, Milan V.

Dimi KONANA VERZIJA

(Univerzitet Alberte, Edmonton, Kanada -- Univerzitet i in, Tajpej, Tajvan)

Mno enje teoretskih i metodolokih pristupa knji evnosti sistemski po!led

Od vremena mojih studija i prvih sopstvenih asova na Univerzitetu u Beo radu, pre o!o pola stolea, do"lo je i pone!ad pro"lo, mno o novih metolo"!ih i teorets!ih pristupa !njievnosti# $a!o se ne!i pro%esori, uz !a%u ili pie, esto ale na ovo promenljivo stanje, a studenti su u nedoumi&i a pone!ad i oajni zbo sirens!ih lasova, !oji dolaze odasvud -- danas tih pristupa ima ipa! sve vi"e i oni se javljaju jo" e"e, u najrazliitijim spojevima i preinaenjima# Kada je pre pedeset odina pro%esor 'ojislav uri obnovio Katedru za op"tu !njievnost i teoriju !njievnosti -- podsetimo se ta!oe da je septembra mese&a iste odine odran u 'ene&iji osniva!i !on res (eunarodno udruenja za uporednu !njievnost, !oje je izabralo T#)# Eliota za svo predsedni!a -- u *u oslaviji je zvanino vladao mar!sizam i to u lavnom sovjets!e boje, ali su pojedin&i itali rus!e %ormaliste, e"!e stru!turaliste i novije sovjets!e semiotiare, !ao i predstavni!e lavnih zapadnih "!ola+ nema!e %enomenolo ije, hermeneuti!e i istorije ideja (Geistesgeschichte), an lo-ameri!e nove !riti!e (New Criticism), %ran&us!e !omparatisti!e i njeno prouavanjea uti&aja i dodira, pa i ne!ih zapadnih revizija mar!sizma, !ao i rane spise paris!ih i enevs!ih stru!turalista# 'eina je ta!oe znala osnovna naela %ilolo ije, a ne!i su se ve upu"tali u dijalo sa %ilozo%ima i psiholozima !oji ne pripadaju

: mar!sisti!oj porodi&i# -aravno, obavezni dana! zvaninom jednoumlju smo plaali svi, !o vi"e a !o manje, navodima iz spisa preporu.enih !ori%eja# /osle za!asnelo sluenja vojno ro!a, napustio sam Katedru i Univerzitet ,012# odine-done!le dobrovoljno a done!le pod prinudom# Obreo sam se isprva u 3apadnoj -ema!oj i 4ran&us!oj, de sam imao prili!e da slu"am, pored dru ih ista!nutih nauni!a na univerzitetima u )trasburu, 4rajbur u i Tibin enu, predavanja %ilozo%a 5ajde era (5eide er), ermanista (aurera, 6ema (6ehm) i Berenda, romaniste 4ridriha (4riedri&h), !omparatista 7omijea (7aulmier), 6osa (6oos) i 'ajsa (8eiss)# /a ipa!, !ad sam ,011# sti ao u Kanadu, na Univerzitet Alberte, imao sam utisa! da su me ne!i od mojih srps!ih pro%esora ve bili ranije temeljno uveli u !njievnost i nau!u o !njievnosti# (islim tu, pre sve a, jo" u imnaziji, na $liju (amuzia, na Univerzitetu na /eru )lijepevia, (iljana (oja"evia, (iodra a $brov&a, 6a"!a 9imitrijevia, ali vi"e od dru ih, na 'ojislava uria# -je ovo dosledno otvaranje vidi!a na &elu svets!u !njievnost, od usmene i najstarijih poeta!a do znaajnih savremenih dela, stalno povezivanje istorije i teorije !njievnosti, temeljenje savremenih teorija na obuhvatnoj istoriji poeti!e, primer pruen nje ovim predavanjima i naunim radovima dali su mi, ve prvih dana mo a!adems!o ivota u belom svetu i tuem jezi!u, jasnu prednost nad !ole ama, !oji su inae pone!ad bili darovitiji od mene i !oji su esto imali mo unost da ste!nu do!torate na naju lednijim univerzitetima u 4ran&us!oj, -ema!oj, )jedinjenim 9ravama i Kanadi# A!o mi je Kanada omo uila da osnujem prvu tamo"nju !atedru za uporednu !njievnost, da po!renem na&ionalni asopis za tu dis&iplinu i utemeljim njihovo Udruenje !omparatista i prvi istraiva!i institut u toj oblasti, to je veli!im delom neposredna posledi&a primera !oji je dao pro%esor uri

