Savremenapoljoprivreda 34 2006

SAVREMENA POLJOPRIVREDA CONTEMPORARY AGRICULTURE
savremena poljoprivreda
CONTEMPORARY AGRICULTURE
N
YU
NOVI SAD, LV (2006)
34
NOVI SAD LV (2006)
34
UDC: 63 (497.1)(051)-540.2 ASOPIS ZA POLJOPRIVREDU 0350-1205 YU ISSN
savremena poljoprivreda
CONTEMPORARY AGRICULTURE
NOVI SAD LV (2006)
34
UDC: 63 (497.1)(051)-540.2 ASOPIS ZA POLJOPRIVREDU 0350-1205 YU ISSN
YU ISSN 0350-1205 asopis za poljoprivredu SAVREMENA POLJOPRIVREDA Adresa: Bulevar osloboenja 81, 21000 Novi Sad, Srbija i Crna Gora Telefoni: 021/621-870, 621-555; Fax: 021/621-727 Journal of Agriculture CONTEMPORARY AGRICULTURE Adress: Bulevar osloboenja 81, 21000 Novi Sad, Serbia and Monte Negro Phones: ++381 21/ 621-870, 621-555; Fax: ++381 21/ 621-727 Glavni i odgovorni urednik/Editor-in-Chief: Prof. dr Milan Krajinovi (Novi Sad) Urednici/Editors: Prof. dr Blagoje Stani (Novi Sad) Dipl. ing. Julkica Crnobarac (Novi Sad) Pomonik urednika/Assistant Editor: Doc. dr Vesna Rodi (Novi Sad) Urednitvo/Editorship: Prof. dr Ratko Nikoli (Novi Sad), Prof. dr Petar Eri (Novi Sad), Prof. dr Branko Konstantinovi (Novi Sad), Prof. dr Milenko Jovanovi (Novi Sad), Prof. dr Zoran Keserovi (Novi Sad), Prof. dr Milan Popovi (Novi Sad), Prof. dr Stanimir Kovin (Novi Sad), Prof. dr Jelena Nini-Todorovi (Novi Sad), Prof. dr Mladen Gagrin (Novi Sad), dr Bojana Klanja, nau. sav. (Novi Sad), Doc. dr Radovan Savi (Novi Sad), Prof. dr Gordana urlan-Momirovi (Zemun), Prof. dr Marian Bura (Temivar), Prof. dr Refik ahinovi (Biha), Vera oti (Novi Sad). Izdavaki savet/Editorial council: Prof. dr Radovan Pejanovi (Novi Sad), Prof. dr Miroslav Maleevi (Novi Sad), Dipl. ecc. Gordana Radovi (Novi Sad), Prof. dr. Lazar Kovaev (Novi Sad), Jovan Smederevac (Novi Sad), mr Goran Stankovi (Zemun), Prof. dr Vitomir Vidovi (Novi Sad), Prof. dr Branka Goloin (Novi Sad), Prof. dr Saa Orlovi (Novi Sad), Prof. dr Nedeljko Tica (Novi Sad), Prof. dr Nikola uki (Novi Sad), Prof. dr Dragan Glamoi (Novi Sad), Prof. dr Nada Kora (Novi Sad), Prof. dr Sofija Petrovi (Novi Sad), Prof. dr Jovan Crnobarac (Novi Sad), Prof. dr Stanko Bobo (Novi Sad), Dipl. ing. Dragana ebeljan (Novi Sad), Danica Sojanovi (Novi Sad), Prof. dr Ljiljana Nei (Novi Sad), Prof. dr Petar Sekuli (Novi Sad), Prof. dr Mirjana Miloevi (Novi Sad), Prof. dr Cvijan Meki (Zemun), Prof. dr Nikola Mii (Banja Luka), Prof. MVD Juraj Pivko, DSc. (Slovaka), Prof. dr andor omoi (Maarska), Prof. dr Sava Buni (Engleska), Prof. dr Boris Stegny (Ukrajina), Prof. dr Kole Popovski (Makedonija), Prof. dr Ion Pdeanu (Rumunija), Prof. Baruch Rubin, Ph.D. (Izrael), Prof. dr habil. Imre Musci, CSc. (Maarska), Prof. dr Mark Gleason (USA). Izdavai/Publishers:
DNEVIK-POLJOPRIVREDNIK AD, Novi Sad. POLJOPRIVREDNI FAKULTET, 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8. NAUNI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, 21000 Novi Sad, M. Gorkog 30.
Adresa urednitva/Adress of editorship:

POLJOPRIVREDNI FAKULTET, 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 8.
Telefoni/Phones: ++ 021/450-355; ++ 021/6350-711; Fax: ++021/459-761. Ulate izvriti na:

DNEVIK POLJOPRIVREDNIK AD, Novi Sad.
iro raun: 160-171915-80, Delta banka ad, Beograd, PJ Novi Sad (pretplata za Savremenu poljoprivredu) ili
POLJOPRIVREDNI FAKULTET Novi Sad
iro raun: 840-1736666-97 (pretplata za Savremenu poljoprivredu).
SADRAJ CONTENTS
TROFEJNA VREDNOST I STAROST ODSTRELJENIH SRNDAA U RAZLIITIM TIPOVIMA LOVITA Popovi, Z. i sar. ......................................................................................................................... SPECIFINOSTI HRANIVA KOJE SE KORISTE ZA DODATNU ISHRANU SRNE (Capreolus capreolus L.) NA RAZLIITIM TERENIMA (PREGLED)* orevi, N. i sar. .......................................................................................................................
MASE I RANDMAN DIVLJIH SVINJA (Sus scrofa L.) U INTENZIVNOM NAINU GAJENJA Popovi, Z. i sar. ......................................................................................................................... 12 SINDROM EVROPSKOG ZECA U VOJVODINI Vapa, M. i sar. ............................................................................................................................ 17 PRILOG POZNAVANJA KOLERE-PASTERELOZE U RODITELJSKOM JATU FAZANA Kapetanov, M. i sar. ................................................................................................................... 24 SUZBIJANJE VODENIH KOROVA PRIMENOM BIOMANIPULACIJE BELIM AMUROM Maletin, S. i sar. .......................................................................................................................... 29 SADANJE STANJE PROIZVODNJE PASTRMKI U R. SRBIJI, MOGUNOSTI UNAPREENJA U TEHNOLOGIJI IZDRAVSTVENOJZATITI Jeremi Svetlana i sar. ............................................................................................................... 37 IZGRADNA RIBNAKA NA GEOTERMALNIM VODAMA irkovi, M. i sar. ....................................................................................................................... 46 SREBRNI KARA (Carassius auratus gibelio Bloch) KAO LIMITIRAJUI FAKTOR U PROIZVODNJI ARANA Mati, A. i sar. ............................................................................................................................ 52 KORELACIJE SEKUNDARDNIH METABOLITA Fusarium PLESNI SA BILJKAMA I IVOTINJAMA Bursi Vojislava i sar. ................................................................................................................ 58
iii
NERACIONALNA POTRONJA LEKOVA U VETERINARSKOJ MEDICINI, OPASNOST PO ZDRAVLJE IVOTINJA I LJUDI upi, V. ..................................................................................................................................... 64 SADRAJ MINERALA U UZORCIMA LUCERKE SA PODRUJA VOJVODINE upi, . i sar. ............................................................................................................................ 71 TEHNOLOKI POSTUPAK PROIZVODNJE KUKURUZNOG STONOG BRANA Filipovi, S. i sar. ........................................................................................................................ 75 GENETIKI MODIFIKOVANE BILJKE U ISHRANI IVOTINJA: DA ILI NE? Glamoi, D. i sar. ...................................................................................................................... 81 METOD IDENTIFIKACIJE PRENOENJA MEDICINIRANE HRANE Levi Jovanka i sar. ................................................................................................................... 88 POBOLJANJE KVALITETA SILAE LUCERKE PRIMENOM TENIH KRMNIH PREDSMEA Levi, Lj. i sar. ............................................................................................................................ 95 EKSTRUDIRANJE ULJANE REPICE SA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA Saka Mirjana i sar. ................................................................................................................... 100 MENADMENT KONTROLE ZDRAVLJA I PRODUKTIVNOSTI STADA U USLOVIMA DOBRE PROIZVOAKE PRAKSE Tei, M. i sar. ............................................................................................................................ 107 EFEKAT UPOTREBE FITAZE NA PROIZVODNE REZULTATE I VRSTINU TIBIJE BROJLERA ivkov-Balo Milica i sar. .......................................................................................................... 112 MESTO ENZOOTSKE PNEUMONIJE U KOMPLEKSU RESPIRATORNIH BOLESTI SVINJA Gagrin, M. ................................................................................................................................. 118 RAIRENOST OBOLJENJA KOE KOD KONJA NA PODRUJU VOJVODINE Uroevi, M. i sar. ....................................................................................................................... 123 NOVI ZAHTEVI U ZATITI ZDRAVLJA IVOTINJA I BEZBEDNOSTI HRANE Kljaji, R. i sar. .......................................................................................................................... 128 UTICAJ NEPOVOLJNIH USLOVA ISHRANE NA KARAKTERISTIKE METABOLIKOG PROFILA KRAVA Krni, J. i sar. ............................................................................................................................. 136 PARAZITI DIVLJEG ZECA (Lepus europaeus) I PREPELICE (Coturnix coturnix) U BAKOJ Laloevi Vesna i sar. ................................................................................................................. 143
iv
USPENOST TERAPIJE FIBRILACIJE PRETKOMORA KOD PASA I MAAKA Spasojevi Ljubica i sar. ............................................................................................................ 147 OSETLJIVOST NA ANTIBIOTIKE Salmonella enterica IZOLOVANIH IZ IVINSKIH MATERIJALA Stojanov, I. i sar. ........................................................................................................................ 152 ISPITIVANJE ANTIMIKROBNE OSETLJIVOSTI Salmonella enteritidis NA EUGENOL Ratajac, R. i sar. ......................................................................................................................... 157 NEUROENDOKRINI ASPEKT SRANE INSUFICIJENCIJE KOD PASA, MAAKA I KONJA Spasojevi Ljubica i sar. ............................................................................................................ 161 PROTEIN COMPOSITION CHANGE IN VIRAL SUSPENSIONS DURING THE LONG -TERM STORAGE AT MEDIUM LOW TEMPERATURE Stegniy Marina ........................................................................................................................... 166 PRIMENA PROGRAMA PREVENTIVE I TERAPIJE U SUZBIJANJU MASTITISA KRAVA Bobo, S. i sar. ............................................................................................................................ 170 BIOHEMIJSKI SASTAV KOLOSTRUMA KRAVA HOLTAJN-FRIZIJSKE RASE Borozan Sunica i sar. ............................................................................................................... 174 UPUTSTVO AUTORIMA ZA PISANJE RADOVA U ASOPISU SAVREMENA POLJOPRIVREDA ........................................................................................ 181 INTRODUCTIONS TO AUTHORS ON WRITING PAPERS FOR THE JOURNAL CONTEMPORARY AGRICULTURE .................................................................................... 183
SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 15, NOVI SAD
TROFEJNA VREDNOST I STAROST ODSTRELJENIH SRNDAA U RAZLIITIM TIPOVIMA LOVITA

ZORAN POPOVI, GAI DRAGAN1 IZVOD: U radu je izvreno prouavanje trofejne vrednost i starost odstreljenih srndaa iz lovno-turistikog odstrela u razliitim tipovima lovita. Analizom je obuhvaeno 159 trofeja ocenjenih po formuli CIC-a. Za ravniarski tip lovita utvrena je prosena trofejna vrednost od 90,80 poena, dok za brdski tip lovita ona iznosi 84,39 poena. Za ravniarski tip lovita utvrena je vea prosena starost u poreenju sa brdskim tipom, ali ove razlike nisu statistiki znaajne. Kljune rei: srna, trofej, starost, lovite UVOD Srna (Capreolus capreolus L.) nastanjuje vie od 90% ukupne lovne povrine Srbije. Nastanjuje stanita, koja se po ekolokim osobenostima meusobno bitno razlikuju. Poslednje etiri i po decenije srna se izvanredno prilagodila uslovima kulturne stepe savremenim agrosistemima ravniarskih krajeva. Meutim, sadanja brojnost i stepeni korienja populacija srne znaajno su manji u poreenju sa prirodnim mogunostima stanita. Odstrel srne u periodu od 1964/65 do 1993/94, varirao je od 1,35% do 6,45% u odnosu na matini fond (Gajia i sar. 1997.). U Vojvodini ovaj odstrel 2000. godini iznosio je 3,24%, dok u Centralnoj Srbiji 4,69% (Grupa autora 2001), to je znatno ispod potencijalnih mogunosti. Na ovako mali procenat korienja veliki uticaj imaju gubici koji se javljaju u naim lovitima, a najveim delom izazvani antropogenim faktorom (Popovi, Bogdanovi 2002). Vrednost odstrela srnee divljai, u zavisnosti od godine, dostie i do 1.175.000 dolara (Rankovi, Popovi, 2002), to ukazuje na njen veliki ekonomski i lovni znaaj. Najvea ekonomska korist ostvaruje se odstrelom trofejnih srndaa. Obzirom da je u velikom broju lovita poremeena polna i starosna struktura njenih populacija, to se negativno odraava na vrednost trofeja, a samim tim i na ekonomske efekte koji se mogu ostvariti u lovnom gazdovanju ovom vrstom. Zbog toga je u ovom radu prouavana trofejna vrednost i starost odstreljenih srndaa iz lovnoturistikog odstrela u razliitim tipovima lovita. Cilj ovog rada je da se utvrdi da li su prisutne razlike u trofejnoj vrednosti odstreljenih srndaa i njihove starosti u razliitim tipovima lovita.
* Izvorni nauni rad (Original scientific paper) Dr Zoran Popovi, docent, Poljoprivredni fakultet Zemun, Mr Dragan Gai, asistent, umarski fakultet Beograd. ** Ovaj rad je finansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije u okviru projekta BTN.6.4.0.0711.A
MATERIJAL I METOD RADA Materijal je kolektiran za vreme lovno-turistikog odstrela (izmeu 1. Maja i 30. Juna, tokom 2003. i 2004. godine) u tri lovita: Veliki siget i Gornji rit (ravniarski tip) i Barajevska reka (brdski tip). Analizom je obuhvaeno 159 trofeja, ocenjenih od strane kompetentnih komisija iz navedenih lovita, a prema formuli Meunarodnog saveta za lov i zatitu divljai (CIC) (Frkovi 1989; Ttrense et al. 1981; Variak 1998). Nakon ocenjivanja primenjivani su jedinstveni kriterijumi za dodelu medalja: zlatna (130 i vie poena), srebrna (115 do 129.9 poena) i bronzana (105 do 114.9 poena). Donje vilice su obraene u laboratoriji umarskog fakulteta u Beogradu, a starost je utvrena za 134 srndaa, brojanjem godinjih naslaga dentalnog cementa na uzdunom preseku prvog kutnjaka iz donje vilice (Gai 1999). Znaajnost razlika izmeu ravniarskog i brdskog tipa lovita u pogledu starosti i trofejne vrednosti ulovljenih srndaa, testirana je t testom. REZULTATI ISTRAIVANJA Ukupna ocena analiziranih trofeja varira od 31,90 do 143,67 poena, a u proseku iznosi 89,51 poen (Sd=19,85). Najvea prosena trofejna vrednost odstreljenih srndaa (108,61 poena), evidentirana je 2003 godine u lovitu Gornji rit. Najnia prosena vrednost trofeja u lovnoturistikom lovu utvrena je u lovitu Barajevska reka u 2004 godini. Za ravniarski tip lovita prosena trofejna vrednost iznosila je 90,80 poena, dok za brdski tip lovita 84,39 poena (Tabela 1). Prema rezultatima sprovedenog t-testa (=0.05), ove razlike nisu statistiki znaajne (t=1,64; df=157; p=0,103). U analiziranim lovitima, izraena je varijabilnost trofejne vrednosti odstreljenih srndaa, obzirom da su u analizu ukljueni trofeji iz selektivnog i trofejnog odstrela. Najvea varijabilnost trofeja, utvrena je u lovitu Gornji rit u toku 2004 godine (Cv=38,11). U ravniarskom tipu lovita, postignute su vee maksimalne vrednosti trofeja u odnosu na brdski tip lovita. Na osnovu ovoga moe se konstatovati da je u ovom tipu lovita otvoren vei prostor za selekciju jedinki sa jakim trofejima, pre svega jedinki koje su iznad proseka populacije. Analizom trofejnog odstrela 215 srndaa u Vojvodini tokom maja i juna 1979 godine, ustanovljeno je da je prosena trofejna vrednost srndaa iznosila 90,18 poena od ega je 18,7 % bilo u medalji. Prosena starost odstreljenih srndaa, odreena na osnovu boje i istroenosti zuba donje vilice, iznosila je 3,4 godine. Samo 13,9% srndaa je odstreljeno u starosti kada daju najjai trofej (Dimitrijevi 1995). Trofejna vrednost odstreljenih srndaa priblino je ista kao pre vie od dve decenije, mada su sada u analizu bili ukljueni trofeji i iz selektivnog odstrela, a ne samo trofejnog. Prosena starost svih analiziranih srndaa ulovljenih u lovno-turistikom odstrelu u toku dve prouavane lovne sezone iznosi 4,96 godina (Sd=1,87). Iz tabele 2. moe se videti da je za ravniarski tip lovita utvrena vea prosena starost (5,14 godina) u poreenju sa brdskim tipom (4,41 godina). Meutim, ove razlike nisu statistiki znaajne (t=1,95; df=132; p=0,054). Minimalna starost odstreljenih srndaa u oba tipa lovita iznosi dve godine, dok maksimalna starost za ravniarski tip lovita iznosi 10 godina, a za brdski tip lovita 9 godina. 2
Tabela 1: Trofejna vrednost odstreljenjih srndaa Table 1: Trophy value of hunted roebucks Lovite Hunting area Veliki siget Veliki siget Veliki siget Gornji rit Gornji rit Gornji rit Veliki siget Gornji rit Barajevska reka Barajevska reka Barajevska reka Godina Year 2003 2004 2003/04 2003 2004 2003/04 2003/04 2003 2004 2003/04 n 44 65 109 11 7 18 127 13 19 32 Mx 90,62 88,87 89,58 108,61 81,81 98,19 90,80 89,88 80,64 84,39 Sd 16,00 20,55 18,79 19,66 31,18 27,41 20,32 17,82 16,18 17,21 Cv(%) 17,65 23,13 20,97 18,10 38,11 27,91 22,38 19,83 20,07 20,40 Min. 55,46 31,90 31,90 80,80 48,76 48,76 31,90 66,90 51,88 51,88 Max. 143,67 138,28 143,67 138,16 134,97 138,16 143,67 131,35 106,40 131,35
Prosena starost odstreljenih srndaa sa trofejom u medalji (n=31) iznosi 5,23 godine (Sd=1,65). Najstariji srnda sa trofejom u medalji odstreljen je u lovitu Veliki siget (10 godina, bronzana medalja), dok su najmlai srndai sa trofejom u medalji u sva tri lovita imali starost od 3 godine (srebrna i bronzana medalja). Prosena starost odstreljenih srndaa u Maarskoj prema navodima Farkas & Csnyi (1990) u periodu 19731986 varirala je izmeu 5,7 i 4,8 godina. Prema istraivanju Hromasa (1982), starost odstreljenih srndaa u medalji i izloenih u Brnu 1971 godine, bila je izmeu dve i deset godina, proseno 5,5 godina za srndae u zlatnoj medalji i 5,4 godine za srndae u srebrnoj i bronzanoj medalji. Na izlobi trofeja 1976 godine (eskych Budejovicch) prosena starost odstreljenih srndaa u zlatnoj i srebrnoj medalji iznosila je 5,7 godina, dok u bronzanoj medalji 5,5 godina. Prosena starost srndaa u medalji, izloenih u Nitri 1980 godine, bila je 5,5 godina. U poreenju sa istraivanjima Dimitrijevia (1995), jasno je uoeno poveanja starosti odstreljenih srndaa. Starost odstreljenih srndaa sa trofejom u medalji bliska je onima koji su izloeni na napred navedenim meunarodnim izlobama lovakih trofeja, ali je ispod gazdinske starosti. Starost srndaa ima veliki uticaj na njihovu ukupnu trofejnu vrednost. Na veliki skok trofejne vrednosti izmeu druge i tree godine ukazuje Rihter (1997), obzirom da se tada javlja najvei porast u duini i zapremini parogova, ali i masi rogovlja. Dostizanje kulminacije ukupne ocene trofeja srndaa u Srbiji je u sedmoj godini. Postizanje maksimalnih vrednosti ukupne ocene trofeja prvenstveno je izazvano uticajem mase i zapremine, obzirom da iste kulminaciju vrednosti dostiu u sedmoj godini, za razliku od svih drugih parametara gde je ovaj maksimum postignut uglavnom u petoj, odnosno estoj godini. Najvei porast ukupne ocene trofeja, najvie je izraen do etvrte godine, to se mora imati u vidu pri selekciji srndaa (Popovi, 2000. Popovi, Bogdanovi 2004). Ovo je uslovljeno i jakom korelacijom izmeu ukupne ocene trofeja i mase 0,96, kao i izmeu ukupne ocene trofeja i zapremine (r=0,98), obzirom da ova dva parametra uestvuju u ukupnoj oceni trofeja sa 75,83% (Popovi, Bogdanovi 2003). Prema navodima Bakkaya et al. (1978) gazdinska starost ne sme biti uzeta jedinstveno za celu zemlju, ve se ona mora posebno odrediti za razna podruja u
zavisnosti od biotopske mogunosti svakog regiona. Iz tih razloga istraivanja i kod nas moraju biti usmerena na utvrivanje gazdinske starosti za razliite tipove lovita, kao i za razliite naine gazdovanja pojedinim populacijama srnee divljai. Prilikom utvrivanja gazdinske starosti, posebna panja mora se posvetiti specifinostima odreenih lovita i dejstvima razliitih ekolokih faktora na populaciju srne.
Tabela 2: Starost odstreljenjih srndaa Table 2: Age of hunted roebucks LOVITE GODINA
Hunting area
Veliki siget Veliki siget Veliki siget Gornji rit Gornji rit Gornji rit Veliki siget Gornji rit Barajevska reka Barajevska reka Barajevska reka
Year
2003 2004 2003/04 2003 2004 2003/04 2003/04 2003 2004 2003/04
n 31 53 84 11 7 18 102 13 19 32
Mx 5,77 4,98 5,27 4,73 4,14 4,50 5,14 3,62 4,95 4,41
Sd 1,84 1,78 1,83 1,62 1,68 1,62 1,81 1,45 2,15 1,98
Cv(%) 31,84 35,76 34,75 34,23 40,46 35,95 35,30 39,98 43,39 44,97
Min. 2,00 2,00 2,00 3,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00
Max. 9,00 10,00 10,00 7,00 6,00 7,00 10,00 7,00 9,00 9,00
ZAKLJUAK Na osnovu izvrene analize trofeja srndaa mogu se izvesti sledei zakljuci: Izraena varijabilnost u pogledu kvaliteta trofeja; Prosena trofejna vrednost odstreljenih srndaa u ravniarskom tipu lovita iznosi 90,80 poena, dok u brdskom 84,39 poena; Starost odstreljenih grla varirala je od 2 godine do 10 godina, proseno za ravniarski tip lovita 5,14 i brdski tiplovita 4,41; Na ovom uzorku nisu ustanovljene statistiki znaajne razlike u pogledu trofejne vrednosti i starosti grla u ravniarskom i brdskom tipu lovita. Prosena starost odstreljenih grla znatno je vea u odnosu na istu pre vie od dve decenije, ali je jo uvek ispod gazdinske starosti. Prosena starost odstreljenih srndaa sa trofejom u medalji, bliska je prosenoj starosti srndaa koji su izloeni na meunarodnim izlobama lovakih trofeja u Brnu (1971), eskych Budejovicch (1976) i Nitri (1980). LITERATURA
DIMITRIJEVI S.: Strpljenjem i znanjem do vrednih trofeja. Lovake novine, br.4. st-13 (1995). FARKAS, D., CSNYI, S.: Current problems of roe deer (Capreolus capreolus) management in Hungary. Folia Zoologica, 39(1)3746(1990). FRKOVI, A.: Lovake trofeje. Obrada, ocenjivanje i vrednovanje. Evropska divlja. Lovaki savez Hrvatske, 1239(1989).
GAJI, I., POPOVI, Z., BOGDANOVI, V.: The population dynamics of roe deer (Capreolus capreolus L.). Ekologija 32(1):145154, Beograd (1997). GAI, D.: Uporedna istraivanja metoda odreivanja starosti srna (Capreolus capreolus L.), Magistarski rad, umarski fakultet, Beograd (1999). GRUPA AUTORA (rukovodilac i redaktor ELMI, V.: Program razvoja lovstva Srbije 2001 2010. Lovai savez Srbije, Beograd (2001). HROMAS J.: Stari a hmotnost zvere s medailovymi trofejmi. Folia venatoria 12, Bratislave, pp. 99105(1982). POPOVI, Z.: Varijabilnost trofejne vrednosti srndaa (Capreolus capreolus). Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1205(2000). POPOVI, Z., BOGDANOVI, V.: Uzroci gubitaka i njihov uticaj na gazdovanje populacijom srnee divljai. Meunarodni simpozijum Nauna dostignua u stoarstvu 2001 Savremena poljoprivreda, (34)243245(2001). POPOVI Z., BOGDANOVI V.: Uticaj mernih elemenata na ukupnu ocenu trofeja srndaa (Capreolus capreolus L.). Savremena poljoprivreda, 52(34)7375(2003): POPOVI Z., BOGDANOVI V.: Uticaj starosti na merne elemente ocene trofeja srndaa (Capreolus capreolus L). Glasnik umarskog fakulteta Banja Luka, (2)7585 (2004). RANKOVI, N., POPOVI, Z.: Dinamika odstrela i vrednost izlova nekih vrsta divljai u Srbiji. Savremena poljoprivreda, (34)195198(2002). RAPAI, .: Obrada i ocenjivanje lovakih trofeja. Sarajevo, (1986). RIHTER, CH. : Cette mthode Rieger qui va bouleverser le tir slectif du brocard! Chasse internationale, (18)1622(1997). TRENSE, W., A. J. HETTIER DE BOISLAMBERT, G. K WHITEHEAD : Les Trophes de Chasse du Monde. Formules Internationales pour la mensuration et le classement des Trophes, 4852(1981). VARIAK, V.: Ocenjevanje lovskih trofej, Ljubljana, 1192(1998).
TROPHY VALUE AND AGE OF HUNTED ROEBUCKS IN DIFFERENT TYPES OF HUNTING GROUNDS ZORAN POPOVI, GAI DRAGAN Summary Trophy value and age of hunted roebucks from tourist hunting game in different types of hunting grounds were studied in this paper. Analysis included 159 trophies assessed according to CIC formula. Average trophy value determined for plain type of hunting ground was 90.80 points, whereas for hilly type of hunting area it was 84.39 points. Plain type of hunting ground characterized by older average age compared to the hilly type, but these differences are not statistically significant. Key words: roe deer, trophy value, age, hunted grounds 5
SPECIFINOSTI HRANIVA KOJE SE KORISTE ZA DODATNU ISHRANE SRNE (Capreolus capreolus L.) NA RAZLIITIM TERENIMA
OREVI NENAD, POPOVI ZORAN, BEUKOVI MILO, GRUBI GORAN1 IZVOD: U odgovarajuim uslovima stanita srne su u stanju da sve svoje potrebe zadovolje raznovrsnom prirodnom hranom. Razlozi za prihranjevanje ove vrste divljai su: deficit hrane u zimskim uslovima, smanjenje prirodnih stanita zbog ovekove aktivnosti, kao i tenja da se postigne bri porast ivotinja i kvalitetniji trofeji. Postoji vie naina za unapreenje ishrane divljih biljojeda: odgovarajue agrotehnike mere u lovitima, plansko gajenje pojedinih biljnih kultura u lovitima i dodatna ishrana divljai. Kljune rei: srna, dodatna ishrana, hraniva. UVOD Ishrana divljai u prirodi moe se u potpunosti bazirati na prirodnoj hrani, ili u izvesnom procentu ukljuivati i razliita hraniva koje ovek unosi radi postizanja odreenih ciljeva (orevi i sar. 2005). Tako, na primer, zimski uslovi i prestanak vegetacije dovode do opte oskudice u prirodnoj hrani, pa je to i najei razlog za dodatnu ishranu u lovitima. Zatim, ovekova aktivnost u poljoprivredi i smanjenje prirodnih stanita (uma i polja) ograniavaju prirodnu ishranu divljai. Zbog toga je ponekada neophodno intervenisati tokom cele godine, kako bi se na nekom stanitu drao i vei broj ivotinja nego to izmenjeni prirodni uslovi ishrane dozvoljavaju. Ishrana utie na varijabilnost telesne razvijenosti i kvalitet trofeja (Popovi i sar. 2003; Popovi i Bogdanovi, 2002), kao i gubitke kod divljai (Popovi i Bogdanovi, 2001). Dodatnom ishranom obezbeuje se bri porast ivotinja i kvalitetniji trofeji, to je naroito vanu za ekonominost lovne privrede (Popovi i sar, 1996; 2004). VRSTE HRANIVA ZA DODATNU ISHRANU SRNA Zelena hrana. Odgovarajuim agrotehnikim merama, pre svega hidromelioracijom vodoplavnih i vlanih zemljita i ubrenjem manje plodnih moe se postii promena botanikog sastava u delovima lovita, i time poveati kvalitet i kvantitet prirodne hrane
Pregledni rad (Review paper) *Ovaj rad je deo projekta Unapreenje lovno-proizvodnih karakteristika divljai evidencioni broj TR-6813B koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine. 1 Dr Nenad orevi, docent, dr Zoran Popovi, docent, dr Goran Grubi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11081 Zemun; dr Milo Beukovi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad
(evkovi i sar. 1991). Pored toga, u lovitima se mogu planski gajiti kultivisane biljne kulture u cilju proizvodnje kvalitetnije hrane za divlja. Za ovu svrhu najpogodnije su leptirnjae (bela detelina, lucerka, grahorica...), ita (kukuruz, ovas...), i korenastokrtolaste biljke (repa, krompir, ioka...). Naroito je znaajna lucerka, kao viegodinja biljna vrsta, koja se odlikuje visokom hranljivom vrednou, visokim prinosima, otpornou prema sui i niskim kulturama, ali i razliitim nainima korienja: za pau, seno, silau ili kao dehidrirana i peletirana (Grubi i sar. 2001). Nabrojane biljne vrste ivotinje mogu koristiti direktno, u zelenom stanju i za ispau, dok se vikovi spremaju (konzerviu), pre svega za zimske intervencije u ishrani, i to u vidu sena, silae i senae, utrapljenih plodova i koncentrovane zrnaste hrane (Popovi i sar, 1996). Seno je dradicionalno najznaajnija kabasta hrana za domesticirane preivare, a po hranljivoj vrednosti najznaajnije je lucerkino (orevi i sar. 2001). Osim toga, seno je najpogodnije hranivo za kupoprodaju, lagerovanje i uvanje, distribuciju po lovitu i smabdevanje ivotinja u duim vremenskim intervalima. Praktino ne postoji opasnost da seno namenjeno srnama konzumiraju neke druge ivotinje (osim jelena), a jedini uslov za ouvanje njegove hranljive vrednosti u hranilitima za dui period jeste zatita od kie i snega u vidu nadstrenica. Meutim, specifinost srna je da konzumiraju veoma male koliine sena, jer su navikli na hranu sa vie od 40% vlage. evkovi i sar. (1991) navode da od ukupne dnevne koliine hrane, jeleni i mufloni konzumiraju ponueno seno u koliini od 8-12%, a srne samo 1%, odnosno 15-20 g/dan. Ova injenica ukazuje da seno ne moe biti jedina ponuena hrana za srne, i da ga treba davati po volji (ad libitum). Kvalitet lucerkinog sena zavisi pre svega od naina suenja, a takoe i od faze razvia, ciklusa vegetacije, naina lagerovanja, duine uvanja, naina upotrebe i dr. (Koljaji i sar. 1993; orevi i sar. 1995). Balirano seno predstavlja najpogodniji oblik za transport i distribuciju u lovitu, ali pod uslovom da je maksimalno ouvan kvalitet sena, bez pojave plesnivosti, a mehaniki gubici svedeni na minimum. Danas su dobro poznati postupci hemijskog tretiranja sena preparatima na bazi propionske kiseline. Ova kiselina kao jako fungicidno sredstvo omoguava sakupljanje i baliranje nedosuenog sena, sa vlagom i do 30% (Bolsen, 1993). Sam postupak je pogodan i za nepovoljne vremenske prilike, a uklapa se u dobro poznato ponaanje srne da radije konzumira dodatu hranu sa veim sadrajem vlage. Korenasto-krtolasta hraniva i voni plodovi (repa, mrkva, ioka, jabuka i sl.) odlikuju se visokim sadrajem vode, velikom svarljivou suve materije i malim procentom proteina, masti, kalcijuma i fosfora. Suva materija se najveim delom sastoji od lako rastvorljivih ugljenih hidrata. U repi i mrkvi dominira saharoza a u ioki inulin. Stona repa je naroito interesantna kao hrana za domae i divlje ivotinje, i moe dati u uslovima suvog ratarenja 20-100 t/ha korena, a u uslovima intenzivne agrotehnike i preko 200 t/ha. ioka (Heliantus tuberosus L.) se moe gajiti u samim lovitima, za nadzemnu zelenu masu ili krtole u zemlji. Krtole ioke mogu konzumirati i divlje svinje, koje ih vade rijui zemlju dok srne i jeleni za to koriste kopita. Jednom zasnovana parcela pod iokom moe da se odrava godinama (i decenija). Krtole ioke imaju tanku pokoicu te se izvaene iz zemlje ne mogu skladititi niti uvati na due vreme (orevi i sar. 1996). U ishrani domaih ivotinja pa i divljai mogu se koristiti i voni plodovi, pre svega jabuke, i to u godinama hiperprodukcije kada niske cene ovih plodova to dozvoljavaju.
Korenasto-krtolasta hraniva i voni plodovi se lako kvare, plesnive i trunu te se mora obratiti naroita panja na njihovo skladitenje i uvanje. Za upotrebu korenastokrtolastih hraniva i vonih plodova u lovitima najvei problem su niske zimske temperature, koje mogu dovesti do zamrzavanja. Upotrebu ovakvih hraniva treba uskladiti sa prognoziranom temperaturom. Krupnije plodove, pre svega stone repe, treba pre davanja ivotinjama obavezno iseckati, uz predhodno uklanjanje mehanike neistoe (zemlje i peska). Radi lake i bre distribucije, preporuuje se uvanje navedenih plodova u trapovima, u blizini hranilita, koje treba obezbediti od divljih svinja, ukoliko ih ima. Silaa i senaa su bioloki fermentisana ili hemijski konzervisana hrana biljnog porekla. To je potencijalno vano hranivo za divlje preivare naih lovita upravo zbog injenice da srne i drugi divlji preivari naih lovita radije konzumiraju hranu sa 40% i vie vlage. Silae se meusobno jako razlikuju u pogledu hranljive vrednosti, a odreena varijabilnost postoji i za silae istog poetnog materijala, ali korienog u razliitim fazama vegetacije, iz razliitih otkosa, od razliitih sorti i hibrida, zavisno od primenjene agrotehnike i dr. (orevi i Dini, 2003). Za korienje silae u dodatnoj ishrani srna kod postoje mala iskustva, za razliku od prakse koja se vie godina koristi pri gajenju jelena u ograenim lovitima (Popovi, 1996). Davanje silae srnama treba uskladiti, slino kao i za korenasto-krtolasta hraniva, sa prognoziranom temperaturom, i time izbei zamrzavanje. To je jedan od najveih problema pri korienju ovakve hrane u zimskim uslovima. Osim toga, neophodno je da se sona hraniva raspodeljuju u hranilitima do 15 sati, jer ih divlja konzumira u toku veeri ili ujutru. Koliina silae koja se raspodeljuje treba da je dovoljna samo za jedno hranjenje, jer se ostaci brzo kvare. Najee se koristi silaa kukuruza, ali je za nju karakteristino obilje energetskih materija (smatra se polukoncentratom) i deficit proteina (orevi i sar. 2004). Nasuprot tome, silaa lucerke i drugih leguminoza je bogatija proteinima. Zbog toga se ove dve silae odlino dopunjuju u pogledu hranljive vrednosti, kako za domesticirane preivare, tako i za divlje herbivore (orevi i sar. 2003). Veoma je interesantna senaa lucerke, hranivo koje se dobija redukovanom fermentacijom u biljnom materijalu sa 4060% vlage, koja se moe efikasnije koristiti u uslovima niskih temperatura. Pored toga, u obzir dolaze i silae od drugih leguminoza, trava i travno-leguminoznih smea Ostala sona hraniva. Za dodatnu ishranu srne mogu se koristiti svei repini rezanci, pivski treber i razliite vone pulpe koje ostaju kao sporedni proizvodi preraivake industrije. Pored problema zamrzavanja ovih hraniva, treba imati na umu i njihovu veliku kvarljivost, kao problem nabavke, transporta do lovita i distribucije ivotinjama. Koncentrati su hranivima sa velikom koncentracijom energije i proteina (zrnevlje biljaka, sporedni proizvodi prehrambene industrije, hraniva ivotinjskog porekla i industrijski proizvedene smee. Divlji herbivori nerado uzimaju suvu koncentrovanu hranu, suve repine rezance i uljane pogae u krupnim komadima. Nasuprot tome, rado konzumiraju vlane repine rezance (svee ili pokvaene), kao i meane obroke na bazi sonih hraniva i koncentrata, to dodatno komplikuje ishranu srna u lovitima za vreme zime i niskih temperatura. Danas je irom sveta veoma aktuelna industrijski proizvedena hrana za ivotinje, i to u formi peleta. Industrijski proizvedene smee mogu biti specijalno napravljene za odreenu vrstu pa i kategoriju ivotinja, sa svim potrebnim hranljivim sastojcima u skladu sa postojeim normativima (tabela 1). Ukoliko se daju posebno, a ne u smei sa sonim hranivima, koncentrovana hraniva treba da su u vidu peleta, jer je tako
onemoguena dekompozicija, smanjena mogunost za mikorbioloku kontaminaciju, i gotovo onemogueno neplanirano konzumiranje hrane od strane ptica. U vidu peleta moe se davati i lucerka, koja se koristi kao izvor proteina i kalcijuma (orevi i sar. 2001).
Tab. 1. Sastav i hranljiva vrednost smea za srne i jelene (Pavlievi i sar., 1999). Tab. 1. Composition and nutritive value of mixtures for roe deer and red deer (Pavlievi et al., 1999) Hranivo Feed Kukuruz Maize Jeam Barley Ovas Oat Lucerkino brano Alfalfa meal Kostobel Penino stono brano Wheat middlings Suvi repini rezanci Dry beet pulp Suncokretova sama Sunflower seed So Salt Predsmea minerala i vitamina Mineral-vitamin premix Ukupno Total Sirovi protein Crude protein, % ME, MJ/kg Ca, % P, % Srna Roe deer 10,0 5,0 15,0 5,0 2,5 10,0 34,0 17,0 0,5 1,0 100 14,15 10,1 0,95 0,66 Jelen Red deer 10,0 8,0 10,0 3,0 10,0 38,0 19,0 1,0 1,0 100 14,08 10,2 1,02 0,73 Podmladak Young animals 10,0 10,0 10,0 3,0 10,0 28,0 27,0 1,0 1,0 100 16,12 10,4 0,95 0,82
Deo potreba moe biti zadovoljen upotrebom prirodne hrane koja je prikupljena u jesen: hrastovog i bukovog ira, kao i kestena. Ovakva hrana mora biri prethodno dobro osuena i pravilno uskladitena, da ne bi dolo do pojave plesni. Pored toga, kesten mora biti zdrobljen jer ga srne ne mogu konzumirati u celom komadu. Minerali i vitamini. Potrebe u mineralnim elementima, pre svega kalcijumu i fosforu, najvee su u dojnih jedinki, zatim u zadnjoj treini bremenitosti, kao i u mujaka u periodu rasta rogova. Masa rogova srndaa je u proseku 500 g (250900 g), sa oko 90 g kalcijuma i 50 g fosfora, a period njihovog rasta (paroenja) traje 120 dana. Za to vreme dnevno deponovanje kalcijuma je oko 5 g i fosfora oko 4 g. Meutim, treba uzeti u obzir da je iskoristivost fosfora i kalcijuma iz razliitih hraniva najee oko 40%. Ove potrebe se zadovoljavaju iz prirodne hrane, ali znatno efikasnije dodatom hranom, pre svega industrijski pripremljenim smeama. Stona so se daje u formi kamene soli za lizanje, a dnevno za srnu je potrebno svega 1 g soli. Danas se kod nas proizvodi briketirana so koja pored natrijum-hlorida sadri i razliite mikroelemente u potrebnim koliinama. Potrebe u vitaminima zadovoljavaju se iz prirodne hrane.
ZAKLJUAK Zavisno od sezone i terena, prirodni izvori hrane za srne mogu biti nedovoljni za postizanje odgovarajuih prirasta i kvaliteta trofeja, te je neophodna dopunska ishrana. U cilju maksimalne efikasnosti dopunske ishrane srna, neophodno je precizno poznavati potrebe ivotinja (u odreenim periodima ivota i uslovima gajenja), hranljivu vrednost hraniva koja se koriste i specifinosti u ishrani srne. Za dopunsku ishranu srna koriste se seno, sona hraniva (korenasto-krtolasta i silaa), koncentrati i mineralni dodaci. Osnovna specifinost dopunske ishrane srna je minimalno konzumiranje hraniva sa suvom materijom manjom od 40%. LITERATURA
BOLSEN, K. (1993): Effect of Alfa-save treatment od dry matter digestibility and voluntary intake of alfalfa hay. Poster presentation at Alltech'ss 9th Annual Symposium on Biotechnology in the Feed Industry, Lexington, Ky. OREVI, N., KOLJAJI, V., PAVLIEVI, A. (1995): Putevi poboljanja kvaliteta kabaste hrane. Zbornik radova, XVI republiko savetovanje ,,Proizvodnja mleka i meda, 8. i 9. jun 1995., Banja Koviljaa. Zbornik radova, 14-29. OREVI, N., KOLJAJI, V., PAVLIEVI, A., GRUBI, G., JOKI, . (1996): Efekti siliranja ioke i lucerke u razliitim odnosima. VIII jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju sa meunarodnim ueem, Novi Sad, 28-31.05.1996. Zbornik radova, 26: 533-539. OREVI, N., KOLJAJI, V., DINI, B., GRUBI, G. (2001): Postupci konzervisanja i efekti korienja lucerke. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62, 220, 285-292. OREVI, N., DINI B. (2003): Siliranje leguminoza (monografija). Institut za istraivanja u poljoprivredi-SRBIJA. Beograd-Vizartis. OREVI, N., DINI, B., GRUBI, G., ALEKSI, D., GLAMOI, D. (2003) Uticaj korienja razliitih vrsta silaa na produkciju i hemijski sastav mleka. Mlekarstvo, 24: 842-849. OREVI, N., ADAMOVI, M., GRUBI, G., BOAROV-STANI, A. (2004): Uticaj organozeolita i uree na hemijski sastav i kvalitet silae cele biljke kukuruza. Biotehnologija u stoarstvu. 20, 5-6: 187-194. OREVI, N., POPOVI, Z., RADIVOJEVI, M., GRUBI, G. (2005): Ishrana srne (Capreolus capreolus L.) i jelena (Cervus elaphus L.) u razliitim uslovima. XIX savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, 16-17.02.2005, Padinska Sakela. Zbornik naunih radova, 11, 34: 161-168. GRUBI, G., OREVI, N., KOLJAJI, V. (2001): Lucerka u ishrani krava. Arhiv za poljoprivredne nauke, 62, 220, 275-284. KOLJAJI, V., KOLARSKI, D., OREVI, N., JOVANOVI, R., PUPAVAC, V. (1993): Uticaj faze razvia i tehnologije suenja na sastav sena lucerke i ekosredinu. Savremena poljoprivreda, 6: 49-54. PAVLIEVI, A., GRUBI, G., JOKI, . (1999): Ishrana domaih ivotinja, divljai i riba. Prirunik-Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd. POPOVI, Z., GAJI, I., BOGDANOVI, V. (1996): Farmsko gajenje obinog jelena. Poegazbornik savetovanja, 128-134.
10
POPOVI, Z., BOGDANOVI, V. (2001): Uzroci gubitaka i njhov uticaj na gazdovanje populacijom srnee divljai. Savremena poljoprivreda, 3-4: 243-245. POPOVI, Z., BOGDANOVI, V. (2002): Uticaj tipa lovita na varijabilnost trofejne vrednosti kod srndaa (Capreolus capreolus L.). Savremena poljoprivreda, 3-4: 199-201. POPOVI, Z., BOGDANOVI, V., GAJI, I. (2003): Ocena varijabilnosti telesnih masa srnee divljai. XVIII savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Padinska Sakela. Institut PKB Agroekonomik. Zbornik savetovanja, 9, 1: 365-371. POPOVI, Z., GAI, D., NOVAKOVI, N. (2004): Proizvodni rezultati gajenja jelena (Cervus elaphus L.) Nauno-struno savetovanje agronoma Republike Srpske sa meunarodnim ueem. Proizvodnja hrane u uslovima otvorenog trita. Zbornik rezimea, 72. EVKOVI, N., PRIBIEVI, S., RAJI, I. (1991): Ishrana domaih ivotinja. Nauna knjiga, Beograd.
SPECIFIC PROPERTIES OF FEEDS USED AS ADDITIONAL FEEDING OF ROE DEER (Capreolus capreolus L.) ON VARIOUS TERRAINS OREVI NENAD, POPOVI ZORAN, BEUKOVI MILO, GRUBI GORAN Summary In appropriate habitat conditions roe deer are able to fulfill all their needs on various natural feeds. The reasons for additional feeding of this game are: feed deficiency during the winter, decreasing in size of natural habitats due to human activity, and the wish to achieve faster gain and better quality of trophies. There are several ways to improve feeding of wild herbivores: various agro-technical measures, organized production of certain plant cultures and additional feeding. Key words: roe deer, additional feeding, feeds
11
MASE I RANDMAN DIVLJIH SVINJA (Sus scrofa L.) U INTENZIVNOM NAINU GAJENJA
ZORAN POPOVI, MILO BEUKOVI, NENAD NOVAKOVI, DRAGAN GAI 1 IZVOD: U radu su prikazane telesne mase divljih svinja razliitih kategorija u intenzivnom nainu gajenja ove vrste u lovitu Crni lug. Prosene mase odstreljene muke nazimadi iznosile su 35,15 kg, enske nazimadi 30,44 kg.. Kod divljih veprova parosena masa je 86,36 kg, sa variranjem u rasponu od 50,3 do 121 kg., dok kod krmaa 81,63 kg, sa variranjem od 42,5 kg do 122 kg. Randman kod muke nazimadi iznosio je proseno 82,87%, enske nazimadi 81,65%, veprova 82,71% i krmaa 83,45%. Kljune rei: divlja svinja, telesna masa, randman UVOD Divlja svinja predstavlja atraktivnu i vrlo cenjenu lovnu divlja. Takoe, ona je naa autohtona vrsta koja se meu krupnom divljai po svojoj brojnosti populacije i ueu u ukupnom odstrelu nalazi na drugom mestu (iza srnee divljai). Prosena godinja vrednost izlova divljih svinja u periodu 19802000 iznosi 674860 US$, dok najvea vrednost u ovom periodu dostie 946.000 dolara (Rankovi, Popovi 2002), to ukazuje i na veliki ekonomski znaaj ove vrste. Gajenje krupne divljai u ograenim lovitima postalo je aktuelno ne samo u naoj zemlji, ve i u itavoj Evropi (Jovanovi, Tarasenko 1984). Zahvaljujui svojim bioekolokim karakteristikama (veliki godinji realni prirast, veliki i brzi telesni prirast, otpornost na tetno delovanje biotikih i abiotikih faktora) divlja svinja se uspeno gaji u ograenim lovitima primenom odgovarajue tehnologije (Lavadinovi 1982). Prema Novakoviu (2003) razlikuju se dva osnovna naina gajenja divlje svinje u ograenim prostorima. Prvi nain je gajenje u jednom ograenom prostoru - celom lovitu ili uzgajalitu svinja (jednostavniji nain koji se primenjuje tamo gde se eli vea gustina populacije), dok je drugi nain gajenje u ograenom prostoru koji se dalje, unutranjom podelom deli na vie odvojenih prostora odeljenja, prema nameni (intenzivniji nain gazdovanja koji je kod nas prvo primenjen u lovitima biveg L..G. Jelen u Baranji).
1
* Izvorni nauni rad (Original scientific paper) Dr Zoran Popovi, docent, Poljoprivredni fakultet Zemun, Dr Milo Beukovi, docent, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, dipl. ing. Nenad Novakovi, mlai istraiva, Institut za umarstvo, Beograd, Mr Dragan Gai, asistent, umarski fakultet Beograd. ** Ovaj rad je finansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije u okviru projekta BTN.6.4.0.0711.A
12
Cilj ovog istraivanja je da se utvrde mase razliitih kategorija divljih svinja u intenzivnom gajenju, njihov randman, kao i da se izvri ocena postignutih proizvodnih rezultata. MATERIJAL I METOD RADA Istraivanja su izvedena tokom 2002.i 2003. godine u lovitu Crni Lug. Ovo lovite se nalazi u blizini Beograda na levoj obali reke Save i prostire se na povrini od 1.055 ha, od kojih je 720 ha ograenog dela. Pregradnim ogradama lovite je izdeljeno na nekoliko proizvodnih celina (Novakovi i sar. 2003). Najvei deo lovita pokrivaju ume hrasta lunjaka, koji u godinama punog uroda ira omoguava dovoljnu koliinu hrane, pored toga ima i 20 ha panih povrina. Merenja divljih svinja razliitih kategorija obavljena su posle izvedenih grupnih lovova u navedenom lovitu. Grla su svrstana u etiri kategorije: kategoriju muke i enske nazimadi (starosti do 6 do 10 meseci) i kategoriju veprova i krmaa (starosti preko 19 meseci). Analizom je obuhvaeno 122 grla, od kojih 54 nazimadi (27 mukih i 27 enskih), 34 vepra kao i 34 krmae. Na odsteljenim grlima merena je masa celog grla kao i masa grla posle odstranjivanja unutranjih organa, sa tanou 0,5 kg. Randman grla izraunat je kao odnos mase grla pre i posle odstranjivanja unutranjih organa izraen u procentima. REZULTATI ISTRAIVANJA Na osnovu tabele 1 moe se videti da su prosene mase odstreljene muke nazimadi 35,12 kg, dok enske 30,44 kg. Prosene mase istih grla bez unutranjih organa su 29,16 kg i 25,15 kg. Neto vea varijabilnost masa odstreljenih grla prisutna je kod enske nazimadi Cv=34,53%. Najvea maksimalna masa izmerena kod muke nazimadi je 55,7 kg, a enske 52 kg, dok su minimalne mase kod iznosile 12,2 kg i 16,8 kg. Kod muke nazimadi najvee mase bez unutranjih organa su 45 kg a enske 46 kg, dok su minimalne kod istih iznosile 9,4 kg i 12,1 kg. Na veliku varijabilnost telesnih masa utie pre svega starost grla, obzirom da je ona varirala od 6 do 10 meseci, na ta je uticalo razliito vreme parenja a samim tim i praenja krmaa. Pored ovoga, na ovo utie vei broj endogenih i egzogenih faktora od kojih je potrebno pomenuti: invadiranost grla endo i ekto parazitima, mehanike povrede, starost i mlenost krmaa, broj prasadi u leglu, nain ishrane krmaa i prasadi u pojedinim delovima lovita, sastav koncentrata i njegova dostupnost razliitim grlima, redovnost ishrane itd. Prosene mase odstreljenih veprova iznosile su 86,36 kg, dok prosene mase bez unutranjih organa 71,56 kg. Mase veprova varirale su u rasponu od 50,30 do 121 kg, dok bez unutranjih organa od 40,5 kg do 104,3 kg. Koeficijent varijacije za iste iznosio je 25,64% i 26,54%. Prosena masa odstreljenih krmaa iznosila je 81,35 kg, dok bez unutranjih organa 68,03 kg. Mase celih grla su varirale u rasponu od 42,5 do 122 kg, dok bez unutranjih organa od 34,3 do 106 kg. Koeficijent varijacije za masu celih grla iznosi 25,59% a za grla bez utrobe 26,80%.
13
Tabela1: Mase divljih svinja posle odstrela (celog grla) i bez unutranjih organa ( kg) Table1: Wild boar body weight: undressed-whole and dressed-eviscerated (kg) Pol (Sex) Mujaci males Starost (Age) Parametar (Parameter) Masa celog grla * Masa bez droba** Masa celog grla* Masa bez droba** Masa celog grla* Masa bez droba** Masa celog grla* Masa bez droba** n Mx Sd Cv (%) Min. Max.
610 months
27
35,12
9,44
26,88
12,20
55,70
27
29,16
7,91
27,13
9,40
45,00
enke females
610 months
27
30,44
10,51
34,53
16,80
52,00
27
25,15
9,58
38,13
12,10
46,00
Mujaci males
>19 months
34
86,36
22,15
25,65
50,30
121,00
34
71,56
18,99
26,54
40,50
104,30
enke females
>19 months
34
81,36
20,82
25,59
42,50
122,00
34
68,03
18,23
26,80
34,30
106,00
* undressed whole body weight;
** dressed eviscerated body weight
U odnosu na israivanja Maletia (2002), koja se odnose na poluintenzivan nain gajenja, postignute su vee prosene mase kod muke nazimadi za 11,49 kg, enske nazimadi 7,21 kg, dok kod veprova i krmaa te vrednosti su bile vee za 21,25 kg, odnosno 20,39 kg. Neto vea varijabilnost masa grla bez unutranjih organa, u odnosu na masu celog grla, prisutna je kod svih ispitivanih kategorija divljih svinja. Na ovo uticaj ima kako kondicija, tako i trenutna sitost grla. Randman ispitivanih kategorija varirao je od 70,76% do 92,55% (Tabela 2). Kod muke nazimadi proseno je iznosio 82,87%, enske nazimadi 81,65%, veprova 82,71% i krmaa 83,45%. Vea varijabilnost je bila prisutna kod krmaa i veprova na ta je pre svega uticala starost i kondicija grla.
14
Tabela 2: Randman razliitih kategorija divljih svinja Table 2: Dressed mass for diferent wild boar categories
Pol (Sex) Mujaci males enke females Mujaci males enke females
Starost (Age) 610 months 610 months >19 months >19 months
n 27 27 34 34
Mx 82,87 81,65 82,71 83,45
Sd 2,57 4,61 3,28 3,49
Cv (%) 3,10 5,65 3,97 4,18
Min. 77,05 70,76 75,56 77,78
Max. 86,21 88,46 88,15 92,55
U odnosu na israivanja u otvorenim lovitima Bridermana (1986), koji navodi da je randman kod divljih svinja normalno oko 80 %, tubea i ostalih (1980) prosena vrednost od 0,765 i Badera (1983) prosena vrednost od 0,795, vrednosti koje smo dobili su neto vie. Prema israivanju Matiolia i Pedonea (1993), sprovedenom u ograenom lovitu, randman mukih grla iznosi 82,3 %, a enskih 83,0 %, tako da vrednosti koje smo dobili su gotovo identine. Postignute telesne mase kod nazimadi manje su u odnosu na istraivanja Novakovia (1996), gde je sprovoena izbalansirana ishrana nazimadi. Na osnovu ovoga moemo konstatovati da i pored propisane tehnologije gajenja i ishrane u ovom lovitu (Beukovi i sar. 2003), postoje propusti koji utiu na slabije proizvodne rezultate u ovom sistemu gajenja. Ovo se pre svega ogleda u nedovoljnoj, neredovnoj i neravnomernoj ishrani prasadi. ZAKLJUAK Na osnovu dobijenih rezultata mogu se izvesti sledei zakljuci: Prosene mase odstreljene muke nazimadi 35,12 kg, dok enske 30,44 kg. Najvea maksimalna masa izmerena kod muke nazimadi je 55,7 kg, a enske 52 kg, dok su minimalne mase kod iznosile 12,2 kg i 16,8 kg. Mase odstreljenih veprova proseno su iznosile 86,36 kg, sa variranjem u rasponu od 50,3 do 121 kg. Masa krmaa iznosila je u proseku 81,36 kg, sa variranjem od 42,5 kg do 122 kg. Randman kod muke nazimadi proseno je iznosio 82,87%, enske nazimadi 81,65%, veprova 82,71 i krmaa 83,45%. Tehnologija gajenja i ishrana izbalansiranim smeama, mora se u potpunosti ispotovati u svim fazama.
15
LITERATURA
BADER, W.: Untersuchungen beim Wildschwein, Disertacion, Munchen, 85(1983). BEUKOVI M., POPOVI Z., GAI D., STANAEV VIDICA., NOVAKOVI N.: Efekat strukture smea za prehranjivanje divljih svinja (Sus scrofa L.) na telesnu masu prasadi u lovitu Crni lug. Savremena poljoprivreda, 52(34)107109(2003). BRIEDERMANN, L.: Schwarzwild, VEB, Berlin, 540(1986). JOVANOVI, V., TARASENKO, B.: Uzgoj divljai visokog lova u ograenim lovitima, Zbornik radova simpozijuma Zdravstvena zatita i uzgoj divljai, 26. oktobar 1984.godine u Novom Sadu, Savez veterinara i veterinarskih tehniara Jugoslavije, Beograd, 3754(1984). LAVADINOVI, M.: Prouavanja mogunosti i savremenih tehnologija gajenja divljih svinja u ograenim lovno-uzgojnim centrima, Magistarski rad, umarski fakultet, Beograd, (1982). MALETI, V.: Srednje mase divljih svinja u razliitim starosnim klasama i randman mesa pri poluintenzivnom gajenju u ogradama. Biotechnology in Animal Husbandry 18. (56)285289 (2002). MATTIOLI, S., PEDONE, P.: Dressed versus undressed weight relatioship in wildboars (Sus scrofa) from Italy, Ibex J.M.E., (3)7273(1993). NOVAKOVI, V.: Divlja svinja (Sus scrofa L.), Lovaki savez Srbije, Beograd, (2003). NOVAKOVI, V.: Uticaj mera gazdovanja na poveanje produkcije mesa kod divljih svinja. Zbornik radova sa savetovanja Savremeni aspekti gajenja, zatite i korienja divljai u funkciji razvoja brdsko planinskih podruja Jugoslavije, 120126(1996). RANKOVI, N., POPOVI Z.: Dinamika odstrela i vrednost izlova nekih vrsta divljai u Srbiji, Savremena poljoprivreda, (34)195(2002). STUBBE, I. et all.: Die Korperentwicklung des Schwarzwildes im Wildforschungsgebiet Hakel.Beitr, Jagd und Wildforsch., (11)245259(1980).
BODY WEIGHT AND DRESSED MASS IN WILD BOAR (SUS SCROFA L.) BREEDING IN INTENSIVE SYSTEM POPOVI Z., BEUKOVI M., NOVAKOVI N., GAI D. Summary Mean weights for young mails was 35,12 kg, and for females 30,44 kg. Maximum weight for young mails was 55,7 kg, and for females 52 kg, while minimum was 12,2 kg and 16,8 kg. Average weight for adult mails was 86,36 kg, ranged from 50,3 to 121 kg, while average weight for adult females was 81,35 kg, ranged from 42,5 kg to 122 kg. Average dressed mass for young mails was 82,87 %, for young females 81,65%, adult mails 82,71% and adult females 83,45%. Key words: wild boar, body weight, dressed mass. 16
SINDROM EVROPSKOG ZECA U VOJVODINI

