Svetski skautski pokret (WOSM)

Za~etnik skautizma u svetu je Kana|anin Tompson Smit Ernest.

Osniva~ skautskog pokreta je Englez Ser Robert Baden Pauel (pukovnik armije
Kraqevine Velike Britanije).
Ser Robert Baden Pauel je ro|en 22. februara 1857. i taj dan se obele`ava kao
Dan se}awa. Umro je 1941. godine.
Prva skautska organizacija osnovana je u Engleskoj 1907. godine.
Prvi svetski xembori (smotra skauta) odr`an je 1920. godine u Olimpiji u
Londonu.
Svetski skautski pokret (WOSM) je osnovan 1922. godine. Jedan od prvih ~lanova i
organizatora pokreta je bio i na{ Savez izvidnika i planinki.
Savez izvi|a~a Srbije
Prve skautske jedinice u na{oj zemqi organizuju se zalagawem Dr. Milo{a
Popovi}a.
Savez izvidnika i planinki Srbije osnovan je 1911. godine.
Prva izvidni~ka organizacija osnovana u Srbiji posle 1. svetskog rata je Steg br.1
osnovan u Beogradu 1920. godine.
1921. osniva se Samostalni Savez izvidnika i planinki Srbije.
1940. u Beogradu osnovan Srpski savez izvidnika i planinki.
1952. odr`ana je osniva~ka skup{tina Saveza izvidnika i planinki Narodne
Republike Srbije.
Savez izvi|a~a Jugoslavije
1923. godine osnovan je Savez izvidnika i planinki Kraqevine SHS.
1930. godine Savez izvidnika i planinki mewa ime u Savez skauta Kraqevine
Jugoslavije.
1953. u Beogradu je odr`ana Osniva~ka konferencija Saveza izvi|a~a Jugoslavije.
Za prvog stare{inu SIJ-e izabran je Sergej Krajger.
SIJ je formiran kao savez saveza (republika u sastavu Jugoslavije).
Prva redovna skup{tina SIJ-e je odr`ana 1955. godineu ^ortanovcima kod Novog
Sada.
Savez izvi|a~a Jugoslavije je postao ~lan WOSM-a 1. septembra 1995. godine.
Smotre Saveza izvi|a~a Srbije:
1. 1959. Avala (Beograd)
2. 1964. uz obale reke Morave
3. 1981. Krupaw
4. 1989. Div~ibare
5. 1996. aktivnosti na podru~ju cele Srbije
6. 2000. Zrewanin, Ada na Begeju
Smotre Saveza izvi|a~a Jugoslavije:
1. 1954. Banovo Brdo (Beograd - Srbija)
2. 1957. Pale (Bosna i Hercegovina)
3. 1961. aktivnosti na podru~ju cele Jugoslavije
4. 1966. Fru{ka Gora (Srbija)
IZVI\A^KA ORGANIZACIJA
5. 1970. Lesca (kraj Bleda - Slovenija)
6. 1975. Petrova gora (Hrvatska)
7. 1983. Tjenti{te (Bosna i Hercegovina)
8. 1987. Ada Ciganlija (Beograd - Srbija)
9. 1997. Smederevska Palanka (Srbija)
Prvo orijentaciono takmi~ewe izvidnika Srbije je odr`ano 14. maja 1959.
godine na Avali - Beograd.
Prvo orijentaciono takmi~ewe izvidnika Jugoslavije je odr`ano od 3. do 4.
juna 1959. godine na Kadiwa~i.
Javno glasilo Saveza izvi|a~a Srbije je Slu`beni Bilten SIS-e, Izvor i
Izvi|a~.
Javno glasilo Saveza izvi|a~a Jugoslavije je Javorov list.
PROGRAM SIJ-e
Program SIJ-e je zasnovan na znawima i ve{tinama iz slede}ih oblasti:
moja otaxbina, izvi|a~ka organizacija, boravak u prirodi i aktivan odnos prema
woj, stvarawe radnih navika, fizi~ko vaspitawe i higijenske navike, kulturni i
zabavni `ivot.
U izvi|a~koj organizaciji se osvajaju zvezde i letovi, a pola`u ve{tarstva i
ve{tine.
Zvezde i ve{tarstva osvajaju i pola`u izvi|a~i.
Letove i ve{tine osvajaju i pola`u poletarci.
Zvezde i letovi su aktivnosti, znawa, ve{tine i zahtevi potrebni za
ostvarivawe programa SIJ-e.
Ve{tarstva i ve{tine su zaokru`en skup posebnih znawa i ve{tina korisnih i
potrebnih u aktivnostima u jedinici izvi|a~a, kao i u svakodnevnom `ivotu.
Zvezde (sidra - kod izvi|a~a pore~ana) imaju tri stepena:
I zvezda (bronzano sidro)
II zvezda (srebrno sidro)
III zvezda (zlatno sidro)
Letovi imaju tri stepena:
- let vrapca
- let laste
- let orla
Ve{tarstva su podeqena u grupe (svaka ima svoju boju):
1. Tradicionalna izvi|a~ka ve{tarstva (crvena boja):
- kurir, izvi|a~ki kurir, kuvar, pionir, signalist, topograf, truba~, itd.
