Znaenje bajki

Bruno Betelhajm, psihoanalitiar austrijskog porekla, nudi nam sjajna tumaenja bajki, prevoena jezikom Frojdove psihoanalize ~ Pepeljuga, najpoznatija i verovatno najomiljenija bajka, tumaena je kao pria o suparnitvu brae I sestara. ivot u pepelu simbolie njen in!erioran odnos u poreenju sa braom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog raanja i sa njom se lako identi!ikuju, kako dea"i tako i devoji"e, jer de"aoba pola podjednako pate od suparnitva sa braom i sestrama ioseaju istu #elju da budu izbavljena iz svog niskog polo#aja i da nadmae one koji im izgledaju nadmoniji. Ivica i Marica, Crvenkapa i Dek i arobni pasulj odra#avaju detetovu borbu za samostalnost i nezavisnost. Crvenkapa, za razliku od Ivice i Marice, koji su morali da budu gurnuti u svet, spremno naputa svoj dom. $na se ne boji spoljanjeg sveta, ve sagledava njegovu lepotu, i u tome je opasnost. Iako puna vrlina, ona zapada u iskuenje, i njena sudbina govori nam da poverenje u svaije dobre namere oveka, zapravo, izla#e opasnostima. Kad u nama ne bi postojalo neto to voli velikog log vuka, on ne bi imao mo!i nad nama %Bruno Betelhajm&. Mala prodavaica ibica je moralistika pria o okrutnosti sveta' ona pobuuje sauee meu ugnjetenima. (eutim, detetu koje se osea ugnjeteno nije potrebno sauee prema drugima u istom polo#aju, ve pre ubeenje da mo#e izbei tu sudbinu. "moralne bajke, kako ih Bruno Betelhajm naziva, kao to su Maak u i mama ili Dek i arobni pasulj, ne pru#aju polariza"iju ili protivstavljanje dobrih i loih osoba, ve slu#e drugom "ilju. $ne ne grade karakter deteta zala#ui se za opredeljivanje izmeu dobra i zla, ve pru#aju nadu da ak i najmanji i najslabiji mo#e nadmudriti sitnim lukavstvom velikog i monog, veru da ovek, i pored svih svojih slabosti, mo#e uspeti i podstiu nas da krenemo u duhovno hrabre poduhvate u naim sopstvenim #ivotima. Din koji se sukobljava sa junakom u bajkama oslikava odnos deteta prema odraslom. ) svim kulturama, de"a su se uvek bojala odraslih i opirala se vlasti koju stariji imaju nad njima. $na znaju da osim povinovanja njihovim naredbama, imaju samo jedan nain da se obezbede od gneva odraslih ~ da ih nadmudre. *uis +erol je, u svojim priama o ,lisi, prilino radikalno proterao svako moralisanje, svaku nametnutu pouku- tanije, nailazimo na moralne pouke samo onda kada #eli da im se podsmehne. .reko avantura radoznale I nestane, ali i /trezvene I razborite ,lise/, koja se stalno sukobljava sa iaenom logikom sveta u koji je upala,
0

+erol nas ui kako iskljuivo od nas samih zavisi hoemo li pravila I zakonitosti do#iveti kao neto to sputava na duh i delanje, ili kaookvir za pronala#enje uvek novih puteva, iz kojih e #ivot zaistaizrasti u udesnu igru. I zaista, kako to 1. .aunovi u svom tekstu #estana olovka $uisa Kerola primeuje, /bilo bi dosadno biti samo veliki ili samo mali- kada kao ,lisa, menjamo svoju veliinu, a sa njom i ugao posmatranja, tada i svet, stalno promenljiv, prestaje da nas zbunjuje i plai i postaje zanimljiviji/ i samim tim predstavlja izazov za nas. Bajke su jedinstvene, ne samo kao prozna knji#evna vrsta , ve i kao umetnika dela koja su i detetu i odraslom potpuno pojmljiva svojim /jezikim slikama/, kao to to nijedan drugi vid umetnosti nije. +ao i sa svakom velikom umetnou, najdublje znaenje bajke bie razliito za svaku osobu i razliito za istu osobu u raznim trenu"ima njenog #ivota. 2vako e izvlaiti razliita znaenja iz iste bajke, u zavisnosti od svojih trenutnih interesovanja i potreba, i kad god mu se pru#i prilika, vraae se istoj prii, kada bude spreman da stara znaenja proiri ili ih zameni novim. ,ko je u nekom trenutku osoba zaokupljena milju da mora da #ivi bez partnera, tad e mo#da da iskrsne najmlai patuljak iz bajke o 2ne#ani, onaj koji nikad nije mogao obo#avanu 2ne#anu da osvoji. ,ko nas, pak, mui strah od starosti i smrti, tada e na nas, verovatno, jak utisak ostaviti uloga 2ne#anine maehe, koja, uplaena i ozlojeena, zuri u ogledalo, ne mogavi da se oprosti od svoje lepote i #ivota.

