!inacija naela i kumulacija +utonomija volje, ravnopravnost strana, prenosivost imovinski% prava, imovinska sankcija, zatita na privatni za%tev i dispozitivnost normi imovinski% prava sti2u se kumulativno -zajedni2ki i istovremeno0 ili samo neki od nji% u imovinskopravnom odnosu, sa razli2itim domaajima. ,vako na2elo ima izuzetke.

". #$vori imovinskog prava "zraz !izvor prava# naj2e4e se upotrebljava u dva osnovna zna2enja: - u materijalnom smislu -podrazumeva se uzrok, odnosi i dogaaji koji stvaraju pravo01 - u 7ormalnom smislu -podrazumevaju se oblici, odnosno pravni akti u kojima se pravo ispoljava0. >stav kao izvor graanskog prava >stav je najvii pravni akt svake zemlje. >stavne norme daju opti okvir za regulisanje graanskopravne materije. One garantuju pojedina graanska prava, odreuju uslove pod kojima se ta prava mogu ograni2iti i jem2e pravo na graanskopravnu zatitu -za stvarno pravo su relevantne ustavne norme, kojima se garantuje pravo svojine, za nasledno pravo su zna2ajne odredbe, kojima se jem2i pravo nasleivanja itd.0. %. odifikacija graanskog &imovinskog' prava Aodi7ikacija je zakonski akt, koji potpuno i sistematski regulie sva vanija pitanja jedne oblasti, tj. kodi7ikacija graanskog prava zna2i da su sva pitanja iz oblasti graanskog prava ureena jednim zakonskim aktom. <anije kodi7ikacije su: - Bamurabijev zakonik je najvaniji pravni tekst starog istoka i najbolje o2uvani pravni spomenik drevne 8esopotamije1 - &ustinijanova kodi7ikacija zadatak komisije od 'C 2lanova bio je da kodi7ikuju carske konstitucije1 - Opte zemaljsko pravo )ruske '3(/ -+llgemeines Dandrec%t0 sadrao je preko '(.CCC paragra7a, koji su regulisali privatno i javno pravo, a ostao je na snazi do '(CC. godine, odnosno do stupanja na snagu 5ema2kog graanskog zakonika1 - *rancuski graanski zakonik '.C/ -Eode civil0 veliku zaslugu za njegovo donoenje ima 5apoleon, mada je njegov uticaj na sadrinu zakonika neznatan. Ovaj zakonik je, uprkos brojnim izmenama i dopunama jo uvek na snazi u *rancuskoj. :na2ajan je zbog toga to naputa kolektivnu svojinu i titi individualnu svojinu, kao neprikosnoveno pravo1 - +ustrijski opti graanski zakonik '.'' -+llgemeines burgerlic%es esetzbuc%0 ovaj zakonik je vaio u svim zemljama Babzburke monar%ije, kao i u nekim delovima Araljevine &ugoslavije koji su pret%odno bili u sastavu +ustro >garske1 - 5ema2ki graanski zakonik -'.(@0 po2iva na na2elima buroaskog liberalnog drutva u koje nisu prodrla na2ela socijalne drave. Ovaj zakonik je bio inspiracija za <altazara Fogii4a prilikom stvaranja Opteg imovinskog zakonika za Ernu oru1 - 6vajcarski graanski zakonik -'('$0 je delo ;ugena Bubera, pro7esora vajcarskog privatnog prava, koje ima (3C 2lanova, i u kome je usvojena pandektisti2ka sistematika1 (. odifikacije u $emljama koje su ule u sastav prve )ugoslavije - raanski zakonik Aneevine ,rbije je u stvari skra4eni prevod +ustrijskog graanskog zakonika. +ustrijski graanski zakonik ima '.GCC paragra7a, a na (GC, koji su nastali skra4ivanjem teksta + :. > , : je pri%va4ena istitucionalna sistematika. Ovaj zakonik je u oblasti naslednog i porodi2nog prava preuzeo srpska obi2ajna prava -u porodi2nom pravu se priznaje samo crkveni brak, a udata ena je delimi2no poslovno sposobna i samo izuzetno je mogla da nasledi mua -ako iza njega nema naslednika ni iz 'C. naslednog kolena01 - Opti imovinski zakonik <altazar Fogii4 je posle prou2avanja obimne prikupljene grae ocenio da nisu sazreli uslovi da se u Ernoj ori kodi7ikuje celokupno graansko pravo, ve4 samo imovinsko, koje bi obu%vatalo stvarno i obligaciono pravo. Ovaj zakonik