2. Tehni~ka i proizvodna ve{tarstva (sme|a boja):
- bravar, kerami~ar, elektri~ar, mehani~ar, modelar, programer, itd.
3. Kulturno-zabavna ve{tarstva (`uta boja):
- ambasador prijateqstva, glumac, zabavqa~, kolekcionar, muzi~ar, novinar,
peva~,turist, itd.
4. Ve{tarstva javnih slu`bi (qubi~asta boja):
- vatrogasac, prva pomo}, ~uvar prirode, tuma~, saobra}ajac, itd.
5. Sportska ve{tarstva (plava boja):
- ko{arka{, odbojka{, pliva~, rukometa{, sportista, fudbaler, {ahist, itd.
6. Prirodwa~ka i poqoprivredna ve{tarstva (zelena boja):
- astronom, ba{tovan, biolog, golubar, meteorolog, mlekar, sakupqa~ gqiva,
{umar, itd.
Kategorije ~lanstva:
do 11 godina: poletarci p~elice,
11 do 15 godina: mla|i izvi|a~i i planinke,
15 do 20 godina: izvi|a~i i planinke,
preko 20 godina: br|ani i br|anke.
Radne jedinice predstavqaju mawe kolektive ~lanova iste kategorije, okupqene
na osnovu zajedni~kog interesovawa.
Radne jedinice su jato (roj), vod, klub.
Osnovne jedinice su sastavqene od vi{e radnih jedinica.
Jato je radna jedinica poletaraca (u sastavu ~ete), a mo`e da bude osnovna
jedinica u sastavu odreda, koja broji oko 20 ~lanova.
Oblici rada poletaraca:
sastanci, {etwe, izleti, kolonije, smotre, takmi~ewa, sve~anosti, posete
gradovima (selima), radne akcije.
Vod je osnovna radna i vaspitna jedinica koja broji od 7 do 12 ~lanova istog pola
i uzrasta.
Oblici rada mla|ih izvi|a~a:
sastanci vodova i ~eta (kola), izleti, logorovawa, akcije, radne akcije,
sve~anosti, kulturno-umetni~ke i zabavne aktivnosti, sportska izvi|a~ka
takmi~ewa.
Klub je radna jedinica koja broji oko 20 ~lanova. Dva ili vi{e klubova izvi|a~a i
planinki mogu da ~ine ~etu izvi|a~a i planinki.
^eta je osnovna jedinica. ^etu ~ine vi{e radnih jedinica koje mogu biti iz iste
starosne kategorije, a preporu~uje se da ~eta ima radne jedinice iz svih
kategorija.
Osnovna radna jedinica planinki je kolo.
Osnovna radna jedinica izvi|a~a pore~ana i pomoraca je posada.
Vo|a ~ete je li~nost kojoj se poverava vo|ewe izvi|a~ke jedinice i wegov zadatak
je da kroz rad jedinice (~ete, kola, posade, jata) sprovodi sve principe i ciqeve
izvi|a~ke organizacije, one se stara za vaspitawe ~lanova ~ete.
Metode i oblici rada starijih izvi|a~a:
- individualni rad,
- kolektivni rad:
sastanci, izleti, putovawa, takmi~ewa, logorovawa, projekti, humanitarne
akcije, radne akcije, zabavni program, saradwa sa izvi|a~kim i drugim
organizacijama.
Odredi su organizacione jedinice, koji se formiraju na teritorijalnom principu
od vi{e osnovnih jedinica. Odred broji najmawe 50 ~lanova.
Najvi{i organ odreda je skup{tina odreda.
Upravu odreda ~ine: stare{ina odreda, zamenik stare{ine, sekretar, blagajnik i
potreban broj ~lanova koji se biraju za odre|ene du`nosti u odredu. Na~elnik
odreda po du`nosti je ~lan uprave odreda. Uprava i stare{ina odreda stvaraju
uslove za rad odreda.
[tab odreda koordinira rad osnovnih jedinica i organizuje akcije kroz koje se
ostvaruje Program Saveza. [tab ~ine na~elnik odreda, vo|e osnovnih jedinica i
potreban broj pomo}nika na~elnika.
Savet odreda ~ine izabrani prijateqi organizacije i roditeqi ~lanova.
Samostalna ~eta (posada, kolo) je organizaciona jedinica nastala iz
nemogu}nosti da se formira odred i ima u svom sastavu radne jedinice svih
kategorija ~lanstva. Samostalna ~eta broji najmawe 30 ~lanova.
Najve}e zvawe u izvi|a~koj organizaciji je Izvi|a~ orao.
Najve}a odlikovawa SIS-e su Srebrni i Zlatni znak SIS-e.
Najve}a odlikovawa SIJ-e su Srebrni javorov list i Zlatni javorov list SIJ-e.
Oznake funkcija u izvi|a~koj organizaciji;
1. dve crvene trake - vodnik
jedna crvena traka - zamenik vodnika
2. {iroka srebrna traka - stare{ina ~ete
dve tanke srebrne trake - vo|a ~ete
jedna tanka srebrna traka - zamenik vo|e ~ete i ~lanovi {taba ~ete
3. {iroka zlatna traka - stare{ina odreda
dve tanke zlatne trake - na~elnik odreda
jedna tanka zlatna traka - zamenik na~elnika odreda i ~lanovi uprave
4. dve plave trake - predsednik kluba br|ana
jedna plava traka - ~lanovi uprave kluba
5. ~lanovi na~elstava op{tine, grada, pokrajine, republike i SIJ-e nose {iroku
zelenu traku sa znakom SIJ-e.