MILAN VAPA, VOJISLAV JOVANOVI, DUAN ORLI1 IZVOD: U poslednjih deset godina svedoci smo pada populacije zeeva u celoj Evropi, pa i u naoj zemlji.Pored nekih relativno poznatih uzroka (intenzivna agrotehnika, urbanizacija, razvoj saobraajne mree, lovni pritisak, predatori, krivolov) koje su u domenu ovekove delatnosti, jedan od faktora moe biti i specifine prirode tj. uzronici raznih bolesti. U ovom radu re je o nedovoljno poznatom oboljenju koje bi moglo biti jedan od razloga smanjenja populacije zeca, a poznato je pod imenom Sindrom evropskog zeca, ili EBHS sindrom (European Brown Hare Syndrome). Kljune rei: zec, EBHS, patoloki nalazi UVOD Pre skoro 30 godina u naoj strunoj lovakoj literaturi zabeleno je oboljenje zeeva koje se manifestovalo naglim uginjavanjem veeg broja ivotinja (Valentini, 1976). Meutim, zbog prirode oboljenja i nepoznavanja uzronika ova nova nepoznata bolest oznaavana je razliitim imenima: zeija kuga, zeija zaraza, hemoragina septikemija, iznenadna zeija smrt (Valentini, 1976, 1981, Jovanovi i Tarasenko, 1981, 1984, Jovanovi i sar., 1997, Orli i sar., 1989). Veina uginulih ivotinja bila je u dobroj kondiciji, a iz leeva se nisu uvek mogle izolovati bakterije, pa se posumnjalo da je brza smrt nastala usled trovanja hranom ili pesticidima korienim u poljoprivredi. Kasnija ispitivanja nisu opravdala ove pretpostavke. Prva detaljnija istraivanja zapoeta su tek kada je zapaena slinost ovog oboljenja sa simptomima ve poznate virusne bolesti kod kunia tzv. Virusne hemoragine bolesti kunia-RHD (Rabbit Haemorhagic Desease). Ipak, i tada, su ova ispitivanja imala za cilj da utvrde ulogu zeeva u prenoenju ove bolesti na kunie, a ne u svrhu otkrivanja uzronika oboljenja kod zeeva. Prvi nagovetaj ove bolesti doao je iz vedske (Gustaffson i sar., 1981) koji su nali specifina antitela u serumu zeeva u periodu naglog opadanja brojnosti zeije populacije u Evropi. Meutim, do kraja 80-tih godina malo se uradilo na utvrivanju etiologije ove bolesti. Konano, tek 1989 godine (Gavier i Morner, 1989), je u vedskoj utvreno da je to potpuno novo virusno oboljenje zeeva, koje se razlikuje od hemoragine bolesti kunia. Oboljenje je nazvano Sindrom evropskog zeca, ili skraeno EBHS. Uzronik bolesti je virus, od koga oboljevaju samo zeevi i ne prenosi se na kunie.
1
Prof. dr Milan Vapa, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Prof. dr Vojislav Jovanovi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Prof. dr Duan Orli, Veterinarski institut , Novi Sad
17
Ranijih godina ali i kasnije, posle ovog nalaza, u Evropi je opisano slino oboljenje kod zeeva: u Nemakoj (Eskens i sar., 1987), Francuskoj (Louzis i sar. 1988), Italiji (Poli, 1988, Lavazza i Capucci, 1996), Danskoj (Henriksen i sar., 1989, Dietz i Erikson, 1990), Belgiji (Okerman i sar., 1989). U bivoj Jugoslaviji prvi detaljniji rad i sumnja da je u pitanju ba EBHS izneli su Sotari i sar. (1991) u Hrvatskoj, a u naoj zemlji Vapa i elmi (1997, 1999). MATERIJAL I METODE Kao materijal za ispitivanja, ovog novog oboljenja, posluilo nam je 7975 leeva zeeva (proseno godinje 266) dostavljenih iz vojvoanskih lovita i pregledanih u periodu od 19721988 u Laboratoriji za lovstvo Poljoprivrednog fakulteta, a od 1989 do danas na Veterinarskom institutu u Novom Sadu. Raena je detaljna obdukcija leeva sa utvrivanjem promena na pojedinim organima, kao i bakterioloka i parazitoloka ispitivanja. Zbog karakteristine klinike slike i postmortalnog nalaza i nepoznavanja uzronika, vreno je ispitivanja uticaja starosti, pola, godinjeg doba i stepena parazitarnih invazija na pojavu bolesti. REZULTATI I DISKUSIJA Pretpostavlja se da je prvi sluaj nepoznatog oboljenja zeeva, danas nazvanog Sindrom evropskog zeca, zabeleen je u Vojvodini 1965 godine na leu jedne enke stare oko 1 godinu. Le je naen prilikom prebrojavanja divljai u lovitu LD Novi Sad. Le je bio u dobroj kondiciji, sa iscedk iz nosa ruiaste boje. Pri otvaranju lea zapaeno je da je eludac pun svee zelene hrane. Grkljan i dunik su bili hemoragino zapaljeni, tamno crvene boje, sa neto penuavog sadraja, plua edematozna sa hemoragijama, jetra na izgled bez vidljivih promena. Slezina je bila poveana, zaobljenih rubova. U tankim crevima hemoragino zapaljenje, a u debelom crevu petehije i ekhimoze. Ostali organi su bili bez vidljivih promena. Poveanje slezine dovelo nas je u sumnju da se eventualno radi o Tularemiji, za koju znamo da se u Vojvodini posle drugog svetskog rata nije pojavljivala. Hemoragije i druge promene na pluima, srcu i crevima upuivali su na Pasterelozu ili akutno trovanje pesticidima. Meutim, bakterioloki nalazi i bioloki ogledi na mievima, kao i toksikoloke analize bile su negativne. U periodu ispitivanja od 7975 pregledanih leeva zeeva ova nepoznata bolest je utvrena kod 278 zeeva (Tabela l).
18
Tabela 1. Pojavljivanje zaraze Sindrom evropskog zeca po godinama Table 1. Appearance of desease from 1972 to 2001 years Godina Year 1972 1973 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 Ukupno Mesec Month Mart, Oktobar, Novembar, Decembar Oktobar Oktobar, Novembar, Decembar Januar, Februar, Oktobar, Novembar Februar, Novembar Septembar, Novembar Septembar, Oktobar, Novembar April, Oktobar, Novembar Maj, Oktobar, Novembar Oktobar, Novembar Oktobar, Novembar Oktobar Jul, Oktobar Maj, Oktobar Oktobar, Novembar Oktobar Maj Novembar Oktobar Maj, Oktobar, Novembar Februar, Oktobar Novembar April Mart, Oktobar April, Novembar Mart, Novembar, Decembar Mart, Decembar Mart, Oktobar, Novembar, Decembar Broj lovita Hunting ground 4 1 8 10 7 19 5 5 5 8 6 2 2 6 4 8 1 1 1 6 3 1 1 2 3 4 2 7 127 Broj zeeva Number of hares 7 2 14 17 16 74 7 8 11 16 13 3 4 9 7 12 2 3 2 10 6 3 2 3 4 8 2 13 278
19
Bolest se u najveem broju sluajeva javljala u mesecu oktobru i novembru, a znatno manje u martu i aprilu (Tabela 2).
Tabela 2. Pojava zaraze po mesecima Table 2. Appearance of deseas during year Mesec/Month Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Svega n 1 5 14 11 5 2 2 14 100 110 14 278 % 0,4 1,8 5,0 4,0 1,8 0,7 0,7 5,0 36,0 39,6 5,0 100,0
U pojedinim lovitima bolest je utvrena u toku jedne ili za redom do deset godina (Tabela 3).
Tabela 3. Broj lovita u kojima je zaraza utvrena u toku vie godina Table 3. Number of hunting ground with deseasein particular years Broj godina Broj lovita 1 33 2 20 3 18 4 16 5 9 6 9 7 11 10 11
U naim oglednim lovitima, koja su bila pod naom stalnom kontrolom cele godine, bolest je registrovana tokom veeg broja godina. Pri obdukciji zeeva uginulih sa simptomima ove bolesti, ispitivanjem uestalosti promena na pojedinim organima (Tabela 4) utvreno je sledee: kod 278 pregledanih zeeva (100%) kondicija je bila dobra, naene su izrazite promene na duniku, pluima, jetri i slezini, a eludac je bio pun sadraja. Kod 263 zeca (94%) sluzokoa eluca bila je promenjena, u 253 lea (91%) naene su promene na tankim crevima, a u 239 (86%) sluaja promene na srcu. Promene na limfnim vorovima utvrene su kod 199 zeeva (72%), na bubrezima kod 94 lea (69%) i na sluzokoi debelih creva kod 141 zeca (51%). Kod 121 lea (44%) utvren je iscedak iz nosa, a kod 87 enki (31%) iscedak iz vagine i kod 86 (24%) promene na materici, dok su promene na mokranoj beici evidentirane u 3 (1%) lea.
20
Tabela 4. Uestalost patoanatomskih promena na organima Table 4. Frequency of pathological findings on examined organs Spoljanji nalazi/ External findings Kondicija: dobra Iscedak iz nosa Iscedak iz vagine Unutranji nalazi/ Internal findings Promene na traheji (jako hemoragino zapaljenje sa penuavim sadrajem) Promene na pluima (edem sa hemoragijama, katkada sa otiscima rebara) Promene na srcu (petehije i ekhimoze najee na epikardu i endokardu) Promene na jetri (hiperemija sa nekrotinim fokusima) Promene na slezini (hiperemija, zaobljeni rubovi, katkada u obliku cigarete) eludac (pun normalnog sadraja) Promene na sluzokoi eluca (krvavljenja razliitog intenziteta) Promene na tankim crevima (jae ili slabije zapaljenje sa hemoragijama) Promene na debelom crevu (zapaljenje sa hemoragijama razliitog stepena) Promene na bubrezima (hiperemija razliitog stepena, esto jae u sri) Promene na materici (kataralno ili hemoragino zapaljenje razliitog stepena) Promene na mokranoj beici (preteno petehije) Promene na limfnim vorovima (poveanje i mramoriranost) n 278 121 87 278 278 239 278 278 278 263 253 141 194 68 3 199 % 100 44 31 100 100 86 100 100 100 94 91 51 69 24 1 72
Na osnovu bakteriolokih nalaza se uoava da je u najveem procentu (28,6%) pregledanih leeva nalaz bio negativan, u 20,6% naene su Pasterele, u 12,6% Diplokokus pneumonie i u 11,1% Eerihije koli, dok su ostale bakterije bile prisutne u znatno manjem broju (Tabela 5).
Tabela 5. Bakterioloki nalazi Table 5. Bacteriological findings Vrste bakterija / Name of bacteria Pasteurella multocida Pasteurella cuniculiseptica Diplococcus pneumoniae Staphylococcus pyogenes (AB 2) Nediferencirane coccae Klebsiella Proteus sp Escherichia colli (AB 1) Corinebacterium pyogenes Bacillus cereus Clostridium perfrigens Bacillus sp (nediferentovane) Saprofitske bakterije Negativni nalazi Svega n 12 1 8 2 2 3 1 7 2 2 2 1 2 18 63 % 19,0 1,6 12,6 3,2 3,2 4,8 1,6 11,1 3,2 3,2 3,2 1,6 3,2 28,6 100,0
21
U pojedinim regionima Vojvodine bolest je utvrdena u 26 lovita Bake, 15 Banata i 15 Srema. Ovo je razumljivo ako se zna da Baka obuhvata znatno vee lovne povrine od Banata i Srema, i da je u Bakoj gustina populacije zeije divljai u proseku najvea. U pogledu mogueg uticaja ovog oboljenja na stanje populacije, karakteristian je sluaj u jednom lovitu, prilino izolovanom prirodnim granicama sa velikom gustinom populacije (ogledno lovite u blizini reke Tise), u kojem je 1978 godine dolo do masovnog oboljenja i uginua zeeva. U jesenjem periodu (septembar novembar) naeno je preko 50 leeva kod kojih je registrovana ova nepoznata bolest. U cilju spreavanja irenja u toku jeseni je izvren odstrel svih zeeva svakodnevnim izlaskom veeg broja lovaca sa psima sve do februara meseca. Revir je ostavljen bez zeeva dve godine, posle kog vremena su naseljeni zeevi iz drugih revira. Najvei broj uginulih zeeva (81%) naroito mladih, bio je invadiran endoparazitima u jakom stepenu (Jovanovi i Tarasenko, 1981). to se tie uticaja dobi uzrasta na pojavu bolesti utvrdili smo da je od zeeva uginulih od ovog oboljenja 51% bilo u u dobi od jedne godine, a 49% u dobi od dve i vie godina. Pol zeeva nije imao uticaja na pojavu bolesti (Jovanovi i Tarasenko, 1984). ZAKLJUAK Uzimajui u obzir navedene nalaze autori smatraju da bi se bolest zeeva koja se kod nas pojavljivala sa slinim simptomima kao u drugim zemljama, praena znatnim uginuima i u isto doba godine (jesen zima), a kojoj su davani razni nazivi, mogla smatrati EBH sindromom. Zbog toga bi se i kod nas trebale preduzeti opsene mere kako bi se u potpunosti sagledala epizootioloka situacija u pogledu ove i drugih bolesti divljai i na vreme osposobile naune ustanove za dijagnostiku EBHS. LITERATURA
DIETZ, H.H., ERIKSON, P.: European brown hare syndrom in Denmark. VI th Internationale conference on wildlife of the Wildlife Asocciation 1990. Publ. Academie of sciences. Berlin (1990). GAVIER, D., MORNER, T.:The european brown hare syndrome in Sweden. Sonderdruck aus Verhandlungsbericht des 31 International Symposium uber die Erhamlimgen der ZOO und Wildtiere. 261264. Academie Verlag. Berlin (1989). ESKENS, V., KLIMA, H., NILZ, J., WIEGAND, D.: Leberdystrophie bei Hasen. Tierartzliche praxis 13. 229235 (1987). JOVANOVI, V., TARASENKO, B.: Zeija zaraza u Vojvodini sa posebnim osvrtom na uticaj starosti, pola i godinjeg doba na pojavu ove bolesti. Veterinarski glasnik 6. 571575 (1984). JOVANOVI, V., TARASENKO, B.: Zeija zaraza u Vojvodini sa posebnim osvrtom na stepen parazitarnih invazija na pojavu ove bolesti. Veterinarski glasnik 8. 465470 (1981). JOVANOVI, V., ORLI, D., AKOVI, D.: Problemi zdravstvene zatite zeca u savremenim agrosistemima Vojvodine. Simpozijum iz Lovstva. Novi Sad 5665 (1997). LAVAZZA, A., CAPUCCI L.: Importanza del EBHS nella gestione della Lepre. Supl. Ric. Selvaggina. XXIV 367389 (1996).
22
LOUZIS, C.: Hemorrhagic septicaemia syndrome in the European hare in France.Proc. Meeting Desease of hares and European brown hare syndrome.114. Uppsala, Sweden (1988). OKERMAN, L., VAN de KERCKHOVE, P., OSAER, S., DEVRIESE, L., UYTTEBROEK,E.: European brown hare syndrome bil in gevangenschlap levende hazen (Lepus capensis) in Belgie.Vlaams Diergeneeskd. Tijds. 58, 4446 (1989). ORLI, D., DUJIN, T., ELMI, V., GLAVII, M.: Istraivanja ekolokih uzroka patoloke slike zeijih populacija Vojvodine sa osvrtom na masovna uginua tokom jeseni. XIII Jugoslovensko savetovanje veterinara, Zbornik kratkih sadraja, Primoten 94 (1989). OTARI, B., LIPEJ, Z., PAUKOVI, : Dissapperance of free living hares in Croatia:European Brown Hare Syndrome.Veterinarski arhiv 61 (3) 133150 (1991). VALENTINI, S.: Zeija kuga. Simpozijum o lovstvu. Beograd 233234 (1976). VALENTINI, S.: Bolezni divljadi. Lovska zveza Slovenije (1981). VAPA, M., ELMI,V.:Sadanje stanje i budunost evropskog zeca. Simpozijum iz lovstva. Novi Sad 33 45 (1997). VAPA, M., ELMI, V.:EBHS sindrom ili zeija kuga. Lovake novine 10 (1999).
EUROPEAN BROWN HARE SYNDROME IN VOJVODINA MILAN VAPA, VOJISLAV JOVANOVI, DUAN ORLI Summary Carcases of 7975 European Brown Hares were examined in our laboratory from 1973 to 1988 years. On the basis of pathomorphological results we assumed that in 278 EBHS disease was present. All other findings as bacteriological, toxicological and biological were negativ. Key words: Hare (Lepus Europaeus Pallas), European Brown Hare Syndrome
23
PRILOG POZNAVANJA KOLERE PASTERELOZE U RODITELJSKOM JATU FAZANA

MILO KAPETANOV, DUAN ORLI, DUBRAVKA POTKONJAK, MAJA VELHNER, IGAR STOJANOV1 IZVOD: Pastereloza ili kolera fazana je zarazna bolest, za koju su prijemive sve vrste ptica. Bolest je prouzrokovana bakterijskim vrstama iz roda Pastuerella. Naim ispitivanjem eleli smo da iznesemo nain nastajanja,tok bolesti, mortalitet i efekte terapije kod odgoja roditeljskog jata fazana. Bolest, kolera, se pojavila u 11. 14. 20. 23. i 27. nedelji uzrasta na 1500 jedinki. U prva dva sluaja (11 i 14 nedelja) bolest je imala perakutan i akutan septikemian oblik, sa brzim uginuem u roku od 20 do 48 sati sa oskudnim klinikim znacima, i esto je uginue jedini znak infekcije u jatu. Post mortem dominirale su promene karakteristine za optu septikemiju. Kod leeva fazana uginulih u uzrastu od 20, 23 i 27 nedelja bio je konstatovan i hronian tok bolesti. U svih pet sluajeva bolesti u jatu je iz jetre i srca izolovana Pasteurella multocida u istoj kulturi. Mortalitet se kretao kod svake pojave bolesti od 3 do 5%. Na osnovu antimikrobne osetljivosti, izolat P. multocida je pokazala osetljivost na brojne antibiotike, ukljuujui amoksicilin, flumekvin i oksitetraciklin. Terapija je sprovoena kroz vodu za pie i hranu. Kljune rei: Pasteurella, roditeljsko jato fazana, tok bolesti, terapija. UVOD Pastereloza ili kolera fazana je zarazna bolest, za koju su prijemive sve vrste ivine. Bolest prouzrokuje najee Pasteurella multocida uzronik iz familije Pastuerella. Pojavljuje se u perakutnom, akutnom i hroninom toku. Za pojavu oboljenja, pored pasterela kao ubikvitarnih mikroorganizama, potrebno je i sadejstvo spoljanjih potpomauih faktora, koji dovode do slabljenja optih odbrambenih snaga organizma (Orli, 1991). Naim ispitivanjem eleli smo da iznesemo: nain nastajanja bolesti, tok bolesti, mortalitet i efekte terapije kod odgoja roditeljskog jata fazana.
Dr Milo Kapetanov, nauni saradnik., dr Duan Orli, vii nauni saradnik., dipl. vet Dubravka Potkonjak, istraiva pripravnik., dr Maja Velhner, vii nauni saradnik., mr Igor Stojanov, istraiva saradnik. Nauni institut za veterinarstvo Novi Sad.
24
MATERIJAL I METODE RADA Roditeljsko jato u koliini od 1500 jedinki odgajano je u otvorenim objektima sa zemljanim podovima, nastrenicama koje su pokrivene ianim mreama. Odgoj jata je vren tokom leta, jeseni I zime. Iz suspektnih organa (jetrica I srca) uginulih jedinki vrena je bakterioloka izolacija uzronika uginua u jatu. Doneti uzorci su direktno, ezom, zasejavani na krvni i McConkey agar. Sitne rosaste kolonije, specifinog mirisa, koje su porasle na krvnom agaru ali ne i na McConkey, bile Gram () i u razmazu imale izgled kokobacila, imale pozitivan katalaza i oksidaza test, i koje su pokazale osetljivost prema penicilinu determinisane su biohemijskim nizom kao Pasteurella multocida (P.J. Qvinn i sar 1998). REZULTATI RADA I DISKUSIJA Bolest, kolera, se pojavila u 11, 14, 20. 23 i 27. nedelji uzrasta roditeljskog jata fazana. Jato je odgajano u vrlo oteanim uslovima zbog estih kia, podzemnih voda, velikog isparavanja i korienjem zimi smrznutog kupusa kao dopunskog hraniva. U prva dva sluaja (11 i 14 nedelja) bolest je imala perakutan i akutan septikemian tok, sa brzim uginuem u roku od 20 do 48 sati sa oskudnim klinikim znacima, i esto je uginue jedini znak infekcije u jatu. Post mortem dominirale su promene karakteristine za optu septikemiju ukljuujui vaskularne poremeaje kao rezultat generalizovane pasivne hiperemije i kongestije u leu. U abdominalnom i koronarnom masnom tkivu esto su bile prisutne petehije i ehimoze, a krvarenja su se uoavala u sluznici creva (Christensen, sar., 2000). Kod leeva fazana uginulih u uzrastu od 20, 23 i 27 nedelja bio je konstatovan i hronian tok bolesti. Obolele jedinke ispoljavale su depresiju, dispnoju, rinokonjuktivitis kao i fibrinonekrotini dermatitis ukljuujui kaudalne delove lea (Chin, R. P., 2001). U svih pet sluajeva bolesti u jatu je iz jetre i srca izolovana Pasteurella multocida u istoj kulturi (Kapetanov i sar., 2000; Orli i sar., 1998; Vidi i sar., 2000). Mortalitet se kretao kod svake pojave bolesti od 3 do 5% (Orli i sar. 2002). Na osnovu antimikrobne osetljivosti, izolat P. multocida je pokazala osetljivost na brojne antibiotike, ukljuujui amoksicilin, flumekvin i oksitetraciklin. Terapija je sprovoena kroz vodu za pie i hranu (Popova i sar., 2002). Prikaz antimikrobne osetljivosti izolata P. multocide. REZULTATI BAKTERIOLOKOG ISPITIVANJA Redni broj i oznaka uzorka: 1. 385 jetra, srce fazana Ispitivana karakteristika: Izolacija, identifikacija i determinacija mikroorganizama (pastereloza) Metoda ispitivanja: Uzorak 1: Aerobna kultivacija Uzorak 1: Mikroskopija Uzorak 1: Biohemijski Jedinica mere: ima/ nema Referentna vrednost: negativan nalaz Vrednosti u uzorku: 1. Pasteurella multocida (AB 1) Dodatni podaci: Antibiogram Difuzioni disk (AB 1) 25
Penicilin Gentamicin Floron Trikvin Neomicin 245 Ampicilin Linkomicin Enrofloksacin Flumekvin Linko-spektin Amoksicilin Nalidiksina kiselina Oksitetraciklin Kvinabik Kolistin Doksiciklin
Napomena:
3 2 1 1 1 2 1 12 3 3 3 1 3 3 1 3
I intermedijaran (12, 2) nije raeno
R rezistentan (0, 1) S senzitivan (2-3, 3)
ZAKLJUAK Nastanku bolesti pripisuju se permanentno loi uslovi dranja, smetaja i ishrane. Bolest roditeljskog jata fazana je u navedenim sluajevima prolazila od perakutnog preko akutnog do hroninog toka. Mortalitet se u proseku kod svakog sluaja pojavljivanja kretao od 3 do 5%. Uz primenu najboljih antibiotika sa napravljenog antibiograma postizani su uspeni rezultati u leenju bolesti. Meutim, dralac roditeljskog jata fazana nije bio u mogunosti da otkloni loe uslove dranja, smetaja i ishrane i nije unitavao jedinke koje su bile kliconoe, pa se bolest u toku odgoja roditeljskog jata pojavljivala pet puta. LITERATURA
Chin, R. P., Goshgarian, M. : Infraorbital sinusitis assiociated with Pasteurella multocida in penraised ring-necked pheasants. Avian Diseases 45 (2): 540543. 2001. Christensen, J. P., and M. Bisgaard: Fowl cholera. Rev. Sci. Tech. 19:626637. 2000. Christensen, J. P., Bisgaard, M. : Avian pasteurellosis: taxonomy of the organisms involved and aspects of pathogenesis. Avian Pathology 26 (3): 461483. 1997. Einum P., M. Kiupel, and C. Bolin: An Outbreak of Fowl Cholera in Ring-Necked Pheasants (Phasianus colchicus). Avian Diseases 47: 777780. 2003. Glisson, J. R., Hofacre C. L., and Christensen, J. R.: Fowl cholera. In Diseases of poultry. 11th Ed. Iowa State Press. Ames. 2003. Herenda, D. C., and D. A. Franco: Poultry diseases and meat hygiene: a color atlas, 1st ed. Iowa State University Press, Ames, IA. 1996.
26
Kapetanov M., D. Orli, I. Stojanov: Prilog poznavanja kolere pastereloze u roditeljskim jatima. ivinarstvo ISSN 03544036,35,11, str. 211213, 2000. Karen E. Burns, Jaime Ruiz, and John R. Glisson : Evaluation of the Effect of Heating an OilEmulsion Pasteurella multocida Bacterin on Tissue Reaction and Immunity. Avian Diseases 47: 5458. Orli D. : Uticaj dananjih ekolokih uslova na gajenje i zdravstveno stanje sitne pernate divljai. Zbornik IV savet. ,,Divlja i priroda, 140, Brioni, 1991. Orli D., M. Lali, M. Kapetanov, Radojka Kapetanov, Ljiljana Suvajdi: Zdravstvena problematika u karantinu i prometu ivine i divljai u AP Vojvodini, IV Jugoslovenski epizootoloki dani sa meunarodnim ueem, Mataruka banja, Zbornik referata i kratkih sadraja, 5859, 2002. Orli D., V. Jovanovi., R. Ljubojevi: Zatita zdravlja pernate divljai i mere kontrole. VII Kongres veterinara Jugoslavije sa meunarodnim ueem, Zbornik radova II, Beograd 1998, str 451456. Referat po pozivu. 1998. Popova, T. P. and Y. M. Tzvetkov: Fowl cholera in pheasants (Phasianus colchicus) etiological investigation and effect of therapy with thiamphenicol. Bulg. J. Vet. Med., 5, No1, 2328. 2002. Quinn P.J., ME Carter, BK. Markey: Clinical veterinary microbiology mosby internacional, Linton House, London, Reprinted 1998. by Maosby Secion 2: Bacteriology, Pastreurelle species, pp 254 258. 1998. Vidi Branka, M. Gagrin, D. Orli: Dokazivanje toksinih svojstava sojeva Pasteurella multocida serotip D izolovanih iz brisa nosa svinja, 12 Savetovanje veterinara Srbije, Vrnjaka Banja, Zbornik radova i kratki sadraji, str. 238, Beograd, Srpsko veterinarsko drutvo, 2000.
CONTRIBUTION TO COGNITION OF FOWL CHOLERA PASTEURELLOSIS IN PARENTAL PHEASANT FLOCK KAPETANOV, M.,ORLI, D.,POTKONJAK, DUBRAVKA., VELHNER, MAJA., STOJANOV, I. Summary Pasteurellosis in pheasants (fowl cholera) is a contagious bacterial disease that can cause death in all avian species. The cause of disease are Pasteurella spp. In our investigation, pathogenesis, course of disease, mortality rate and effects of specific therapy in parental flock of pheasants during rear are described. Disease occurred in a flock of 1500 pheasant parents at 11th week of age and 14th, th 20 , 23rd and 27th week of age, subsequently. During first two episodes (11th and 14th weeks of age), disease had characteristics of peracute and acute septicaemia with poor clinical signs followed by mortality 20 to 48 hours later. In most cases, death was the only sign of disease. On necropsy, pathological changes indicating septicaemia were present. Signs of chronical disease were also present at 20, 23 and 27 weeks of age. Mortality rate in pheasant flock per episode was 3 to 5%. 27
In all cases, Pasteurella multocida was isolated in pure culture from samples of heart and liver. Isolate P. multocida showed sensitivity to numerous antibiotics, including amoxicillin, flumequine and oxitetracycline. According to these results, specific therapy was applied through drinking water and food. Key words: Pasteurella sp., parental pheasant flock, course of disease, therapy.
28
SUZBIJANJE VODENIH KOROVA PRIMENOM BIOMANIPULACIJE BELIM AMUROM

STEVAN MALETIN, SLOBODANKA STOJANOVI1 IZVOD: Izuavajui meliorativne osobine i efikasnost belog amura u cilju suzbijanja prekomernog razvoja makrofitske vegetacije u pojedinimim deonicama detaljne kanalske mree hidrosistema DunavTisaDunav, konstatovano je da ova biljojeda riba najvie preferira submerzne i emerzne vrste vodenih korova (Ceratophyllum demersum i Myriophyllum spicatum, odnosno Typha angustifolia i T. latifolia), postiui istovremeno dobre rezultate duinskog i masenog rasta, kao i opteg stanja uhranjenosti. Na osnovu dobijenih rezultata istraivanja moe se zakljuiti da beli amur predstavlja izvanrednog biomelioratora u supresiji neeljene ekspanzije akvatine flore u hidromeliorativnim sistemima. Za efikasno sprovoenje biomanipulativnog zahvata neophodno je kontrolisano poribljavanje u smislu izrade detaljnog programa koji bi obuhvatao veliinu, uzrast i gustinu nasae ribe i blagovremeno izlovljavanje starijih primeraka. Najbolji rezultati u odravanju optimalne pokrovnosti akvatinih korova mogu se oekivati kombinovanjem ove bioloke metode sa uobiajenim mehanikim (koenje) i hemijskim (primena herbicida) tretmanima. Kljune rei: beli amur, biomanipulacija, vodeni korovi, hidrosistem DTD UVOD Proces ubrzane eutrofizacije je karakteristian za manje stajae vode, a naroito je izraen u detaljnoj kanalskoj mrei Hs DTD, kao posledica permanentnog upliva nutrijenata i vodnog deficita tokom leta. Tom prilikom se tokom svake vegetacione sezone u kratkom vemenskom periodu premauje gornja granica kapaciteta stanita, pa se na taj nain gotovo potpuno eliminie mo samopreiavanja ovih malih vodotoka. Kao krajnji ishod degradacije ekosistema manifestuje se poremeaj ravnotee izmeu lanova biocenoze na relaciji producentikonzumentireducenti, poveana obraslost i zamuljivanje, to dalje vodi ka destrukciji, odnosno distrofiji hidroekosistema. Jedna od pogodnih biolokih mera, koja omoguuje odravanje stabilnosti vodenih basena u smislu kontrolisanog razvoja vodene vegetacije je uvoenje belog amura (Ctenopharyngodon idella) koji moe da odrava stanje dinamike ravnotee. Predloeni program primene biomelioracione metode u cilju suzbijanja prekomernog razvoja vodenih korova se odvijao prema sledeoj dinamici:
1
Izvorni nauni rad (Original scientific paper) Dr Stevan Maletin, red. prof., dr Slobodanka Stojanovi, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
29
1. Planiranje ogleda na odabrnim lokalitetima (pojedini sektori glavnih kanala detaljne kanalske mree hidrosistema DTD) na osnovu podataka koji ukazuju na prekomernu obraslost vodenim biljkama (floristiko-fitocenoloka analiza) 2. Poribljavanje adekvatnom veliinom i uzrastom, koliinom i gustinom primercima belog amura 3. Praenje efekata ihtiomanipulativnog zahvata uz neophodnu angaovanost uvarske i ostalih slubi u cilju zatite objekata sa aspekta ouvanja eksperimentalnog sektora od neeljenih posledica po duticajem dejstva antropogenog faktora 4. Analiza ishrane, tempa duinskog i masenog rasta, kao i kondicionog stanja belog amura METODOLOGIJA RADA Tokom vegetacionog perioda 2004. g. odabrani su lokaliteti glavni kanali detaljne kanalske mree za odvodnjavanje (eksperimentalni Mladenovo i Plavna i kontrolni Labudnjaa) u kojima su analizirani osnovni hidrometrijski podaci. Proueni su makrofitska vegetacija sa aspekta floristiko-fitocenoloke strukture hidrofita (brojnost, pokrovnost i socijalnost), kao i sastav planktonske zajednice. Poribljavanje ispitivanih kanala belim amurom se izvodi ve vie od tri decenije, a poslednjih godina se po pravilu sprovodi dva puta godinje, u prolee i jesen. Godinje se u ove kanale unosi oko 30 kg/ha, ukupno 750030000 komada, prosene teine 1525 g. Istovremeno, izveden je probni lov belog amura mreama promera oka 20, 40, 60 i 110 mm. Na osnovu prikupljenih uzoraka standardnim metodama izueni su spektar ishrane belog amura, ukupan prirast i koeficijent uhranjenosti. REZULTATI Vodena makrofitska vegetacija Biljni pokriva vodenog ogledala na poetku vegetacionog perioda (prolee i rano leto) obrazuje 19 vrsta biljaka (18 makrofita i 1 konasta alga). Floristiko-fitocenoloka struktura ukazuje na prisustvo tri pojasa hidrofita: emerzne, flotantne i submerzne biljke. Pojas emerznih biljaka ini 10 vrsta: Phragmites australis (trska), Typha angustifolia (uskolisni rogoz), Typha latifolia (irokolisni rogoz), Gliceria aguatica (sladika), Oenanthe aqautica (trbulja), Lycopus europaeus (vuja noga, gagamija), Scirpus lacuster (veljika, aina), Mentha aqatica (vodena nana, konjski bosiljak), Rumex hydrolaphatum (veliki tavalj) i Butomus umbellatus (vodoljub). Pojas flotantnih biljaka ukljuuje 6 vrsta: Nuphar luteum (uti lokvanj), Nimphaea alba (beli lokvanj), Hydrocharis morsus-ranae (abogriz), Spirodela polyrrhiza (soivica), Lemna minor (mala soivica) i Salvinia natans (vodena paprat). Pojas submerznih biljaka se sastoji od 3 vrste: Myriophyllum spicatum (krocanj, drezga) Cerathophyllum demersum (resina, voika)i Spirogyra sp. (konaste alge). Floristiko-fitocenoloki snimak, sainjen 18. 06. 2004, pokazuje da u glavnom kanalu Mladenovo, usled sistematskog izmuljivanja, hidrofite nisu prisutne (Tab. 1). Zapaena je veoma mala populacija vrste (+.1) Typha angustifolia (uskolisni rogoz). Istovremeno, u glavnom kanalu Plavna vodena vegetacija je relativno dobro zastupljena. Dominantnu ulogu imaju lemnoidne biljke (Liemna minor i Spirodela polyrrhiza). Glavni ka30
nal Labudnjaa karakterie bujno razvijena vodena vegetacija. Dominantnu ulogu imaju Nuphar luteum, lemnoidne biljke (Lemna minor i Spirodela polyrrhiza) i sastojine asocijacije Scirpo-Phragmitetum. Opta pokrovnost biljnog pokrivaa je iznosila 0% (Mladenovo), 60% (Plavna) i 90% (Labudnjaa).
Tabela 1. Makrofitska vegetacija glavnih kanala DKM (Baka Palanka), 18. 06. 2004. Floristiko-fitocenoloka struktura hidrofita (brojnost i pokrovnost: 5, socijalnost: 15) Table. 1. Macrophytes vegetation of main canals of DKM (Baka Palanka), 18. 06. 2004. Floristic-phytocoenological structure of hydrophytes(abundance and covering: 5, sociality: 15) Mladenovo Plavna Labudnjaa 90 Opta pokrovnost biljnog pokrivaa (%) 0 60 Vegetation cover (%) Najznaajnije emerzne biljke / Most significant emergent plants Phragmites australis (trska) Typha angustifolia (uskolisni rogoz) Typha latifolia (irokolisni rogoz) Nuphar luteum (uti lokvanj) Hydrocharis morsus-ranae (abogriz) Spirodela polyrrhiza (soivica) Lemna minor (mala soivica) Myriophyllum spicatum (krocanj, drezga) Cerathophyllum demersum (resina) Spirogyra sp. (konaste alge) +.1 3.3 1.1 2.2 5.5 5.5 3.3 3.3 2.2
5.5 4.4 4.4 5.5 2.2 5.5 5.5 5.5 5.5 3.3
Flotantne biljke / Floating plants
Submerzne biljke / Submerged plants
Kasnoletnji i ranojesenji meseni floristiki i fitocenoloki apekti (avgustoktobar) pokazuju prisustvo 15 emerznih, 9 flotantnih i 3 submerzne vrste (roda). U Mladenovu ni ovog puta flotantne i submerzne biljke nisu konstatovane (Tab. 2). Od emerznih hidrofita javlja se Eupatorium canabinum, a u malim populacijama Typha latifolia (irokolisni rogoz), Gliceria aquatica (sladika), Rumex hydrolapathum (veliki tavalj) i druge. Opta pokrovnost biljnog pokrivaa je 0%. Na lokalitetu Plavna najveu prisutnost od semiakvatinih biljaka imaju Typha angustifolia (uskolisni rogoz) i Typha latifolia (irokolisni rogoz) koji se delimino sue. Od plivajuih vrsta dominiraju soivice (Lemna). Treba istai da nisu preduzimane mere mehanikog uklanjanja vodene vegetacije (koenje). Opta pokrovnost biljnog pokrivaa je 50%. Istovremeno u kanalu Labudnjaa vodena vegetacija je i dalje bujno razvijena. Dominantnu ulogu u submerznoj vegetaciji imaju drezga i voika, a u flotantnoj Nuphar luteum i lemnoidne biljke (Lemna minor i Spirodela polyrrhiza). Konasta alga Spirogyra sp. je takoe zastupljena je velikim koliinama. U obalnom regionu dobro su razvijene sastojine asocijacije ScirpoPhragmitetum. Opta pokrovnost biljnog pokrivaa je 100%. 31
Tabela 2. Makrofitska vegetacija glavnih kanala DKM (Baka Palanka), avg.oktobar, 2004. Floristiko-fitocenoloka struktura hidrofita (brojnost i pokrovnost: 5, socijalnost: 15) Table 2. Macrophytes vegetation of main canals of DKM (Baka Palanka), augoct, 2004. Floristic-phytocoenological structure of hydrophytes(abundance and covering: 5, sociality: 15) Mladenovo Plavna Labudnjaa Opta pokrovnost biljnog pokrivaa (%) 0 80 100 Vegetation cover (%) Najznaajnije emerzne biljke/ Most significant emergent plants Phragmites australis (trska) Typha angustifolia (uskolisni rogoz) Typha latifolia (irokolisni rogoz) Nuphar luteum (uti lokvanj) Nimphaea alba (beli lokvanj) Hydrocharis morsus-ranae (abogriz) Spirodela polyrrhiza (soivica) Lemna minor (mala soivica) Lemna trisulca (trouglasta soivica) Salvinia natans (vodena paprat) Potamogeton fluitans (mresnjak, resina) Myriophyllum spicatum (krocanj, drezga) Cerathophyllum demersum (resina) Spirogyra sp. (konaste alge) +.1 +.1 +.1 2.2 2.2 1.1 2.2 5.5 1.1 1.1 1.1 4.4 3.3 4.4 4.4 4.4 + 3.3 3.3 4.4 3.3 3.3 1.1 5.5 4.4
Flotantne biljke / Floating plants
Submerzne biljke / Submerged plants
Beli amur Ishrana Izuavanje spektra ishrane (kvalitativni i kvantitativni sastav pojedinih biljnih vrsta, njihova frekvenca i abundanca u crevnom traktu) detaljnije pokazuju uee lanova zajednica koje ulaze u sastav vodene vegetacije i njihov znaaj. Ispunjenost crevnog trakta kod izuavanih primeraka, na osnovu julskog uzorka, iznosila je izmeu 30 i 70% ukazujui na povoljan intezitet ishrane koji je u skladu sa hranidbenim resursom kao i spektrom njegove ponude i uticajem ostalih biotikih i abiotikih faktora. Analizom sadraja crevnog trakta konstatovana je dominacija izdanaka submerznih biljaka Ceratophyllum demersum (resina) i Myriophyllum spicatum (drezga), kao i delova rizoma emerznih biljaka (Typha angustifolia i T. latifolia uskolisni i irokolisni rogoz). Svi primerci ulovljeni u septembru su imali potpuno ispunjen crevni trakt (100 %), to ukazuje na povoljan intezitet ishrane koji je u skladu sa hranidbenim resursom kao i spektrom njegove ponude i uticajem ostalih biotikih i abiotikih faktora. Analizom 32
sadraja crevnog trakta ponovo je konstatovana dominacija izdanaka submerznih biljaka Ceratophyllum demersum (resina) i Myriophyllum spicatum (drezga), kao i delova rizoma emerznih biljaka (Typha angustifolia i T. latifolia uskolisni i irokolisni rogoz). Iako je ova riba tipian biljojed (makrofitofag), pored navedenih vrsta vodenih korova u crevnom traktu se mogu nai i pojedini planktonski organizmi koji su dospeli pasivno. Njihova brojnost je bila u skladu sa ponudom ovog dela hranidbenog resursa. Analiza tempa ukupnog rasta belog amura Duinski rast populacije belog amura u pojedinim godinama ivota na osnovu analize ulovljenih primeraka ima visoke vrednosti, to ukazuje na opte optimalne uslove ambijenta, pre svega sa apekta uticaja povoljnih abiotikih i biotikih faktora. Dovoljna koliina vode, posebno u njegovom najnizvodnijem delu, zadovoljavajui termiki i kiseoniki reim i dobra ponuda u pogledu ishrane omoguuju uspean longitudinalni rast u pojedinim godinama ivota. Ovo za posledicu ima oekivan godinji prirast (tempo duinskog rasta) koji je najizraeniji u prve tri godine starosti. Istovremeno, maseni rast takoe belei dobre rezultate, progresivno uveavajui svoje vrednosti, pokazujui veoma dobar tempo. Kao rezultat ukupnog rasta, uhranjenost, tj. kondiciono stanje, izraeno preko koeficijenta uhranjenosti (Q), su sasvim zadovoljavajui, naroito kada se analiziraju izmerene duinske i masene vrednosti (Tab. 3).
Tabela 3. Tempo duinskog (mm) i masenog rasta (g) i koeficijent uhranjenosti (Q) belog amura u glavnim kanalima DKM (Baka Palanka, 2004. g.) Table 3. Tempo of longitudinal amd mass growrh and coefficient of fatening of grass carp in main canals of DKM (Baka Palanka, 2004) Uzrast Age Duinski rast Longitudinal growth 173 288 414 494 550 592 Tempo duinskog rasta Tempo of longitudinal growth 173 115 126 80 56 42 Maseni rast Mass growth 115 440 570 1420 2941 4462 Tempo masenog rasta Tempo of mass growth 115 325 430 550 1521 1521 Q
1 2 3 4 5 6
2,12 1,84 1,23 1,18 1,77 2,15
Upravo ovi mlai primerci, starosti do tri godine, pokazuju najbolje meliorativne osobine ovog iskljuivog biljojeda gde su iznoenje nutritivnih elemenata iz primarne produkcije i transformacija u visoko kvalitetne animalne proteine veoma efikasna (nasuprot njima, za starije primerke je karakteristian manji intenzitet svarljivosti konzumirane hrane koju oni u vidu obilnih ekskremenata vraaju u spoljanju sredinu i tako jo pospeuju/ubrzavaju inae normalan proces eutrofizacije biotopa).
33
DISKUSIJA Vodene makrofite su znaajno prisutne u flori i vegetaciji Hidrosistema DunavTisaDunav, naroito u pojedinim sektorima osnovne i detaljne kanalske mree. Pojedine deonice su prokopane u razliito vreme, to je jedan od faktora koji utiu na stepen njihove obraslosti i eutrofizacije u celini (Stojanovi i sar. 1994, 1999, Stojanovi i Nikoli, 2003) Rezultati efekta biomeliorativnog zahvata primenom biomanipulacije belim amurom u cilju suzbijanja prekomernog razvoja i kontrole vodenih korova pokazuju da kompleksno riblje naselje (dopunjeno biljojedom komponentom belim amurom), uz zadovoljavajue ostale biotike i abiotike faktore, odrava odgovarajui kvalitet vode, koji se moe oceniti mnogim standardnim parametrima, kako abiotikim (conc. rastvorenog O2, saturacija, BPK, HPK, sadraj nutrijenata, pre svega N i P) tako i biotikim (analizom pojedinih lanova ivotne zajednice, Djuki i sar., 1991, kori i sar., 2003). Kada su u pitanju ribe, kao komponenta hidrobiocenoze koja se nalazi na vrhu hranidbene piramide, analiza ishrane, dinamika rasta i plodnosti su parametri koji nesumnjivo mogu da ukau na stanje i kvalitet biocenoze, stanita i celokupnog ekosistema (Jovanovi i sar., 1988). Suzbijanje prekomernog razvoja makrofitske vegetacije biomanipulacijom pomou belog amura u proirenom delu areala pokazuje velike meliorativne mogunosti ove egzotine biljojede ribe (Maletin i sar. 1994a, 1997, 1998a, 1998b, 1999), koja se veoma dobro adaptirala u naim vodama (Maletin i Kosti, 1991, Maletin i sar. 1994b, 1996). U mnogim situacijama kontrola vodenih korova na ovaj nain predstavlja povoljno reenje i daje zadovoljavajue rezultate u odnosu na neke druge zahvate, kao to su mehaniko uklanjanje, primena herbicida ili manipulacija nivoom vode. Istovremeno, regulacija obraslosti vodene vegetacije i supresije prekomernog razvoja planktonske zajednice primenom belog amura, belog i sivog tolstolobika je jeftinija, mada znatno dugotrajnija, u poreenju sa drugim metodama. Na taj nain se efikasno mogu ublaiti neeljena dejstva prekomerne primarne produkcije u antropogenim vodenim ekosistemima ovakvog tipa (Stefanovi i sar. 2002, Pujin i Maletin, 2003). Zahvaljujui adekvatnom ribljem nasadu, kao krajnji rezultat je dobar ukupni prirast i konverzija neiskorienog dela produkcije makrofita u visoko jestive proteine. Formiranje adekvatnog sastava i strukture ihtiofaune (uz uvoenje biljojedih vrsta riba) doprinosi stabilizaciji ekoloke ravnotee, zatiti, ouvanju i unapreenju kvaliteta hidroekosistema. ZAKLJUAK Uspeno suzbijanje prekomernog razvoja makrofitske vegetacije moe se racionalno realizovati adekvatnim uvoenjem belog amura. Njegova intenzivna ishrana delom hranidbene nie koja trpi najmanji pritisak omoguuje dobar duinski i maseni prirast, to ostvaruje ukupne pozitivne efekte biomanipulativnog zahvata u cilju kontrole razvoja vodenih korova kao znaajnog segmenta ukupne primarne produkcije. Planskim poribljavanjem, iskljuivo sa mlaim primercima, efikasno se iz hidroekosistema iznose hranljivi elementi (N i P) i na taj nain se usporava ubrzani proces eutrofizacije.
34
LITERATURA
DJUKI, N., PUJIN, V., MALETIN, S., GAJIN, S., GANTAR, M., PETROVI, O., RATAJAC, R., SELEI, ., MATAVULJ, M.: Eutrofizacija stajaih voda Vojvodine I deo postojee stanje, trendovi i mogunosti zatite. Vode Vojvodine, 199 (1991). JOVANOVI, R., MALETIN, S., PUJIN, V., RATAJAC, R., DJUKI, N., KOSTI, D.: Meliorativna uloga biljojedih riba u eutrofnim vodama. Konferencija o aktuelnim problemima zatite voda Zatita voda 88, Zbornik radova, Dojran, 700706 (1988). MALETIN, S., KOSTI, D.: Langenwuchs der allochtonen Pflanzenfresser in einzelnen Donauabschnitten in der Vojvodina. Limnologische Berichte der 29. Tagung der IAD, Wiss. Kurzref., Kiew, UdSSR, 232236 (1991). MALETIN, S., DJUKI, N., STOJANOVI, S., IVANC, A., DERI, M., MATI, A., ANDRI, B., RADAK, LJ., MILJANOVI, B.: Meliorative effect of grass carp (Ctenopharyngodon idella) in controlling aquatic macrophytes in the Tisza valley. Tiscia 28, 4145 (1994a). MALETIN, S., PUJIN, V., KOSTI, D.: The diet, growth and fecundity of allochtonous planktivorous fish in the Danube (in D. V. Jankovi & M. . Jovii eds. The Danube in Yugoslavia contamination, protection and exploitation), Belgrade, 174184 (1994b). MALETIN, S., DJUKI, N., IVANC, A., MILJANOVI, B.: Akklimatisationsprobleme der Allochtonen pflanzen- und planktonfressenden Fischarten im jugoslawischen Donauabschnitt. I.A.D. Internationale Arbeitsgemeinschaft Donauforschung der Societas Internationalis Limnologiae S.I.L. Limnologische Berichte Donau 1996, Band I, Wissenschaftliche Referate, 40 Jahre I.A.D. Gd/Vcrtt. 31. Konferenz der IAD, BajaUngarn, 341344 (1996). MALETIN, S., DJUKI, N., SELEI, DJ., LEI, B.: Effect of fish community on eutrophication level in one shallow lake in Yugoslavia. Proceedings of the 7th International Conference on lakes Conservation and Management, San Martin de los Andes, Argentina, 311314 (1997). MALETIN, S., DJUKI, N., PUJIN, V.: Herbivorous fish and their influence upon the water quality and production in warm fish ponds. Proceeding of papers dedicated to Prof. Kiril Apostolski, Univ. St. Cyril and Methodij, Skopje, 6376 (1998a). MALETIN, S., DJUKI, N., MILJANOVI, B., TEODOROVI, I.: Kontrola procesa eutrofizacije primenom biomanipulacije. Zatita voda 98, Zbornik radova, Kotor, 291296 (1998b). MALETIN, S., DJUKI, N.: Primena biljojedih riba u procesu suzbijanja eutrofizacije hidromeliorativnih sistema. Letopis nau. rad. polj. fak. Novi Sad, 23, 12, 4348 (1999). PUJIN, V., MALETIN, S.: Suzbijanje prekomernog razvoja makrofita i algi ribama. (In: Akvatini korovi suzbijanje i posledice. Prir. R. ovljanski, B. Konstantinovi, Z. Klokoar-mit). Izd.: Poljoprivredni fakultet Novi Sad i JVP Vode Vojvodine, , 201207 (2003). STEFANOVI, D., IRKOVI, M., MALETIN, S., JURAKI, .: Meliorativna funkcija biljojedih riba u kanalima za navodnjavanje HS DTD. V Simpozijum o ribarstvu Jugoslavije, Zbornik izvoda, Bar, 9899 (2002). STOJANOVI, S., BUTORAC, B., VUKOVI, M., STANKOVI, ., DERI, M., KILIBARDA, P., RADAK, LJ.: Biljni svet kanala Vrbas Bezdan. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za biologiju, Novi Sad, 1110 (1994).
35
STOJANOVI, S., NIKOLI, LJ., LAZI, D.: Zastupljenost vaskularnih makrofita u kanalskoj mrei DunavTisaDunav. Letopis naunih radova polj. fak. Novi Sad, 23, 12, 206210 (1999). STOJANOVI, S., NIKOLI, LJ.: Akvatini korovi u Vojvodini submerzne, flotantne i emerzne vaskularne biljke. In: ovljanski, R., Konstantinovi, B., Klokoar-mit, Z. (eds.): Akvatini korovi suzbijanje i posledice. Poljoprivredni fakultet i JVP Vode Vojvodine, Novi Sad, 1583 (2003) KORI, M., STOJANOVI, S., UKI, N., PUJIN, V., MALETIN, S., POPOVI, M., MALENI, ., KOJI, K., MILJANOVI, B., NIKOLI, LJ., LAZI, D., PRVULOVI, D., KILIBARDA, P.: Studija o eutrofizaciji kanala DunavTisaDunav i njenom kontrolom primenom biomanipulacije. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 187 (2003).
AQUATIC WEEDS SUPRESSION BY GRASS CARP BIOMANIPULATION STEVAN MALETIN, SLOBODANKA STOJANOVI
Summary Exploring reclamation characteristics and efficiency of grass carp in purpose of keeping down excessive development of macrophyte vegetation in some sections of HS DTD, it has been established that this herbivorous fish prefers submersal and emersal species of water weeds (Ceratophyllum demersum and Myriophyllum spicatum, i. e. Typha angustifolia and T. latifolia), accomplishing at the same time good results of body weight and length growth, as well as good general condition. Based on results of research a conclusion could be made that grass carp represents extraordinary bioreclamation instrument in suppression of undesirable expansion of aquatic plants in hydro reclamation systems. For efficient bio-reclamation it is necessary to control fish planting and preparing detail program of size, age and density of planted fish as well as hunting older samples in due time. Best results in maintenance of optimum cover of aquatic weeds could be expected in combining of this biological method with common mechanical (reaping) and chemical treatments. Key words: grass carp, biomanipulation, aquatic weeds, hydrosystem DTD
36
SADANJE STANJE PROIZVODNJE PASTRMKI U R. SRBIJI, MOGUNOSTI UNAPREENJA U TEHNOLOGIJI I ZDRAVSTVENOJ ZATITI
SVETLANA JEREMI, DOBRILA JAKI-DIMI, V.RADOSAVLJEVI1 IZVOD: Dugogodinjim istraivanjima utvrdili smo da je veina pastrmskih ribnjaka na teritoriji Republike Srbije izgraena nepotujui osnovne principe pastrmske proizvodnje. Naime ribnjaci su projektovani na neadekvatnim lokacijama, to se tie kvaliteta i koliine raspoloive vode, a pri tome je njihova veliina predimenzionirana, to uslovljava jo manju mogunost korienja ve siromanih resursa. Fiziko-hemijske karakteristike vode, indeksne vrednosti gustine nasada i koliine vode odraavaju se kroz organizam pastrmki. Dugotrajnim praenjem zdravstvenog stanja i dijagnostikovanjem bolesti razliite etiologije koje smo ovde opisali, utvrdili smo da postoji uska povezanost izmeu pojave oboljenja i greaka u tehnolokom postupku i promenama uslova sredine. Cilj naeg rada je da se to ire istakne znaaj tehnolokih greaka i promena najznaajnijih parametara sredine na pojavu oboljenja pastrmki, kao i da predloimo mogue racionalne mere za podsticanje proizvodnje riba na pastrmskim ribnjacima. Kljune rei: pastrmka, tehnologija, inioci sredine, oboljenja UVOD Klimatske i geografske karakteristike nae zemlje, njen reljef i razvoj poljoprivredne proizvodnje kao i potovanje principa odrivog razvoja, i mesta i znaaja ribarstva u vienamenskom korienju voda, gde vodosnabdevanje stanovnitva ima prioritet, moraju da odreuju pravac razvoja proizvodnje pastrmki u budunosti. Osnovni uslov za gajenje i proizvodnju salmonida je odravanje njihovih ivotnih funkcija u odreenim fiziolokim granicama, koje su svojstvene organizmu svake ribe i to prema vrsti i starosti iste. Raspon fiziolokih kapaciteta koji je limitiran naslednim faktorima, moe da dostigne svoje maksimume samo uz ispunjavanje odreenih uslova i to u odnosu na odravanje ivota, reproduktivnost, rast i proizvodnju. Neznatne promene uslova dranja i ishrane remete iskoriavanje biolokog potencijala riba, a preko odreenih granica ugroavaju fizioloke funkcije odnosno dovode do
Pregledni nauni rad (Review paper) Dr sc. vet. SVETLANA JEREMI, vii nauni saradnik, Dr sc. vet. DOBRILA JAKI-DIMI, vii nauni saradnik, dvm VLADIMIR RADOSAVLJEVI, istraiva pripravnik Nauni institut za veterinarstvo Srbije, Beograd.
37
poremeaja zdravstvenog stanja. Zdravlje riba ugroavaju i niz ivih agenasa od kojih su neki zajedniki za vie vrsta riba, a neki specifini za pojedine vrste i starost riba. Karakteristike vode kao to su temperatura, pH, rastvoreni gasovi, sadraj suspendovanih materija i minerala i eventualno prisustvo toksinih materija moraju biti ispitane u izboru pogodnih vodenih resursa za vodosnabdevanje objekata za gajenje kalifornijske pastrmke. Najee konstatovane bolesti gajenih pastrmki koje su u radu opisane u istraivanim ribnjacima na podruju Srbije su: zarazna nekroza guterae pastrmki, virusna hemoragina septikemija, furunkuloza, jersinioza, renibakterioza, kolumnaris oboljenje, bakterijsko oboljenje krga. Na osnovu dobijenih rezultata istraivanja sprovedena je valjana preventiva i uspena terapija kod utvrenih bolesti koje izazivaju ekonomske gubitke kod gajenih pastrmki. U radu su razmatrani i principi koje bi u budunosti trebalo ispotovati radi unapreenja proizvodnje pastrmki i zdravstvene zatite. SADANJE STANJE PROIZVODNJE PASTRMKI Prema statistikim podacima FAO za period 19861995. godine, svetska proizvodnja kalifornijske pastrmke (Oncorrhycnchus mykiss) pokazuje znaajan trend porasta, od 1986. godine kada je proizvodnja iznosila 204.817 tona do 1995.godine kada je proizvedeno 358.456 tona (FAO 1997.). Proizvodnja pastrmki u Srbiji po podacima RZSS u 1993. godini iznosila je 1.428 tona na povrini od 11 ha, odnosno 28,79% ukupne proizvodnje riba. Po podacima sa terena u Srbiji je 1994. godine (Milinkovi i Tutundi 1995. godine) ukupna proizvodnja pastrmki iznosila je 3.030 tona sa te iste povrine. Od toga 25% ini proizvodnja mlaa i 75% proizvodnja konzumne kalifornijske pastrmke. Ako analiziramo sadanje stanje akvakulture kod nas (Milinkovi i Tutundi 1995, irkovi 1997), stanje objekata i proizvodnju koja se ostvaruje u njima, kao i potencijale zemlje, neopravdano nisku potronju ribe kod nas i potrebe za njom, jasno je da je akvakultura nedovoljno razvijena. Jasno je takoe, da postoje veoma dobri uslovi za poveanje obima pojedinih oblika akvakulture, ali i potreba za sanacijom ve izgraenih objekata. U pogledu vodenih resursa ogranienja su velika za hladne, visinske vode I klase kvaliteta, kakve su potrebne za proizvodnju pastrmki. Veina jaih izvorita i vrela je ve iskoriena ali je vodoprivrednom osnovom i prostornim planom ve rezervisana za vodosnabdevanje i energetiku. Korienje voda iz otvorenog toka u najveem broju sluajeva nije mogue zbog prisutne erozije i dugotrajnih pomuta. Kod ribnjaka koji se sada snabdevaju iz otvorenog toka dugotrajno zamuenje umanjuje ili onemoguava mrest, a kod ovogodinje mlai dovodi do velikih gubitaka ak i do 70%, a kod proizvodnje ostalih uzrasnih kategorija ono je esto ograniavajui faktor. Pokazatelji od najveeg znaaja za uspenost pastrmske proizvodnje su gustina nasada, izraena kao broj jedinki po m3 raspoloivog prostora ili po 1 L/sek. protoka vode i svakako pravilna i kvalitetna ishrana. Pomenuti faktori predstvljaju kontrolisane tehnoloke postupke procesa proizvodnje. U savremenoj pastrmskoj proizvodnji najee se koriste razliite indeksne metode kojima se utvruje odnos individualne veliine riba i
38
odgovarajueg protoka vode, kao i ukupne mase riba i koliine raspoloive vode. Neadekvatan odnos ovih tehnolokih komponenti dovodi do ozbiljnih poremeaja u proizvodnji kalifornijske pastrmke. Veina pastrmskih ribnjaka u Srbiji u tehnikotehnolokom smislu izgraena su nepotujui osnovne zahteve proizvodnje pastrmki. Prioritet prilikom projektovanja ribnjaka je dat proizvodnoj povrini, a zanemaren je znaaj koliine vode, odnosno protoka vode u jedinici vremena. Veliki broj porodinih ribnjaka takoe nema dovoljan broj izmena vode u toku 24 asa. Ovo ne samo da smanjuje obim proizvodnje, ve se ona teko obnavlja zbog pogoranog reima gasova u ribnjacima, smanjenog sadraja kiseonika, a poveanog ugljendioksida i amonijaka. Povean je i sadraj organskih i suspendovanih materija zbog ega u takvim ribnjacima riba zaostaje u rastu i dolazi do pojave raznih bolesti. Da bi se u njima odrala proizvodnja potrebno je stalno dodavanje sredstava za dezinfekciju i antibiotika za leenje riba. Poto se u budunosti nemoe oekivati poveanje ve samo dalje smanjenje koliina vode za snabdevanje pastrmskih objekata za sve prekapacitirane objekte je potrebna rekonstrukcija i dovoenje u realne okvire. Prema tome mogunosti za podizanje novih, velikih pastrmskih ribnjaka su male. Postoji meutim, znatan broj manjih izvorita i manjih visinskih voda koje se ne zamuuju i koje bi mogle da obezbede vodu za male ribnjake, proizvodnje nekoliko tona konzumne pastrmke, ili da se koriste za toliko potrebna manja mrestilita za proizvodnju mlai salmonidnih riba za poribljavanje otvorenih voda i hladnovodnih akumulacija. MATERIJAL I METOD RADA Da bismo utvrdili epizootioloku situaciju i pojavu oboljenja gajenih pastrmki u Republici Srbiji, obavili smo desetogodinja istraivanja na osam pastrmskih ribnjaka i sproveli sistematski pregled riba tokom cele godine. Uzorci razliitih starosnih kategorija pastrmki su prikupljeni, pakovani i obeleeni shodno CLP-u. Laboratorijska istraivanja raena su metodama koje su u skladu sa preporukama O.I.E. za akvatine ivotinje za dijagnostiku virusnih, bakterijskih i parazitskih bolesti riba. Bakterioloka ispitivanja izvrena su zasejavanjem iz promenjenih unutranjih organa, koe i krga, prevlaenjem eze po povrini standardnih i specifinih hranljivih podloga. Ovako zasejane podloge su inkubirane 24 do 48 asova na temperaturi od 15-20C, posle ega su pregledane kolonije na oblik, boju, granulisanost, mukoznost, hrapavost i hemolitinost. Determinacija izolovanih bakterija je izvrena na API 20 E sistemu, API Coryne sistemu, brzom aglutinacijom sa odgovarajuim hiperimunim serumima i direktnom imunofluorescenom (DFAT). Za virusoloka ispitivanja uzet je materijal od moribundnih riba razliitih starosnih kategorija. Za izolaciju koristili smo polne produkte pastrmki, krge i parenhimatozne organe koji su pripremljeni za virusoloka ispitivanja standardnom metodom. Virusoloka ispitivanja uzoraka izvedena su prema principima koje je postavio Wolf 1970. godine. Za izolaciju virusa koristili smo RTG2 i CHSE214 elijske linije stare 24 asa. Inokulisane kulture inkubirali smo na 15C tokom sedam dana i svakodnevno ih posmatrali na pojavu citopatogenog efekta. ELISA metodu i IFAT (indirektnu imunofluorescenciju) koristili smo za detekciju virusnih antigena.
39
REZULTATI I DISKUSIJA U prirodnim vodenim ekosistemima, a jo vie u ribnjacima ribe su izloene stalnim promenama uslova sredine kao rezultat dnevno-nonih i sezonskih klimatskih promena variranja hidrolokog reima, razvitka i metabolizma ostalih hidrobionata pre svega vodenih biljaka. U nezagaenoj sredini postoji interakcija izmeu ribe, uzronika i sredine. Redukcija u kvalitetu i kvantitetu vode kao sredine u kojoj ribe ive dovodi do znaajnog porasta u frekvenciji i teini bolesti, zbog pada otpornosti organizma riba na oboljenja. Hemijske i fizike promene kvaliteta vode su grupa stresora prisutna i u prirodnim uslovima odnosno u otvorenim vodama. U uslovima intenzivnog gajenja, ova grupa stresora dolazi do veeg izraaja. Intenzivna proizvodnja pastrmki zasniva se na poveanju broja jedinki po jedinici broja volumena i na vrlo intenzivnoj ishrani. Istovremeno, velika masa riba svojim metabolikim produktima i neiskoriena hrana u raspadanju dovode do znaajnijeg smanjenja kvaliteta vode koja dovodi do pogoranja higijensih uslova u uzgojnim bazenima. Na taj nain riba se dovodi u stanje stresa, pa se stvaraju povoljni uslovi za razvoj veeg broja uzronika bolesti i njihovo naglo irenje. U uslovima intenzivnog gajenja stanje stresa je veoma esta pojava i posledica je meusobnog delovanja vie stres faktora. Svaka promena u kvalitetu vode izazvana abiotikim faktorima dovodi do direktnih uticaja na ribe koji se ogledaju u smanjenom prirastu, veem utroku hrane, oboljenjima i uginuima (Jeremi i sar. 1999, 2001). Kvalitet i koliina vode od presudnog su znaaja za uspenost proizvodnje gajenih pastrmskih riba. Kvalitet vode odreen je nizom fizikih i hemijskih svojstava, koje je potrebno sagledati pre odluke o izgradnji ribnjaka, kao i pratiti tokom samog procesa proizvodnje. Manja odstupanja od optimalnih vrednosti prilikom gajenja riba rezultuju smanjenjem proizvodnje, a vea mogu usloviti pojavu bolesti i uginua gajenih riba. Opseg temperaturne tolerancije kalifornijske pastrmke je 126oC. Optimalne temperature za gajenje su 1217C. Za gajenje mlai potrebne su neto nie temperature (1012C), dok su za inkubaciju ikre i gajenje larvi optimalne vrednosti 810C. Voda mora biti bistra. Pomut posle kie ne sme da bude dui od 23 dana. Sadraj suspendovanih materija mora odgovarati vodi I klase kvaliteta. Voda iz prirodnih ekosistema predstavlja rastvor i suspenziju raznovrsnih vrstih, tenih i gasovitih materija u razliitim koliinama. Rastvorenog kiseonika u vodi za vodosnabdevanje pastrmskog ribnjaka treba da ima 711 mg/l. Najbolji rezultati se postiu pri koncentraciji 911 mg/l, odnosno sa vrednostima blizu zasienja vode kiseonikom. Vrednosti manje od 5 mg/l su kritine za gajenu pastrmku. Vrednosti koje gajena pastrmka tolerie za HPK (hemijsku potronju kiseonika) su do 10 mg/l, a za BPK5 (biohemijska potronja kiseonika) do 5 mg/l. Doputena koncentracija toksine frakcije amonijaka (NH3) u vodama za gajenje pastrmki je 0,025 mg/l. Doputene koncentracije slobodnog ugljendioksida u vodama za gajenje pastrmki kreu se do maksimalnih 20 mg/l. Optimalne vrednosti su do 4 mg/l. Gasova poput metana i sumporvodonika ni u malim koliinama ne bi trebalo da bude u vodi za vodosnabdevanje ribnjaka. Reakcija vode treba da je neutralna (pH=7) uz toleranciju 6,58,5. Veoma niske (ispod 4,8) i veoma visoke (iznad 9,2) vrednosti su smrtonosne za pastrmke. Tekih metala, kao i svih drugih tetnih materija (deterdenata, fenola i dr.) u vodi za vodosnabdevanje ribnjaka ne bi trebalo da bude. Njihove koncentracije ne smeju prei predviene vrednosti za prvu klasu kvaliteta. U intenzivnom gajenju pastrmki potrebno je obezbediti bar 50 izmena vode u toku 24 asa u svakom bazenu. Najbolji proizvodni rezultati se postiu pri 72 izmene vode u toku 24 40
asa. Poveanje i smanjenje broja izmena u odnosu na optimalne vrednosti smanjuju prinos po jedinici povrine, odnosno smanjuju rentabilnost proizvodnje. Svaka promena vrednosti parametara sredine koja dostie ekstremne vrednosti ekoloki vakcine za dati organizam i nepotovanje ihtiotehnolokih normativa dovodi do poremeaja funkcije i grae vitalnih organa inei organizam osetljivim i podlonijim delovanjem patogenih organizama (Jeremi, 2003). Na osnovu viegodinjih ispitivanja zdravstvenog stanja salmonida na ribnjacima u Srbiji konstatovali smo sledee bolesti pastrmki iji je organizam oslabljen degradacijom kvaliteta vodene sredine i nepravilnim ihtiotehnolokim postupcima. Zarazna nekroza guterae je akutna kontagiozna virusna infekcija pastrmskih riba koja se kliniki manifestuje kao akutna bolest mlaa, u prvih 20 nedelja posle poetka ishrane. Uginua od ZNG mogu da budu neznatna, ali i vea od 90%, to zavisi od soja virusa, starosti i osetljivosti soja pastrmki, uslova dranja i temperature. Najvaniji izvor zaraze su bolesne ribe i one koje ostaju doivotne kliconoe nakon to prebole infekciju. Kliconoe virus izluuju fecesom i polnim produktima, a otkrivanje takvih nosilaca je vaan podatak za kontrolu bolesti, jer se virus pored horizontalnog, prenosi i vertikalnim putem (Jeremi, 2003). Sistematskim virusolokim ispitivanjima matinog zapata kalifornijske pastrmke (Salmo gairdneri R.) u toku viegodinjeg ispitivanja na ribnjacima Republike Srbije iz polnih produkata izolovan je i identifikovan virus zarazne nekroze guterae pastrmki iz dva pastrmska ribnjaka. Ovogodinja mla kalifornijske pastrmke ispitivana je sa osam ribnjaka u Republici Srbiji. Na pet pastrmskih ribnjaka riba je bila kliniki zdrava, dok je na tri ribnjaka ustanovljen povean mortalitet. Klinikim i patoloko-morfolokim pregledima kod obolele ovogodinje mlai ustanovljeno je da je mla pokazivala znake poremeaja plivanja na karakteristian, grevit, spiralan i vrtloni nain, praen periodima u toku kojih je mirovala na dnu bazena, u stanju iscrpljenosti. Kod obolelih riba zapaena je tamna pigmentisanost tela, oteenost abdominalne regije i umeren egzoftalmus. U trbunoj upljini bilo je neto crvene serozne tenosti. Jetra i slezina su blede boje, a uni mehur proiren. eludac i creva su bez hrane ispunjeni nenormalnom koliinom sluzavog sadraja beliasto obojenog. Na osnovu rezultata pregleda ovogodinje mlai sa osam pastrmskih ribnjaka iz Republike Srbije ustanovljeno je da su sa pet ribnjaka iz Republike Srbije bili negativni virusoloki rezultati, a sa tri ribnjaka su dobijeni virusoloki pozitivni rezultati. Virusoloki pozitivan rezultat smo dobili iz uzoraka mlai koji potiu sa ribnjaka na kojima je ustnaovljen znatno vei mortalitet nego na ostalim ribnjacima. SN test-om je utvreno da je antiserum IPN virusa soj Sp kompletno neutralisao izolovani virus. Isti rezultat je dobijen neutralizacijom kontrolnog, referentnog soja virusa IPN. Virusna hemoragina septikemija pastrmki je kontagiozno oboljenje koje ima sezonski karakter. Obolevaju sve starosne kategorije, ali su najosetljiviji mladunci i mla kalifornijske pastrmke starije od godinu dana, duine 15 cm. Epizootije najee izbijaju krajem zime i poetkom prolea, a prestaju krajem prolea i poetkom leta. Na pojavljivanje bolesti znaajnu ulogu imaju predisponirajui inioci: niska temperatura vode od 7 do 9C, nedostatak kiseonika, smanjen, protok vode, gust nasad, loi higijenski uslovi i deficitarna ishrana (Jeremi, 2003). Jednogodinja mla kalifornijske pastrmke ispitana je sa est pastrmskih ribnjaka na kojima je ustanovljen povean mortalitet. Klinikim i patoloko-morfolokim pregledima obolele ribe zadravale su se uz ivicu bazena ili pri ispustu, mirne i teko odravaju ravnoteu. Tamno su pigmentisane. krge su blede.
41
Imaju ispupene oi. Oko oiju i u njima, kao i na krgama, u ustima i na koi, vide se takasta krvarenja. Difuzna krvarenja su ustanovljena na svim organima, a naroito u ribljem mehuru, miiima i masnom tkivu oko unutranjih organa. Od est ispitanih pastrmskih ribnjaka, u kojima je zimsko-prolenom periodu utvren povean mortalitet mlai kalifornijske pastrmke, dva ribnjaka su imala virusoloki pozitivne rezultate, odnosno zaraena su virusom hemoragine septikemije. Serum neutralizacionim testom utvrdili smo da se radi o egtved virusu. Bakterijsko oboljenje krga Bolest je multifaktorijalne prirode i primarno je uslovljena ivotnim uslovima sredine usled kojih se na povrini krga stvara sluz koja je hranljiva podloga za delovanje razliitih vrsta miksobakterija. Budui da krge obavljaju vitalne funkcije disanja, ekskrecije i osmoregulacije, veoma su dobar pokazatelj uslova sredine (Poleksi, 1991). Hiperplazije koje se manifestuju proliferacijom poveanjem broja elija primarnog epitela krga dovode do srastanja baza sekundarnih lamela ili pak njihovih vrhova, a u sluajevima dugotrajnijeg pogoranja uslova sredine uzrokuju kompletnu fuziju sekundarnih lamela i svoenje respiratorne povrine na minimum. Hiperplazija epitela je tipian odbrambeni mehanizam krnog aparata koji poveava difuzionu distancu izmeu vode i krvi, a u ribnjacima se javlja najee kao posledica poveane koncentracije nejonizovanog amonijaka. Koncentracija toksinog nejonizovanog amonijaka raste sa poveanjem temperature i pH vrednosti, a uz deficit kiseonika dovodi do srastanja velikog broja sekundarnih lamela praenih i poremeajima krvnih sudova krga. Mla oboleva uglavnom u prolee u pastrmskim ribnjacima. Disanje ribica je ubrzano a krni poklopci su jae raireni. krge su u poetku bolesti tamnocrvene, oteene i pokrivene su velikom koliinom sluzi. Dolazi do hiperplazije epitela krga i spajanja knih listova. Pri sporijem toku bolesti, vrhovi krga su bledoruiaste boje. Distalni delovi primarnih lamela su zadebljali i esto proireni u vidu balona. Ove promene dovode do smanjenja disajne povrine zbog ega nastaju poremeaji u izmeni gasova i izluivanju amonijaka, pa mla prestaje da uzima hranu. Za nekoliko dana mortalitet dostie i vie od 80%. Ukoliko bolest due traje krajevi listia postaju zadebljali i sivkasti, a katkada i obamiru (Jermei i sar. 2004). Kolumnaris bolest akutna zaraza sa lokalizacijom na koi i krgama. Uzronik je miksobakterija Flexibacter columnaris. Lezije na krgama sadre ukasto-narandasta polja nekroze. One zapoinju obino na periferiji krga, a ire se prema bazi krnog luka. Rairene erozije mogu da razore krne filamente. Nastanku bolesti pogoduje velika gustina nasada, veliki i plitki bazeni, jako sunce, slaba cirkulacija vode, nedovoljan broj izmena vode, oteenja i povrede pri rukovanju i grube mree. Na telu male lezije zapoinju kao polja blede diskoloracije na bazi lenog ili ponekad na bazi pelvinog peraja usled ega dolazi do razmekavanja i raspadanja peraja. Ovako razmekane i diskolorisane povrine se poveavaju u obimu i ponekad dostiu 34 cm u preniku i pokrivaju 2025% ukupne povrine riba. Ovakve promene imaju karakteristian izgled i predstavljaju osnov za opisani termin sedlasto oboljenje lea (Jeremi, 2003). Veliki broj bakterija je prisutan na uznapredovanim ivicama lezija. Veoma esto riba ugine unutar 48 asa od pojave diskoloracije koe. Jersinioza pastrmki Nastanku bolesti pogoduje niska koncentracija kiseonika, slaba cirkulacija vode, nedovoljan broj izmena vode u toku 24 asa, pregust nasad i rukovanje u prisustvu infektivnih agenasa. Prva uginua zapoinju na temperaturi vode od 12 13C u periodu majjun. Obolele pastrmke zadrale su se uz rub bazena, na reetki ispu-
42
sta i uz dno. Po koja je moribundna riba visila pod povrinom vode. Obolele ribe su bile tamnije obojene i naduvene. Kod obolelih riba zapaena su krvavljenja u zoni usne duplje, nepca, jezika, jugularne regije, na grudnim i trbunim perajima. Veina primeraka je imala izraen obostrani egzoftalmus i krvavljenja u oima. Trbuh je bio razmekan i na pritisak prstima isticao je teno-gnojav eksudat (Ocvirk i sar. 1988). U trbunoj upljini bilo je neto crvene serozne tenosti. Jetra je bleda, uto-smee boje, sa krvavljenjima ispod kapsule i trone konzistencije. eludac je neto povean, pun prozirne, ukaste tenosti. Crevo je prazno, zid hiperemian. Hemoragije u zadnjem delu creva. Pilorini nastavci su imali takasta krvavljenja. Slezina je poveana, zatupastih rubova i trone konzistencije. Riblji mehur je povean, sa takastim i difuznim kravljenjima. Krvavljenja su po peritoneumu i gonadama. Bubreg je uvean, sive boje, sa nekrotinim aritima. Furunkuloza je kontagiozna zaraza septikemijskog karaktera koju izaziva Aeromonas salmonicida. Njen tok varira od perakutnog do hroninog. Preteno obolevaju pastrmske vrste riba, ali se obolenje moe pojaviti i u toplovodnih riba (Jeremi i sar. 2004). Bolesne ribe i kliconoe glavni su izvor zaraze. Uzronik moe nekoliko dana preiveti u vodi, a u mulju i due. Pored kalifornijske pastrmke mogu oboleti potona pastrmka, potona zlatovica, lipljen, losos i tuka. Obolenje se pojavljuje pri viim temperaturama. Inkubacija traje 24 dana. Pri akutnom obliku razvijaju se krvarenja na osnovu peraja, koi i unutranjim organima. Za subakutni tok karakteristini su furunkuli u miiima sa crvenim sadrajem koji mogu prei u ireve. U hroninom toku javlja se mravljenje, gubitak krljuti i upala creva. Prilikom otvaranja leeva riba u akutnom obliku bolesti, nalaze se brojna krvarenja na peritoneumu, masnom tkivu, ribljem mehuru, miiima i gonadama. Na bubrezima se mogu nai nekroze, a na sluzokoi creva hemoragine ulcerozne lezije (crevna furunkuloza). U subakutnom toku bolesti dominiraju furunkuli. Renibakterioza Sinonimi za tu bolest su bubrena bolest i di bolest. To je hronino kontagiozno septikemijsko obolenje pastrmskih riba izazvano bakterijom Renibacterium salmoninarum. Uzronik je nepokretan Gram-pozitivan diplobacil (Jeremi i sar., 1981). Zbog hroninog toka bolesti obolele ribe zaostaju u rastu i tamno su pigmentisane. Koa pastrmke moe biti posuta sitnim vezikulama i ulceracijama. Ribe su anemine a esto imaju egzoftalmus i ascites. Najmarkantniji je nalaz u bubregu, izraen u vidu milijarnih beliastih ognjita koja su okruena crvenkastom zonom. Ona se poveavaju i do veliine granuloma, a mogu meusobno da konfluiu i zahvataju veu povrinu bubrenog tkiva. Veoma esto nekroze se nalaze u jetri, slezini i miiima (Jeremi i sar., 2004). ZAKLJUAK Bolesti riba predstavljaju stalnu opasnost pri gajenju. Kliniki su manifestne i eksplozivnog toka, tako da je njihovo uee u patologiji i ekonominosti proizvodnje riba od izuzetnog znaaja. Njihovo tetno delovanje ispoljava se u poveanom morbiditetu i mortalitetu, slabljenju organizma riba, smanjenom prirastu, slabijem iskoriavanju hrane i nedostatku nasadnog materijala. Ova oboljenja su najee vezana za stresne situacije i rairena su u veoj ili manjoj meri na svim pastrmskim ribnjacima. Preko 70% oboljenja mlai kalifornisjke pastrmke su posledica nepovoljnih uslova sredine u kojoj ribe ive i greaka u tehnolokom postupku.
43
Da bi smo smanjili oboljenja i proizvodnju pastrmki unapredili i uinili je ekonominijom potrebno je uraditi sledee: Izvriti rekonstrukciju svih prekapacitiranih objekata i dovesti u realne okvire; Graditi male porodine ribnjake na manjim izvoritima i manjim visinskim vodama koje se ne zamuuju; Kvalitet vode za napajanje ribnjaka mora biti voda I klase bez saradnje otpadnih otrovnih materija i povoljnog gasnog reima; Obezbediti dovoljan dotok i protok vode i po potrebi aeraciju; U svim objektima omoguiti redovno praenje laboratorijskim ili terenskim metodama hidrohemijsko stanje vode i sprovesti intervencije u svrhu njihovog odravanja u optimalnim granicama, ime e se spreiti nedovoljne koncentracije kiseonika previsoke koncentracije amonijaka i ugljendioksida; Obezbediti redovnu kontrolu zdravstvenog stanja riba; Redovno sprovoenje svih preventivnih mera protiu bolesti koje se javljaju u odreenoj uzrasnoj kategoriji i u odreenom vremenskom periodu godine u vidu kratkotrajnih kupki ili davanjem hemoterapeutika u hrani; Pravovremeno i odgovarajue leenje ukoliko se pojavi oboljenje. LITERATURA
IRKOVI M.: Stanje i perspektive razvoja ribarstva susednih zemalja i Srbije. Nauna dostignua u stoarstvu, 1997. Zbornik radova, Kanjia, 413423(1997). FAO: Aquaculture production statistics, 19861995. FAO Fisheries Circular. No. 815. Rev. 9 195 pp. Rome. FAO (1997). JEREMI SVETLANA, D.VALTER: Bakterijski nefritis kalifornijske pastrmke na jednom ribnjaku u Srbiji. Veterinarski glasnik, br. 10, str. 125129(1981). JEREMI SVETLANA: Uticaj ekolokih inioca sredine kao stres faktori na zdravlje riba, Savremena poljoprivreda, Vol. 52, br. 34, 465470(2003). JEREMI SVETLANA, VESNA POLEKSI, Z.MARKOVI: Uticaj abiotikih i biotikih inilaca sredine na zdravstveno stanje riba na aranskim objektima. Veterinarski urnal, Republika Srpska, Vol. 1, 3, 242246(2001). JEREMI SVETLANA: Aktuelne bolesti kalifornijske pastrmke i arana izazvane abiotikim faktorima. Zbornik predavanja Seminara Pastrmsko i aransko ribarstvo, 8591(2003). JEREMI SVETLANA, V.RADOSAVLJEVI, M.IRKOVI, DOBRILA JAKI-DIMI: Aktuelna bakterijska oboljenja slatkovodnih riba. Zbornik kratkih sadraja VI Simpozijum o ribarstvu Srbije i Crne Gore sa meunarodnim ueem, str. 46(2004). JEREMI SVETLANA, M.STANKOVI, J.MILOJEVI-MAGDI: Znaaj uslova stanoita u preveniranju oboljenja riba. Monografija Intenzivno gajenje riba i zatita ivotne sredine problema reenja, 7985(1999). MILINKOVI R., VERA MITROVI-TUTUNDI: Stanje i uslovi za ribarsku proizvodnju i perspektive razvoja slatkovodnog ribarstva u Jugoslaviji. II Jugoslovensko savetovanje Ribarstvo Jugoslavije 95. Zbornik radova, Kotor 19(1995). OCVIK J., JANC M., SVETLANA JEREMI, SKALIN B.: Prvi primer Jersinioze u Jugoslaviji, Ichtyos 6, 3438, Ljubljana(1988). POLEKSI VESNA: Promene na krgama riba kao posledica zagaenja vode. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, 36, 2752(1991).
44
CURRENT TROUT PRODUCTION STATUS IN SERBIA AND IMPROVEMENT POSSIBILITIES IN PRODUCTION AND HELTH CARE SVETLANA JEREMI, DOBRILA JAKI-DIMI, V.RADOSAVLJEVI Summary Our research emphasizes that most of trout fish ponds in Serbia are not built in accordance with the key principles of trout production. Fish ponds are situated in inadequate locations, which do not fulfill requirements of water quality and quantity. Also, they are overdimensioned, and direct result is even less usage possibility of already poor resources. Physical and chemical water parameters, population density and amount of water have direct influence on trout organism. During many years of health monitoring and diagnostics of diseases, strong correlations are determined between occurence of diseases and mistakes in production technology and environmental changes. The purpose of this work is to underline wider influence of errors in technology and environmental changes on occurence of trout diseases, and to propose possible measures which could increase trout production. Key words: trout, production technology, environment conditions, diseases
45
IZGRADNA RIBNAKA NA GEOTERMALNIM VODAMA

