Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Upravljanje lancima nabavke

!eminar!ki rad

"lektron!ko po!lovanje

Miljana #ukovi$ %r& indek!a' ()*+, -+ .ndu!trij!ko in/enjer!tvo Zrenjanin0 -*((& 1od&
(

Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Upravljanje lancima nabavke

!eminar!ki rad

"lektron!ko po!lovanje

Prof& dr Miodra1 .vkovi$

Miljana #ukovi$ %r& indek!a' ()*+, -+ .ndu!trij!ko in/enjer!tvo Zrenjanin0 -*((& 1od&

SADRAJ:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

U#2344444444444444444444444444&&&5 2P"678.9" UP67#:97N9744444444444444444&; .Z7Z2#. U UP67#:97N9U :7N8"M N7%7#<"44444&&&44= 26>7N.Z78.97 :7N87 N7%7#<"4444444444444&&= 2P"678.9" US:U>744444444444444444444? S"<T26 US:U>7 444444444444444444444&? UP67#:97N9" 23N2S.M7 S7 <UP8.M74444444444&&&@ 2P"678.9" #"Z7N" Z7 P6.Z#23N9U444444444444&+ 6"SU6S.4444444444444444444444444(* ST6U<TU6" S.ST"M7444444444444444444&&&(( <2M%.N2#7N" ST6U<TU6"444444444444444&&(A.#" #BS4444444444444444444444444(C<2:.D.N7E44444444444444444&&&(C67ZN2:.<2STE44444444444444&&4(G

12.1. #2:UM" 12.2. #76."TF

12.3. #76.7T.2N

CP62M"N:9.#2STE 4444444444444 "rror' 6eference !ource not found

12.4. #.S.%.:.TF

CP6">:"3N2STE 44444444444444&&&"rror' 6eference !ource not found

12.5. #":28.TF 13.

C%6Z.N7E 444444444444444444&(5

.NA67ST6U<TU67 2%9"<7T744444444444444&&&"rror' 6eference !ource not found

(5& Z7<:9UD7<44444444444444444&444444(; :.T"67TU6744444444444444444444444 "rror' 6eference !ource not found

15.

1. UVOD
Upravljanje lancem nabavke Cen1' SupplH 8hain Mana1ement CS8MEE IJ proce! planiranja0 realizacije i kontrole !vih aktivno!ti u lancu nabavke na najefika!niji mo1u$i nain& :anac nabavke ukljuuje !ve tran!fere fizikih dobara i u!lu1a potrebne da !e roba valorizuje na tr/iKtu tj& da do!pe do krajnje1 potroKaa& 9edan ciklu! proizvodnje podrazumeva nabavku !irovina0 njihovo pretvaranje u 1otove proizvode i prodaju odno!no di!tribuciju tih proizvoda krajnjim potroKaima& S8M !oftver objedinjuje veliki broj aplikacija0 a do !ada ni jedna !oftver!ka ku$a nije u!pela da ih !tavi u jedin!tven paket0 tako da !e one u1lavnom razdvajaju u dve 1rupacije' Plan!ke aplikacije za planiranje proce!a0 imaju za cilj pove$anje efika!no!ti lanca nabavke i !manjenje zaliha& .zvrKne aplikacije za izvrKavanje proce!a nabavke i !lu/e za pra$enje materijanih i finan!ij!kih tokova u !i!temu& Upravljanje lancima nabavke i uopKte obla!t koju pokrivaju lanci nabavke dana! u/iva veliku popularno!t u naunoj i !trunoj javno!ti0 kao i u prak!i& Uprko! tome0 ta velika obla!t joK uvek nije ja!no defini!ana0 Kto u mno1ome ote/ava !a1ledavanje lanaca nabavke u cilju njihovo1 projektovanja ili analize& Primena i najboljih metoda i tehnika ne mo/e dati dobre rezultate ukoliko na !amom poetku nije defini!ano Kta !ainjava !am lanac Ckoji ue!nici0 Kta !u njihovi re!ur!i0 koliki !u njihovi potencijali0 1de !e oni nalaze0 koji !e proce!i odvijaju u njemu0 na koji nain !e realizuju robni0 informacioni i finan!ij!ki tokovi i dr&E0 na koji nain !e upravlja lancem Cko dono!i odluke0 koje upravljake !trate1ije !e kori!te0 koliki uticaj !e mo/e vrKiti na pojedine lanove lanca i dr&E0 kako odrediti u!peKno!t funkcioni!anja lanca Ckoje performan!e pratiti0 kako i 1de izvrKiti njihovu kvantifikaciju0 kako po!taviti ciljne performan!e0 kako !provoditi benchmarkin1 i !l&E& 2i1ledna va/no!t navedenih pitanja !e vidi u velikom broju objavljenih naunih i !trunih radova u ovoj obla!ti& Tu na!taje dru1i problem L iako obimna0 pri!utna literatura daje razliite od1ovore na po!tavljena pitanja0 jer ne po!toje !tandardi nitiopKte prihva$ena pravila i definicije& Proce! razmene je zapoeo od trenutka kada !u ljudipoeli da trampe razliite proizvode meMu!obno& 2d tada pa do dana!0 preko !talno1 razvoja proce!a proizvodnje0 tran!portno1 !i!tema i o!talih prate$ih proce!a u tokovima materijala0 informacija i finan!ija0 proce! razmene je dobijao !ve ve$i !tepen komplek!no!ti& U proce! razmene ukljuuje !e !ve ve$i broj kompanija iz razliitih delatno!ti0 na razliitim 1eo1raf!kim lokacijama& Povezivanje ovih kompanija ne !amo od me!ta ponude0 ve$ mno1o ranije L od poetno1 me!ta nabavke !irovinama pa do me!ta potra/nje0 tj& krajnje1 kori!nika !enaziva lancem nabavke0 lancem zahteva ili lancem vrednosti&