6. ~lanovi stre{instava op{tine, grada, pokrajine, republike i SIJ-e nose
{iroku qubi~astu traku sa znakom SIJ-e.
Zavet izvi|a~a:
Dajem ~asnu re~, da }u ~uvati svoju domovinu, da prihvatam duhovnu stvarnost i da
}u tragati za wenim punim zna~ewem, da }u pomagati drugima i da }u `iveti i
raditi po izvi|a~kim zakonima.
Zakoni izvi|a~a:
1. Izvi|a~ je dobar drug, vedar, dru{tven i nesebi~an,
2. Izvi|a~ je koristan ~lan zajednice u kojoj `ivi,
3. Izvi|a~ je ~estit, u~tiv i kloni se {tetnih navika,
4. Izvi|a~ ceni i razvija kulturne i duhovne vrednosti,
5. Izvi|a~ je iskren, govori istinu i bori se za wu,
6. Izvi|a~ po{tuje roditeqe i starije, a poma`e mla|ima i slabijima,
7. Izvi|a~ stalno u~i i primewuje ste~ena znawa,
8. Izvi|a~ je vredan, istrajan i ceni rad,
9. Izvi|a~ voli prirodu, upoznaje je i ~uva,
10. Izvi|a~ odgovorno izvr{ava zajedni~ke odluke.
Odred izvi|a~a Mija Stanimirovi} osnovan je 26.10.1952. godine.
Prvi stare{ina Odreda izvi|a~a Mija Stanimirovi} je bila An|a Dimitrijevi},
a prvi na~elnik odreda Dragoqub Stojanovi} - ^ika Dragi.
Izvi|a~ki vi{eboj Dragoqub Stojanovi} - ^ika Dragi je prvi put organizovan od
20. do 21. marta 1975. godine pod imenom Miki Maus.
1989. godine mewa ime u ~ast prvog na~elnika odreda.
TOPOGRAFIJA I ORIJENTACIJA
Azimut je: a) ugao izme|u severa i pravca kretawa,
b) ugao izme|u severa i viziranog objekta.
Magnetni azimut je azimut koji se meri na terenu, busolom, u odnosu na magnetni
sever Zemqe.
Pravougli azimut (direkcioni ugao) je azimut koji se meri na karti u odnosu na
projekcijski sever.
Azimut (pravougli azimut, direkcioni ugao) se meri od severa u pravcu kazaqke na
satu i izra`ava se u stepenima i hiqaditima.
Krug se deli na 360 i 64-00 hiqaditih.
1 cm na udaqenosti od 60 cm od o~iju odgovara uglu od 1.
Hiqaditi je ugao pod kojim vidimo 1 m visoku palicu na daqini od 1 kilometra.
Kontraazimut je: a) azimut 180,
b) ugao izme|u severa i suprotnog pravca kretawa
(suprotno viziranog pravca).
Mesni ugao je ugao izme|u horizontalne ravni na{eg oka i pravca koji prolazi
kroz ta~ku koju posmatramo.
zelena boja
crvena boja
plava boja
`uta boja
SAVEZ IZVI\A^A
JUGOSLAVIJE
SAVEZ IZVI\A^A
SRBIJE
SVETSKI SKAUTSKI POKRET
(WOSM)
(amblem je qubi~aste boje)
S
A
V
E
Z
I
Z
V
I
\
A
^A
G
R
A
D
A
N
I
[
A
Amblem je zelene boje,
izuzev krina koji je u istim
bojama kao na amblemu SIS-e.
Busola - tipovi: busola M-53, M-49, JAPANSKA, BEZARD, WILKIE, BRUNTOVA,
kompas F-73.
Osnovni delovi busole M-53: osnova, dobo{ i poklopac.
Na osnovi busole se nalaze gorwi i dowi indeks (u milimetrima).
Na dobo{u busole se nalaze: magnetna igla, uglomerna skala u hiqaditima (sa
gorwe strane) i uglomerna skala u stepenima (sa dowe strane).
Na poklopcu busole nalaze se: ogledalo, prorez za merewe mesnih uglova, prorez
mu{ice za ni{awewe.
Razmera je broj koji pokazuje koliko su puta predmeti (objekti, povr{ine) iz
prirode umaweni i prikazani na karti (skici, krokiju, profilu terena, itd).
Razmernik je izba`darena prava linija pomo}u koje merimo daqine na karti i
koja pokazuje koliko su daqine na karti umawene u odnosu na daqine u prirodi.
Pomo}na tehni~ka pomagala:
a) visinomer - sprava za merewe pribli`nih visina,
b) kurvimetar (krivinomer) - sprava za neposredno merewe udaqenosti na karti,
c) klinomer (mera~ nagiba i mesnog ugla) - sprava za merewe nagiba terena i
mesnog ugla.
Izohipse su zatvorene krive linije koje povezuju ta~ke na istoj nadmorskoj visini.