MIROSLAV IRKOVI1, ELJKA JURAKI1, MILAN MILAINOVI2 IZVOD: Gajenje tropskih riba u klimatskim uslovima nae zemlje mogue je na klasinim ribnjacima samo u letnjim mesecima. U hladnijim periodima kada temperatura vode na otvorenom pada znaajno ispod optimalne pa i ispod letalne temperatupe, gajenje tropskih riba mogue je grejanjem vode, korienjem industrijskih toplih voda (termo elektrane)ikorienjem geotermalnih voda. U tehnologiji proizvodnje riba jasno se pokazalo da direktno grejanje vode bilo kojim energentom ne dolazi u obzir jer poskupljuje proizvodnju. Geotermalna energija je ist, pouzdan i obnovljiv izvor energije. U naoj zemlji jo uvek ne postoje ribnjaci na geotermalnim vodama. Meutim, potrebe trita, veliki broj geotermalnih izvora (preko 200) i postojanje naunih centara i strune radne snage namee potrebu razmatranja ekonomske opravdanosti izgradnje ribnjaka na geotermalnim vodama. Zbog svojih pozitivnih osobina, a pre svega zbog prilagodljivosti Tilapia nilotica i Clarias gariepinus prepoznati su kao vrste najpogodnije za introdukciju u nau akvakulturu. Kljune rei: geotermalne vode, tilapija, afriki som, polikultura, izgradnja objekata UVOD Geotermalna energija je ist, pouzdan i obnovljiv izvor energije. Na povrini zemlje manifestuje se u vidu hidrogeotermalnih pojava, tj. prirodnih izvora tople vode i vodene pare, a zatim i u vidu vulkanske lave i toplih gasova. Na podruju nae zemlje geotermalna energija se javlja u vidu termalne vode. U naoj zemlji najznaajnija nalazita geotermalne vode su u Panonskoj niziji Banatu, Bakoj ali verovatno najvei geotermalni potencijal ima podruje Mave sa Sremom. Ukupno 16 zemalja u svetu izvestilo je o upotrebi geotermalne energije u akvakulturi WGC 2000. Vodee zemlje su Kina, SAD, Turska, Izrael, Island, Japan i Gruzija. Bioloke karakteristike afrikog soma i tilapije Afriki som Clarias gariepinus Familija Claridae obuhvata vie rodova meu kojima je najinteresantniji rod Clarias sa oko stotinak razliitih vrsta. Najznaajnija vrsta ove familije je Clarias gariepinus. U
Pregledni rad (Review paper) Dr Miroslav irkovi, redovni profesor, Departman za stoarstvo; dipl.ing eljka Juraki, struni saradnik, Departman za veterinarsku medicinu Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2 Mr Milan Milainovi, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, lov, ribolov i umarstvo AP Vojvodine
1
46
intenzivnoj proizvodnji dominantnu ulogu imaju hibridi. Zahvaljujui osobini lake hibridizacije u Africi nestaju mnoge autohtone vrste ovog roda. Clarias gariepinus ili nilski som poreklom je iz Severne Afrike. Introdukovan je gotovo u celoj Africi, na Bliskom Istoku, delovima Azije i u Evropi. Afriki som ivi u slatkoj vodi (jezera, bare, ribnjaci, pirinana polja) ali i u rekama, brzacima i oko brana. Vrlo je adaptibilan na ekstremne uslove ivotne sredine, tolerie pH vrednost od 6,58,0. Podnosi temperaturu vode 835C. Optimalna temperatura za rast je 2830C. Maksimalno zabeleena masa je 60 kg i 170 cm duine. Poseduju specifine suneraste organe, arborescentni organi koji se nalaze u krgama koji mu omoguavaju da koristi atmosferski kiseonik, to ga ini vrlo pogodnim za intenzivno ribarstvo pri velikoj gustini naseljenosti, ak do 300 kg/m3 biomase. Clarias gariepinus moe da ivi u vodi sa vrlo malo kiseonika, obligatno die vazduh, provodi neko vreme na povrini. U vlanom tlu moe da ivi mesecima ekajui kinu sezonu. Clarias gariepinus je predator ali i omnivor. Hrani se plenom od mikroskopskog zooplanktona do ribe veliine 10% od sopstvene mase. Mla se hrani uglavnom sitnim insektima, larvama krupnih insekata, ikrom i larvama drugih riba kao i sitnijim ribljim vrstama dok sa porastom u ishrani znaajnije mesto zauzima zooplankton. Prvenstveno je nou aktivan, u dugom periodu sue moe nedeljama da bude bez hrane. Clarias gariepinus ima relativno visoke potrebe za proteinima. Najvei prirast i konverzija hrane postignut je ishranom kompletnim krmnim smeama sa 3542% sirovih proteina. Kompletne krmne smee sadre animalna i koncentrovana biljna hraniva, sporedne proizvode mlinske industrije, industrije ulja sa dodatkom vitamina i minerala. Proces polnog sazrevanja je pod uticajem godinjih promena temperature vode i fotoperioda. U ribnjakim uslovima matice se dre odvojeno po polovima pri gustini naseljenosti od 0,51 komad po m2. Hrane se kompletnim krmnim smeama i divljom ribom. enka se moe ponovo koristiti za mrest nakon 6 nedelja koliko traje sazrevanje ikre. Ukoliko se matice dre u kontrolisanim uslovima sa temperaturom vode koja ne pada ispod 22C due od godinu dana sezonski reproduktivni ciklus se prekida i mrest se odvija kontinuirano cele godine. Na temperaturi od 22C enka oslobaa jaja u koliini 1520% od svoje mase. Ukoliko temperatura padne za nekoliko stepeni vetaki izazvan mrest je i dalje mogu ali se koliina ikre smanjuje na oko 5% telesne mase. Idealna masa enskih matica je izmeu 300 i 800 g. Sa veim ribama je tee manipulisati i esto se deavaju znaajni gubici ikre. Matice spremne za mrest karakterie zategnut u nadut abdomen dok je genitalna papila uveana i obojena crvenkasto. Mujaci postaju polno zreli sa 812 meseci ili kada preu masu od 200 g. Tilapija Tilapia sp. Savremena literatura danas poznaje 77 vrsta tilapija od ega se 22 koriste za gajenje u ribnjacima. Zapadnoevropsko i ameriko trite poznaju ovu ribu pod imenom Sanpijetro (riba Svetog Petra). Tilapija je zajedniko ime za grupu ciklida inae endemskih vrsta u Africi, koja obuhvata tri roda: Oreochomis, Sarotherodon i Tilapia. Postoji nekoliko specifinosti po kojima se razlikuju ova tri roda ali je svakako najznaajnija njihovo reproduktivno ponaanje (Pullin et al, 1982). Vrste iz rodova Oreochromis i Sarotherodon inkubiraju ikru u ustima (odmah nakon oploenja roditelji uzimaju ikru u usta gde je uvaju i po nekoliko dana nakon izvaljivanja). Danas gotovo
47
sve ekonomski znaajne vrste tilapija koje se gaje u akvakulturi pripadaju rodu Oreochomis a najzastupljenija je nilska tilapija Oreochomis niloticus (Tilapia nilotica). U intenzivnom sistemu gajenja dominantnu ulogu imaju hibridi. Tilapija po svom obliku ima sve karakteristike familije Cichlida bono jako spljoteno telo, izraene dubine sa prekinutom bonom linijom. Lena peraja su duga a njihov prednji deo je karakteristino nazubljen. Pigmentacija nije uvek pouzdan metod za determinaciju s obzirom na to da zavisi u velikoj meri od okruenja, pola i uzrasta ribe kao i vrste i kvaliteta hrane koja ima veliku ulogu u intenzitetu boja koje se pojavljuju (Popma & Masser,1999). U prirodi se vrlo esto deava ukrtanje izmeu vrsta tako da i to znaajno oteava mogunost tane identifikacije vrste. Kod svih tilapija karakteristino je da mujaci prave gnezda na dnu ribnjaka (na dubini manjoj od 1 metra) i pare se sa vie enki. Nakon polaganja ikre mujaci je oplode a enke zatim uzimaju u usta gde ona ostaje sve dok se mladunci ne izvale i ne apsorbuju umananu kesu. Prvih nekoliko dana po prelasku na samostalnu ishranu mladunci e ostati blizu majke i u sluaju opasnosti skloniti se u njenu usnu duplju (Popma et al., 1990.). Postizanje polne zrelosti kod tilapija je uslovljeno veliinom, starou i uslovima sredine. Tilapije gajene u ribnjacima postiu polnu zrelost ranije nego one koje ive u otvorenim vodama. Npr. nilska tilapija odgajana u jezeru postigla je polnu zrelost u starosti 1012 meseci pri masi oko 500 g, dok je ta ista vrsta odgajana u ribnjaku polnu zrelost dostigla u starosti 6 meseci i masi oko 150200 g (Balarin and Haller, 1982). Sve tilapije su tolerantne prema povienom salinitetu i veoma dobro podnose nivo soli i do 15 ppm. Nivo rastvorenog kiseonika koji podnose sputa se i do 0,3 mg/l. Netolerancija tilapija prema niskim temperaturama predstavlja glavnu prepreku za njeno komercijalno gajenje. Za veinu vrsta letalne temperature su na 12C. Tilapija prestaje sa uzimanjem hrane na 17C. Najpovoljnija temperatura za mrest tilapije je iznad 26C a apsolutno prestaje na temperaturama od 20C. Optimalna temperatura za porast je 29 30C (Hepher and Pruginin, 1981). Tilapija je vrsta koju karakterie dobra otpornost prema bakterijskim, virusnim i parazitskim bolestima, pogotovu ako se uzmu u obzir relativno visoke temperature potrebne za njen razvoj. Tilapija je riba koja se u dosadanjoj akvakulturi prema svetskim iskustvima pokazala kao jedna od vrsta pogodna za praktino sve sisteme gajenja. Vrlo uspeno ona se gaji u kaveznom sistemu, tankovima i to je za nae uslove najznaajnije u klasinim ribnjacima. Mogunost gajenja u polikulturi na klasinim ribnjacima Sistem gajenja u polikulturi ima za cilj maksimalno iskoriavanje ribnjakog biotopa putem gajenja veeg broja vrsta riba koja jedna drugoj ne konkuriu u ishrani. Polikulturom se poveava proizvodnja po jedinici povrine a samim tim i ekonomska efikasnost. U naim uslovima najznaajnija riblja vrsta je aran. Uobiajen je odnos arana i tilapije 60 : 40 mada je u intenzivnom sistemu odnos esto obrnut. Kod oba sluaja tilapija ima vei prirast nego u monokulturi za 37%. aran od prirodne hrane koristi zooplankton i faunu dna dok vie vodeno bilje i fitoplankton ostaju neiskorieni. Ovu hranu delimino moe da iskoristi tilapija. U polikulturi sa tilapijom esto se gaji beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix) i beli amur (Ctenopharyngodon idella). U Tajvanu, tilapija se gaji u polikulturi 1200015000 tilapija, 100 arana, 600 belog tolstolobika i 300 amura na jedan hektar povrine sa visokim dozama ubriva i itarica. 48
Ukoliko se gaje tilapije oba pola neophodno je zbog kontrole preteranog mresta dodati grabljivice. Grabljivice se dodaju kada tilapija pone da se mresti a vano je voditi rauna o veliini i broju unetih predatora. Na afrikom kontinentu 23% afrikog soma se gaji u polikulturi sa tilapijom. Bez predatora mla tilapije ini vie od 23% izlova ime ona konkurie odrasloj ribi u ishrani i smanjuje joj prirast. Clarias gariepinus vai za lenjog grabljivca ali dobro kontrolie mrest tilapije.
Tabela 1. Primer gustine nasaivanja tilapije i afrikog soma u polikulturi Table 1. Example of density of planting in polyculture tilapia and african catfish Parametri / Parameters Gustina nasaivanja tilapije (2030 g) Density of planted tilapia (2030 g) Gustina nasaivanja afrikog soma (810 g) Density of planted african catfish (810 g) Kom / m2 Heads / m2 2,2 1
Kavezni sistem Kavezni sistem dranja tilapije reava problem preteranog mresta jer jaja ispadaju kroz oka kaveznog dna. Dva tipa kaveza su najee u upotrebi. Mali ekstenzivni kavezi postavljaju se u vode bogate prirodnom hranom. Ribe se hrane uglavnom prirodnom hranom koja dospeva vodom do kaveza ali se mogu i dodatno prihranjivati. Prosena gustina naseljenosti pri izlovu ne prelazi 10 kg/m3. Drugi oblik ine intenzivni kavezni sistemi gde se ribe hrane kompletnim krmnim smeama a gustina naseljenosti je oko 25 kg/m3 i vie, u zavisnosti od koliine kiseonika u vodi. Izgradnja geotermalnih ribnjaka Nakon to se merenjem utvrdi kapacitet, temperatura i pouzdanost geotermalnog izvora, ukoliko se voda koristi direktno, treba pristupiti hemijskoj analizi vode. Preporuljivo je uraditi bio testove sa vrstama koje su u planu za gajenje. Na odabranoj lokaciji mora biti obezbeena dovoljna koliina hladne vode povoljnog kvaliteta, naroito u letnjim mesecima zbog temperiranja geotermalne vode. Neophodna je takoe elektrina energija visokog napona (za rad pumpi, aeratora, osvetljenja i dr.) i ureeni prilazi (tvrd put). Poeljno je da se lokacija za izgradnju geotermalnih ribnjaka nalazi u blizini klasinih ribnjaka koji mogu posluiti za gajenje tilapije i afrikog soma u letnjim mesecima. Prilikom izrade projekta geotermalnog ribnjaka treba razmotriti kvalitet i protok vode, toplotne gubitke, gustinu naseljenosti, upotrebljeni materijal za izgradnju i termiku izolaciju. Maksimalna snaga geotermalnog izvora mora biti vea ili jednaka toplotnim gubicima. Poto se snaga ne moe poveavati, mogu se smanjivati toplotni gubici. Toplotni gubici su najvei zimi kada temperatura vazduha padne ispod 15C. Tada je neophodno smanjenje zapremine bazena pri maksimalnom protoku. Iz tog razloga potrebno je napraviti vie bazena, koji se mogu po potrebi iskljuivati. Mogue je smanjiti toplotne gubitke prekrivanjem bazena, zatvaranjem u objekte, korienjem razliitih izolacionih materijala. Toplota se gubi evaporacijom, konvekcijom, radijacijom i kondukcijom. U nekim 49
podrujima javlja se nedostatak hladne vode pa se mogu primenjivati razliiti nivoi recirkulacije. Ve koriena voda se prikuplja i nakon biofiltracije ponovo koristi. Biofiltracijom neophodno je ukloniti neiskorienu hranu i produkte metabolizma kao to su: amonijak, ugljen dioksid, feces i ureju, takoe i neorganski azot u obliku nitrata i nitrita. Za kvalitet vode najvaniji su nivo amonijaka i kiseonika i to su faktori koji najvie ograniavaju proizvodnju. Obogaivanje vode kiseonikom je neophodno i sprovodi se aeracijom i tenim kiseonikom kada gustina naseljenosti prelazi 150 kg/m3. Najee se koristi sistem aeracije pomou elektrinih motora sa lopaticama. Dva aeratora postavljaju se na suprotnim stranama krunog tanka i rade u obrnutom smeru u odnosu jedan na drugog. Osim aeracije ovim se postie kruni tok vode u tanku to omoguava skupljanje otpadnih materija u centru za kolekciju koji se nalazi na dnu tanka. U zavisnosti od oblika i materijala postoje razliiti tipovi bazena za gajenje riba na geotermalnim vodama. Pored zemljanih objekata grade se i bazeni od betona, metala, plastike, fiberglasa i slino. Dimenzije i oblik bazena moraju biti prilagoeni ribljoj vrsti. ZAKLJUAK Gajenje tilapije i afrikog soma na geotermalnim vodama ima brojne prednosti u odnosu na gajenje na klasinim ribnjacima u tropskim regionima. Konstantno optimalna temperatura vode tokom cele godine omoguava maksimalni prirast i konverziju hrane. Omoguena je bolja kontrola proizvodnog procesa. Dobija se riba ujednaene veliine. Racionalnom upotrebom visoko proteinskog hraniva dobija se proizvod specifinog kvaliteta, npr. nii nivo masti kod afrikog soma. Snabdevanje trita sveom ribom tokom cele godine (naroito znaajno zimi kada je potranja najvea). Smanjenje uvoza ribe sa perspektivom izvoza. S druge strane, relativno visoki trokovi izgradnje objekata i neophodnost obezbeivanja kompletne hrane ine proizvodnju skupljom. Uvoenje Tilapia nilotica i Clarias gariepinus ne bi moglo da izazove trajniju tetu ekosistemu u naoj zemlji jer je zimsko preivljavanje ovih vrsta van izvora toplote nemogue. Uzronici zaraznih i parazitskih bolesti ovih vrsta takoe su vezani za visoke temperature vode. Hibridizacija sa autohtonim i ve introdukovanim vrstama nije mogua. LITERATURA
BALARIN, J.D.; R.D. HALLER: The intesive culture of tilapia in tanks, raceways and cages. In: Muir, J.F. & R.. Roberts (eds.). Recent Advances in Aquaculture. Croom Helm Ltd: London, England, (1982) BALON, E.K.; BRUTON, M.N.: Introduction of alien species or why scientific advice is not heeded. Enviromental Biology of Fishes 16 (4): 225230, (1984) BROWN, E.E.: World fish farming cultivation and economics. Second edition. Avi publishing company, estport, Connecticut, USA.(1983) BROWN, E.E., GRATZEK, J.B.: Fish farming handbook. Avi publishing company, estport, Connecticut, USA. (1980) IRKOVI I SAR.: Ribarstvo biologija, tehnologija, ekologija, ekonomija. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Univerzitet u Novom Sadu.(2002)
50
HEPHER, B.; PRUGININ, Y.: Commercial fish farming: with special reference to fish culture in Israel. John Wiley & sons, New York, USA, (1981) HUET, M.: Textbook of fish culture Breeding and Cultivation of fish. Fishing news Books Ltd, London, England. (1970) LEE, J.S., NEWMAN, M.E.: Aquaculture an introduction, Interstate publisher, Illinois, USA. (1992) POPMA, T., MASSER, M: Tilapia life history and biology. South Regional Aquaculture Center, Publication 283, (1999) POPMA, T.J. AND GREEN, B.W.: Sex reversal of tilapia in earthern ponds. International Center for aquaculture: Auburn University, Alabama, USA. (1990) PULLIN, R.S.V. & LOWE MCCONNELL, R.H. : The biology and culture of tilapias. International center for living aquatic resources management (ICLARM), Manila, Philippines. (1982) PULLIN, R.S.V.: The second international symposium on tilapia in aquaculture. International center for living aquatic resources management (ICLARM), Manila, Philippines.(1989)
BUILDING OF FISHPONDS ON GEOTHERMAL WATERS

MIROSLAV IRKOVI, ELJKA JURAKI, MILAN MILAINOVI Summary Breeding of tropic fish species in our climate conditions is possible in classic land based fishponds only during the summer. In cold period of year, when water temperature goes under optimum even below lethal temperature, breeding of those species is possible by: heating the water, using industrial warm waters, using geothermal waters. It is known for some time that usage of heated water increases cost of fish production. Geothermal water is pure, reliable and renewable source of energy. We have over 200 drills of geothermal water, a plenty of well skilled workers and strongly expressed market demands that could justify breeding of tropic species and building of fishponds on geothermal waters. Tilapia nilotica and Clarias gariepinus are recognized as a species that could be easily introduced to our aquaculture because of their accommodation ability. Key words: geothermal water, tilapia, african catfish, polyculture, object building
51
SREBRNI KARA (Carassius auratus gibelio Bloch) KAO LIMITIRAJUI FAKTOR U PROIZVODNJI ARANA
ALEKSANDAR MATI1, ELJKA JURAKI2 IZVOD: Vodeni resursi iz kojih se snabdevaju ribnjaci Vojvodine predstavlju biotop aranskih vrsta riba koju ini i znaajna, a negde i dominatna populacija srebrnog karaa. Srebrni kara kao prilagodljiva vrsta predstavlja ponekad nepremostivu prepreku redovnoj proizvodnji aranskih ribnjaka. Veliko prisustvo ove ribe predstavlja limitirajui faktor uzgoja arana u svim segmentima proizvodnje poev od ambijentalnih uslova sredine, ishrambenih nia te efekata proizvodnje: Broj komada srebrnog karaa po jedinici povrine pri izlovu je i do 800 % u odnosu na nasaeni broj arana. Izlovljenu masu riba po zavetku ishrambenog perioda i do 70 % ini srebrni kara. Tehnoloki gubici arana naroito mlaih kategorija izuzetno je veliki (do 80%). Hranidbeni koeficijent izraen za arana kao ekonomsko vrednu ribu iznosi 78 kg. Kljune rei: proizvodnja arana, srebrni kara, gubici, hranidbeni koeficijent. UVOD Veina aranskih ribnjaka Vojvodine graeni su uglavnom 5060 tih godina prologa veka i to su uglavnom punosistemski ribnjaci sa jezerima veliine i do nekoliko stotina hektara, graeni za poluintenzivnu proizvodnju. Snabdevaju se vodom iz reka i kanala koji predstavljaju stanita autohtonih toplovodnih riba. Srebrni kara pojavio se u Rumuniji 1920. godine. U Bugarskoj je konstatovan dve decenije kasnije, a ve pedesetih godina ima privredni znaaj u ovoj zemlji. Vrsta se pojavila u Maarskoj 1954. godine kada je uvedena izvesna koliina srebrnog karaa iz Bugarske u ribnjak kod Sarvaa u slivu Tise. Introdukcija je uinjena zbog pogrene procene da se ova vrsta hrani iskljuivo biljnom komponentom i da nije konkurent arana. Greka je brzo uoena, ali uneta vrsta je iz godine u godinu poveavala svoju brojnost sve vie se irei po dunavskom slivu (Maletin, 1988.). U vodama Vojvodine ova vrsta se pojavila ezdesetih godina i izmeu 1975. i 1980. g. njen broj je kulminirao to se ogleda u njenom ueu u ukupnom ulovu oko 20% (Maletin et Budakov, 1982), odnosno 27,2 % u komadnom ili 32,8 % u masi (Maletin, 2005).
Originalni nauni rad (Original scientific paper) Dr Aleksandar Mati, RG Eka, Lukino Selo 2 Dipl. ing. eljka Juraki, struni sar., Departman za veterinarsku medicinu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
1
52
Ribnjaci velikih povrina a uz to dosta zamuljenog dna sa nemogunou potpunog pranjenja vode, kao to su ribnjaci EKA, Beej i dr., godinama imaju problem nekontrolisanog prisustva ove vrste ribe. Prisustvo polno zrelih jedinki srebrnog karaa obavezno daje uspean mrest a dugotrajna punjenja ribnjaka (4560 dana) kroz nedovoljno guste reetke omoguuju nesmetan ulaz larvi i mladunaca. PREGLED LITERATURE Carassius auratus gibelio Bloch srebrni kara pripada familiji Cyprinidae i vai za izuzetno prilagodljivu i rasprostranjenu ribu. Donedavno je smatrano da su zlatna ribica (Carassius auratus) i Carassius auratus gibelio dve taksonomski razliite vrste, meutim novija saznanja idu u pravcu verovanja da se radi o geografskim varijetetima iste vrste. Razlike meu formama nisu dovoljno velike da bi se one mogle posmatrati kao dve podvrste, pa neki autori (Hansel, 1971) smatraju da su razlike u reproduktivnim ciklusima posledica prilagoavanja razliitim uslovima okoline s obzirom na izuzetno veliki areal rasprostranjenosti vrste. Srebrni kara naraste i do 35 cm i postie masu i do 2 kg. Lea su zelenkasto smee boje, bokovi zelenkasto sivi. ivotni vek ove ribe moe da bude i dvadesetak godina (Simonovi, 2001). Polnu zrelost postie u drugoj godini ivota, a zbog posebnog naina razmnoavanja (ginogenezom) ova riba ima eruptivnu populacionu plodnost. ivi u stajaim i sporotekuim vodama. Kod nas ga najvie ima u ritovima, mrtvajama plavnih podruja Dunava i njegovih pritoka (Risti, 1977). Hrani se beskimenjacima i drugom raznovrsnom prirodnom hranom. Mresti se od maja do jula (kada temperatura vode pree 20C), ponegde i do kraja leta. Karakterie ga intenzivan tempo rasta. Pripadnik je etvrte kvalitetne grupe ,,bela riba i u Srbiji ne spada u ugroene vrste. MATERIJAL I METODE Istraivanja su izvedena na ribnjaku Beej, koji se snabdeva vodom iz velikog Bakog kanala, deonica VrbasBeej, u redovnoj proizvodnji 20012003. godine na svim povrinama u eksploataciji i tri jezera u ribnjaku Eka u toku 2004. godine. Praena su dva ribnjaka koja su napajana iz vodotoka (kanala) u kojem dominira srebrni kara. Tree posmatrano jezero u Ekoj snabdeva se vodom iz Tise sa znaajno manjom koliinom ove ribe. Kako je praena redovna proizvodnja i elementi za praenje su bili standardne metodologije: Hemijske analize vode su raene u laboratorijama pomenutih ribnjaka standardnim metodama na elemente neophodne za ocenu ispravnosti vode u ribarskoj proizvodnji. Praeni su: temperatura vode, temperatura vazduha, rastvoren kiseonik u vodi (mg/l), pH vrednost, alkalitet, fosfor, azot, amonijak i dr. Ishrana riba standardnim postupcima za odreivanje koliina i vrsta hrane u dnevnom obroku. Zdravstveno stanje pregledom ribe na odreene bolesti u zvaninim institucijama. Praenje proizvodnje prinosa i prirasta petnaestodnevnom kontrolom reprezentativnog uzorka ribe. 53
Rezultati proizvodnje ukupnog prinosa, prirasta, utroka hrane, utroka pomonog materijala merenjem i preraunom. REZULTATI I DISKUSIJA Ribnjak Beej Budui da je praena proizvodnja ribnjaka Beej u periodu 2001-2003. godine, a da nisu postojale ekscesne situacije u pogledu ambijentalnih uslova, ishrane i zdravstvenog stanja te ostalih elemenata navedenih u poglavlju metodologija, moemo smatrati da se prozvodnja odvijala u optimalnim granicama za uzgoj aranskih vrsta riba.
Tabela 1. Trogodinja analiza proizvodnih podataka Ribnjaka Beej za period 20012003. god. Table 1. Production data analisys for Becej fishpond for period 20012003 Prirast nasa. ribe, kg/ha 418 487 483 462 Uk. proiz. kg Utro. hlor. kre kg/ha 2.7 2.98 2.68 2.76 H.k. prirast Uk. s.kara H.k. proiz. Utro. hid. kre kg/ha 351 332 226 304
2001 2002 2003 2001 2003
478 452 450 460
544056 463188 526959 511401
1138 1024 1170 1111
2.4 2.43 2.43 2.42
5.0 3.48 3.77 4.0
060800 103297 122830 095642
U tabeli 1. analizirani podaci pokazuju da je trogodinja proizvodnja (prosek) po hektaru iznosila 1111 kg, prirast 668 kg od ega je srebrni kara imao udela od 207 kilograma po hektaru. Ova koliina srebrnog karaa u odnosu na nasaenu vrstu riba predstavljala je 31%. Hranidbeni koeficijent na prinos od 2.42 kg i na prirast od 4.0 kg, raunato na nasaene vrste, je praktino iznuen nain obrauna utroka hrane. Sa obzirom da srebrni kara nema ekonomski znaaj zbog komadne teine koja je mala (2050 g) i kvaliteta mesa koji je znaajno ispod kvaliteta gajene ribe, trokovi utroene hrane se praktino moraju obraunati na ekonomski znaajne vrste riba. Ovi rezultati su znatno slabiji od rezultata proizvodne 1985. godine kada je prinos bio 1354.3 kg, prirast 985.3 kg a hranidbeni koeficijenat na prinos 1.68 kg dodatne hrane (Mati, 1986).
54
S.kara kg/ha 127 228 272 207
Uk.. ha
kg/ha
God.
Ribnjak Eka
Tabela 2. Analiza proizvodnih podataka ribnjaka Eka za 2004 godinu Table 2. Production data analisys on Ecka fishpond in 2004 Utro hlor. kre kg/ha 1.5 S.kara kg 984 Ukup. proiz. kg Ukupno s.kara Utro. hid. kre kg/ha Prirast. nasad. ribe kg/ha 525 1447.8 624.2 109.3 kg/ha
2004
1350
1651521
1223
2.54
4.22
294659
243.5
S.kara kg/ha Izlovi 25718 30864 9258 kg
H.k. prirast
H.k. proiz.
Ukup. ha
Godina
kg/ha
605
U tabeli 2. dati su podaci proizvodnje ribnjaka Eka na 1350 hektara u 2004 god. sa sledeim podacima: ukupna proizvodnja po hektaru iznosila je 1223 kg, a prirast 768.5 kg od ega 525 kg nasaenih vrsta riba i 243.5 kg srebrnog karaa to predstavlja 31% od ukupnog prirasta. Hranidbeni koeficijent na prinos od 2.54 i prirast od 4.22 je uraen po istoj metodologiji odnosno preraunat na ekonomske znaajne vrste. Navedeni podaci ribnjaka Beej (prosek 20012003) u odnosu na podatke ribnjaka Eke u 2004. godini imaju neznatne razlike u odnosu na analizirane vrednosti, to ukazuje da oba ribnjaka imaju slinu situaciju u odnosu na srebrnog karaa. Visoko procentualno uee srebrnog karaa od 31% u oba ribnjaka je praktino umanjilo proizvodnju nasaenih vrsta riba za isti procenat ili neto vii. Analizirani su podaci tri jezera na ribnjaku Eka u 2004 godini (tabela 3) od ega su jezera I i II snabdevana vodom kanala sa izuzetnom dominacijom srebrnog karaa u periodu mresta. Tree jezero je snabdevano tiskom vodom.
Tabela 3. Uporedna analiza proizvodnje jezera I, II, III ribnjaka Eka 2004 godine Table 3. Paralel analisys of production in lakes I, II and III on Ecka fishpond in 2004 Jezera Nasad Gub.
I II III
25 50 9
228571 280000 34502
35 50 50
68 84 43.7
73097 43607 19408
352 700 477
708 337 835
Prirast kg/ha
gr/kom
gr/kom
Kom
Kom
Broj
ha
36197 31210
Iz podataka ove tabele jasno se vidi da je jezero I imalo enormnu koliinu populacije srebrnog karaa pri izlovu od 1447.8 kg/ha u odnosu na nasaenog dvogodinjeg arana koji je izlovljen svega 708 kg/ha i gubitke od 68%. Jezero II predstavlja jo drastiniji 55
primer uticaja srebrnog karaa na proizvodnju dvogodinje aranske mlai. Ako posmatramo gubitke od 84% i prirast od svega 337 kg/ha moemo uoiti da je koliina srebrnog karaa od 624.2 kg/ha praktino unitila planiranu proizvodnju. Iako je srebrnog karaa u jezeru III bilo 109.3 kg/ha odvijala se uobiajena i planirana proizvodnja dvogodinje mlai arana iji rezultati su u proseku adekvatni rezultatima proizvodnje u drugim ribnjacima, koji nemaju problem nekontrolisanog ulaska srebrnog karaa. Utroci hrane u jezeru jedan su iznosili za prinos 4.25 kg ili 167% u odnosu na prosek utroka hrane za ceo ribnjak Eku (2.54). Utroak hrane na prirast u ovom jezeru raunat na arana iznosi 6.18 kg dodatne hrane to predstavlja 146% u odnosu na prosek prirasta Eke za 2004. godinu (4.22). Utroci hrane u jezeru II su iznosili za prinos 3.5 kg ili 137% u odnosu na prosek utroka hrane za ceo ribnjak Eku (2.54). Utroak hrane na prirast u ovom jezeru raunat na arana iznosi 6.41 kg dodatne hrane to predstavlja 151% u odnosu na prosek prirasta Eke za 2004. godinu (4.22). Utroci hrane u jezeru III su iznosili za prinos 2.6 kg ili 102 % u odnosu na prosek utroka hrane za ceo ribnjak Eku (2.54). Utroak hrane na prirast u ovom jezeru raunat na arana iznosi 3.14 kg dodatne hrane to predstavlja 74 % u odnosu na prosek prirasta Eke za 2004. godinu (4.22). Sa obzirom da ova tematika nije prouavana u naim ribnjacima te da ne postoje literaturni podaci niti struni i nauni radovi, veoma je teko uporeivati i oceniti da li je srebrni kara i dalje problem svih ili samo pojedinih ribnjaka kao to su Eka i Beej. Postoji podatak u analizama proizvodnje i prometa ribe u vojvoanskim ribnjacima (19911994) obraeni na 7000 ha u delu prometa pod naznakom ostale ribe u visini od 109 kg po hektaru to je sigurno da se 100 kg odnosi na prodaju srebrnog karaa (Mati, 1995). ZAKLJUAK Analizom proizvodnih podataka ribnjaka Beej (prosek 3 god) i ribnjaka Eka u 2004. god., kao ribnjaka u ijim vodotocima za snabdevanje vodom, konstatovano je da postoji dominantna populacija srebrnog karaa. Prilikom izlova ustanovljeno je da imaju jednaki procentualni odnos od 31% srebrnog karaa u odnosu na nasaenu vrstu riba. Prirast nasaene vrste ribe mogao bi biti vei za koliinu procentualnog odnosa srebrnog karaa u njima. Hranidbeni koeficijent na prirast zbog prisustva srebrnog karaa vei je za 1 kg, gledajui utroke na nivou utroaka za ceo ribnjak. Enormno prisustvo srebrnog karaa u proizvodnji dvogodinje aranske mlai je povealo gubitke (84% jezero II) za 192% u odnosu na jezero III (43.7) u ribnjaku Eka. Utroak hrane za kilogram prirasta kod jezera koja su prilikom izlova ostvarila visoku proizvodnju srebrnog karaa je enormno velik i ide na 6.41 kg/ha to predstavlja 151 % od konverzije prirasta na nivou ukupnog ribnjaka (4.22).
56
LITERATURA
HOMEN, Z., MIKUSKA, J., RADANOVI, P., MIKUSKA, Z.: Kvalitativni i kvantitativni sastav ribljeg fonda Dunava i poplavnog podruja u Kopakom ritu. Ribarstvo Jugoslavije 46, 2730. Zagreb. (1991) JEFTI, J.: Meusobna zavisnost izmeu mase polnih ljezda i duine tela kod srebrnog karaa (Carassius aureatus gibelio Bloch) Ribarstvo Jugoslavije 4, 7881. Zagreb. (1981) MALETIN, S.: Aklimatizacija unesenih vrsta riba u vodene ekosisteme Vojvodine. Doktorska disertacija, Prirodno matematiki fakulet, Novi Sad. (1988) MALETIN, S., BUDAKOV, LJ.: Zastupljenost srebrnog karaa (Carassius aureatus gibelio Bloch) u Dunavu na teritoriji Vojvodine. Vodoprivreda 14, 7576 (12) 129131, Novi Sad. (1982) MALETIN, S. : Kvalitet vode i stanje ribljeg fonda u kanalima hidro sistema DunavTisaDunav. II Meunarodna konferencija Ribarstv 7279. (2005) MATI, A., JOVANOVI, B.: Stanje i perspektiva naeg aranskog ribarstva. Koreferat Nauna i struna dostignua u aranskom ribarstvu Poljoprivredni fakultet Novi Sad. (1995) MATI, A., ANI, ., UKI, N., PUJIN, V., MALETIN, S.: Kvalitet vode za snabdevanje ribnjaka i njegov uticaj na produciju. Drugi kongres o vodama Jugoslavije IV knjiga. Ljubljana, 19811989. (1986) RISTI, M. : Ribe i ribolov u slatkim vodama. Nolit, Beograd. (1977) SIMONOVI, P. : Ribe Srbije. Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd. (2001)
PRUSSIAN CARP (Carassius auratus gibelio Bloch) AS LIMITATING FACTOR IN COMMON CARP PRODUCTION ALEKSANDAR MATI, ELJKA JURAKI Summary Water resources in Vojvodina region represents a biotope for cyprinid fish species. Significant part of that community represents prussian carp, which stands for very adaptive specie and sometimes makes a handicap for regular common carp production. Presence of this specie makes a limitation factor for carp breeding in each part of production process starting in environment conditions, feeding and economic results: number of heads of prussian carp per production territory goes up to 800% in relation to planted common carp up to 70% of total weight of hunted fish goes to prussian carp losses of common carp (especially fry) are extremely high (up to 80%) feeding ratio calculated on production of common carp as economically worthy fish is 78 kg. Key words: prussian carp, common carp production, loss, feeding ratio
57
KORELACIJA SEKUNDARNIH METABOLITA Fusarium PLESNI SA BILJKAMA I IVOTINJAMA

VOJISLAVA BURSI, VERICA JURI 1 IZVOD: Nae podneblje veoma pogoduje razvoju plesni roda Fusarium. Bolesti koje Fusarium plesni izazivaju kod biljaka su krastavost penice, Fusarium head blight (FHB), Fusarium stem i Root Rot. Kliniki efekti iza kojih stoji zearalenon odgovaraju efektima estrogene stimulacije. Kljune rei: Fusarium spp., mikotoksini, zearalenon, biljke, ivotinje. UVOD Sve do nedavno plesni su se smatrale bezopasnim, iako je utvreno da su neke gljive tetne ili toksine za biljke i ivotinje. Pored propratnih pojava tokom terapije antibioticima fungalnog reda, zdravlje ivotinja moe biti ugroeno fungalnim infekcijama i toksinim metabolitima plesni poznatih pod nazivom mikotoksini. Hemijska struktura mikotoksina znaajno varira ali su ovo organska jedinjenja relativno malih molekulskih masa. Biogenetski i srtrukturno, mikotoksini pripadaju razliitim vrstama prirodnih spojeva. Njihova bioloka aktivnost obuhvata akutnu i hroninu toksinost, citotoksinost, hepatotoksinost, neurotoksinost, teratogenost, mutagenost i kancerogenost (Durakovi, 2003; Scharlach, 2002). Mikotoksini roda Fusarium su najee indentifikovane vrste u semenima i hranivima. Bolesti koje Fusarium plesni izazivaju kod biljaka, kao vid primarne kontaminacije uz produkciju mikotoksina su u direktnoj povezanosti sa zdravljem ivotinja i nastalom sekundarnom kontaminacijom. Mikotoksini imaju irok spektar aktivnosti i ciljnih vrsta. Neki mikotoksini imaju toksinu aktivnost kako kod ivotinja, tako i kod biljaka, dok su drugi toksini za samo jednu, najvie dve vrste. Potrebno je naglasiti da su mikotoksini citotoksini, razaraju razliite elijske strukture (membrane), interferiraju u vitalne elijske procese poput DNK, RNK i proteinske sinteze. Oigledno je da su toksini i za elije viih biljaka, ivotinja ukljuujui i ljude. Mikotoksini se razlikuju u specifinosti, potenciji za ciljne elije, elijske strukture ili elijske procese. Kliniki simptomi se ne mogu pripisati iskljuivo delovanju zearalenona, nego se moraju posmatrati u svetlu dejstva svih ostalih toksina u hrani kontaminiranoj Fusarium plesnima (Terzi, 2001).
Pregledni rad/Rewiev paper Mr Vojislava Bursi, saradnik, dr Verica Juri, vanr. prof, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
58
Bolesti biljaka izazvane Fusarium spp. Krstavost penice: Krastavost kod penice prouzrokovana je nekim vrstama gljive Fusarium i najee je povezana sa ugavim zrnima u Nebraski. Fusarium graminearum i F. moniliforme javljaju se kao stanovnici zemljita i kao saprofiti na rezidui useva i stalno su prisutni. Pored toga to izazivaju krastavost, prouzrokuju truljenje semena i bakterioze, tako da dolazi do truljenja krunice i korena malih zrna (Watkins i Doupnik, 1996). Simptomi razvoja krastavosti odvijaju se na izniklim nezrelim klasovima i najvidljiviji su posle meke-testaste faze. Oboleli klasovi prerano sazrevaju u poreenju sa zdravim. Gljiva moe da napadne irtav klas ili smo njen deo. Ako je poslednji snop biljke napadnut, obino ceo klas uvene. U toplo i vlano vreme, infekcija proizvodi bledo-crvene, narandaste do roza tvorevine micelija i spora u osnovi klasia ili u prevoju zrna. Infekcija se moe proiriti na okolne klasie, a inficirani klasii dobijaju mrko-utu do braon boju i obino su neplodni ili delimino plodni. Zrno u razvoju, koje je zahvaeno infekcijom postaje smeurano i ima slabo kredast izgled. Na zrnu se moe videti bokorast beliasto-rozikast micelijski rast. Fusarium head blight (FHB) Bolest penice poznata kao Fusarium Head Blight (FHB) je prouzrokovana gljivom koja se zove Fusarium graminearum. Ozbiljnost bolesti se apostrofira redukcijom prinosa i kvaliteta zrna, pogotovo to se lako iri i zavisi od vlanih vremenskih uslova (Bowden et al., 2003). FHB se prvo detektuje odmah posle cvetanja. Inficirane glave postaju bele dok lie i stabljike ostaju nepromenjeni. Deo stabljike koji je odmah ispod glave ponekad postaje okoladno-braon boje. Deava se samo da je deo glave napadnut, poprimajui beo i zelenkast izgled. Poblie ispitivanje klasia esto otkriva be (rozikast) rast gljiva na glumama ili u osnovi klasia. Penina zrna koja su kontaminirana se sakupljaju i imaju kredastu ili roza boju. Zrna iznad inficiranog klasia e biti smeurana ako gljiva ue u rahilu (osa klasia trave) i presee snabdevanje hranom (McMullen i Stack, 1999). Ova bolest smanjuje prinos i moe da kontaminira zrna sa fungalnim mikotoksinima. Javlja se u vlanim uslovima tokom cvetanja i u ranim fazama razvoja zrna. Tokom vlanog vremena moe se javiti beliast i rozikast rast gljiva na inficiranim glavama u polju zaraeni klasii mogu da sadre vidno oteena zrna. Simptomi infekcije Fusarium graminearum na jemu, nisu toliko karakteristini kao kod penice, tako da mogu da se pomeaju sa drugim bolestima koje prouzrokuju tamljenje zrna (Sarafinchon, 2003). FHB na kukuruzu se zove eir rot (trule klipa) i inficira se kroz kukuruznu svilu. Kukuruz je najvei izvor prezimljavajueg inokuluma koji poinje epidemiju u prolee. Ukoliko su vremenski uslovi suvi infekcija se nee pojaviti u toku cvetanja. Uprkos injenici da gljiva moe da bude noena u semenu, ini se da je ostatak biljke najvei izvor inokuluma. Polna reproduktivna faza Fusaruim graminearum koji izaziva FHB je Gibberella zeae. Infekcija Gibberella eir rot obino se javlja od vrha pa nadole i tamno roza je do crvene boje.
59
Fusarium stem i Root Rot Bolest prouzrokovana delovanjem gljivica roda Fusarium oxysporum, prvobitno je registrovana u Grkoj i Holandiji. U Engleskoj Kolumbiji i Kanadi pojavila se 1994. godine, a 2000. godine primeena je u Ontariju, prouzrokujui 1035% gubitka godinjeg prihoda (Cerkauskas, 2001). Simptomi ukljuuju uvenue (mrko-ute do tamnoute boje) biljke u fazi sazrevanja ploda i tokom toplog vremena. Tokom infekcije moe nastati uto ili uto be odbojavanje spoljnih tkiva na kruni biljke. U to vreme nije evidentan beo pamuni rast micelijuma gljive. Kasnija faza bolesti ukljuuje progresivnu kolonizaciju stabla. Longitudinalni rez krunice pokazuje raspored kortikalnih tkiva, praen sekundarnom infekcijom bakterija. Ozbiljno oteene biljke imaju fibrozno stablo sa svetlim ili roza-narandastim masama spora sa belim gljivnim rastom, nalik pamuku na spoljnoj strani stabla. Ove biljke postaju braon i sue se naroito kada imaju mnogo plodova i u toku toplog vremena. Koreni oteenih biljaka ostaju vrsti. Krastavac i lubenica su vrlo podloni dok bundeva pokazuje samo blage simptome. Paradajz ne pokazuje simptome bolesti. Poslednja linija odbrane u polju, nastaje kada se Fusarium plesni indentifikuju na polju. Takva pojava pokree iskorenjivaku strategiju u kojoj se biljka odmah skida sa polja, a ostatak se paljivo kultivie. Poeljno je da se na takvim poljima ne gaje cerealije naredne tri godine, kako bi se ostatak biljke degradirao, to navodi na zakljuak da se ove plesni ne nalaze na poljima degradiranog domaina. U toku sezone rasta, zemljoradnici treba da kontroliu polja kako bi uoili napravilnosti koje ukazuju na prisustvo bolesti. Bitno je kontrolisati simptome na glavama cerealija tri nedelje posle zametanja ploda ali i kod zrna u etvi. Ako se Fusarium spp. detektuju, trebalo bi gajiti vrste koje su najvie otporne na bolesti koje ova gljiva izaziva. Uticaj mikotoksina na ivotinje Dejstvo zearalenona na svinje Kada se konzumiranost od strane svinja kree u intervalu od 0.1 do 5 ppm zearalenona, nastaje estrogenski sindrom, vulvovaginitis koji se kod enki manifestuje oteenom i edematoznom vulvom, koncentracija od 0.25mg/kg produkovala je cistine folikule na jajnicima. Kada se zearalenonom hrane krmae nastaje otok i crvenilo vulve koji moe napredovati u infekciju polnih organa posle praenja i prolaps rektuma i vagine. Zearalenon uzrokuje blagi razvoj sisa kod nazimica i povremeno oticanje prepucija kod nerasta. Knzumacija hrane sa 50 mg/kg zearalenona dovela je do abortusa i mrtvoroene prasadi, dok se nivo iznad 10 mg/kg odrazio na redukciju teine i veliine potomstva. Zearalenon e prouzrokovati smrtnost embriona u izvesnim fazama inkubacije, jer dolazi do potencijalnog smanjenja teine placentne membrane i negativnog uticaja na razvoj fetusa (Bessin et al., 2001). Pseudo-trudnoa se javlja kada enka ispoljava fizioloke i znake suprasnosti koji su asocirani sa suprasnou, osim izostanka fetusa. Razlog svega toga je da zearalenon spreava razvoj korpus luteuma. Vrednost zearalenona u hranivima u nivou od 8 ppm, prouzrokovale su kod enki ispoljavanje estrusa i zapaljenost, edematoznost vulve, a oko 70% tretiranih enki odbijale su vepra.
60
U domenu sadanjeg saznanja, davati hranu kontaminiranu zearalenonom suprasnim krmaama ili krmaama dojiljama, u nivou koji prelazi 45 ppm , je veoma riskantno ako se oekuje da reproduktivne sposobnosti ostanu na optimalnom nivou. Zearalenon se prenosi preko krmainog mleka, tako da i prasii mogu biti kontaminirani (Etienne and Jemmail, 1979). Zearalenon moe da izazove feminizaciju kod mujaka kao posledicu hipertrofije mamarnih lezda, atrofije testisa sa edemom prepucijuma, intermitentno uriniranje u malim koliinama i smanjenje libida koji se obino vraa dve nedelje po prestanku unoenja toksina. Kod mujaka su uveane bradavice (kod kastriranih), kod nezrelih imamo smanjen libido i retardiran testikularni razvoj. Kod mladih mujaka nivoi koji prelaze 10 ppm zearalenona u hrani su smanjili libido rezultirajui atrofijom testisa i uveanjem mlenih lezda. Rezultati Mankijaviiene studije ukazuju da plodnost spermatozoida veprova, hranjenih kontaminiranom hranom (koncentracija zearalenona je bila 3.6 mg/dan), tokom pet nedelja opada (Mankeviiene et al., 2002). Pokretljivost spermatozoida se progresivno smanjivala sa produavanjem davanja zearalenona, a u petoj nedelji zabeleen je pad pokretljivosti spermatozoida od 64%. Preivari Zearalenon je mnogo manje toksian za preivare nego za monogastrine ivotinje, verovatno zato to se brzo detoksificira u rumenu. Mikroflora iz predeludca preivara u velikoj meri metabolie zearalenon unet ingestijom stvarajui manje toksine metabolite. eludana degradacija zearalenona je procenjena na 30% u toku 48h. U kontrolisanim studijama, krave koje su hranjene do 20 ppm zearalenona nisu pokazale vee efekte osim na smanjenje utih tela. Kod hajfera nivo zaea je znaajno smanjen, kada su bile hranjene hranom koja je sadravala 13 ppm ovog mikotoksina. Zearalenon se vezuje za estrogeni odgovor, iji simptomi ukljuuju: abortus, vaginitis, poveanu vaginalnu sekreciju, smanjenu reproduktivnu sposobnost i uveanje mlenih lezda kod junica. Neplodnost, redukovana produkcija mleka su glavni simptomi koji bi naveli na kontaminaciju zearalenonom. Zearalenon u obroku soje kod mladih bikova, uticao je na spermatozoide to je za posledicu imalo njihovu nesposobnost za vetaku oplodnju. Ovce Kada su ovce hranjene suvom hranom u kojoj je nivo zearalenona 12 ppm, 10 dana pre parenja, pokazale su produen period ara, smanjenu stopu ovulacije i smanjenu plodnost. Nije bilo uticaja toksina na preivljavanje embriona ili jagnjenje kada je taj novo bio nastavljen 10 dana posle parenja. Oigledno je da zearalenon utie samo na ovce kada im je doziran pre parenja. Ovnovi hranjeni suvom hranom sa zearalenonom, u periodu od 30 dana, imali su normalnu produkciju spermatozoida i normalnu plodnost. ivina Pilii i koke nosilje za razliku od svinja i preivara malo podleu negativnom uticaju zearalenona, ak i kada se hrane visokim dozama.
61
ist zearalenon dat piliima u visini od 10800 ppm, nema efekta na dobijanje telesne teine, unoenje hrane i odnos uzimanja hrane i dobitka. Teina srca, slezine, testisa i jetre su bile sline kontrolnim. Koliine od 250300 mg zearalenona po kilogramu telesne teine koka nosilja, rezultirale su smanjenjem telesne teine i smanjenjem u produkciji jaja povean je procenat napuklih jaja i jaja sa krvavim takama. urke hranjene hranom sa ovim toksinom imale su oticanje anusa, poveanje teine kreste i duine jajnika, a poveanjem ovog toksina u hrani primeene su cistine formacije na jajovodu. Kod gusana je dolo do smanjenja libida i oteenja spermatogeneze, to je rezultiralo visokim procentom neoploenih jaja. ZAKLJUAK Moderna poljoprivredna praksa ini akutne mikotoksikoze sa visikom smrtnou retkim. esto se sumnja na hronine mikotoksikoze kada kliniki znaci ukljuuju slabost i poveanu pojavu infektivnih bolesti. Vrlo je teko utvrditi uzroke i efekte povezanosti izmeu konzumiranja hrane kontaminirane mikotoksinima i nejasnog hroninog stanja. Ozbiljnost mikotoksikoza zavisi od toksinosti mikotoksina, mere izloenosti, starosne dobi i nutritivnog statusa jedinke, kao i moguih sinergistikih efekata drugih hemikalija kojima je jedinka izloena. Kliniki efekti iza kojih stoji zearalenon, variraju u zavisnosti od vrste ivotinja, starosti i uslova sredine.Veina simptoma odgovara efektima estrogene stimulacije ali trenutno ne postoji nain koji bi odredio koje forme sindroma e se manifestovati u zearalenon kontaminiranoj grupi ivotinja. LITERATURA
BESSIN, R. et al., KeBESSIN, R. et al.: Key Features of Biology, Fumonisin, Vomitoxin and Other mycotoxins in Corn Produced by Fusarium Fungi.htm, 2001. BOWDWN, R. L. et al.: Wheat Scab, Kansas State University, 11/14, 2003. CERKAUSKAS, R.: Fusarium Stem and Root Rot of Greenhouse Cucumber, Agdex: 292/638, 01081, (2001). DURAKOVI, S., DURAKOVI, L.: Mikologija u biotehnologiji, Zagreb, (2003). ETIENNE, M., JEMMAIL, M.: J.Rech. Porcine En France, 329334, 1979. MANKEVIIENE, A. et al.: The Effect of Mycotoxin Zearalenone and Neurtalizing Toxy-Nil Plus of Dry on the Quantitive Changes of Spermatozoa Viability and Motility, Animal Husbandry, Scientific Articles, Vol.40, p.73, (2003). MCMULLEN, M.P., STARCK, R.W.: Fusarium Head Blight (Scab) of Small Grains, PP-804, 1999. SCHARLACH, W.: Zearalenone in South African Pig Feeds, Summer Edition, (2002). SERAFINCHON, A.: FHB of Barly and Wheat, Food and Rural Development, Agdex 110/6321, (2003). SINGLETON, W.: Reproduction, Purde University, (1997).
62
TERZI, V.: Nalaz zearalenona u hranivima za ivotinje 2000/2001, Savremena Poljoprivreda, Vol.50, 3-4, 181184, (2001). WATKINS, J.E, DOUPNIK, B.Jr.: Scab of Wheat, Nebraska G94-1207-A, C-33 (1996).
CORRELATION OF SECONDARY METABOLITE OF Fusarium MOLD WITH PLANTS AND ANIMALS VOJISLAVA BURSI, VERICA JURI
Summary Our region is susceptible to the development of Fusarium mold. The deseases which are coused by Fusarium mold are scab of the wheat. Clinicaly effects caused by zearalenone corespond with the effects of estrogen stimulation. Key words: Fusarium spp., mycotoxins, zearalenone, plants, animals.
63
NERACIONALNA POTRONJA LEKOVA U VETERINARSKOJ MEDICINI: OPASNOST PO ZDRAVLJE IVOTINJA I LJUDI