2 u Beo radu# U to vreme, u severnoj Ameri&i, pre sve a na ve tada veli!im i monim !atedrama za en les!i (i ameri!i) jezi! i !njievnost, preovlaivala je -ova !riti!a, otelovljena u 'ele!ovoj i 'orenovoj ;Teoriji !njievnosti; (8elle! < 8arren Theory of Literature), uz ostat!e nasleene %ilolo ije# (eni se ta!va analiza te!sta u.inila vrlo sli.na nema.!oj =umetnosti interpreta&ije> (Interpretationskunst), !a!vu sam ranije sreo !od Emila taj era ()tai er), Eriha Auerbaha (Eri&h Auerba&h) i 'ol% an a Kajzera (8ol% and Ka?ser)# /ored bla o uti&aja mar!sizma, osobito u nje ovim zapadnim revizijama, mo li su se zapaziti so&iolo"!i, psiholo"!i i psihoanaliti!i pristupi# U Kanadi je u led -ortropa 4raja (-orthrop 4r?e) povu!ao mno e mlae nastavni!e i postdiplom&e !a nje ovoj (i *un ovoj) arhetips!oj mitolo"!oj !riti&i motiva i anrova# U uem !ru u uporedne !njievnosti nadmetale su se tzv# %ran&us!a "!ola uzronih odnosa, ameri!a "!ola tipolo"!ih studija i, jedva prisutna, istono-evrops!a istorija svets!e !njievnosti@ pojedini nau.ni&i su se ta!oAe drBali nema.!o-holands!o prou.avanja meAunarodnih uti&aja u obli!u ima olo ije# Od to a stanja, polovinom "ezdesetih odina, nadolazili su talasi novih po!u"aja, isprva u lavnom pre!o pro rama za uporednu !njievnost i odse!a za slavisti!u, romanisti!u i ermanisti!u, a zatim zadnjih de&enija prevashodno pre!o !atedri za en les!i (i ameri!i) jezi! i !njinost, !oje su, upadljivo menjajuCi svoje nasleAene rani&e i navi!e, odjednom ot!rile teoriju i poele da se "ire na sve oblasti dru"tvenih i humanisti!ih nau!a# /ored odje!a %ormalizma, %enomenolo ije i !njievne stilisti!e, tih odina je do"ao proboj stru!turalizma i savremenih obli!a %eminizma#, -a zapadu su sedamdesetih odina najvidljiviji teorija o strahu od uti&aja

I (theory of the anxiety of influence), de!onstru!&ija, analiza javno ovora (discourse analysis),

istraivanja !a!o itao&i shvataju !njievni te!st (reader-response criticism) i !a!o se primaju !njievna dela (Rezeptionstheorie reception theory! semioti!a, !njievnost !ao per%ormansa (speach-act theory), !ao i sistems!a i empiri!a prouavanja (systemic " empirical studies)# Osamdesetih odina se probijaju bahtinova dijalo"!a !riti!a (sa veli!im za!a"njenjem), ;novi istori&izam; (neD histori&ism) i prouavanja !ulture (cultural studies), u stvari ideolo"!i obojene studije popularne !ulture# 9evedesetih odina se usto razvija post!olonijalna teorija (post colonial theory!# U mno im od ovih pristupa isprva preovlauju uti&aji iz ;stare Evrope;, ali njihov svets!i odje! u lavnom zavisi od prijema i primene u an lo-ameri!om i meAunarodnom svetu en les!o jezi!a# 'eina ovih teorija i metodolo ija, mada ne sve, imaju pojedine zajedni!e &rte, !oje se odli!uju e!le!tinom me"avinom de!onstru!&ije, mar!sizma, psihoanalize, %eminizma i anti!olonijalizma, pa se zato ubrajaju u tzv# post-stu!turalisti!e teorije# )vima njima !ao da je zajedni!o podrivanje i osporavanje nasleenih vrednosti, u!lju.ujuCi onih uobi.ajenih u !ulturi i umetnosti, !ao i izrazita sumnja u pravinost dru"tva# Ovaj spisa! nije potpun i mo ao bi se, verovatno a! morao, da pro"iri# $ bez blie raslanjivanja oi ledno je da se ovi pristupi razli!uju jedni od dru ih vi"e ili manje, da se ne!i dopunjuju, a dru i protivstavljaju jedni dru ima# )avremeni student !njievnosti !ao da jeEda upotrebim poreAenje !oje je Fan-4ransoa Giotar (*ean-4ranHois G?otard) predloBio za univerzitete postmoderno doba--uveden u samoposlu u u !ojoj mu se nudi veli!i ali nestabilan izbor robe, nesi urne !a!voe, u zaveljajima !ojima se esto menjaju omoti a pone!ad i sadrina# Ot!uda toli!a mnoina i nestalnost pristupa, !oji se is&rpljuju i menjaju pre ne o "to je

K bilo prili!e da se temeljno primene i provereJ A!o ostavimo po strani &ini!e, !oji veruju da su savremene duhovne nau!e beznadeno otuene od ljudi i pretvorene u !omer&ijalizovano podruje mode i re!lame i da zato is!lju.ivo slede za!one trBi"ta, prvi su"tins!i od ovor, dodu"e uop"ten i povr"an, bilo bi u!azivanje na nedostajanje op"te prihvaCene &elovite svets!e ideolo ije i sve vee razvijanje pluralisti!o dru"tva# To dru"tvo je u mno im delovima sveta vi"e-na&ionalno i multi-!ulturalno, da!le po svojoj prirodi bez zajedni!e reli ije, %ilozo%ije, ideolo ije, istorije, ili sistema vrednosti, esto i bez zajedni!o jezi!a# /odele u dru"tvu dovele su, bar u severnoj Ameri&i, ta!oe do udnovato razvit!a u !ome se veli!e politi!e partije i ustanove, !ao i veina lasaa dre dru"tvenih i e!onoms!ih teorija i pra!se !oji pripadaju ;&entru; ili ;desni&i;, do! poslednji osta&i ;levi&e; deluju iz a!adems!ih ustanova, esto iz humanisti!ih nau!a, a naje"e iz odse!a za en les!i (i ameri!i) jezi! i !njievnost i pro rama za uporednu !njiBevnost# /ritom to ;leviarstvo; ima svoje us!e rani&e i vi"e je de!larativno ne o stvarno -- ali raspravljanje o tome bi nas odvelo !a dru oj temi# (islim da je dublji i odreeniji od ovor na postavljeno pitanje mo u a!o blie sa ledamo sam predmet na"ih prouavanja, tj# !njievnost, !ao meuljuds!u, dru"tvenu pojavu i ustanovu# Gin visti i semiotiari, poborni&i raznih sistems!ih prilaza !njievnosti i !ulturi,: ve pedeseta! odina obja"njavaju da !njievnost ne ine samo !njievna dela, ili samo pis&i, njihova dela i itao&i, ne o je to splet %un!&ionalno povezanih inila&a, !ojih ima najmanje "est# Klasian izraz ova!vom shvatanju je prvi dao *a!obson svojom shemom sva!e !omuni!a&ione situa&ije, !oju je !asnije primenio na !njievnost i !ulturu Even-3ohar#2 Ti inio&i su+ Konte!st (institu&ija)--!od (repertoar)--po"iljala& (proizvoa, pisa&)--poru!a (proizvod, te!st)--primala&