Vrste izohipsi: osnovne, glavne i pomo}ne.
Padnice su kratke crtice na izohipsama koje su ogrenute u smeru nagiba (pada)
reqefa (terena).
Izobate su zatvorene krive linije koje povezuju ta~ke koje se nalaze na istoj
dubini.
Ekvidistanca je visinska razlika izme|u dve susedne osnovne izohipse.
Ekvidistanca topografske karte u razmeri 1:50000 je 20 m.
Interval je horizontalno rastojawe izme|u dve susedne osnovne izohipse.
Apsolutna visina (nadmorska visina) je vertikalno odstojawe od morske
povr{ine do neke ta~ke.
Relativna visina (visinska razlika) je razlika izme|u dve apsolutne visine
(vertikalno odstojawe izme|u dve nadmorske visine).
Reqef na karti se prikazuje izohipsama, bojama, sen~ewem i crticama.
Karta je umawen, grafi~ki pregledno predstavqen crte` dela Zemqine povr{ine
gledane iz zenita i prenesene na ravnu povr{inu.
S obzirom na sadr`aj karte delimo na:
a) op{te geografske karte, topografske karte i nacrte,
b) tematske karte (specijalne).
Op{te geografske karte, topografske karte i nacrte delimo na:
1) osnovne topografske nacrte,
2) topografske karte,
3) pregledne karte,
4) op{te geografske karte - horografske karte.
Tematske (specijalne) karte delimo na:
1) fizi~ko-geografske karte
2) socijalno-ekonomske karte
3) tehni~ke karte i nacrti
Oznake topografskih karata:
TK 200 - karta razmere 1: 200 000
TK 100 - karta razmere 1: 100 000
TK 50 - karta razmere 1: 50 000
TK 25 - karta razmere 1: 25 000
Koordinatnu mre`u, pomo}u koje odre|ujemo polo`aj pojedinih ta~aka, ~ine
paralele (uporednici) i meridijani (podnevci).
Paralele su zami{qeni krugovi na Zemqinoj povr{ini koji le`e pod pravim
uglom u odnosu na osu obrtawa Zemqe.
Po~iwu sa ekvatorom i ni`u se ka severnom i ju`nom polu.
Meridijani povezuju sve krajeve gde Sunce istovremeno dosti`e u podne najvi{u
ta~ku. Svi meridijani se skupqaju u polovima i pod pravim uglom seku ekvator i
sve paralele.
Po~etni meridijan je Grini~ki meridijan (Grini~: mesto u Engleskoj sa istoimenom
astronomskom opservatorijom).
Geografska {irina je u stepenima meren ugao izme|u neke ta~ke na Zemqinoj
povr{ini i Ekvatora, meren u pravcu meridijana.
Geografska du`ina je u stepenima meren ugao izme|u neke ta~ke na Zemqinoj
povr{ini i po~etnog meridijana, meren prema paraleli.
Sadr`aj topografske karte - svaka topografska karta mora da sadr`i:
a) razmeru,
b) geografsku koordinatnu mre`u,
c) kartografsku mre`u,
d) osnovne geodetske ta~ke,
e) kartografski prikaz terena: 1) fizi~ko-geografski deo,
2) dru{tveno-geografski deo,
f) dopunske podatke (projekcija karte, legenda, godina izdawa,...).
Magnetni sever je pravac prema severnom magnetnom polu.
Projekcijski sever je pravac koji odre|uju uspravne crte pravougle koordinatne
mre`e na topografskoj karti.
Geografski sever je pravac severnog geografskog pola.
Magnetna deklinacija je ugao izme|u magnetnog severa i geografskog severa.
Meridijanska kongervencija je ugao izme|u projekcijskog severa i geografskog
severa.
Koordinatometar slu`i za merewe koordinata na karti i odre|ivawe ta~aka
datih sa koordinatama (nalazi se u dowem desnom uglu karte).
Nagibno merilo slu`i za merewe nagiba na karti (nalazi se u dnu karte).
Reambulacija je proces dopuwavawa karte novim podacima.
Generalizacija je proces umawivawa i preslikavawa terena na kartu, prilikom
~ega se mawe zna~ajni objekti ne ucrtavaju, mali i zna~ajni objekti se prikazuju
samo svojim polo`ajem (ne i veli~inom), ve}i objekti i naseqa se pojednostavquju
i prikazuju se samo svojim glavnim karakteristikama.
Karta se mo`e orijentisati prema:
a) prirodnim znakovima,
b) pomo}u kompasa,
c) raznim linijama (pravcima puteva, reka, dalekovoda i sl.) na karti,
d) pravcima objekata na karti.
Orijentisati se na zemqi{tu zna~i odrediti svoj polo`aj, pravac kretawa ili
dejstva u odnosu na strane sveta i bliske topografske elemente zemqi{ta.
Orijentacija se deli na:
a) geografsku orijentaciju, koja podrazumeva poznavawe i pravilno odre|ivawe
strana sveta,
b) topografsku orijentaciju, koja podrazumeva poznavawe i odre|ivawe stajne
ta~ke, polo`aja ostalih objekata na terenu i izbor daqeg smera kretawa.
