218

XXIV Psihologija meugrupnih sukoba: osnovni teorijski pristupi

Dve mone sile bejahu...ukljuene u jedan od najjogunastijih moguih ratova, u toku proteklih est i po meseci. On je poeo sledeim povodom. Postojalo je opte shvatanje da je izvoran nain lomljenja jaja, pre nego to ponemo da ih jedemo, ono koje poinje sa ireg kraja: ali, desilo se da deda sadanjeg Visoanstva, kada je bio deak, jedui jaje i lomei ga prema drevnom obiaju, posee jedan svoj prst. Stoga imerator, njegov otac, objav i ukaz kojim se nalae svim svojim podanicima, pod pretnjom velikih kazni, da lome jaja sa ueg kraja. Ljudi su bili u toj meri ozlojeeni ovim zakonom da je, kako nam istorija kazuje, izbilo est pobuna tim povodom; u njima je jedan car izgubio ivot, a drugi krunu...Izraunato je da je jedanaest hiljada ljudi, u nekoliko navrata, radije rizikovalo ivot nego da pristanu da lome jaja sa ueg kraja. Mnogo stotina tomova je bilo objavljeno povodom ovog spora: ali su knjige Veliko-Krajanaca bile dugo vremena zabranjivane. (Donatan Svift, Guliverova putovanja, 1726)

Meugrupno ponaanje, kojim se ovde bavimo, odnosi se na nain na koji se ljudi ponaaju jedni prema drugima kao lanovi razliitih velikih socijalnih grupa: nacija, konfesija, drava, rasa, polova, klasa i sl. Istraivanja u ovoj oblasti bavila su se vie ekstremnim neprijateljskim oblicima meugrupnog ponaanja predrasudama, rasizmom, seksizmom, nacionalizmom, konfliktima i politikim nasiljem tj. pre meugrupnim konfliktima, nego saradnjom. Postoje, takoe, istraivanja koja se bave sukobima izmeu i u okviru malih grupa (koja nisu nevana) ali na interes je ovde prvenstveno za naine ponaanje koje jedan pojedinac ispoljava u odnosu na drugog koga smatra, i zato to ga smatra ovekom druge vrste strancem, tuincem, doljakom, suparnikom, neprijateljem i sl. Tajfel, 1981, sledei definiciju erifa, odreuje meugrupno ponaanje na sledei nain: Kad god pojedinci koji pripadaju jednoj grupi stupaju u interakciju, kolektivno ili individualno, sa drugom grupom ili njenim pripadnicima u smislu svojih grupnih identifikacija, imamo pojavu meugrupnog ponaanja. Psiholoke teorije koje su se bavile agresivnim i neprijateljskim aspektima meugrupnog ponaanja i stavovima koji su sa tim povezani istorijski gledano napravile su pomak od individualne ka socijalnoj ili grupnoj perspektivi posmatranja i objanjavanja ovih fenomena. Prikazaemo prvo osnovne postavke individualistikih teorija meugrupnih sukoba, a za tim teorije socijalne (ili societalne) socijalne psihologije. A. Meugrupni sukobi: Individualistika perspektiva Osnovna karakteristika individualnih teorija jeste da polaze od optih opisa psiholokih procesa za koje se pretpostavlja da se odigrava ju u pojedincu, pri emu ne uzimaju u obzir efekte socijalne interakcije i socijalnog konteksta. Postoji pretpostavka da socijalni kontekst i interakcije utiu na ove procese, ali samo na taj nain to drutvo stavlja pojedinca u razliite situacije u koji ma se uniformno ispoljavaju bazini zakoni individualne motivacije i kognicije. Socijalne teorije, pak , polaze od pojedinca u grupi a ne od samog pojedinca

219 kao takvog. One ne poriu zakone individualnog psiholokog funkcionisanja (na primer, postavku frustracija-agresija), ali smatraju da meugrupno ponaanje i konflikti ne mogu da se svedu na prosti zbir pojedinaca koji postupaju na isti nain zato to su se sluajno, istovremeno, zatekli u slinom psiholokom stanju. Osnovne individualistike teorije meugrupnih sukoba su: 1. Psihodinamiki pristup (Frojdova teorija meugrupnog ponaanja) 2. Pristupi zasnovani na postavci o povezanosti frustracije i agresije Spremati iz: Vasovi, M. : Socijalnopsiholoki aspekti meugrupnih odnosa, U Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, IFDT, Filip Vinji, Beograd, s. 39-57 (U Zborniku tekstova).

B. Meugrupni sukobi: Grupna perspektiva 1. Teorije realistikog konflikta interesa (erif) 2. Teorija socijalnog identiteta Spremati iz: Vasovi, M. : Socijalnopsiholoki aspekti meugrupnih odnosa, U Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, IFDT, Filip Vinji, Beograd, s. 39-57 (U Zborniku tekstova).