3ana! !e u naunoj i !trunoj literaturi mo1u na$i brojni radovi ija !e tematika odno!i na lance nabavke& Uprko! tome0 joK uvek !e mo1u na$i razliiti radovi i podeljena miKljenja o defini!anju0 upravljanju0 o!novnim elementima0 obuhvatno!ti0 karakteri!tikama0 cilju lanca nabavke i !lino& Pored to1a0 mno1i !vet!ki !truni i nauni !kupovi ija !e tematika odno!ila na upravljanje lancima nabavke0 u o!novi !u pred!tavljali modifikovane !eminare iz proizvodno1 ili lo1i!tiko1 domena CCooper-ova i ostali, (++?&E&

2. OPERACIJE UPRAVLJANJA
2peracije upravljanja0 unutar bilo koje or1anizacije obuhvataju funkcije i!poruivanja proizvoda0 kao i u!lu/ivanje muKterija& 2peracije upravljanja ni!u o1raniene na proizvodnju proizvoda& Naime0 !vako od na!0 bez obzira na po!ao kojim !e bavi pred!tavlja neku vr!tu operativno1 menad/era& Svi mi kori!timo re!ur!e0 i trudimo !e da ih i!kori!timo na najbolji mo1u$i nain kako bi!mo Kto efika!nije po!ti1li ciljeve& "fika!no!t operacija upravljanja je kljuni u!lov za u!peh bilo koje or1anizacije& 2!novna ulo1a jedno1 operativno1 menad/era je da u!lu/i muKteriju u okviru politike or1anizacije i da upotrebi re!ur!e na najbolji mo1u$i nain& Nto !e tie lanaca nabavke0 tu operativni menad/ment ima ulo1u da planove fabrika i objekata !provede u delo kako bi !e prizvela dobra i u!lu1e& Ulazni parametri u lancu !u uvek informacije0 materijal i u!lu/ni pro1rami0 koji !e pomo$u od1ovaraju$ih komponenti0 kao Kto !u ljudi0 proce! i tehnolo1ija0 pretvaraju u /eljene izlazne vredno!ti& Tradicionalni koncept operaciono1 menad/menta je dat na !lici (0 a !avremeni na !lici -'

Slika 1. - Tradicionalni koncept operacionog menadmenta

Slika 2. - Savremeni koncept operacionog menadmenta

3. IZAZOVI U UPRAVLJANJU LANCEM NABAVKE

Tokom upravljanja lancem nabavke menad/ment mora na$i optimalna reKenja za !lede$e probleme' <onfi1uracija mre/e' %roj i lokacija !nabdevaa0 proizvodnih kapaciteta0 di!tributivnih centara0 !kladiKta i potroKaa0 Strate1ija di!tribucije' 8entralizovana ili decentralizovana0 direktna ili po!rednika i!poruka0 Tokovi informacija' .nte1ri!anje !i!tema informacija0 Upravljanje zalihama' <oliina i lokacija !irovina0 poluproizvoda i 1otovih proizvoda <eK flou' Svi ulazi i izlazi novca u toku po!lovanja0 2r1anizacija od1ovorno!ti i nadle/no!ti u okviru lanca nabavke&