Orijentacija prema nebeskim telima:
a) pomo}u Sunca i sata,
b) pomo}u Meseca i sata,
c) pomo}u zvezde Severwa~e,
d) pomo}u sazve`|a Orion,
e) pomo}u sazve`|a Ju`ni krst (samo na ju`noj hemisferi),
f) prema obliku Mese~evih mena (ne potpuno sigurna).
Orijentacija prema reqefu i vegetaciji (ne potpuno sigurna):
a) mahovina na severnoj strani drve}a ili stena,
b) re|i godovi drve}a na ju`noj strani,
c) prema rastu biqaka,
d) severne strane planina su ~e{}e strmije i obraslije,
e) na severnoj strani se du`e zadr`ava sneg,
f) drve}e na severnoj strani raste sporije,
g) planinski pa{waci su obi~no na ju`noj strani.
Orijentacija prema vetru (nepouzdana):
a) bura obi~no duva iz pravca severoistoka ili istoka,
b) prema lokalnim vetrovima,
c) prema nanosima (snega, peska).
Orijentacija prema religioznim objektima:
a) pravoslavne crkve - ulaz na zapadu, oltar na istoku,
b) katoli~ke crkve - ulaz na istoku oltar na zapadu,
c) xamije - minaret na jugu, ulaz na severu,
d) hri{}anski grobovi su postavqeni u pravcu istok-zapad,
e) muslimanski grobovi su postavqeni u pravcu sever-jug.
Alat se deli na li~ni i kolektivni.
Li~ni alat: izvi|a~ki no`, sekirica, izvi|a~ki kanap, a{ov~i}, testerica.
Kolektivni alat: sekira, a{ov, ~eki}, kle{ta, testera, odvija~, kramp, lopata,
budak.
Tipovi {atora:
Izvi|a~, Romanija, Planinka (Korejac), Tabornik, Zimski {ator, Kozara, Sutjeska,
[tabni {ator, Vigvam.
Kod postavqawa {atora voditi ra~una:
- {ator postaviti na kosini (po`eqno) radi oticawa vode,
- vrata {atora neka su okrenuta nizbrdo,
- {ator postaviti na suvom i o~i{}enom tlu,
- ne postavqati {ator u {umi, ispod visokog drve}a,
- ne postavqati {ator u gustoj travi,
- ne postavqati {ator u jarugama i kanalima,
- vetru okrenuti le|a {atora,
- oko {atora iskopati plitak rov~i} za oticawe vode,
- u slu~aju ki{e popustiti `abice {atora,
- {ator je lako zapaqiv - voditi ra~una sa otvorenim plamenom.
Kod pakovawa {atora voditi ra~una:
- {ator dobro osu{iti i o~istiti,
- o~istiti i osu{iti ko~i}e i spakovati ih u vre}icu,
- proveriti da li su svi elementi {atora na broju.
Impregnacija {atora se vr{i pomo}u:
- Burovih tableta,
- voska,
- sinteti~kih sredstava.
Bivak je organizovani boravak u prirodi u trajawu od najmawe dva dana.
Taborovawe (logorovawe) je boravak u {atorima ili kolibama u prirodi, du`e od
sedam dana, gde se sve potrebno samostalno priprema.
Taborski objekti:
- kapija, jarbol, ograda, vatri{te, osmatra~nica, latrina (WC), trpezarija,
kuhiwa, magacin, ~esma (umivaonik), oglasna tabla.
Redosled uzimawa vode u potoku:
1. za pi}e,
2. za kuvawe,
3. za umivawe,
4. za prawe rubqa,
5. za prawe posu|a.
Tipovi ~vorova i petqi:
- ambulantni ~vor: ~vrst ~vor, slu`i za vezivawe dva jednako debela kanapa
(~esto se koristi u prvoj pomo}i zato {to je pqosnat i ne `uqi),
PIONIRSTVO
- signalni ~vor: nalik je ambulantnom, nije najsigurniji i ako nije dovoqno
zategnut mo`e da popusti, ~esto ga koriste alpinisti,
- morski ~vor: upotrebqava se za vezivawe u`eta za kra}e vreme i kada nije
potreban ~vrst ~vor, lako se odvezuje,
- ribarski ~vor: slu`i za vezivawe kanapa razli~itih debqina, za vezivawe
glatkih kanapa i najlona,
- mrtvi ~vor: ~vrst ~vor, koristi se pri pewawu na strmom terenu (za
povezivawe prvog i zadweg), za spasavawe unesre}enih, za izvla~ewe debla,
te{kih predmeta, qudi,
- ~vor na zamku: srodan mrtvom ~voru pa ih ~esto me{aju, isto se koriste, ~vrst
~vor,
- ~vor za skra}ivawe - skra}ivaqka: slu`i za skra}ivawe u`adi (napr. kanapa
na {atoru),
- vrzina petqa: slu`i za vezivawe sredine kanapa za neki predmet ukoliko
nam nisu slobodni krajevi kanapa,
- kaubojski ~vor: slu`i za pri~vr{}ivawe sredine u`eta za debqe u`e ili
neki predmet (granu, stub, kuku, i sl.),
- prusikov ~vor: slu`i za vezivawe taweg u`eta za debqe ili za deblo, dr`i
~vrto samo ako su krajevi u`eta optere}eni,
- zamka: jednostavan vi{enamenski ~vor,
- zastavni ~vor: nalik je zamci, slu`i za vezivawe zastave, za spajawe dva
kanapa ako jedan od wih ima petqu na kraju,
- tkala~ki ~vor: slu`i za vezivawe dva u`eta razli~ite debqine,
- tkala~ka petqa: srodna je tkala~kom ~voru, s tim {to se lako odvezuje,
- policijski ~vor - lisice: slu`i za vezivawe ruku, osigurava se polu~vorom,
- vatrogasni ~vor: izveden iz policijskog, slu`i za vezivawe tereta i qudi
(jedna petqa prolazi ispod pazuha, a druga ispod butina),
- ~vor za vu~u: vezuje se u sredini u`eta, slu`i za vu~u raznih predmeta i qudi,
- zatvoreni polu~vor: jednostavan vi{enamenski ~vor, naj~e{}e slu`i za
osigurawe drugih ~vorova i petqi, za osigurawe kraja kanapa i privremeno
vezivawe predmeta.