je preveden na pet jezika, a u pravnoj nauci je ocenjen kao remek delo pravnog zakonodavstva. *. +akon kao i$vor graanskog &imovinskog' prava :akon je osnovni izvor graanskog prava u zemljama evropskog kontinentalnog tipa. > naem vae4em pravu, graansko pravo nije kodi7ikovano, ve4 je materija regulisana ve4im brojem propisa, tj. postoji tzv. parcijalna kodi7ikacija. )o pravilu, svaka grana graanskog prava je pokrivena jednim osnovnim tzv. sistemskim zakonom i ve4im brojem prate4i% zakona: - Oblast stvarnog prava :akon o osnovama svojinsko pravni% odnosa iz '(.C. godine -izmene i dopune '((C. i '((@. godine01 - Oblast obligacionog prava :akon o obligacionim odnosima iz '(3.. godine -izmene i dopune '(.G, '(.( i '((?. godine01 - Oblast nasle dnog prava :akon o nasleivanju iz '((G. godine1 - Oblast porodi2nog prava )orodi2ni zakon iz $CCG. godine. ,. Pravna pravila i$ ranije va-e.i/ $akonika 8ogu se primeniti pravna pravila iz graanski% zakonika, koji su vaili na podru2ju prve &ugoslavije -, : iz './/. godine, + : iz '.''. godine i O":E iz '.... godine0, na osnovu ovla4enja iz :akona o nevanosti pravni% propisa doneti% pre @. aprila '(/'. godine i za vreme neprijateljske okupacije, pod slede4im uslovima: - da odreeni graanskopravni institut nije ureen pozitivnim pravom1 - da je taj institut sadran u graanskom zakoniku, koji je izgubio pravnu snagu1 - da taj institut nije protivan >stavu Republike ,rbije, zakonima i ostalim vee4im propisima ,rbije.

10. )edinstveno regulisanje o!ligacioni/ odnosa 1!iaj je opte pravilo, koje je nastalo dugotrajnim ponavljanjem nekog ponaanja u istovrsnim situacijama, koje su pripadnici odreene zajednice pri%vatili kao merodavno za ubudu4e. Obi2aj sti2e pravnu obaveznost na osnovu zakona tako to obi2ajno pravilo moe da bude ugraeno u zakon ili da zakon upu4uje na njega. Razlikujemo: - pravne obi2aje nastaju samo ako postoji uverenje o obaveznosti njegove primene1 - 7akti2ke obi2aje -poslovni obi2aji0 nastaje spontanim dugotrajnim ponavljanjem ali ga ne odlikuje uverenje o pravnoj obaveznosti. 2$anse se mogu de7inisati kao kodi7ikovani poslovni obi2aji, koji su sakupljeni, sistematizovani i objavljeni od strane tela, koje je ovla4eno za te poslove. Hele se na: - opte -koje vae za sve grane privrede01 - posebne -koje vae za odreenu privrednu granu0. Aod nas postoje Opte uzanse za promet robom, koje je '(G/. godine donela tadanja lavna dravna arbitraa i ve4i broj posebni% uzansi. Opte uzanse za promet robom su vaile ne samo za kupovinu i prodaju robe, ve4 i za ostale poslove prometa robom -kao npr. zamena robe, poslovi posrednitva, zastupnitva, prevoza, uskladitenja, osiguranja i drugo0. Odredbe opti% uzansi su uglavnom dispozitivnog karaktera, to zna2i da se primenjuju kad su strane pristale na nji%ovu primenu, a neke su imperativne i one reguliu obligacione odnose u odsustvu normi pozitivnog prava -imperativna je uzansa '.3, koja odreuje da se pla4anje vri u doma4oj valuti0. Ho donoenja :OO vaila je pretpostavka da su privredni subjekti pre4utno pri%vatili uzansna pravila ukoliko nisu ugovorom isklju2ili nji%ovu primenu. 5akon donoenja :OO uzanse se primenjuju: - ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile nji%ovu primenu, u pogledu situacija koje su ureene dispozitivnim normama :OO1 - ako iz okolnosti proizilazi da su nji%ovu primenu %tele, ali samo u pogledu oni% situacija koje uopte nisu regulisane :OO1 - ne mogu se primeniti uzanse koje su suprotne imperativnim normama i aktuelnim dobrim poslovnim obi2ajima. 11. 