Individualistiki pristupi meugrupnom ponaanju i sukobima , prema Tajfelu, ...Lie na scenarije u kojima je zaplet postavljen pre nego to su glumci uopte stupili na scenu. Stavovi i ponaanje ljudi ka drugim grupama se posmatraju kao naini da se iive individualni emocionalni problemi u sklopu grupnih odnosa. Postojanje outgroups se vidi kao mogunost oslobaanja od unutranjih tenzija Jevreje bi trebalo izmisliti ukoliko ne postoje. Individualistike teorije su korisne utoliko to mogu da objasne zato i kako se neki ljudi ponaaju u nekim okolnostima prema odreenim grupama. Usko psihologistiki pristup (naglasak na motivacionim faktorima). Termin socijalni konflikt se odnosi na relacije izmeu velikih grupa ili kategorija, a ne izmeu malih grupa ili pojedinaca. Ne mogu da se tumae samo psiholokim terminima, mada oni imaju znaajne psiholoke ili socijalnopsiholoke korelate. Ovi korelati moraju da se sagledaju u kontekstu stvarnog socijalnog ivota i socijalnih promena, a ne kao puki nus -proizvodi skupa individualnih emocionalnih problema, frustracija ili projektivnih mehanizama. Osnovno pitanje nije kako individualna motivaciona stanja i ponaanja dovode do sukoba izmeu grupa, ve kako razvoj meugrupnih odnosa utie na ponaanje i stavove ljudi koji sainjavaju te grupe.

220 Paradigma minimalne grupe Objanjenja koja se pozivaju na linost, frustracije i uroeni egoizam oveka ne mogu da objasne kolektivnu prirodu meugrupnih odnosa. Objanjenja koja se pozivaju na konflikt interesa ili postignua ne mogu da identifikuju nune ili minimalne dovoljne uslove za izbijanje meugrupnih konflikata. Objanjenje ovog problema ponudio je Tajfel i njegovi saradnici pozivajui se na, sada ve klasine, eksperimente pod nazivom paradigma minimalne grupe. Eksperimentalna zamisao: subjekti su okupljeni da bi navodno uestvovali u istraivanju o donoenju odluka. Prvi zadatak je bio da ocene ili izvre izbor izmeu dve alternativne opcije parova nekih drai ili objekata (na pr. da li su potcenili ili precenili broj taaka na ekranu; kog slikara vie vole: Klea ili Kandinskog i sl.). Onda su podeljeni na dve grupe, prividno na osnovu svojih individualnih izbora u prvoj fazi eksperimenta (u stvarnosti, sasvim sluajnim izborom). Svaki subjekt je, zatim, postavljen u poseban odeljak i reeno mu je kojoj od dve grupe pripada. Tada su im podeljene liste sa kojih je trebalo da dodeljuju neki broj poena (koji su predstavljali novac) drugoj dvojici anonimnih subjekata, za koje je naznaeno samo kojoj od grupa pripadaju. Na osnovu posebne distribucione matrice (na osnovu koje je bilo mogue otkriti strategije distribucije nagrada) izraunavan je ukupan broj dodeljenih poena (nagrada) pripadnicima svoje, odnosno tue grupe. Tajfel i Turner, (1979) opisuju situaciju na sledei nain: Nije postojao nikakav prethodni konflikt interesa ili neprijateljstvo meu grupama. Nije se, ta vie, odigravala nikakva prethodna interakcija izmeu subjekata, niti je postojala bilo kakva racionalna veza izmeu sopstvenog materijalnog interesa i strategije favorizovanja sopstvene grupe. Tako su grupe bile isto kognitivne i mogu se nazvati minimalnim. Paradigma minimalne grupe otkrivala je konstantno konzistentan obrazac nalaza: Subjekti su dodeljivali vie pripadnicima sopstvene nego pripadnicima tue grupe i pokuavali su da maksimiziraju ukupan profit sopstvene grupe; takoe, ponaali su se kompetitivno (neke matrice su omoguavale subjektima da dodele najvie to je mogue sopstvenoj grupi istovremeno dodeljujui drugoj vie; odnosno da dodele manje sopstvenoj, ali obezbeujui suparnikoj jo manje): krae reeno, analiza korienih distributivnih strategija pokazala je da je maksimizaranje meugrupnih razlika u korist sopstvene grupe bilo vanije od ferpleja i vanije ak i od ukupne sume obezbeenih poena za sopstv enu grupu: pobediti suparniku grupu bilo vanije od samog profita koji bi se sopstvenoj grupi obezbedio. Znai, pokazalo se da postoji tendencija ka meugrupnoj diskriminaciji ak i kada pojedinac nema neki poseban sopstveni interes da favorizuje svoju grupu, kada nije bilo otvorenog takmienja izmeu grupa i bilo kakvog prethodnog sukoba i neprijateljstava meu njihovim lanovima. Cilj diskriminacije je jednostavno da se uspostavi razlika izmeu grupa u korist sopstvene.