4. ORGANIZACIJA LANCA NABAVKE

:anac !e !a!toji od ; kljunih aktivno!ti ' Planiranje L podrazumeva !trateKko defini!anje naina upravljanja re!ur!ima koji !u neophodni za zadovoljenje potreba kupaca& Nabavka L podrazumeva odabir dobavljaa0 !a kojim !e razvijaju modeli odreMivanja cena porud/bina i u!lova pla$anja0 kao i !i!tem mera za unapreMenje i poboljKanje meMu!obnih odno!a& Proizvodnja L podrazumeva aktivno!ti proizvodnje0 te!tiranja0 pakovanja i pripreme proizvoda za i!poruku0 kao razvoj !i!tema mera za nivo kvaliteta proizvoda0 produktivno!t rada i obima proizvodnje& .!poruka L podrazumeva lo1i!tiku0 razvoj mre/e !kladiKta0 odabir naina tran!porta i di!tribucije i u!po!tavljanje !i!tema naplate potra/ivanja& #ra$anje L podrazumeva aktivo!ti or1anizovanja mre/e za prijem reklamiranih proizvoda0 bri1u o potroKaima koji !u imali problema !a i!poruenim proizvodima&

Slika 3. - Osnovna blok ema lanca nabavke

8iljevi automatizacije lanca nabavke' Smanjenje troKkova nabavke0 Pove$anje profita po jedinici dodatno1 proizvoda0 Pove$anje kapaciteta proizvodnje na !vim nivoima0 #e$i povrat na ula1anje& 8iljevi automatizacije lanca nabavke u delu koriK$enja informacija' Prikupljanje inforamcija o !vim proizvodima od proizvodnje do me!ta prodaje0 Uvid u !ve relavantne informacije za !ve uKe!nike lanca nabavke0 Pri!tup bilo kojem podatku u !i!temu !a jedno1 me!ta0 7naliza0 planiranje aktivno!ti i razmena za!novana na informacijama iz celo1 lanca nabavke& Zadaci lanca nabavke' %olja kontrola dobavljaa i izbor dobavljaa !a najboljim cenama i kvalitetom0 Smanjenje troKkova i uKtede pri nabavkama0 putem pove$anja produktivno!ti i !manjenja troKkova per!onala u nabavci i !manjenja zavi!no!ti od brojnih papirnih dokumenata0 %olje izveKtavanje i dokumentovanje0 ve$a tano!t i!punjavanja porud/bina i elemini!anje pojava nedokumentovanih nabavki0 #e$a brzina pri radu ljudi zapo!lenih u nabavci0 jer automatizuju brojne rutin!ke po!love u nabavci i eleminiKu !uviKne po!love&

PoboljKanje lanca nabavke je !talni cilj or1anizacije& Prona$i nain zadovoljenja ra!tu$ih potreba potroKaa0 a pri tome ne pove$ati cene& 3a bi !e ovaj cilj po!ti1ao neophodno je odrediti naj!labije karike u lancu0 potom razumeti potrebe potroKaa0 odrediti ciljeve poboljKanja i i!te Kto br/e implementirati&

5. OPERACIJE USLUGA
>lavne odlike operacija u!lu1a je da !e u!lu1a ne mo/e obaviti bez ulaznih parametara muKterije kao i da !e pravo !vojine ne menja& To znai da !e0 na primer0 tran!port koji !pada u u!lu1e0 ne mo/e obaviti bez dobara i putnika koji !e prevoze0 kao i da !e na kraju tran!porta pravo !vojine ne menja& Na primer0 kada !e ovek vozi autobu!om0 on ne mora da kupuje !ediKte0 ili na primer autobu! ne$e ni da krene !a !vo1 odrediKta ukoliko nema ko1a da prevozi0 nje1ova funkcija je da prevozi putnike0 a ne da kru/i prazan&