1 (potro"a, itala&)--!onta!t (tri"te)# -e!i od ovih termina imaju oi ledan smisao, ta!o na primer oni !oji se odnose na pis&a, !njievno delo i itao&a# /od !onte!stom ili institu&ijom se podrazumeva &elina inila&a !oji uslovljavaju !njievnost !ao dru"tveno-!ulturnu delatnost (!ritiari, izdava!e !ue, asopisi, dravne i privatne !ulturne ustanove, "!ole, mediji, itd#), ali i spe&i%ina !ultura i dru"tvo !ao ta!vi# Kod oznaava a re at pravila i radiva !oji uslovljavaju !a!o proizvodnju (pisanje), ta!o i upotrebu (itanjeLpotro"nju) sva!o !njino dela (proizvoda), da!le, pre sve a, sMm jezi!, a zatim !njievne navi!e, pravila i uzori dano prostora i vremena# Konta!t (tri"te) u!azuje na a re at inila&a !oji uestvuju u "irenju (prodaji i !upovini) !njievnih dela (proizvoda), !ao i na inio&e !oji omo uuju njihovu potro"nju# /onavljam da svih "est inila&a zavise jedni od dru ih na sistems!i, tj# %un!&ionalan nain# A!o sada po ledamo ponovo na lavne novije pristupe !njievnosti, videemo da oni, pored ostalo , na promenljiv nain daju prednost pojedinim od tih "est inila&a, !ao i njihovim raznim vezama i rupama# -ova !riti!a, hermeneuti!a, stru!turalizam, semioti!a, ne!i obli&i poststru!turalizma, svi noviji obli&i %ormalizma, !ao na primer naratolo ija, zatim de!onstru!&ija daju prednost samome te!stu, jezi!u i !njievnim uzorima# )ubje!tivniji pristupi, !ao "to su psiholo"!i (4rojd, *un , Ga!an), %enomenolo"!i, pa oni !oji prouavaju !a!o itao&i shvataju !njievno delo i !a!o a primaju, preba&uju tei"te na ;proizvoaa; i ;potro"aa;# $storijs!i smerovi, dijalo izam, so&iolo"!e studije, mar!sizam, %eminizam, novi istori&izam, prouavanja popularne !ulture i post-!olonijalne studije obraaju, naprotiv, veu panju na istorijs!i i dru"tveni !onte!st, !ao i na tri"te i njihov uti&aj !a!o na pis&a, ta!o i na itao&a i na dru"tveni smisao samo a dela#I

P 'ano je sto a ne samo uoiti !a!o se pristupi !njievnosti !reu od jedno !a dru om inio&u !njievno ivota (literaturni$ %yt rus!ih %ormalista) zbo naune svesne ili nesvesne potrebe da se objasni i po!rije &eo sistem, a ne samo nje ovi delovi, ne o ta!oe !a!o su te promene esto prouzro!ovane spoljnim uti&ajima# To su, pre sve a, van!njievni, nenauni razlozi !oji potiu iz politi!o ivota, iz promena u dru"tvu i !ulturi, a! od pojedinih vanih do aaja (!ao "to su /rvi svets!i rat, O!tobars!a revolu&ija, dolaza! %a"izma na vlast u $taliji i -ema !oj, 9ru i svets!i rat, hladni rat, pad berlins!o zida i raspad !omunisti!ih reima u istonoj Evropi, ,,# septembar i tzv# rat protiv terorizma) ili istorijs!ih to!ova (!ao "to su postmodernizam, lobaliza&ija, ujedinjavanje Evrope, e!onoms!i uspon $ndije i naroito Kine, promene u !limi i e!olo"!e nedae)# Ove i dru e promene u dru"tvu i politi&i stvorile su, na primer, potrebu da se na lase pitanja vezana za rod i spol, njihove odredbe i odnose, za prouavanje popularne !ulture (a ne samo viso!e !njievnosti i !anonizovane umetnosti), za pro&vat post!olonijalnih studija (!oje se, mada na iz led napredne, obino sprovode u !olonijalnom duhu), za vrlo promenljivu sudbinu mar!sizma i nje ovih bezbrojnih verzija### -ajzad dolaze uzro&i !oji vezuju promene u nau&i o !njiBevnosti za promene u dru im nau!ama# Oni nisu manje vani, jer je re o preo!retima u naunim postav!ama i paradi mama# To su bili, pre sve a, promene i razvi&i u dru im dru"tvenim i humanisti!im nau!ama+ na primer, u stru!turalnoj lin visti&i, semioti&i, !o nitivnoj psiholo iji, psihoanalizi i %ilozo%iji (osobito u vidu 9eridine N9erridaO de!onstru!&ije)# Ovo nabrajanje je, naravno, suvi"e upro"eno@ !od sva!e od ovih (ili ne!ih dru ih) teorija i metodolo ija moralo bi se pristupiti podrobijem opisu i !riti!om ra"lanjivanju# Usto, ovi i