221 Turner (1975): iznosi pretpostavku da se kompeticija izmeu grupa moe zasnivati na dve osnove: a. na osnovu objektivne kompeticije (oko teritorija, materijalnih dobara i sl.) kao u erifovim istraivanjima realnih konflikta interesa (videti: iz gore navedenog lanka u Zborniku i prethodnih predavanja). Primer: nadmetanje oko teritorija, trka u naoruanju izmeu SAD i Rusije obe strane mogu mnogo da izgube ako drugoj prepuste preimustvo. b. kada je cilj jedino da se promeni relativan odnos neije grupe nezavisno od objektivnih dobitaka ili gubitaka to se naziva socijalnom kompeticijom. Primer: svemirska trka (60-tih i 70-tih) izmeu SAD i SSSR vie usmerena na nacionalni ponos i presti nego na materijalni dobitak. Istraivai zakljuuju da je: kompetitivno ponaanje izmeu grupa, bar u naoj kulturi, izuzetno lako potpaliti. Pokuaji razliitih alternativnih vrsta objanjenja (norma kompetitivnosti ili diskriminacije). Najubedljivije objanjenje i dalje ostaje ono koje nudi teorija socijalnog identiteta (videti prethodna predavanja): objanjenje socijalne kompeticije zasniva se na dva komplementarna procesa procesima socijalne kategorizacije i socijalnog poreenja. Proces socijalne kategorizacije uslovljava naglaavanje slinosti izmeu sebe i drugih lanova grupe, kao i meu pripadnicima suparnike grupe a, takoe, dovodi do prenaglaavanja razlika izmeu obeju grupa. Proces socijalnog poreenja, zasnovan na motivu da se obezbedi sopstvena prednost davanjem prednosti sopstvenoj grupi, uslovljava izbor specifinih dimenzija na kojima e se to prenaglaavanje odvijati. To su dimenzije na kojima je sopstvena grupa bolje pozicionirana nego suparnika to omoguava naglaavanje relativne superiornosti sopstvene grupe u odnosu na drugu tj. maksimiziranje evaluirane pozitivne razliitosti sopstvene grupe. U situaciji minimalne grupe ovi mehanizmi dovode do tenje ka maksimiziranju meugrupne razliitosti u korist sopstvene grupe. Ovi eksperimenti otkrivaju ogoljene psiholoke procese, ali se njihovi nalazi mogu primniti i na objanjenje socijalnopsiholokih mehanizama koji posreduju objektivne konflikte izmeu velikih grupa u stvarnom svetu. U realnom socijalnom kontekstu kategorizacija i socijalno poreenje se mogu posmatrati kao psiholoki procesi koji obezbeuju parametre u okviru kojih se socijalno-istorijski faktori, ili tanije, subjektivno razumevanje ovih faktora, odvija. Tajfel razlikuje socijalno poreenje koje se odvija u fiksiranom konsenzualno legitimnom i stabilnom socijalnom okviru (kada se grupe slau u pogledu svojih statusa) i ono koje se odvija u sklopu neslaganja oko legitimnosti uspostavljenog relativnog odnosa izmeu socijalnih grupa sigurno i nesigurno poreenje. Status = subjektivno opaeni ishodi meugrupnog poreenja. U prvom sluaju, nema pritiska ka promeni status quo, a u drugom dolazi do problematizovanja drutvenog poretka i uslova za sukobe izmeu grupa.

222 Pored ranije prikazanih, moe se postaviti jo jedan kontinuum: izmeu uverenja o socijalnoj mobilnosti i uverenja o socijalnoj promeni. Socijalna mobilnost Socijalna promena