Pravila kod lo`ewa vatre:
1. vatru lo`iti u blizini vode,
2. o~istiti teren od li{}a, grawa, trave,
3. vatru lo`iti na ~istoj, suvoj i tvrdoj zemqi, a po mogu}stvu lo`i{te ukopati u
tlo i ograditi ga kamewem,
4. vatru potpaliti sitnim suvim gran~icama i suvom travom (suvom travom, suvom
korom drveta, suvom mahovinom),
5. kod paqewa se prvo unakrst sla`u tawe, pa debqe grane,
6. vatru odr`avati debqim suvim granama,
7. ne bacati na vatru gomile trave ili sitnog grawa.
Pravila kod ga{ewa vatre:
1. poprskati vatru vodom,
2. rasturiti ogwi{te i sastrugati `ar sa drveta,
3. rasturiti krupne komade `ara,
4. uga{eno ogwi{te pokriti peskom ili zemqom (blatom),
5. politi vodom,
6. pipawem rukom proveriti da li je vatra potpuno uga{ena,
7. o~istiti teren oko vatri{ta.
Vrste vatri{ta:
- pagoda, ameri~ki kamin, polinezijska, kupa, zvezdasta, na pawu.
Vrste ogwi{ta:
- lova~ko, reflektorsko, u zemqi, od lima, od kamena, za pe~ewe poga~ica.
Patenti se dele na li~ne i kolektivne:
- Li~ni patenti: ve{alica, patent za obu}u, patent za sve}u, patent za ~uturicu.
- Kolektivni patenti: klupa, korpa za otpatke, patent za ran~eve, patent za alat,
patent za posu|e, patent za vodu za pi}e i umivawe, i dr.
Pregled povre|enog: mora biti brz, pa`qiv i kompletan, bez grubih postupaka da
ne bi do{lo do jo{ ve}ih povreda ozle|enog.
Vrste rana:
- ogrebotine,
- posekotine,
- razderotine,
- ubodne rane,
- rane od vatrenog oru`ja (ustrelne i prostrelne).
Zbriwavawe rana:
- ranu ne ispirati,
- ne stavqati nikakva sredstva na ranu,
- staviti prvi zavoj ( ili ~istu krpu ),
- izvr{iti imobilizaciju ( u slu~aju
preloma kostiju ili povrede ki~me ).
Krvarewe: Pod krvarewem se podrazumeva rana zbog koje dolazi do isticawa krvi
iz krvnih sudova. Krvarewe mo`e biti akutno i hroni~no. Kod akutnog dolazi do
naizmeni~nog brzog i sporijeg isticawa krvi, a hroni~no krvarewe dugo traje i
obilno je. Krvarewe se deli na :
- arterijsko,
- vensko,
- kapilarno,
- unutra{we.
Prva pomo} kod krvarewa:
- ustanoviti uzrok i vrstu krvarewa,
- podvezati ranu kompresionim zavojem ili esmarhovom poveskom (ili komadom
platna i sl.) i zaustaviti krvarewe,
- staviti prvi zavoj,
- s vremena na vreme popustiti povesku,
- povre|enog ne ostavqati samog i transportovati ga u bolnicu.
Opekotine :
I stepena: crvenilo na ko`i,
II stepena: pojava plikova,
III stepena: pucawa plikova,
IV stepena: ugqenisawe tkiva .
Prva pomo} kod opekotina: - na ranu ne stavqati nikakva sredstva,
- ranu prekriti gazom i previti,
- ve}e opekotine imobilisati,
- davati povre|enom velike koli~ine vode,
- transportovati povre|enog u bolnicu.
Smrzotine: su povrede nastale dejstvom niske temperature na qudski organizam.
Znaci smrzavawa su :
- crvenilo,
- plikovi,
PRVA POMO]
- odumirawe i odvajawe tkiva.
Prva pomo} kod smrzavawa: Povra|enog uneti u toplu prostoriju, smrznute
delove tela potapati u zagrejanu vodu uz masa`u. Ukoliko je ko`a o{te}ena
pokriti je sterilnim zavojem. Povre|enom davati ve}e koli~ine te~nosti (toplih
napitaka) i kalori~ne hrane.