R dru i pristupi !njievnosti se esto meusobno razli!uju po svojoj osnovnoj tenji da budu ;obje!tivni; i ;nauni;, s jedne, ili ideolo"!i i dru"tveno delotvorni, s dru e strane# /rostor mi, meAutim, dozvoljava samo jednu !ranje saBetu analizu# UzeCu !ao primer studije !ulture#K )a !orenima u zapadno-evrops!om mar!sizmu (4ran!%urts!a "!ola, 7ram"i N7rams&iO i Altiser NAlthusserO), ona se obrazuje u podru.ju en les!o jezi!a u Qentru za savremene studije !ulture !oji je ,01I# osnovao 6i.ard 5o art (6i&hard 5o art) na univerzitetu u Birmin emu# /o 5o artu, 6ejmondu 'iljemsu (6a?mond

8illiams) i dru ima ne treba odvajati !njiBevnost i umetnost od dru ih dru"tvenih pra!si@ ne treba ih prou.avati !ao umetni.!e =predmete> ne o !ao deo dru"tvenih pro&esa# U primenama ovo a pristupa, pre sve a u svetu en les!oj jezi!a, ne moBe se ovoriti o jedinstvenoj teoriji i metodolo iji, ne o pre o e!le!ti.nom spoju mar!sizma, %eminizma, psihoanalize, de!ontru!&ije, istorijs!e i politi.!e analize usredsreAene na pitanja !lasa, rasa i spolova, !ao i njihovih veza sa odnosima interesa i moCi# Kulturne studije se bave naj"irom lepezom pojava u !ulturi, od najvi"ih do najsva!odnevnijih (!njiBevnost za mase, re!lame, itd#)# KnjiBevni te!st nije predmet estets!o vrednovanja ne o ot!rivanja !ojim pojedin&ima, dru"tvenim rupama, spolu ili rasi od ovara da se =poru!a> dela, na primer jedno e!spirovo soneta, prihvati !ao istinita# /ritom je re. !a!o o vidljivom smislu, ta!o i o s!rivenim zna.enjima# A!o ova!o saBmemo lavne odli!e studija !ulture, postaju jasne njihove ideolo"!o-politi.!e pobude, !oje !riti!uju sva!o postojeCe dru"tvo i !oje se protive %ormalnom, esteti.!om doBivljavanju =veli!ih dela># Ta!vi stavovi imaju mno e prethodni!e+ od hri"Cans!ih &r!ava i in!vizi&ije do ostarelo Tolstoja i Bdanovs!o mar!sizma# -ajdublji !oreni sva!a!o leBe veC u /latonovom zahtevu da !njiBevnost i umetnost ne treba uzeti !ao veran odraz stvarnosti (u =$onu>) i da oni moraju da sluBe dru"tvu

0 (u =6epubli&i>)# /osledi&e stalnih promena u teorijama i metodama bile su vrlo zna.ajne za pro rame za uporednu i svets!u !njiBevnost, "to nije isti predmet ia!o se ove oblasti sve vi"e pribliBavaju jedna dru oj# /re sve a, svi uti&ajniji i mno i manje vaBni prav&i u nau&i o !njiBevnosti na"li su odje!a i u tim predmetima# $a!o ima primera da je meAunarodno, vi"ejezi.!o prou.avanje !njiBevnosti prednja.ilo u teorets!im i metodolo"!im raspravama, !ao i u samoj nastavi i nau.nom radu, veCina ta!vih pro rama je preuzimala novine !oje su bile omiljene u odse&ima za domaCe i strane jezi!e# Ta zavisnost je veli!im delom posledi&a .injeni&e da u svetu ima srazmerno malo nezavisnih pro rama iz uporedne a jo" reAe iz svets!e !njiBevnosti, ta!o da prvi a!adems!i poloBaj !omparatista, trajnost njihovo zaposlenja i napredovanje u sluBbi veli!im delom zavise od mati.nih odse!a, meAu !ojima oni za maternji jezi! obi.no imaju znatan uti&aj i broj.ano preimuCstvo# U samoj oblasti uporedne !njiBevnosti lavna promena je bilo postepeno ali primetno sve veCe obraCanje paBnje na svets!u !njiBevnost# Ovo se moBe po!azati !a!o poreAenjem ranijih i sada"njih pro rama nastave iz ove oblasti, ta!o i na osnovu postepeno preobraBaja sadrBine .asopisa iz ove dis&ipline# 6e.it a saBet primer je ta!oAe evolu&ija (eAunarodno udruBenja za uporednu !njiBevnost (Asso&iation $nternationale de GittSrature QomparSe L $nternational Qomparative Giterature Asso&iation), !oje je bilo osnovano pre pola ve!a u O!s%ordu i /arizu, sa snaBnim An lo-Ameri.!im uCe"Cem, !oje je prevashodno prou.avalo !njiBevnost na evrops!im jezi&ima, !oristeCi evrops!e metode, imalo predsedni!e iz Evrope, )A9 i Kanade, a odrBavalo !on rese sva!e treCe odine u jednoj od tih zemalja# 7lavni nau.ni poduhvat UdruBenja, pored obimnih a!ata !on resa, bila je Uporedna istorija !njiBevnosti na evrops!im jezi&ima#1 /osle