6. SEKTOR USLUGA

U!lu1e !u finalni proizvodi koji !u !tvoreni ili na!tali iz aktivno!ti meMu!obno1 kontakta i!poruilaca i kupaca0 prodane ili tran!feri!ane od !trane preduze$a0 in!titucija ili pojedinaca0 !a doma$e1 ili internacionalno1 tr/iKta& .ntimno!t muKterije u okviru u!lu/ne operacije dovodi do zakljuka da u!lu1a ne mo/e biti !auvana ne1o mora biti izvKena i i!koriK$ena i!tovremeno& Naravno po!toje u!lu1e koje !e moraju izvrKiti na me!tu i!poruke0 kao !to je hitna medicin!ka pomo$& Sve u !vemu0 veliki broj u!lu1a koje !u izolovane od interakcije !a kori!nikom0 !u takoMe odvojene od or1anizacije& .zolovane operacije mo1u da !e izvrKavaju i!tim metodama kao i operacije vezane za proizvodnju& Primeri ovakvih u!lu1a obuhvataju tr1ovce0 banke i hotele& U!lu1e !e dele na G tipa' jedno!tavna !tandardna u!lu1a iji !e !tvarni izlaz moze meriti u fizikim ili vredno!tnim jedinicama0 !lo/ena koja ukljuuje viKe razliitih u!lu1a koje !e proizvode zajedno0 !vezana koja !adr/i viKe u!lu1a do1ovorenih od viKe do!tavljaa i kupaca0 iju kombinaciju mo/e da da kupac& Po naKoj kla!ifikaciji0 proizvodi i proizvodne u!lu1e !u izlaz !lede$ih !ektora' poljoprivreda0 lov i Kumar!tvo0 ribar!tvo0 vaMenje ruda i kamena0 preraMivaka indu!trija0 proizvodnja i nabavka elektrinom ener1ijom0 1a!om i vodom0 1raMevin!tvo& U!lu1e !u izlaz !lede$ih !ektora' tr1ovina na veliko i malo0 hoteli0 re!torani0 !aobra$aj0 !kladiKtenje i veze0 finan!ij!ko po!redovanje0 aktivno!ti u vezi !a nekretninama0 dr/avna uprava i odbrana0 obrazovanje0 zdrav!tveni i !ocijalni rad0 o!tale komunalne0 druKtvene i line u!lu/ne aktivno!ti0 privatna doma$in!tva !a zapo!lenim licima0 ek!teritorijalne or1anizacije i tela& U menad/mentu0 u!lu1e !e dele prema !lede$im kriterijumima' prema !tepenu opipljivo!ti)neopipljivo!ti proce!a0 prema direktno!ti kontaktiranja !a klijentima0 prema me!tu i vremenu i!poruke u!lu1e0 prema nivou !tandardizacije prila1oMeno!ti !pecifinim zahtevima klijenata0 prema prirodi odno!a !a kupcima0 prema !tepenu balan!a tra/nje i ponude0 prema !tepenu po kojem !u !red!tva0 oprema i ljudi deo prethodno1 i!ku!tva&

Neke od definicija u!lu1a !u' Po!tupak ili izvoMenje koje !tvara kori!t potroKau vrKe$i /eljene promene u ime primaoca0 "konom!ke aktivno!ti koje !tvaraju u1lavnom neopipljive proizvode0 6ezultat na!tao iz aktivno!ti meMu!obno1 kontakta i!poruioca i kupca i internih aktivno!ti kod i!poruioca0 u cilju zadovoljenja potreba kupca&

7. UPRAVLJANJE ODNOSIMA SA KUPCIMA

Upravljanje odno!ima !a kupcima je !trate1ija koja !e kori!ti da bi !e nauilo viKe o potrebama kupaca i njihovom ponaKanju i na taj nain razvili meMu!obno vrK$i odno!i& Upravljanje odno!om !a kupcem ine etiri proce!a' indentifikacija kupca0 diferencija kupca prema potrebama i njihovoj vredno!ti za or1anizaciju0 efika!na i efektivna interakcija meMu!obnih odno!a i ka!tamizacija proizvoda i u!lu1a koje !e nude kupcima& Upravljanje odno!om !a kupcem je i odno! kojim !e dobija mnoKtvo informacija o kupcima0 prodaji0 u!peKno!ti i od1ovorno!ti marketin1a0 tr/iKnim trendovima i dr& .deja upravljanje odno!om !a kupcem je pove$anje zadovolj!tva kupca zajedno !a !tvaranjem vredno!ti putem' 2bezbeMenje boljih u!lu1a kupcima0 6azvoja efika!nih call centara0 "fektnije prodaje proizvoda0 Pru/anja pomo$i prodajnom o!oblju oko zakljuenja po!lova0 UproK$avanjem proce!a marketin1a i prodaje0 2tkrivanjem novih kupaca& Podatke koje obezbeMije upravlje odno!om !a kupcem !u' 6ea1ovanje na kampanju0 Podaci o otpremi i i!punjenju rokova0 Podaci o prodaji kupovini0 .nformacije o kupcu0 6e1i!tracije Oeb podataka0 U!lu1e i evidencije u!lu1a0 3emo1raf!ki podaci0 Podaci o Oeb prodaji& <ori!no!t !oftvera upravljanja odno!a !a kupcem' "fektnija !e1mentacija kupaca i ciljnih 1rupa0 %olje predviManje razvoja0 7naliza profitabilno!ti !vako1 pojedino1 kupca0 Pove$anje kvaliteta u!lu1a kupcu0 Pojaana mo1u$no!t prodaje uz pomo$ mobilnih ureMaja0 <ra$i proMani ciklu! proizvoda0

Sinhronizovanje informacija iz viKe raliitih izvora0 %r/a reakcija na promene na tr/iKtu&

8. OPERACIJE VEZANE ZA PRIZVODNJU

U proizvodnim operacijama interakcije !a muKterijom ni!u naroito va/ne& Tako0 na primer0 mno1i proizvodi na!taju bez ulaznih parametara kupaca Cautomobili0 hrana0 z1rade i td&E& MeMutim0 po/eljno je da kupac ima udela u dizajnu i !pecifikacijama proizvoda& S dru1e !trane po!toje proizvodi koji !e ne proizvode ako ni!u narueni ili po!toji neki dru1i u!lov da bi !e poelo !a i!punjavanjem /elje kupca0 na primer0 1raMevin!ka firma ne$e poeti !a iz1radnjom ku$e dok kupac ne potpiKe u1ovor&