VITOMIR UPI1, DRAGIA TRAILOVI1, SILVA DOBRI2, SILVESTRA KOBAL3 IZVOD: Tokom poslednjih pet decenija farmaceutska industrija je izrasla u jednu od najmonijih industrijskih grana, bez koje se savremena medicina ne moe ni zamisliti. Meutim, uporedo sa razvojem farmaceutske industrije sve vie je rasla i neracionalna potronja lekova, a time i ea pojava neeljenih efekata. Poseban znaaj ima neracionalna primena antimikrobnih lekova kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi, jer moe da ugrozi ne samo zdravlje tretiranih ivotinja, ve i ljudi. Kljune rei: savremena medicina, neracionalna primena, antimikrobni lekovi, ivotinje namenjene za ishranu ljudi UVOD Veliki doprinos poveanju zdravstvene zatite ljudi i ivotinja i razvoju medicine uopte dala je savremena farmakoterapija, pre svega zahvaljujui velikom broju novosintetisanih lekova kojima se danas uspeno lee mnoge bolesti. Jedno od najrevolucionarnijih otkria u medicini su bez sumnje antibiotici koji su omoguili efikasnu borbu protiv bakterijskih infekcija. Isti znaaj imaju i drugi lekovi koji se koriste u leenju razliitih oboljenja kardiovaskularnog, respiratornog, nervnog, digestivnog, urogenitalnog, endokrinog, miino-skeletnog sistema, koe, poremeaja metabolizma itd. Savremene vakcine su, na primer, omoguile uspenu preventivu zaraznih bolesti koje su nekada nanosile velike gubitke. Glukokortikosteroidi su omoguili efikasno leenje alergijskih, autoimunih i drugih imunoloki posredovanih oboljenja, analgetici ublaavanje i najjaih bolnih stanja, anestetici efikasnu anesteziju koja je, opet, preduslov za mnoge hirurke zahvate od kojih zavisi ivot ivotinja i ljudi. U poetku su po pravilu isticani samo pozitivni efekti, da bi se za mnoge ubrzo saznalo da uz korisne ispoljavaju i brojne tetne efekte. Mnogi od njih su posle vie godina povueni iz proizvodnje, bez ozbiljnih analiza teta koje su naneli, ili, jo gore, mnogi se i pored saznanja o tetnim efektima i dalje koriste, posebno u zemljama sa neadekvatno regulisanom kontrolom prometa lekova. Isto se odnosi i na druge grupe lekova. Trite je zasuto stotinama razliitih preparata ije indikacije vie ne zadovoljavaju prvobitnu
Pregledni rad/Rewiev paper Dr Vitomir upi, red. prof. i dr Dragia Trailovi, red. prof., Fakultet veterinarske medicine, Beograd. 2 Dr Silva Dobri, red. prof., Nacionalni centar za kontrolu trovanja, VMA, Beograd. 3 Dr Silvestra Kobal, vanr. prof., Fakultet veterinarske medicine, Ljubljana, Slovenija.
1
64
definiciju leka koji se koristi u leenju bolesti. Mnogi lekovi se, na primer, preporuuju za podsticanje rasta, poveanu produkciju mleka, mesa ili jaja, veu brzinu ili izdrljivost sportskih konja, za indukciju ili supresiju estrusa dakle za primenu kod zdravih ivotinja. Rukovoeni eljom za to veom proizvodnjom, novim pobedama i rekordima, vlasnici i odgajivai ivotinja lako nasedaju na lepo smiljene marketinke poruke upuene direktno njima, ne razmiljajui pri tome o moguim tetnim posledicama. U svesti prosenog proizvoaa je sve prisutnije miljenje da se bez lekova ne moe zamisliti nikakva proizvodnja u stoarstvu. Kao rezultat toga u praksi je sve vie prisutna neracionalna, preterana, esto nekontrolisana potronja lekova, koja danas donosi mnogo vie tete od koristi. Odavno je poznato da svaki lek pored korisnih efekata ispoljava i niz tetnih dejstava, koja u uslovima poveane potronje potiskuju eljene terapijske efekte. Lek na taj nain postaje odgovoran za pojavu bolesti (Trailovi, 1997). Nekontrolisana potronja lekova poseban znaaj ima kod ivotinja iji se proizvodi koriste za ishranu ljudi. Pored tetnih posledica po zdravlje ivotinje, rezidue ili zasotaci lekova u proizvodima ivotinja koji se koriste za ishranu ljudi, ugroavaju i zdravlje ljudi (upi, 1997). SAVREMENA FARMAKOTERAPIJA I PROIZVODNJA U STOARSTVU Do kraja prolog veka produktivnost ivotinja iji se proizvodi koriste za ishranu ljudi poveana je viestruko, pre svega zahvaljujui unapreenju selekcije, ishrane, nege i organizacije proizvodnje. Zahvaljujui ovim merama u zemljama sa razvijenim stoarstvom ivotinje su postale prave male fabrike za proizvodnju hrane. Koliko je produktivnost vremenom rasla najbolje se vidi na sledeim primerima. Za uzgoj brojlera sa trinom masom od 1,7 kg, 1928. godine je trebalo oko 112 dana, sa utrokom 22 kg hrane. Godine 1990. brojler je masu od 2 kg dostigao za 42 dana uz potronju samo 4 kg hrane. Kokoke nosilje su tridesetih godina prolog veka nosile 93 jaja godinje, 1950. 174, a 1993. godine 252 jaja godinje. Slian primer imamo i u proizvodnji kravljeg mleka. U SAD na primer, uporedo sa smanjenjem broja mlenih krava rasla je i proizvodnja mleka, zahvaljujui poveanoj mlenosti po ivotinji. U odnosu na 1983. godinu, kada je mlenost u proseku iznosila 5.598 kg po kravi, 1995. godine se poveala na ak 7.478 kg/po kravi (Boa, 1999). Tako velikoj proizvodnji nesumnjivo je doprineo i povean nivo veterinarsko-medicinskog nadzora koji se u prvom redu ogleda u efikasnijoj preventivi raznih oboljenja domaih ivotinja, primenom razliitih vakcina i drugih profilaktikih sredstava, poveanoj potronji mineralno-vitaminskih dodataka, antiparazitika i neretko antimikrobnih lekova, odnosno antibiotika, koji su, osim u terapiji, korieni i za preveniranje oboljenja, a zatim, zajedno sa hormonima i kao stimulatori rastenja (Adams, 2001; Brander i sar. 1991). Uporedo sa poveanjem proizvodnje, na alost, opadao je kvalitet proizvoda ivotinjskog porekla. Jedan od najvanijih razloga za loiji kvalitet namirnica animalnog porekla predstavlja sve vee prisustvo rezidua lekova i drugih neprirodnih hemijskih supstancija, to u uslovima stroge kontrole kvaliteta hrane predstavlja razlog za velike gubitke zbog njihove neupotrebljivosti, a u uslovima neadekvatne kontrole dodatan razlog za strah zbog ugroavanja zdravlja ljudi. Posebnu panju privlai nekontrolisana primena antmikrobnih lekova. Oni su u terapiji oboljenja bakterijske etiologije apsolutno indikovani i u takvim sluajevima je njiho65
va primena opravdana, bez obzira na opasnost koju mogu izazvati njihove rezidue u namirnicama ivotinjskog porekla, koje su namenjene za ishranu ljudi (Prescot i Baggot, 2000). Njihovu primenu bi, meutim, moralo da prati strogo potovanje karence, to je u uslovima neadekvatne kontrole nedovoljno sigurno. U sluaju preventivne primene antimikrobnih lekova ili, jo gore, njihove primene za stimulaciju rastenja ivotinja, ovaj problem dobija jo vie na znaaju. Kao posledica ovakve primene, naime, viestruko se poveava mogunost pojave tetnih efekata po zdravlje ivotinja (manje ili vie ozbiljna oteenja jetre, bubrega i drugih organa sa neretko ireverzibilnim posledicama po zdravlje ivotinja). Takoe, poveava se rezistencija bakterija na primenjene antimikrobne lekove, pri emu je rizik od rezidua u namirnicama namenjenim za ljudsku upotrebu vei nego kada se ovi lekovi koriste samo u terapijske svrhe. Takoe, usled poveane akumulacije njihovih rezidua u mesu, mleku, jajima i drugim proizvodima, postoji mogunost nastajanja alergijskih manifestacija i mnogih drugih jatrogenih komplikacija. Upravo iz ovog razloga se u naoj zemlji antimikrobni lekovi koriste samo za leenje, a ne za spreavanje oboljenja bakterijske etiologije, ili pak za stimulaciju prirasta (upi i sar. 1995). SADANJE STANJE I PERSPEKTIVE U RAZVOJU ANTIMIKROBNIH LEKOVA Danas se u humanoj i veterinarskoj medicini koristi veliki broj antimikrobnih lekova, pri emu se intenzivno radi na pronalasku i sintezi novih - efikasnijih i u isto vreme manje toksinih preparata. (upi i sar. 1995; upi i Dobri, 2002). Tako su poslednjih dvadesetak godina u kliniku praksu uvedeni mnogi antimikrobni lekovi sa poboljanim farmakokinetikim svojstvima i irim antimikrobnim spektrom delovanja, razvijeni, skoro po pravilu, na bazi matinih jedinjenja sa poznatim mehanizmom delovanja (Navashin, 1997; Moellering, 1995). Njih ine uglavnom predstavnici cefalosporina tree i etvrte generacije, noviji makrolidni lekovi, karbapenemi, glikopeptidni antibiotici, te kombinacije penicilina proirenog spektra delovanja i klavulanske kiseline ili sulbaktama, odnosno tazobaktama. Prema najnovijim podacima moe se pretpostaviti da e antimikrobni lekovi obeleiti i period pred nama. Veliki broj novih antimikrobnih lekova je ve sintetisan i trenutno se nalazi u razliitim fazama pretklinikih i klinikih ispitivanja. Sa posebnim interesom se oekuje uvoenje u praksu fluorohinolona III generacije, oksazolidinona, streptogramina i glicilciklina. Neki budui antibiotici su u fazi idejnih projekata. Istrauju se, na primer, novi mehanizmi delovanja, zatim nova ciljna mesta dejstva u bakterijskoj eliji (upi i Dobri, 2003). Pored antimikrobnih lekova, koji su na prvom mestu po uestalosti primene, kod domaih ivotinja se koriste i mnogi drugi lekovi o ijoj primeni takoe moramo voditi rauna, naroito kada se koriste kod ivotinja iji se proizvodi koriste za ishranu ljudi. NEELJENA DELOVANJA KAO REZULTAT NERACIONALNE PRIMENE LEKOVA Kao to je ranije ve naglaeno, mnogi lekovi pored korisnih ispoljavaju i niz neeljenih dejstava, zbog ega smo u praksi esto primorani da prilikom izbora leka procenjujemo da li je korist od njegove primene vea od rizika koji takva primena nosi 66
sa sobom. Glukortikosteroidi, na primer, mogu da dovedu do velikog broja neeljenih reakcija, od imunosupresije i egzacerbacije infektivnih oboljenja do oteenja jetre, pankreasa, atrofije kore nadbubrega, miopatija, promena na koi itd. Kod nekih imunoloki posredovanih i posebno kod autoimunih bolesti nemamo drugu alternativu. Tako emo kod hroninog aktivnog hepatitisa primeniti prednizolon iako se on nalazi na vrhu spiska hepatotoksinih preparata. Ovakva, u principu kontrolisana primena glukokortikosteroida ne predstavlja problem, kao na primer nekontrolisana primena od strane samih vlasnika koja moe imati veoma ozbiljne posledice po zdravlje ivotinje (Trailovi i sar. 1997). Neeljena dejstva lekova se ponekad manifestuju sasvim neprimetnim blagim poremeajima, da bi nakon dueg vremena dolo do ispoljavanja ireverzibilnih oteenja, koja se vie ne mogu izleiti. Ciroza jetre i bubrega, na primer, veoma se esto javljaju kao posledica dugotrajnog uzimanja pojedinih hepatotoksinih ili nefrotoksinih lekova. Na spisku potencijalno hepatotoksinih supstancija, nalazi se vie desetina lekova od kojih se mnogi uprkos tome jo uvek koriste u svakodnevnoj klinikoj praksi (Trailovi, 1997). Neki lekovi ispoljavaju mutagena, karcinogena i teratogena dejstva, a i dalje koriste. Da bi se neki od ovih efekata otkrio ponekad su potrebne godine. Pri tome, od otkria takvih dejstava do njihovog povlaenja iz proizvodnje neretko su takoe potrebne godine. Posledice se zbog toga esto preutkuju (upi i ivanov, 1990). LEKOVI IJA JE PRIMENA ZABRANJENA KOD IVOTINJA NAMENJENIH ZA ISHRANU LJUDI Zbog svoje toksinosti, kako za same ivotinje kojima se aplikuju, tako i za ljude, potencijalne konzumente proizvoda koji potiu od takvih jedinki, Amerika Uprava za Hranu i Lekove (Food and Drug Administration FDA) je neke, u prvom redu antimikrobne lekove zabranila za upotrebu kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi. To su: hloramfenikol, nitroimidazoli, nitrofurani, kvinoksalini, fluorohinoloni, sulfonamidi, glikopeptidi, jonofori, dietilstilbestrol, dipiron i klenbuterol (Payne, 1999). Hloramfenikol. Ovaj lek je zabranjen zbog mogueg izazivanja idiosinkratske aplastine anemije kod ljudi. To se odnosi i na spoljnu upotrebu ovog leka, ukljuujui i masti za oi kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi. Nitroimidazoli. Svi predstavnici ove grupe lekova kao to su metronidazol, demetronidazol, ipronidazol su karcinogena jedinjenja. Iako se koriste u humanoj medicini, upotreba bilo kojeg predstavnika iz ove grupe je zabranjena kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi. Nitrofurani. Ovi lekovi su takoe zabranjeni zbog njihovih karcinogenih i mutagenih svojstava. U humanoj medicini je upotreba ovih lekova za leenje sistemskih infekcija zabranjena 1974. godine, a u veterinarskoj 1991. godine. Kasnije su studije pokazale da se rezidue ovih lekova i posle lokalne primene na oima mogu nai u mesu i mleku kod goveda, ovaca i koza. Kvinoksalini. Za kvinoksaline, odnosno za karbadoks, olakvindoks i sajdoks, glavne predstavnike ove grupe lekova, odavno se zna da su karcinogena jedinjenja. Zbog toga su mnoge zemlje izbacile iz upotrebe karbadoks najtoksinije jedinjenje iz ove grupe. Neke zemlje ga pak i dalje koriste, ali samo pod odreenim uslovima. Fluorohinoloni. Ovi lekovi su postali interesantni zbog toga to se pokazalo da podstiu razvoj bakterijske rezistencije. Najbolji primer su rezistentne salmonelozne 67
infekcije kod ljudi. Zato je upotreba fluorohinolona namenjenih za ljude zabranjena kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi. Osim kod teladi i junadi u tovu, enrofloksacin je, na primer, zabranjen kod svih drugih ivotinja iji se proizvodi koriste za ishranu ljudi. Preciznije reeno, ovaj lek se ne moe koristiti kod krava u laktaciji i u zasuenju, junica, ovaca, koza i jelena. Sulfonamidi. Upotreba bilo kog sulfonamida izuzev sulfadimetoksina kod mlenih krava starijih od 20 meseci je zabranjena. Njegova upotreba je zabranjena i kada se koristi kod mlenih krava, ukoliko su mu doze vee od propisanih ili kada se koristi u oblicima sa sporim oslobaanjem. Sve ovo ne vai kada su u pitanju ovce i koze. Glikopeptidi. Amerika uprava za hranu i lekove je 1997. godine zabranila upotrebu glikopeptidnih antibiotika kod ivotinja koje su namenjene za ishranu ljudi. Jonofori. Upotreba jonofornih antibiotika, kao to su monenzin i lasalocid, zabranjena je kod krava u laktaciji. Ovo vai i za ovce i koze u laktaciji. Dietilstilbestrol. Ovaj lek je zabranjen jo 1979. godine, zbog njegovog karcinogenog potencijala. Dipiron. Poznato je da je dipiron lek iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Meutim, pokazalo se da pored antiinflamatornog, antipiretikog i analgetikog delovanja izaziva i veoma toksine efekte kod ljudi. Zbog toga je Amerika uprava za hranu i lekove (FDA) ukinulo njegovu upotrebu kod ljudi 1977. godine, dok mu je upotreba u veterinarskoj medicini prvo ukinuta kod malih ivotinja 1995. godine, sa preporukom da se to isto uradi i kod ivotinja, namenjenih za ishranu ljudi. Klenbuterol. Ovaj lek je poznati bronhodilatator i kao takav odobren je da se koristi kod konja, kao i kod goveda i ovaca za izazivanje relaksacije uterusa. Meutim, postoje podaci da je isti ovaj lek korien ilegalno za stimulaciju rastenja kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi, odnosno za poveanje miine mase kod ljudi. Ovakva primena klenbuterola je rezultirala u 1000 hospitalizovanih bolesnika, od kojih je nekoliko i umrlo. Zato je FDA donelo odluku da se vri stalni nadzor na rezidue ovog leka kod ivotinja namenjenih za ishranu ljudi (Payne, 1999). Prema podacima EU iz 1999. godine, odobrena su samo etiri antibiotika, koji se mogu koristiti za stimulaciju rastenja. To su avilamicin, monenzin-Na, salinomicin-Na i flavofosfolipol. ZAKLJUAK 1. Tokom poslednjih pedeset godina farmaceutska proizvodnja je postala izuzetno mona industrija, koja svakodnevno na trite irom sveta izbacuje na hiljade razliitih lekova. 2. Sa rastom proizvodnje neminovno je rasla i potronja lekova, kako u humanoj tako i u veterinarskoj medicini, a time su i mnogi neeljeni efekti pojedinih lekova, postali znatno uestaliji i opasniji. 3. Zato su principi racionalne primene antimikrobnih i drugih lekova danas vaniji nego prethodnih godina, a verovatno da e biti aktuelni i ubudue. Mikroorganizmi sve vie postaju rezistentni prema ranije korienim antibioticima, a izbor novog antibiotika kao onog pravog sve je tei, pored ostalog, i zbog njihove brojnosti. 4. Da bi se sauvala terapijska vrednost ovih lekova, njihova primena, kao i primena drugih lekova, mora da bude strogo kontrolisana. Pored toga, predvia se da e se u 68
budunosti antimikrobni lekovi u cilju postizanja uspene terapije infekcija uzrokovanih najrezistentnijim mikroorganizmima, morati primenjivati u to kraem vremenskom periodu, i najee u kombinaciji. 5. Kada se lekovi koriste kod ivotinja, koje su namenjene za ishranu ljudi, postoji mogunost ispoljavanja neeljenih efekata i na ljudima potencijalnim konzumentima hrane, koja potie od tretiranih ivotinja. LITERATURA
ADAMS, R.H. (2001): Veterinary pharmacology and therapeutics, 8th edition, Iowa State University Press, Ames. BOARD OF AGRICULTURE (BOA) (1999): The use of drugs in food animals: Benifits and risks. The National of Academies Press. BRANDER, G.C., PUGH, D.M., BYWATER, R.J., JENKINS, W.L. (1991): Veterinary Applied Pharmacology and Therapeutics. 5th edition, Bailliere Tindall, London. UPI, V., DOBRI S. (2003): Protimikrobna zdravila, njihova racionalna uporaba in razvoj. Veterinarske novice, 29:127134. UPI, V., DOBRI S. (2002): Sadanje stanje i perspektive u razvoju antimikrobnih lekova. Veterinarski urnal Republike Srpske, 2, (12), 3642. UPI, V., IVANOV, D. (1990): Sporedna i neeljena dejstva lekova. Veterinarski glasnik, 46, (9), 513517. UPI, V., JEZDIMIROVI, M., VARAGI, V.M. (1995): Kombinovanje antimikrobnih lekova. II Kliniki znaaj, Veterinarski glasnik, 49, (56), 305310. UPI, V. (1997): Zaostaci lekova u jestivim tkivima ivotinja, Sitoprint, SUBOTICA. JEZDIMIROVIC, M. (2002): Osnovi farmakoterapije i gotovi lekovi u veterinarskoj praksi, D & Grafika, Novi Sad. MOELLERING, R.C. (1995): Past, present and future of antimicrobial agents. Am.J.Med., 99 (Suppl. 6A), 1S-3S. NAVASHIN, S.M. (1997): Science of antibiotics: past and future. Antibiot. Chemother., 42, 39. PAYNE, M.A. et al. (1999): JAVMA, 215, 2832. PRESCOT, J.F., BAGGOT, J.D.: (2000): Antimicrobial therapy in veterinary medicine. Blackwell Scientific Publications. Iowa State University Press. TRAILOVI, D (1997).: Neeljena dejstva lekova u veterinarskoj praksi. III Savetovanje o lekovima za upotrebu u veterini. Zborik radova, Igalo. TRAILOVI, D., MILUTINOVI M., STEPANOVI, P., KRSTI, V.: (1997): Neeljeni efekti glukokortikosteroida u klinikoj praksi malih ivotinja. III Savetovanje o lekovima za upotrebu u veterini. Zborik radova, Igalo.
69
NONRATIONAL USE OF DRUGS IN VETERINARY MEDICINE: DANGER FOR ANIMAL AND HUMAN HEALTH
VITOMIR UPI, DRAGIA TRAILOVI, SILVA DOBRI, SILVESTRA KOBAL Summary
The pharmaceutical industry, which allowed the achivments of contemporary medicine, has been extremly developed during the last five decades. At the same time, nonrational use of drugs also increased.Thus usage of many medicines confirmed their effectivenes, but at the same time the reports about unwanted and harmfull effects became frequent. Uncontroled use of antimicrobial drugs in production animals, does not only compromize their health, but also through the food the human health.
Key words: contemporary medicine, nonrational use of drugs, antimicrobial drugs, food producing animals
70
SADRAJ MINERALA U UZORCIMA LUCERKE SA PODRUJA VOJVODINE* ELJKO UPI, ELJKO MIHALJEV, SPASOJE VESELINOVI, MILICA IVKOV-BALO, ANICA IVANEV1 IZVOD: Ispitivan je sadraj makro i mikroelemenata u uzorcima lucerke sa 12 razliitih lokacija na podruju Vojvodine, metodama koje propisuju ISO standardi. Utvreno je da mikroelementi pokazuju veu varijabilnost sadraja u uzorcima lucerke sa razliitih lokaliteta, pri emu treba posebno istai gvoe (20,00 271,01 mg/kg). Od svih minerala najmanju varijabilnost u sadraju nalazimo kod fosfora, magnezijuma i natrijuma, a donekle i kod kalcijuma. Dobijeni rezultati ukazuju da je pri normiranju obroka za ivotinje neophodno poznavati stvarni sadraj minerala u hranivima. Kljune rei: mikroelementi, makroelementi, lucerka. UVOD Pored organskih hranljivih materija, potrebno je da se hranom u organizam ivotinja unose i mineralne materije, neophodne za odravanje ivota i odvijanje optimalnih fiziolokih procesa. Makroelementi, imaju ulogu i izgradnji elastinog i neelastinog tkiva (Ca, P, S), u odravanju osmotskog pritiska, pH-vrednosti sredine, kiselo-bazne ravnotee, stanja koloida (Na, K, Mg, Ca, Cl) i drugo (Pavlovi-Trajkovi i sar. 1996). Mikroelementi, (Cr, Co, Cu, I, Fe, Mn, Mo, Ni, Se i Zn), uzimaju aktivno uee u mnogim metabolikim procesima kao to su: tkivno disanje, rast i razmnoavanje. Neophodni su za aktivnost enzimskih i proteinskih transportnih sistema. Danas je takoe mnogo jasnija njihova veza sa vitaminima i hormonima (Vueti i sar. 1987; NRC, 1996; Hurley i Doane, 1989; Miller, 1981; Valle i Falchuk, 1993). Potrebe u mineralima ivotinje podmiruju uglavnom iz biljnih hraniva i razliitih mineralnih dodataka. Jedan od problema koji se javlja pri formulisanju obroka odnosi se na variranje i dostupnost mineralnih materija iz biljnih hraniva. Tako recimo u kukuruznom zrnu koliina fosfora, odnosno magnezijuma varira u opsegu od 0,031,30% odnosno 0,020,92% respektivno (Obraevi, 1990). Varijacije u sadraju mineralnih materija u biljkama posledica su razliitih faktora od kojih su najvaniji: biljna vrsta, pedoloke karakteristike zemljita i primena agrotehnikih mera (ivkov-Balo i sar. 1999). Usled ovih variranja u praksi se pri sastavljanju obroka prave greke, jer realni sadraj minerala
* 1
Originalni nauni rad (Original scientific paper) Dr eljko upi, istraiva saradnik, dr Spasoje Veselinovi, red. prof. i dipl. vet. Anica Ivanev, Nauni institut za reprodukciju i v. o. domaih ivotinja, Temerin; Mr eljko Mihaljev, istraiva saradnik i dr Milica ivkov-Balo, nauni saradnik, Nauni institut za veterinarstvo, Novi Sad.
71
u hranivima odreenih lokaliteta odstupa od literaturnih podataka. Uzimajui u obzir navedene injenice, cilj autora ovog rada bio je dobijanje podataka o sadraju makro i mikroelemenata u uzorcima lucerke sa 12 razliitih lokacija na podruju Vojvodine, jer je lucerka veoma zastupljena u ishrani ivotinja, bilo kao seno ili dehidrirano brano u sastavu potpunih smea za ivotinje. MATERIJAL I METOD RADA Uzorci lucerke uzeti su sa 12 razliitih lokacija u Vojvodini. Uzorkovanje je izvreno u periodu juliseptembar, 2004. godine. Svea lucerka je seena 45 cm iznad zemljita u koliini 23 kg. Uzorci su zatim sueni na vazduhu, nakon ega su usitnjeni, mleveni i mineralizovani metodom suvog spaljivanja na temperaturi od 450 10C. U vazduno osuenim uzorcima odreena je vlaga na temperaturi od 105C. Minerali su odreivani iz rastvora koji je dobijen rastvaranjem pepela u odgovarajuoj zapremini razblaene HCl i razblaivanjem demineralizovanom vodom do odgovarajue zapremine. Sadraj kalcijuma, natrijuma i kalijuma odreivan je emisionom plamenom spektrometrijom. Sadraj magnezijuma, gvoa, bakra, mangana, cinka i kobalta odreivan je atomskom apsorpcionom spektrofotomertrijom uz korienje background korektora (D2lampa) na instrumentu Varian Spectr AA-10, a sadraj fosfora spektrofotometrijskom metodom na instrumentu Spekol 221MA 9524. Sadraj minerala u uzorcima lucerke je izraen po kilogramu vazduno suve materije, a rezultati merenja su statistiki obraeni. REZULTATI I DISKUSIJA Rezultati merenja dati su u tabelama 1 i 2.
Tabela 1. Sadraj makroelemenata u uzorcima lucerke (g/kg) Table 1. Content of macroelements in alfalfa samples (g/kg) Lokalitet br. Locality No. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. x Iv Kalcijum Calcium 07,96 07,83 09,60 11,32 14,03 08,93 08,69 08,33 09,37 12,44 12,38 08,79 9,97 2,05 7,8314,03 Fosfor Phosphorus 2,07 1,79 1,76 2,20 2,31 2,99 2,38 2,14 3,09 2,61 2,56 2,40 2,36 0,41 1,763,09 Magnezijum Magnesium 3,53 1,81 2,39 3,27 2,82 3,74 2,31 2,12 2,00 2,37 2,57 1,92 2,57 0,64 1,813,74 Kalijum Potassium 18,30 18,19 23,76 17,88 14,16 24,05 10,48 10,01 18,88 11,14 32,68 15,50 17,92 6,57 10,0132,68 Natrijum Sodium 0,36 0,77 0,68 0,87 0,70 0,92 0,92 0,86 0,65 2,12 0,98 0,60 0,87 0,43 0,362,12
72
Tabela 2. Sadraj mikroelemenata u uzorcima lucerke (mg/kg) Table 2. Content of microelements in alfalfa samples (mg/kg)
Lokalitet br. Locality No.

01. 02. 03. 04. 05. 06. 007.* 008.* 09. 10. 11. 12. x Iv
Cink Zinc
20,48 14,47 14,70 14,82 12,50 16,77 00,20 00,08 16,28 16,23 26,29 08,89 13,48 7,52 0,0826,29
Bakar Copper
1,23 5,54 5,41 5,97 5,74 5,65 0,13 0,12 5,20 6,72 8,30 1,28 4,27 2,79 0,128,30
Mangan Manganese
10,21 25,53 28,57 32,73 31,64 29,73 07,66 00,15 27,39 25,97 46,06 15,59 23,47 12,74 0,1546,06
Gvoe Iron
< 20,00 271,01 266,29 141,05 113,80 241,65 < 20,00 < 20,00 < 20,00 < 20,00 102,08 < 20,00 104,66 103,12 20,00271,01
Kobalt Cobalt
0,068 0,086 0,151 0,090 0,059 0,072 < 0,01 < 0,01 0,041 < 0,01 0,037 0,037 0,06 0,04 0,010,15
Dobijeni rezultati merenja ukazuju na varijabilnost sadraja mineralnih materija u uzorcima lucerke sa razliitih lokaliteta to se moe protumaiti kao posledica pedolokih karakteristika zemljita i primene agrotehnikih mera. Primetno je da mikroelementi pokazuju veu varijabilnost pri emu posebno treba istai gvoe (20,00271,01 mg/kg). Od svih minerala najmanju varijabilnost u sadraju nalazimo kod fosfora, magnezijuma i natrijuma a donekle i kod kalcijuma. Uzorci sa lokaliteta oznaeni brojevima 7 i 8 pokazuju veliki deficit u sadraju mikroelemenata, to bi moglo biti interesantno za neka budua ispitivanja. Takoe moramo istai da lucerka spada u retka hraniva kod kojih je merljiv kobalt na iji nedostatak u hrani su naroito osetljivi preivari. ZAKLJUAK Na osnovu dobijenih rezultata merenja sadraja minerala u uzorcima lucerke sa 12 razliitih lokacija sa podruja Vojvodine moemo zakljuiti da je pri normiranju obroka za ivotinje neophodno poznavati stvarni sadraj makro i mikroelemenata u hranivima, kako bi potrebe ivotinja u mineralnim materijama bile zadovoljene. LITERATURA
HURLEY, W. L., DOANE, R. H. (1989): Recent developments in the roles of vitamins and minerals in reproduction. J. Dairy Sci., 72; 11231135. MILLER, W. J. (1981): Mineral and vitamin nutrition of dairy cattle. J. Dairy Sci., 64; 11961206. NATIONAL RESEARCH COUNCIL (1996): Nutrient Requirements of Beef Cattle. Seventh Revised Edition, National Academy Press Washington, D. C. OBRAEVI, . (1990): Osnovi ishrane domaih ivotinja. Nauna knjiga, Beograd.
73
PAVLOVI-TRAJKOVI LJUBICA, GAJI IVANKA, PECELJ-GEC MARIJA (1996): Preporueni dnevni unos hranljivih materija. Volumen 2. Mineralni sastojci. Savezni zavod za zatitu i unapreenje zdravlja, Beograd. VALLEE, L. B., FALCHUK, H. K. (1993): The biochemical basis of zine physiology. Physiol. Rev., 73; 79118. VUETI, J., KALUEROVI, D., NIKI, B. D., IROVI, S. M. (1987): Mikroelementi i njihov bioloki uticaj na aktivnost enzima, vitamina i hormona. Hem. Pregl., 26; 1922. IVKOV-BALO MILICA, MIHALJEV, ., MAI, Z. (1999): Koliine makro i mikroelemenata u hranivima sa podruja Vojvodine. Savremena poljoprivreda, vol. 48, 12; 285288.
CONTENT OF MINERALS IN ALFALFA SAMPLES IN VOJVODINA REGION ELJKO UPI, ELJKO MIHALJEV, SPASOJE VESELINOVI, MILICA IVKOV-BALO, ANICA IVANEV Summary Content of macro and microelements in alfalfa samples from 12 different localities in Vojvodina region was investigated by methods prescribed by ISO standards. It was found that microelements show higher content variability in alfalfa samples from different localities, whereby iron should be stressed (20.00271.01 mg/kg). Considering all the minerals, the least content variability is found in phosphorus, magnesium and sodium, and somewhat in calcium. According to the results obtained, when making the formula for animal ration, it is necessary to know the exact content of mineral matters in feedstuffs used. Key words: microelements, macroelements, alfalfa.
74
TEHNOLOKI POSTUPAK PROIZVODNJE KUKURUZNOG STONOG BRANA

SLAVKO FILIPOVI, MARIJANA SAKA, MILUTIN RISTI, NIKO MILOEVI, JELENA FILIPOVI1 IZVOD: U proizvodnji hrane za ivotinje itarice i sporedni proizvodi mlinske industrije najee se koriste kao energetska hraniva. Kukuruzno stono brano kao sporedni proizvod suve prerade kukuruza do sada nije dovoljno korien u industriji hrane za ivotinje. U ovom radu prikazani su tehnoloki postupak proizvodnje kukuruznog stonog brana i fiziko-hemijske karakteristike ovog proizvoda. Uvidom u nutritivni profil kukuruznog stonog brana sagledava se mogunost njegovog boljeg korienja u proizvodnji hrane za ivotinje. Kljune rei: kukuruz, kukuruzno stono brano, hemijski sastav, granulacija. UVOD U proizvodnji hrane za ivotinje, odnosno u komponovanju gotovih krmnih smea, pored obezbeenja proteina odgovarajue bioloke vrednosti, neophodno je ispuniti i energetske uslove za odreenu vrstu i kategoriju ivotinja. Energetski nivo krmnih smea moe da se ostvari dodavanjem odgovarajuih koliina itarica, kao ugljenohidratnog dela obroka. ita i sporedni proizvodi mlinske industrije su primarni izvori energije u ishrani ivotinja, a u komercijalnim krmnim smeama predstavljaju dominantne komponente. U domaoj proizvodnji krmnih smea kukuruz zauzima vodee mesto u odnosu na ostale itarice, upravo zbog visokog sadraja energije (16,2 MJ/kg), skroba, srazmerno velikog sadraja ulja i niskog nivoa celuloze. Smatra se da kukuruz, pored najbolje svarljivosti, ima i najbolji ukus u odnosu na druga ita (Bekri, 1999). U ishrani ivotinja, pored kukuruza i ostalih itarica, koriste se penine i kukuruzne mekinje, penino i kukuruzno stono brano, kukuruzne klice, raene i pirinane mekinje i ostali mlinski proizvodi obuhvaemi Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ivotinje (2000). Kukuruzno stono brano predstavlja sporedni proizvod mlinske prerade kukuruza, u iji sastav ulaze delovi endosperma, omotaa i klice. Ovo hranivo do sada nije dovoljno korieno u industriji hrane za ivotinje, te je neophodno usmeriti istraivanja na
Originalni nauni rad/Original scientific paper Dr Slavko Filipovi, nauni savetnik, dr Marijana Saka, nauni saradnik, dr Milutin Risti, nauni savetnik, mr Jelena Filipovi, Tehnoloki fakultet, Novi Sad. Dr Niko Miloevi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
75
sticanje uvida u njegovu nutritivnu vrednost, koja treba da poslui kao neoboriv dokaz za poveanje njegove primene u komponovanju gotove hrane za ivotinje. MATERIJAL I METOD RADA Proizvodnja kukuruznog stonog brana Kukuruzno stono brano proizvedeno je suvom preradom kukuruza postupkom isklicavanja u mlinu Tisa-Mirotin u Savinom Selu, savremenum postupkom po Bhler-ovoj tehnologiji, koji obezbeuje postizanje vrhunskih rezultata prerade i dobijanja proizvoda visokog kvaliteta (slika 1). Poetak tehnolokog postupka prerade podrazumeva izdvajanje primesa iz mase kukuruznog zrna. Postupak izdavajanja primesa odvija se na klasinom mlinskom aspirateru, magnetnom separatoru i suvom odvajau kamena. Za obradu kukuruza preporuuju se reeta prema sledeem rasporedu: Prvo reeto u gornjem slogu perforirani lim sa licastim otvorima dimenzija 10 30 mm, Drugo reeto u gornjem slogu perforirani lim sa licastim otvorima dimenzija 10 25 mm, Prvo reeto u donjem slogu perforirani lim sa licastim otvorima dimenzija 3,6 25 mm, Drugo reeto u donjem slogu sa istim karakteristikama kao i prvo reeto. Nakon faze izdvajanja primesa sledi faza hidrotermike pripreme kukuruza za isklicavanje i mlevenje. Ova priprema podrazumeva kontrolisano i ravnomerno kvaenje kukuruza odreenom koliinom vode (do 14,8% vlage) kako bi se obezbedila optimalna strukturno-mehanika svojstva pojedinih anatomskih delova zrna pre isklicavanja i mlevenja. Odleavanje kukuruznog zrna nakon vlaenja odvija se u komorama za odleavanje kukuruza. Optimalno vreme odleavanja kukuruza nakon vlaenja iznosi 46 sati pri temeperaturi od 25C. Nakon hidrotermike obrade kukuruza zapoinje faza isklicavanja i sortiranja loma u postupku isklicavanja. U procesu isklicavanja dobija se pripremljen endosperm za dalju preradu u kukuruznu krupicu sa niskim sadrajem ulja (0,50,8%) i kukuruzno stono brano (sa klicom) kao sporedni proizvod. Obzirom da klica sadri visok nivo ulja, proteina, mineralnih materija i tokoferola, njeno zaostajanje u kukuruznom stonom branu, obezbeeno korienjem navadenog tehnolokog postupka, vodi porastu hemijsko-nutritivne vrednosti ovog hraniva. Zdrobljeni materijal iz isklicaljke dospeva na prosejavanje na planska sita na kojima se razvrstavaju frakcije endosperma na krupne i sitne, nastale u toku isklicavanja, kao i frakcije osevaka i brana. Svi meuproizvodi upuuju se na odgovarajua tehnoloka prolazita prema dijagramu mlevenja. Nakon mlevenja sledi faza razvrstavanja gotovih proizvoda i njihovo pakovanje.
76
Slika 1. Proizvodnja kukuruznog stonog brana suvom preradom kukuruza postupkom isklicavanja Figure 1. Corn meal production by dry corn processing using degermination treatment
Hemijske metode za odreivanje kvaliteta kukuruznog stonog brana Osnovni hemijski sastav (vlaga, sirovi proteini, sirova celuloza, sirova mast i mineralne materija) kukuruznog stonog brana odreen je po metodama A.O.A.C. (1984). Sadraj skroba odreen je po Pravilniku o metodama fizikih i hemijskih analiza za kontrolu kvaliteta ita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa (1988), dok je sadraj kalcijuma, fosfora, gvoa, -karotena i nasipne mase odreen po Pravilniku o metodama vrenja fizikih, hemijskih i mikrobiolokih analiza stone hrane (1987). Odreivanje sadraja ukupnih tokoferola u kukuruznom stonom branu vreno je po metodi BASF, prezentiranoj u Estimation of Vitamins and Carotenoids in Premixes and Feeds pod brojem MAE/EC 1 (1990). REZULTATI I DISKUSIJA Nutritivno-hemijski profil reprezentativnog uzorka kukuruznog stonog brana moe se sagledati uvidom u pokazatelje kvaliteta prezentirane u tabeli 1, pri emu deklaracija proizvoda iz redovne proizvodnje mlina Tisa-Mirotin u Savinom Selu navodi sledee nivoe pokazatelja kvaliteta: vlaga max 14%, sirovi proteini 9-11%, sirova celuloza 3,5 5,0%, sirova mast 7,510,5%, mineralne materije max 4,0%, skrob 5155%, kalcijum 0,10,2%, fosfor 0,30,5%, natrijum 0,070,12%, -karotin min 1,10 mg/kg i ukupni tokoferoli 75115 mg/kg. 77
Tabela 1. Hemijski sastav kukuruznog stonog brana Table 1. Chemical composition of corn meal
Pokazatelj kvaliteta/ Quality parameter Vlaga / Moisture (%) Sirovi proteini / Crude protein (%) Sirova celuloza / Crude fiber (%) Sirova mast / Crude fat (%) Mineralne materije/ Mineral matters (%) Skrob/Starch (%) Kalcijum / Calcium (%) Fosfor / Phosphorus (%) Natrijum / Sodium (%) -karotin / -carotene (mg/kg) Ukupni tokoferoli Total tocopherols (mg/kg) Nasipna masa/Bulk density (g/dm3)
Sadraj / Content 10,77 10,63 3,89 7,67 2,14 50,56 0,11 0,45 0,1 1,0 34,4 526
U tabeli broj 2 prikazan je granulometrijski sastav kukuruznog stonog brana.

Tabela 2. Granulometrijski sastav kukuruznog stonog brana Tabela 2. Granulometric composition of corn meal
Otvor sita / Screen size ( mm) 4,0 2,0 1,25 1,0 0,63 0,25 0,125 0,063 Dno/Bottom
Ostatak na situ/Retained quantity, (%) 00,00 00,50 05,00 11,85 23,85 25,75 27,55 05,00 00,00
DISKUSIJA Maksimalno dozvoljeni nivo vlage kukuruznog stonog brana (14%) definisan je obzirom na primenu tehnolokog procesa kondicioniranja i suvog postupka isklicavanja kukuruza, a predstavlja bitan orijentir u korienju ovog hraniva u industriji hrane za ivotinje, obzirom da utie na njegovu higijensku ispravnost i stabilnost, tj. odrivost, 78
pogotovo tokom letnjeg perioda proizvodnje i skladitenja. Kukuruzno stono brano proizvedeno po Bhlerovoj tehnologiji isklicavanja kukuruza predstavlja novo proteinsko-energetsko hranivo u industriji hrane za ivotinje, jer ga odlikuju povieni nivoi sirovih proteina i masti (tabela 1). Porast sadraja proteina ovog hraniva u odnosu na kukuruzno zrno (8,5% sirovih proteina) iznosi i do 25%. Tehnoloki postupak prerade ne utie na aminokiselinski sastav kukuruza, jer suvi postupak isklicavanja ne podrazumeva obradu ija bi se primena odrazila na sadraj termolabilnih aminokiselina, te je, stoga, aminokiselinski sastav oplemenjenog kukuruznog stonog braana nepromenjen u odnosu na isti kod kukuruza. Druga sutinska odlika ovog hraniva jeste njegova poveana energetska vrednost uslovljena poveanjem sadraja ulja, kao posledice sjedinjavanja kukuruznog brana i klice. Kukuruz, kao osnovno energetsko hranivo u industiji hrane za ivotinje i najee upotrebljavana itarica u komponovanju gotovih smea, ima energetsku vrednost 16,2 MJ/kg, dok kukuruzno stono brano proizvedeno po navedenom tehnolokom postupku ima energetsku vrednost 18,8 MJ/kg. Nutritivnoj vrednosti kukuruznog stonog brana doprinosi i prisustvo tokoferola (tabela 1), pre svega -tokoferola kao glavnog konstituenta liposolubinog vitamina E, ali i jednog od izrazito monih antioksidanata (Burton i Traber, 1990), kao i -karotina, provitamina A, koga, takoe, odlikuju antioksidativna svojstva (Everett i sar. 1996). Dobijeni parametri granulometrijskog sastava ukazuju da je proizvedeno kukuruzno stono brano izuzetne fine granulacije (tabela 2). Granulometrijski sastav kukuruznog stonog brana u opsegu je granulacije koja se dobija klasinim mlevenjem kukuruza u pogonima stone hrane na situ otvora 3mm. ZAKLJUAK Kukuruzno stono brano predstavlja visokovredno proteinsko-energetsko hranivo, koje sadri 10,63% sirovih proteina, 7,67% sirove masti i znaajne koliine tokoferola i -karotina. Granulometrijski sastav kukuruznog stonog brana omoguava njegovu neposrednu primenu u komponovanju krmnih smea. LITERATURA
ASSOCIATION OF OFFICIAL ANALYTICAL CHEMISTS (A.O.A.C.): Official Methods of Analysis, 14th ed., Washington, DC, (1984). BASF: Estimation of Vitamins and Carotenoids in Premixes and Feeds MAE/EC 1. (1990). BEKRI, V.: Industrijska proizvodnja stone hrane. Beograd, (1999). BURTON, G.W., TRABER, M.G.: Vitamin E: antioxidant activity biokinetics and bioavailability. Annu. Rev. Nutr., 10( 357382)(1990). EVERETT, S.A., DENNIS, M.F., PATEL, K.B., MADDIX, S., KUNDU, S.C., WILLSON., R.L.: Scavenging of nitrogen dioxide, thiyl and sulfonyl free radicals by the nutritional antioxidant carotene. J. Buol. Chem., 271(8)39883994(1996). Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za ivotinje. Slubeni list SRJ, 20(131)(2000). Pravilnik o metodama fizikih i hemijskih analiza za kontrolu kvaliteta ita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa. Slubeni list SFRJ, 74(18541887)(1998).
79
Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i metodama vrenja fizikih, hemijskih i mikrobiolokih analiza stone hrane. Slubeni list SFRJ, 15(421456)(1987).
TECHNOLOGICAL PROCEDURE OF CORN MEAL PRODUCTION SLAVKO FILIPOVI, MARIJANA SAKA, MILUTIN RISTI, NIKO MILOEVI, JELENA FILIPOVI Summary Cereals and milling by-products are the most frequently used energy components in feed production. Corn meal as a by-product from dry corn processing is not enough used in feed industry. The technological procedure of corn meal production as well as the physicochemical characteristics of obtained product have been presented in this work. The possibility of using of corn meal in feed production can be recognized by having insight in nutritive profile of that feed. Key words: corn, corn meal, chemical composition, granulometric composition.
80
GENETIKI MODIFIKOVANE BILJKE U ISHRANI IVOTINJA DA ILI NE?

DRAGAN GLAMOI, RADOMIR JOVANOVI, MIODRAG DIMITRIJEVI1 IZVOD:Zbog odsustva nedovoljno pouzdanih eksperimentalnih rezultata, Svetska zdravstvena organizacija i dalje izraava veliku skepsu u pogledu bezbedne upotrebe genetski modifikovanih organizama u ishrani domaih ivotinja. Ovaj skepticizam potie delimino i od iskustava dobijenih u eksperimentima sa ozraenom hranom poetkom devedesetih godina prologa veka. Prisustvo novih proteina u genetski modifikovanim organizmima, ini ova istraivanjima jo teim i kompleksnijim. Upotreba genetski modifikovanih (GM) biljaka u ishrani domaih ivotinja i ljudi, dovela je poslednjih godina u svetu do izuzetno velikog interesa, brojnih i veoma protivurenih rasprava. U pitanju je, pre svega, zdravstvena bezbednost ovakve hrane u ishrani ljudi i domaih ivotinja, njen uticaj na ovekovu okolinu i itavu poljoprivredu. I pored odreenih prednosti pri korienju ovakvih biljaka (otpornost na odreene biljne bolesti i tetoine), veliki su otpori i nedoumice u njihovoj irokoj upotrebi. Kljune rei: GMO, GM usevi, DNA, RNA ZNAAJ GMO U ISHRANI DOMAIH IVOTINJA Od otkria atomske energije do danas, najverovatnije da ni jedno otkrie nije pobudilo tako veliki interes, strah i podozrenje svetske javnosti, brojnih istraivaa i naunih institucija kao to je pronalazak genetski modifikovanih organizama (GMO). U isto vreme, nije bilo ni toliko kontroverznih miljenja naune javnosti u svetu, kao to je to u ovom sluaju. Kao jedan od dokaza je i prisustvo na Internetu nekoliko miliona Web strana, posveenih razliitim aspektima ishrane domaih ivotinja sa GMO. Poto je ishrana domaih ivotinja jedna od veoma vanih i neizbenih karika u lancu hrane, sasvim je razumljiv ovakav interes u svetu za mogue implikacije na zdravlje ljudi, do kojih moe doi pri korienju genetski modifikovane hrane. U isto vreme, brojne naune institucije, nevladine organizacije i istaknuti istraivai irom sveta diu svoj glas u cilju spreavanja koPregledni rad/Rewiev paper Dr Dragan Glamoi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; Dr Radomir Jovanovi, redovni profesor u penziji, Poljoprivredni fakultet Novi Sad i Banja Luka; Dr Miodrag Dimitrijevi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Prikazani rezultati su deo naunog projekta TP-006857, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.
1
81
rienja ovakve hrane u ishrani domaih ivotinja i zavoenja moratorijuma u trajanju od 5 godina. Odrani su brojni nauni skupovi irom sveta, posveeni ovoj problematici, a grupa od 740 istaknutih naunih autoriteta, iz 72 zemlje sveta, uputila je otvoreno pismo upozorenja parlamentima svih zemalja sveta i razliitim agencijama Ujedinjenih nacija. U ovom pismu se kae da su nauni radnici svesni opasnosti koje mogu izazvati GMO u izmeni normalnog biodiverziteta, zdravstvene bezbednosti hrane, zdravlja ljudi i ivotinja, sa otvorenim zahtevom za moratorijumom u daljoj proizvodnji i korienju ovakvih organizama. Pored toga, miljenja su da e GM usevi jo vie potencirati postojei monopol korporacija u proizvodnji hrane i tako direktno spreiti bitne promene u samoodrivoj poljoprivredi, koja prua sigurnost i normalno zdravlje ivotinja i ljudi na naoj planeti. Genetski modifikovani usevi ne pruaju koristi farmerima niti korisnicima. Umesto toga, utvreni su mnogi problemi, kao to su poveana upotreba herbicida, nejednake performanse i loa ekonomska dobit za farmere. Pored toga, jaanje korporativnog monopola na hrani, ima za posledicu osiromaenje porodinih farmi irom sveta i spreavanje vanih promena u pravcu samoodrive poljoprivrede, koja jedino moe garantovati dobijanje zdravstveno bezbedne hrane i zdravlja ljudi irom sveta. Sve ovo dovoljno jasno govori o interesu i strahu koji postoji u svetu od moguih neeljenih posledica upotrebe ovakve hrane u ishrani domaih ivotinja Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu (USDA Economic Research Service) u SAD je u toku 2003. godine veina useva, dobijenih korienjem metoda biotehnologije, koji se danas nalaze na tritu, dobijena uz manju upotrebu hemijskih sredstava i finansijskih ulaganja. Prema istom saoptenju u SAD pod razliitim biljnim vrstama, rezistentnim na herbicide i insekte, od ukupnih povrina na genetski modifikovanu soju otpadalo oko 85% i oko 45% kukuruza. Isto tako, u obrocima domaih ivotinja zastupljeno je ovakve soje 70% i oko 80% zrna kukuruza i silae od kukuruza. To znai da su domae ivotinje najvei korisnik biotehnoloki dobijenih useva u SAD. UTICAJ TEHNOLOKE OBRADE I VARENJA GM HRANIVA NA SADRAJ DNA Od naroitog su znaaja ispitivanja uticaja obrade hraniva na DNA, poto je od interesa da li modifikovana DNA ostaje intaktna i tako ulazi u lanac hrane. Smatra se da su fragmenti DNA, koji su manji od 200 osnovnih parova (base pairs), suvie malih dimenzija da bi prenosili genetske informacije. Zasnovano na ovom nivou DNA fragmentacije, istraivaki tim sa Univerziteta u Lidsu u V. Britaniji, na elu sa poznatim naunim autoritetom profesorom Forbes-om (2003), izveo je nekoliko eksperimenata radi utvrivanja da li obrada hraniva ini transmisiju genetskih informacija moguim. Stona hraniva se proizvode pomou razliitih metoda. Tako, na primer, ulje se dobija ekstrakcijom iz zrna soje ili uljane repice. Sirovi repini rezanci se sue, razliiti usevi se siliraju, dok se zrna itarica tretiraju toplotom. Meutim, u brojnim sluajevima domae ivotinje (preteno preivari) uglavnom se hrane sa sirovim biljnim materijalom, bez ikakve prethodne tehnoloke obrade. Izvedene su dve vrste eksperimenata od strane pomenutog tima istraivaa. U toku prvog eksperimenta merena je veliina fragmenata DNA, koji ostaju posle razliitog tretmana stonih hraniva. U drugom eksperimentu ispitivane su preostale specifine
82
sekvence biljnih gena nakon obrade. Zakljueno je da su rezultati ova dva eksperimentalna pristupa u meusobnoj saglasnosti. Utvreno je da DNA nije fragmentirana u veem obimu u sirovom biljnom materijalu i silai, i zato je ostala intaktna. Kasnije je profesor Beever (2000), sa Univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji, saoptio da istraivanja izvedena u Nemakoj ukazuju da siliranje kukuruzne biljke dovodi do delimine fragmentacije biljne DNA. Meutim, kada su zrna penice bila podvrgnuta temperaturi od 95C u toku 5 minuta, DNA je bila u potpunosti fragmentirana. To znai da u nekim sluajevima pri obradi nekih stonih hraniva dolazi do fragmentacije DNA do nivoa koji se smatra bezbednim. Pri ovakvim tretmanima stone hrane, DNA ne ulazi u lanac hrane. Meutim, cerealije i druge vrste biljnog materijala se obino ne izlau ovakvom termikom tretmanu, tako da DNA ne bivaju uopte fragmentirane u drugim proizvodnim procesima. Forbes je zakljuio da ako su GM usevi gajeni za ishranu domaih ivotinja, ivotinje e verovatno konzumirati modifikovane DNA. PRISUSTVO FRAGMENATA DNA I PROTEINA U PROIZVODIMA DOMAIH IVOTINJA Ispitivanja da li modifikovane DNA ili novi proteini iz konzumiranih hraniva imaju potencijalnu mogunost da utiu na zdravlje ivotinja ili uu u lanac hrane, moraju obuhvatiti i utvrivanje sudbine ovih molekula u organizmu ivotinje. Profesor Beever (2000) ispitivao je koliine DNA koje dospevaju u organe za varenje tipine krave muzare. Krava muzara moe konzumirati 24 kg suve materije u toku jednog dana. Ako dnevni obrok krave muzare ukljuuje 60% genetski modifikovanog kukuruza, u obliku zrna ili silae, u tom sluaju ova krava konzumira u proseku 60 grama ukupnih DNA na dan, od ega na transgeni DNA otpada 54 mikrograma. Varenje nukleinskih kiselina (DNA i RNA) odvija se aktivnou nukleaza prisutnih u ustima, pankreasnih i crevnih sokova ivotinja. U preivara se odvija dodatna mikrobioloka i fizika degradacija hrane, tako da je veliki deo nukleinske kiseline u rumenu i tankim crevima mikrobiolokog porekla. Prema izvedenim ispitivanjima vie od 95% DNA i RNA biva kompletno razgraeno unutar organa za varenje. Ispitivanja izvedena na varenju transgenih proteina pomou in vitro kultura, su pokazala skoro kompletno varenje, koje se odvija u toku 5 minuta u prisustvu pepsina. Ovo je jedan od metoda za ispitivanje da li novi transgeni proteini ulaze u lanac hrane. Prema ovim i nekim drugim ispitivanjima nema bilo kakvih razlika u performansama laktacije, konzumiranju suve materije, sastavu masti ili sadraju proteina u krava muzara, hranjenih sa genetski modifikovanim biljkama. Pregled ispitivanja izvedenih na mlenim govedima, govedima za proizvodnju mesa, svinjama i piliima nije pokazao prisustvo razlika, kada su ivotinje hranjene genetski modifikovanim usevima, kada je u pitanju zdravlje ivotinja. Meutim, mleko dobijeno od mlenih krava, hranjenih genetski modifikovanim biljkama, utvreno je da ne sadri modifikovane proteine ili DNA fragmente. Istraivanja koja je izveo profesor Einspanier bila su usmerena na ispitivanja sudbije DNA fragmenata u organizmu ivotinja. Pri tome je utvreno da postoje dva izvora DNA u biljnim elijama: iz nukleusa (jedra) i hloroplasta. Poto hloroplasti sadre visoko obogaeni genomni materijal, vie od ove vrste DNA je uzeto od strane ivotinja. Zbog toga je lake istraivaima da utvrde ove visoko bogate gene u tkivima i elijama 83
ivotinja i u proizvodima ivotinja. Jo nema novih transgenih biljaka u koje su uneti modifikovani geni hloroplasta, mada do ovoga moe doi u bliskoj budunosti. DNA male duine, iz biljaka koje nisu genetski modifikovane, utvrene su u limfocitima, a povremeno i u mleku krava koje su hranjene iskljuivo sa transgenim Bt kukuruzom, mada nije utvreno i prisustvo transgene DNA. Treba napomenuti da je prisustvo DNA bilo utvreno u organima pilia, zatim na poetnom delu digestivnog trakta svinja, ali ne i u limfnim vorovima ili krvi. U ivotinjskim tkivima ili njihovim proizvodima nije utvreno prisustvo DNA iz Bt kukuruza, a ni proteina iz transgene soje. Po miljenju Einspanier-a, za ispunjavanje postojeeg jaza, neophodna su dugotrajna ispitivanja usmerena u pravcu plodnosti ivotinja, odnosno da li transgene DNA ili novi proteini imaju uticaja na bakterije rumena u goveda, mehanizam transfera biljnih DNA kroz zid creva i ispitivanja koja ukljuuju razliite faze razvoja ivotinja. Ima potekoa u odreivanju ukupne koliine biljnih DNA, koje prolaze kroz jednu ivotinju, poto ne postoji numerika osnova za efikasnost ekstrakcije u razliitim uzorcima. Gotovo je nemogue savremenim postupcima utvrditi sudbinu DNA u organizmu oveka. DNA biljaka su od interesa poto ovek moe biti u prilici da konzumira velike koliine biljnog materijala u toku samo nekoliko nedelja. REZISTENTNOST NA ANTIBIOTIKE PRI KORIENJU GM BILJAKA Neke od genetski modifikovanih biljaka sadre gene koji ine antibiotike neefikasnim. Ovi na antibiotike rezistentni geni mogu biti apsorbovani od strane patogenih bakterija u crevima domaih ivotinja, tako da je nakon toga upotreba antibiotika neefikasna. Genetski modifikovani kukuruz, kojeg je proizvela kompanija Novartis u SAD, koji je prvi gajen u Evropi jo 1998. godine, a zatim korien u ishrani ivotinja, moe se smatrati posebno kritinim. Ovaj kukuruz sadri gen koji je rezistentan na razliite tipove penicilina, koji se esto koristi u humanoj medicini i tako predstavlja direktnu opasnost za zdravlje ljudi, kada se ovaj koristi kao hrana za ljude ili ivotinje. Zbog toga se predlae zabrana upotrebe ovog kukuruza. Poveano slabljenje delovanja antibiotika na razliite patogene zbog sve vee rezistentnosti, ve danas predstavlja veliki problem u medicini. Ova opasnost se vie uveava pri korienju genetski modifikovanih biljaka, poto se geni mogu preneti iz biljaka u patogene bakterije. Gen za rezistenciju prema antibioticima moe se pronai u svakoj eliji genetski modifikovanih biljaka. Pri gajenju kukuruza kompanije Novartis na velikim povrinama, milijarde gena se moe osloboditi u spoljanu okolinu. Sva do sada izvedena ispitivanja pokazuju da se gen rezistentan na antibiotike verovatno apsorbuje u bakterije creva oveka i ivotinja. Pouzdano se moe rei da su ovi geni stabilni u crevima, kao i da su bakterije creva u naelu sposobne da apsorbuju gene iz spoljanje sredine, a mogu je i transfer ovog gena iz biljaka do mikroorganizama, koji se nalaze u zemljitu. Ogranieni nauni dokazi proizvoaa genetski modifikovanih useva, da je transfer gena nemogu, su neosnovani. Enormno veliki broj gena e biti prenet na okolinu kada pone komercijalna proizvodnja Bt (Bacillus thuringiensis) kukuruza kompanije Novartis. Zbog toga emo biti u prilici, pre ili kasnije, da utvrdimo prisustvo rezistentnih gena u patogenima. U toku 1998. godine zabranjen je uvoz GM kukuruza u Austriju, Luksemburg i Norveku, zbog posedovanja rezistentnosti na antibiotike. Isti je sluaj i sa Velikom Britanijom. 84
PRISUSTVO Bt TOKSINA U GENETSKI MODIFIKOVANIM BILJKAMA Toksin geni Bacillus thuringiensis (Bt), prisutni u genetski modifikovanim usevima, zajedno sa tolerantnou na herbicide, predstavljaju vodee modifikatore useva za hranu. U toku 2003. godine Bt usevi su bili u svetu zasejani na povrini od 62 miliona hektara. Utvreno je da Bt bakterija lageruje multipli toksin proteine kao kristale u sporama. Pojedinani geni toksina su izolovani i klonirani. Svaki od toksin gena i proteina su povezani, ali se razlikuju u broju insekata koje svaki moe otrovati. Glavni kristalni toksini su oznaeni kao Cry, a zatim pojedinani toksini kao Cry1, Cry2 i td. Toksin Cry1 moe menjati forme, oznaene kao Cry1A ili Cry1B, koji se znatno razlikuju po sekvenci gena. Male razlike u sekvenci gena mogu se odraavati u specifinosti i zato su oznaeni kao Cry1Aa, Cry1Ab i dr. Svaki toksin koji modifikuje neki usev je normalno modifikovan u njegovoj DNA sekvenciji od prirodnog toksina, uvoenjem regulatornih sekvenci, kao to su introns, polyA signali, promotori i enhanceri. DNA sekvenca za toksin je promenjena od prirodnog gena, kako bi se stvorio aktivniji gen u usevu, a u mnogim sluajevima i sekvenca amino kiselina je izmenjena , kako bi se stvorio toksin rastvorljiviji u eliji biljke. Prema profesoru Joe Cummins-u prisustvo toksina u genetski modifikovanim usevima nije utvrivano zbog visoke cene izolacije. Prema ispitivanjima koje je izveo profesor Arpad Pusztai (2003) Cry1 toksin, davan mievima sam ili u obliku transgenog krompira, doveo je do pojave hipertrofije ili drugih promena na ultrastrukturi creva. U vezi sa time, isti autor je istakao potrebu potpunijih i irih istraivanja ishrane domaih ivotinja. Ponaanje thansgena i toksina u organima za varenje sisara je presudno za ocenu njihovog uticaja na ivotinje. Goveda su u toku 4 nedelje hranjena kukuruznom silaom koja sadri Cry1Ab toksin. Nakon toga je utvrivan sadraj organa za varenje i fecesa. Utvreno je prisustvo Bt toksin proteina u organima za varenje i fecesu ivotinja. Pri ishrani svinja sa kukuruzom, koji je sadrao Cry1Ab toksin, utvreno je prisustvo Cry toksin gena i toksin proteina. Pri tome je utvreno da Cry1Ab protein nije u potpunosti bio degradiran u digestivnom sistemu ivotinja. Pri ishrani svinja sa StarLink (Cry1c) kukuruzom, utvreno je prisustvo oko konzumirane koliine Cry gena u rektalnom materijalu hranjenih ivotinja, ukazujui na to da su geni hrane bili samo delimino degradirani u toku varenja. Iz napred iznetog jasno proizilazi da geni Cry toksina i proteini nisu bili potpuno svareni u ivotinja hranjenih sa genetski modifikovanim kukuruzom. Zbog toga, za ocenu uticaja gena i toksin proteina na organizam ivotinja, neophodna su daleko obuhvatnija istraivanja. Kako genetski modifikovana hrana nije obeleena u Severnoj Americi, to nije bilo mogue utvrditi da li ishrana ljudi i ivotinja ima negativan uticaj. POJAVA ALERGIJE U IVOTINJA PRI ISHRANI SA NOVIM (NOVEL) PROTEINIMA IZ GM BILJAKA Jedan od najvanijih razloga ovako velikog interesa za genetski modifikovane biljke, je njihova potencijalna mogunost za poveanje alergija i anafilaksija u ljudi i domaih ivotinja, koji konzumiraju neobeleenu genetski modifikovanu hranu. Tehnologija genetske modifikacije ukljuuje proizvodnju novih supstanci. Postojanje alergijske reakcije na nove proteine je predviano od strane mnogih istraivaa, ukljuujui i nekoliko njih iz US Food and Drugs Agency. Ovakve supstance prisutne u 85
genetski modifikovanoj hrani, redovno izlau ljude ovakvim opasnostima. Na primer, u toku 1995. godine Pioneer Hi-Bred International je proizveo soju, sa genom iz amerikog oraha, u nameri da se povea sadraj proteina u soji. Istraivai sa Univerziteta Nebraska su testirali ovu soju, uzimanjem uzoraka seruma krvi od ljudi koji su alergini na ameriki orah. Ova ispitivanja su pokazala kada su ovi ljudi jeli GM soju, patili su od alergiske reakcije, koja moe biti i fatalna. U Velikoj Britaniji utvren je porast alergijskih reakcija za 50% nakon poetka korienja GM soje. Slino poveanje sluajeva alergija zabeleeno je i u Irskoj. Sa uvoenjem genetski modifikovanih organizama u hranu u SAD, korienje ovakve hrane udvostruilo je broj sluajeva obolenja u poslednjih 7 godina. Zbog svega napred iznetog, Britanska Medicinska Asocijacija (BMA) je u maju 1999. godine uputila otvoreni poziv za zabranu daljeg irenja genetski modifikovanih useva i hrane proizvedene od ovih. Ser William Asscher, predsednik BMA Board of Science and Education, je izjavio da su neophodna dalja opsena istraivanja o uticaju GMO na zdravlje i spoljanju okolinu, tzv. Frankentajnove hrane. U meuvremenu Board iste asocijacije je dao saoptenje u vezi GMO, u kome se zahteva uvoenje strogih propisa i ocenu ogleda sa usevima i drugih. Dato je i 19 predloga, ukljuujui i poziv za otvoreni moratorijum za komercijalno sejanje GM useva i zabranu oslobaanja GMO u spoljanju sredinu. Tom prilikom Ser William je rekao: im GM duh izae iz boce, uticaj na spoljanju okolinu e verovatno biti nepovratan!. U isto vreme, ovo moe biti i prava poruka za na budui odnos u pogledu korienja GM usevima. ZAKLJUAK Prema rezultatima do sada izvedenih istraivanja jo se sa sigurnou i pouzdano ne moe rei koji su sve pozitivni i negativni efekti na domae ivotinje, pri njihovoj ishrani sa GMO. Pre svega, nema rezultata dugotrajnih metabolikih istraivanja na svim vrstama i kategorijama domaih ivotinja. Pored toga, izostala su i rigorozna toksikoloka istraivanja, iji bi rezultati bili dostupni irokoj svetskoj javnosti. Pouzdano se moe rei da dobijeni rezultati na GMO ne pruaju koristi farmerima kao njihovim korisnicima, bez prisustva odreenog rizika po zdravlje ivotinja i ljudi. Umesto toga, utvreni su mnogi problemi, kao to su poveana upotreba herbicida, nejednake performanse i loa ekonomska dobit za farmere. Uz sve to GM usevi doprinose jaanju korporativnog monopola na hrani, to ima za posledicu dalje osiromaenje porodinih farmi, kao i spreavanje vanih promena u pravcu samoodrive poljoprivrede, koja jedino moe garantovati dobijanje zdravstveno bezbedne hrane i zdravlja ljudi irom sveta. Sve ovo dovoljno jasno govori o interesu i strahu koji postoji u svetu od moguih neeljenih posledica upotrebe ovakve hrane u ishrani domaih ivotinja. Za iru primenu genetski modifikovanih biljaka u ishrani domaih ivotinja, neophodna su daleko opsenija fundamentalna istraivanja, koja e predstavljati garanciju i zatitu zdravlja domaih ivotinja i ljudi, kao i razvoj samoodrive poljoprivrede i ouvanje prirodnog biodiverziteta na ovoj planeti. Dotle je neminovno zavesti moratorijum na sva istraivanja vezana za genetski ininjering i dalju primenu ovako modifikovanih biljaka i organizama u Ishrani domaih ivotinja.
86
LITERATURA
BEEVER, D.E. and KEMP, C.F.: Safety issues associated with the DNA in animal feed derived from genetically modified crops. A. review of scientic and regulatory procedures. Nutri. Abstr. Rev. Series B: Livestock Feeds and Feeding 70 (3),175182 (2000) FORBES, M.: Open Meeting FM animal feed: safety implications for the food chain modified crops. Journal of Animal and Feed Sciences 9(4):543:61 (2003). PHIPPS, R.H., BEEVER, D.E.: New technology:issues relating to the use genetically. The BA communicating science (2000). PUSZTAI, A.: Open Meeting FM animal feed: safety implications for the food chain. The BA communicating science (2003).
GENETICALLY MODIFIED CROPS IN ANIMAL NUTRITION YES OR NO? DRAGAN GLAMOI, RADOMIR JOVANOVI, MIODRAG DIMITRIJEVI Summary Genetic engineering is the use of recombinant technology. This gives the power to move DNA from one organism to another, to identify the function of particular genes and to transfer the DNA coding or the characteristics from one species to another. When genetic engineers create GM crops, they have no means of inserting the gene in a particular position. The gene ends up in a random location in the genetic material and its position is not usually identified. But genes do not work in isolation. They interact with each other. This means unidentified effects will occur. As these cannot be predicted, the side effects cannot all be identified and tested in advance of marketing.
87
METODE IDENTIFIKACIJE PRENOENJA MEDICINIRANE HRANE1