,V vi"e po!u"aja da se uspostavi stalan dijalo =$sto!a> i =3apada>, to UdruBenje je nedavno imalo predsedni!a *apan&a, a nova predsedni&a je iz Brazilije@ izvr"ni odbor se plans!i sastaje u svim delovima sveta, uz u.e"Ce mesnih nau.ni!a, a zadnji !on resi su odrBani u To!iju, *ohanesbur u i 5on !on u, do! Ce sledeCi biti u 6io de Faneiru# Tlanstvo u UdruBenju je znatno uveCano i njeni odbori i !omisije sada mno o vi"e odsli!avaju sve !rajeve sveta i sve veli!e !ulture@ mno i od novih .lanova, osobito iz Azije i Gatins!e Ameri!e, nastoje da svets!a !njiBevnost postane zvani.an predmet i vido!ru UdruBenja# -aravno, ni ovo UdruBenje nije imuno na lavne to!ove sada"nje mondijaliza&ije+ i u njemu postoji preimuCstvo en les!o jezi!a, prednost zapadnih teorija !njiBevnosti i metoda nau!eU 9ru i veli!i razvita! u dis&iplini jeste stalno pro"irenje !anona u eo ra%s!om i istorijs!om po ledu, ali i u po ledu zastupljenosti !lasa, spolova, manjina i ranije mar inalizovanih pojava# 3bo ta!vo pro"irenja, mno i nastavni pro rami i nau.ni .asopisi sada ovore o usmenoj !njiBevnosti, !ao i o !njiBevnosti za mase (Tri&ialliteratur), "to je, na primer, !rajem "ezdesetih odina pro"lo a ve!a bilo do.e!ano sa .uAenjem !ad smo pravili pro ram novo odse!a u Edmontonu (=9imiC nam pri.a baj!e i uba&uje (i!i (aus te.ajeve,> ovorile su mno e !ole e sa =starih> !atedara)# TreCi veli!i razvita! uporedne !njiBevnosti jeste mno o podrobnije bavljenje prevodima, njihovim teorijama, istorijom, pa i pra!som# -e!i !omparatisti .a! veruju da je to sada sredi"na oblast dis&ipline i da bavljenje svets!om !njiBevno"Cu, meAunarodnim uti&ajima i teorijom treba prepustiti odse&ima za maternji jezi!#P Bilo !ao deo uporedne !njiBevnosti, odse!a za maternji jezi!, ili poseban predmet, nau.no bavljenje prevodima je mno o napredovalo zadnjih de&enija, pre sve a pod uti&ajem sistems!ih teorija#

,, /osledi&e mondijaliza&ije imaju, naravno, i svoje nali.je# U mno im zemljama =novo > i ne!ima =staro > sveta, na&ionalizam je zvani.no zamenjen ideolo ijom multietni.!e vi"ena&ionalnosti# )to a razlo a, a i zbo pra!ti.nih potreba, odse&i za maternji jezi!, pre sve a a!o je ovaj en les!i, delimi.no napu"taju na&ionalnu !njiBevnost i preotimaju svets!u !njiBevnost od uporedne !njiBevnosti, predajuCi je is!lju.ivo u prevodima, sa nastavni&ima !oji ta!oAe po pravilu ne poznaju strane jezi!e i dru e !ulture# U tome po ledu, !ao u nastavi teorije !njiBevnosti, pro rami za uporednu !njiBevnost su postali Brtve svo a uspeha i popularnosti !od studenata i postdiploma&a# Uobi.ajeno je usto da se !oriste antolo ije ameri.!ih izdava.a, !ao "to je -orton, !oje su stru.no spremljene, ali prema ameri.!om izboru i na osnovu domaCih prevoda i !omentara# Tini mi se da je opravdano primetiti da je uporedna !njiBevnost !ao nau.na dis&iplina, bar na 3apadu, pod nedavnim i sada"njim dru"tvenim i univerzitets!im o!olnostima patila zbo na"e !ole!tivne srameBljivosti# Umesto "to smo vi"e-manje pasivno prihvatali talase i plime novih teorija, r.evito po!u"avajuCi =da sa.uvamo ove %ra mente odupiruCi se ru"evinama> (T#)# Eliot, The 'aste Land N/usta zemljaO, stih I2,+ =These %ra ments $ have shored a ainst m? ruins>), trebalo je da smelo pro!lamujemo da je na" predmet, ono "to je najbolje u njemu, samo sr&e sada"njih i sutra"njih humanisti.!ih nau!a# (oBemo da to obrazloBimo su"tins!om ulo om jezi!a u razvit!u ljuds!o a roda, !ao i jedinstvenom %un!&ijom umetnosti re.i u !ulturnoj upotrebi jezi!a# Ova!va postav!a bi trebalo da se temelji na jednoj lobalnoj i demo!rats!oj perspe!tivi# To bi zna.ilo de%inisati na" !orpus (svets!a !njiBevnost sa poeti!om, od Gilgame(a naovamo), na"e stanovi"te (!njiBevnost !ao dru"tvena pra!sa), !ao i uvaBavanje posebnih odli!a raznih vremena i podru.ja (!oji zahtevaju spe&i%i.nu jezi.!u i !ulturnu spremu)# )vets!u