Slika !. - "odel proizvodn#e

9. RESURSI
6e!ur!i obuhvataju' Materijale' Materijali obuhvataju dobra koja !e troKe u !i!temu0 dobra koja !u tran!formi!ana u !i!temu i 1otova dobra !premna za prodaju& Sred!tva kao !to !u 1orivo0 voda0 elektrona ener1ija i 1a! !u takoMe !red!tva& Tran!formacija !e odno!i na menjanje oblika0 forme ili kombinaciju materijala da bi !e proizveo izlaz& MaKine)2prema' To !u' po1oni0 nameKtaj0 alati0 vozila0 !kladiKni pro!tori pri!tupani operativni !i!temu& .nfomacioni !i!temi' Podrazumeva protok infromacija unutar or1anizacije0 kao i !polja izmeMu dobavljaa0 kupaca i deoniara& jedan informacioni !i!tem obuhvata !ve vidove komunikacija0 dakle referate0 novine0 broKure0 radio0 televiziju itd& :judi' 2vaj termin ne pred!tavlja !amo broj ljudi koji !u zapo!leni u or1anizaciji0 ve$ obuhvata i njihovo znanje i nivo !truno!ti& Nekretnine' 2vo obuhvata vla!tite ili iznajmljene kancelarije0 !kladiKta0 fabrike0 !tovariKta0 parkin1 me!ta itd&

Sve 1ore navedeno pred!tavlja 1lavne !tvari u koje ula/e or1anizacija ula/e !voj novac& Po!toje dve vr!te ulaznih komponenata' Materijalne L one koje !e mo1u videti i dodirnuti i mo1u biti kvantitativno izmerene&

Nematerijalne L one koje !e ne vide niti !u dodirljive i teKko ih je izmerijti0 a to !u znanje Cintelektualni kapitalE0 obrazovanje i kori!no!t&

Novac ne pred!tavlja re!ur!0 on !lu/i za kupovanje re!ur!a0 kao !to !u' ljudi0 maKine0 z1rade i dru1i re!ur!i& #reme0 takoMe nije re!ur!0 !lu/i za utvrMivanje efika!no!ti koriK$enja odreMenih re!ur!a&

1 .STRUKTURE SISTEMA
Po!toje tri o!novne !trukture !i!tema vezane za tran!port i u!lu1e0 prikazane !u na !likama ;&0 =& i ?&

Slika $.

Slika %.

Slika &.

2 P tran!formacija proce!a kombinacijom re!ur!a0 # P !kladiKteQ ulaznih re!ur!a i izlaznih zaliha0 ili red ekanjaQ muKterija koje cekaju da uMu u !i!tem0 R P putanja re!ur!a kroz !i!tem0 8 P muKterija Ccu!tomerE&

Nto !e tie prve !trukture C!lika ;&E !trate1ija je takva da muKterija uvek ima dovoljno !vih re!ur!a pri ruci kako nikad ne bi morala da eka da bi uKla u !i!tem& 3ru1a !truktura C!lika =&E !e odno!i na efika!no koriK$enje re!ur!a i od kupaca !e oekuje da $e !aekati kako bi uKli u !i!tem& Struktura na !lici ?& podrazumeva neefika!no!t0 be!ciljnu kori!niku !lu/bu kao i neefika!no koriK$enje re!ur!a& Nto !e tie proizvodnje0 odno!no nabavke0 tu imamo etiri o!novne !trukture'

Slika '.

Slika @& prikazuje !trukturu proizvodnje od jedno1 !kladiKta do dru1o1& Za menad/era fabrike ovo je lako upravljiva !truktura0 zato Kto omo1u$uje !erij!ku proizvodnju& 3ru1a0 takore$i i loKa !trana je to !to je ova !truktura do!ta !kupa&

Slika (.

Slika +& prikazuje da je ulazna zaliha materijala zadr/ana i da je jednom proizveden proizvod direktno do!tavljen kupcu& 2va !truktura !e0 takoMe odno!i na rad u maloprodaji ili nabavku iz !kladiKta do kupca ili do !lede$e komponente u lancu nabavke0 1de !u !kladiKta zavrKenih dobara zadr/ana i kupac je !nabdeven iz to1 !kladiKta&
Slika 1).

Struktura na !lici (*& !e proimenjuje tamo 1de je nemo1u$e zadr/ati ulazne zalihe ili nije po/eljno da !e one zadr/e& <upac je !nabdeven iz izlaznih zaliha&

Slika 11.