JOVANKA LEVI, SLAVICA SREDANOVI, LJUBINKO LEVI, OLIVERA URAGI1 IZVOD: Prenoenje je potencijalni rizik u proizvodnji hrane za ivotinje kljuan za obezbeenje sigurnosti potroaa. Proizvodnja meane hrane za ivotinje bez prenoenja je, uzimajui u obzir tehnike aspekte, apsolutno nemogua. Ispitivanje nivoa prenoenja na odabranim mestima u proizvodnom lancu obezbeuje korisne informacije za uvoenje korektivnih mera radi smanjenja rizika od kontaminacije. Cilj ovog rada je da prikae pregled razliitih metoda i niza obeleivaa koji se koriste za identifikaciju nivoa prenoenja u procesu proizvodnje medicinirane hrane. Kljune rei: prenoenje, medicinirana hrana, metode, obeleivai UVOD Mnogobrojni rizici koji, preko hrane, prete bezbednosti i zdravlju ljudi zahtevaju celovit pristup ovom problemu i stroge mere kontrole i nadzora i u proizvodnji hrane za ivotinje. Te mere moraju biti rigoroznije kada je u pitanju proizvodnja medicinirane hrane za ivotinje znajui injenicu da u pogledu farmakologije i toksikologije, ne postoji jasna granica izmeu definicije leka i otrova i da se neke supstance (jod, gvoe, selen, natrijum-hlorid, glukoza....) koriste kao sastojak u ishrani ivotinja, kao lek u odreenim patolokim stanjima, a mogu se ponaati i kao otrovi u odreenim uslovima. Greke u proizvodnji medicinirane hrane, koja se koristi bilo kao preventiva (kokcidiostatici) ili kao lek za obolele ivotinje, mogu biti rizine za zdravlje ivotinja, a i ljudi. Ako su sadraji manji od recepturom propisanih i deklarisanih ne postie se potrebno dejstvo na zdravlje ivotinja, a prevelike doze mogu biti fatalne za samu ivotinju ili kao rezidue u mesu, mleku i jajima, a javlja se i problem prekomernog izluenja i zagaenja okoline (Kennedy i sar. 1998). Prenoenje je greka u proizvodnji hrane za ivotinje, koja moe nastati u svakoj fazi tehnolokog procesa proizvodnje, za vreme uvanja i isporuke hrane za ivotinje zbog zaostajanja proizvoda u nekom od ureaja na liniji, usled zasvoavanja, lepljenja, praenja i dr, to remeti sadraj sastojaka u tekuoj, ali i u narednim arama, izaziva gubitke mase i/ili udela pojedinih sastojaka i kontaminaciju narednih ari (Harner
Pregledni rad/Rewiev paper Ovaj rad je deo istraivanja na projektu broj TR-6877B koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine RS 1 Dr Jovanka Levi, vii nauni saradnik; dipl. in. Slavica Sredanovi, istraiva; dr. Ljubinko Levi, vanredni profesor, dipl. in. Olivera uragi, istraiva; Tehnoloki fakultet, Novi Sad
1
88
1996). U praksi prenoenje se ne moe izbei, ali rezultati ispitivanja nivoa prenoenja ukazuju na kritine take u procesu proizvodnje i daju smernice tehnolozima za neophodne izmene u procesu proizvodnje (Levi i sar. 2003b). Opravkom ili zamenom neadekvatnih ureaja, propisivanjem uslova proizvodnje ukljuujui i nadzor i ienje ili projektovanjem i izgradnjom novih linija ili pogona sa savremenim tehnolokim procesima greke usled prenoenja se mogu svesti na prihvatljiv nivo i tako ispuniti uslovi za bezbednu proizvodnju (Harner 1996, Levi i sar. 1996, Sredanovi i sar. 2001). Kada se proizvodi medicinirana hrana nivo prenoenja je kljuna karakteristika u sistemu obezbeenja kvaliteta (Heidenreih 1998). U propisima EU nisu fiksirana kvantitativna ogranienja za nivo prenoenja i kontaminacije narednih ari, ve se samo nalae proizvoaima hrane za ivotinje da iskoriste sve tehnike i organizacione mogunosti u cilju njihovog smanjenja na najmanju moguu meru. Propisane su samo maksimalne koliine dozvoljenih materija i zabranjuje se prisustvo nedozvoljenih materija u proizvodima namenjenim ishrani pojedinih vrsta i kategorija ivotinja. Zemljama lanicama je ostavljeno da nacionalnim propisima i uvoenjem HACCP ili ekvivalentnih sistema kvaliteta kao meru obezbeenja kvaliteta predvide i obavezno utvrivanje nivoa prenoenja (Doring 2003). Postoji vie prihvatljivih analitikih metoda za utvrivanje nivoa prenoenja i kontaminacije narednih ari u proizvodnji hrane za ivotinje, koje se razlikuju, uglavnom, po sastojku ija se koncentracija odreuje u seriji uzetih uzoraka. Metode se unapreuju i usaglaavaju i jo uvek nisu harmonizovane na nivou EU (Eisenberg, 2004). Cilj ovog rada je da prikae pregled primene razliitih metoda za identifikaciju nivoa prenoenja rizinih sastojaka u procesu proizvodnje medicinirane hrane za ivotinje i ukae na mogunosti kontrole i voenja procesa u cilju ublaavanja ili eliminacije problema. METODE IDENTIFIKACIJE PRENOENJA Obzirom da je EU propisala obaveznu kontrolu rezidua veterinarskih lekova u hrani ivotinjskog porekla razvijen je itav niz metoda za utvrivanje njihovog sadraja u mesu, mleku i jajima i one se primenjuju u specijalizovanim laboratorijama. Kada je u pitanju utvrivanje nivoa prenoenja lekova u okviru stalne kontrole potencijalnih rizika u procesu proizvodnje hrane za ivotinje irok dijapazon lekova koji se koriste i vreme trajanja tih analiza ine ih nepodesnim za primenu u pogonskim uslovima (Eisenberg, 2003). Osim toga, smee za ishranu ivotinja sadre veliki broj ingredijenata to oteava, a ponekad i onemoguuje, analizu prisustva lekova ako se radi o malim koncentracijama. Zbog toga se danas, u svetu, sve vie primenjuju indirektne metode za identifikaciju medicinskih dodataka u hrani, kao i za odreivanje nivoa prenoenja medicinskih dodataka u naredne are u kojima oni nisu recepturom predvieni i gde mogu biti kontaminenti (Kennedy i sar.1998). Umesto stvarnih dodataka, koriste se obeleivai koji ih imitiraju u procesu proizvodnje hrane za ivotinje ili se njima kodiraju pojedini rizini dodaci, to omoguuje njihovo, relativno jednostavno praenje, u celom lancu od proizvodnje do upotrebe. Obeleivai se koriste i da bi se smanjili trokovi i skratilo vreme analize, da bi se izbegla skupa laboratorijska oprema i visokostruni analitiari i omoguilo ispitivanje u pogonu, ali i da bi se poveala preciznost odreivanja. Za obeleiva je vano da ima specifinu karakteristiku koja ga ini razliitim od ostalih sastojaka smee, da se dodaje u malim koliinama, da ima definisanu veliinu estica i broj estica u jedinici
89
mase, da bude jeftin, da se brzo i lako ekstrahuje i odreuje prihvatljivim, ne suvie skupim i zahtevnim analitikim metodama (McCoy 1998). Za odreivanje nivoa prenoenja u proizvodnji medicinirane hrane uzimaju se serije uzoraka na kritinim mestima u procesu proizvodnje od are u koju je dodata rizina komponenta, obeleena rizina komponenta ili obeleiva i odreuje se sadraj te komponente direktno ili preko sadraja obeleivaa. Postupak se ponavlja sa jo nekoliko ari (25) u koje nije dodata komponenta iji sadraj odreujemo da bi se utvrdilo da li sastojci prethodne are zaostaju u liniji i da li se prenose u narednu aru. Utvreni sadraj rizine komponente ili obeleivaa u arama u koje nije dodat predstavlja nivo prenoenja i esto se izraava u procentima u odnosu na sadraj u ari u koju je dodat. Izbor analitike metode i obeleivaa zavisi od vrste smee koja se ispituje i namene rezultata kao i od tehnikih mogunosti laboratorije (Strauch 2002). U Nemakoj se za ispitivanje nivoa prenoenja koristi fini prah metilenplavo kao obeleiva. On se umeava u koliini 10g/t hrane, a zatim se alkoholom ekstrahuje boja iz uzoraka i intenzitet boje, koji je u korelaciji sa sadrajem obeleivaa, oitava spektrofotometrom i obraunava pomou kalibracione krive (Heindereih 1998, Levi 2003a). Kod upotrebe ovog obeleivaa postoji problem prepokrivanja boja zbog prisustva obojenih komponenata u smei, zatim problemi praenja i rastvaranja boje u toku peletiranja to ograniava upotrebu ove metode, a obzirom da to nije prehrambena boja neophodno je hranu sa bojom razrediti do bezbednog nivoa pre upotrebe (Eisenberg, 2004). U Holandiji se kao obeleivai koriste preparati kobalta ili mangana i njihov sadraj u uzorcima se odreuje atomskom apsorpcionom spektrometrijom. Za ispitivanje prenoenja potrebno je u smeu dodati veu koliinu kobalta ili mangana nego to je u ishrani ivotinja dozvoljeno to metodu ini nepodesnom za ispitivanja u toku redovne proizvodnje, jer je smee proizvedene u toku ispitivanja neophodno razrediti naknadnim premeavanjem pre upotrebe (Eisenberg 2004). Kao obeleivai za ispitivanje prenoenja mogu se koristiti obojene estice gvoa sa definisanom veliinom i brojem estica po gramu u razliitim bojama poznate pod imenom Microtracer koje proizvodi Micro Tracers, inc., San Francisko, USA. Na raspolaganju su F, FS, FSS i RF forme obeleivaa sa razliitim brojem estica po gramu za odreivanje homogenosti i nivoa prenoenja, kao i itav niz drugih formi koje se proizvode za kodiranje proizvoda (lekova, premiksa...) ekskluzivno na zahtev korisnika (Arlet 2001). Iz uzoraka koji se analiziraju prethodno umeane estice gvoa se izdvajaju pomou aparata Rotary detector, odnosno magnetnog separatora. Izdvojene gvozdene estice se demagnetizuju i prenose na filter papir prenika 18,5 cm koji je prethodno navlaen 50% alkoholom, vodom ili nekim drugim rastvaraem po preporuci proizvoaa zavisno od vrste prehrambene boje koju sadri obeleiva. Nakon nekoliko sekundi, filter papir se osui na zagrejanoj ploi (100C) i na njemu se jasno uoavaju obojene takice (crvene, zelene, plave...) tj. estice Microtracer-a, iji broj odgovara njihovoj koncentraciji u uzorku. Primena ove metode ne zahteva velika ulaganja ni u nabavci opreme ni u eksploataciji, a mogue je u toku jednog ispitivanja dodati vie (2 ili 3) razliito obojenih obeleivaa i dobiti paralelno vie rezultata iz svakog uzorka, brojanjem razliito obojenih takica na istom filter papiru (Eisenberg 1998 i 2003, Levi 2003a). Kod primene jako sitnih formi Microtracer-a ne mogu se brojati takice na filter papiru nego se sa magnetom izdvojenih estica gvoa boja eluira vodom ili drugim rastvaraima ako se radi o bojama nerastvornim u vodi, a
90
intenzitet boje odnosno koncentracija obeleivaa se meri spektrofotometrijski (Eisenberg 2003, Putier 2003). U Institutu Tecaliman u Francuskoj u istraivanjima nivoa prenoenja kao obeleiva je korien Microtracer RF blue-lake sa jako sitnim esticama gvoa (1.000.000 estica/g) i utvren je paralelizam izmeu rezultata postignutih analizom sadraja stvarnih dodataka dimetridazola, meticlorpindola, oxytetraciklina i obeleivaa u smeama. Postignuti su dobri rezultati i u laboratorijskim i u industrijskim ispitivanjima i utvreno je da se RF blue lake Mikrotracer moe sa dovoljnom tanou identifikovati i u hrani sa tenim dodacima i posle tretmana parom i posle peletiranja (Putier 2003). Do slinih rezultata dolo se i nakon opsenih istraivanja koja su sa Microtracer obeleivaima sprovedena u Americi (Eisenberg 1998, 2003, 2004). U Zavodu za tehnologiju hrane za ivotinje Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu, Sredanovi i sar. (2004) ispitivali su nivoe prenoenja i kontaminacije narednih ari u proizvodnji smea za ishranu ivotinja primenom obeleivaa Microtracer F-red koji sadri 25.000/g. obojenih estica gvoa. Microtracer F-red je dodavan u mealicu u koncentraciji od 0,005% (odnos meanja 1:20.000). Nakon meanja uzorci su uzimani sukcesivno tokom pranjenja mealice (10 uzoraka) i na jo tri mesta u pogonu od iste are, na presipu iz elevatora u horizontalni transporter, na poslednjem spratu pogona (10 uzoraka), iz transportera pre vage za uvreavanje (10 uzoraka) i iz vree (10 uzoraka). Postupak je ponovljen sa jo dve are u koje nije dodat obeleiva da bi se utvrdilo da li sastojci prethodne are zaostaju u liniji i da li se prenose u narednu aru. Ukupno je uzeto i analizirano 120 uzoraka. Tehnoloki dijagram ispitivanog dela pogona sa oznaenim mestima uzorkovanja kao i rezultati ispitivanja nivoa prenoenja prikazani su na Grafu 1.
120 100 Broj estica 80 60 40 20 0 0 10 20 B roj uzorka 30 40
Broj estica 1. ara Broj estica 2. ara Broj estica 3. ara
Graf. 1.Tehnoloki dijagram i rezultati ispitivanja nivoa prenoenja (1 mealica; 2.elevator; 3 puni transporter; 4. vaga za uvreavanje) Graph 1.Technological scheme and ressults for carry-over (1 mixer; 2 bucket elevator; 3 screw conveyer; 4 bagging scale)
Podaci za drugu i treu aru prikazani na Grafu 1. pokaziju da se obojene estice gvoa prenose i u naredne are i to tako da se mealica dobro prazni i tu prenoenja gotovo i nema (prvih 10 uzoraka druge i tree are), ali je utvreno zaostajanje mate91
rijala u prvim uzorcima posle elevatora (uzorci 11, 12 i 13 iz druge are), kod prvih uzoraka u punom transporteru iznad vage za uvreavanje (uzorci 21 i 22 iz druge are) i kod prvih uzoraka na uvreavanju (uzorci 31,32,33) u drugoj ari odnosno prvoj u koju nije dodat Microtracer F-red, a zaostajanja u treoj ari tj. narednoj ari bez obeleivaa postoje, ali su zanemarljiva u prvih 30 uzoraka, sve do uvreavanja. Poveano prenoenje utvreno je u poslednjoj seriji uzoraka iz tree are (uzorci 3140), to nije oekivano. Analizom rada utvreno je da su radnici na uvreavanju preliv sa vage od sve tri are vratili u ko iznad vage u toku uvreavanja tree are. Ovaj rezultat je indikativan za definisanje kritine take procesa i propisivanje procedure obaveznog ienja sabirnog koa, elevatora za vraanje materijala u ko iznad vage i samog koa kod svake promene recepture. Uporednim ispitivanjem razliitih obeleivaa u TNO institutu u Holandiji utvreno je da su prihvatljivi obeleivai Microtracer F i Microtracer FS (u bilo kojoj boji, uz odreivanje sadraja brojanjem takica kao i oitavanjem boje spektrofotometrijski) kao i kobalt (za nivo meanja Co >25mg/kg) i mangan u veim koncentracijama (Eisenberg 2004). Kao obeleiva za testiranje proizvodnje medicinirane hrane u Nemakoj se koristi metil violet, u Holandiji kobalt, a u Francuskoj Microtracer RF. Primenom svakog od ovih obeleivaa moe se u odgovarajuim uslovima ustanoviti nivo prenoenja manji i od 0.1%. Sve pomenute metode mogu se koristiti u praksi, ali svaka od njih ima neki od napred pomenutih tehnkih nedostataka, koji se manje ili vie ispoljavaju u procesima proizvodnje ili u toku odreivanja sadraja obeleivaa (Eisenberg 2004). ZAKLJUCI Utvrivanje nivoa prenoenja i kontaminacije narednih ari je kljuna taka obezbeenja kvaliteta u proizvodnji medicinirane hrane za ivotinje. Sistemom obezbeenja kvaliteta moraju se propisati preventivna merenja, procedure za nadzor i korektivne mere kako bi se izbegle mogui rizici zbog prenoenja u proizvodnji medicinirane hrane. Postoji vie prihvatljivih analitikih metoda za utvrivanje nivoa prenoenja i kontaminacije narednih ari u proizvodnji hrane za ivotinje, koje se razlikuju, uglavnom, po sastojku ili obeleivau ija se koncentracija odreuje u serijama uzetih uzoraka. U odgovarajuim uslovima prihvatljivi obeleivai su i metilviolet i kobalt i mangan i Microtracer-i, ali svaki od njih stvara odreene tehnike probleme, koji se manje ili vie ispoljavaju u procesima proizvodnje ili u toku odreivanja sadraja obeleivaa. Primenom metode sa Microtracer-obeleivaima se relativno brzo i lako mogu identifikovati medicinski dodaci i kritina mesta u tehnolokom procesu proizvodnje na kojima dolazi do prenoenja i kontaminacije. LITERATURA
ARLET S.: Information About Micro Tracer, Micro Tracers Services Europe, (2001) EISENBERG, D.: The Use of Microtracers F (colored uniformly sized iron particles) in coding the presence of coccidiostats in poultry feeds practical implication, Zootecnica International (12)46 50(1998)
92
EISENBERG, D.: The Use of Colored Iron Particles in Determining Cross Contamination of Medicated Feeds at Feedmills and Feed Premix Plants, Zootecnica International (3)4247(2003) EISENBERG, D.:Mixer performance, cross-contamination testing examined, Feedstuffs, 76 (13)1516 (2004). DORING, A.: New Standards of the EU-Feed Legislation, Kraftfutter/Feed Magazine 86 (9) 256 268(2003). HARNER, P. J.: Avoiding Drug Carryover During Feed Processing and Delivery, MF-2055, Kansas State University (1996) www.oznet.ksu.edu HEIDENREIH, E.: Quality Assurance by Avoiding Carry Over and Cross Contamination in Feed Compounding, Symposium From Quality Feed to Quality Food, Vienna, Austria, 25.juni, 1998. Zbornik radova str.1932. KENNEDY, G., SMYTH, W., HEWITT, A., MCEVOY, D.G.: Monensin carry-over into unmedicated broiler feeds, Analyst (123)25922533(1998). LEVI, J., SREDANOVI, S.: Proizvodnja stone hrane tehnologijom do kvaliteta, VI Simpozijum Tehnologije stone hrane , Budva, (1996), s. 1319. LEVI, J., SREDANOVI, S., URAGI, O., LEVI, LJ. KULJANIN, T.: Razliite metode za utvrivanje homogenosti smea za ishranu ivotinja rezultati uporednih ispitivanja, asopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, PTEP 7 (34)6567(2003a). LEVI, J., SREDANOVI, S., URAGI, O., LEVI, LJ. KULJANIN, T.: Radna tanost procesa proizvodnje hrane za ivotinje, X Simpozijum Tehnologije stone hrane, Vrnjaka banja, 19. do 23. oktobra 2003b, Zbornik radova, str. 200209. PUTIER, F.: Methodology for accurate test of homogeneity and cross contamination with a microtracer, Prezentacija na X Simpozijumu Tehnologije stone hrane, Vrnjaka banja, 19. do 23. oktobra 2003. Rad nije tampan u Zborniku radova. SREDANOVI, S., LEVI, J.: Proizvodnja hrane za ivotinje tehnoloka reenja za korak u budunost, IX Simpozijum tehnologije stone hrane, Zlatibor, 08 do 12. maja 2001. Zbornik radova, str. 6576. SREDANOVI, S., URAGI, O., LEVI, J.: Faktori proizvodnog procesa koji utiu na sadraj sastojaka u hrani za ivotinje, asopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, PTEP 6 (12)3438(2003). SREDANOVI, S., LEVI, J., LEVI, LJ., URAGI, O., HARTIG, E., SPASOJEVI, N., MUC, S.: Ispitivanje nivoa prenoenja i kontaminacije, 45. Savetovanje Proizvodnja i prerada uljarica, Petrovac na moru, 06. do 11. juna, 2004. Zbornik radova, str.. 375380. STRAUCH, W.: Causes and Control of Carry-over and Cross-contamination, Kraftfutter/Feed Magazine 85 (4) 151160 (2002). MCCOY, R.: Appendix D, Mixer testing, Feed Manufacturing Technology IV, AFIA , USA, (1998) str. 548.
93
METHODS FOR MEDICATED FEED CARRY-OVER IDENTIFICATION JOVANKA LEVI, SLAVICA SREDANOVI, LJUBINKO LEVI, OLIVERA URAGI Summary Carry over is the potential risk in feed production critical to ensure the safety of consumers. Absolute carry-over free production of compound feed is impossible considering the technical aspects. Analysis of carry-over at selected points in the manufacturing chain can provide useful informations for corrective measures toward the minimizing of contamination risk. The aim of this work is to rewiev the different methods and a range of tracers (methylviolet, cobalt, mangan, Microtracer-iron particles) used for hazard aditives carry-over identification in medicated feed manufacturing process. Key words: carry-over, medicated feed, methods, tracers
94
POBOLJANJE KVALITETA SILAE LUCERKE PRIMENOM TENIH KRMNIH PREDSMEA

LJUBINKO LEVI, JOVANKA LEVI, SLAVICA SREDANOVI1 IZVOD: Lucerka, kao viegodinja biljka, sadri dovoljno proteina i pogodna je za silau, ali uz dodatak izvesne koliine rastvorljivih eera. Tene krmne predsmee na bazi melase i neproteinskog azota, se mogu uspeno koristiti pri spravljanju silaa od hraniva sa niskim sadrajem ugljeno-hidratnih komponenata, pri emu se poboljava kvalitet silae i obezbeuje nedostajua koliina energije i nekih mineralnih materija. Za proizvodnju tenih krmnih predsmea, pored melase, korieni su monoamonijum fosfat i diamonijum fosfat kao vrlo ekonomini izvori fosfora i neproteinskog azota. U radu je utvren njihov uticaj na poboljanje procesa siliranja lucerke. Koriena tena krmna predsmea imala je 68% suve materije pa nije bitnije uticala na poveanje ukupnog sadraja vode u siliranoj masi. U uzorcima silirane lucerke nije registrovana buterna kiselina. Pored poboljanja pH vrednosti silirane mase, poveava se i sadraj mlene kiseline. Razgradnja bojenih materija bila je neznatna. Kljune rei: lucerka, melasa, tena krmna predsmea, silaa UVOD Siliranje je proces konzervisanja svee hrane usmerenom prirodnom fermentacijom, esto uz dodatak razliitih hemijskih preparata, pri emu se ne dozvoljava razvoj nepoeljnih mikroorganizama. Razliite vrste biljaka siliraju se pod razliitim uslovima, a sve u zavisnosti od sadraja rastvorljivih eera u njima (Galina i sar. 2004a, Kume i sar. 2001). Lucerka kao viegodinja biljka, sadri dovoljno proteina i pogodna je za siliranje, ali uz dodatak razliitih ugljenohidratnih aditiva melase, prekrupe itarica, krompira, i dr. U anaerobnoj sredini, kakva vlada u sabijenoj masi lucerke, mikroorganizmi razlau eere do mlene kiseline i stvaraju nizak pH koji je nepovoljan za razvoj druge tetne mikroflore. Za proizvodnju tenih krmnih predsmea, odnosno, melasno-urejskih koncentrata, pored melase, kao glavne komponente, koriste se monoamonijum i diamonijum fosfati kao najekonominiji izvori fosfora i neproteinskog azota. Ove predsmee se upotrebljavaju za poboljanje kvaliteta silae od lucerke pri emu se, istovremeno, obezbeuje nedostajua koliina energije silane hrane i neke deficitarne mineralne materije (Sin1
Originalni nauni rad/Original scientific paper Dr Ljubinko Levi, vanr. prof., dr Jovanka Levi, vii nauni saradnik, dipl.ing Slavica Sredanovi, istraiva, Tehnoloki fakultet, Novi Sad
95
clair i sar. 2005, Galina i sar. 2004b) a sa druge strane, omoguava iskoriavanje neproteinskog azota u ishrani preivara (Miller i sar. 2005, Debasis i Singh, 2005, Aranda i sar. 2001, Singh i sar. 1999). Cilj naih istraivanja bio je da se utvrdi i kvantificira poboljanje kvaliteta silae od lucerke primenom ovih tenih krmnih predsmea. MATERIJAL I METOD RADA U istraivanjima je koriena melasa iz industrijskog pogona i svee pokoena lucerka. Melasa je imala 83,7% suve materije, eera 50,72% i ukupnog azota 2,16%. Za pripremu tene krmne predsmee, pored melase, korien je monoamonijum fosfat, (NH4)H2PO4, sa sadrajem od 11% azota i 24% fosfora, i diamonijum fosfat, (NH4)2HPO4, sa sadrajem od 19% azota i 21% fosfora. Lucerka je iseckana na komade od 3-5 mm a pri spravljanju silae dodavano je 0, 4, 8 i 12% tene krmne predsmee, raunato na ukupnu masu lucerke. Uzorkovanje je vreno nakon 0, (kontrolni uzorak), 50 i 100 dana. Uzorci su obeleeni u zavisnosti od toga koliko je tene krmne smee kao aditiva dodato S0 (silaa bez aditiva), S4 (silaa sa 4% aditiva), S8 (silaa sa 8% aditiva) i S12 (silaa sa 12% aditiva). Sve analize uraene su po metodama AOAC (AOAC, 2000)
REZULTATI I DISKUSIJA
Osnovne karakteristike koriene lucerke prikazane su u tabeli 1 a sastav tene krmne predsmee u tabeli 2.
Tabela 1. Osnovne karakteristike koriene lucerke Table 1. Characteristic of alfalfa used Parametar / Parameter Vlaga / Moisture Proteini (N 6,25) / Protein Pepeo / Ash Celuloze / Fiber Izmerena vrednost, %, / Measured value 70,58 21,19 10,29 23,32
Svee pokoena lucerka koja je koriena za siliranje imala je neto vii sadraj suve materije, oko 30%, dok su ostale karakteristike (proteini, pepeo, celuloza) bile u uobiajenim granicama. Ovakva lucerka je pogodna za siliranje (Zeremski i Toi, 1989).
Tabela 2. Osnovni hemijski sastav tene krmne predsmese Table 2. Chemical composition of liquid supplement Parametar / Parameter Suva materija / Dry matter Proteini (N 6,25) / Protein Kalcijum / Calcium Fosfor / Phosphorus Izmerena vrednost, % / Measured value 68 17 0,11 2,10
96
Tabela 3. Odabrani pokazatelji silirane lucerke Table 3. Selected items of sillaged alfalfa quality Vreme siliranja, dani Time of sillage, days 0 S0 Gubitak mase, % / Loss of mass Suva materija, % / Dry matter Pepeo, % / Ash pH Proteini, % / Proteins Karotin, mg / kg / Carroten Ksantofil, mg / kg / Xantophyll Buterna kis., % / Butiric acid Siretna kis., % / Acetic acid Mlena kis., % / Lactic acid 83,2 83,2 83,2 83,2 72,5 72,5 72,5 72,5 47,7 54,9 0 1,50 0,95 21,2 22,3 23,5 24,5 21,4 6,8 6,8 6,9 6,9 6,4 4,8 21,5 55,0 61,5 0 1,22 3,34 10,3 11,3 12,4 13,7 10,3 11,4 29,4 30,9 33,1 35,2 26,9 27,3 28,3 12,6 4,5 22,6 60,3 70,4 0 1,02 3,56 2,2 2,5 2,4 S4 S8 S12 S0 S4 S8 S12 2,2 31,6 13,8 4,4 23,9 56,1 60,2 0 1,31 3,58 50 S0 4,3 25,1 10,3 6,2 22,0 0 2,67 1,62 S4 4,6 25,8 11,5 4,6 21,2 0 1,04 3,48 100 S8 4,5 27,2 12,5 4,4 22,8 0 1,12 4,11 S12 4,5 30,1 13,8 4,4 23,9 0 1,14 4,34
Parametar Parameter
97
Tena krmna predsmea je vrlo koncentrovan rastvor neorganskih soli sa visokim sadrajem suve materije, sa 17% proteina i oko 2% fosfora. U tabeli 3 prikazan je osnovni fiziko-hemijski sastav silirane lucerke. Kvalitet i upotrebna vrednost silae utvrena je na osnovu tri pokazatelja i to: mirisu, boji i strukturi. Kod svih uzoraka silaa ukupan gubitak silirane mase nakon 100 dana bio je manji od 5%, to je u zadovoljavajuim granicama (Zeremski i Toi, 1989). U uzorku silae bez dodatka tene krmne predsmee, S0 , vrednost pH ostala je relativno visoka, nije dolo do stvaranja buterne kiseline ali je sadraj mlene kiseline mali, oko 1,6%, to je pokazatelj loih hemijskih procesa u toku siliranja. Najbolji rezultati dobijeni su primenom tene krmne predsmee u koliini od 8% u odnosu na ukupnu masu silirane lucerke, uzorak S8. U ovom uzorku nije registrovana buterna kiselina, vrednost pH bila je 4,4 a sadraj mlene kiseline 4,11%. Sadraj bojenih materija neznatno je smanjen. I na osnovu ocene kvaliteta silae, koja je uraena radi utvrivanja njene upotrebne vrednosti (boje, mirisa, strukture silae), najkvalitetnija je bila silaa lucerke sa dodatkom 8% tene krmne predsmee. Miris je bio blago nakiseo, boja skoro nepromenjena u odnosu na poetni materijal a delovi lucerke zadrali su skoro u potpunosti svoj prvobitni izgled. ZAKLJUAK Na osnovu zapaanja i prikazanih rezultata moe se zakljuiti sledee: 1. Korienjem melase i mono- i diamonijum fosfata proizvedena je tena krmna predsmea pogodna za poboljanje kvaliteta silae lucerke. Sadraj suve materije ovog aditiva je 68% a teljiviji je od same melase, to je bitno, jer je olakana manipulacija a pri pripremi silae ne unosi se nepotrebna koliina vode. 2. Koliini od 8%, u odnosu na masu lucerke, vrlo je povoljan aditiv za proizvodnju kvalitetne silae lucerke za vremenski period siliranja od 100 dana. LITERATURA
AOAC Methods of Analysis of Official Analytical Chemists, Washington, (2000) ARANDA, E., MENDOZA, G.D., GARCIA-BOJAHL, C., CASTREJON, F.: Growth of heifers grazing stargrass complemented with sugar cane, urea and protein supplement, Levistock Production Science, 71, 201206, (2001) DEBASIS, D., SINGH, G.P.: Effectof cold process monensin enriched urea molasses mineral blocks on performance of crossbred calves fed a wheat straw based diet, Animal Feed Scienci and Technology, 103, 5161, (2003) GALINA, M.A., GUERRERO, M., PUGA, C., HAENLEIN, G.F.W.: Effect of a sloww-intake urea supplementation on growing kids fed corn stubble or alfalfa with a balanced concentrate, Small Ruminant Researcs, 53, 2938, (2004a) GALINA, M.A.; HUMMEL, J.D., SANCEZ, M., HAENLEIN, G.F.W.: Fattening Rambouillet lambs with corn or alfalfa, slow intake urea supplementation or balanced concentrate, Small Ruminant Researcs, 53, 8998, (2004b)
98
KUME, S., TOHARMAT, T., NONAKA, K., OSHITA, T., NAKUI, T., TERNOUTH. J.H.: Relationship between crude protein and mineral concentrations in alfalfa and value of alfalfa silage as a mineral source for periperturient cows, Animal Feed Scienci and Technology, 93, 157168, (2001) MILLER, S.M., LENIE, G., CLELLAND, D.: Fortifying native hay with molasses-urea mixtures improves its digestibility and nutrient intake by weaner sheep, Animal Feed Scienci and Technology, 119, 259270, (2005) SINCCLAIR, L.A., JAKCSON, M.A., HUNGTINGTON, J.A., READMAN, R.J.: The effects of processed, urea-treated whole-crop or maize silage and supplementation of whole-crop wheat en the performance of dairy cows, Levistock Production Science, 95, 110, (2005) SINGH, P., VENNA, A.K., DASS, R.S., MEHRA, U.R.: Performance of pashmina kidgoats fed oak (quercus semecarpifolia) leaves supplemented with a urea molasses mineral blok, Small Ruminant Researcs, 31, 239244, (1999) ZEREMSKI, D. I TOI, M.: Silaa i siliranje u stoarstvu, Niro Zadrugar, Sarajevo, (1989)
THE USE OF LIQUID SUPPLEMENT FOR IMPROVING QUALITY OF ALFALFA SILAGE LJUBINKO LEVI, JOVANKA LEVI, SLAVICA SREDANOVI Summary Alfalfa, as a perennial plant, contains enough proteins and is suitable for silage but with addition of corresponding quantities of soluble sugars. Liquid supplements can be also used in making silage from feed with low content of carbohydrate components in order to improve the quality of silage and to ensure the missing amount of energy and some mineral matters. For production of liquid supplements monoammonium phosphate and diammonium phosphate have been used, besides molasses, as very economic sources of phosphorous and non-protein nitrogen. Optimum concentrates of these components and their effect on improvement of alfalfa silage proces are determined in this paper. Using liquid supplements, the quality of fresh alfalfa silage was significantly improved. Besides the improvement of pH in mass silaged, the content of lactic acid was also increased. The increase of butyric acid was not registered in the samples investigated. The destruction of the colouring matters was insignificant. Liquid supplement contained 68% dry matter and did not have any significant effect on the increase of total moisture content in mass silaged. Key words: alfalfa, molasses, liquid supplement, silage
99
EKSTRUDIRANJE ULJANE REPICE SA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA

MARIJANA SAKA, SLAVKO FILIPOVI, MILUTIN RISTI, MIRJANA PUCAREVI1 IZVOD: U radu je ispitana mogunost primene tehnolokog postupka ekstrudiranja uljane repice i kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima (kukuruz, penica, jeam, tritikale i lucerka) u cilju dobijanja novih proteinsko-energetskih hraniva. Suvo ekstrudiranje izvreno je na ureaju Oprema-zootehnika oprema, tip M2, model 1000 Ludbreg, pri radnoj temperaturi 125 1C. Na osnovu sprovedenih ispitivanja moe se zakljuiti da primenjeni termiki tretman rezultira dobijanjem hraniva zadovoljavajueg nutritivno-hemijskog profila, uz redukciju sadraja ukupnih glukozinolata u rasponu od 1015% u odnosu na netretirani materijal. Kljune rei: uljana repica, glukozinolati, ekstrudiranje, poljoprivredni proizvodi. UVOD Uljana repica (Brassica sp.) je uljana kultura izuzetnog proteinsko-energetskog potencijala, koju pored visokog sadraja nutritivno vrednih komponenti, pre svega proteina i ulja, odlikuje i prisustvo antinutritienata eruka kiseline i glukozinolata. Najee korieno hranivo u kompozicijama gotove hrane za ivotinje na bazi uljane repice je sama uljane repice, koja predstavlja dobar izvor proteina, posebno sa stanovita visokog sadraja aminokiselina koje sadre sumpor, odnosno metionina i cistina, kao i lizina (Mansour i sar. 1993; Newkirk i sar. 2003), ali je njena upotreba limitirana relativno visokim sadrajem sirovih vlakana (30%), fitinske kiseline (24%) (Park i sar. 2000), polifenola (Naczk i sar. 1998) i glukozinolata. Glukozinolati, ija strukturna raznolikost podrazumeva postojanje vie od sto oblika organskih anjona koji sadre sumpor sa -D-tioglukoznom jedinicom, predstavljaju antinutritivne komponente koje ograniavaju upotrebu uljane repice u ishrani ljudi i ivotinja (Srensen, 1990), pri emu su proizvodi hidrolize glukozinolata primarno odgovorni za senzornu neprihvatljivost i tetno delovanje uljane repice (Font i sar. 2005).
Originalni nauni rad/Original scientific paper 1 Dr Marijana Saka, nauni saradnik, dr Slavko Filipovi, nauni savetnik, dr Milutin Risti, nauni savetnik, Tehnoloki fakultet, Zavod za tehnologiju hrane za ivotinje, Novi Sad. Dr Mirjana Pucarevi, Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
100
Glukozinolati, zavisno od mnogobrojnih produkata njihove hidrolize, utiu, pre svega, na guavost (Hill, 1979), odnosno ispoljavaju antitireoidnu aktivnost. Upravo stoga, obroci sa niim sadrajem glukozinolata same uljane repice obezbeuju bolji prirast i konverziju hrane u ishrani svinja (Lee i Hill, 1983), odnosno niu antitireoidnu aktivnost i viu bioloku vrednost proteina u ishrani pacova (Eyre i Smithard, 1984). Antinutritivna priroda glukozinolata predstavlja osnovni razlog dugogodinjih selekcionerskih istraivanja orijentisanih na redukciju sadraja ovih jedinjenja u uljanoj repici, koja su dovela do pronalaenja i uzgajanja uljane repice sa niskim sadrajem glukozinolata (sorte "00" sa sadrajem glukozinolata do 30 mol/g u nepreraenom semenu). Ona se bez veih problema po zdravlje ivotinja moe koristiti u proizvodnji stone hrane ukoliko njen sadraj glukozinolata nije vei od 20 mol/g (Downey, 1990), pre svega u ishrani preivara (Dakowski i sar. 1996), do ak 20% u obroku. Alternativna mogunost podrazumeva primenu uljane repice sa neto viim sadrajima glukozinolata prethodno podvrgnutu nekom od postupaka detoksifikacije, odnosno hemijskim (alkalna hidroliza Goh i sar. 1982), mikrobiolokim (npr. fermentacija korienjem Rhizopus oligosporus Vig i Walia, 2001) ili termikim tretmanima, primenjivanim zasebno ili u kombinaciji (Maheshwari i sar. 1981; Keith i Bell, 1983), koji rezultiraju redukcijom sadraja glukozinolata i produkata njihove hidrolize (Mansour i sar. 1993), ime se omoguava korienje obraene uljane repice u obrocima za manje osetljive vrste i kategorije ivotinja. Mnogobrojni literaturni navodi o termolabilnosti glukozinolata, odnosno mogunosti reduciranja sadraja antinutritienata primenom razliitih termikih tretmana, kao i saznanja o kvalitetu uljane repice kao sirovine za proizvodnju proteinsko-energetskih hraniva, opredelili su da cilj ovoga rada bude ispitivanje mogunosti primene jednog od najfrekventnije korienih termikih tretmana u naoj zemlji, procesa ekstruzije, za redukciju sadraja ukupnih glukozinolata uljane repice i kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima kako bi se dobila hraniva poveene nutritive vrednosti. MATERIJAL I METOD RADA Materijal Za ekstrudiranje koriena je komercijalno dostupna uljana repica i odabrani poljoprivredni proizvodi (kukuruz, penica, jeam, tritikale, lucerka). Ekstrudiranje Ekstrudiranje uljane repice i kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima (uljana repica : poljoprivredni proizvod 30:70 i 50:50, odnosno kukuruz : uljana repica : lucerka 60:30:10 i 40:50:10) vreno je na ureaju Oprema-zootehnika oprema, tip M2, model 1000 (Ludbreg, Hrvatska), iji je kapacitet 8501000 kg/h ekstrudirane hrane. Instalirana snaga elektromotora ekstrudera iznosi 75 kW, a punog dozatora sa motorom 1,5 kW. Radna temperatura merena u glavi ekstrudera tokom procesa ekstruzije navedenog materijala iznosila je 125 1C, kapacitet ekstrudera bio je 90%, jaina struje 8590 A, a prenik mlaznice 8 mm.
101
Hemijske metode Osnovni hemijski sastav (vlaga, sirovi proteini, sirova mast, sirova celuloza, mineralne materije) uljane repice i poljoprivrednih proizvoda (kukuruz, penica, jeam, tritikale, lucerka) odreen je po metodama A.O.A.C. (1984). Sadraj ukupnih glukozinolata odreen je po maarskom standardu MSZ-08-19081989, koji podrazumeva merenje apsorbancije Pd-kompleksa glukozinolata na 425 nm. Standardna kriva konstruie se spektrofotometrisanjem serije standardnih rastvora sinigrina (Sigma, S-1647) sa Pd-reagensom. REZULTATI Primena postupka suve ekstruzije uljane repice i kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima (kukuruz, penica, jeam, tritikale, lucerka) na ureaju Oprema-zootehnika oprema, tip M2, model 1000, pri navedenim radnim uslovima (t = 125 1C) omoguava dobijanje serije ekstrudata zadovoljavajueg hemijsko-nutritivnog profila (tabela 1). DISKUSIJA Suvo ekstrudiranje kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima primenjivano je i ranije, kao optimalan izbor pri primeni jednog od najee korienih naina za termiku obradu ove uljane kulture, koji rezultira proizvodnjom kvalitetnih proteinsko-energetskih hraniva (Font i sar. 2005). Ovakvoj orijentaciji pribegava se obzirom da ekstrudiranje same uljane repice, usled visokog sadraja sirovog ulja, onemoguava adekvatno zagrevanje materijala i vodi nastanku uljastog ekstrudata oseteljivog na oksidaciju lipida (Smithard i Eyre, 1986), dok pri suvom ekstrudiranju kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima nastaju hraniva vee odrivosti, pogodna za skladitenje i komponovanje sa drugim hranivima (Eyre i Smithard, 1984). Analizom sadraja ukupnih glukozinolata ispitivane uljane repice domaeg podneblja ustanovljeno je da ona pripada kategoriji sorti sa niskim sadrajima glukozinolata (sorte 00 sa sadrajem glukozinolata do 30 mol/g u nepreraenom semenu) (Smithard i Eyre, 1986), to ju je moglo kvalifikovati i za korienje bez prethodne primene termikog tretmana za redukciju sadraja glukozinolata u spravljanju kompozicija gotove hrane za ivotinje (tabela 1). Meutim, obzirom da se termiko tretiranje koristi za poboljanje nutritivnih, higijenskih, fiziko-hemijskih i drugih karakteristika tretiranog materijala, odnosno da se njime pored inaktiviranja termolabilnih antinutritienata, poveava hranljiva vrednost nutritienata, poboljavaju senzorna svojstva i obezbeuje mikrobioloka ispravnost finalnog proizvoda (Verheul, 1997), opredeljenje na primenu ekstruzije i vie je nego opravdan koncept u proizvodnji proteinsko-energetskih hraniva na bazi uljane repice. Postupak suve ekstruzije rezultirao je snienjem sadraja ukupnih glukozinolata u rasponu 1015%, pri emu je najvii stepen snienja sadraja ukupnih glukozinolata ostvaren ekstrudiranjem kombinacije kukuruza, uljane repice i lucerke u odnosu 60:30:10 (15,01%), a najnii ekstrudiranjem kombinacije uljane repice i penice u odnosu 50:50 (10,14%) (tabela 1). Neto vie nivoe snienja sadraja ukupnih glukozinolata (1923%) zabeleili su Smithard i Eyre (1986), primenjujui postupak suve ekstruzije (135 C) na smee uljane repice sa jemom, samom uljane repice i suncokretovom samom, dok je primena postupka suve ekstruzije na samu uljanu repicu ostvarila redukciju sadraja glukozinolata od 19% (Aumaitre i sar. 1989). 102
Tabela 1. Table 1.
Uzorak / Sample
Hemijski pokazatelji kvaliteta uljane repice, poljoprivrednih proizvoda i kombinacija uljane repice sa poljoprivrednim proizvodima pre i nakon ekstrudiranja Quality parameters of rapeseed, agricultural products and obtained mixtures before and after extrusion
Vlaga Moisture (%) Sirovi proteini Crude protein (%) 7,88 10,68 14,58 12,47 20,08 21,17 19,53 11,67 10,39 14,12 13,16 13,65 12,94 15,78 14,37 16,45 15,22 17,96 16,86 15,22 14,88 16,33 16,10 12,72 12,21 15,35 15,07 Sirova celuloza Crude fiber (%) 1,97 4,21 2,55 2,00 22,52 9,03 9,45 3,79 2,93 4,93 4,27 5,33 5,01 6,56 6,70 4,36 4,57 5,82 5,91 4,23 4,90 5,15 5,25 5,96 6,03 7,76 7,78 Sirova mast Crude fat (%) 4,49 1,89 1,36 1,29 2,64 40,56 39,26 14,89 15,35 22,68 23,44 13,52 14,62 21,42 22,16 13,25 13,60 21,01 21,49 13,15 13,85 20,80 22,00 15,01 16,02 22,46 22,84 Pepeo Mineral matters (%) 1,14 2,22 1,90 1,51 8,22 3,68 3,72 1,94 2,10 2,37 2,55 2,80 3,12 2,90 3,05 2,42 2,52 2,79 2,74 2,22 2,25 2,66 2,71 2,49 2,51 3,10 3,14 Glukozinolati Glucosinolate (mol/g)
Kukuruz/Corn Jeam/Barley Tritikale/Triticale Penica/Wheat Lucerka/Alfalfa Uljana repica/Rapeseed Uljana repica E/Rapeseed E Kombinacija 1/Mixture 1 Kombinacija 1 E/Mixture 1 E Kombinacija 2/Mixture 2 Kombinacija 2 E/Mixture 2 E Kombinacija 3/Mixture 3 Kombinacija 3 E/Mixture 3 E Kombinacija 4/Mixture 4 Kombinacija 4 E/Mixture 4 E Kombinacija 5/Mixture 5 Kombinacija 5 E/Mixture 5 E Kombinacija 6/Mixture 6 Kombinacija 6 E/Mixture 6 E Kombinacija 7/Mixture 7 Kombinacija 7 E/Mixture 7E Kombinacija 8/Mixture 8 Kombinacija 8 E/Mixture 8 E Kombinacija 9/Mixture 9 Kombinacija 9 E/Mixture 9 E Kombinacija 10/Mixture 10 Kombinacija 10E/Mixture 10E
11,94 10,10 9,95 11,62 10,10 5,63 4,78 9,90 6,82 8,56 5,80 8,36 5,66 7,33 4,79 8,55 5,90 7,82 4,77 9,62 5,83 8,52 4,90 9,79 5,76 7,73 4,60
21,35 18,40 6,32 5,61 11,07 9,76 7,20 6,28 11,56 10,36 6,53 5,77 10,90 9,71 6,48 5,52 11,05 9,93 7,13 6,06 11,46 9,94
Kombinacija 1: Uljana repica + kukuruz 30:70/Mixture 1: Rapeseed + corn 30:70 Kombinacija 2: Uljana repica + kukuruz 50:50/Mixture 2: Rapeseed + corn 50:50 Kombinacija 3: Uljana repica + jeam 30:70/Mixture 3: Rapeseed + barley 30:70 Kombinacija 4: Uljana repica + jeam 50:50/Mixture 4: Rapeseed + barley 50:50 Kombinacija 5: Uljana repica + tritikale 30:70/Mixture 5: Rapeseed + triticale 30:70 Kombinacija 6: Uljana repica + tritikale 50:50/Mixture 6: Rapeseed + triticale 50:50 Kombinacija 7: Uljana repica + penica 30:70/Mixture 7: Rapeseed + wheat 30:50 Kombinacija 8: Uljana repica + penica 50:50/Mixture 8: Rapeseed + wheat 50:50 Kombinacija 9: Uljana repica + kukuruz + lucerka 30:60:10/Mixture 9: Rapeseed + corn + alfalfa 30:60:10 Kombinacija 10: Uljana repica + kukuruz + lucerka 50:40:10/Mixture 10: Rapeseed + corn + + alfalfa 50:40:10 E ekstrudat / extrudate
103
Obzirom da postupak tostiranja (100C, 15 min) obezbeuje snienje sadraja ukupnih glukozinolata za 24% (Jensen i sar. 1995), a postupak mikronizacije za svega 7% (Aumaitre i sar. 1989), moe se smatrati da je primena postupka suve ekstruzije adekvatan izbor za reduciranje ovog antinutritienta, pogotovo ako se ima u vidu da on podrazumeva HT/ST princip ekstruzionog kuvanja (125 1C tokom samo 10 s), koji obezbeuje vii nivo ouvanja nutritivno vrednih komponenti ekstrudiranog materijala, pre svega proteina. Navodi o potpunom inaktiviranju mirozinaze tokom procesa suve ekstruzije (Smithard i Eyre, 1986; Fenwick i sar. 1986), enzima odgovornog za hidrolizu glukozinolata pri emu nastaju produkti sa antinutritivnim dejstvom (Bell i sar. 1971), jo vie favorizuje primenu ovog termikog tretmana kao postupka za obradu uljane repice i njenih kombinacija sa poljoprivrednim proizvodima. Denaturacija ovog enzima procesom mikronizacije ili hidrotermikim tretiranjem daleko je slabija (Eyre i Smithard, 1984). ZAKLJUAK Na osnovu sprovedenih ispitivanja mogunosti primene postupka suve ekstruzije za termiko obraivanje uljane repice u kombinaciji sa ispitivanim poljoprivrednim proizvodima (kukuruz, penica, jeam, tritikale, lucerka) moe se zakljuiti da primenjeni termiki tretman rezultira dobijanjem proteinsko-energetskih hraniva zadovoljavajueg nutritivno-hemijskog profila. LITERATURA
ASSOCIATION OF OFFICIAL ANALYTICAL CHEMISTS (A.O.A.C.): Official Methods of Analysis, 14th ed., Washington, DC, (1984). AUMAITRE, A., BOURDON, D., PEINIAU, J., BENGALA FREIRE, J.: Effect of graded levels of raw and processed rapeseed on feed digestibility and nutrient utilization in young pigs. Anim. Feed Sci. Technol., 24(34)275287(1989). BELL, J.M., YOUNGS, C.G., DOWNEY, R.K.: A nutritional comparison of various rapeseed and mustard seed solvent-extracted meals of different glucosinolate composition. Can. J. Anim. Sci., 51(259269)(1971). DAKOWSKI, P., WEISBJERG, M.R., HVELPLUND, T.: The effect of temperature during processing of rapeseed meal on amino acid degradation in the rumen and digestion in the intestine. Anim. Feed Sci. Technol., 58(213226)(1996). DOWNEY, R.K.: Canola: A Quality Brassica Oilseed. Advances in New Crops. Timber Press, Portland, OR, 211215(1990). EYRE, M.D., SMITHARD, R.R.: The effects of processing of rapeseed upon its anti-thyroid activity and the utilisation of its protein. J. Sci. Food Agric., 35(827832)(1984). FENWICK, G.R., SPINKS, E.A., WILKINSON, A.P., HEANEY, R.K., LEGOY, M.A.: Effect of processing on the antinutritient content of rapeseed. J. Sci. Food Agric., 37(735741)(1986). FONT, R., DEL RIO-CELESTINO, M., CARTEA, E., DE HARO-BAILN, A.: Quantification of glucosinolates in leaves of leaf rape (Brassica napus ssp. pabularia) by near-infrared spectroscopy. Phytochemistry, 66(2)175185(2005).
104
GOH, Y.K., SHIRES, A., ROBBLEE, A.R., CLANDININ, D.R.: Effect of ammoniation of rapeseed meal on the sinapine content of the meal. Br. Poultry Sci., 23(121128)(1982). HILL, R.: A review of the toxic effects of rapeseed meal with observations on meal from improved varieties. Br. Vet. J., 135(316)(1979). JENSEN, S,K., LIU, Y.-G., EGGUM, B.O.: The effect of heat treatment on glucosinolates and nutritional value of rapeseed meal in rats. Anim. Feed Sci. Technol., 53(1)1728(1995). KEITH, M.O., BELL, J.M.: Effects of ammonia and steam treatments on the composition and nutritional value of canola (low glucosinolate) screening in diets for growing pigs. Can. J. Anim. Sci., 63(429441)(1983). LEE, P.A., HILL, R.: Voluntary food intake of growing pigs given diets containing rapeseed meal, from different types and varieties of rape, as the only protein supplement. Br. J. Nutr., 50(661 671)(1983). MAHESHWARI, P.-N., STANLEY, D.W., GRAY, J.I.: Detoxification of rapeseed product. J. Food Protect., 6(459470)(1981). MANSOUR, E.H., DWORSCHK, E., LUGASI, A., GAL, ., BARNA, ., GERGELY, A.: Effect of processing on the antinutritive factors and nutritive value of rapeseed products. Food Chem., 47(3)247252(1993). MSZ-081908: Determination of the glucosinolate content of rapeseeds and rapeseed meals. (1989). NACZK, M., AMAROWICZ, R., SULLIVAN A., SHAHIDI, F.: Current research developements on polyphenolics of rapeseed/canola: a review. Food Chem., 62(4)489502(1998). NEWKIRK, R.W., CLASSEN, H.L., EDNEY, M.J.: Effects of prepress-solvent extraction on the nutritional value of canola meal for broiler chickens. Anim. Feed Sci. Technol., 104(14)111 119(2003). PARK, W.-Z., MATSUI, T., YANO, F., YANO, H.: Heat treatment of rapeseed meal increases phytate flow into the duodenum of sheep. Anim. Feed Sci. Technol., 88(12)3137(2000). SMITHARD, R.R., MICHAEL D.E.: The effects of dry extrusion of rapeseed with other feedstuffs upon its nutritional value and anti-thyroid activity. J. Sci. Food Agric., 37(136140)(1986). SRENSEN, H.: Glucosinolates: structure, properties, function. In: F. SHAHIDI (ed.): Canola and Rapeseed. Production, Chemistry, Nutrition and Processing Technology. Van Nostrand Reinhold, New York, 149172(1990). VERHEUL, J.A.: Sallmonela-free production. Cebeco Con. Engin. Inform., 7(78)(1997). VIG, A.P., WALIA, A.: Beneficial effects of Rhizopus oligosporus fermentation on reduction of glucosinolates, fibre and phytic acid in rapeseed (Brassica napus) meal. Bioresource Technol., 78(3)309312(2001).
105
EXTRUSION OF RAPESEED WITH AGRICULTURAL PRODUCTS MARIJANA SAKA, SLAVKO FILIPOVI, MILUTIN RISTI
Summary The possibility of using the extrusion of rapeseed and rapeseed with following agricultural products: corn, wheat, barley, triticale and alfalfa was investigated in this work. Rapeseed and mixtures of rapeseed with agricultural products were extruded in the extruder type M2, model 1000, made by Oprema-zootehnika oprema, Ludbreg, at 125 1C. Based on the chemico-physical characteristics of obtained feeds, as well as the reduction of the content of total rapeseed glucosinolates in range 1015% in comparison with untreated products, it can be concluded that dry extrusion can be a good choice for thermal treatment of rapeseed in combination with analysed agricultural products. Key words: rapeseed, glucosinolates, extruding, agricultural products.
106
MENADMENT KONTROLE ZDRAVLJA I PRODUKTIVNOSTI STADA U USLOVIMA DOBRE PROIZVOAKE PRAKSE

MILAN TEI, RANKO KLJAJI, MILENKO STEVAEVI, GORDANA UGI, LJUBOMIR STOJILJKOVI, DRAGAN ROGOARSKI1 IZVOD: U ovom radu se ukazuje na znaaj kontrole zdravlja stada i uticaj menadmenta na produktivnost i ekonominost poslovanja. Menadment treba da pomogne u pronalaenju najracionalnijih metoda pri odluivanju i izboru alternativnih reenja u kontroli zdravlja stada. Svako od reenja koje stoji na raspolaganju nudi razliit stepen zatite zdravlja i zahteva razliit nivo investicija, odnosno trokova. Zahtev farmera je optimalno reenje te veterinar mora posedovati odreeno znanje u proceni rzika pri odluivanju kod kontrole zdravlja i implementacije programa. Kljune rei: zdravlje ivotinja, menadment, ekonomika UVOD Savremena tendencija u oblasti veterinarske medicine zahteva primenu menadmenta u kontroli zdravlja i produktivnosti stada (Tei i sar., 2002a; McCurnin, 1998). Postojanje korelacije izmeu produktivnosti i zdravlja ivotinja zahteva sve veu panju na farmi koja se posveuje subklinikim oboljenjima koji izazivaju znaajne indirektne tete, za razliku od nekih infektivnih bolesti koje su stavljene pod dravnu kontrolu. Poto negativni efekti bolesti mogu dovesti u pitanje finansijsku stabilnost farme, otuda ekonomska procena i menadment kontrole zdravlja i produktivnosti stada za farmere ima sve vei znaaj. Ekonomski gubici koji nastaju kao posledica pojave bolesti predstavljaju indikaciju za reavanje raznih bolesti, racionalizaciju trokova leenja i obezbeivanja sredstava za izradu programa kontrole bolesti (Dijkhuizen et Morris, 1997; Morris, 1999). U ovom radu bie prikazan nain upotrebe odgovarajuih ekonometrijskh metoda koje se koriste kod kontrole zdravlja i produktivnosti stada u uslovima rizika i neizvesnosti koji su karakteristini za svaku farmu koja se pridrava principa dobre proizvoake prakse.
Pregledni rad/Rewiev paper Dr Milan Tei, red. prof., Fakultet veterinarske medicine, Beograd; dr Ranko Kljaji, red. prof., Nauni institut za veterinarstvo, Novi Sad; dr Milenko Stevanevi, vanr. prof., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Gordana ugi, Hemofarm Animal International, Beograd; mr Ljubomir Stojiljkovi i mr Dragan Rogoarski, Veterinarski specijalistiki institut, Poarevac.
1
107
Uticaj bolesti na produktivnost stada Postoje razliiti mehanizmi tetnog dejstva bolesti na zdravlje i produktivnost ivotinja. Osnovni princip dejstva tetnog agensa, bilo da su u pitanju infektivne ili parazitarne bolesti, je pristup hranljivim materijama u organizmu ivotinja. Ukoliko agens uspe da preusmeri hranljive materije za svoje potrebe i sopstvenu reprodukciju, dolazi do pada zdravstvene otpornosti ivotinja, pojave izraenih simptoma bolesti i kao posledica toga do smanjenja produktivnosti(Marsh, 1999). Meutim, kod organskih bolesti negativan uticaj nastaje usled poremeaja u ekolokom balansu sredine, to ima negativne reperkusije u vidu deficitarnosti vitamina, makro i mikroelemenata, ili usled neadekvatnog menadmenta koji farmer sprovodi u organizaciji i radu sa ivotinjama (Dijkhuizen et Morris, 1997; Tei i sar., 2002b).
BOLEST
indigestija
digestija
metabolizam
POSLEDICE BOLESTI
prevremena smrt ivotinje
smanjena vrednost ivotinje
gubitak telesne mase
smenjena proizvodna sposobnost
smanjena radna sposobnost
NEGATIVNI EFEKTI BOLESTI NA IVOTINJU
skraen vek eksploatacije
smanjena koncepcija i fertilnost
smanjena identifikacija pozitivnih grla
Slika 1. Razliiti putevi uticaja bolesti na produktivnost ivotinja
Razliiti putevi uticaja bolesti (indigestija, digestija i metabolizam) izazivaju posledice koje se manifestuju u vidu preranog mortaliteta, smanjene vrednosti ivotinja, gubitka telesne mase, smanjenja proizvodnih i radnih sposobnosti, a pojava bolesti izaziva negativne efekte kod produktivnosti ivotinja sa skreenim vekom eksploatacije, smanjenom koncepcijom i fertilnou, i smanjenom identifikacijom pozitivnih grla (skica 1). 108
Primena odreenih metoda u odluivanju o zatiti zdravlja stada Zdravlje ivotinja ima ekonomsku kategoriju, pa se menadment kontrole zdravlja, odnosno vlasnici ivotinja i veterinari esto nalaze u dilemi ta uiniti i koju akciju izabrati leiti ili ne leiti, vakcinisati ili ne vakcinisati, zadrati ili iskljuiti obolelu ivotinju iz stada i jata. Izbor jedne ili druge akcije podrazumeva donoenje odluke i kontrolu zdravlja putem primene odreenih metoda za leenje obolele ivotinje ili spreavanju pojave neke bolesti. Stanje stada ili jata moe se definisati kao dobro, proseno i loe, ili visok, normalan i nizak intenzitet epidemije neke bolesti. Verovatnoa pojave stanja moe se utvrditi subjektivnom procenom vlasnika ivotinja, veterinara, ili na osnovu egzaktnih merenja primenom odreenih klinikih, biohemijskih, mikrobiolokih i parazitolokih metoda (Morris, 1999; Tei i sar. 2002a). U zavisnosti od toga da li donosioc odluke zna ili nezna koje e stanje dominirati radi se o odluivanju pri izvesnosti, odluivanju pri riziku (kada su stanja nepoznata ali na osnovu objektivnih ili empirijskih merila i evidencije mogue je odrediti verovatnou nastajanja) i odluivanju pri uslovima neizvesnosti (kada je stanje nepoznato i kada ne postoje informacije na osnovu kojih bi mogli odrediti verovatnou nastajanja) McCurnin, 1988. Kada se govori o kontroli zdravlja ivotinja obino se govori o odluivanju pri riziku i odluivanju pri uslovima neizvesnosti. Prvi nain je kompleksniji i taniji,i od donosioca odluke zahteva se da odredi verovatnou nastajanja stanja. Znai, tipiana situacija u kojoj se nalazi veterinar kod odluivanja pri riziku kod kontrole zdravlja ivotinja zahteva poznavanje akcija alternativa (ai, i=1, 2, ...n) i stanja ivotinja (sj, j=1,2, ... m), pri emu je V1 + V2 + ... Vm = 1. Kombinacijom akcija, stanja i verovatnoa nastaju odreena reenja problema, a broj kombinacija zavisi od akcije i stanja i moe se prikazati na osnovu matematike jednaine, matrice efikasnosti ili plaanja, i stabla odluivanja. Matematika jednaina predstavlja funkciju akcije, stanja i verovatnoa za datu akciju Ai=f(Ai, S1, S2... Sm, V1, V2... Vm, pij, ... pim). Matrica efikasnosti ili plaanja predstavlja tabelarnu prezentaciju podataka ishoda reenja utvrenih na osnovu akcija, stanja i verovatnoe. Ovaj nain prikazivanja prua bolju vizuelnu simulaciju reenja za preduzimanje odgovarajuih odluka u kontroli zdravlja ivotinja. Optimalna odluka, odnosno izbor najbolje akcije u uslovima rizika donosi se na osnovu kriterijuma oekivane novane vrednosti (ONV) i kriterijuma oekivanog aljenja (O). Primena stabla odluivanja je najjednostavnija i najee koriena tehnika kod menadmenta kontrole zdravlja ivotinja. Definie se kao grafiki metod, koji hronolokim redolsedom izraunava vrednosti za akcije i stanja koja stoje na raspolaganju. Prvi korak je definisanje problema, zatim identifikacija potrebnih informacija i njihovo struktuiranje u obliku stabla, odnosno drveta. Kod ovog metoda akcije su predstavljene kvadratom i zovu se vorovi odluivanja, a stanja su predstavljena kruiima koji se nazivaju vorovi sluajeva. Linije koje povezuju vorove odluivanja i vorove sluajeva predstavljaju odreenu akciju i nazivaju se grane. Nakon svakog vora sluaja navode se verovatnoe, a oekivane novane vrednosti unose se na kraju svake grane. Odluivanje pri uslovima neizvesnosti pokazuju kakav odnos treba da ima veterinar prema specifinom problemu odluivanja kod reavanja problema kontrole zdravlja. Donoenje odluke i izor najbolje akcije u sprovoenju programa kontrole zdravlja stada u uslovima neizvesnoti moe se utvrditi na osnovu MAXMIN, MINIMAX i MAXIMAX kriterijuma, kao i upotrebom LAPLAC-ovog kriterijuma. Najjednostavniji kriterijum pri 109
odluivanju je LAPLAC-ov kriterijum, i on se zasniva na paritetnom odnosu odigravanja stanja zdravlja ivotinja ili stada (Tei i sar., 2002a). ZAKLJUAK Da bi farmeri proizveli to kvalitetnije i jevtinije proizvode, u uslovima dobre proizvodne prakse neophodno je postojanje zadovoljavajueg epidemiolokog okvira. Investiranje u program kontrole zdravlja i produktivnosti stada podlee ekonomskim kriterijumima, i od njih se trai maksimalna efikasnost i efektivnost. Primenom odreenih ekonometrijskih metoda prua se mogunost optimalizacije input-autput odnosa, a menadment kontrole zdravlja stada u uslovima rizika i neizvesnosti pomae pri izboru akcije koja je ekonomski najpovoljnija. Svaki veterinar pi pruanju veterinarsko-medicinskih usluga mora voditi rauna o ceni usluge i trokovima, izboru alternative koje mu stoje na raspolaganju i o ekonomskom efektu koji vlasnik stada oekuje. LITERATURA
CARPENTER, T.E. (1983): A microeconomics evaluation of the inpact of Mycaplasme meleagridis infection in Turkeys. Prev.Vet. Med., 1 (289301) DIJKHUIZEN, A.A., MORRIS, R.S. (1997): Animal Health Economics. Univ. Of Sydney MORRIS, R.S. (1999): The application of economics in animal health programms. Rev. Sci. Tech. OIE, 18 (2), 305314. MARSH, W. (1999): The economics of animal health in farmedy livestock at the herd level. Rev. Sci. Tech. OIE, 18 (2), 357366. Mc CURNIN, M.D. (1988): Veterinary Practice Management, J.B. Lipp. Comp., Philadelphia. TEI, M., PEJIN, IVANA, KLJAJI, R., TAJDI, NADA, MIRILOVI, M. (2002): Ekonomika i menadment u kontroli zdravlja ivotinja. 14. savetovanje veterinara Srbije, Zlatibor, 1316 septembar, 2002. Zbornik referata i kratkih sadraja, 225233. TEI, M., UGI, GORDANA, IGNJATOVI, R. (2002): Applying the cost-benefit method in making a program for the eradication of leptospirosis on a prig farm. Proseedings 17th International Pig Veterinary Society, Iow, p. 368. TEI, M., UGI, GORDANA, KLJAJI, R., TAJDI, NADA, STOJILJKOVI LJ. BLAGOJEVI, M., ROGOARSKI, D. (2005): Leptospirosis control on an intensive raising pig farm. Acta Vet., 55 (4), 335344.
110
MENAGEMENT CONTROL HEALTH AND PRODUCTION HERD IN CONDITION OF GOOD PRODUCTION PRACTICE MILAN TEI, RANKO KLJAJI, MILENKO STEVAEVI, GORDANA UGI, LJUBOMIR STOJILJKOVI, DRAGAN ROGOARSKI Summary In this work is shown the importance of animal health control and influence of menagement on productivity and economics. Management can help to invent most rational methods for bringing decision and shoose alternative solution in animal health control. Each of this solutions, which stands at disposal, offers different stage of health protection and need different level of ivestments, respectively costs. Demand of famers is the optimal solution, which form veterinarian asks for certain knowledge for the estimation of risk and uncertainty within deciding and implementation of solution programs and measures. Key words:healt animal, management, economics
111
EFEKAT UPOTREBE FITAZE NA PROIZVODNE REZULTATE I VRSTINU TIBIJE BROJLERA*