U mnogim socijalnim situacijama pojedinac e se ponaati kao individua ili kao pripadnik grupe u zavisnosti od preovlaujue vrste uverenja o socijalnom sistemu u kome ivi prikazanim na gornjem konitunuumu. Ako smatra da je sistem fleksibilan (lako se prelazi iz jedne u drugu grupu) on e u mnogim meugrupnim situacijama da se ponaa kao posebna individua. Ako su njegova uverenja (bila ona tana ili ne) zasnovana na pretpostavci da je jedini nain da kao pojedinac popravi svoju poziciju u sistemu to da stupi u akciju zajedno sa svojom grupom i kao njen lan meugrupno ponaanje e poprimiti specifine karakteristike: a. uniformnost ponaanja svih lanova iste grupe u relevantnim socijalnim situacijama; b. odreeni (predrasudni) stavovi, nediskriminativno prema svim lanovima suparnike grupe i (diskriminatorski) oblici ponaanja prema njima. Znai, prema teoriji socijalnog identiteta, nain na koji ljudi tee da obezbede pozitivan socijalni identitet jeste pod jakim uticajem njihovih subjektivnih percepcija prirode odnosa izmeu grupa u drutvu (subjektivne konstrukcije socijalne realnosti), posebno toga, u kojoj su meri stabilni i legitimni ishodi meugrupnih poreenja. Opaena legitimnost opaenih odnosa meu grupama u socijalnom sistemu odreuje sudbinu odnosa izmeu grupa koje se meusobno porede. Inferiornost grupe koju njeni lanovi doivljavaju kao legitimnu nee nuno voditi pokuajima da se situacija promeni, to znai, meugrupnim sukobima. Ako se takva inferiornost doivljava kao nelegitimna, ili kada je pozicija superiorne grupe uzdrmana (opaa se kao nestabilna) postojae pokuaji da se postigne, povrati ili odri pozitivno vrednovana meugrupna razliitost, u vidu razliitih vidova diskriminacije suparnike grupe ili u vidu sukoba koji bi trebalo da dovedu do stvarnih drutvenih promena.

223 ema: Faze u dinamici meugrupnih odnosa

Faza 1. Jasno stratifikovani meugrupni odnosi Stratifikacija zasnovana na pripisanim karakteristikama Privilegova na grupa

Deprivilego vana grupa

Faza 2. Deprivilego vana grupa Individualistika ideologija Stratifikacija zasnovana na postignuu Privilegova na grupa

Faza 3. Individualna socijalna mobilnost Deprivilego vana grupa Odabrani lanovi deprivilegovane grupe pokuavaju da preu u privilegovanu grupu Privilegova na grupa

Faza 4. Raanje svesnosti Oni koji su uspeno preli ekstremno se konformiraju privilegovanoj grupi Deprivilego vana grupa Oni koji nisu uspeli da preu vraaju se u svoju prvobitnu grupu da iniciraju kolektivnu akciju Privilegova na grupa

Faza 5. Kolektivna akcija (socijalni pokreti, terorizam, pasivni otpor,graanski rat, revolucija)

Deprivilegova na grupa

Privilegova na grupa

224 Zakljuak: Ma kako individualne razlike bile vane u predvianju toga ko e unutar grupe pokazivati vie ili manje predrasudnog ponaanja, one ne mogu da objasne promene u ponaanju grupe kao celine. Dok psiholoka dinamika povezanosti frustracije i agresije moe biti od koristi ako elimo d a predvidimo u kojim se okolnostima pojedinci oseaju spremnijim na agresivno ponaanje, na osnovu toga se ne moe lako objasniti kako veliki skupovi pojedinaca biraju ba isti cilj agresije. Oba pristupa ne mogu da objasne kolektivnu akciju, poto ne objanjavaju kako frustracija deluje na nivou grupe. Teorije relativne deprivacije uvode jedan vaan socijalni element socijalno poreenje: razlike u pogledu predrasudnog ponaanja ne mogu da se objasne ako se ne uzme u obzir priroda odnosa izmeu drutveni h grupa u socijalnom sistemu. erifova teorija realnih konflikta interesa zasnovana je na analizi odnosa izmeu grupa a ne linih karakteristika pojedinaca, ali ni ona ne moe da objasni pojave spontane kompetitivnosti izmeu grupa (i kada ne postoji sukob interesa). Teorija socijalnog identiteta posmatra kompetitivnost kao posledicu, a ne kao uzrok grupne identifikacije. Pojmom socijalne identifikacije Tajfel i Turner nam prikazuju proces koji 'stavlja grupu u pojedinca' objanjavajui nam na taj nain paradoks da grupno ponaanje nije uvek ono za koje se moe rei da je u interesu pojedinca. Upravo teorija socijalnog identiteta moe doprineti da se bolje shvate mnogi dogaaji na makro drutvenom nivou, kao to su, izmeu ostalog, sukobi izmeu velikih drutvenih grupa. Na primer, koji psiholoki uslovi pogoduju pretvaranju ranije mirnih grupa, koje su bez pogovora prihvatale sudbinu koju im je drutvo namenilo, u njegov militantan deo; u kojim psiholokim okolnostima se pojaava meugrupna diskriminacija itd. Meutim, ova objanjenja imaju svoja ogranienja: ma kako bili vani i u odreenim situacijama izraeni ovi procesi istorijski, ekonomski i drutveni aspekti meugrupnih neprijateljstava i diskriminacije imaju primarnu kauzalnost u odnosu na psiholoke. Ovi potonji samo posreduju objektivne drutvene procese koji, ipak, ostaju osnovni uzroci meugrupnih sukoba. Socijalnopsiholoka analiza je od koristi samo kada se kombinuje i sagledava u kontekstu analize objektivnih odnosa izmeu grupa i objektivnih drutvenih procesa.