Slika ((& prikazuje tano na vremeQ proizvodnju& Si!tem !a ovakvom !trukturom ne !me da dozvoli da doMe 1reKke& Za!niva !e na dobrom planiranju od !trane menad/menta0 dobro treniranim radnicima koji !u uve/bani da rade u timu0 !nabdevaima koji !a poverenjem rade !voj po!ao kada !e to od njih zahteva i koji !u takoMe deo tima0 na inte1ri!anom kompjuter!kom !i!temu i uklanjanju otpada&

11.KOMBINOVANE STRUKTURE
U1lavnom !ve or1anizacije kori!te kombinovane !trukture !i!tema&

Slika 12.

Slika (-& pred!tavlja kombinaciju !truktura !a !lika ;& i (*&

12.!IVE V"S
U vezi !a modelom ulaz L proce! L izlaz po!toji pet proce!a za analizu !i!tema& Ta 1rupa proce!a je poznata pod nazivom Aive #B!Q&

12.1.

V#$%&' ()#$*+*,-.

Proce!i !a velikom potra/njom imaju i vi!ok !tepen ponavljanja& To znai da !e po!lovi ponavljaju i to ima !mi!la za treniranje zapo!lenih kako bi !e !pecijalizovali za odreMeni broj po!lova& <ada je u pitanju velika koliina proce!a po!toji mo1u$no!t za mehanizaciju i automatizaciju proce!a uvoMenjem robota u proizvodnju& U lancu nabavke ako komponente mo1u biti !tandardizovane i zajedniki delovi !e kori!te u proizvodnji razliitih modela onda je ma!ovno naruivanje mo1u$e& Sa dru1e !trane0 mala koliina potra/nje verovatno ne bi dovela do velike i!koriK$eno!ti !kupe tehnolo1ije0 a i!to va/i i za tran!port& Pojedinano do!tavljanje !vako1 proizvoda naravno pove$ava i cenu koKtanja po jedinici proizvoda& %rojno!t ulaza i izlaza preduze$a i nje1ovih proizvodnih po1ona ukazje na !lo/eno!t ulazne i izlazne lo1i!tike& 3odatnu komplek!not daje dinamika kretanja koja ukazuje na znaaj zaliha& Zalihe predtavljaju u!kladiKtene ulaze i izlaze odno!no koliinu i vredno!t materijala0 !red!tva ua rad i ener1ije i poluproizvoda koji podr/avaju proizvodnju i proizvoda koji zadovoljavaju tra/nju kupca& Materijal !e deli na o!novni0 pomo$ni i potroKni& 2!novni materijal !e javlja u vidu !irovina0 reprodukciono1 materijala0 delova0 pod!klopova0 !klopova i poluproizvoda0 pomo$ni materijal0 ki!eline i baze0 ulja za podmazivanje0 delovi za trtan!port0 !red!tva za iK$enje& 7lat je !red!tvo za rad kojim radnik obraMuje predmeta rada& 7lati !lu/e za obradu radno1 materijala0 podeKavanja predmeta rada radi tane obrade0 !tezanje predmeta rada da bi obrada mo1la da !e izvrKi& 7lati !e dele na'obradni alat0 alat za podeKavanje i i!tezanje0 merni i kontrolni alat& 7lati mo1u biti !tandardni i !pecijalni& "ner1ija !e u proizvodnim proce!ima kori!ti'elektrina0 toplotna0 komprimovani vazduh0 voda& Zalihe !e po!matraju kao tri knjo1ovod!tene kate1orije'!irovine zalihe potrebne za proizvodnju proizvoda0 poluproizvodi !a!toje !e od pojedinanih komponenata potrebnih za krajnji proizvod0 1otovi proizvodi zalihe u proizvodenim po!rojenjima ili maloprodajnim objektima& Slo/eno!t upravljanja lancem nabavke proizilizi iz me!ta uvanja zaliha& zalihe !e mo1u dr/ati u razliitim oblicima na razliitim me!tima& 2!novna odluka u lancu !nbdevanja je!te odluka o lokaciji 1otove robe& 6azmeKtaj zaliha mo/e da ima !trateKki znaaj0 kao u !luaju meMunarodnih korporacija& 2ne ra!poreMuju di!tributivne centre u dru1e zemlje da bi !preile lokalnu konkurenciju !kra$ivanjem vremena i!poruke kupcima& Preduze$a bi mo1la da uvaju 1otove proizvode u proizvodnim po1onima i da ih direktno opremljuju kupcima& <rajnja varijanta !meKtanja zaliha bli/e kupcu je!te njihovo !meKtanje kod !amo1 kupca& Upravljanje zalihama je obla!t menadzmenta lanca nabavke& Za u!peKno upravljanje potreban je !i!tem merenja zaliha& Tri o!novna naina !u ukupna proce!na vredno!t zaliha0 nedelje nabavke0 koeficijent obrada zaliha& Ukupna vredno!t zaliha je vredno!t !vih vr!ta zaliha u nekom promenljivom periodu& .zra/ava !e u novanim jedinicama& Menadzeri mo1u da odluuju o zalihama na o!novu poreMenja vredno!ti zaliha jedno1 perioda !a proizvodnjom u prethodnom periodu& <oeficijent obrta zaliha je mera koja ukazuje na ukazuje na odno! ukupne 1odiKnje vredno!ti prodaje i ukupne vredno!ti zaliha obrazovnih u toku 1odine&