1pti uslovi poslovanja Opti uslovi poslovanja predstavljaju skup pravila, sadrani% u ugovoru ili aktu izvan njega, koja su pret%odno pripremljena u pismenom obliku od jedne strane, a koja su izvor ovla4enja i obaveza za obe strane. Opti uslovi poslovanja se mogu unapred pripremiti od jedne strane na 7ormularu ili obrascu, pa se takvi ugovori nazivaju 7ormularni. Opti uslovi ubrzavaju zaklju2enje ugovora, jer i% priprema samo jedna strana, dok i% druga strana u celosti moe pri%vatiti ili predloiti nji%ove izmene i dopune. Opti uslovi poslovanja obavezuju ugovornu stranu ako su joj oni bili poznati ili su joj morali biti poznati u trenutku zaklju2enja ugovora. 12. Sudska praksa ,udsku praksu predstavljaju odluke sudova -presude, reenja0, koje su se, u istovrsnim slu2ajevima ustalile tako da i% jedinstveno primenjuju svi nadleni sudovi. > naem pravu sudska praksa nije 7ormalni izvor prava, jer sudovi sude na osnovu ustava, zakona, meunarodni% ugovora i propisa doneti% na osnovu zakona. 13. Pravna nauka )ravna nauka predstavlja pisana saznanja do koji% su doli pravni pisci primenom nau2ne metodologije u monogra7ijama, udbenicima, 2lancima i drugim radovima. =ako se u radovima pravni% pisaca, kombinacijom vie nau2ni% metoda tuma2e nejasne zakonske odredbe, kriti2ki ispituju vae4a zakonska reenja i predlae nji%ova izmena i dopuna. ,avremeni pravni sistemi, uklju2uju4i i nae pravo, pravnu nauku, uglavnom, ne ubrajaju u izvore prava. 14. Pojam su!jekta ,ubjekti -personae0 imovinskog odnosa su imaoci pravne sposobnosti. =u spadaju 7izi2ka i pravna lica. 1". 3i$ika lica *izi2ko lice je svaki iv 2ovek, tj. ljudsko bi4e, bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost. 1%. Pravna sposo!nost fi$iki/ lica )ravna sposobnost je mogu4nost subjekta da ima prava i obaveze -npr. da ima neko apsolutno pravo, kao to je pravo svojine, pravo zaloge, patentno pravo itd.0. 1(. Sticanje pravne sposo!nosti *izi2ko lice sti2e pravnu sposobnost roenjem, a gubi je smr4u. "zuzetno, polazi se od 7ikcije da se za2eto dete smatra roenim ako je to u njegovom interesu. =renutkom roenja se smatra trenutak odvajanja od maj2inog tela, pod uslovom da dete daje znake ivota. 1*. Prestanak pravne sposo!nosti )ravna sposobnost 7izi2ki% lica naj2e4e prestaje nji%ovom 7akti2kom -telesnom0 smr4u.

1,. Proglaenje nestalog lica $a umrlo )ravna sposobnost moe prestati i proglaenjem nestalog lica za umrlo u odgovaraju4em sudskom postupku. :a umrlo se moe oglasiti nestalo lice u slede4im slu2ajevima: - lice o 2ijem ivotu nije bilo nikakvi% vesti za poslednji% pet godina, a koje je navrilo 3C godina1 - o 2ijem ivotu za poslednji% pet godina nije bilo nikakvi% vesti a okolnosti pod kojima je nestalo 2ine verovatnim da vie nije u ivotu1 - ako je nestalo u brodolomu, saobra4ajnoj nesre4i, poaru, poplavi, zemljotresu i sli2no, a o 2ijem ivotu nije bilo nikakvi% vesti za est meseci od dana prestanka opasnosti1 - ako je nestalo u toku rata, a o njegovom ivotu nije bilo nikakvi% vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava. )redlog za proglaenje nestalog lica za umrlo podnosi zainteresovano lice ili tuilac mesno nadlean osnovnom sudu. 20. omorijenti Aomorijenti -umreti zajedno sa nekim0 ozna2avaju neizvestan trenutak smrti dva ili vie lica koja su bila u istoj smrtnoj opasnosti, a nezna se ko je od nji% ranije umrlo. 