Prelomi: mogu biti otvoreni i zatvoreni.
Postupak kod preloma:
PROPOZICIJE (materijali na stazi)
- mesto preloma imobilisati (u~vr{}ivawem dva najbli`a zgloba),
- kod otvorenih preloma zaustaviti krvarewe i postaviti prvi zavoj,
- zabraweno je vra}awe kosti u prvobitni polo`aj,
- zabraweno je ispirawe, ~i{}ewe i va|ewe stranih tela,
- povre|enog transportovati u najbli`u zdravstvenu ustanovu.
Povrede karlice i ki~me: spadaju u najte`e vrste povreda. Pri preno{ewu
povre|enog potrebno je najmawe ~etiri osobe. Povre|ni deo tela se ne sme
pomerati. Povre|enog staviti na ravnu povr{inu (sto, dasku).
Uganu}e: Kod uganu}a dolazi do izvijawa zgloba ili istezawa i kidawa tkiva oko
zglobova. Potrebno je stavqati hladne obloge i stegnuti zavojem. Kasnije grejati i
uzimati tablete protiv bolova.
Ujed zmije: Kod ujeda zmije dolazi do lupawa srca, uznemirenosti povi{ewa
telesne temperature, poreme}aja du{evnog stawa. Na mestu ujeda se javqa
oteklina koja se {iri.
Postupak kod ujeda zmije:
- povre|eni mora mirovati da se ne bi {irio otrov,
- iznad mesta ujeda (ka srcu) stegnuti da vene nabreknu,
- sterilisanim no`em (na vatri) ise}i u predelu rane unakrst,
- pustiti da krv te~e,
- ne sisati ustima, ve} pomo}u ~a{e praviti iznad rane vakum i tako isisati krv,
- povre|enog hitno prebaciti do najbli`e zdravstvene ustanove.
Sun~anica: Kod sun~anice se javqa glavoboqa, crvenilo u licu, povra}awe,
ponekad i nesvestica.
Pogo|enog sun~anicom preneti u hladovinu, svu}i i omogu}iti mirovawe sa
visokim uzglavqem, staviti hladne obloge na glavu.
Trovawe: Trovawe plinom:
- izazvati povra}awe, - izneti unesre}enog na sve` vazduh,
- lizati komade leda, - svu}i ode}u,
- piti mleko, - davati ve{ta~ko disawe,
- transportovati u bolnicu. - transportovati u bolnicu.
Davqewe: - utopqenika svu}i do pojasa,
- o~istiti nos i usta,
- izvu}i jezik,
- pritiskom na le|a i stomak isto~iti vodu,
- izvr{iti ve{ta~ko disawe (ponekad poma`e i posle vi{e ~asova),
- stiskati i popu{tati grudni ko{ u taktu 16 puta / minutu,
- kada se unesre}eni povrati staviti ga u krevet i davati mu tople
napitke.
Transport povre|enog:
Pravilno izveden tansport povre|enog je od bitnog zna~aja za daqe uspe{no
le~ewe i dijagnozu bolesti. Transport se (u zavisnosti od vrste povrede) vr{i u
le`e}em ili sede}em polo`aju. U sede}em polo`aju se transportuju povre|eni sa
grudnim ko{em, a ostali u le`e}em.
Kroki
Kroki je detaqan i precizan plan zemqi{ta (pre~nika 100-300 metara u
zavisnosti od preglednosti), izra|en u krupnoj razmeri (od 1:300 do 1:1000), uz
upotrebu topografskih pomagala (busole, vizir-gleda~a, trougla, lewira,
uglomera, olovki u boji, pantqike i sl.). Radi se sa dve ili vi{e stajnih ta~kaka,
koje se ucrtavaju na crte`. Svi objekti na terenu treba da su precizno orjentisani
i ucrtani u zadatoj razmeri. Kako se u kroki uglovi i razdaqine unose precizno
izmereni, nije potrebno upisivati vrednosti tih razdaqina i uglova. U kroki se
objekti ucrtavaju sopstvenim uslovnim topografskim znacima za koje se na
pole|ini daje i legenda. Pored legende, na pole|ini je po`eqno dati i
tekstualni opis i crte` markantnog objekta na KS.
Za izra|eni kroki ekipa mo`e dobiti do 150 bodova i to:
- orjentacija i razmera krokija i objekata 30 bodova;
- krokirawe KS, izbor stajnih ta~aka pri crtawu 20 bodova;
- objekti, komunikacije, vodeni tokovi, povr{ine 50 bodova;
- konfiguracija terena 20 bodova;
- oznake na krokiju, topografski znaci, legenda 10 bodova;
- izgled, grafi~ka obrada, urednost, estetika 20 bodova.
Bez ucrtanog severa ili u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere, kroki
dobija 0 bodova.
Skica terena i skica puta
Skica terena i skica puta se crtaju u zadatoj razmeri, a skica terena i u zadatom
radijusu. Skica terena se crta kao sastavni deo skice puta, a i kao poseban
zadatak .