MILICA IVKOV-BALO, ELJKO MIHALJEV, MILO LUKI, MIRA KOVAEVI, DUAN ORLI 1 IZVOD: Ispitivan je uticaj mikrobijalne fitaze dodate smeama na bazi kukuruza i sojine same na proizvodne rezultate i vrstinu tibije brojlera. Brojleri podeljeni u 4 grupe, su hranjen obrocima sa razliitim koliinama P (0,80 i 0,57% ukupnog P i 0,46 i 0,25% iskoristivog P), bez ili sa dodatkom fitaze. Smanjivanje sadraja P u smeama izazvalo je proporcionalno smanjivanje telesne mase, dnevnog prirasta i pogoranje konverzije hrane, dok je dodatak fitaze doprineo poboljanju vrednosti ispitivanih parametara. Dodatkom fitaze uoeno je smanjivanje koncentracije Ca, odnosno poveanje koncentracije P u krvi. Smanjivanje sadraja P u smeama, nije imalo znaajan uticaj na koncentraciju Ca, ali je znaajno negativno uticalo na koncentraciju P u krvi (p<0,01). Dodatak fitaze u smee sa smanjenom koliinom P nije znaajno uticao na koncentraciju Ca i P u krvi. Dodatak fitaze u smee sa adekvatnim i smanjenim sadrajem P doprineo je poveanju vrstine tibije, sadraj pepela i Ca u tibiji. Dodatak fitaze nije imao posebno izraene efekte na sadraj fosfora u tibiji. Kljune rei: brojleri, fitaza, proizvodni rezultati, serum, tibija UVOD Tov brojlera zasniva se na poznavanju potreba i obezbeivanju adekvatne koliine hrane kao i odgovarajuem izboru hraniva u cilju postizanja optimalnih proizvodnih rezultata i dobijanju zadovoljavajue koliine visoko vrednih namirnica animalnog porekla. Potrebe u fosforu za tov brojlera jo uvek nisu dovoljno definisane. U preporukama za potrebe u fosforu, veina istraivaa daje podatke o nivou ukupnog fosfora (TP) ili nefitinskogiskoristivog fosfora (NNP, AP). Uobiajena praksa, da se potrebe u iskoristivom fosforu odreuju na osnovu procene da oko 33% ukupnog fosfora (TP) ini nefitinski (iskoristivi) fosfor (NPP), nije uvek tana poto sadraj fitinskog fosfora u hranivima varira od 3275% (Eeckhout i De Paepe, 1994; Rama Rao i sar. 1999). Minimalna koliina iskoristivog fosfora u obroku je 0,35%, a poveanje njegove koliine do 0,45%
Originalni nauni rad/ Original scientific paper * Ovaj rad je deo tehnolokog projekta ev. broj 006811, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju, Republike Srbije 1 dr Milica ivkov-Balo, nau. saradnik, mr eljko Mihaljev, istr. saradnik, dr Mira Kovaevi, nau. saradnik i dr Duan Orli, nau. savetnik, Nauni institut za veterinarstvo Novi Sad. mr Milo Luki, Institut za stoarstvo Beograd-Zemun.
112
dovodi do poboljanja proizvodnih rezultata, ali bez statistiki znaajnih razlika (Sauver, 1978). Upotreba fitaza i novih hraniva koja se karakteriu visokim sadrajem iskoristivog fosfora npr. high available phosphorus corn ili hraniva sa viom aktivnou fitaze otvorila je nove mogunosti u ishrani ivine. Istraivai, koji se bave problemima ishrane i zatite ovekove okoline, smatraju da je potrebno redefinisati preporuke za nivo nefitinskog ili iskoristivog fosfora u smeama za ishranu ivine (Yan i sar. 2003; Harter-Dennis i sar. 2001). Podaci o rezultatima korienja fitaze u ishrani brojlera su nepotpuni i esto kontradiktorni. S obzirom na aktuelnost i znaaj ove problematike, zadatak je postavljen tako da se ispita uticaj ishrane smeama na bazi kukuruza, sojine i suncokretove same bez ili sa dodatom fitazom na proizvodne rezultate, biohemijske parametre i stepen mineralizacije kostiju, ime bi se doprinelo boljem poznavanju efikasnosti fitaze. MATERIJAL I METOD Za ogled, koji je trajao 42 dana, koriena su jednodnevni pilii Arbor Acres provinijence oba pola. Primena preventivnih mera, smetaj, nega i nain ishrane i pojenja bio je prilagoen podnom nainu uzgoja. Ogled je izveden na 200 jedinki rasporeenih u etiri jednake grupe.
Tabela. 1. Sastav smea za ishranu pilia u ogledu od 142 dana Table 1. Composition of diets for experimental broilers 142 days
Hraniva/Feeding stuff (%) Kukuruz / Maize Sojina sama / Soyabean meal Suncokretova sama / Sunflower meal Stoni kvasac / Yeast Biljno ulje / Vegetable oil DL Metionin / DL Methionine Stona kreda / Limestone DKP / Dicalcium phosphate So / Salt MV predsmea / Mineral vitamin mixture K* 51,8 33,2 4,0 2,0 4,6 0,2 0,7 2,2 0,3 1,0 100 121. Period (dana) / Period (days) 2135. 3542. O* K* O* K* O* 52,3 58,3 58,8 62,2 62,7 33,2 26,2 26,2 21,8 21,8 4,0 4,0 4,0 5,0 5,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 4,6 5,2 5,2 4,8 4,8 0,2 0,2 0,2 0,2 0,2 1,6 0,7 1,5 0,6 1,4 0,8 2,1 0,8 2,1 0,8 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 100 100 100 100 100
*Smee za ishranu grupa K+ i O+, dodato je 250 PU/kg fitaze (Alltech, USA). *Diets for the groups K+ and O+ were supplemented with 250 PU/kg phytase (Alltech, USA).
Brojleri kontrolnih grupa (K i K+) hranjeni su potpunim smeama za ishranu pilia u tovu I, II i III (NRC, 1994) standardnog hemijskog sastava (0,80 % ukupnog P i 0,46% iskoristivog P), sa ili bez uea fitaze (Tabela 1). Brojleri oglednih grupa (O i O+), su hranjeni obrocima sa niim sadrajem ukupnog i iskoristivog P (0,57% ukupnog P i 0,25% iskoristivog P), sa ili bez uea fitaze. 113
Kontrolna merenja brojlera vrena su na poetku i na kraju ogleda na tehnikoj vagi sa tanou od 103 kg, a tokom ogleda je merena koliina smea datih pojedinim grupama. Uzorci krvi su uzimani od po 10 ivotinja iz svake grupe, punkcijom srca. Za odreivanje koncentracija kalcijuma i fosfora u uzorcima krvnog seruma korieni su komercijalni dijagnostiki set kitovi. vrstina kostiju ispitana je modifikovanom metodom lomljenja na aparatu IPNIS. Za odreivanje sadraja pepela, kalcijuma i fosfora kosti su prvo oiene i obezmaene kuvanjem i mehanikim odstranjivanjem miinog tkiva i tetiva. Sadraj kalcijuma odreen primenom emisione plamene spektrofotometrije, a sadraj fosfora spektofotometrijskom metodom. REZULTATI I DISKUSIJA Vrednosti prosene telesne mase, dnevnog prirasta i konverzije hrane brojlera kontrolne grupe kretale su se u okviru tehnolokih normativa za Arbor Acres provenijencu. Brojleri hranjeni smeama sa preporuenim sadrajem P uz dodatak fitaze postigli su neto bolje vrednosti ovih parametara. Smanjivanje sadraja P u smeama za ishranu oglednih grupa izazvalo je proporcionalno smanjivanje telesne mase, dnevnog prirasta i pogoranje konverzije hrane, dok je dodatak fitaze u ove smee doprineo poboljanju vrednosti ispitivanih parametara (Tabela 2). Vrlo sline podatke o primeni smeama sa priblino istim nivoom kalcijuma i fosfora, kao i fitaze iznose Perney i sar. (1993), Rutkowski i sar. (1997) i Ahmad i sar. (2000). Efekat poveanja telesne mase pod dejstvom fitaze ipak nije bio dovoljan da obezbedi porast telesne mase adekvatan istom u kontrolnim grupama. Time je potvrena je teza da koliina fosfora u hrani koja se moe obezbediti dejstvom fitaze, ne zavisi samo od nivoa fitaze, ve i od sadraja ukupnog fosfora i kalcijuma u obroku, odnosno da je mogue da visok nivo kalcijuma, pri niem nivou fosfora, poveava pH u crevima, te sniava rastvorljivost minerala i ometa resorpciju (Rama Rao i sar. 1999). Konverzija hrane brojlera kontrolne grupe (K) kretala se u okviru granica predvienim tehnolokim normativima za Arbor Acres provinijencu, a dodatak fitaze u smee sa preporuenim sadrajem fosfora obezbedio je minimalno bolju konverziju hrane. Smanjenje sadraja fosfora u obroku doprinelo je pogoranju konverzije, a dodatkom fitaze postignuta je neto bolja konverzija. Sline rezultate iznose i Richter (1993), Edens i sar. (1999) i drugi. Koncentracija Ca i P u serumu brojlera kontrolne grupe kretala se u fiziolokim granicama. Dodatkom fitaze uoeno je smanjivanje koncentracije Ca, odnosno poveanje koncentracije P u krvi. Smanjivanje sadraja P u smeama za ishranu oglednih grupa, nije imalo znaajan uticaj na koncentraciju Ca, ali je znaajno negativno uticalo na koncentraciju P u krvi (p<0,01). Dodatak fitaze u smee sa smanjenom koliinom P nije znaajno uticao na koncentraciju Ca i P u krvi. Dobijeni rezultati su u skladu sa nalazima Harter-Dennis i sar. (2001) koji iznose i to da primena fitaze nema znaajnog efekta na koncentraciju kalcijuma u serumu.
114
Tabela 2: Efekat dodatka fitaze i sadraja fosfora u obroku postignute rezultate brojlera Table 2. The effect of phytase and content of phosphorus in diets on the obtained results of broilers
Ispitivani parametri Investigated traits Telesna masa, [g] Body weight, [g] Dnevni prirast, [g] Daily weight gain, [g] K Tretmani/Treatments K+fitaza K+phytase O O+ fitaza O+phytase
Proizvodni rezultati / Production performances 2216,1 268,6x 51,11 6,42x 2259,5 312,8x 54,10 7,33x 1865,0 234,0y 43,51 5,56y 1973,7 246,8y 46,11 5,87y
Konverzija hrane, [kg] 1,76 1,73 1,87 1,76 FC ratio, [kg] Rezultati ispitivanja krvnog seruma, [mmol/l] / Results of serum investigation, [mmol/l] Koncentracija Ca 2,39 0,14a, x 2,75 0,16a, x 2,35 0,15x 2,57 0,15a, x Concentration of Ca Koncentracija P 1,89 0,07x 1,62 0,13b, y 1,73 0,10b, y 1,83 0,03a, x Concentration of P Fizike i hemijske karakteristike tibije / Physical and chemical tibia traits Sila lomljenja tibije, [kg] 38,25 8,13x 38,87 8,10x 42,94 11,97b, x 35,71 7,66a, x Tibia breaking force, [kg] Sadraj pepela, [%] Content of tibia ash, [%] Sadraj kalcijuma, [%] Content of tibia Ca,[%] Sadraj fosfora, [%] Content of tibia P, [%] 59,90 4,35 21,01 2,38x 10,14 0,69x 60,88 2,86 22,15 1,71a, x 10,44 0,49a, x 58,52 5,30 19,86 1,81b,x 9,71 1,35b, x 61,18 7,32 20,92 2,87x 9,50 0,95b, x
Deficit fosfora u obroku dovodi do mobilizacije fosfora iz kostiju, te se smanjenjem koliine iskoristivog fosfora u obroku proporcionalno smanjuje i sila loma i sadraj pepela u kostima. vrstina kostiju kontrolnih grupa brojlera je odgovarajua za dob ivota, pri emu je dodatak fitaze u smee ispoljio pozitivne efekte. Smanjeni sadraj fosfora u smeama ima jasan negativan efekat na vrstinu tibije, a dodatak fitaze u smee obezbedio je najviu vrednost sile loma tibije kod brojlera O+ grupe (p<0,05). Do slinih rezultata doli su i Denbow i sar. (1998), koji iznose da poveanje nivoa iskoristivog fosfora, kao i prisustvo fitaze, ima pozitivne efekte na silu loma kostiju. Sadraj pepela, kalcijuma i fosfora u tibiji kontrolne grupa brojlera je odgovarajui za dob ivota, a dodatak fitaze u smee ima pozitivne, ali ne i posebno izraene efekte (p>0,05). Efikasnost fitaze u smislu poveanja sadraja mineralnih materija, je vea u obrocima sa smanjenim sadrajem fosfora. Najvii sadraj pepela, fosfora i kalcijuma izmeren je u tibijama brojlera K+ grupe, iako postignute razlike nisu bile statistiki znaajne. Sadraj mineralnih materija u tibiji brojlera hranjenih smeama sa niim sadrajem fosfora nije se znaajno razlikovao u odnosu na K grupu, to je u saglasnosti sa rezultatima Ahmad i sar. (2000), Ravindran i sar. (2001) i Harter-Dennis i sar. (2001). Poveanje sadraja mineralnih materija u tibiji je verovatno posledica uticaja fitaze na oslobaanje kal115
cijuma i drugih minerala iz fitata. Na osnovu izloenog, moe se preporuiti da korienje fitaze uz istovremenu redukciju sadraja fosfora prati i izvesna redukcija u sadraju kalcijuma u obroku. ZAKLJUAK Na osnovu rezultata dobijenih u izvedenom ogledu mogu da se izvedu sledei zakljuci: Slabiji proizvodni rezultati postignuti upotrebom obroka sa niim sadrajem P mogu se u izvesnoj meri ublaiti dodatkom mikrobijalne fitaze; Dodatkom fitaze uoeno je smanjivanje koncentracije Ca, odnosno poveanje koncentracije P u krvi. Za razliku od kontrolnih grupa, dodavanje fitaze u smee sa smanjenim koliinama P nije znaajno uticalo na koncentraciju ukupnog P i Ca u krvi; Mehanike i hemijske osobine tibije brojlera obe grupe su odgovarajue za dob ivota, a dodatak fitaze u smee ima pozitivne, ali ne i posebno izraene efekte; Primenom fitaze u koliini od 250 PU/kg smee mogue je da se zameni oko 30% ukupnog P, odnosno 50% iskoristivog P u smeama za ishranu brojlera, bez znaajnijih promena proizvodnih rezultata; Moe da se preporui da korienje mikrobijalne fitaze bude praeno i izvesnom redukcijom P i Ca u obroku. LITERATURA
AHMAD, T., RASOOL, S., SARWAR, M., AHSAN-UL HAQ, ZIA-UL HASAN (2000): Effect of microbial phytase produced from a fungus Aspergillus niger on bioavailability of phosphorus and calcium in broiler chickens. Animal Feed Science and Technology, 83, 2, 103114. DENBOW, D.M., GRABAU, E.A., LACY, G.H., KORNEGAY, E.T., RUSSEL, D.R. (1998): Soybeans transformed with a fungal phytase gene improve phosphorus availability for broilers. Poult. Sci., 77, 6, 878881. EDENS, F.W., PARKHURST, C. R., HAVENSTEIN, G. B. (1999): Allzyme phytase reduces phosphorus and nitogen excretion by caged broilers and by broilers in conventional housing. Biotechn. in the Feed Industry, Proceedings of Alltech's 15th Annual Symposium, U.S.A., 491 509. EECKHOUT, W., DE PAEPE, M. (1994): Total phosphorus, phytate-phosphorus and phytase content in plant feedstuffs. Animal Feed Science and Technology 47, 1929. HARTER-DENNIS, J., TIMMONS, J., DRIVER, J. (2001): Effect of application variation and side activities on the efficacy of phytase in broiler diets. Science and Technology in the Feed Industry. Proceedings of Alltechs 17th Annual Simposium, Nottingham, UK, 242253. PERNEY, K.M., CANTOR, A.H., STRAW, M.L., HERKELMAN, K.L. (1993): The effect of dietry phytase on growth performance and phosphorus utilization of broiler chicks. Poult. Sci., 72, 21062114.
116
RAMA RAO, S.V., RAVINDRA REDDY, V., RAMASUBBA REDDY, V. (1999): Enhancement of phytate phosphorus availability in the diets of comercial broilers and layers. Animal Feed Science and Technology, 79, 211222. RAVINDRAN, V., WU, Y.B., THOMAS, D.V., CAMDEN, B.J., MOREL, P.C.H., HENDRIKS, W.H. (2001): Improving phosphorus availability in broiler diets based on wheat-soybean meal using microbial phytase produced in solid state fermentation. Science and technology in the Feed Industry. Proceedings of Alltech's 17th Annual Simposium, Nottingham, UK, 255267. RICHTER, G. (1993): Use of microbial phytase at different phosphorus supply levels in broiler fattening.1. Effect on fattening performance and tibia stability. Arch. Tierenahr., 45, 3, 235244. RUTKOWSKI, A., SLIWINSKI, B., WIAZ, M. (1997): The use of phytase in broiler chicken diets containig maize and soyabean or rapeseed meal. Journal of Animal and Feed Sciences, 6, 533540. SAUVER, P.B. (1978): Besoins en phosphore du poulet de chair etre 4 et 8 semains d age. Geflugelk, 42, 229236. YAN, F., KERSEY, J.H., FRITTS, C.A., WADROUP, P.W. (2003): Phosphorus reqirement of broiler chicks six to nine weeks is influenced by phytase supplementation. Poult. Sci., 82, 2, 294300.
EFFECT OF PHYTASE IN BROILER NUTRITION ON PERFORMANCES AND TIBIA STRENGHT MILICA IVKOV-BALO, ELJKO MIHALJEV, MILO LUKI, MIRA KOVAEVI, DUAN ORLI Summary The effect of microbial phytase in corn/soybean meal diets for broilers on performances and tibia characteristics were investigated. The trial was carried out on 200 Arbor Acres broilers of both sexes divided into four groups. The broilers were fed with complete mixtures with different levels of P (0.80 and 0.57% total P and 0.46 and 0.25% available P), with or without phytase. Reduction of the dietary total and available P levels for experimental broilers induced lower body mass and gain as well as higher fed conversion. However, by introduction phytase into diets negative effects of phosphorus reduction were, to some extent alleviated. Addition of phytase into diets decreased serum Ca and increased serum P. Reduction of the dietary P level had no significant effect on serum Ca, but had negative effects on serum P (p<0.01). The obtained results of bone analysis show that phytase was effective in increasing investigated parameters, but no significant differences were found among groups. Key words: broilers, phytase, production performance, serum, tibia
117
MESTO ENZOOTSKE PNEUMONIJE U KOMPLEKSU RESPIRATORNIH BOLESTI SVINJA

MLADEN GAGRIN1 IZVOD: Enzootska pneumonija je multifaktorijalna bolest respiratornog trakta svinja, iji je primarni uzronik Mycoplasma hyopneumoniae, uz sadejstvo niza takozvanih faktora rizika. Izvor infekcije su obolele svinje koje direktnim kontaktom uzronike prenose na pojedinana grla. Prasad se najee inficiraju kontaktom sa inficiranom krmaom ili kontaminiranim vazduhom. Horizontalan put prenoenja je posebno izraen u hronino inficiranim zapatima. Nakon infekcije dolazi do imunolokog odgovora i stvaranja specifinih antitela i senzibilisanih limfocita. Sva dosadanja istraivanja su pokazala da u odbrani od infekcije mikoplazmama senzibilisani limfociti igraju glavnu ulogu. Pri kontroli enzootske pneumonije u obzir bi se morale uzeti sve navedene injenice. Ovo tim pre, to se vakcinacija u mnogim zemljama pokazala kao najefikasniji nain kontrole. I pored toga, efikasna strategija kontrole enzootske pneumonije morala bi obuhvatiti korekciju menadmenta, uslova smetaja, mikroklimata, manipulaciju svinjama po principu all in/all out, preventivnu medikaciju i svakako efikasnu vakcinaciju. Svaku od pomenutih mera trebalo bi prilagoditi konkretnim uslovima, pre svega tipu farme, sistemu proizvodnje, poreklu infekcije, vremenu njenog nastajanja i dr. Kljune rei: enzootska pneumonija, PRDC, preventiva, iskorenjivanje. UVOD U toku poslednjih nekoliko decenija dogodile su se krupne promene u strukturi i tehnologiji proizvodnje svinja. Mnoga nova saznanja brzo su nala svoju primenu u svim fazama proizvodnog lanca i svako od njih bilo je usmereno na poveanje produktivnosti. Sve je to dovelo i do skoro svakodnevnog suoavanja sa bolestima, bilo da se radi o sasvim novim entitetima, bilo o ve dugo poznatim bolestima koje su u novim uslovima poprimile sasvim drugaiji tok, sa mnogo eim nepovoljnim ishodom. Enzootska pneumonija je respiratorna bolest svinja koja je proizvoaima svinja i veterinarima poznata od tridesetih godina prolog veka. Dugo je bila poznata kao hronina bolest koja retko poprima akutni tok. U uslovima intenzivne proizvodnje svinja koja, izmeu ostalog, podrazumeva i veliki broj ivotinja na relativno malom prostoru, bre irenje bolesti, prisustvo velikog broja uzronika koji napadaju iste organske sisteme i meusobno
Pregledni rad (Review paper) Dr Mladen Gagrin, vanr. profesor, Departman za veterinarsku medicinu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad
118
ispoljavaju izrazito sinergistiko delovanje, enzootska pneumonija zauzima posebno mesto u poremeaju respiratornog sistema svinja. Ovo svakako zahteva i potpuno novu strategiju u kontroli ove bolesti, o emu se upravo raspravlja u ovom radu. DISKUSIJA Enzootska pneumonija je respiratorna bolest svinja iji je primarni uzronik Mycoplasma hyopneumoniae. Ova bolest predstavlja jednu od glavnih karika u kompleksu respiratornih bolesti ove vrste domaih ivotinja i spada u grupu ekonomski najvanijih bolesti (2, 6, 18). Izvor infekcije su obolele svinje, a do irenja infekcije u zapatu dolazi direktnim kontaktom obolelih i prijemivih grla ili udisanjem vazduha kontaminiranog uzronicima enzootske pneumonije (13). irenje uzronika od jednog do drugog zapata nastaje kupovinom inficiranih ivotinja ili vazdunim putem, kojim uzronici mogu biti prenetii na razdaljinu od nekoliko kilometara. Novoroena prasad mogu se inficirati ve prvih dana ivota. Do infekcije najee dolazi kontaktom sa inficiranom krmaom, po principu nos na nos, s obzirom da nepostoji ni transplacentarni ni transmamarni prenos mikoplazmi. Pri tome treba imati u vidu da i krmae koje ne pokazuju klinike simptome bolesti mogu biti kliconoe, a samim tim i izvor infekcije za novoroenu prasad. Prvi kliniki simptomi bolesti javljaju se 1520 dana nakon infekcije, a svoj vrhunac dostiu 2025 dana kasnije (3). Kliniki oblik bolesti karakterie se letargijom, oteanim disanjem, kaljem, relativno slabo povienom temperaturom i dr., iako sve to ipak zavisi od mnogo faktora (smetajnih i mikroklimatskih uslova, prisustva drugih bolesti iz respiratornog kompleksa, menadmenta i dr.) na kliniko ispoljavanje enzootske pneumonije u velikoj meri utie zdravstveni status samog zapata (da li je re o zapatu u kome je bolest ve prisutna ili pak o zapatu slobodnom od od enzootske pneumonije). Nakon infekcije dolazi do imunolokog odgovora iji je rezultat stvaranje senzibilisanih limfocita i specifinih antitela. Veina istraivaa je miljenja da senzibilisani limfociti igraju glavnu ulogu u odbrani svinja od M. hyopneumoniae. No, bez obzira na duinu inkubacije, oblik ispoljavanja i intenzitet klinikih simptoma bolesti je uvek posledica sloenog mehanizma delovanja M. hyopneumoniae koji se svodi na smanjenje funkcije cilijarnog aparata respiratornog sisitema, nemogunost odstranjivanja tetnih partikula(koje esto predstavljaju uzronike drugih bolesti), stvaranje povoljnih uslova za nastajanje sekundarnih infekcija, pojavu zapaljivog procesa na pluima, te imunosupresivno delovanje mikoplazmi (3, 6). Sve to izaziva znaajne ekonomske gubitke koji se ogledaju u smanjenom dnevnom prirastu, poveanoj konverziji, poveanim trokovima leenja i u reim sluajevima veim nivoima direktnih gubitaka. Pri tome treba istai da imunosupresivno delovanje mikoplazmi u velikoj meri oteava odreivanje strategije za eliminaciju svih ostalih uzronika respiratornih bolesti (3). I pored toga pomenuti simptomi su daleko blai, a posledice mnogo manje u sluajevima kada su izazvani samo mikoplazmama. Meutim, u interakciji sa drugim uzronicima iz kompleksa respiratornih bolesti M. hyopneumoniae izaziva bolest koja poprima daleko ei tok i mnogo uestaliji nepovoljan ishod. U tom smislu Ross (1997) je utvrdio da mikoplazme daleko vie smanjuju sposobnost fagocitoze alveolarnih makrofaga iz plua svinja inficiranih sa A. pleuropneumoniae uz izazivanje estokog oblika pneumonije. Slini rezultati su dobijeni od drugih autora koji su svinje inficirali sa M. hyopneumoniae i P.
119
Multocida, ili H. Parasuis. Infekcija M. hyopneumoniae sa virusima, meutim, izaziva daleko ozbiljnije respiratorne poremeaje u smislu znaajnijih oteenja plua, duim trajanjem pneumonije sa daleko veim posledicama. Naroito je znaajna interakcija sa virusom PRRS i virusima influence svinja (H1N1, H3N2, H1N2), dok infekcije sa virusom Aujeskijeve bolesti, PCV-2 i respiratornim korona virusima izazivaju samo za nijansu blae poremeaje (3, 5, 6, 13, 14). Sve pomenute injenice moraju se uzeti u obzir, to kontrolu enzootske pneumonije ini krajnje sloenom, a samoj bolesti obezbeuje posebno mesto u kompleksu respiratornih bolesti svinja. Danas se ona ne moe smatrati hroninom respiratornom boleu, iji se tetni efekti rutinskom primenom nekih terapeutika mogu eliminisati do nivoa koji ne utie bitno na proizvodne rezultate u odreenoj farmi. Prema podacima nekih autora preko 90% zapata u svetu inficirano je sa M. hyopneumoniae, a s obzirom na ogroman ekonomski znaaj one zahtevaju stalnu, dobro isplaniranu kontrolu, a gde god je to mogue i eradikaciju. Pomenutim merama moraju biti obuhvaeni svi aspekti efikasne kontrole enzootske pneumonije. Tu se pre svega misli na optimalne uslove dranja, mikroklimatske uslove i menadment. Ako infekcije sa M. hyopneumoniae predstavljaju stalan problem tada mere moraju obuhvatiti medikaciju i vakcinaciju (14, 18, 19). Uprkos dugotrajnom korienju, primena antibiotika jo uvek predstavlja nezaobilaznu meru u kontroli enzootske pneumonije. Ozbiljan problem predstavlja stalni pritisak potroaa u smislu smanjenja primene antibiotika u cilju ouvanja zdravstvene bezbednosti svinjetine (14). Ipak korienjem efikasnih terapeutika infekcije mikoplazmama se esto dovode u prihvatljive okvire, ak i u farmama u kojima su pomenute infekcije poprimile oblik epidemije (10). Zadovoljavajui efekti se postiu i tzv. ciljanim tretmanima, koji podrazumevaju desetodnevni tretman oko kritinog perioda kao to je zaluenje, nagla promena hrane i dr. Meutim, u sluaju iznenadne pojave enzootske pneumonije u akutnoj formi obavezna je peroralna ili parenteralna primena efikasnih terapeutika. I pored svega u trenutnoj epizootiolokoj situaciji mera kontrole koja podrazumeva samo primenu antibiotika je potpuno neprihvatljiva, s obzirom na potencijalnu opasnost od stvaranja rezistentnih sojeva mikoplazmi, a kao posledica toga i rezervoari koji mogu inficirati prijemive svinje (10, 19). Time je konano stvaranje novih strategija kontrole, od strane veterinarske slube, moglo biti limitirano ak moda i za nekoliko narednih godina (10). Iz tih razloga vakcinacija postaje veoma znaajan metod u preveniranju enzootske pneumonije (13, 14). Njome se znaajno smanjuje broj M. hyopneumoniae i broj sekundarnih bakterija u tkivu plua, a time se znaajno poboljaba dnevni prirast. Prema rezultatima do kojih je doao Maes (2005) za 28%, efikasnost iskoriavanja hrane za 25%, znaajno se smanjuje vreme za koje se postie klaonina teina, smanjuje se prevalenca i otrina plunih lezija, a samim tim i nivo uginua. Postoje razliite eme vakcinacije uglavnom prilagoene tipu farme, sistemu proizvodnje i vremenu u kojem dolazi do infekcije. Dvokratna vakcinacija prasadi u toku dojnog perioda (ili pak pri zaluenju) je danas verovatno metod koji se najee primenjuje i koji je ujedno dao najbolje rezultate, naroito u zapatima u kojima do infekcije dolazi u prvoj nedelji ivota (10, 11, 19). Jednokratna vakcinacija prasadi u prvoj nedelji ivota ili pri zaluenju dala je takoe zadovoljavajue rezultate, dok vakcinacija starije prasadi moe biti korisna samo u zapatima gde infekcije nastaju za vreme perioda tova, u farmama koje funkcioniu po sistemu sve unutra/sve napolje i farmama koje praktikuju parcijalno rano zalue-
120
nje. U farmama sa kontinuiranim sistemom proizvodnje, vakcinacija starijih kategorija svinja se ne preporuuje. Generalno, pri vakcinaciji protiv M. hyopneumoniae treba uzeti u obzir sledee: U toku realizacije programa treba vriti procenu estine klinikih simptoma i vreme nastanka infekcije. To utvrditi serolokim testiranjem uzroka krvi i pregledom plua na klanici. Najbolji efekti vakcinacije dobijaju se pri vakcinaciji svih prasadi u objektu. Vakcinaciju treba sprovoditi u toku dueg perioda zato to se maksimalni efekti oekuju tek nakon nekoliko meseci od poetka primene ove mere. Od vakcinacije se ne mogu oekivati zadovoljavajui rezultati u uslovima slabog menadmenta. Vakcinacija gravidnih krmaa nije nala iru primenu u praksi, tim pre to u uslovima rane vakcinacije prasadi, prisustvo visokog nivoa kolostralnih antitela u krvnom serumu prasadi moe da bude kontraproduktivno. Pri tome treba napomenuti da se u endemino inficiranim zapatima preporuuje vakcinacija svinja koje su kupljene iz zapata slobodnih od enzootske pneumonije. U praksi se, meutim, ipak najefikasnijom merom pokazala kombinovana primena vakcine i antibiotika (10). Iako naizgled ovaj vid kontrole enzootske pneumonije zahteva znaajna finansijska sredstva, injenica da moe biti primenjena i u eradikaciji bolesti, ini je prihvatljivijom od mnogih drugih. Tim pre, to ne postoje garancije da zapati slobodni od enzootske pneumonije, dobijenih SPF i metodom depopulacije i repopulacije, u sloenoj epizootiolokoj situaciji nee za veoma kratko vreme biti inficirani M. hyopneumoniae. LITERATURA
CALSAMIGLIA, M., SIBILA, M., VIDAL, D. I SAR.: Dinamics of M. hyopneumoniae, Pig Progress, 17. (2002) DEE, A. S.: Porcine respiratory disease complex: The 18 week wall., Pigs, Vol.13, 1. (1997) EILEEN, TACKER: M. hyopneumoniae infections increase severity, Pig Progress, 811. (1999) FANO, E., PIJOAN, C., DEE,S.: Assessing the direction of Mycoplasma hyopneumoniae infection in gilts, Proceedings 18th IPUS Congress, Vol.1, 167, Hamburg, Germany. (2004) GAGRIN, M., VALI, M.: Uloga virusnih infekcija u nastanku respiratornog sindroma svinja, Zbornik radova, III Simpozijum Uzgoj i zatita zdravlja svinja, 61/67, Vrac. (2000) GAGRIN, M., DOEN, R,: Kompleks respiratornih bolesti svinja Strategija kontrole u svetlu aktuelnih saznanja, Vet. Glasnik, Vol.58, 34, 409418. (2004) GAGRIN, M., POPOVI, M., URII, M. I SAR.: Influenca svinja, vet. Glasnik, Vol. 38, 1, 8183. (1984) HEINANEN, M., LANRILA, T., TURTO, J.: Eradication of swine enzootic pneumoniae from a sow pool, Proceedings, Vol.1, 165. Hamburg, Germany. (2004) HURNIK, D.: Eradication of mycoplasma Hyopneumoniae Infection in Pig Herds, CIP magazine, Camdion swine breeders Association, 5253. (2000)
121
LAVEL, A.: Controling respiratory infections: where are we, Pig Progress, Vol.16, No.10. (2000) LILLIE, K., RITZMANN, M., HEINRITZI, K.: Field study on the effect of the early single dose Mycoplasma hyopneumoniae vaccination in a naturally infected herd, International Swine Symposium, barcelona, Spain. (2005) MADEC, F., ROSE, N.: How husbandry practices may contribute to the course of infections disease in pigs, Proceecdings, 4th International Symposium on Emerging and Re-emerging Pig Diseases, 913, Roma. (2003) MAES, D.: Interaction of M. hyo. With other pathogens, Pig Progress, Vol.21. No.6, 1820. (2005) MAES, D.: Mycoplasma hyopneumoniae infections in pigs, International Swine symposium, 14 17, April, Barcelona, Spain. (2005) PIJOAN, C.: Diseasee eradication-is this the future, Pig Progress, Vol.19, No.5. (2003) PIJOAN, C., RUIY, A.: Transmission of M. hyo., Pig progress, 17. (2002) ROSS, F. R.: The role of Mycoplasma in current respiratory disease outbreaks in finishing swine, Pigs, Vol.13, No.1. (1997) SEGALES, J.: European perspective of respiratory diseases, Pig Progress, 46. (2002) STIPKOVITS, L.: Mycoplasma hyopneumoniae of swine, Special Pigs-respiratory diseases. (1995)
PLACE OF ENZOOTIC PNEUMONIA IN COMPLEX OF PIG RESPIRATORY DISEASE MLADEN GAGRIN Summary Enzootic pneumonia is a multifactor disease of respiratory system in pigs, which primer provocative is Mycoplasma hyopneumoniae, along with a whole group of so called risk factors. Source of infection are inflamed pigs who transmit pathogens to other animals by direct contact. Piglets are often infected in contact with inflamed sows or by contaminated air. Horizontal way of transmission of infection is usual in chronically infected herds. After infection an immune response appears, and creation of specific antibodies and sensibilised lymphocytes starts. Recent research in this field indicate that main role in defense from infection have sensibilised lymphocytes. All named facts must be considered in control of enzootic pneumonia. So far, as the most efficient way of diseases control a vaccination was verified. Efficient strategy of control of enzootic pneumonia must include management correction, accommodation conditions, preventive medication and efficient vaccination by all mean. Each of named measures should be modulated to an actual conditions, farm type, production system, infection origin, time of appearance etc. Key words: enzootic pneumonia, PRDC, prevention, eradication 122
RAIRENOST OBOLJENJA KOE KOD KONJA NA PODRUJU VOJVODINE

MIROSLAV UROEVI1, DRAGIA R. TRAILOVI2, VESELINA RADANOV-PELAGI1, GORDANA BOGDANOVI3 IZVOD: U cilju ispitivanja rairenosti dermatoza kod konja na podruju Vojvodine kliniki je pregledano 274 grla razliitih rasa u ukupno 15 zapata. Ispitivani konji su, osim fizikom pregledu, bili podvrgnuti odgovarajuim citolokim, parazitolokim, bakteriolokim, mikolokim i hematolokim ispitivanjima pri emu su u 12 sluajeva dokazane bakterije, u 6 gljivice, u 14 hipersenzitivna reakcija na ubod insekata, u 2 urtikarija i u 9 sluajeva traumatske ozlede. Kljune rei: konji, dermatologija, nodularne dermatoze, etiopatogeneza UVOD Bolesti koe kod konja predstavljaju relativno ozbiljan problem posebno u brojnijim aglomeracijama koje pogoduju irenju infektivnih dermatoza. Posebnu panju privlae bolesti koe izazvane bakterijama (Staphylococcus spp., Streptococcus spp.), gljivicama (Microsporum i Trichophyton), parazitima (Habronema spp., scabies, Oxyuris equi), virusima (bovine papillomavirus, pox virus), kao i imunoloki posredovana oboljenja (preosetljivost na ubode insekata). Efikasna terapija ovih dermatoza zavisi od toga da li je na vreme postavljena tana dijagnoza. Oboljenja koe esto spadaju u glavne klinike poremeaje kod konja (Traub-Dargatz i sar., 1991). Uslovi smetaja i dranja u kojima konji ive, predstavljaju znaajan i potencijalno opasan faktor po zdravlje koe, a tu spadaju: higijenski uslovi u objektima za smetaj konja, okolnosti koje dovode kou u kontakt sa brojnim mikroorganizmima, invadiranost ektoparazitima i loa higijena koe. U naoj zemlji nema mnogo izvetaja o konim oboljenjima kod konja. Popovi i sar. (1992) su u jednom konjikom klubu u Beogradu od 1986. do 1992. godine registrovali 180 povreda mekih tkiva pri emu se 69 ili 38,33% odnosilo na povrede koe, zatim 12 (6,66%) na zverinjac. Praenjem zdravstvenog stanja konja na Beogradskom hipodromu, Trailovi i saradnici (1992) su od 1987. do 1992. godine registrovali lake povrede koe kod 521 ili 39,68% konja, naboj grebena kod 19 (1,45%) konja, zatim apscese i flegmone kod 29 (2,22%) od ukupnog broja pregledanih konja, bez podataka o drugim bolestima koe kod ove vrste ivotinja. Sline nalaze iznosi i Wlaschitz (1996) koji je u
1
dipl. vet. Miroslav Uroevi, struni saradnik, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Veselina Radanov-Pelagi, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2 dr Dragia R. Trailovi, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 3 mr. sci. med. Gordana Bogdanovi, asistent, Institut za onkologiju, Sremska Kamenica
123
pokrajini Donja Austrija pregledom 394 grla od 1985. do 1995. godine samo u tri sluaja registrovao bolesti koe. Za razliku od prethodnih autora, Chiers i sar. (2003) ukazuju na mnogo vei znaaj oboljenja koe kod konja posebno infektivnog porekla. Oni su, naime, analizom 516 briseva koe uzetih od konja sa promenama na koi u 230 (45%) izolovali patogene bakterije i/ili dermatofite. MATERIJAL I METODE RADA Ispitivanja su izvedena na 274 konja u ukupno 15 zapata: u 6 ergela i kod 9 individualnih dralaca. Svi konji su bili podvrgnuti klinikom pregledu koji je obuhvatio detaljnu anamnezu, fiziki i dermatoloki pregled, zatim niz laboratorijskih citolokih, parazitolokih, bakteriolokih, mikolokih i hematolokih ispivanja. Uzorci za bakterioloka i mikoloka ispitivanja uzimani su pomou sterilnih briseva direktno sa promenjenih delova koe i u transportnom medijumu dostavljeni laboratoriji, gde su nakon zasejavanja na odgovarajuim podlogama identifikovane bakterije ili gljivice na osnovu morfolokih, kulturelnih i biohemijskih karakteristika. U sluaju sumnje na parazitska oboljenja od bolesnih konja su uzeti koni skarifikati koji su pregledani pod mikroskopom. Od konja sa promenama na koi uzeti su uzorci krvi sa EDTA kao antikoagulansom, pri emu je krvna slika odreena na automatskom brojau Arcus Diatron, dok su krvni razmazi za ispitivanje diferencijalne krvne slike pregledani runo, pod mikroskopom. Dobijeni rezultati su statistiki obraeni primenom metode najmanjih kvadrata. REZULTATI
Tabela 1. Broj i procentualni udeo razliitih promenama na koi konja Table 1. Number and percent of different skine lesions of horses Kone promene Skine lesions Folikulitis Folliculitis Dermatofitoza Dermatophytosis Povreda Injury Urtikarija Urticaria Etiologija Etiology Preosetljivost na Culicoides spp. Culicoides hypersensitivity Staphylococcus aureus Staphylococcus intermedius Streptococcus haemoliticus Trichophyton equinum nema infektivnih uzronika no infective agents nema infektivnih uzronika no infective agents Ukupno Total Broj sluajeva Number of cases 14 05 04 03 06 09 02 43 Procenat Percent 32,55 11,62 09,30 06,97 13,95 20,93 04,65 100%
U periodu od februara 2004 do marta 2005 godine klinikom opservacijom 274 ivotinje ustanovljeno je 43 grla sa promenama na koi, to u odnosu na ukupan broj ispitanih ivotinja iznosi 15,69%. Najvie sluajeva se odnosilo na nodularne promene usled hipersenzitivnih reakcija (14) i folikulitis bakterijske prirode (12). Od svih slu124
ajeva bakterijskog folikulitisa u 5 uzoraka su izolovane bakterije Staphylococcus aureus, zatim sledi Staphylococcus intermedius (4 sluaja) i kod 3 grla su naene bakterije iz grupe Streptococcus haemoliticus. Kod 6 konja sa gljivinom infekciojom na koi izolovan je Trichophyton equinum. Registrovano je i 9 sluajeva traumatskih ozleda. Zabeleena su i 2 pojave urtikarije. DISKUSIJA Obzirom da je prisustvo promena na koi utvreno u 15,69%. sluajeva, to ukazuje da je na ispitanom podruju prevalenca ovog oboljenja slina onoj u pojedinim evropskim zemljama i SAD-u koja se kree, zavisno od metodologije istraivanja od 0,7625,8% (Sandfort, 1989; Fadok, 1995; Wlaschitz, 1996). Razlozi za to su najpre loi uslovi dranja ivotinja, nemogunost odravanja higijene koe ili ee greke u odravanju higijene koe. Naime, vie od polovine ispitanih konja se dri u tandovima. Nasuprot tome, kada se konji dre u boksovima, manja je mogunost da ivotinja legne na prljavi deo, ubre, i tako zaprlja dlani pokriva odnosno kou. Uz to, obzirom da veina vlasnika dri konje iz hobija i kao sporednu delatnost pored ratarske proizvodnje, nedostatak vremena onemoguava redovno iubravanje za razliku od konjikh klubova i ergela, gde su odreene i plaene osobe koje brinu o tome. Znaajnu ulogu u nastanku bolesti ima i svakodnevno ienje odnosno timarenje konja, koje se primenjue tek u manjem broju (4) ispitanih zapata. Razlog tome je verovatno namena konja, jer se i preostalim zapatima (11) konji uglavnom koriste kao hobi i/ili za priplod. Pojava da su nodularne dermatoze registrovane najvie u zapatima u slivovima reka Dunav i Sava je oekivana, to se moe se objasniti etiolokim faktorima. Naime, u 32,55% sluajeva ili kod 14 ispitanih konja preovlauju noduli usled preosetljivosti na ubode insekata. U literaturi su opisani rezultati istraivanja vie autora koji su ustanovili da se preosetljivost na ubode insekata vie sree kod onih koji vie borave u ispustima pored reka (Fadok, 1995). Infekcija sa T. equinum, mogue da je nastala kao posledica imunodeficijencije, loije higijene ili deficitarne ishrane odnosno poveanog fizikog naprezanja, to je i opisano u literaturi (Pascoe i Knottenbelt, 1991). Tome u prilog idu i epizootioloki podaci da nije veeg irenja bolesti. Pojava povreda kod 9 sluajeva ili 20,93% grla, verovatno ne odslikava pravo stanje u ispitanoj populaciji, moda zato to je uslovljeno prikupljanjem podataka na dobrovoljnoj bazi. Urtikarije kod 4,65% sluajeva su posledica kontakta ivotinja sa raznim hemikalijama, ali se moe pretpostaviti da se javljaju u veem broju, naprimer usled neadekvatne primene odreenih medikameneta od strane laika. To je i opisano u literaturi od strane vie autora (Byars, 1984; Scott, 1988; Fadok, 1990). Po ovim autorima, urtikarija je verovatno najea reakcija na lekove primeena kod konja i nastaje veinom nakon aplikacije: penicilina, tetraciklina, fenilbutazona, streptomicina, sulfonamida, neomicina, aspirina i kontakta sa raznim supstancama (amponi, sprejovi). Svakako, poznato je da veina vlasnika i/ili dralaca konja ima svoje talske apoteke. U faktore rizika koji su imali ulogu u nastanku nodularnih promena, spada godinje doba, odnosno vreme pojave tokom godine. Zapaeno je, da je najvie nodularnih promena registrovano u razliitim periodima tokom godine, odnosno u 89% sluajeva. Razlog za to treba potraiti u etiolokim faktorima. Naime, leti su to ubodi insekata i 125
intenzivniji napori sa pojaanim znojenjem, a zimi nedovoljna higijena koe konja ali i opreme i objekata (tale). Uz to, u periodu proleeleto, nodularne dermatoze su posledica sezone rada i treniga, koju ne prate odgovarajue higijenske mere (ienje, kupanje), ali su kod konja u ispustima vani i spomenuti ubodi insekata iz roda Culicoides spp.. Tanije, insekti se u naem klimatskom podruju javljaju pre svega u ovo doba godine, a poznato je da se konji tada vie dre na pai i izlaze napolje obzirom na sezonu takmienja, rada, rekreacije. Statistikom obradom hematolokih rezultata metodom najmanjih kvadrata nisu dobijene statistiki znaajne razlike u odnosu na fizioloke vrednosti. Takoe, kod veine konja sa promenama na koi sve vrednosti broja leukocita, kao i broja neutrofila i limfocita bile su u okviru fiziolokih. Korelacionom analizom dobijeni su sledei rezultati. Faktori kao to su pripadnost odreenom zapatu i veliina zapata pokazali su veoma znaajan uticaj na pojavu promena na koi na nivou p<0,01. Takoe veoma znaajan uticaj pokazala je i upotreba zajednikog pribora za ienje ukuljuujui korienje zajednike opreme za jahanje ili rad. Karakteristike ispusta, odnosno vrsta podloge imale su znaajan uticaj (*p<0,05) na pojavu promena na koi kod konja. ZAKLJUAK Na osnovu sprovedenih istraivanja o etiologije i patogeneze nodularnih dermatoza kod konja, mogu da se izvedu odreeni zakljuci. Dermatoze predstavljaju relativno est problem kod konja u Vojvodini, a najvei broj odnosi se na nodularne promene, a zatim slede traumatske ozlede, dermatomikoze i urtikarija. U okviru nodularnih dermatoza, najee su hipersenzitivne reakcije, to se moe objasniti prisustvom insekata iz roda Culicoides na ovoj geografskoj lokalizaciji. Promene na koi u tipu bakterijskog folikulitisa najee su uoene na leima, posebno na mestima gde nalee oprema (amovi, sedla), ee leti nego zimi. U odnosu na osetljivost prema antibioticima, izolovane bakterije su najee dobro reagovale na kombinaciju sulfametoksazol-trimetoprim. Sa druge strane, visok stepen rezistencije je ispoljen prema penicilinu. Hematolokim pregledom nisu utvrene znaajne promene koje se mogu dovesti u vezu sa ustanovljenim promenama na koi. U etiologiji nodularnih dermatoza pored infektivnih uzronika, u prvom redu bakterija i gljivica, znaajnu ulogu imaju imunoloki faktori, zatim higijenski faktori, pre svega higijena smetaja i nega konja. Miljenja smo da ovi rezultati zahtevaju potvrdu od strane daljih studija. Zato bi dalje pravce ispitivanja nodularnih promena na koi trebalo usmeriti na usavravanje odnosno bolju standardizaciju intradermalnih testova kao rutinske dijagnostike metode, pre svege za imunoloki posredovana oboljenja. LITERATURA
CHIERS, K., DECOSTERE, A., DEVRIESE, LA., HAESEBROUCK, F.: Bacteriological and mycological findings, and in vitro antibiotic sensitivity of pathogenic staphylococci in equine skin infections. Vet Rec, (152) 138141 (2003). FADOK, VA.: Update on four unusual equine dermatoses. In: Vet clin north am equine pract, Dermatology, Fadok VA (Guest ed.). Philadelphia, WB Saunders Co, 11(1)10510 (1995).
126
PASCOE, R., KNOTTENBELT, D.: Fungal diseases. In Manual of equine dermatology. Philadelphia, W. B. Saunders Co, (1991) POPOVI, N., MILUTINOVI, M., ANTI, V.: Povrede preponskih konja KK Milicionar za poslednjih 10 godina. Zbornik radova prvog simpozijuma o sportskoj medicini konja. Subotica 94(1992). SANDFORT, K.: Hutvernderungen. In: Befunden und diagnosen bei ankaufsuntersuchungen von pferden aus einer privaten pferdeklinik in franken, Inaugural dissertation zur erlangung des grades eines doctors der veterinrmedizin an der Freien universitt berlin, Berlin, (1989) SCOTT, DW.: Large animal dermatology, Philadelphia, WB Saunders Co, (1988) TRAUB-DARGATZ, JL., SALMAN, MD., VOSS, JL.: Medical problems of adult horses, as ranked by equine practitioners, JAVMA, (198)17451747 (1991). TRAILOVI, D., POPOVI, N., PAVLOVI, M.: Uestalost nekih povreda i oboljenja sportskih konja na Beogradskom hipodromu. Zbornik radova Prvog simpozijuma o sportskoj medicini konja. Subotica 9596 (1992). TRAILOVI, D., JOVANOVI, M., POPOVI, N.: Vanije bolesti koe konja. Peto savetovanje iz klinike patologije i terapije ivotinja, sa meunarodnim ueem. Clinica Veterinaria, Budva, 2003, Zbornik radova, 91-96 (2003). WLASCHITZ, S.: Abgangsursachen und deren wirtschaftliche bedeutung bei reitpferden in sterreich von 1985 bis 1995, Inaugural dissertation zur erlangung der wrde einer doctora medicinae veterinariae der Veterinrmedizinischen Universitt Wien, Wien, (1996)
WIDE SPREADED SKIN DISEASES IN HORSES IN VOJVODINA REGION MIROSLAV UROEVI, DRAGIA R. TRAILOVI, VESELINA RADANOV-PELAGI, GORDANA BOGDANOVI Summary Within this research 274 horses were observed, out of 15 herds in Vojvodina region, with the aim to explore the etiology and pathogenesis of nodular dermatosis in horses. All the cases of skin lesions were found during one-year period, with the special emphasize on dermatosis of bacteriological etiology. All of the horses were clinically observed. Skin lesions were present in 43 out of 274 examined horses, what makes 15,69%. From those 43 cases of skin lesions, the most of them were nodular dermatosis, in 26 horses (60,46%). From most of those nodular changes (32,55%) infective cause was not isolated, while in 27,90% of the cases bacteria were isolated. From nodular lesions, in 5 cases Staphylococcus aureus was isolated (11,62%), in 4 cases Staphylococcus intermedius (9,30%) and in 3 cases Streptococcus haemolyticus which was 6,97% from all dermatosis. From the rest of dermatosis, most of the cases were injuries (20,93%), than dermatophytosis (13,95%) and urticaria (4,65%). With corellative analysys the significant influence of nodular and other changes in skin on haematological values was not found. Key words: horse, skin, nodular dermatosis, groom, herd. 127
NOVI ZAHTEVI U ZATITI ZDRAVLJA IVOTINJA I BEZBEDNOSTI HRANE

RANKO KLJAJI1, MILENKO STEVANEVI2, MILAN TEI, ZORAN ALEKSI3 IZVOD: Novi izazovi u zatiti zdravlja ivotinja, lancu proizvodnje hrane ivotinjskog porekla, dobrobiti ivotinja i zatiti ivotne sredine zahtevaju da zemlje u razvoju prihvate na meunarodnom planu usvojene propise, standarde i procedure kao osnovu za sticanje konkurentnosti, ukljuivanje i opstanak na globalnom svetskom tritu. Evropska Unija (EU) je izgradila znaajan broj pravnih tekstova koji upravljaju zdravljem ivotinja, veterinarskom inspekcijom i higijenom hrane. Ove mere su obavezne u svim dravama lanicama i primenjljive na zemlje kandidate i druge zemlje treeg sveta koje izvoze u Zajednicu. U radu su analizarini novi zahtevi EU i kljune mere iz oblasti zatite zdravlja ivotinja u farmskom uzgoju koje su u funkciji bezbednosti hrane ivotinjskog porekla. Kljune rei: zdravlje ivotinja, bezbednost hrane, standardi EU UVOD Proces globalizacije, liberalizacija trgovine hranom, kriza hrane 1990. godine (Salmonella, BSE, E. coli O157:H7, dioxin), doveli su do drstinih promena u poljoprivrednoj proizvodnji i zatiti zdravlja ivotinja irom sveta. Potroai u industrijski razvijenim zemljama sve vie zahtevaju da hrana bude ne samo jeftina i ukusna ve i bezbedna, to uz zahteve da se u procesu proizvodnje obezbedi zatita ivotne sredine i potuje doborbit ivotinja, stavljaju pred veterinarsku struku i proizvoae nove izazove. Na meunarodnom planu ravnotea kontrole pomera od klasine kontrole zdravstvene ispravnosti ka integrisanim sistemima bezbednosti sa teitem na preventivi i proaktivnim akcijama, naglaavajui vanost intervencija na mestima na kojima se gaje ivotinje (kontrola od farme do trpeze), a sa ciljem obezbeenja to bolje higijene, kvaliteta i bezbednosti namirnica. Farme koje nastoje da proizvedu bezbednu hranu visokog kvaliteta, uz ouvanje dobrobiti ivotinja i upravljanje zatitom ivotne sredine, moraju da prihvate meunarodne standardizovane procedure proizvodnje koje se odnose na dobru proizvoaku i dobru
Dr Ranko Kljaji, red. prof., Nauni institut za veterinarstvo, Novi Sad Dr Milenko Stevanevi, vanr. prof., Kancelarija za veterinarsko-sanitarni nadzor dravne zajednice SCG Dr Milan Tei, red. prof. i Dr Zoran Aleksi, red. prof. Fakultet Veterinarske medicine, Bograd. U radu su dati rezultati istraivanja po projektu Ev. broj TR-6810.B, koji finasira Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Vlade Republike Srbije.
2 3 1
128
higijensku praksu i izvre implemantaciju mera koje se zasnivaju na HACCP sistemu (Hazard Analysis and Critical Control Point HACCP system) i upravljanju kvalitetom prema standardu ISO 9001:2000. Zato se danas pred veterinarsku struku i proizvoae hrane postavljaju zahtevi za veu transparentnost i mogunost praenja i kontrole celokupnog lanca proizvodnje, ukljuujui primarnu proizvodnju hrane ivotinjskog porekla i hranu za ivotinje. Razvoj zakonodavstva EU Propisi o unutranjem tritu EU, koji su obuhvaeni procesom usklaivanja zakonodavstva, obuhvataju 31 oblast od kojih je posebno znaajna oblast poljoprivrede. U sutini, ovo zakonodavstvo predstavlja najvei deo ukupnog zakonodavstva Zajednice, sa ueem od oko 40%. Meutim, samo one mere koje su direktno relevantne za slobodno kretanje roba su obraene u posebnim listama (oko 1000 mera od ega oko 200 njih je indentifikovano kao kljune mere za proces usaglaavanja). Polazei od znaaja hrane, Komisija EU je 12. 01. 2000. godine je usvojila polazne osnove i akcioni plan koji je dat u dokumentu pod nazivom Bela knjiga za bezbednost hrane. Kroz 9 poglavlja i 117 smernica u navedenom dokumentu su dati: principi za bezbednost hrane, osnovni elementi politike, osnivanje evropskog tela za hranu, aspekti regulative, kontrola, informisanje potroaa, meunarodni aspekti (EC White paper on food safety, COM, 2000). Bela knjiga za bezbednost hrane sadri 80 odvojenih akcija koje se moraju sprovesti u roku od 5 godina. Ve poetkom 2002. godine, u okviru Evropske Komisije, formirano je Nezavisno telo za hranu (European Food Safety Authority), i zapoeto je formiranje mree Nacionalnih agencija i Naunih tela (Food and Veterinary Office: Veterinary and phytosanitary inspections, Committee on the food chain and animal health) iji je osnovni zadatak da sprovedu usvojeni akcioni plan, izrade prateu legislativu i standarde za bezbednost hrane. Usvojen je osnovni princip da legislativa mora poivati na aspektu proizvodnje i kontrole hrane od farme do trpeze, a standardi za bezbednost moraju bit zasnovani na tri kljuna aspekta: ekonomskom, socijalnom i posledicama po ivotnu sredinu. Akcioni plan za bezbednost hrane sadri 18 prioritetnih mera, 7 mera koje se odnose na hranu i ishranu, sirovine, 17 mera koje se odnose na ostale aspekte. Od 18 prioritetnih mera posebno su znaajne: formiranje nezavisnog tela za hranu, postupci za bezbednost, opti zakon o hrani, postupci za brzi sistem najave opasnosti, regulativa za kontrolu bezbednosti, higijena, kontrola rezidua u treim zemljama, aditivi, enzimi, boje i sl., maksimalni limiti za toksine suspstance, oznaavanje hrane slobodne od GMO (genski modifikovani organizmi), maksimalni nivoi pesticida, akcioni plan za politiku ishrane. U okviru 7 mera vezanih za hranu, ishranu i sirovine kao posebno znaajne mogu se izdvojiti: maksimalni nivoi aditiva, dioxin i pcb, kodeks dobre proizvoake prakse i obavezna primena HACCP sistema. Mere koje se odnose na ostale aspekte bezbednosti hrane (ukupno 17 mera) sadre jednu ili vie akcija koje je potrebno sprovesti sa precizno utvrenim zadacima i rokovima, a odnose se na: zoonoze (2); zdravlje ivotinja (2); ivotinje i proizvodi (1); BSE/TSE (3); higijena (4); kontaminenti (1); aditivi i poboljivai ukusa (8); materijali u kontaktu sa hranom (3); GMO (3); ozraivanje hrane (2); dijetetska hrana (10); oznaavanje hrane (3); pesticidi (6); ishrana (1); seme (4); pratee mere (3); tree zemlje 129
(Codex alimentarius, OIE Office International des Epizooties, ugovori sa treim zemljama). U zagradi je dat broj akcija u okviru svake mere. Poseban zahtev u pogledu regulative EU odnosi se na obavezu da ona bude koherentna, kompresivna, pravovremena i aktuelna. U tom smislu EU je ve u toku 2002. godine donela Zakon o optim naelima i zahtevima Zakona o hrani (Regulation EC, No 178/2002), osnivanju Europske uprave za bezbednost hrane i postupcima koji su od znaaja za bezbednost hrane. U uredbi se navodi da slobodno kretanje zdravstveno ispravne i zdrave hrane predstavlja kljuan aspekt unutranjeg trita i znatno doprinosi zdravlju i dobrobiti graana, kao i njihovim socijalnim i privrednim interesima. U cilju osiguranja zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda, potrebno je razmotriti sve aspekte lanca proizvodnje prehrambenih proizvoda kao kontinuiranog oblika, koji ukljuuje primarnu proizvodnju i proizvodnju stone hrane sve do prodaje i snabdevanja potroaa prehrambenim proizvodima, jer svaki element ima potencijalan uticaj na zdravstvenu ispravnost prehrambenih proizvoda. Novi koncept za bezbednost hrane Glavna briga za bezbednost hrane danas ima svoje poreklo u proizvodnim etapama pre industrijske obrade i prerade u tzv. pre-harvest etapi, to jest u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Primeri ovih pitanja bezbednosti hrane pre-harvest koji potiu od nedefinisanih i nestandardizovanih procedura poljoprivredne proizvodnje su brojni: latentne infekcije kao to su E. coli O157:H7 u stadu, Salmonella kod svinja, ivine i goveda, kontaminacija dioksinima ili razna trovanja. Poseban problem predstavlja upotreba antibiotika u hrani za ivotinje koja dodatno privlai panju javnosti na proizvodnu praksu u proizvodnji ivotinja (Kljaji i sar. 2003). Sve ovo upuuje na zakljuak da postoji hitna potreba da se razviju procedure bezbednosti hrane u farmskom uzgoju ivotinja koje treba da se dodaju postojeim merama za higijenu namirnica u toku primarne obrade, prerade, skladitenja i distribucije. U kontekstu ovih razmiljanja, potrebne aktivnosti za pre-harvest bezbednost hrane moe da se definie kao: kompleks mera koje treba da se preduzmu na nivou farme (snabdevanje farme i procedura na farmi) koje imaju za cilj da spree i/ili minimalizuju obim rizika koji potie iz hrane, a prenose se u lanac ishrane putem ivotinja i proizvoda od ivotinja (Kljaji i sar. 2004). Na primer u sluaju klanice svinja, rizike pre klanja predstavljaju hemijske rezidue, reizistentne bakterije ili zone bakterija, zoonotska Salmonella spp., Trichinella spiralis, Toxoplasma gondii, Campylobacter coli i Yersinia enterocolitica, kao i strana tela (na primer slomljene igle). Analizirajui steena iskustva tokom desetogodinje primen HACCP sistema koji je u mnogim zemljama uveden kao obavezan, na zajednikom konsultativnom sastanku WHO, FAO, OIE koji je odran 2628 marta 2001. godine u Berlinu (WHO/CDS/CSR/ /EPH/2002.9, 2001) konstatovano je da dosadanja praksa primene HACCP sistema u industrijskim pogonima prerade i distribucije hrane dala dobre rezultate ali da je, zbog spreavanja incidentnih situacija, neophodno koncept primeniti mnogo ranije, jo na nivou farmskog uzgoja ivotinja. Posebno je naglaeno da postoji veoma velika veza izmeu upravljanja sistemom zatite zdravlja ivotinja i bezebednosti hrane te da veterinari specijalisti poseduju znanje i odgovornost u bezbednosti hrane pored odgovornosti koju imaju u pogledu zdravlja ivotinja. Na sastanku su usvojene preporuke, strategija i
130
dat okvir za mere koje treba preduzeti na farmama za poveanje bezbednosti hrane ivotinjskog porekla. Zakljueno je da tzv. pre-harvest (kontrola u toku uzgoja ivotinja) bezbednost hrane osnovni element koji se mora ukljuiti u sistem bezbednosti hrane za bilo koji vid animalne proizvodnje. Ovo zahteva pristup kontrole od farme do trpeze koji je zasnovan na analizi rizika (od procene rizika, upravljanja rizikom i razmeni informacija o riziku izmeu svih uesnika: drave-nauke-proizvoaa-potroaa i javnosti u celini). Posebno je naglaeno da programi bezbednosti hrane, ukljuuju pristup koji zahteva partnerski odnos izmeu vlasti, industrije i potroaa. U tom smislu konstatovano je da postoji veoma velika veza izmeu upravljanja sistemom zdravlja ivotinja i bezbednosti hrane pre-harvest te da veterinari specijalisti poseduju znanje i odgovornost u bezbednosti hrane pre-harvest (pored odgovornosti koju poseduju u pogledu zdravlja ivotinja i zoonoza). Na bazi usvojene strategije i plana aktivnosti koje je potrebno preduzeti OIE je ve u maju 2002. godine tokom 70. Generalnog zasedanja donela Rezoluciju br. XV Mandat OIE: o bezbednosti hrane koja obuhvata: razmatranje svih opasnosti koje potiu ih hrane a javljaju se kod ivotinja pre klanja, primarno usmeravanje panje na bezbednosne mere koje se mogu primeniti na nivou farme, razmatranje o bezbednosnim merama na drugim mestima, na primer tokom transporta ivotinja i hvatanje/lov divljih ivotinja za hranu, odreivanje kriterijuma i prioriteta koji uzimaju u obzir globalne prioritete u bezbednosti hrane i sadanje programe relevantnih meunarodnih organizacija, naroito CAC, uzimanje u obzir razvijenih standarda za zatitu hrane i standarda koji su u razvoju kod relevantnih meunarodnih organizacija, naroito CAC, podravanje rada OIE Odbora specijalista o proizvodnji hrane ivotinjskog porekla jo pre klanja Osnove za nove aktivnosti u sistemu bezbednosti hrane i ulogu veterinarske slube definisala je Radna grupa za bezbednost hrane koju je formirao Generalni direktor OIEa. Tokom 2002. godine Radna grupa je zakljuila da Kodeks alimentarius Codex Alimentarius Commission CAC i OIE zajedniki razmotre sadanje standarde i da identifikuju nedostatke i oblasti u kojima se standardi eventualno ponavljaju. Radna grupa je definisala prioritete i opasnosti koje su vane za zdravlje ljudi a potiu od ivotinja i na koje e se obratiti posebna panja (OIE 71st General Session, 2003). U tom smislu definisane su 4 zajednike prioritetne oblasti za CAC i OIE: Problemi koji e biti pokriveni ili se ve razmatraju u obe organizacije: Analiza rizika; Kontrola i monitoring; Sledljivost; Ekvivalentnost; Ocena veterinarske slube / kompetentnost i nadlenost; Ispitivanje, kontrola i potvrda procedura. Zoonoze koje trenutno nisu adekvatno obuhvaene Kodeksom: tuberkuloza, bruceloza, cisticerkoza, trihineloza. Zoonoze koje ne izazivaju uvek obolenje ivotinja: kampilobakterioza, salmoneloza, listerioza, stanja koja izaziva enteropatogena E. coli.
131
CAC tekstovi koji se tiu problema od opteg interesa: nacrt pravila i postupaka za higijenu mesa i higijenu ivine, generalni principi za higijenu hrane, nacrt pravila i postupaka za mleko i proizvode od mleka, nacrt pravila i postupaka za ishranu ivotinja, upotreba veterinarskih lekova, nacrt pravila i postupaka za ribu i proizvode od ribe, nacrt pravila i postupaka za akvakulturu. Radna grupa je identifikovala potrebu da se odmah radi na auriranju sadanjeg Kodeksa, i to poglavlja o tuberkulozi i brucelozi (a na osnovu postojeih izvora i cisticerkozi) te da se potpuno obradi uzgoj ivotinja sa aspekta bezbednosti hrane. Zakljueno je da pristupi razvoju procedura, usvajanju i tampanju zajednikih standarda (tamo gde je to potrebno), uzajamnom priznavanju standarda koje su prihvatile ili organizacije ili slube za uspostavljanje veze izmeu standarda koji se odnose na povezane subjekte u datom podruju. Usvojen je i program rada za 2003. godinu sa 6 konkretnih zadataka i zajedniki pristup u sledeim oblastima: poveanju svesti farmera i veterinara u pogledu proizvodnje bezbedne hrane, pitanju rezistencije na antibiotike, kodeksu o dobroj praksi uzgoja ivotinja, pitanjima uzgoja ivotinje koje su proizvod savremene biotehnologije. U sutini radi se o merama koje utiu na irok obuhat aktivnosti u oblasti uzgajanja, prozvodnje i prerade stoke, mesa i mesnih proizvoda kao i biljnih kultura. Cilj ovih kontrola je da se osigura zatita potroaa, javno zdravlje kao i zdravlje biljaka i ivotinja donoenjem jedinstvenih pravila koja e rukovoditi prometom ivim ivotinjama, mesom i mesnim proizvodima. Kada je u pitanju poljoprivredno trite radi se o onim aspektima Zajednike organizacije trita koji se u principu odnose na propisivanje standarda o kvalitetu i zahteva u vezi oznaavanja proizvoda.
DISKUSIJA Kriza hrane iz 1990. godine, poput bolesti ludih krava, oznaila je promene u politici zatite potroaa i bezbednosti hrane. Uoena su znaajna ogranienja u propisima EU, a pod pritiskom javnosti Evropska Komisija je preispitala postojee propise i 1997. godine publikovala Zelenu knjigu koja je baziran na generalnim principima zakona o hrani u Evropskoj Uniji. To je podstaklo iroke diskusije o postojeim zakonima i nainima kako da se poprave. Da bi se uradila reforma Zajednike poljoprivredne politike unutar radnog okvira izraen je i Programa rada (Agenda 2000), u kojoj su bezbednost hrane i njen kvalitet glavni ciljevi. Kao drugi element ove politike je podrka koja je data farmerima putem subvencija u okviru strategije razvoja sela. Razlog za to lei u injenici da poljoprivredni i sektor hrane u Evropi predstavlja jednu od najznaajnih privrednih grana za Evropsku ekonomiju. Evropska Unija je na drugom mestu, posle SAD, kao globalni izvoznik poljoprivrednih proizvoda. Sa preko 370 miliona potroaa Evropsko trite je jedno od najveih na svetu, a preko zemalja Centralne i Istone Evrope irie se jo vie. Bolje informisani i efikasnije organizovani potroai postaju zahtevniji a u pogledu kvaliteta hrane i profesionalci u ovom sektoru ne mogu ovo vie ignorisati. 132
Posle javne debate o Zelenoj knjizi usledila je Bela knjiga o bezbednosti hrane koja je publikovana u januaru 2000. godine, a u okviru koje je definisan i Akcioni plan za realizaciju utvrene politike i kompletirano zakonodavtvo. Komisija EU je proglasila razvoj pravnog radnog okvira koji pokriva ceo lanac proizvodnje hrane od farme do trpeze preko sveobuhvatnog i integrisanog pristupa, sa merama koje su napravljene za formiranje Evropske Agencije za Bezbednosti Hrane. U sutini istaknuta je potreba za veom harmonizacijom nacionalnih kontrolnih sistema koji su proireni na spoljne granice Zajednice obuhvatajui i nastupajue proirivanje. Takoe, EU se zalae za regularni dijalog sa potroaima i profesionalcima u sektoru hrane kako bi ponovo bilo uspostavljeno poverenje izmeu obe strane. Bela knjiga istie potrebu da obezbedi graane sa jasnim i tanim informacijama o kvalitetu, potencijalnom riziku i sastavu hrane. Odgovornost za primenu zakonodavstva EU je podeljena izmeu nacionalnih organa pojedinanih lanica i Evropske komisije. Evropska komisija je odgovorna za ukupnu koordinaciju, inspekciju/reviziju i neophodnu zakonodavnu akciju koja ima za cilj da se osigura uniformna primena stnadarda EU u okviru Jedinstvenog evropskog trita. Komisija je takoe odgovorna i za uspostavljanje liste zemelja kojima je dato odobrenje da mogu da izvoze u EU, s tim to im se u oblasti veterinarske zatite potvruje postojanje zadovoljavajuih struktura, verifikacionih procedura i zdravstvenih standarda, a u sluaju proizvoda ivotinjskog porekla, za uspostavljanje lista priznatih firmi. Drave lanice su odgovorne za verifikaciju prihvatljivosti uvoza na granici, to ukljuuje i zahteve u vezi inspekcije i ispitivanja. lanice su odgovorne i za obezbeivanje neophodnih standarda koji se propisima EU zahtevaju u trgovini unutar Unije, a kada se radi o izvozu u tree zemlje za kontrolu uslova za proizvodnju kao i za izdavanje sertifikata. U nekim sektorima poljoprivrede, slobodno kretanje proizvoda je predmet pravila relevantnih trinih organizacija, izmeu ostalog, usaglaenost sa razliitim kvalitetom i standardima o pakovanju i oznaavanju proizvoda, zajedno sa pravilima o oznaavanju proizvoda, analizama, inspekcijom i nadzorom. Posebno se mora voditi rauna o horizontalnim pravilima o zatiti oznaka porekla i zatienim geografskim oznakama porekla. Namena ovih propisa je da se unapredi proizvodnja kvalitetnih prehrambenih artikala sa specijalnim karakteristikama koje se odnose na njihovu regiju porekla, i to naroito kada se radi o pojedinim specijalitetima tradicionalnim za datu regiju. Kao deo kompletiranja jedinstvenog trita, oznake porekla koje su registrovane zatiene su u odnosu na ostale komercijalne proizvode koje ne pokriva registracija (imitacije, lano predstavljanje, lana imena itd.). U cilju olakanja i unutranje i spoljne trgovine u sektorima veterinarske zatite, zdravlja biljaka i ishrane ivotinja, zatiuju se istovremeno javno zdravlje, zdravlje ivotinja, dobrobit ivotinja i zatita ivotne sredine, i sa druge strane vodi se rauna o oekivanjima potroaa u pogledu bezbednosti hrane, to kao imperativ namee potrebu da se u okviru EU definiu i sprovode jedinstvena pravila. Ovo zahteva da se obezbede zadovoljavajui standardi u pogledu ivih ivotinja, pripreme, rukovanja, transporta, inspekcije i marketinga ivotinjskih proizvoda. Hrana i hrana za ivotinje treba da bude bezbedna i zdrava. Zakonodavstvo EU sastoji se od niza propisa koji omoguavaju ostvarenje ovog cilja. Ovi propisi se mogu primeniti i u proizvodnom procesu i prilikom stavljanja u promet hrane i hrane za ivotinje.
133
Osnovni propisi iz oblasti hrane i hrane za ivotinje su definisani Regulativom (EC) Evropskog parlamenta i saveta br. 178/2002 od 28. januara 2002. g., kojom se definiu osnovni principi i zahtevi zakona o hrani, osnivanjem Evropskog organa za bezbednost hrane i definiu procedure iz oblasti bezbednosti hrane. Osim osnovnog propisa, zakon o hrani i hrani za ivotinje, postoje i posebni propisi koji obuhvataju razliite oblasti kao to su ishrana ivotinja, ukljuujui hranu za ivotinje sa dodatkom lekova, higijena hrane i hrane za ivotinje, zoonoze, nusproizvodi ivotinjskog porekla, ostaci pesticida i zagaivai, kontrola i iskorenjivanje bolesti ivotinja koje utiu na javno zdravlje, deklarisanje hrane i hrane za ivotinje, pesticidi, aditivi u hrani i hrani za ivotinje, vitamini, mineralne soli, mikroelementi i drugi aditivi, materije koje su u kontaktu sa hranom, kvalitet i zahtevi vezani za sastav, voda za pie, jonizacija, hrana koja se prvi put pojavljuje na tritu neke zemlje i genetski modifikovani organizmi (GMO). Zakon Zajednice o hrani i hrani za ivotinje se zasniva na principu da odgovornost subjekata, koji se bave hranom i hranom za ivotinje u svim stadijumima proizvodnje, prerade i distribucije u okviru objekata pod njihovom kontrolom, bude da obezbede ispunjenje odredbi zakona o hrani i hrani za ivotinje koje su od znaaja za njihov rad. ZAKLJUAK Uzimajui u obzir napore Srbije i Crne Gore da se prikljue Evropskoj uniji (EU) i postanu lanica Svetske trgovinske organizacije (STO), i da se tako ukljue u tokove svetske trgovine, neophodno je da donesu nove savrmene propise koji e biti usaglaeni sa meunarodnim propisima i standardima. Naalost proces usklaivanja zakonodavstva Dravne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i zakonodavstva drava lanica, sa propisima EU, je jo uvek na samom poetku. Zato je neophodno u to kraem roku redefinisati i usaglasti ranije donete Akcione planove za usaglaavanje zakonodavstva. Pri tome je neophodno imati u vidu da je i Evropska unija tokom 2004. godine izvrila znaajne izmene i saimanje svojih propisa koji e se u narednom periodu verovatno preuzimati od strane drava lanica a ne kao do sada usaglaavati. Usaglaavanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU je dugotrajan i vrlo sloen proces koji ima vie aspekata: usvajanje zakona, njihovu primenu, formiranje odgovarajuih institucija za sprovoenje propisa, modernizaciju pravosua itd. Prenoenje meunarodnih propisa i standarda nije jednostavan mehaniki zadatak. To je sloen proces koji zahteva stvaranje ili prilagoavanje neophodnih institucija i struktura, i podrazumeva fundamentalne promene odgovornosti, kako nacionalnih administrativnih i sudskih sistema, tako i novog privatnog sektora. Cilj usklaivanja je da se donesu novi ili izmene postojei propisi usklaeni sa propisima Evropske unije. Stepen usklaenosti se nee meriti brojem usaglaenih propisa, ve dokazivanjem da se oni u potpunosti i dosledno primenjuju.
134
LITERATURA
COMMISSION OF THE EUROPEAN COMMUNITIES BRUSSELS: White paper on food safety, COM (1999)719 final (2000). KLJAJI, R., PETROVI, J., RACKOV, O.: The analysis of hazard and estimation of risk in the system of food safety.Biotechnology in animal husbandry, Vol.19, br.5-6, str.30331, 2003. KLJAJI, R., NEDI, D., TEI, M.,: Znaaj i uloga veterinarske slube u sistemu bezbednosti hrane.Veterinarski urnal Republike Srpske, 4, 1/2, str.7479, (2004). OIE 71st GENERAL SESSION: Summary of the presentation of the Chair of the OIE Working Group on Animal Production Food Safety, 71 GS/FR PARIS (2003). REGULATION (EC) No 178/2002 of the European Parliament and of the Council of 28 January 2002 laying down the general principles and requirements of food law, establishing the European Food Safety Authority and laying down procedures in matters of food safety (Official Journal L 31, 01.02.2002). WHO/CDS/CSR/EPH/2002.9: Pre-harvest food safety. Report of a WHO consultation with the participation of the Food and Agriculture Organization of the United Nations and the Office International des Epizooties. Berlin, Germany (2001).
NEW DEMANDS IN PROTECTION OF ANIMALS HEALTH AND FOOD SAFETY RANKO KLJAJI, MILENKO STEVANEVI, MILAN TEI, ZORAN ALEKSI
Summary There are new challenges in protection of animal health, in chain production of food of animal origin, welfare of animals and protection of the environment. The countries in development are required to accept internationally accepted regulations, standards and procedures as a base for gaining competitiveness and becoming part of the world market. The European Union prescribed considerable number of legislative regulations that direct management of animal health, veterinary inspection and inspection of food. These measures are obligatory in all the countries that are members of EU and are also applied to the countries from the third world that export into EU. In the paper are analyzed the demands of the European Union and key measures in the field of health protection in farm raising that provide safety of food of animal origin. Key words: animal health, food safety, EU standards
135
UTICAJ NEPOVOLJNIH USLOVA ISHRANE NA KARAKTERISTIKE METABOLIKOG PROFILA KRAVA