21. Poslovna sposo!nost fi$iki/ lica )oslovna sposobnost je mogu4nost 7izi2kog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. )retpostavka za nastanak poslovne sposobnosti je postojanje pravne sposobnosti. Hok pravnu sposobnost 7izi2ko lice sti2e roenjem, poslovnu sposobnost sti2e znatno kasnije. ,tepenovanje poslovne sposobnosti 7izi2ki% lica: - potpunu poslovnu sposobnost 7izi2ka lica sti2e se kada 7izi2ko lice postane punoletna, tj. sa navreni% '. godina i zaklju2enjem braka, po dozvoli suda sa navreni% '@ godina ivota -sticanje poslovne sposobnosti emancipacijom0, pod uslovom da su i duevno i telesno zdrava1 - potpuno poslovno nesposobna 7izi2ka lica to su ona lica, koja nisu navrila '/ godina -mlai maloletnik0, kao i lica koja su navrila '. godina, ali su potpuno liena poslovne sposobnosti zbog bolesti ili smetnji u psi%o7izi2kom razvoju. )ravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica, osim oni% poslova koje ono moe preduzimati -a to su poslovi kojima pribavlja isklju2ivo prava npr. primilo je poklon, poslovi kojima ne sti2e ni prava ni obaveze i poslovi malog zna2aja, kao npr. kupovina stvari manje vrednosti na pijacama, u prodavnicama, kupovina karata za bioskop, autobus i sl.0 su nitavi1 - ograni2eno poslovno sposobna 7izi2ka lica to su ona lica, koja su navrila '/, a nisu '. godina ivota. Ova lica mogu preduzimati poslove uz pret%odnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Ograni2eno poslovno sposobna su i ona lica koja su punoletna, ali su delimi2no liena poslovne sposobnosti u sudskom postupku -zbog bolesti ili smetnji u psi%o7izi2kom razvoju, kao i drugi% razloga zbog koji% ugroavaju svoja prava i interese, kao i drugi% lica0, tako da sud reenjem u vanparni2nom postupku odreuje i krug poslova, koje ova lica mogu samostalno, odnosno nesamostalno obavljati. 22. 4elikatna sposo!nost fi$iki/ lica Heliktna sposobnost 7izi2kog lica je mogu4nost 7izi2kog lica da odgovara za prouzrokovanu tetu. ,ti2e se sa navreni% '/ godina ivota, pod uslovom da je lice sposobno za rasuivanje. Ho 3. godine ivota dete je potpuno deliktno nesposobno. Dice od 3. do '/. godine ivota je delimi2no deliktno sposobno -odgovara ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bilo sposobno za rasuivanje0. 23. 5tri!uti fi$iki/ lica +tributima se vri individualizacija 7izi2ki% lica. 5ajvaniji atributi 7izi2kog lica su: - li2no ime je naziv 7izi2kog lica, na osnovu koga se ono blie konkretizuje. ,ti2e se upisom u mati2ne knjige roeni%, a sastoji se od imena i prezimena. Di2no ime deteta odreuju roditelji, koji imaju pravo da ime upiu i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. Roditelji ne mogu dati pogrdno ime detetu, kojim bi se vreao moral ili obi2aj sredine. )rezime deteta se odreuje prema prezimenu jednog ili oba roditelja, a suprunici prilikom zaklju2enja braka se mogu sporazumeti da svako od nji% zadri svoje prezime, da uzme prezime drugog suprunika ili da svom prezimenu doda prezime drugog suprunika. *izi2ko lice koje je navrilo 'G godina i sposobno je za rasuivanje, ima pravo da promeni li2no ime. - dravljanstvo je javnopravni odnos izmeu suverene drave i pojedinca, na osnovu koga on ima prema dravi odreene obaveze, ali i odreena prava. *izi2ka lica koja nisu doma4i dravljani su stranci -imaju dravljanstvo druge drave0 ili apatridi -oni nemaju dravljanstvo nijedne postoje4e drave0. > naem pravu je sticanje i prestanak dravljanstva regulisano :akonom o dravljanstvu Republike ,rbije. Ono se sti2e poreklom, roenjem na teritoriji republike ,rbije, prijemom ili po meunarodnim ugovorima. - prebivalite i boravite je mesto u koje se odreeno lice nastani da u njemu stalno ivi, a boravite je mesto u kome se jedno lice privremeno zadrava bez namere da tu trajno ostane. )rijavljivanje i odjavljivanje prebivalita i boravita regulisano je :akonom o prebivalitu i boravitu graana. *izi2ko lice moe imati jedno prebivalite.