12.2.

V-/*'01 (/-2,#$*)#30.

#e$a raznoliko!t znai ve$u koliinu zaliha koje !e moraju zadr/ati i zadr/an izno! $e !e pomno/iti !a brojem bodova zaliha unutar lanca nabavke& Proce!i !a velikom raznolikoK$u !u !lo/eniji i !kuplji od onih !a manjom&

12.3.

V-/*-0*#, (4/#&',$5*6#30.

Proce!i !u lakKi za upravljanje kada !e menad/er bori !a oekuju$im potra/ivanjima& Ukratko0 !ve aktivno!ti !e mo1u unapred planirati0 Kto omo1u$ava da !e materijali narue da !ti1nu tano na vreme0 a proizvodi !e kompletiraju tano kada ih treba i!poruiti bez potrebe za

ekanjem na ulazne ili izlazne zalihe& MeMutim0 ukoliko !u zahtevi nepredvidljivi0 zalihe !e moraju odr/avati kako bi !e pokrile iznenadne promene u zahtevima& To je najviKe i!poljeno u modnoj indu!tiji& 7!ortiman !e mora dizajnirati me!ecima pre !lede$e !ezone0 a dok !ti1nu prve narud/bine tr1ovaca0 mo/e do$i do mno1ih promena u po1ledu ono1a Kta $e !e no!iti te !ezone&

12.4.

V*3*7*$*01 (4/'8$'9,#30.

Pre1ledno!t unutar lanca nabavke zavi!i od izlo/eno!ti proce!a& Prednja !lu/ba je uvek vi!oko vidljiva i o1leda !e u kretanju materijala0 prihvatanju dobara za kon!olidaciju0 ali !e !ama kon!olidacija0 kao ni tran!port ne vide !a kupeve !trane& Pre1ledno!t za dobra u tanzitu !e mo/e pove$ati koriK$enjem bar kodova i 6A.3 ta1ova& U1lavnom0 proce!i koji !u direktno u kontaktu !a kori!nicima treba da budu pre1ledniji od onih koji !e vrKe u kancelarijama i fabrikama&

12.5.

V'$#:*01 (7/2*,-.

%rzina ili vreme je vrlo bitan a!pekt u upravljanju lancima nabavke& Mere ove performan!e !u' vreme potrebno za i!punjavanje zahteva C1lavno vremeE0 vreme potrebno za !vaki deo lanca nabavke0 do!tava na vreme0 !taro!t zaliha0 broj dana zaliha koje !u pri ruci0 promena zaliha& Proce! vezan za pouzdane i brze lance nabavke0 treba takoMe da bude brz& Savet lanca nabavke predla/e metriki !i!tem za performan!e koje pokrivaju etiri podruja kori!nikih zadovoljenja' kvalitet0 vreme0 cena koKtanja i dobit& kao uzorak !e uzima od1ovorno!t lanca nabavke& To pred!tavlja koliinu vremena koja je potrebna da da bi !e prepoznao i rea1ovalo na zahtev&

13.IN!RASTRUKTURA OBJEKATA
.nfar!tuktura objekata obuhvata fabrike0 kancelarije0 opremu i hardver0 tehnolo1iju za konverziju i u!lu/ne re!ur!e0 a ne obuhvata ljude procedure i !i!teme& .zbor infra!tukture objekata je mno1o !lo/eniji od upravljanja novcem0 a paremetri ni!u kratkorone prirode& <ada !e ula/e u objekte0 ula/e !e kako bi ti proizvodni objekti trajali (* (** 1odina& TakoMe0 normalno je da ojaavanje !tarih o!labljenih jedinica traje nekoliko 1odina& :okacija neko1 proizvodno1 po1ona ili !ervi!ne !tanice u mno1ome utie na ukupne troKkove0 jedne or1anizacije ili lanca nabavke0 prven!tveno kroz troKkove tran!porta& 7li troKkovi tran!porta ni!u jedini troKkovi koji !u funkcija lokacije& Tu !padaju i troKkovi ener1ije i troKkovi !trunih kadrova& Pored troKkova koje 1eneriKu u funkciji lokacije0 lokacija mo/e da odi1ra i znaajnu ulo1u u borbi !a konkurencijom preko predno!ti razlike& 9edan nain o!tvarivanja te predno!ti je preko do!tupno!ti !ervi!nih !tanica tamo 1de ih konkurencija nema0 a dru1i nain mo/e biti preko do!tupno!ti !ervi!nih po1ona u odreMenom re1ionu0 1de !tanovniKtvo to1 re1iona do/ivljava konkretni proizvod kao !vojQ i zbo1 to1a je !klonije kupovini to1 proizvoda ne1o konkurent!ko1&