JOSIP KRNI1, EVA PAI JUHAS, ZDENKO KANAKI2, AIDA HODI, MUHIDIN HAMAMDI IZVOD: Cilj ovog rada jeste da prikae metaboliki profil krava u laktaciji, prije i posle poroaja u uslovima neadekvatne ishrane. Ispitivanje je obavljeno na jednom farmskom uzgoju krava holtajn-frizijske pasmine. U uzorcima krvnog seruma krava u laktaciji i gravidnih 46 meseci (n=10), krava 510 dana prije telenja (n=10) i krava 15 dana nakon telenja (n=10) ispitivano je 13 biohemijskih parametara: glukoza, ukupni proteini, bilirubin, holesterol, urea, mokrana kiselina, trigliceridi, kalcijum, fosfor, vitamin A, karotin, aspartat aminotransferaza (AST) i alanin aminotransferaza (ALT). U tromesenom periodu prije ispitivanja na farmi je uginuo vei broj krava neposredno nakon poroaja. U pogledu ishrane u tom periodu ustanovljeno je da obroci kvalitativno i kvantitativno nisu zadovoljavali potrebe pojedinih kategorija krava. Na osnovu dobijenih rezultata utvreno je da u navedenim uslovima ishrane u sve 3 grupe krava postoje hiperbilirubinemija, hipotrigliciridemija, hipokalcemija, hipokarotinemija i hipoglikemija. U krvnom serumu krava nakon poroaja ustanovljeni su hipoproteinemija, hipoholesterinemija, hipovitaminemija A i poveanje aktivnosti AST. Prosene koncentracije uree u krvnom serumu krava u laktaciji i krava pred telenje su nie od fiziolokih vrijednosti, a hipofosfatinemija je ustanovljena kod krava u laktaciji. Aktivnost ALT i sadraj mokrane kiseline u krvnom serumu krava sve 3 grupe bili su unutar fiziolokih vrednosti. Imajui u vidu kompleksnost i optereenost metabolikih procesa tokom graviditeta i u periodu oko poroaja, moe se rei da dobijeni rezultati analize metabolikog profila ukazuju da u ispitivanom uzgoju krava postoje oteenja funkcionalnog stanja jetre; u visokom graviditetu i u puerperijumu ona su najee distrofine prirode. Kljune rei: krave, graviditet, laktacija, neadekvatna ishrana, metaboliki profil
Originalni nauni rad/Original scientific paper Dr Josip Krni, redovni profesor; Dr Muhidin Hamamdi, redovni profesor u penziji; Dr Aida Hodi, docent; Mr Eva Pai Juhas, vii asistent; Katedra za fiziologiju Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, BiH; 2 Zdenko Kanaki, asistent; Departman veterinarske medicine, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, SCG.
1
136
UVOD Intenzivan uzgoj krava podrazumeva to vie mleka tokom laktacije po kravi u duem nizu godina, da duina servis perioda bude u ekonomski opravdanim granicama, da krava u dvanaestoj sedmici laktacije bude ponovo steona i da meutelidbeni period ne bude dui od 380 dana. Ostvarivanje ovih proizvodno-reproduktivnih rezultata zahteva zdravu ivotinju, izbalansiranu ishranu prilagoenu dobi, kao i reproduktivnim i produktivnim karakteristikama ivotinja. Visoko reproduktivna efikasnost mlenih krava i intenzivna proizvodnja mleka, kao niz sloenih fiziolokih i metabolikih procesa, odvijaju se pod uticajem velikog broja faktora. Jedan od vanijih je ishrana. Optereenost metabolizma visokoproduktivnih krava najvie dolazi do izraaja u kasnom graviditetu i puerperijumu (Jovanovi, 2001). U odnosu na potrebe krava u poslednja dva meseca graviditeta i u ranoj laktaciji, posebno u zimskom periodu, obroci vrlo esto nisu dobro i racionalno izbalansirani, kako u pogledu izbora hraniva, tako i u odnosu na sadraj energije, proteina, suhe materije i celuloze (Jovanovi i sar., 1997; Raji i sar., 1996). Pororoaj i poetak laktacije predstavljaju stanje izrazitog stresa jer se organizam prilagoava potrebama koje proistiu iz poveane aktivnosti mlene lezde. Osnovnu karakteristiku metabolizma krava u peripartalnom periodu ine poveana potreba i potronja ugljenih hidrata, i ukoliko ih hrana ne sadri u dovoljnim koliinama, iscrpljuju se rezerve glikogena i pojaana je mobilizacija masnih kiselina (Goff and Horst, 1997; Grummer, 1993; Kovaevi i Joviin, 1996). Posledica takvog stanja je pojaano dopremanje i odlaganje metabolizovanih masnih kiselina u elijama jetre to uzrokuje pojavu masne jetre (Grummer, 1993; Jovanovi, 2001). U takvim uslovima nastaje manje ili vee naruavanje morfolokog i funkcionalnog integriteta jetre i pojavljuju se metabolike i reproduktivne bolesti, to smanjuje ekonomske efekte proizvodnih ivotinja (Jovanovi, 2001; Roche i sar., 2000). Metaboliki poremeaji se javljaju zbog neadekvatne ishrane i poremeene ravnotee (disbalansa) izmeu unetih i izluenih hranljivih materija i/ili metabolita, koji su neophodni za normalno odvijanje ivotnih i proizvodnih funkcija i procesa. Ishrana krava neadekvatno izbalansiranim obrocima utie na sadraj i koncentracije pojedinih parametara u krvi koji slue za procenu metabolikog profila visokomlenih krava (Jovanovi i sar., 1997). Veliki broj deficitarnosti subklinikog karaktera esto uzrokuje vee ekonomske gubitke zato to prolaze nezapaeno. Zbog toga poseban znaaj ima rano identifikovanje simptoma deficita, to omoguava brzo korigovanje greaka u ishrani. U tom pogledu, ispitivanje izvesnog broja biohemijskih parametara u krvnom serumu radi odreivanja metabolikog profila krava moe da poslui, ne samo u postavljanju dijagnoze, ve i u odreivanju prirode i intenziteta poremeaja u organizmu. Cilj ovog rada jeste da prikae i analizira metaboliki status (profil) krava u nepovoljnim uslovima ishrane u laktaciji, prije i nakon poroaja. MATERIJAL I METOD RADA Istraivanje je obavljeno krajem zimskog perioda na jednom veem farmskom uzgoju krava holtajn-frizijske pasmine na kojoj je neposredno nakon teljenja uginulo nekoliko grla. Na osnovu anamnestikih podataka dolo se do sledeih saznanja: u prethodnom tromesenom periodu na farmi je uginuo vei broj krava neposredno posle partusa (13 dana) uz bezuspenu terapiju; ve dui period (oko 6 meseci) krave su 137
hranjene obrokom koji se uglavnom sastojao od silae cele kukuruzne biljke, sena lucerke i smea za ishranu krava muzara ili kukuruza. Osnovni deo obroka inila je silaa, seno je davano u ogranienim koliinama, a koncentrovani deo obroka samo povremeno i u nedovoljnim koliinama. Laboratorijskom analizom obroka utvreno je da je silaa bila slabog kvaliteta i sadravala je viak buterne kiseline, a da seno lucerke ne sadri dovoljno hranljivih materija obzirom da je lucerka kasno koena (manjak proteina, viak celuloze). Analizom celokupnog obroka konstatovano je da on kvalitativno i kvantitativno ne zadovoljava potrebe pojedinih kategorija krava. Krv za laboratorijske analize uzimana je u jutarnjim satima punkcijom jugularne vene od 30 sluajno odabranih krava podeljenih u 3 grupe po 10 grla: A grupa = krave u laktaciji i gravidne 46 meseci B grupa = krave u porodilitu, 510 dana prije telenja C grupa = krave nakon telenja, 15 dana Odmah nakon uzimanja krvi odreivana je koncentracija glukoze korienjem reagens traka Dextrostix, a vrednosti su oitavane na Eyton kolorimetru. U izdvojenom krvnom serumu spektrofotometrijski su, uz korienje reagencija komercijalnih test paketa i uputstava proizvoaa (Alfapanon, Novi Sad i Milo Laboratorija, Beograd), odreeni sledei parametri: ukupni proteini, bilirubin, holesterol, urea, mokrana kiselina, trigliceridi, kalcijum, neorganski fosfor, aspartat aminotransferaza (AST) i alanin aminotransferaza (ALT). Koncentracije karotina i vitamina A u krvnom serumu odreivane su po principu metode Carr-Pricea. Rezultati ispitivanja su obraeni statistikim metodama (Weiss, 1995) i u proceni uporeivani sa referentnim podacima iz literature (Duncan i sar., 1994; Forenbacher, 1993; Meyer i sar., 1992). Statistika znaajnost meugrupnih razlika aritemtikih sredina odreena je na nivou od P<0.01 i ispitivana je Studentovim t-testom za nezavisne uzorke. REZULTATI I DISKUSIJA Vrlo je sloen uticaj ishrane na pojavljivanje metabolikih poremeaja krava dranih u velikim zapatima, kakva je bila i farma na kojoj su obavljena istraivanja. Na dotinoj farmi je tokom zimskog perioda uginulo nekoliko grla neposredno nakon raanja zdrave i vitalne teladi. Analizom ishrane nedvosmisleno je ustanovljeno da unoenje energije nije bilo dovoljno i da je bioloka vrednost obroka bila slaba. To sve govori da obroci ni kvalitativno ni kvantitativno nisu zadovoljavali potrebe pojedinih kategorija krava. Ovakvi uslovi ishrane pogoduju pojavljivanju ketoze, hipokalcemine pareze i drugih metabolikih poremeaja, a obdukcijom tri uginule krave ustanovljene su veoma izraene promene na jetri (masna jetra). Imajui u vidu navedeno, odredili smo sadraj niza biohemijskih parametara krvi krava u laktaciji i gravidnih 46 meseci (grupa A), krava nekoliko dana pred telenje (B) i krava neposredno nakon telenja (C), a statistiki obraeni rezultati prikazani su u tabeli 1. Ukupna proteinemija krava nakon telenja (C) varira izmeu 38 i 76 g/L i proseno je nia nego kod krava druge dve grupe; isto tako, srednja vrednost je nia i u odnosu na vrednosti koje su kao referentne dali drugi autori (Forenbacher, 1993; Jovanovi i sar., 1995; Meyer i sar., 1992). Sadraj serumskih proteina krava u laktaciji (A) u skladu je sa podacima koji se navode kao fizioloke vrednosti. 138
Tab. 1. Vrednosti pokazatelja metabolikog profila krava u laktaciji (A), prije (B) i nakon telenja (C) (srednja vrednost standardna greka) Tab. 1. Metabolic profile in lactating cows (A), cows before (B) and after calving (C) (mean standard error)
Parametar (Parameter) Ukupni proteini (g/L) Urea (mmol/L) Mokrana kiselina (mol/L) Trigliceridi (mmol/L) Holesterol (mmol/L) Ukupni bilirubin (mol/L) Transaminaza ALT (U/L) Transaminaza AST (U/L) Glukoza (mmol/L) Kalcijum (mmol/L) Fosfor (mmol/L) Karotin (mol/L) Vitamin A (mol/L) A 72,83 3,78 4,70 0,25 58,83 5,77 0,13 0,01 5,12 0,32 9,67 0,72 23,50 1,42 53,17 1,71 2,37 0,10 1,95 0,10 1,42 0,12 3,54 0,13 2,20 0,17 Grupa (Group) B 66,00 2,11 6,13 0,36 b 54,17 9,60 0,28 0,02 b 3,04 0,10 b 7,87 0,44 15,00 1,40 a 49,50 1,05 1,93 0,15 ab 1,98 0,05 1,90 0,09 b 2,31 0,21 a 1,12 0,09 b C 61,50 4,07 9,33 2,76 ab 52,17 5,91 0,14 0,03 ab 1,88 0,24 a 20,67 5,68 27,00 7,22 ab 191,00 67,5 1,79 0,10 a 1,88 0,14 1,92 0,33 ab 1,50 0,38 a 0,53 0,10 a
a a c b b a b c
Vrijednosti u istom redu sa razliitim slovnim oznakama razlikuju se signifikantno na nivou P<0,01. Values in the same row with different letter differ significantly at level of P<0,01.
Fizioloke vrednosti sadraja uree u krvi goveda iznose 7,1-10,7 mmol/L (Meyer i sar., 1992). Pojedinane vrednosti uremije samo 6 ispitivanih grla (od ukupno 30) u skladu su sa fiziolokim rasponom, a vrednosti ostalih 24 krava nie su od fiziolokih. To bi moglo ukazati na naruenu funkciju jetre u ureopoetskom ciklusu i eventualno zadravanje i nagomilavanje amonijaka u krvi i njegovo toksino delovanje (Forenbacher, 1993; Duncan i sar., 1994). Koncentracija mokrane kiseline u krvnom serumu sve tri ispitivane grupe krava nalazi se unutar fiziolokih vrednosti (Duncan i sar., 1994). Sadraj triglicerida u krvnom serumu svih 30 krava varirao je u rasponu od 0,08 do 0,4 mmol/L, a prosene vrednosti u sve tri grupe su nie od 0,34 mmol/L koja se navodi kao fizioloka (Forenbacher, 1993). Ovakav hipotrigliciridemijski nalaz u uslovima kvalitativno i kvantitativno neizbalansirane ishrane, posebno u uslovima negativnog energetskog bilansa, ukazuje na pojaanu lipomobilizaciju, remeenje prenosa masti izmeu jetre i masnog tkiva, zadravanje i nagomilavanje triglicerida u jetri (Duncan i sar., 1994; Kovaevi i Joviin, 1996) i vodi nastanku masne infiltracije i degeneracije jetre (Meyer i sar., 1992). Navedene promene su zapaene i pri obdukciji 3 uginule ivotinje. Srednje vrednosti koncentracije holesterola sve tri grupe krava meusobno se statistiki znaajno razlikuju (P>0,01). U literaturi se navodi da je koncentracija holesterola u proseku znaajno smanjena u krvi krava sa hepatopatijom i u saglasnosti je sa stepenom zamaenja jetre, a promene mogu da ukazuju na poremeaj funkcije jetre u odnosu na smanjenu sintezu i/ili izluivanje holesterola (Forenbacher, 1993; Grumer, 1993; Jovanovi i sar., 1997; Kovaevi i Joviin, 1996). Fizioloke vrednosti ukupne bilirubinemije visokomlenih krava imaju iroke varijacije: 1,2-8,55 mol/L (Forenbacher, 1993; Jovanovi i sar., 1997; Meyer i sar., 1992). 139
Smatra se da je poveanje bilirubinemije u peripartalnom periodu krava do 7 mol/L fizioloka pojava. Rezultati dobijeni u naem istraivanju, svedeni na prosene vrednosti, govore da je u sve tri grupe krava prisutna hiperbilirubinemija; najizraenija je u grupi tek oteljenih krava (C). Bilirubinemija do 8,55 mol/L oznaava poremeaj funkcije jetre ili hemolitiki proces, dok su komncentracije iznad 8,55 mol/L uvek znak patolokih promena u jetri (Forenbacher, 1993; Jovanovi i sar., 1997; Meyer i sar., 1992). Prosene vrednosti transaminaze ALT u krvnom serumu sve tri ispitivane grupe krava nalaze se u okvirima referentnih vrednosti; u serumu krava pre telenja (B) aktivnost ALT je signifikantno (P<0,01) nia nego u serumu krava u laktaciji (A). Aktivnost ALT goveda bitno se ne menja pri oteenjima hepatocita (Forenbacher, 1993; Meyer i sar., 1992). Pojedinane vrednosti transaminaze AST u serumu krava u laktaciji (A) i pre telenja (B) varirale su u rasponu izmeu 45 i 59 U/L, to je unutar fiziolokih vrednosti (Jovanovi i sar., 1997; Meyer i sar., 1992). Meutim, aktivnost AST u serumu deset krava nakon telenja (C) proseno je iznosila 191 U/L to je znatno iznad fiziolokih vrednosti, a poveanje AST uz hiperbilirubinemiju ukazuje da kod krava postoje funkcionalna oteenja hepatocita razliitog stepena (Forenbacher, 1993; Meyer i sar., 1992). Koncentracija glukoze u krvi krava grupe A varirala je u raponu od 2,07 do 2,75 mmol/L i proseno je signifikantno vea nego u krvi krava nakon telenja. Ustanovljene vrednosti glikemije nie su od onih koje se u literaturi navode kao fizioloke (Forenbacher, 1993; Jovanovi i sar., 1997; Meyer i sar., 1992). Fizioloka variranja nivoa kalcijuma u krvnom serumu visokomlenih krava iznose izmeu 2,2 i 3,0 mmol/L (Jovanovi i sar., 1997; Meyer i sar., 1992). U sve tri grupe ispitivanih krava ustanovljena je hipokalcemija (vrednosti su nie od 2 mmol/L); prosena vrednost je najnia u grupi krava nakon telenja (C). Koncentracija anorganskog fosfora u krvnom serumu krava u laktaciji (grupa A) je nia u odnosu na vrednosti koje se navode kao fizioloke (Jovanovi i sar., 1997; Meyer i sar., 1992). Sadraj vitamina A i karotina u krvnom serumu svih 30 ispitivanih krava u uslovima neizbalansirane ishrane, kakvi su bili na farmi, mnogo su nie nego to smo ustanovili u ranijem istraivanju na jednoj farmi visokomlenih krava gde su vladali mnogo povoljniji uslovi dranja i ishrane (Krni i sar., 1997).
ZAKLJUAK
Na osnovu dobijenih rezultata utvreno je da u sve 3 grupe krava postoje hiperbilirubinemija, hipotrigliciridemija, hipokalcemija, hipokarotinemija i hipoglikemija. U krvnom serumu krava nakon poroaja ustanovljeni su hipoproteinemija, hipoholesterinemija, hipovitaminemija A i poveanje aktivnosti AST. Prosene koncentracije uree u krvnom serumu krava u laktaciji i krava pred telenje su nie od fiziolokih vrednosti, a hipofosfatinemija je ustanovljena kod krava u laktaciji. Aktivnost ALT i sadraj mokrane kiseline u krvnom serumu krava sve 3 grupe bili su unutar fiziolokih vrednosti. Imajui u vidu kompleksnost i optereenost metabolikih procesa tokom graviditeta i u periodu oko poroaja, moe se rei da dobijeni rezultati analize metabolikog profila ukazuju da u ispitivanom uzgoju krava postoje oteenja funkcionalnog stanja jetre; u visokom graviditetu i u puerperijumu ona su najee distrofine prirode.
140
LITERATURA
DUNCAN J.R., PRASE W.K., MAHAFFEY A.E.: Veterinary Laboratory Medicine: Clinical Patology. Iowa State University Press, Ames (1994). FORENBACHER S.: Klinika patologija probave i mijene tvari domaih ivotinja. Svezak II, Jetra. Hrvatska Akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb (1993). GOFF J.P.; HORST R.L.: Physiolodical changes at parturation and their relationship to metabolic disorders. J. Dairy Sci., 80, 12601268 (1997). GRUMMER R.R.: Etiology of lipid-related metabolic disorders in periparturient dairy cows. J. Dairy Sci., 76, 38823896 (1993). JOVANOVI J.M., RAJI I., PETERAC V., REV D., OKREVSKI S.: Parametri krvi visoko steonih i tek oteljenih krava hranjenih obrocima razliitog sastava. Vet. Glasnik, 51(56) 231244 (1997). JOVANOVI R.: Ishrana i produktivne bolesti domaih ivotinja. Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, SYMBOL, Novi Sad (2001). KOVAEVI MIRA, JOVIIN M.: Peripartalni period kod visoko-mljenih krava muzara: neesterifikovane masne kiseline i trigliceridi u odnosu na pojavu masne jetre. Vet. Glasnik, 50 (7 8) 453462 (1996). KRNI J., VALI JAGODA, JAKI-DIMI DOBRILA, MARII L.: Dinamika promena koliine karotina i vitamina A u krvi krava posle poroaja. Vet. Glasnik 51 (56) 245251 (1997). MEYER J.D., COLES H.E., RICH J.L.: Veterinary Laboratory Medicine: Interpretation and Diagnosis. W.B. Saunders Company, Philadelphia (1992). RAJI I., JOVANOVI J.M., REV D., OKREVSKI S.: Sastav obroka i uestalos pojavljivanja ketoze visoko-mlenih krava. Vet. Glasnik, 50 (910) 727734 (1996). ROCHE J.F., MACKRY D., DISKIN M.D.: Reproductive menagement of postpartum cows. Animal Reproduction Science, 6061, 703712 (2000). WEISS N.A.: Introductury Statistics. Fourth edition. Addisin-Wesley Publishing Company Inc., USA (1995).
THE METABOLIC PROFILE OF COWS IN THE CONDITIONS OF INADEQUATE NUTRITION JOSIP KRNI, EVA PAI JUHAS, ZDENKO KANAKI, AIDA HODI, MUHIDIN HAMAMDI Summary The aim of this study is to establish metabolic profile in cows in lactation and in the peripartal period under conditions of inadequate nutrition. Thirteen biochemical parameters were measured: glucose, total proteine, bilirubine, cholesterol, urea, uric acid, tryglicerides, calcium, phosphor, vitamin A, carotene and aspartate and alanine aminotranspherase activity (AST and ALT) in blood serum of lactating cows (n=10), cows before calving (n=10), and cows after parturation (n=10). 141
In a 3 months period bafore the experiment at the farm, a rather high number of cows died after calving. By the results of food analysis, the rations did not meet qualitatively and quantitatively requirements of certain categories of cows. Under conditions of the diet regime mentioned above and based on the obtained results, the following was established: hyperbilirubinaemia, hypotrygliceridaemia, hypocalcaemia and hypocarotenaemia (in all 3 groups); hypoproteinaemia, hypocholesterinaemia, hypovitaminaemia A and increased AST activity (cows after calving). The average urea concentrations in blood serum of lactating cows and cows before parturation were decreased in comparison to the physiological values, and hypophosphataemia was found in lactating cows. ALT activity and uric acid levels in blood serum of all the three groups were in the physiological range. Regarding the complexity and high requirements of the metabolic processes during the pregnancy and the peripartal periods, it can be concluded that results of metabolic profile analysis indicate that under investigated conditions of cattle breeding there are damages to the functional status of the liver; in the advanced pregnancy and in the puerperium these changes are most often of the dystrophic nature. Key words: cows, pregnancy, lactation, inadequate nutrition, metabolic profile
142
PARAZITI DIVLJEG ZECA (Lepus europaeus) I PREPELICE (Coturnix coturnix) U BAKOJ

VESNA LALOEVI, DUAN LALOEVI, STANISLAV SIMIN, IVAN KOVA1 IZVOD: Crevni paraziti mogu znaajno uticati na slabljenje zdravstvenog stanja divljai i time smanjiti njihovu brojnost u lovitu. Cilj naeg istraivanja bio je utvrivanje crevnih parazita kod 57 fekalnih uzoraka divljeg zeca i 37 uzoraka prepelice odstreljenih tokom lovne sezone 2003. godine, u Bakoj. Ispitivanje je pokazalo da se oociste kokcidija iz roda Eimeria nalaze kod 70,2% zeeva, a veina je imala udruenu infekciju sa Trichuris leporis i Trichostrongylus retortaeformis. Kod ispitanih prepelica, naene su kokcidije iz roda Eimeria kod 13,5% ptica a kod 18,9% naene su cestode iz roda Hymenolepis. Kod 10,8%, u gornjim partijama creva naene su nematode iz roda Heterakis. Rezultati ukazuju da je neophodno praenje zdravstvenog stanja divljai radi odravanja populacije na zadovoljavajuem nivou i razvoja lova i lovnog turizma u naoj zemlji, koji je poslednjih godina u stagnaciji. Kljune rei: zec, prepelica, crevni paraziti UVOD Izuavanje parazitskih oboljenja divljai na lovnim terenima Vojvodine zapoelo je ezdesetih godina prolog veka, kada je zapaena velika rairenost brojnih parazita, koji izazivaju slabljenje prirodne otpornosti i zdravstvenog stanja ivotinja, kao i plodnost i tok graviditeta, to moe dovesti do poremeaja brojnosti i kvaliteta divljai (Jovanovi i Orli, 2003). Naroito negativno paraziti utiu na mlade jedinke, dok se sa starou domaina, uspostavlja ravnotea u odnosu domain parazit. Kod starijih jedinki invadiranost parazitima prolazi subkliniki a tek poremeaj ravnotee domain parazit dovodi do kliniki izraene parazitoze. Cilj ovog rada je ispitivanje parazita divljih zeeva i prepelica odstreljenih u toku 2003. godine na teritoriji Bake, u Zapadno-bakom i Juno-bakom okrugu. MATERIJAL I METOD RADA Ispitivanje prisustva parazita uraeno je na 57 divljih zeeva koji potiu iz lovita Baki Monotor, Kupusina, Svilojevo, Srbobran i Kovilj, i 37 prepelica, odstreljenih na podruju LD Fazan u Srbobranu, tokom 2003. godine. U radu su koritene standardne
1
Dr.sc.med Vesna Laloevi, docent, Dr.sc.med Duan Laloevi, vanredni profesor, Ivan Kova, student, Stanislav Simin, student, Poljoprivredni fakultet, Departman za veterinarsku medicinu, Novi Sad
143
parazitoloke metode: koproloki pregled fecesa metodom koncentracije jaja helminata po Lerintzu, (Lepe, 1985) sekcija creva, prosvetljavanje helminata u laktofenolu i mikroskopska morfoloka analiza. Ispitivanja su sprovedena u Laboratoriji za parazitologiju, Departmana veterinarske medicine, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. REZULTATI Mikroskopskim pregledom 57 uzoraka stolice zeeva odstreljenih na podruju Zapadno-bakog (Baki Monotor, Kupusina i Svilojevo) i Junobakog okruga (Srbobran, Kovilj) metodom koncentracije jaja helminata po Lerintz-u, naeni su paraziti kod 40 (70,2%) ivotinja. Kod 12 (30% ) pozitivnih uzoraka naene su samo nesporulisane oociste iz roda Eimeria. Kod 28 (70%) ivotinja u uzorcima stolice naene su oociste kokcidija iz roda Eimeria i jaja nematoda, i to: kod 18 (45%) u preparatu sa oocistama kokcidija naena su i jaja Trichuris leporis a kod 9 (22,5%) naena je udruena infekcija kokcidija sa Trichostrongylus retortaeformis. U samo jednom uzorku (2,5%) naena su sva tri parazita. U zavisnosti od lokaliteta odstreljene divljai, prevalencija parazitske infekcije u populaciji divljeg zeca kretala se od 60% u Bakom Monotoru do 100 % u Kovilju. U tabeli 1. prikazana je geografska distribucija parazita zeeva.
Tabela 1. Geografska distribucija crevnih parazita kod divljih zeeva
Table 1. Geographic distribution intestinal parasites of hares

Lokalitet Location Baki Monotor Kupusina Svilojevo Srbobran Kovilj Ukupno / Total Eimeria spp. 6 07 10 15 02 40 Trichostrongylus retortaeformis 1 5 3 1 10 Trichuris leporis 4 2 3 8 1 18 Bez parazita Without parasites 4 4 5 4 17 Broj izlovljenih Total hunting 10 11 15 19 02 57
U uzorcima stolice uzetim od 37 prepelica, naene su kokcidije iz roda Eimeria kod 5 ptica (13,5%). Identifikacija vrste raena je samo do nivoa roda, na osnovu morfologije oocista, Sekcijom creva, kod 7 ptica (18,9%) naene su cestode iz roda Hymenolepis. Paraziti su bili prisutni u donjim partijama debelog creva, prosean broj pantljiara kretao se oko 8, prosena duina adulta iznosila je 12,5 cm, a irina 2 mm. Skoleks nema rostelum ni kukice, ve samo etiri dobro razvijene pijavke. lanci su trapezoidnog oblika. Polno zreli lanci sadre tri testisa i jedan centralno poloeni ovarijum. Jaja su ovalna, krupna, sadre tri para kukica. U gornjim partijama tankog creva pronaene su kod 4 ptice, (10,8%) nematode iz roda Heterakis. Prosean broj mujaka i enki ove nematode iznosio je 10. Mujaci su duine oko 10 mm, a enke oko 15 mm. Telo se na zadnjem kraju suava, kutikula je popreno-prugasta, a jednjak se zavrava bulbusom. Jaja su ovalna, neembrionisana. U gornjim partijama tankog creva pronaene su kod 4 ptice, (10,8%) nematode iz roda Heterakis. Prosean broj mujaka i enki ove nematode iznosio je 10. Mujaci su 144
duine oko 10 mm, a enke oko 15 mm. Telo se na zadnjem kraju suava, kutikula je popreno-prugasta, a jednjak se zavrava bulbusom. Jaja su ovalna, neembrionisana. DISKUSIJA Prema ranijim istraivanjima Jovanovia i Orlia (Jovanovi i Orli, 2003) u otvorenim lovitima broj invadiranih zeeva gastrointerstinalnim parazitima kree se od 28 do 62% zavisno od terena i godine. Najee je nalaen Trichostrongylus retortaeformis (26%), zatim Trichuris spp. (16%) i Cysticercus pisiformis (11%). Istovremeno je nalaeno kod pojedinih jedinki 23 vrste parazita uz obavezno prisustvo kokcidija kod mladih ivotinja. U naem uzorku naene su nematode Trichuris leporis i Trichostrongylus retortaeformis. Cysticercus pisiformis nije naen ni u jednom uzorku. U naem ispitivanju kod 12 (30%) pozitivnih uzoraka naene su samo nesporulisane oociste iz roda Eimeria. Najvei broj infestiranih ivotinja imao je udruenu infekciju. Kod 28 (70%) pozitivnih ivotinja naene su oociste kokcidija iz roda Eimeria i jaja nematoda, i to: kod 18 (45%) u preparatu sa oocistama kokcidija naena su i jaja Trichuris leporis a kod 9 (22,5%) je naena udruena infekcija kokcidija sa Trichostrongylus retortaeformis. U samo jednom uzorku (2,5%) naena su sva tri parazita. Prisustvo ovih kokcidija kod divljeg zeca, naroito kod mladih jedinki, moe da uzrokuje znaajne sezonske gubitke naroito u vlanim godinama (Tambur i sar. 1997). Jovanovi i Tarasenko (Jovanovi i Tarasenko, 1983.) utvrdili su da je svega 3% pregledanih mladih zeeva slobodno od invazije kokcidijama, dok je kod starijih zeeva vei za vie od dva puta (7,6%). Isti autori navode da se broj naenih vrsta kokcidija kree od 48 i da su pojedine jedinke invadirane istovremeno sa vie vrsta. Prema podacima Davidsona (Davidson at all. 1993) na Floridi se kod 30% prepelica registruju paraziti, i to najee cestoda Railletina spp., i nematoda Heterakis bonasae. Prema podacima Otify-a, (Otify, 1996) kod preplica u Egiptu, registrovane su dve vrste cestoda, Raillietina echinobotrida i Choanotaenia infundibulum. Kod prepelica u Kaliforniji (Moore at Freehling,1987) prevalenca parazita iznosi 5%, a viaju se cestode Rhabdometra odiosa i Davainea sp. i nematode iz rodova Heterakis i Capillaria. Prema podacima u dostupnoj literaturi vrlo retko se sreu cestode iz familije Hymenolepididae, (Koroglu at Tasan, 1996) koje su zastupljene u naem istraivanju kod 18,7% pregledanih prepelica dok je uestalost nalaza nematode Heterakis sp. i kokcidija, slian kao i kod drugih autora. ZAKLJUAK Ovim istraivanjem potvreno je da je zastupljenost kokcidija iz roda Eimeria kod divljeg zeca u Bakoj, vrlo visoka. Znaajne pato-anatomske promene na sluznici creva nisu bile uoljive sem kod jae zaraenih jedinki, gde je ustanovljena hiperemija sluznice. Najee nalaeni helminti su: Trichuris leporis i Trichostrongylus retortaeformis a nenalaenje, ranije esto vianog, Cysticercus pisiformis, moe se objasniti time to se veina lovakih pasa uredno tretira antihelminticima, ime se prekida lanac infekcije u prirodi. Poslednjih godina, zbog smanjenja brojnosti prepelica tokom selidbenog puta kroz Italiju, gde ih love mreama, kao i zbog upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi i kosaica za travu, njihov broj je rapidno smanjen, a poto tome mogu doprineti i brojni paraziti koji se kod njih viaju a koji smanjuju optu otpornost i plodnost, neop-
145
hodno je ispitati parazitoloko stanje veeg broja ptica iz razliitih delova Vojvodine, i stei pravi uvid u njihovu brojnost i zdravstveno stanje. U cilju poveanja brojnosti divljeg zeca i prepelice u Bakoj, a time i razvoja lovstva i lovnog turizma, neophodno je kontinuirano pratiti zdravstveno stanje ovih ivotinja, da bi se brojnost populacije odrala na zadovoljavajuem nivou. Time bi se doprinelo i razvoju lova i lovnog turizma, koji je poslednjih godina u naoj zemlji u stagnaciji. LITERATURA
DAVIDSON, W.R., KELLOGG, F.E., DOSTER, G.L.: Seasonal trends of healminth parasites of bobwhite quail, J Wildl Dis. 16(3): 567375 (1980) JOVANOVI, V., ORLI D.: ovek i priroda, Zarazna i parazitarna oboljenja ljudi i ivotinja u Vojvodini, urednik Dragia Popovi, Matica Srpska, Univerzitet u Novom Sadu, str. 281284 (2003) JOVANOVI, V., TARASENKO, B.: Uticaj starosti na stepen invadiranosti zeeva kokcidijama, Vet gl 7:, str. 529554 (1983) KOROGLU, E., TASAN, E.: Distribution of helminthes in quails (Coturnix coturnix) and patridges (Alectoris graeca) in the vicinities of Elazing and Tunceli, Turk J Vet Animal Sci, (20), 241249 (1996) LEPE, T.: Praktikum iz parazitologije, Medicinski fakultet novi Sad, (1985) MOORE, J., FREEHLING, M.: Helminths of California quail and mount quail in western Oregon. J Wildl Dis. 25(3); 422424 (1989) OTIFY, Y.Z.: Tapeworms of quails (Coturnix coturnix) in Egypt. J Egypt Soc Parasitol; 19(1): 8184 (1989) TAMBUR, Z., KULII, Z., IVETI, V., MALIEVI, .: Patoloko-mofoloke promene kod kunia vetaki inficiranih crevnim kokcidijama. Vet gl 56, str. 201304, (1997)
PARASITES OF HARES (Lepus europeaus) AND QUAILS (Coturnix coturnix) IN BACKA REGION VESNA LALOEVI, DUAN LALOEVI, STANISLAV SIMIN, IVAN KOVA Summary Hares and quails carried many intestinal parasites. In our region we examined 57 fecal samples from hares and 37 from quails, huntered in the northern part of country, in the Vojvodina region. In our investigation we registered oocysts of Eimeria spp. in 70% samples. We also registered intestinal helmints: Trichuris leporis in 45% and Trichostrongylus retortaeformis in 22,5% in the same samples. We registered Eimeria spp. in 13,5% quails. After dissection of small intestine, it was discovered that 18,9% quails had cestodes from genus Hymenolepis and 10,8% had nematodes Heterakis gallinarum. Key words: hare, quail, intestinal parasites 146
USPENOST TERAPIJE FIBRILACIJE PRETKOMORA KOD PASA I MAAKA

LJUBICA SPASOJEVI1, DRAGIA TRAILOVI2 IZVOD: Fibrilacija pretkomora je najee dijagnostikovana aritmija u klinikoj praksi pasa i maaka. Kod fibrilacije pretkomora ne postoji normalna koordinirana elektrina aktivnost pretkomora, a depolarizacije na nivou komora su veoma brze i iregularnog ritma. Fibrilacija pretkomora se javlja u dve forme: primarna i sekundarna. Uspenost terapije atrijalne fibrilacije zavisi od postavljanog cilja. Cilj kod primarne atrijalne fibrilacije je konverzija u sinusni ritam srca, a kod sekundarne atrijalne fibrilacije je da se ventrikularni ritam uspori. Uspenosti terapije ove aritmije doprinosi adekvatni tretman srane insuficijencije, tonus autonomnog nervnog sistema i koncentracija kalijuma u serumu. Kljune rei: fibrilacija pretkomora, terapija, pas, maka. UVOD Atrijalna fibrilacija predstavlja supraventrikularni poremeaj koga karakterie postojanje brojnih mikrofokusa miokarda pretkomora, koji imaju ulogu ektopinih fokusa i aktiviraju (depolarizuju) miokard pretkomora. Svaki od ovih ektopinih mikrofokusa deluju relativno nezavisno. Ventrikularni miokard se aktivira pri veoma brzoj frekvenciji i pri iregularnim intervalima. Postojanje ove disritmije kod pasa i maaka obino je povezano sa postojanjem ozbiljnog oboljenja srca, pa i sa postojanjem slabosti srca. Zato se terapija ove aritmije ne svodi samo na izbor antiaritmika. Pojam i mehanizam nastanka Atrijalnu fibrilaciju prouzrokuju brojni mali reentri putevi koji stvaraju veoma brzu i neorganizovanu depolarizaciju miokarda na nivou pretkomora. Frekvencija depolarizacije na nivou pretkomora kod atrijalne fibrilacije obino prelazi 500 depolarizacija u minuti. Ovakve depolarizacije kontinuirano bombarduju AV junkcionalno tkivo. AV vor ima ulogu filtra jer ne proputa sve depolarizacije do komora. Ako bi sve depolarizacije nastale na nivou pretkomora dole do komora, proizvela bi se ventrikularne fibrilacija. Ukupan broj impulsa koji dostiu komore primarno zavisi od refraktornog perioda AV vora, a u manjem obimu od njegovih karakteristika sprovodljivosti elektrinih impulsa. Ove varijable su znaajno pod uticajem tonusa autonomnog nervnog sistema.
Pregledni rad (Review paper) Mr. Ljubica Spasojevi, asistent, Departman za veterinarsku medicinu Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2 Dr. Dragia Trailovi, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine Beograd
1
147
Etiologija U klinikoj praksi ova aritmija predstavlja najee dijagnostikovani poremeaj ritma kod pasa. Obino se radi o psima koji imaju ozbiljno oboljenje srca (sekundarna fibrilacija pretkomora). Oboljenje koje je najee u pitanju je dilatativna kardiomiopatija i ozbiljna mitralna regurgitacija. Razlog zbog ega se ova aritmija javlja najee u ovakvim situacijama je taj to atrijalna fibrilacija zahteva odreenu povrinu ili masu pretkomora za irenje. Kod maaka se ova aritmija ne dijagnostikuje tako esto kao kod pasa, ali je njena pojava uvek praena ozbiljnim poveanjem bar jedne od pretkomora. Posledino, razvoj atrijalne fibrilacije kod maaka je veoma lo prognostiki znak. Primarna atrijalna fibrilacija je retko oboljenje koje se deava kod velikih rasa pasa koji uopte nemaju ili imaju blag stepen sranog oboljenja. Klinika slika i EKG dijagnoza Psi i make sa sekundarnom atrijalnom fibrilacijom su esto u sranoj insuficijenciji. U sluaju srane insuficijencije, tonus simpatikusa u organizmu, a time i prema AV voru je visok, dok je tonus parasimpatikusa (vagusa) nizak. Zato je u sluaju postojanja sekundarne fibrilacije pretkomora ventrikularna frekvencija visoka, obino izmeu 180 i 240/minuti kod pasa i vea nego 220/minuti kod maaka. U sluaju primarne atrijalne fibrilacije, pacijent nije u sranoj insuficijenciji, tako da je tonus simpatikusa nizak, a tonus parasimpatikusa visok. Posledino, ventrikularna frekvencija kod ovih pasa se kree od 100- 140/minuti. Velike rase pasa izgleda da razviju primarnu atrijalnu fibrilaciju spontano. Veina pasa sa primarnom atrijalnom fibrilacijom, nema u osnovi nikakvo oboljenje srca, dok neki mogu da razviju dilatativnu kardiomiopatiju. Auskultacijom se kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom moe utvrditi postojanje veoma nepravilnog ritma srca. Auskultacija nija patognomonina za atrijalnu fibrilaciju. Druge aritmije, naroito ventikularna tahiaritmija, mogu dati slian auskultatorni nalaz, pa se moe pogreno predpostaviti da se radi o atrijalnoj fibrilaciji. Srani tonovi koji se uju kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom su prvi, drugi i trei srani ton. etvrti srani ton ne moe da se uje pri atrijalnoj fibrilaciji zato to nema sistole pretkomora (kontrakcije pretkomora). Pored auskultatornih abnormaliteta, pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom takoe imaju abnormalnosti pulsa. Ovo se obino opisuje kao pulsni deficit, ali pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom takoe imaju puls koji varira po intenzitetu. Ovo se deava zbog brzog iregularnog sranog ritma. Snaga femoralnog pulsa zavisi od dijastolnog intervala koji mu prethodi. Pulsni udar kojem prethodi veoma kratak dijastolni interval punjenja srca izostaje (pulsni deficit), zato to je punjenje tako slabo da komore nemaju ta da ejektuju. Drugi otkucaji imaju dui dijastolni interval koji im prethodi, rezultirajui u dobrom punjenju komora i dobrom pulsu. Izmeu ovih krajnosti, postoje pulsni talasi koji su izmeu po svom intenzitetu. EKG nalaz: 1. Iregularan ventrikularni ritam razliite frekvencije, zavisno od tipa fibrilacije pretkomora (primarna ili sekundarna), postojanja oboljenja AV vora, korienih lekova.
148
2. Ne postoje P talasi, povremeno osnovna linija elektrokardiograma pokazuje veoma fino talasanje, koje su oznaeno kao fibrilatorni talasi. esto se meutim, ovakvi fibrilatorni talasi ne pojavljuju. 3. QRS kompleksi su supraventrikularni po svom poreklu tako da njihov izgled ima normalnu morfologiju. Ako meutim postoji i bolest ventrikularnog miokarda, javlja se irok QRS kompleks i promene ST segmneta mogu da budu prisutne. Hemodinamske posledica fibrilacije pretkomora Pojava atrijalne fibrilacije ima za posledicu gubitak sistole pretkomora i zato se smanjuje punjenje komora u kasnoj dijastoli. Kod pasa, ovo dovodi do smanjenja sistolnog i minutnog volumena srca, sa rezultirajuim poveanjem dijastolnog pritiska leve komore. esto se deava da se kliniko stanje pacijenata pogorava kada zapone atrijalna fibrilacija zbog ovakvih promena u hemodinamici. Krai dijastolni interval punjenja pri viim frekvencijama srca rezultira u smanjenju punjenja komora, a time i redukciji minutnog volumena srca. Naravno, suprotno moe takoe da bude tano. Minutni volumen srca se izraunava mnoenjem sistolnog volumena i srane frekvencije. Zato smanjenje srane frekvencije kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom moe takoe da dovede do smanjenja minutnog volumana srca. Potrebno je razmotriti i koncept potronje kiseonika od strane miokarda u razumevanju razvoja i tretmana sranih oboljenja. Miokard uvek potroi sav kiseonik koji mu je isporuen preko koronarnih arterija. Jedini nain da vie kiseonika bude isporueno srcu je preko poveanja koronarnog krvotoka. Zato se koronarne arterije dilatiraju kao odgovor na vazodilatatorne supstance proizvedene od strane metabolizma miokarda. Brze frekvencije su naroito tetne, jer poveavaju potrebu miokarda za kiseonikom, dok ograniavaju period dijastole, kada se deava punjenje srca i veina koronarnog krvotoka. Ovakvo stanje s jedne strane dovodi do pogoranja aritmije, a sa druge strane do smanjenja minutnog volumena srca i arterijskog krvnog pritiska. Kliniko iskustvo veterinara kod pacijenata sa fibrilacijom pretkomora je takvo da ostvarivanje smanjenja srane frekvencije nema za rezultat kliniko pogoranje kod pacijenata ve poboljanje. Terapija Konverzija fibrilacije pretkomora u sinusni ritam bi bila idealna.Kod pasa koji imaju atrijalnu fibrilaciju, bez ili sa malim stepenom sranog oboljenja i normalnom ili umereno uveanom levom pretkomorom (primarna atrijalna fibrilacija) kliniar mora da odlui da li da konvertuje atrijalnu fibrilaciju u sinusni ritam. Pretvaranje atrijalne fibrilacije u sinusni ritam moe da se ostvari hinidinom ili elektrokonverzijom. Hinidin se koristi u dozama od 12,5 mg/kg svakih 6h do 20 mg/kg svakih 2h, p/o, zavisno od pacijenta i odgovor prevoenja atrijalne fibrilacije u sinusni ritam se deava pri razliitim dozama hinidina, to je individualna karakteristika pacijenata. Neeljeni efekti upotrebe hinidina odnose se na njegovu toksinost, a karakteriu se pojavom slabosti, ataksije i napada. Napadi koji se javljaju kod pasa nestaju nakon i/v aplikacije diazepama. Kod pasa nije zabeleeno produenje QT intervala ili trajanja QRS kompleksa pre pojave ozbiljnijih znakova toksinosti, kao to je to sluaj kod ljudi. Elektro (DC) kardioverzija podrazumeva aplikaciju transtorakalnog elektrinog oka koji se primenjuje u odreeno vreme sranog ciklusa, odnosno uporedo sa QRS komple149
ksom na ekg-u. Elektrina kardioverzija zahteva posedovanje odreene opreme, ekipe i izvoenje u anesteziji. Moe se eventualno pokuati konverzija kod svesnih ivotinja (bez anestezije) kada se primenjuje mala jaina struje za elektrini ok (10J). Meutim, veina elektrokonverzija zahteva intenzitete struje od 100250J. Nakon uvoenja psa u anesteziju, ivotinja se postavlja u leei leni ili sternalni poloaj. Pripremi se regija grudnog koa gde e se izvesti elektrokonverzija brijanjem obe strane grudnog koa psa od 57 interkostalnog prostora, na sredini izmeu torakalnog dela kime i sternuma. Defibrilator se postavi iznad ovog regiona i zapone se sa jainom struje od 50J, pri emu se istovremeno snima ekg. Ako je ova jaina struje nedovoljna za konverziju, primenjuje se dalje poveanje jaine struje za 50J, dok ne doe do konverzije u sinusni ritam. Psi koji su uspeno prevedeni u sinusni ritam ili pomou hinidina ili pomou elektrokonverzije mogu da ostanu u sinusnom ritmu ili ponovo razvijaju atrijalnu fibrilaciju nakon nekoliko asova ili meseci. Kod pasa koji su ponovo razvili atrijalnu fibrilaciju, preporuuje se hronina terapija sa hinidinom (816 mg/kg na 8h) ili se koristi kombinacija hinidina i digoksina. Sa primenom lekova se poinje na 23 dana pre ponovne konverzije i nastavlja se nakon uspeno izvedene konverzije. Zabeleena je pojava ventrikularnih fibrilacija kod pasa kojima je davan hinidin pri ponovnoj konverziji. Pacijenati koji imaju ozbiljno oboljenje srca ili ozbiljno uveanje leve pretkomore ne mogu da se prevedu u sinusni ritam. Lekovi koji produavaju refraktorni period AV vora i usporavaju provoenje elektrinog impulsa smanjuju broj atrijalnih fibrilacija koje se provode do komora kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom. Na taj nain se postie cilj kod ove grupe pacijenata, odnosno postie se smanjenje srane frekvencije. Digoksin, -adrenergini blokatori (atenolol, propranolol, karvedilol, metoprolol) i diltiazem se najee koriste u ovu svrhu. Digoksin poveava tonus vagusa na AV junkcionalno tkivo. inei to, on poveava refraktorni period AV vora i produava provodljivost elektrinog impulsa kroz AV vor. Krajnji rezultat ovakvih deavanja je nekoliko atrijalnih depolarizacija koje dostiu komore. -adrenergini blokatori obavljaju slian zadatak preko smanjenja simpatikusne stimulacije AV spoja. Zato to AV junkcionalno tkivo depolarizuje preko kalcijumovih kanala, blokatori kalcijumovih kanala takoe produavaju period sprovodljivosti i refraktorni period ovog regiona. Kod veine pacijenata koji imaju ozbiljno oboljenje srca u osnovi, najpre se daje digoksin. Digoksin nije najefikasniji lek u smanjenju srane frekvencije kod atrijalne fibrilacije, ali moe da bude efikasan i nema negativno inotropna svojstva. Digoksin predsatvlja veoma slab pozitivno inotropni lek, dok -adrenergini blokatori i blokatori kalcijumovih kanala, kada se koriste u malim dozama nemaju izraene negativno inotropne efekte. Meutim digoksin se i dalje koristi inicijalno u pokuaju da se smanji ventrikularna frekvencija. Efekti digoksina na ventrikularnu frekvenciju kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom su veoma varijabilni. Kod nekih pacijenata ovaj lek nema nikakav efekat. Kod nekih pacijenata srana frekvencija se brzo smanjuje sa 200 do 240/min na 140-160/min. Veina pacijenata, meutim, pokazuje odgovor koji se nalazi u sredini ova dva ekstremna odgovora, sa ventrikularnom frekvencijom koja se smanjuje za 10-30/min. Kod onih pacijenata kod kojih nema efekta na davanje digoksina ili je u pitanju umeren odgovor, potrebno je u terapiji dodati -adrenergine blokatore i blokatore kalcijumovih kanala (-adrenergine blokatore i blokatore kalcijumovih kanala ne treba da se koriste zajedno). Veina iskustava u veterinarskoj kariologiji ju leanju atrijalne fibrilacije je sa lekovima propranolol i diltiazem. Propranolol se inicijalno koristi u dozi od 0,1mg/kg do 0,2 mg/kg na svakih
150
8h. Doza se potom postepeno poveava dok se ne postigne adekvatan odgovor, pri emu doza ne treba da pree 0,5 mg/kg na 8h. Za diltiazem inicijalna doza je 0,5 mg/kg na 8h, a zatim se doza moe da povea do 1,5 mg/kg na 8h ili dok se ne ostvari adekvatan odgovor. Uopteno se moe uzeti da je adekvatni odgovori smanjenja srane frekvencije kod pasa 140160/minuti. Drugi lekovi se koriste u humanoj medicini za konverziju atrijalne fibrilacije u sinusni ritam. Prokainamid, flekainid, enkainid, propafenon, amjodaron, sotalol su efikasni lekovi u humanoj medicini. Iskustva sa korienjem ovih lekova u veterinarskoj medicini su ograniena. Pored izbora lekova antiaritmika koji deluju na atrioventrikularni vor, uspenosti terapije ove aritmije doprinosi adekvatno odravanje hemodinamike i sranih funkcija (tretman srane insuficijencije), tonusa autonomnog nervnog sistema i koncentracija kalijuma u serumu, kao i acidobatne ravnotee. LITERATURA
EDWARD, N.J.: Atrial arrhythmias. Bolton's handbook of canine and feline electrcardiography, 8598, WB Saunders, (1987). FOX, P.R.: Critical care cardiology. The veterinary clinics of Northe America small animal practice, 19 (6) 10951127 (1989). KITTLESON, M.D.: Diagnosis and treatment of cardiac arrhythmias. Small Animal Cardiovascular Medicine, 449495, Mosby Wolf, ( 1998). MUIR, W.W.: Antiarrhythmic drugs: treatment of cardiac arrhythmias. The veterinary clinics of Northe America small animal practice, 21 (5) 957989 (1991). SPASOJEVI, LJ.: Rezultati biohemijskih analiza krvnog seruma i elektrokardiograma u kontroli terapije hronine srane insuficijencije kod psa. Zbornik radova etvrtog savetovanja iz klinike patologije i terapije ivotinja Clinica Veterinaria 2002, (2002). SPASOJEVI, LJ.: Promena aritmije kod psa sa hroninom sranom insuficijencijom. Zbornik radova petog savetovanja iz klinike patologije i terapije ivotinja Clinica Veterinaria 2003, (2003).
SUCCESSFUL TREATMENT OF ATRIAL FIBRILLATION IN DOGS AND CATS SPASOJEVI LJUBICA, TRAILOVI D. Summary Atrial fibrillation is one of the most common arrhytmias seen in dogs and cats. There is no coordinated atrial contraction in this disorder and the ventricular myocardium is activated at very fast rate and at irregular intervals. The two forms of atrial fibrillation are primary and secondary. Successful treatment of this arrhythmia depend on aim of therapy. The aim of terapy for primary atrial fibrillation is conversion to sinus rhythm. Patients with secundary atrial fibrillation are treated medically to slow the ventricular rate. Succesessful treatment of this arrhythmia depend also on adequate therapy of heart failure, autonomic nervous system tone and blood serum concentration of potassium. Key word: atrial fibrillation, therapy, dog, cat. 151
OSETLJIVOST NA ANTIBIOTIKE Salmonella enterica IZOLOVANIH IZ IVINSKIH MATERIJALA