Istonjake prie kao osnov biblioterapije

ajke se obraaju istovremeno svim nivoima ljudske linosti, komuni"irajui na nain koji dose#e i do neobrazovanog deijeg uma, ali i do uma ra"ionalne, kultivisane odrasle osobe. $ne prenose va#ne poruke svesnom , predsvesnom i nesvesnom umu . Iskustvo psihoterapeuta pokazuje da narodne bajke, podjednako i normalnom i bolesnom detetu, na svim stupnjevima inteligen"ije, sa mnogo dubljim znaenjem, obogauju unutranji #ivot deteta, nego ma koje drugo tivo i ma koji terapeutski pristup. (nogo pre nego to je psihoterapija postala nauna dis"iplina, bajke su vekovima bile sastavni deo narodne psihoterapije. 3ajpoznatiji od svih primera jeste zbirka %&&% no!, ija je okvirna pria u osnovi prikaz leenja jednog psihiki obolelog vladara uz pomo pripovedanja. .rema okvirnoj prii, dvoje protagonista, mukara" i #ena, sreu se u trenutku velikih kriza u svom #ivotu'
4

"ar je zgaen #ivotom i pun mr#nje prema #enama- 5eherezada strepi za svoj #ivot, ali je reena da postigne "arevo i svoje izbavljenje. $na svoj "ilj ostvaruje pripovedanjem mnogih bajki ~ nijedna pria to ne mo#e postii sama, jer su nai psiholoki problemi previe slo#eni, a njihovo reavanje teko. 6edino velika raznolikost bajki mo#e obezbediti podstrek za takvu katarzu. .otrebna je /0770 no/ pa#ljivog sluanja bajki da se "ar oslobodi depresije, da se postigne njegovo izleenje. 5ta je to to se nalazi u biu odreene prie, a to je ini tako magino uti"ajnom i lekovitom za nas8 Bajke delaju na vie nivoa' od 'unkcije ogledala, kada itala" prepoznaje svoj unutranji kon!likt ili problem u sadr#aju prie, preko 'unkcije modela %itala" u prii nazire nain reenja svog unutranjeg kon!likta- obrt u radnji prie, tanije, iznenadno reenje zamrenog problema budi u itao"u do#ivljaj otkria tj. uvida, a istovremeno ra"ionalno uputstvo za reenje problema 9 gotov obraza" za ak"iju, zadovoljava nau iskonsku potrebu za orjenta"ijom i oslon"em&, do !unk"ije prie kao protivkoncepta. .rimer za ponueni protivkoncept psihoterapeuta iranskog porekla 3osrata .esekijana, koji se bavio biblioterapijom, nudi nam sliku preterano utivog sredovenog pa"ijenta sa psihosomatskim problemima, nesposobnog da bilo kome otvoreno ka#e /ne/, optereenog oseanjem krivi"e i strepnjom od odba"ivanja. 3jegov moto ili kon"ept, usaen od detinjstva bio je ' "ko ti neko uini lo, naui lo da podnosi, odricanjem i pratanjem bi!e oslobo(en krivice):arijante ovog kon"epta su i u naoj kulturi vrlo dobro poznate. ;a bi podstakao izmenu stanovita, a samim tim i prevazila#enje kon!likta, .esekijan mu nudi protivkon"ept' Dve stvari atamnjuju na du*+ !utanje kad treba da govori i govor kad treba !utati) .revazila#enjem prvog kon"epta znaenje utivosti se proiruje i na estitost. ) savremenoj psihoterapiji rad sa bajkama se mo#e odvijati i slino psihodrami ili getalt drami, u kojima pojedina" preuzima uloge, ili pomou /vrue stoli"e/< identi!ika"ijom sa junakom bajke %na taj nain !igure iz bajke postaju nosio"i naih sopstvenih projek"ija&. Bajka govori' Prepo najem te, ja sam kao i ti, pogledaj me) Znam neto o tebi, eli li i ti neto, pogledaj me. =oliko otkrivajueg i oslobaajueg le#i u njima, a u do#ivljaju bajke krije se izleenje.