14. ZAKLJU;AK
3efini!anje0 modeliranje0 izbor perofman!i i mera performan!i lanaca nabavke pred!tavljaju !amo neke od brojnih problema vezanih za obla!t lanaca nabavke& Naime0 u naunoj i !trunoj literaturi !e mo1u !re!ti razliiti pri!tupi lancima nabavke& 9edan od razlo1a za takvo !tanje le/i u tome Kto po!toji viKe Kkola koje izuavaju ovu obla!t i koje je tretiraju !hodno njihovom u!merenju L !a a!pekta menad/menta0 ekonomije0 !i!tem!ke dinamike0 lo1i!tike0 informacione tehnolo1ije i !l& Pri tome0 !vaka Kkola izvodi !op!tvene definicije lanca i po!tavlja !voj a!pekt !a1ledavanja problema i!tiu$i odreMene karakteri!tike lanca kao primarne0 dok !e o!tale manje uva/avaju ili zanemaruju& Pored to1a0 Co*ncil o+ S*ppl, Chain "anagement -ro+essionals zvanina or1anizacija koja je promovi!ala upravljanje lancima nabavke i koja okuplja !trunjake u ovoj obla!ti0 za po!lednjih nekoliko 1odina menjala je definicije lanca nabavke i upravljanja lancem nabavke0 pokuKavaju$i da napravi !uKtin!kurazliku izmeMu ove i dru1ih !rodnih obla!ti& U pokuKaju da !e uka/e na veliinu problema0 u radu !u prikazane !amo neke od citiranijih definicija lanaca nabavke i njihovo1 upravljanja0 a napravljena je0 takoMe0 i ja!na razlika izmeMu kla!ino10 tradicionalno1 i !avremeno1 naina funkcioni!anja lanca nabavke tj upravljanja lancima nabavke0 pri emu !u navedene brojne predno!ti koje proizilaze iz primene !avremeno1 pri!tupa& Pored to1a0 navedeni !u i neki od predu!lova koje je neophodno i!puniti da bi !e uopKte omo1u$ilo upravljanje lancima nabavke& Problem defini!anja lanaca nabavke ote/ava nje1ovo modeliranje0 a indirektno utie i na izbor performan!i i mera performan!i lanca& 6eKenja ovih problema le/e u budu$im i!tra/ivanjima i !tudijama na ovu temu koja bi !a jedne !trane proizvela !tandardnu definiciju lanca nabavke0 upravljanja lancem nabavke0 a !a dru1e !trane proizvela ja!nu0 opKtu metodolo1iju modeliranja lanaca nabavke i preporuka za izbor od1ovaraju$ih performan!i i naina njihove kvantifikacije&

1. LITERATURA
(& #eKovi$0 #& %&' QOrganizaci#a saobra.a#nih pred*ze.a/,Univerzitet u %eo1radu0 Saoba$ajni fakultet0 %eo1rad0 (++@& 1odine0 -& #idovi$0 M&' 0"og*.nosti za *napre1en#e i per+ormanse za logi2ke sisteme optimizira#*.i operaciono planiran#e nekih klasa obnovl#enih procesa/, 3oktor!ka di!ertacija0 Univerzitet u %eo1radu0 Saoba$ajni fakultet0 %eo1rad0 (++?& 1odine0 G& #laji$0 9&' 0"odelovan#e *tica#a in+ormacionih tokova za per+ormance lanaca nabavke/0 Ma1i!tar!a teza0 Univerzitet u %eo1radu0 Saoba$ajni fakultet0 %eo1rad0 (++;& 1odine0 5& :ummu!0 6& 6&0 #okurka0 9& 6&' 03e+ining s*ppl, chain management4 a historical perspective and practical g*idelines/0 .ndu!trial Mana1ement S 3ata SH!tem!0 ++)(0 pp& (( L (?0 (+++& 1odine0 ;& :ambert0 3& M&0 8ooper0 M& 8&' Q5ss*es in S*ppl, Chain "anagement/,.ndu!trial Marketin1Mana1ement0 No& -+0 p&p& =; L @G0 -***&0 =& http'))TTT&c!cmp&or1)