,: !njiBevnost bi trebalo odrediti ili prema pojmu univerzalne poezije (Universalpoesie) 4ridriha le ela (4riedri&h )&hle el), "to Ce reCi jednom sistems!om !on&eptu,ili prema pojmu svets!e !njiBevnosti (8eltliteratur) *ohana 'ol% an a 7etea (*ohann 8ol% an 7oethe), "to Ce reCi jednoj pro resivnoj, empirijs!oj &elini, ili prema ne!om novom pojmu, a!o bi ovaj bio ubedljiviji#R KnjiBnost !ao dru"tvena pra!sa, &elo!upni Bivot !njiBevnosti, dopu"taju !a!o estets!e ta!o i ideolo"!e analize# Gi.no, ja ne verujem da ima valjanih razlo a da se osporava osobita vrednost (%un!&ija) veli!ih !njiBevnih dela, niti da se ne ira .injeni&a da ona istovremeno pripadaju "irem sistemu !ulture i dru"tva# Ovde, !ao i dru de, lo i.!a is!lju.ivost vodi nerazre"ivim parado!sima i aporijama, !oji se mo u izbeCi primenom dijale!ti.!e lo i!e# -ajzad, da bi se spre.ila po re"na tuma.enja .injeni&a i svesno ili nesvesno pojednostavljenje i prila oAavanje ne!om vladajuCem, novom ili starom po ledu na stvari, morali bismo da obezbedimo neophodnu stru.nu spremu !omparatista i onih !oji prou.avaju svets!u !njiBevnosti+ oni moraju da do!aBu da su sposobni da menjaju svoje !ulturne i jezi.!e navi!e i vrednosti prema predmetu i potrebi svojih studija# U ovoj dis&iplini je neophodan =u!orenjeni !osmopolitizam,> tj# !osmopolitizam !oji ima snaBne !orene u spe&i%i.nim jezi&ima i tradi&ijama#0 -a ta!voj .vrstoj osnoviEprou.avanje !njiBevnosti !ao svets!e, op"te-ljuds!e pojave i dru"tvene pra!se, sa podjedna!om paBnjom za ono "to je op"te i ono "to je posebnoEmo li bismo onda da o&enimo teorije i metodolo ije, pro"le, sada"nje i buduCe, i da sa ledamo da li one, i na !oji na.in, mo u da unaprede uporednu i op"tu !njiBevnost# /re sve a, trebalo bi da utvrdimo !a!o sva!i pristup !njiBevnosti moBe da se prila odi na"em !orpusu (bilo da je jedan

,2 ili da ih ima ne!oli!o), na"oj perspe!tivi, !ao i potrebi da se uvaBe sli.nosti i razli!e u jezi&ima i !ulturnim tradi&ijama# -adam se da Ce !ole e iz dru ih !rajeva sveta, u !ojima je pone!ad uporedna !njiBevnost danas vi"e dobrodo"la ne o u ne!im od svojih ranijih a!adems!ih sredi"ta, doprineti ovom neophodnom de%inisanju i podmlaAivanju dis&ipline na na.in !oji je pozitivan, pristupa.an i ubedljiv# -ajzad, !a!o o&eniti sve te nove i najnovije po!u"aje da se dru aije osmisli prouavanje !njievnosti i !ultureJ 6e!ao bih, pre sve a, sa izvesnom s!epsom, jer su to esto delimini pristupi, !oji obnavljaju stare teme i ne traju du o, ne o ustupaju mesto dru im opitima# (eutim, ta!oe sa panjom i radoznalo"u, jer te teorije i njihovi metodi pored starih postavljaju i nova pitanja i omo uuju nove od ovore# Ti od ovori su .esto %ra mentarni, ali nisu bez smisla i zato se ne smeju jednostavno odba&iti !ao is!ljuivo pomodne pojave i sredstva !oja jedino slue u borbama za a!adems!a priznanja i a!adems!u prevlast# ta e doneti budunostJ $storija se nee zaustaviti, bie sva!a!o novih politi!ih, e!onoms!ih, dru"tvenih i !ulturnih promena# -e!e od tih promena se mo u naslutiti, dru e e nas iznenaditi# $ pored pobedonosno hoda mondijaliza&ije, ne treba oe!ivati da e se svet u s!oroj budunosti pri!loniti jednom nainu mi"ljenja i jednom nainu vrednovanja# Bie, naravno, daljih promena u su"tins!im paradi mama samih nau!a, !oje e se neizbeno odraziti na nau!u o !njievnosti# Usto, ma !oli!o se ljudi sada !lonili totalnih obja"njenja pojava, tenja !a &elovitim opisima i tumaenjima !ao da su uroeni ljuds!i na on, pa e i dalje -- uz tenju da se prodube saznanja o pojedinim inio&ima !njievno ivota -- neminovno biti novih po!u"aja da se sa leda i objasni &elina ove pojave# Tra anje za ;istinom; e se sto a produiti i bie zato mesta za dru e,