Skica u topografiji predstavqa jednostavan i pregledan crte` odre|ene staze
ili terena, izra|en slobodnom rukom u pribli`noj razmeri, sa ozna~avawem
severa i topografskim elementima (veli~ine, pravci, udaqenosti, visine),
odre|enim pribli`no od oka, uz upotrebu busole, a bez upotrebe topografskog
pribora. To zna~i da objekti i povr{ine ne moraju biti potpuno precizno ucrtani,
ali zato se na skicu moraju upisati ta~ni azimuti i udaqenosti u odnosu na
odre|enu stajnu ta~ku. Skica ne pru`a sve detaqe, te slu`i kao dopuna odre|enog
izve{taja.
Skica puta (staze)
Skica puta (staze) sadr`i najva`nije objekte i druge pojave vidqive sa staze u
rastojaju od 100 metara, sa obe strane puta kojim je ekipa pro{la (objekti na stazi
i pored we, komunikacije, vodeni tokovi, naseqa, elementi i nazivi,
konfiguracija). Staza ~ija skica se crta ne treba da bude du`a od 10 kilometara.
Radi se u razmeri 1:10 000 do 1:25 000. Skica puta sa skicom terena predaje se
kontroloru ili ~lanu Takmi~arske komisije na posledwoj KS do koje se crta.
Za skicu puta ekipa mo`e dobiti 200 bodova i to:
- za pribli`nu ta~nost rastojawa KS, wihovo razmerno postavqawe, wihovu
pribli`nu orjentaciju, pribli`no razmerno predstavqawe objekata,
komunikacija i povr{ina 40 bodova;
- za pribli`no ta~no uno{ewe objekata, komunikacija, vodenih tokova,
povr{ina 70 bodova;
- za pravilno ocrtavawe i ucrtavawe konfiguracije terena 40 bodova;
- za pravilno ucrtavawe posebnih oznaka, topografskih znakova, ucrtavawe
legende 20 bodova;
- za grafi~ku obradu i estetiku 30 bodova.
Bez ucrtanog severa ili u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere, skica puta
dobija 0 bodova.
Skica terena
Skica terena sadr`i iste elemente kao i skica puta, ali vidqive sa jedne stajne
ta~ke (po`ewno je da to bude KS), u pre~niku od oko 500 metara (u zavisnosti od
vidqivosti). Radi se u razmeri 1:500 do 1:2500. Ukoliko se crta kao odvojen
zadatak od skice puta, predaje se na KS na kojoj se radi.
Za skicu terena ekipa mo`e dobiti 100 bodova i to:
- za pribli`nu ta~nost i pridr`avawe zadate razmere, pravilnu orjentaciju,
razmerno postavqawe rastojawa, objekata, komunikacija, povr{ina 20 bodova;
- za uno{ewe objekata, pravilno predstavqawe komunikacija, vodenih tokova i
povr{ina 40 bodova;
- za pravilno predstavqawe konfiguracije terena 20 bodova;
- za uno{ewe posebnih topografskih znakova, legendu grafi~ku obradu,
urednost i estetiku 20 bodova.
Bez ucrtanog severa i u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere ekipa dobija
0 bodova.
Profil terena
Profil terena je crte` preseka terena po zami{qenoj liniji koja spaja dve
zadate ta~ke, ura|en u zadatoj razmeri. Profil se radi tako {to se odre|uju ta~ke
preseka sa svim izohipsama koje se~e zami{qena linija, da bi se na kraju ta~ke
preseka povezale pravim neprekidnim linijama. Na profil terena se ucrtavaju
preseci sa objektima, komunikacijama i povr{inama, i to na posebnoj liniji ispod
profila, proizvoqnim znacima za koje se daje legenda.
Za crte` profila terena ekipa dobija 100 bodova i to:
- za ta~nost 80 bodova;
- za grafi~ku obradu i legendu 20 bodova.
Kod ocewivawa vr{i se upore|ivawe profila sa wegovim etalonom.
Ekipa ne dobija bodove za crte` profila terena ukoliko 50 % crte`a nije
ta~an ili u slu~aju nepridr`avawa zadate razmere.
Izve{taj
Izve{taj o izvr{enim izvi|awima i osmatrawima na pre|enom putu ima za ciq da
pomogne brzom kretawu istom stazom nekoj drugoj ekipi, pa je od osnovne va`nosti
opis same staze i objekata uz wu, kao i podaci o pitkoj vodi, hrani, zaklonima i
sl. Od va`nosti su i opisi KS. Deo podataka u izve{taju koji se odnosi na
izvr{avawe zadataka sadr`i podatke o mestu i vremenu izvr{avawa zadataka,
kvalitetu izvr{enih zadataka (po mi{qewu same ekipe) i sl.
U izve{taj se unose i podaci zna~ajni za ocewivawe, za tempo kretawa ekipe,
vremenski uslovi kao i objektivne te{ko}e.
Za izve{taj o izvr{enim izvi|awima iosmatrawima ekipa mo`e dobiti do 150
bodova i to:
- za podatke o objektima na stazi, bivaku, po{umqenosti, reqefu, vodenim
tokovima, povr{inama do 50 bodova;
- za podatke o zaklonima i odmori{tima do 30 bodova;
- za podatke o pitkoj vodi i hrani do 30 bodova;
- za podatke o izvr{enim zadacima do 20 bodova;
- za urednost izve{taja, ~itkost, rukopis, naslove, potpise do 20 bodova.