,ungova anali a bajki

>

pojavom psihoanalize, u prvoj pol. ?? veka, dolo je do stvaranja brojnih kola, prava"a I istra#ivanja koja su se ti"ala psiholokog prouavanja umetnosti, kulture i knji#evnosti. Frojd i psihoanalitiari su u baj"i videli, pre svega, izraz potisnutih in!antilnih i in"estualnih #elja. (eutim, tek je vaj"arski psiholog +. @. 6ung bajku prepoznao kao rizni"u arhetipova < /iskonskih slika/, koje dolaze iz kolektivno nesvesnog, psihikog sloja zajednikog svim narodima i vremenima. ,rhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova reprodukuju iste ili sline mitske predstave, a koje odrazavaju opteljudske situa"ije, nadanja, potrebe i strahovanja ~ sutinsku ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima. Bajke se, kao i snovi, slu#e jezikom simbola, a simboli nam dolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj nain mo#e neto da porui i obznani. 3aveemo samo neke simbole i arhetipove koje sreemo u bajkama' anima i animus < otelotvoreni u bajkama i mitologijama kao !igure koje dopunjuju i objanjavaju #ensku odn. muku stranu junaka, esto su prikazani kao stari mudra" i velika majka, vila i junak, zarobljeni prin" i zatoena prin"eza, ili jednostavno kao ota" i majka 9 prvi predstavni"i pola u detinjem #ivota. :eliki broj mitova i bajki govori o prin"u koji je arolijom pretvoren u neku #ivotinju ili udovite i koga svojom ljubavlju spasava neka devojka, kao u baj"i A*epoti"a i zverB, gde ljubav kao poriv povezuje duh I prirodu u najboljem smislu reiarobnjak ili (avo < personi!ika"ija senke, tamne i nepriznate strane linosti, u terminima analitike psihologije, ili vetica, kada se radi o #enskom junaku u baj"i?I:

motiv bli anaca ili ra liite bra!e simboliki prikazuje odnos izmeu ega i senkepatuljci se u bajkama sreu kao poznavao"i tajni o zemlji, rudni"ima, umi ili blagu, te ih 6ung posmatra kao /vratare nesvesnog/ivotinje koje sreemo u bajkama mogu poprimiti raznorazna znaenja i uglavnom simboliu korisne i nesvesne snage na koje mo#emo da se oslonimo %kao to su golubovi u A.epeljuziB, koji se najednom pojavljuju da joj pomognu&- ptica, kao i krilati konj simbol su intui"ije, va#ne, i ponekad nepravedno zanemarene strane linostiprastaro drvo ili biljka simboliu rast i razvoj psihikog #ivota. .ro"es individua"ije, sazrevanja i u"elovljenja linosti, prikazan
C

je u baj"i kao svojevrstan /pohod junaka/, pri emu dolazi do susreta sa tim /praslikama/ ili arhetipovima, to su sve unutranji do#ivljaji otelotvoreni u likovima iz bajke- kao i u #ivotu, junak u baj"i mora da savlada sve tekoe, i, idui putem pro#etim patnjom, zabludama ali i radou, doe do ispunjenja svoje line sudbine, koja kulminira u dostizanju duhovne "elovitosti. %2 tim u vezi mo#emo pomenuti i simbol veitog deaka - puer aeternus - kao spe"i!inog psihikog stanja u kome se mo#e nai mlado bie zanemarujui svoj razvoj, a na koji upozorava bajka nudei pri tom i reenje za taj kon!likt&. +rajnji "ilj indidua"ije je, po 6ungu, .opstvo < simbol totaliteta i "elovitosti psihe. =aj simbol sreemo u bajkama kao lik mudra"a, proroi"e, duha prirode, ali i kao dragi kamen, biser, ili dete... /ume, pe!ine i vode, nezaobilazni su krajolik koji prati radnju bajke < sve su to spe"i!ini simboli nesvesnog, mesta misterije, nepoznatog i unutranjeg- planina, s druge strane, predstavlja stanje svesti i krajnji "ilj ljudskog razvoja.. 6ung je itav svoj #ivot posvetio prouavanju simbola, koji se nesvesno stvaraju u ovekovoj psihi i smatrao da su nasleeni obras"i emotivnog i mentalnog ponaanja 9 arhetipovi 9 pozadina skoro svih ljudskih aktivnosti i delovanja. Bajke konkretizuju arhetipove i na najjednostavniji nain nam pokazuju kako pravilno razmevanje simbola mo#e imati lekovit i kreativan uti"aj na pojedin"a.
?:

Iako je osnovna ideja izlo#be zasnovana na psiholokom tumaenju bajki,istakli bi da su se !enomenom bajke bavili strunja"i razliitih pro!ila %istoriari, knji#evni kritiari, antropolozi < strukturalisti, !olkloristi&, pokuavajui da objasne univerzalni kulturoloki karakter bajki, odn. slinosti motiva meu razliitim ak i udaljenim narodima, poev od teorije jednog zajednikog indoevropskog mita, preko tvrdnje da je Indija kolevka svih pria koje su se migra"ijama rairile po "elom svetu, do ideje da su svi narodi proli iste !aze razvitka, te da u osnovi postoji jedna zajednika ljudska psiha koja reprodukuje iste simbole, bez obzira na vreme i kulturu u kojoj su te bajke nastale.

Mor'ologija bajki
aetnik strukturalne !olkloristike, :. 6. .rop, podvrgao je bajke mor!olokoj obradi, posmatrajui ih kao narodne prie ija se radnja odigrava u okviru 'unkcije likova, koje logiki i umetniki proizilaze jedna iz druge. 1a bajku je
D

va#no ta ine likovi, a ne ko ili kako neto ini 9 volja pojedinih likova, njihove namere i postup"i su odreeni sa aspekta znaenja za junaka, tok radnje i razvoj prie. =akoe, #iva bia, predmeti i osobine likova mogu se, sa stanovita mor!oloke analize likova, smatrati ekvivalentima, jer !unk"ioniu na isti nainnpr. jedna od najva#nijih osobina pomonika je vidovitost' vidovit konj, #ena, dete..., ali ako u baj"i nema pomonika, to svojstvo prelazi na junaka. ,tributi likova %njihov pol, uzrast, polo#aj&, naini njihovog pojavljivanja %doletanje zmaja, susret sa baba 6agom& i atributivni elementi %baba 6agina glinena noga& su ti koji baj"i, s jedne strane, daju #ivopisnost i bogatstvo detalja, dok ogranienost broja !unk"ija i likova govori o njenoj ponovljivosti i
?:I

jednoobraznosti, s druge strane. $vde .rop daje svoju kljunu hipotezu 9 postoji samo jedna bajka, a sve ostale poznate bajke su samo varijante u odnosu na taj jedan tip. .rop se u svom istra#ivanju bajke bavi i njenim poreklom, kao i mogunou da sve bajke potiu iz jednog izvora- pri tom, jedinstveni izvor ne pretpostavlja usko geogra!ski pojam 9 bajku treba posmatrati u kulturno<istorijskom i religijskom kontekstu u kojem je nastala. .rop tvrdi da bajke sadr#e tragove ranih oblika so"ijalnog #ivota i arhainih religija %npr. putovanje, prva i osnovna !aza u kompozi"iji bajke, odra#ava predstave o putovanju due u zagrobnom svetu, predstave koja je mogla nastati nezavisno bilo gde na svetu&. =akoe, slinu strukturu kao i bajke, sadr#e i pojedine narodne novele, prie o #ivotinjama, kao i izvestan broj legendi i starih mitova, pa je to oblast u kojoj treba tra#iti poreklo bajke. .rop se zala#e sa uporeivanje bajki s obredima i obiajima, mitovima i ranim religijskim pojavama, s "iljem da se utvrdi koji motivi potiu od ovog ili onog obreda i u kakvom su odnosu prema njemu. 3pr. znatan deo motiva arobne bajke odra#ava obred ini"ija"ije, te prouavanjem tih prvobitnih !ormi drutvenog #ivota i predstava mo#emo doi i do izvora bajki. $no to ljudi pripovedaju nekad su
E

stvarno i radili ili bar zamiljali %izola"ija kralja, ili zatoenitvo njegove de"e potiu iz obiaja stvarne izola"ije kralja od opasnosti spoljneg sveta, jer je od njega zavisilo blagostanje naroda&. 2vaki ples, ili "eremonija bili su propraeni ritualom i priom o njegovom poreklu i sve su one bile ezoterine. (eutim, vrlo rano je poela pro!aniza"ija sakralnih pria i njihovo umetniko uobliavanje, a to je trenutak roenja bajki.
?:II

FBajka u kojoj se rasko jedinstva sveta u punoj meri ogleda nije supstitut, ve legitimni oblik sveta detinjstva u kome uda ne prestaju da traju, ba kao to ni bajka ne prestaje da traje, stalno se sa svakim novim detetom i novim pis"em iznova raajui od praistorije do danas.G %@. $liji, Poetika bajke&