,I novije teorije i metodolo ije# /ritom promene ne moraju uve! da znae napreda!# Beo rads!a Katedra za op"tu !njievnost i teoriju, jedna od najstarijih i najveih na svetu, po svojoj !on&ep&iji u mno ome jedinstvena, i rala je, .esto pod nepovoljnim o!olnostima, veli!u i naprednu ulo u u upoznavanju studenata i raana sa svets!om !njievno"u, istorijom poeti!e i !njievnih teorija, !ao i sa njihovim savremenim mani%esta&ijama# -e zaboravimo ni!ada da su nam, ia!o smo stari i ponositi narod, saznanja o svetu ipa! neophodna# 9opustite da za!ljuim s linim oseanjima# $zuzetno mi je ao "to nisam mo ao da budem s vama u Beo radu i "to zato nemamo prili!e za pravi raz ovor# 6aduje me "to ste imali sna e i sredstava za ova!vu znaajnu i duhovno bo atu proslavu@ obradovalo me je "to sam na pro ramu, pored toli!ih mlaih i najmlaAih strunja!a, na"ao stare, dra e prijatelje i !ole e, !ao "to su 3oran Konstantinovi i $vo Tartalja# TuBno je, meutim, "to mno i od saradni!a pro%esora uria nisu vi"e meu nama, ali me je sneveselilo i to "to dru i, !oji su jo" a!tivni, ne uestvuju na ovom jedinstvenom s!upu# elim, na !raju, sada"njim i buduim saradni&ima i studentima Katedre da ustraju na svom veli!om i neophodnom zadat!u i nadam se da e u svome radu naii na vee razumevanje ne o njihovi prethodni&i, !oji su ola!o optuivani da vi"e vole tue od svo a i da su sa ovorni&i stranih naina mi"ljenja# Otvarati !ap!e na prozorima !a svim vidi&ima ne znai ;da nas je zanela zapadnja!a re!a; (6a!i)#,V

)em linih uspomena i belea!a, u ovom deliminom nizanju "!ola se oslanjam na (#5# Abramsov izvrstan ) Glossary of Literary Terms (4orth 8orth, et&+ 5ar&ourt Bra&e Qolle e /ublishers--P# izd# ,00R N:VVIO)# 9ru i popularni priruni&i, ta!o na primer W#*# Kenned? < 9ana 7ioia, eds# Introduction to *iction (0# izd# -eD Xor! et&#+ /earson Gon man, :VVK+ PI0PR1) i *erome Beat? < *# /aul 5unter, eds# The Norton Introduction to Literature (!rae, P# izd# -eD Xor!-Gondon+ 8#8# -orton, ,00R+ A :V-:0), navode vrlo sline, mada ne istovetne izbore# /ravi meunarodni vido!ru bi morao da se osvrne na savremene udbeni!e i antolo ije iz dru ih veli!ih jezi!a, ali je .injeni&a da se ameri!i priruni&i sada !oriste s!oro svuda#
:

(islim ovde, pre sve a, na radove 6omana *a!obsona, *urija Gotmana, $tamara Even-3ohara, /jera Burdjea (/ierre Bourdieu) i )i %rida *# mita ()ie %ried *# )&hmidt) i njihovih sledbeni!a, !ao i na ranije teorije rus!ih %ormalista i pra"!ih stru!turalista# O tome op"irnije, uz izvore, (ilan '# 9imi, ;)pa&e and Boundaries o% Giterature A&&ordin to 6ussian 4ormalism, the /ra ue )&hool, and the /ol?s?stem Theor?#> U 9ouDe 4o!!ema and 6o er Bauer, eds# +roceedings of the ,IIth Congress of the ICL)- .pace and /oundaries in Literary Theory and Criticism# (Yn&hen+ iudi&ium, ,00V# 2V-21#
2

6oman *a!obson, ;Gin uisti&s and /oeti&s,; Linguistics and .tyle# Ed# Thomas A# )ebeo!# Qambrid e+ ($T /ress, ,01V, nar# 2K2-K1@ $tamar Even-3ohar, +olysystem .tudies# Topi&al issue +oetics Today ,,+, ()prin ,00V), nar# 2,-II# U te!stu navodim *a!obsonovu terminolo iju, a Even-3oharove nazive prenosim u za radama# U izvornim te!stovima oni lase+ Context 0institution!--Code 0repertoire!--)ddresser 0producer writer!--1essage 0product text!--)ddressee 0consumer reader!--Contact2Channel 0market!#
I

*una :VVI, na meAunardnom nau.nom s!upu o teoriji !njiBevnosti, !oji je u /e!in u or anizovao pro%esor 'an -in (Univerzitet Tsin hua), uredni&i u ledno .asopisa "riti#al In$uir% (Qhi&a o) objavili su imena teoreti.ara !oji su naj.e"Ce pominjani i navoAeni na njihovim strani&ama# /onavljam ovde njihovo saBimanje spis!a, jer je u!upna statisti!a predu a.!a# (ada je samo re. o jednom .asopisu, s odreAenim uredni.!im stavovima, spisa! ipa! u!azuje na ne!e od op"tih plima i ose!a u ovoj oblasti+
kn$#3-4 03567-65! kn$#8-39 03565-:7! kn$#33-34 035:7-:5! kn$#38-;9 035:5-57! kn$# ;3-;4 03557-55! kn$# ;8-<9 03555-;997! , Ernst 7ombri&h *a&Zues 9errida *a&Zues 9errida )i mund 4reud 8alter Benjamin )i mund 4reud : *a&Zues 9errida *# 5illis (iller )i mund 4reud (i&hel 4ou&ault )i mund 4reud *a&Zues 9errida 2 )tanle? 4ish 6oland Barthes (i&hel 4ou&ault *a&Zues 9errida (i&hel 4ou&ault 8alter Benjamin I 6oland Barthes (i&hel 4ou&ault /aul de (an *a&Zues Ga&an *a&Zues 9errida (i&hel 4ou&ault K 8a?ne Booth *onathan Quller EdDard )aid EdDard )aid *udith Butler 7illes 9eleuze 1 -orthrop 4r?e /aul de (an 4redri& *ameson 4redri& *ameson 5omi Bhabha Theodor Adorno P 6oman *a!obson )i mund 4reud *onathan Quller )tanle? Qavell *a&Zues Ga&an )lavoj FiBe! R GudDi 8itt enstein )tanle? 4ish 7#8#4# 5e el 6oland Barthes EdDard )aid (artin 5eide er 0 (i&hel 4ou&ault -orthrop 4r?e )tanle? Qavell 6i&hard 6ort? Theodor Adorno 4redrei& *ameson ,V 5arold Bloom 5arold Bloom Ernst 7ombri&h *Yr en 5abermas 6oland Barthes $mmanuel Kant Ukupno: , *a&Zues 9errida : )i mund 4reud 2 (i&hel 4ou&aul I 8alter Benjamin K 6oland Barthes 1 *a&Zues Ga&an P 4redri& *ameson R EdDard )aid 0 Theodor Adorno ,V $mmanuel Kant#

Bilo bi !orisno imati ta!ve statisti!e za dru e vodeCe nau.ne .asopise iz lavnih jezi.!ih podru.ja#
K

U sva!om slu.aju, vispreni postdiplom&i !ite svoje teze najtraBenijim imenima da bi ubedili poslodav&e da su au courant = la page i dans le &ent# K Kao uvod u i primere za ovaj pristup videti 'in&ent B# Geit&h# Cultural Criticism Literary Theory +oststructuralism# -eD Xor!+ Qolumbia U/, ,00:@ GaDren&e 7rossber , Qar? -elson, /aula A# Trei&hler, eds# Cultural .tudies# -eD Xor!+ 6outled e, ,00:@ )imon 9urin , ed# The Cultural .tudies Reader# :nd ed# Gondon--eD Xor!+ 6outled e, ,000 (,002)@ i *ohn )tore?# Cultural .tudies and the .tudy of +opular Culture# :nd ed# Athens+ U o% 7eor ia /, :VV2 (,001)# 1 A Qomparative 5istor? o% Giterature in European Gan ua es L 5istoire &omparSe des littSratures de lan ues europSennes, u !ojoj je dosad iza"lo ,0 obimnih !nji a !oje po!rivaju &elu Evropu (naro.ito posle po!retanja podserije !oja prou.ava isto.nu i srednju Evropu, severnu Evropu i iberijs!o poluostrvo), a delimi.no i dijasporu (tri !nji e o !njiBevnostima Karaiba)# P 'ideti o tome napr# )usan Basnett# Comparati&e Literature- ) Critical Introduction# O[%ord+ Bla&!Dell, ,002# O !rizi u ovoj dis&ipline videti napr# (ilan '# 9imiC# =8NhOither Qomparative GiteratureJ> Canadian Re&iew of Comparati&e Literature 2 Re&ue Canadienne de Litt>rature Compar>e :2#, (,001)+ 1-,I and =4uture(s) o% Qomparative Giterature#> U )# Totos? de 3epetne! and (#'# 9imiC, eds# Comparati&e Literature Now- Theories and +ractice 2 La Litt>rature Compar>e = l?heure actuelle- Th>ories et r>alisations# /aris+ 5onorS Qhampion, ,000# 0:P-2V@ za dru a.iji pristup ovome pitanju videti 7a?atri Qha!ravort? )piva!# @eath of a @iscipline# -eD Xor!+ Qolumbia U/, :VV2# 3a uti&aj sistems!ih teorija !njiBevnosti u oblasti prevoda, videti napr# 7ideon Tour?# @escripti&e Translation .tudies and /eyond# Amsterdam-

/hiladelphia+ *# Benjamins, ,00K#

1 P

3a ranije i savremene debate o modelima za svets!u !njiBevnost videti, napr#, (ilan '# 9imiC# =4riedri&h )&hle el\s and 7oethe\s )u ested (odels o% Universal /oetr? and 8orld Giterature and Their 6elevan&e %or /resent 9ebates about Giterature as )?stem#> U 7erald 7illespie, ed# +roceedings of the ,Ith Congress of the ICL) 0+aris 35:4!- Litt>rature Compar>e 2 Litt>rature mondialeAComparati&e Literature 2 'orld Literature# -eD Xor!-Bern+ /eter Gan , ,00,# 20-KV@ 9avid 9amros&h# 'hat is 'orld LiteratureB /rin&eton, -#*#+ /rin&eton U/, :VV2@ Qhristopher /ender ast, ed# @e%ating 'orld Literature# Gondon--eD Xor!+ 'erso, :VVI#
0

/ojam =rooted &osmopolitanism> je pozajmljen iz nedavne !nji e KDame Anthon? Appiah# The Cthics of Identity# /rin&eton, -#*#+ /rin&eton U/, :VVK#
,V

Ovaj .lana!, u ne"to saBetijem obli!u, pro.itala je za mene !ole ini&a dr# Adrijana (ar.etiC na jubilarnoj proslavi Katedre za op"tu !njiBevnost i teoriju !niBevnosti 4ilolo"!o %a!ulteta Univerziteta u Beo radu, maja :VVK# odine, !ojom je obeleBena sto trideseta odi"nji&a njeno osnivanja i pedeseta odi"nji&a obnove# 9r# (ar.etiC mi je ta!oAe ljubazno pomo la pri prevoAenju en les!e i dru e strane terminolo ije prema obi.ajima sada"nje srps!e !riti!e# 3ahvalan sam Katedri i njenom upravni!u na pozivu da u.estvujem u ovoj proslavi#