IGOR STOJANOV, MILO KAPETANOV, ALEKSANDAR MAI1 IZVOD: Upotreba antibiotika, danas, predstavlja neminovnost ako se eli obezbediti produkcija koja zadovoljava ekonomske zahteve. Predmet naeg istraivanja je praenje osetljivosti Salmonella enterica serotip enteritidis prema antibioticima. Cilj nam je da pokuamo utvrditi da li se osetljivost mikroorganizama menja tokom dve godine. Dobijeni rezultati pokazuju da se osetljivost izolata smanjila i da se kree u pravcu poveanja rezistentnosti, odnosno, smanjivanja efikasnosti antibiotika. Kljune rei: osetljivost, antibiotici, Salmonella enterica UVOD Savremena ivinarska proizvodnja pred sobom ima zadatak da pomiri ekonomske zahteve koji nameu potrebu za to brim, jeftinijim i kvalitetnijim proizvodom sa jedne strane a sa druge strane, proizvodom koji je zdravstveno bezbedan i koji omoguuje konzumiranje ivinskog mesa i njihovih proizvoda bez bojazni za zdravlje ljudi Orli (2003), Orli (2001). U naem radu e se pokuati istai, ove meusobno povezane ali i suprotstavljene injenice. Sa jedne strane znaaj prisustva salmonela kao zoonoze i kao mikroorganizma koji je veoma prisutan u ivinskim materijalima i antibiotika koji su neminovnost ne samo kao deo terapije, ve i kao deo profilakse. Predmet naih istraivanje je praenje osetljivosti Salmonella enterica serotip enteritidis prema grupi antibiotika koji se koriste u rutinskim ispitivanjima osetljivosti izolata u laboratoriji za Kliniku bakteriologiju Naunog instituta za veterinarstvo u Novom Sadu. Cilj nam je da praenjem dobijenih rezultata pokuamo utvrditi da li se osetljivost na navedene mikroorganizme menja tokom godine, odnosno da poredimo dobijene rezultate sa rezultatima koji su ostvareni prethodnih godina, kao i da pokuamo da uoimo kakva se tendencija moe oekivati i ta dalje u budunosti. MATERIJAL I METODE U naoj laboratoriji tokom dve godine obraivan je kliniki materijal ivine kod koga se elelo utvrditi da li je slobodan od salmonela. Tokom 2003. godine stiglo je
1
istraiva saradnik mr Stojanov Igor, nauni saradnik dr Kapetanov Milo, dipl vet. Mai Aleksandar, Nauni institut za veterinarstvo Novi Sad.
152
1245 materijala koji su imali zahtev za ispitivanje na prisustvo salmonela i od tog broja 123 je bilo pozitivno na prisustvo ovog mikroorganizma. U 2004. godine ukupno je obraeno 1377 materijala od kojih 147 bilo pozitivno na salmonele. Salmonele su izolovane tako to su doneti materijali zasejavani u selektivno-diferencijalne podloge, prvo u Selenit cistin bujon iz kog su materijali posle 24 asa inkubiranja na 37C presejavani na MacConkay i SS agar. Suspektne kolonije koje su izrasle na vrstim podlogama presejavane su na Kliglere (TSI). Identifikacija izolovanih salmonela je obavljena uz pomo biohemijskog niza ime su potvrene fizioloke karakteristike salmonela i aglutinacijom uz pomo seruma Quinn J. P. i sar. (2002). Za ispitivanje osetljivosti izolata salmonela koristili smo disk difuzioni metod tako to smo suspenziju 0,5 po MakFarlandu zasejavali na Muiler Hinton podlogu na koju su stavljani antibiotski diskovi sa tano odreenim koliinama aktivne supstance. Posle 24 asa i inkubiranja na 37C oitavane su zone inhibicije koje su se javile na zasejanoj podlozi Moreno A. M. i sar. (2000). REZULTATI RADA I DISKUSIJA Salmoneloza je bolest prouzrokovana sa vie vrsta salmonela (danas se zna da rod salmonelea obuhvata vie od 2200 serotipova) i karakterie se sa jednim ili vie od tri glavna sindroma: septikemija, akutni i hronini enteritis Quinn J. P. i sar. (2002). Bolest se javlja kod svih ivotinja i rasprostranjena je irom prirode. Pojava salmoneloze se poveava sa inteziviranjem proizvodnje. Kod mlaih jedinki se obino javlja u formi septikemije, dok se kod starijih karakterie akutnim i hroninim enteritisom. Pojava salmoneloze je u porastu u poslednje vreme kod ljudi i ivotinje predstavljaju jedan od najznaajnijih rezervoara uzronika ove bolesti Rufus K. Guthrie (1992). Morbiditet kod ivne koja, predstavlja jedan od najznaajnijih izvora ove zoonoze se kree od 610% dok je mortalitet do 5% Orli (2003). Kod ljudi se morbiditet kree gotovo u 100% dok je mortalitet prisutan u sredinama u kojima ne postoji dovoljna zdravstvena zatita i gde su opti uslovi higijene loi Rufus K. Guthrie (1992). Nai rezultati pokazuju da je u 2003. godini od ukupno pregledanog materijala 9,88% bilo pozitivnih na salmonele, dok je u 2004. godini taj procenat bio neto vei i kree se u visini od 10,67%. U poreenju sa nalazima drugih autora Sackey A. B. i sar. (2001) gde se procenat izolacije salmonela u zavisnosti od vrste materijala kretao 6,8 7,2% prisustvo salmonele u naim materijalima je neto vee. U tabeli 1. se nalaze podaci osetljivosti Salmonella enterica subsp. enteritidis na antibiotike tokom 2003. i 2004. godine. Koliine aktivne supstance antibiotika koji su koriteni u ispitivanju su komercijalno standardizovane i izraene su u mikrogramima (g). Rezistencija predstavlja pojavu otpornosti mikroorganizam na antibiotike i nesumnjivo je da poveano i neracionalno korienje ovih supstanci dovodi do pojave smanjene ili potpune otpornosti mikroorganizama na jedan ili vie antibiotika. Otpornost mikroorganizama moe nastati: 1. produkcijom enzima koji razlau pojedine strukture antibiotika, 2. promenom permeabilnosti elijskih struktura prema antibioticima, 3. promenom strukture mikroorganizma za mesto na koju se vezuju antibiotici, 4. uspostavljanjem novih metabolikih puteva ime se zaobilazi onaj na koji deluje lek, 5. stvaranjem alternativnih enzima kojima se smanjuje osetljivosti na delovanje antibiotika Prostran Milica i sar. (1997). 153
Tabela 1. Osetljivost Salmonella enteritidis na antibiotike tokom 2003. i 2004. godine Table 1. Sensitivity of Salmonella enteritidis on antibiotics during 2003 and 2004. Salmonella enterica serotip Salmonella enteritidis Naziv antibiotik. i koliina aktivne supstance u disku 2003 Streptomicin (30g) 2004 Streptomicin (30g) 2003 Gentamicin (10g) 2004 Gentamicin (10g) 2003 Neomicin (30g) 2004 Neomicin (30g) 2003 Linkomicin (2 g) 2004 Linkomicin (2 g) 2003 Ampicilin (10g) 2004 Ampicilin (10g) 2003 Amoksicilin (25g) 2004 Amoksicilin (25g) 2003 Enrofloksacin (5g) 2004 Enrofloksacin (5g) 2003 Norfloksacin (10g) 2004 Norfloksacin (10g) 2003 Tetraciklin (30g) 2004 Tetraciklin (30g) 2003 Kolistin (10g) 2004 Kolistin (10g) 2003 Nalidix.acid (30g) 2004 Nalidix.acid (30g) S% 37,04 29,37 37,04 17,48 20,37 06,99 22,22 30,07 42,59 39,86 85,18 63,64 53,70 46,15 27,78 30,77 58,06 22,95 62,50 51,75 I% 51,85 59,44 42,59 64,33 74,07 87,41 1,85 66,67 55,24 51,85 44,75 12,96 30,07 42,59 50,35 62,96 53,85 38,71 36,05 33,33 39,16 R% 11,11 11,19 27,37 18,18 05,55 05,59 98,15 100,000 11,11 15,38 05,55 15,38 01,85 06,29 03,70 03,50 09,26 15,38 03,22 40,98 04,17 09,09
Pojava rezistencije prvi put je zabeleena 1950 godine i od tada je poela da predstavlja problem u humanoj i veterinarskoj medicini Moreno A. M. i sar. (2000). U naim ispitivanjima analizirali smo delovanje razliitih antibiotskih grupa: Aminoglikozidi (streptomicin, gentamicin, neomicin), Linkomicini (linkomicin), Penicilini (ampicilin, amoksicilin), Hinoloni (enrofloksacin, norflksacin), Tetraciklini (oksitetraciklin), Polimiksin (kolistin), Nalidiksina kiselina. Analizirajui dobijene rezultate vidi se da je osetljivost izolovanih salmonela u 2004. godini smanjena u odnosu na 2003. Ovo smanjenje osetljivosti nije izraeno prostim poveanjem rezistencije ve su ispitivane zone inhibicije pokazivale da se u 2004. godini poveao procenat intermedijarnog delovanja antibiotika, tako da se u narednim godinama moe oekivati dalja tendencija smanjenja osetljivosti a poveanja intermedijarnog delovanja antibiotika i pojavu rezistencije. Poredei sa rezultatima drugih autora Sackey A. B. i sar. (2001) moe se videti da njihovi rezultati govore o potpunoj rezistenciji salmonela na eritormicin, penicilin, ampicilin, dok je delimina rezistencija bila na nalidiksinu kiselinu i hloramfenikol.
154
Poseban problem je pojava rezistencije na kljune antibiotike kao to su florhinoloni i spektar laktamskih antibiotika Threlfall E.J. (2002). Ovakvi sojevi poseduju plazmide kojima prenose rezistenciju i koji stvaraju otpornost na 7 i vie vrsta antibiotika. Multipna rezistencija je potvrena molekularnim metodama to je saopteno u radu Cerro del A. i sar. (2003) gde na vie od 4 antibiotika bilo rezistentno 46,43% izolovanih salmonela. Multirezistencija S. enteritidis procentualno raste (2000 je bilo 2% izolata koji su bili rezistentni na 4 i vie antibiotika). Poveanje rezistencije na florhinolone se u periodu od tri godine za neke serotipove poveao za 10%, a ova smanjena osetljivost prema florhinolonima je bila u vezi sa pojavom rezistencije i na cefalosporine 3 generacije (ceftriakson) koji vai za lek izbora Threlfall E.J. (2002). Rezultati u radu Carraminana J. J. i sar. (2004) pokazuju da je rezistencija na bar jedan antibiotik uoena kod svih izolata (100%). Vidi se da je tetraciklin kao jedan od najee korienih antibiotika danas gotovo bez upotrebnu vrednost. Praenje smanjenja osetljivosti izolata na antibiotike je danas praksa i u radu LeonVelarde G.C. i sar. (2004) se predlae da pored molekularnih metoda u rutinskom ispitivanju obavezno postoji grupa antibiotika (ampicilin, hloramfenikol, streptomicin, sulfoamidi, tetraciklin) na koje bi se izolovani mikroorganizmi testirali. Istraivanja u radu Stojanovi D. i sar. (2001) ukazuju da primena novih lekova znaajno moe uticati na poboljanje odgovora organizma na nastale infekcije i da se na taj nain moe smanjiti esto neadekvatna terapija koja za posledicu, izmeu ostalog, ima i pojavu rezistencije mikroorganizama, odnosno, pojavu problema aplikacije odgovarajue terapije. ZAKLJUAK Rezultati ispitivanja pokazuju da se osetljivost izolovanih sojeva Salmonella enterica smanjila u 2004. godine u poreenju sa podacima iz 2003. Ovo smanjenje se odnosi praktino na sve grupe antibiotika koji su koriteni i kreu se ka intermedijarnom delovanju ili potpunoj rezistenciji. Pravilna i struna upotreba antibiotika je neophodna, a kao posledica, upotrebe antibiotika naroito onda kad to nije adekvatno uraeno, moe biti pojava rezistencije, odnosno pojava otpornosti mikroorganizama na jedan ili vie razliitih antibiotika. Na taj nain se stvara problem izbora leka za terapiju obolelih ivotinja. Upotreba antibiotika u terapiji, profilaksi ili kao promotora rasta koja za posledicu ima pojavu smanjenje osetljivosti mikroorganizam, odnosno pojavu rezistencije moemo okarakterisati i kao svojevrsno ekoloko zagaenje prirode sa svim posledicama koje jedno zagaenje moe sa sobom nositi. LITERATURA
CARRAMINANA J. J., ROTA C., AGUSTIN I., HERRERA A.: High prevalence of multiple resistance to antibiotics in Salmonella serovars isolated from a poultry slaughterhouse in Spain, Veterinary Microbiology, Volume 104, strana 133139, (2004) CERRO del A., SOTO M. S., MENDOZA C. M.: Virulence and antimicrobial-resistance gene profiles determined by PCR-based procedures for Salmonella isolated from samples of animal origin, Food Microbiology, Volume 20, strana 431438 (2003)
155
LEON-VELARDE G. C., CAI Y. H., LARKIN C., BELL-ROGERS P., STEVENS C. W. R., JOSEPH A. ODUMERU A. J.: Evaluation of methods for the identification of Salmonella enterica serotype Typhimurium DT104 from poultry environmental samples, Journal of Microbiological Methods, Volume 58, strana 7986, (2004) MORENO A. M., DOMINGEZ L., TESHAGER T., HERRERO A. I., PORRERO C. M.: Antibiotic resistance monitoring: the Spanish program, International Journal of Antimicrobial Agents. Volume 14, strana 285290, (2000) ORLI D., ILI ., RAI Z.: Aktuelna patologija ivinarske proizvodnje u Srbiji (Actual pathology in poultry production in Serbia), Zbornik radova i kratkih sadraja, 15. Savetovanje veterinara Srbije, 312, (2003) ORLI D., VIDI B., SUVAJDI L., STOJANOV I.: Salmoneloza ivine, mere kontrole u cilju obezbeenja zdravstveno ispravnih jaja i mesa za ishranu (Salmonellosis of poulty, control measures for the purpose of health accuracy of eggs and meat for consumation), Zbornik rezimea, 1. meunarodni simpozijum Hrana u 21.veku, 254, (2001) PROSTRAN MILICA, TODOROVI ZORAN: Antibiotici jue, danas, sutra: principi racionalne primene, str. 143, u Antibioticiracionalna primena, Prostran Milica, Kai Tomislav, (1997) QUINN J. P., CARTER E. M., MARKEY B., CARTER R.G.: Clinical Veterinary Microbiology and Diesaes; Mosby, London, Philadelphia, St. Luis, Sydney, Tokyo, (2002) RUFUS K. GUTHRIE; SALMONELLA, CRC Press, Boca Raton Ann Arbor London, (1992) SACKEY A. B., MENSAH P., COLLISON E.,SAKYI-DAWSON.: Campylobacter, Salmonella, Shigella and Escherichia coli in live and dressed poultry from metropolitan Accra, International Journal of Food Microbiology, Volume 71, strana 2128, (2001) STOJANOVI DRAGICA, AANIN RUICA, MALIEVI ., VIDI BRANKA: Application of different, remedies in therapy, of experimentally induced and clinically manifested sepsis, Mikrobiologija, Vol. 38, No. 2, 6170, (2001) THRELFALL E.J.: Antimicrobial drug resistance in Salmonella: problems and perspectives in food- and water-borne infections, FEMS Microbiology Reviews, Volume 26, strana 141148 (2002)
SENSITIVITY ON ANTIBIOTICS OF Salmonella enterica ISOLATED FROM POULTRY SAMPLES IGOR STOJANOV, MILO KAPETANOV, ALEKSANDAR MAI Summary Today it is necessary to use antibiotics in order to provide quality that meets demands of economic production. The subject of our research was monitoring of Salmonella enterica serotype enteridis towards antibiotics. The aim was to try to determine whether sensitivity of microorganisms varied during the period of two years. The obtained results show that sensitivity of the isolates was reduced with a tendency of increased resistance, i.e. reduced efficacy of antibiotics. Key words: sensitivity, antibiotics, Salmonella enterica 156
ISPITIVANJE ANTIMIKROBNE OSETLJIVOSTI Salmonella enteritidis NA EUGENOL

RADOMIR RATAJAC1, MILANKA JEZDIMIROVI2, DRAGICA STOJANOVI1 IZVOD: Antimikrobna aktivnost eugenola na S. Enteritidis u uslovima in vitro, ispitivana je korienjem disk difuzionog metoda i agar dilucionog testa za odreivanje MIC-a. Ustanovili smo da 1 mg eugenola po disku ima izrazit antibakterijski efekat na odabrani izolat salmonele, a MIC je iznosio 1,25l/ml podloge. Na osnovu izvrenih ispitivanja i dobijenih rezultata, moemo zakljuiti da eugenol ima potencijala u veterinarskoj medicini, naroito u terapiji oboljenja izazvanih sa salmonelama. Kljune rei: eugenol, S. enteritidis, antimikrobna osetljivost UVOD Obezbeivanje optimalnih proizvodnih performansi u proizvodnji namirnica ivotinjskog porekla, zahteva reavanje niza problema uzgojne patologije: brojne propuste u organizaciji proizvodnje, uslovima smetaja i kvalitetu ishrane, koji deluju kao dispozicija za nastanak infekcija. Kod nas oni se nastoje prevazii upotrebom antibiotika. Upotreba antibiotika u borbi sa patogenim mikroorganizmima nosi sa sobom i niz opasnosti, kao to su razvoj rezistentnih sojeva bakterija kod ivotinja i ljudi, poremeaj normalne bakterijske flore i mogunost nastajanja superinfekcije, pojavu preosetljivosti prema leku i nastajanje ozbiljnih neeljenih i toksinih reakcija i to vrlo esto kao posledica nepravilne primene. Stoga prilikom primene ovih lekova potrebno je pridravati se osnovnih principa antiinfektivne terapije (Varagi i Miloevi, 2002). Meutim, kontrola (preventiva i terapija) infektivnih bolesti ivotinja, naroito zoonoza, je neophodna jer uprkos unapreenju higijene klanja i tehnike proizvodnje, bezbednost hrane je sve vanije pitanje kada se radi o zdravlju stanovnitva. Moderna ivinarska industrija koristi hemioterapeutike u prevenciji bolesti, leenju i kao stimulatore rasta. Pored evidentnih prednosti koje su antibiotici doneli u ivinarskoj proizvodnji postoji i veliki problem rezidua antibiotika u proizvodima poreklom od ivine (Resanovi, 2004).U isto vreme, zemlje na zapadu prolaze kroz trend zelene konzumacije, koji tee ka smanjivanju upotrebe hemioterapeutika u veterinarskoj praksi (Tuley de Silva, 1996; Smid i Gorris, 1999).
Originalni nauni rad (Original scientific paper) Radomir Ratajac, dipl. vet., istraiva, dr Dragica Stojanovi, nauni saradnik Nauni institut za veterinarstvo Novi Sad, Novi Sad. 2 Dr Milanka Jezdimirovi, red. prof. Fakultet veterinarske medicine, Beograd.
1
157
Kao jedna od moguih alternativa, sintetskim lekovima, jeste upotreba etarskih ulja. Etarska, isparljiva ili eterina ulja su aromatine uljne tenosti koje se dobijaju iz razliitih delova biljaka. Naa istraivanja su za predmet rada imala praenje osetljivosti Salmonella Enteritidis prema eugenolu, koji se dobija iz osuenih cvetova tropske biljke Eugenia caryophylus karanfilia. Cvetovi ove biljke sadre 1520% etarskog ulja, a ulje sadri 8090% aktivnu materiju eugenol. Izbor Salmonella enteritidis za izvoenje ogleda je izvren na osnovu podataka o uestalosti mikrobioloke izolacije S. enteritidis iz materijala poreklom od ivine. U naem institutu obraeno je ukupno 792 uzorka koje je predstavljalo 1618 ivinskih materijala koji su pristigli u toku 6 meseci. Njih su inili jetre, creva, umanane kese, brisevi objekata, prostirka, jajni folikul, feces, jaja, uguci i kloakalni brisevi. Od ukupnog broja materijala 220 (13,59%) je bilo pozitivno na salmonele Sve pozitivne izolate izuzev dva predstavljala je Salmonella enterica subspecies enterica serotip S. enteritidis, dok su dva izolata bila serotip S. typhimurium (Stojanov i sar., 2004). MATERIJAL I METOD RADA Ispitivanje antimikrobne osetljivosti izvedeno je na izolatu Salmonella enteritidis iz klinikih uzoraka parenhimatoznih organa poreklom od ivine. Antimikrobna osetljivost izolata Salmonella enteritidis u uslovima in vitro, ispitana je disk difuzionim testom, na Mueller-Hinton agaru. Izolati su kultivisani na hranljivoj podlozi (Hranljivi agar, Torlak) na 37C tokom 24h i razreeni na 12 108 CFU/ml. Inokulum je standardizovan spektrofotometrijski na UV-VIS spektro-fotometru ANTHELIE, proizvoaa Seccoman Francuska na OD625 da ima 0,08-0,1 ekstinkcije, i u koliini od 0,5 ml je staklenom mazalicom ujednaeno naneen na povrinu agra. Osetljivost izolata Salmonella enteritidis ispitana je na razliite koncentracije eugenola (Essentico, Kula) u propilen glikolu v/v (1%-100 g, 2%-200 g, 5%-500 g i 10%-1mg). Na sterilne prazne papirne diskove (Steril Discs, HiMedia Laboratories Pvt. Ltd., India), prenika 5 mm, aplikovano je 10 l ovih razreenja. ist propilen glikol je korien kao kontrola uz komercijalne diskove antibiotika. Diskovi su postavljeni na povrinu inokulisane hranljive podloge i inkubirani na 37C tokom 48h. Rezultati antibakterijskog delovanja eugenola procenjivani su na osnovu prenika zone inhibicije. Odreivanje MIC-a (minimalna inhibitorna koncentracija) je vreno Agar dilucionim testom. Napravljene su koncentracije eugenola u nizu od 0,625 do 10 l po ml podloge. Odreena je najnia koncentracija eugenola koja je u potpunosti inhibirala formiranje kolonija na podlozi. REZULTATI I DISKUSIJA Antimikrobna osetljivost izolata Salmonella enteritidis in vitro, na komercijalne diskove antibiotika, eugenol i propilen glikol prikazana je u tabeli 1.
Tabela 1. Prikaz osetljivosti izolata Salmonella enteritidis na antibakterijske lekove, eugenol i propilen glikol
158
Table 1. Display of Salmonela enteritidis isolates on antibacterial drugs, eugenol and propylene glycol Vreme inkubiranja (h) Incubation period (h) 24 48 Zona inhibicije u mm Inhibition zone in mm 30 30 30 30 18 18 30 30 0 0 31 31 30 30 20 20 16 16 0 0 22 22 22 23 32 32 23 23 30 29 27 27 0 7 10 21 0 0 7 10 22 0 Osetljivost izolata Isolates sensitivity Salmonella enteritidis * S (+++) S (+++) I (++) S (+++) R () S (+++) S (+++) S (+++) I (++) R () S (+++) S (+++) S (+++) S (+++) S (+++) S (+++) R () R () + S (+++) R ()
Antibakterijski lek Antibacterial drugs Amoksicilin Ampicilin Doksiciklin Enrofloksacin Eritromicin Flumekvin Fluorfenikol Gentamicin Kolistin Linkomicin Linkospektin Neomicin Norfloksacin Streptomicin Tetraciklin Trimetoprim i sulfametoksaz. Eugenol (u proilen glikolu) Eugenol 1% Eugenol 2% Eugenol 5% Eugenol 10% Nosavehikulum Propilen glikol
* >18 mm S senzitivan (+++), 1318 mm I intermedijaran (++), 1013 mm (+) i <10mm R rezistentan
Izolat Salmonella enteritidis pokazao je osetljivost na sledee antimikrobne lekove: amoksicilin, ampicilin, enrofloksacin, flumekvin, fluorfenikol, gentamicin, linkomicin spektinomicin, neomicin, norfloksacin, streptomicin, tetraciklin, trimetoprim i sulfametoksazol. Intermedijarnu osetljivost je pokazao na: doksiciklin i kolistin, a rezistentnost na eritrimicin i linkomicin. Salmonella enteritidis bila je rezistentna na eugenol u koncentraciji od 1% i 2%, dok je osetljivost pokazala na 10% eugenol (1 mg eugenola po disku), odnosno dolo je do inhibicije rasta kolonije salmonela u preniku od 22 mm. Minimalna inhibitorna koncentracija koja je spreila rast salmonela iznosila je 1,25l/ml podloge. Osetljivost izolata Salmonella enteritidis in vitro na eugenol etarsko ulje karanfilia je bilo oekivano, poto ranija istraivanja ukazuju da MIC eugenola na salmonela vrste (S. typhimurium) iznosi 0,5 l/ml podloge (Kim i sar., 1995a). Naa istraivanja
159
govore da je MIC eugenola na S. enteritidis iznosio 1,25 l/ml podloge, to dovodi do zakljuka da je ispitivani izolat osetljiv na eugenol. ZAKLJUAK U in vitro ispitivanjima (disk difuzionim testom) izolovana Salmonella enterica subspecies enterica serotip S. enteritidis, pokazuje neosetljivost prema eugenolu u koncentraciji od 1 i 2%, a osetljiva je prema eugenolu u koncentraciji od 10%, odnosno u koliini od 1 mg eugenola po disku. Minimalna inhibitorna koncentracija eugenola u hranljivoj podlozi koja je dovela do inhibicije rasta kolonija S. enteritidis iznosila je 1,25 l/ml podloge. Na osnovu izvrenih ispitivanja i dobijenih rezultata, moemo zakljuiti da eugenol ima potencijala u veterinarskoj medicini, naroito u terapiji oboljenja izazvanih sa salmonelama. LITERATURA
KIM, J., MARSHALL, M.R., WEJ, C.-I.,: Antibacterial activity of some essential oil components against five foodborne pathogens. Journal of Agricultural and Food Chemistry 43, 28392845 (1995a). RESANOVI RADMILA: Upotreba antibiotika u ivinarstvu, ivinarstvo, 89, 2004. str. 614 (2004) SMID, E.J., GORRIS, L.G.M.: Natural antimicrobials for food preservation. In: Rahman, M.S. (Ed.), Handbook of Food Preservation. Marcel Dekker, New York, pp. 285308 (1999) STOJANOV, I., VELHNER, MAJA, ORLI, D.,: Znaaj vrste uzoraka za izolaciju Salmonella vrsta kod ivinskih materijala (Important kinds of samples of Salmonella spp.in poultry), Zbornik kratkih sadraja / Simpozijum Veterinarstvo i stoarstvo u proizvodnji zdrastveno bezbedne hrane, Herceg Novi, 2125.juni (2004) TULEY DE SILVA, K. (Ed.): A Manual on the Essential Oil Industry. United Nations Industrial Development Organization, Vienna (1996) VARAGI, V., MILOEVI, M., Farmakologija. XVII izdanje. Elit-Medica, Beograd (2002)
EXAMINATION OF ANTIMICROBIAL SENSITIVITY OF Salmonella enteritidis ON EUGENOL RADOMIR RATAJAC, MILANKA JEZDIMIROVI, DRAGICA STOJANOVI Summary Antimicrobial eugenol activity on S. enteriditis in vitro condition was examined by disk diffusion method and agar dilution test for determining MIC. We found that 1 mg of eugenol per disk has significant antibacterial effect on chosen salmonella isolate, and MIC was 1,25l/ml medium. From the performed examination and the obtained results we may conclude that eugenol can potentialy be used in veterinary medicine, especialy in therapy agains diseases caused by salmonela. Key words: eugenol, S. enteritidis, antimicrobial sensitivity
160
NEUROENDOKRINI ASPEKT SRANE INSUFICIJENCIJE KOD PASA, MAAKA I KONJA

LJUBICA SPASOJEVI1, DRAGIA TRAILOVI2 IZVOD: Srana insuficijencija predstavlja kliniki sindrom prouzrokovan sranim oboljenjem, koji dovodi do sistolne i/ili dijastolne srane disfunkcije, koja prevazilazi efekte kompenzatornih mehanizama kardiovaskularnog sistema. Kompenzatorni mehanizmi se ostvaruju preko dominacije simpatikusa, reninangiotenzinaldosteron sistema, vazopresina, natrijumuretskih hormona, endotelina. U veterinarskoj kardiologiji pasa, maaka i konja postoji opravdano interesovanje za natrijumuretine peptide kao biomarkere srane insuficijencije. Kljune rei: srana insuficijencija, natrijuuretini peptidi, pas, maka, konja. UVOD Insuficijencija srca ili srana slabost je kliniki sindrom koga prouzrokuje srano oboljenje, a koje dovodi do sistolne i/ili dijastolne srane disfunkcije dovoljno ozbiljne da savlada kompenzatorne mehanizme kardiovaskularnog sistema. Bolest srca je uvek prisutna kada je prisutna srana insuficijencija, meutim, bolest srca moe da bude prisutna, a da nikad ne dovede do insuficijencije srca. Koncentracija norepinefrina, renina, angiotenzina II, aldosterona, vazopresina, natrijumuretinih hormona i endotelina je poveana kod pacijenata sa sranom insuficijencijom. Poseban znaaj u klinikoj praksi zauzimaju natrijumuretini hormoni, u prvom redu sa aspekta dijagnoze i prognoze srane insuficijencije, ali i sa aspekta terapije akutne srane insuficijencije. Etiologija Veliki je broj sranih oboljenja koja mogu da poremete sranu funkciju. Bolesti mogu da budu kongenitalne i/ili nasledne i steene. Kongenitalne i hereditarne anomalije su dosta retke kod karnivora, a ine ih: valvularne anomalije (npr. aortna i pulmonalna stenoza), intrakardijalni (komunikacija izmeu komora i pretkomora) ili ekstrakardijalni ant (ductus arteriosus persistens), kompleksne anomalije koje obuhvataju valvularne anomalije i antove, anomalije perikarda (peritoneo-perikardio-dijafragmatska hernija), perzistiranje aortnog luka i anomalije endokarda. Steene bolesti se uglavnom grupiu na sledei nain: oboljenje endokarda (endokardioza i endokarditis), oboljenje miokarda (dilatativna miokardiopatija, hipertrofina i restriktivna miokardiopatija, miokarditisi, tumori, oboljenja miokarda koja su posledica
Pregledni rad (Review paper) Mr. Ljubica Spasojevi, asistent, Departman za veterinarsku medicinu Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2 Dr. Dragia Trailovi, redovni profesor, Fakultet veterinarske medicine Beograd
1
161
nedostatka u ishrani, endokardijalni poremeaja i intoksikacija), oboljenja perikarda (tumori, zapaljenja, intoksikacije), poremeaji ritma srca (tahiaritmije i bradiaritmije), dirofilarioza, cor pulmonale. Najei etioloki faktori kod pasa su steeno hronino oboljenje atrioventrikularnih zalistaka, a zatim dilatativna kardiomiopatija, dok je kod maaka najea idiopatska kardiomiopatija ili poremeaji miokarda koji su nastali sekundarno zbog sistemske ili metabolike bolesti. Kod konja najei uzrok srane insuficijencija su obolenja sranih zalistaka koja se komplikuju atrijalnom fibrilacijom, a zatim i primarno elektrini poremeaji, naroito produena AV disocijacija prouzrokovana junkcionalnom ili ventrikularnom tahikardijom, posebno ako srana frekvencija prelazi 100/min tokom nekoliko dana. Patogeneza Kardiovaskularni sistem obavlja tri osnovne funkcije: odravanje normalnog sistemskog arterijskog krvnog pritiska, odravanje normalnog tkivnog krvotoka i odravanje normalnog sistemskog i plunog kapilarnog pritiska. U sranoj insuficijenciji srce nije u mogunosti da odrava sve tri funkcije. U takvim uslovima ukljuuju se kompenzatorni mehanizmi, a organizam funkcionie po principu prioriteta. Prioritet za organizam predstavlja ouvanje sistemskog arterijskog pritiska. ivotinje sa hroninom sranom insuficijencijom pokazuju najpre simptome kongestije i edema, upravo iz razloga to kardiovaskularni sistem dozvoljava porast venskog pritiska kako bi se odrao krvni pritisak i protok krvi. Tek kasnije ivotinje ispoljavaju simptome i loe tkivne perfuzije. Normalni ili adekvatni krvni pritisak se zahteva za perfuziju tri glavna vaskularna podruja u organizmu: mozak, srce, bubrezi. Sva tri vaskularna podruja poseduju prirodno visok otpor proticanju krvi. Posledino, oni zahtevaju visoke pritiske kako bi se obezbedio protok krvi kroz njih. Pomenuta vaskularna podruja zahtevaju da vrednost srednjeg sistemskog arterijskog krvnog pritiska bude vea od 5060 mmHg. Bez obzira na uzrok koji se nalazi u osnovi, slabost srca zapoinje padom minutnog volumena srca, a time i pojavom niskog arterijskog pritiska. Da bi izbegao pad minutnog volumena, organizam odmah aktivira razliite kompenzatorne mehanizme: Frank-Starlingov princip, adrenerginu stimulaciju, aktivaciju renin angiotenzin aldosteron (RAA) sistema (a potom i renalne mehanizme retencije soli i vode), a nakon nekoliko nedelja naknadno se ukljui i hipertrofija sranog miia. Na nivou organizma ovo se manifestuje tahikardijom, sistemskom arterijskom vazokonstrikcijom, redukcijom minutnog volumena meu razliitim regionalnim cirkulacijama, renalnom retencijom natrijuma i vode i sranom dilatacijom/hipertrofijom. U prilog delovanju kompenzatornih mehanizama i prioriteta kardiovaskularnog sistemu govori i poviena koncentracija neurotransmitera (norepinefrina) i hormona (renin, angiotenzin II, aldosteron, vazopresin, endotelini) koji deluju vazokonstriktorno ili dovode do retencije vode i soli u organizmu. Nasuprot vazokonstriktornim hormonima, u sranoj insuficijenciji poveana je konentracija natrijumuretinih peptida koji deluju vazodilatatorno. Porodicu natrijumuretinih peptida ine tri glavna lana: pretkomorski (ANP atrial natriuretic peptide), modani (BNP brain natriuretic peptide) koji se sintetie u elijama miokarda, kao i natrijumuretini peptid tip C (CNP) koji se sintetie u endotelu. BNP nastaje iz prohormona (proBNP) koji se pre luenja iz kardiomiocita cepa na
162
neaktivni aminoterminalni fragment (NT proBNP) i na bioloki aktivan hormon BNP. Oba peptida cirkuliu u plazmi. Modani natrijumuretini peptid (BNP) je snaan natrijumuretik, diuretik i vazodilatator. Klinika slika Dekompenzacija, a time i pojava simptoma srane insuficijencije moe da se dogodi prema akutnom i hroninom toku. Kod akutne srane slabosti javlja se slabost, sinkopa i smrt ivotinje. U veini sluajeva kongestivna insuficijencija je iznurujue stanje sa kaheksijom i nakupljanjem tenosti u vitalnim organima kao to su plua i jetra, odakle se tenost povlai u telesne upljine. esto su pratei znaci nedovoljnog minutnog volumena sa hipoksijom tkiva, letargijom, netolerisanjem fizikih aktivnosti i slabou. Mnoge ivotinje toleriu kongestivnu insuficijenciju relativno dobro nedeljama ili mesecima, ali nisu u stanju da podnesu mnogo fizike aktivnosti. Insuficijencija levog srca tipino dovodi do respiratornih simptoma i gubitka minutnog volumena, dok se insuficijencija desnog srca primeuje po akumulaciji tenosti u telesnim upljinama i perifernim edemima. Klasini znaci kongestivne insuficijencije mogu obuhvatiti tahipnoju i respiratorne smetnje (zbog edema plua ili hidrotoraksa) i uveanje abdomena (zbog ascitesa i hepatomegalije). Insuficijencija desnog srca esto dovodi do subkutanih edema kod konja (ventralni, prepucijalni, pektoralni edemi i edem ekstremiteta), ali ovaj simptom nije tako est nalaz kod malih ivotinja. Biventrikularna srana insuficijencija je najee zapaena kod konja. Kliniki simptomi kod biventrikularne srane insuficijencije su: perzistentna tahikardija u mirovanju (obino > 60/min), subkutani edem, tahipnea, pleuralni izliv, perikardijalni izliv, ascites, irenje jugularne vene i njene pulsacije. Mnoge ivotinje toleriu kongestivnu insuficijenciju relativno dobro nedeljama ili mesecima, ali nisu u stanju da podnesu mnogo fizike aktivnosti. Dijagnoza Dijagnoza insuficijencije srca se postavlja pomou paljivog klinikog ispitivanja, ali ovakav pregled je potrebno upotpuniti dodatnim ispitivanjima. Rendgenografija otkriva postojanje uveanja srca, poveanje odreenog dela srca, znake pleuralnih izliva, edema plua, poveanje v. cavae caudalis i/ili pulmonalnih krvnih sudova; kongestije organa, kao to je jetra. Elektrokardiografija takoe moe da ukae na postojanje uveanja srca, a osim toga otkriva i tahikardiju i druge aritmije. Ehokardiografija procenjuje anatomiju srca, funkciju srca i protok krvi u srcu. Znaaj neuroendokrinih kompenzatornih mehanizama u klinikoj praksi Tokom poslednje decenije u humanoj medicini desila se prava revolucija u upotrebi biomarkera za dijagnozu sranih oboljenja i srane insuficijencije. Pod biomarkerom podrazumevamo karakteristiku koja moe objektivno da se meri, koja moe da slui kao indikator normalnog biolokog procesa, patolokog procesa ili farmakolokog odgovora na terapeutsku intervenciju. Ispitivanja na ljudima su dokazala dijagnostiki i prognostiki znaaj natrijumuretinog peptida tipa B (BNP i NT-proBNP) kod srane insuficijencije, asimptomatske disfunkcije leve komore, dijastolne disfunkcije srca, kao i poremeaja funkcija desne 163
komore. Natrijumuretini peptid tip B (BNP) je prihvaen u humanoj medicini kao biomarker srane insuficijencije. Poveani nivoi BNP esto se nalaze kod starijih ljudi bez jasnih simptoma srane insuficijencije. Kad je u pitanju veterinarska kardiologija, nalazimo se na poetku ispitivanja sranih biomarkera. Iako ovek predstavlja dobar model za analogna ispitivanja na naim pacijentima, nemogue je zakljuke do kojih se dolo u humanoj kardiologiji direktno primeniti kod pasa, maaka i konja. Naime, potrebno je imati u vidu specifinosti oboljenja vezanih za ivotinjsku vrsta, razlike u strukturi molekula odreenih markera, kao i tehnikih mogunosti otkrivanja sranih biomarkera kod ivotinja. Srana insuficijencija se esto pogreno dijagnostikuje i validnost dijagnoze srane insuficijencije je slaba. Kliniki znaci mada specifini nisu dovoljno osetljivi da bi dijagnoza mogla na osnovu njih da se postavi. Kod pasa je sranu insuficijenciju teko odvojiti od drugih poremeaja (npr. insuficijencija leve komore u odnosu na respiratorne bolesti). Identifikovanje pasa, maaka i konja sa asimptomatskim oboljenjem srca korienjem biomarkera je znaajno za nekoliko pravaca istraivanja. Leenje kod ivotinja bi moglo da zapone u ranijoj fazi bolesti, pri emu bi se izbegao nepotrebni tretman ivotinja koje nisu obolele, kao i onih koje su blago obolele. Korienjem biomarkera mogao bi da se ostvari skrining za srana oboljenja u pojedinim populacijama ivotinja (dobermani sa asimptomatskom dilatativnom kardiomiopatijom, make sa hipertrofinom kardiomiopatijom, konji sa hroninim obstruktivnim oboljenjem plua). Biomarkeri srane insuficijencije mogli bi da se koriste u monitoringu efikasnosti terapije. Dosadanja ispitivanja BNP kod pasa su obuhvatala ispitivanje koncentracije kod zdravih King Charles panijela, razliitih rasa sa oboljenjem mitralnih zalistaka i zlatnih retrivera sa miinom distrofijom i nemanifestnom kardiomiopatijom. Prirodne fluktuacije BNP, razlike u koncentraciji vezane za starost, pol i eventualno razliite rase, koncentracije BNP kod pacijenata sa i bez kongestivne srane insuficijencije, nisu ispitane kod pasa. Mnogo toga je jo potrebno da se uradi u veterinarskoj kardiologiji da bi se merenje natrijumuretinih peptida inkorporiralo u rutinsku kliniku praksu. Ipak, nema sumnje da e se merenje sranih hormona upotrebljavati u ne tako dalekoj budunosti u rutinskom klinikom ispitivanju kod pasa, maaka i konja. LITERATURA
BIONDO, A.W., SISSON D.D., DEMORAIS, H.A.S., FOX, P.R., FADLALLA B, SOLTER P.F.: Comparison and contrast of atrial and brain natriuretic peptides in feline hypertrophic cardyiopathy. ASVCP Annual meeting abstracts, Veterinary Clinical Pathology, 32 (3) 153 (2003). CHETBOUL, V., TESSIER-VATZEL, D., ESCRIOU, C., TISSIER, R., CARLOS, C., BOUSSOUF, M., POUCHELON, J.-L, BLOT, S., DERUMEAUX, G.: Diagnostic potential of natriuretic peptides in the occult phase of golden retriver muscular dystrophy cardiomyopathy. J Vet Intern Med, 18, 845850 (2004). COHN, J.N.: Sympathetic nervous system in heart failure. Circulation, 106 (19) 24172423 (2002). DEEDWANIA, P.C.: The key to unraveling the mistery of mortality in heart failure. Circulation, 107 (13) 17191724 (2003).
164
ERIKSSON, A.S., JARVINEN, A.K., EKLUND, K.K., VUOLTEENAHO, O.J., TOIVARI, M.H., NEIMINEN, M.S.: Effect of age and body weight on neurohumoral variables in healthy Cavalier King Charles Spaniels. AJVR, 62 (11) 18181823 (2001). KITTLESON, M.D., KIENLE, R.D.: Pathophysiology of Heart Failure. Small Animal Cardiovascular Medicine, 136149, Mosby Wolf (1998). LECHIN F.: Plasma catecholamines and chronic congestive heart failure. Circulation, 106 (25) 222226 (2002). LINKLATER, A.K.J., LICHTENBERGER, M.K., KIRBY, R., TILLEY, L.P.: Clinical value of cardiac troponin I, cardiac troponin T, serum B-tyre natriuretic peptide (BNP) and pro-BNP in dogs with class IV congestive heart failure due to mitral regurgitation. Joural of veterinary emergency and critical care, 14 (S1) 117 (2004). MACDONALD, K.A., KITTLESON, M.D., MUNRO, C., KASS, P.: Brain natriuretic peptide concentration in dogs with heart disease and congestive heart failure. J Vet Intern Med, 17, 172 177 (2003). MATUNOVI, R., STOJANOVI, A., DAMJANOVI, M.: Natriuretski peptidi u klinikoj paksi. Vojnosanitarni pregled, 62 (2) 147153 (2005). REDFIELD, M.M., RODEHEFFER, R.J., JACOBSEN, S.J., MAHONEY, D.W., BAILEY, K.R., BURNETT, J.C.: Plasma brain natriuretic peptide to detect preclinical ventricular systolic or dyiastolic dysfunction. Circulation, 109 (25) 31763181 (2004). ROCHE, B.M., SCHWARTZ, D., LEHNHARD, R.A., MCKEEVER, K.H., NOKAYAMA, T., KIRBY, T.E., ROBITAILLE, P-M.L., HAMLIN, R.L.: Changes in concentrations of neuroendocrine hormones and catecholamines in dogs with myocardial failure induced by rapid ventricular pacing. AJVR, 63 (10) 14131417 (2002).
NEUROENDOCRINE ASPECT OF HEART FAILURE IN DOGS, CATS AND HORSES LJUBICA SPASOJEVI, DRAGIA TRAILOVI Summary Heart failure is a clinical syndrome caused by a heart disease that results in systolic and/or dyastolic cardiac dysfunction severe enough to overwhelm the cardiovascular system's compensatory mechanisms. Compensation for cardiac failure include activation of the sympathetic nervous system, renin-angiotensin-aldosteron system, vasopressin, natriuretic peptides, endothelins. There is a real possibility that measurement of plasma concentrations of natriuretic peptides will prove usefull in the diagnosis and clinical assessment of patiets in veterinary cardiology. Key words: heart failure, natriuretic peptide, dog, cat, horse.
165
PROTEIN COMPOSITION CHANGE IN VIRAL SUSPENSIONS DURING THE LONG-TERM STORAGE AT MEDIUM LOW TEMPERATURE
MARINA Y. STEGNIY1 SUMMARY: The analysis of suspension of a virus diarrhea of large horned cattle strain Oregon 24-V, exposed to freezing with the subsequent storage is carried out at temperature 18C during intervals of time from 20 day till 10 years. Thus the decrease of infectious activity and reduction fibers virus containing suspensions are revealed, stored the long time in conditions is moderate low temperature. Key words: suspension, diarrhea virus, low temperature INTRODUCTION The biological properties of microorganisms by preservation obtain by means of addition in mediums packing such cryoprotectors as DMCO, PEG-400, glycerin and some other [1,2]. It is common knowledge that cryoprotectors can excite the conformational changes of protein and nucleic acids of microorganisms [3, 4]. We, in ability, except using of artificial cryoprotectors, freezing of diarrhea virus (DV) in cattle strain Oregon C24-V in cellular detritus. We have showed earlier that subcellular detritus componentry in conditions of hypothermic keeping (+4C) had an effect on rinotracheitis virus, strain Moldavian. Te work objective was protein analysis in virus-containing suspensions, which have been putted to the freezing that at long-term and short-term was kept by 18C. And have been discovered the natural self-sealing componentry given suspensions by this. MATERIALS AND METHODS The diarrhea virus in cattle (DV), strain Oregon C24-V was gave by Ukrainian SRI Experimental and Clinical Veterinary Medicine UAAS. We realized freezing and keeping of virus-holding material after gross failure of trachea interweave cellular culture in calf (TpT) of diarrhea virus in cattle, strain Oregon C24-V, which has expressed cytoplatic effect (ECE). The interweave cell culture was cultivated in nutrient medium such composition: on 45% medium IGLA and 199 with addendum 10% inactivated serum in cattle. We didnt
1
Original scientific paper / Originalni nauni rad MARINA YU. STEGNIY, Candidate of Science, Senior lecturer, National Pharmaceutical University, Kharkov, Ukraine
166
carry in supporting medium of the blood serum after infection of cell culture. The storage time of virus material by 18C amounted according to 2010 years. We researched as scheduled the samples of uninfected and frozen cell culture TpT by 18C and uninfected the same culture which was kept by +4C. Than we precipitated the virus-holding material on supercentrifuge MSE by +4 and 76000 g for hour after keeping in conditions of medium low temperature. It has been carried out the analysis of protein sediment after ultracentrifugation by means of horizontal SDS electrophoresis at ultrafine gels [4]. The high-speed supernants have been analyzed by gel filtration method on column length 40sm and diametric 1,6 sm thick with polyvinyl gel (TSK-Gel Toypearl HW55F). Gel divides the proteins in the range of molecular mass from 1000 to 700000 daltons. The buffer was eluate NaH2PO4; Na2HPO4 30 m/mol/l; NaCl 100 m/mol/l, 7,5. The supernatant was introduced in column in terms of 0,5 ml by bail injector. The buffer was valve in column by peristaltic pump LKB 2132 Microprpex. The emergent fractions are coming out from column was registered by ultra-violet monitor LKB 2238 Uvicord SII under wave-length 276 nm with sensitiveness on the first channel 2,00 UFS, on the second 0,05 UFS. The detector signal was recording in the form of chromatograms by two-channel selfregistering potentiometer LKB 2210 Recorder. The rate of chart strip amounted 2 mm/min. The flow velocity was about 1, 7 ml/min and she was measured by laboratory chronometer over infill of gage pipette. The mistake in measuring was no more than 10 mkl/min. Column was calibrate from standard proteins with well-known molecular mass (amylase 200000 dalton, serum albumin bovis according to 66000, carbonhydrazide 29000, cytochrome 12300, insulin 6000, vitamin 12 1357) before analysis. We used parameter treatment of retention volume (Ve ml) standard marker to liquid zero volume (V0 ml) determinated on outlet from column of blue dextran (molecular mass 2000 000 dalton) for building of diagram setting on Y-direction. Y-direction - common logarithm of molecular mass (lg MW). The infectious activity determination of viral suspensions was carrying out by titration method for cytoplasm virus activity (CPA) on the cellular culture . RESULTS AND DISCUSSION In all form of material were discovered 9 protein stripes which were kept in conditions of medium low temperature and into unfrozen samples stored by +4 (Pic.1). As a result of electrophoretic researches into samples of virus-holding material, frozen and stored in the course of 20 days by 18, were determined 7 protein stripes. At the same time in viral suspensions stored by analogous conditions in the course of 10 years were determined only one from seven protein components as compared with samples stored by 20 days with molecular mass 37600 dalton. The protein with molecular mass 59000 dalton (Table 1) defining in viral suspensions stored by 18 during 20 days is on the literature given the main protein of diarrhea virus which is responsible to elaboration of virusneutralizing antitels in organisms of infected or immunized animals.
167
We discovered else 2 protein components with molecular mass accordingly 16700 and 240000 dalton in no infected cellular suspensions which didnt put to the freezing and was kept by +4 during 20 days. It was evolved analogous protein components but to a lesser concentrations and in frozen no infected cellular suspensions by 18 on such terms of keeping. Determination infectious activity suspensions after 10 years keeping under conditions of medium low temperatures showed infectious titre reduction on 2, 7 lg in comparison with virus stored during 20 days. The findings are evidence that during 10 years process keeping of virus-containing materials happened protein degradation of virus suspensions, obviously, at the expense of dealing proteolysis ferments of cellular detritus conserved definite activity in condition of medium low temperature. On the given some information channels [5] the ferment activity inhibite short by temperatures greatly lower 0.
Table 1. Molecular weights (MW) of the proteins in researched viral suspension Tabela 1. Molekularna teina proteina u ispitavanom virusnom rastvoru 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Rf 0,638 0,616 0,596 0,507 0,480 0,457 0,428 0,403 0,299 lg MW 4,057 4,147 4,224 4.575 4,677 4,770 4,916 4,972 5,378 MW (dalton) 11400 14000 16700 37600 47500 59000 82000 94000 240000
Note: Rf the ratio of protein zone migration length to leading colorant (bromothymol blue) migration length.
The chromatographic analysis showed availability from 6 to 8 factions with molecular mass from 6100 to less than 800 dalton as well as low-molecular components, indeterminate by calibration graphic for having used by we gel. It could suppose that in the group discovered by us faction incoming oligopeptides the proteolysis fragments of viral and / or induced by diarrhea virus in cells TpT proteins, since in suspensions of control uninfected cells stored both conditions and in medium low temperature during 20 days and polypeptide fractions didnt discover. CONCLUSION The long-term keeping, during 10 years, of examined unrefined virus-holding suspensions give rise to lowering their infectious activity, protein degradation obviously at the expense of proceeding proteolysis ferments of cellular detritus. We recommend you for long-term preservation of biological activity diarrhea virus (strain Oregon C24-V) use lower than 18 canning temperature.
168
LITERATURE
BOLIN S.R. ET.AL. Amer. J. Vet. Res., 51:703. (1990) GORG A., POSTEL W., WESER J., SCHIWARA H.W., BOESKEN W.H. Horizontal SDS electrophoresis in ultrathin pore gradient gels for the analysis of urinary proteins //Science Tools The LKB Instrument Journal. Vol.32. No.1., p. 59. (1985) JOSLIN. Proc. 8th Intern. Congr. Refrig., 331. (1951) RUWART M. J., HOLLAND G.F., HANG A. Fluorimetric evidence of interactions in voling cryoprotectans and biomolecules // Cryobiology. 12, No 1., p.2633. (1975) XUE W. ET. AL. J.Gen. Virol. 74, 1:73. (1993)
PROMENA SASTAVA PROTEINA U SUSPENZIJI VIRUSA TOKOM DUGOTRAJNOG DRANJA NA SREDNJE NISKIM TEMPERATURAMA
MARINA Y. STEGNIY Izvod Analizirana je suspenzija virusa dijareje kod goveda soja Oregon 24-V, izloena je zamrzavanju na 18C u vremenskim periodima koji su se kretali od 20 dana do 10 godina. Ovo je izazvalo smanjenje infektivne aktivnosti i sadraja virusa u suspenziji. Kljune rei: suspenzija, virus dijareje, niske temperature
169
PRIMENA PROGRAMA PREVENTIVE I TERAPIJE U SUZBIJANJU MASTITISA KRAVA

STANKO BOBO1, VESNA LALOEVI1, NADA DUGALI-VRNDI2, MIODRAG RADINOVI1, MIRA MIHAJLOVI-UKROPINA3, JOVAN MIRETA1 IZVOD: primenom programa terapije mastitisa kod krava u laktaciji i u zasunom periodu kod kojih su iz vimena izolovani Streptococcus agalactiae i Staphylococcus aureus dolo je do smanjenja broja infekcija sa Staphylococcus aureus-om u laktaciji na sve tri posmatrane farme od 7586%, dok je eliminacija Streptococcus agalactiae iz vimena izvrena kod svih leenih krava. Kljune rei: krava, mastitis, terapija, laktacija, zasuni period UVOD Na farmama krava gde je evidentan problem mastitisa svakodnevno se primenjuju programi za njihovo suzbijanje. Princip terapije mastitisa zavisi od oblika njegovog ispoljavanja. Najee se mastitisi dele na klinike koji se otkriva klinikim pregledom i probnim izmuzanjem i subklinike koji se otkrivaju pomonim testovima i bakteriolokim pregledom mleka. Uspeh leenja mastitisa zavisi od pravovremenog davanja i izbora antibiotika, vrste i virulencije patogena (mikroorganizama), imunoloke reaktivnosti organizma ivotinje i niza drugih inilaca. Mastitisi u krava su najee infektivnog karaktera a od uzronika iz sekreta vimena izoluju se primarni patogeni (Streptococcus agalactiae i Staphylococcus aureus) i patogeni drugog reda (streptokoke, stafilokoke, E. coli). MATERIJAL I METOD RADA Pre uzimanja zbirnih uzoraka mleka i sekreta iz vimena ispitivanih krava za bakterioloku analizu, obavljali smo kliniki pregled koji se sastojao od adsorpcije i palpacije. Adspekcijom smo procenjivali veliinu i simetrinost, boju i ozlede koe vimena i sisa. Palpacijom smo nastojali da odredimo koenzistenciju tkiva i sisa i parenhima etvrti i otkrijemo eventualne promene bitne za zdravstveno stanje vimena. Uzorke mleka od krava obraivali smo bakterioloki, a leenje krava vreno je u laktaciji i u zasunom periodu. Kontrola broja somatskih elija vrena je metodom po
Originalni nauni rad /Original scientific paper Dr Stanko Bobo, vanredni profesor; dr Vesna Laloevi, docent; Jovan Mireta, dipl.vet.; Miodrag Radinovi, student; Departman za veterinarsku medicinu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2 Dr Nada Dugali Vrndi, nauni savetnik, Nauni Institut za veterinarstvo Srbije Beograd 3 Dr Mira Mihajlovi-Ukropina, docent, Medicinski fakultet Novi Sad
1
170
Newman Lampartu modifikacija po Lewalyk Webber-u. Kod inficiranih krava pre leenja kontrolisan je broj somatskih elija i u stadnom mleku. REZULTATI RADA I DISKUSIJA Na farmama A, B i C izvren je bakterioloki pregled 156 pojedinanih uzoraka mleka od 112 krava sa pozitivnim mastitis testom. Rezultati bakteriolokog pregleda prikazani su u tabeli 1.
Tabela 1. Bakterioloki nalaz pojedinanih uzoraka mleka iz vimena krava Table 1. Bacteriology founding in single samples from cows udder Pregledano uzoraka Samples examined Broj % number 96 100 38 100 22 100 Bakterioloki pozitivno Bacteriology positive Str. agalactiae Broj number 4 1 0 % 4,16 2,64 Staph.aureus Broj number 38 19 12 % 39,58 50,00 54,54 Bakterioloki negativno Bacteriology negative Broj % number 54 56,25 18 47,36 10 45,46
FARMA Farm
A B C
Rezultati bakteriolokog pregleda ukazuju da je Staphylococcus aureus izolovan iz vimena krava na sve tri farme s tim to je najjaa infekcija bila na farmi C. Rezultati naih istraivanja o rasprostranjenosti infekcije sa Staphylococcus aureus- om odgovaraju nalazima Kati i sar. (1984), Jasper (1971) i Boboa i sar. (1991). Broj i procenat infekcija sa Streptococcus agalactiae bio je znatno nii a na jednoj farmi uzronik nije ni izolovan. Na pomenutim farmama prosean broj somatskih elija u krava sa pozitivnim bakteriolokim nalazom iznosila je na farmi A 465 000; B 312 000 i na farmi C 240 000. rezultati o broju somatskih elija ukazuju na prisustvo subklinikih mastitisa u laktaciji to je uslovilo primenu programa terapije u laktaciji. Sve krave sa pozitivnim bakteriolokim nalazom su tretirane intramamarno kombinacijom ampicilina, kloksacilina odnosno preparatom Ampiclox proizvoaa Pfizer. Terapija je vrena u razmacima od 12 asova najmanje tri puta. Efekat primenjene terapije prikazan je u tabeli 2. Rezultati leenja subklinikih mastitisa ukazuju da je broj krava u kojih je Staphylococcus aureus eliminisan iz mlene lezde iznosio 75,00% na farmi B do 86,01% na farmi A, to ukazuje u visokom procentu eradikaciju ovog uzronika nakon terapije, ali ne i ukupnog iskljuenja iz inficiranih etvrti to odgovara nalazima Fox i saradnici (1987). Kontrolom broja somatskih elija 21 dan nakon terapije kod leenih krava na farmi A ustanovljeno je 322 000, na farmi B 198 000 i na farmi C 216 000 u 1 ml mleka. Dobijeni rezulatati o broju somatskih elija ukazuju na eliminisanje uzronika iz vimena na ta je ukazivao i Carrolli i Schalm (1962). Kod krava u kojih je Staphylococcus aureus i dalje bio prisutan u obolelim etvrtima primenjena je terapija u zasunom periodu. Ukupno je tretirano 26 etvrti sa kloksacilinom Corbenin TM dry cow., a efekat izleenja i eliminacija intramamarne infekcije iznosio je 88,46%. 171
Tabela 2. Efekat primene Ampiclox TM u leenju subklinikih mastitisa kod krava u laktaciji Table 2. Effects of applying Ampiclox TM in treatment of sub clinical mastitis in cows in lactation Bakterioloki pozitivno Bacteriology positive Broj/ % No. 86 28 16 100 100 100 FARMA Farm Leeno Treated Broj/ No. 86 28 16 % 100 100 100 Rezultati bakteriolokog nalaza posle leenja Results of bactreiology examination after the treatment Str.agalactiae Staph.aureus Negativno Broj/ Broj/ Broj/ % % % No. No. No. 12 7 3 13,99 25,00 14,66 74 21 13 86,01 75,00 85,34
A B C
ZAKLJUAK Primenom programa terapije subklinikih mastitisa u lakatciji i u zasunom periodu kod krava na tri farme smanjen je broj infekcija u laktaciji od 75% do 86,01%, dok je procenat izleenja ivotinja od mastitisa iznosio 88,46% u zasunom periodu, a broj somatskih elija bio je znatno nii i odgovarao je standardima o higijenskom kvalitetu mleka. LITERATURA BOBO, S., PAVLOVI, R., VIDI B., LALI, M., LAZI, S.: Ispitivanje upotrebe brzih testova za otkrivanje rezidua antibiotika u mleku. Veterinarski glasnik, Beograd, vol. 45, 1112, 837840. (1991) CARROLLI, E.J., SCHALM, O.W.: Journal of dairy science. H 9, 14441449. (1962) FOX, L.K., MCDONALD, J.S., HANCOCK,D.D.: Effect of Seqration on prevention of intramammary infection by Coagulasa-positive Staphylococci. National mastitis Council 93100, Orlando, Florida, USA. (1987) JASPER, D.E.: Analiza problema mastitisa i suzbijanje. Zbornik rdaova Veterinarskog instituta Novi Sad. (1978) KATI V., URUL, D., STOJANOVI, L.: Dezinfekcija posle mue u funkciji suzbijanja mastitisa u krava. III jugoslovenski simpozijum o suzbijanju mastitisa u krava. Opatija, 379392. (1984)
172
APPLYING OF PROGRAM OF PREVENTION AND THERAPY IN ERADICATION OF MASTITIS IN COWS STANKO BOBO, VESNA LALOEVI, NADA DUGALI-VRNDI, MIODRAG RADINOVI, MIRA MIHAJLOVI-UKROPINA, JOVAN MIRETA Summary Applying of program of therapy of mastitis in cows in lactation and in dry period where Streptococcus agalactiae and Staphylococcus aureus were isolated from udder, had for a result decreasing of number of infection with Staphylococcus aureus during lactation in whole three farms in percentage of 7586%, while at the same time Streptococcus agalactiae was eliminated from udders of all treated cows. Key words: cow, mastitis, therapy, lactation, dry period
173
BIOHEMIJSKI SASTAV KOLOSTRUMA KRAVA HOLTAJN-FRIZIJSKE RASE

SUNICA BOROZAN, JOVAN BOJKOVSKI, IVAN VUJANAC1 IZVOD: Ispitivali smo koncentracije glavnih sastojaka kolostruma krava Holtajn-Frizijske rase, vezanog sistema dranja, koje su podeljene u dve grupe. U prvoj grupi su bile krave koje su imale jednu laktaciju, u drugoj grupi su krave sa vie laktacija. Analizom pojedinanih vrednosti unutar grupa dokazano je da postoji statistiki vrlo znaajna razlika u sadraju sastojaka kolostruma kod krava koje su imale jednu laktaciju. Kod druge grupe krava, razlika u sadraju ispitivanih parametara je na niem nivou statistike znaajnosti. Meusobnim poreenjem ovih grupa dokazana je znaajna razlika u sadraju fosfora (p<0.05). Kljune rei: biohemijski sastav, kolostrum, krave Holtajn-Frizijske rase. UVOD U tehnoligiji uzgoja teladi ishrana je u poetku bazirana iskljuivo na ishranu kolostrumom, a potom mlekom. Nakon toga se u ishranu uvode druga hraniva (seno, krmna smea), da bi se posle tri meseca mleko potupuno iskljuilo iz ishrane. Kolostrum je hrana teleta u prvim danima ivota. Kolostralni period laktacije traje do jedne nedelje. Kolostrum sadri proteine, esecijalne i nesencijalne aminokilseline, masne kisline, laktozu, vitamine, makro- i mikroelemente. Pored toga kolostrum sadri nehranjljive sastojke kao to su hormoni, citokini, nuklotidi, poliamini, peptidi, faktori rasta, imunglobulini, nuklotidi, enzimi (Bondi, A.A.1987; Arthigton, J.D. i sar. 2000). Cilj istraivanja u ovom radu je bio da se isputaju koncentracije glavnih sastojaka kolostruma krava koje su imale jednu ili vei broj laktacija. MATERIJAL I METOD RADA Za istraivanje su odabrane krave (n=13), Holtajn-Frizijske rase, koje su podeljene u dve grupe. U prvoj grupi su bile krave koje su imale jednu laktacioju (n=8), u drugoj grupi su bile krave koje su imale vie laktacija (n=5), sa prosenom proizvodnjom mleka u prethodnoj laktaciji od 7000 L za krave koje su imale najmanje dva telenja. Uzorci kolostruma su uzimani dva asa posle telenja odlagani u sterilne flae i duboko zamrOrigimalni nauni rad (Original scientific paper) * Ovaj rad je deo projekta 1518, koji finansira Ministarstvo nauuke i zatite ivotne sredine 1 dr Sunica Borozan, vanr.prof., dr Jovan Bojkovski, vanr. prof., Ivan Vujanac, asistent-pripravnik, Fakultet veterinarske medicine, Beograd, SCG.
174
zavani (20 0C) do poetka biohemijske analize. Koncentracija proteina (Lowry i sar., 1951), lipida (Zllner i Kirsch, 1962), neorganskog fosfora (Vaskovsky i sar.1975) i laktoze (Beutler 1984) u kolostrumu odreivana je spektofotometrijski na spektofotometru Beckman DU 50. Koncentracija kalcijuma je odreivana je atomskom apsorbcionom spektofotometrijom, koliina suve supstance suenjem uzorka kolostruma na 105C do konstantne mase, dok je pH vrednost odreivana elektrohemijski, Radiometer (Danska). REZULTATATI U uzorcima kolostrtuma uzetih posle telenja odreivana je koncentracioja proteina (albumini i globulini) (Grafikon 1), lipida (Grafikon 2), laktoze (Grafikon 3) , kalcijuma (Grafikon 4) i fosfora (Grafikon 5). Pored toga u uzorcima je odreivana suva materija (Grafikon 6) i pH sredine (Grafikon 7). Analizom pojedinanih vrednosti unutar grupa dokazano je da postoji statistiki znaajna razlika (p<0.001) u sadraju proteina, lipida, laktoze, kalcijuma, fosfora, suve materije i pH kod krava koje su imale jednu laktaciju, dok kod druge grupe krava koje su imale vie laktacija, izmeu tri i sedam, razlika u sadraju proteina, lipida i laktoze je na nivou znaajnosti od p<0.01, kalcijuma, suve materije, i pH na nivou od p<0.001, dok je sadraj fosfora bio na nivou statistike znaajnosti od p<0.1. Meusobnim porerenjem ovih grupa dokazana je statistiki znaajna razlika u sadraju fosfora (p<0.05), suve supstance i pH na nivou znaajnosti p<0.5. Razlike u sadraju kalcijuma bile su na nivou statistike znaajnosti p<0.1, dok razlike u sadraju proteina lipida i glukoze, nisu dokazane.
Graf. 1. Prikaz koncentracija proteina kolostruma krave sa jednom laktacijom (grupa 1) i kolostruma krave sa vie laktacija (grupa 2) Graph.1. Concentration of proteins colostrum cows with one lactation (group1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
Graf. 2. Prikaz koncentracija lipida kolostruma krave sa jednom laktacijom (grupa 1) i kolostruma krave sa vie laktacija (grupa 2) Graph.2. Concentration of lipids colostrum cows with one lactation (group1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
175
Grafikon 3. Prikaz koncentracija laktoze kolostruma krava sa jednom laktacijom (grupa 1) i kolostruma krava sa vie laktacija(grupa 2) Graph.3. Concentration of lactose colostrum cows with one lactation (group 1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
Graf. 4. Prikaz koncentracije kalcijuma kolostruma krava sa jednom laktacijom (grupa 1) i kolostruma krava sa vie laktacija (grupa 2) Graph.4. Concentration of calcium colostrum cows with one lactation (group 1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
Graf. 5. Prikaz koncentracije fosfora kolostruma krava sa jednom laktacijim(grupa 1) i kolostruma krava sa vie laktacija (grupa 2). Graph. 5. Concentration of phosphorous colostrum cows with one lactation (group 1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
176
Graf.6. Prikaz koncentracije suve supstance kolostruma krava sa jednom laktacijom(grupa 1) i kolostruma krava sa vie laktacija (grupa 2) Graph6. Concentration dray supstances cows with one lactation (group 1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
Graf. 7. Prikaz pH vrednosti kolstruma krava sa jednom laktacijom(grupa 1) i sa vie laktacija (grupa 2). Graph.7. pH values colostrum cows with one lactation (group 1) and cows colostrum with more lactation (group 2)
DISKUSIJA Organizam novoroene teladi jo nije u osnovi formiran. Prilagoavanje na ekstrauterini nain ivota u uslovima savremene govedaraske proizvodnje mora da se obavi veoma brzo. Naime, neonatalna telad, su podlona pojavama kardiovaskularnih i metabolikih poremeaja koji mogu da se dijagnostikuju u toku prvih nedelja ivota. Odmah po dolasku na svet teletu je neophodno omoguiti da popije kolostrum. U literaturi postoje podaci da je koncentracija proteina najvea prvog dana kolostralnog perioda, dok drugog i treeg dana njihova koncentracija znaajno opada (Mainer i sar. 2000, Bojkovski i sar. 2005). Da je kolostrumom obezbeena dovoljna koncentracija proteina dokazali smo i u naem radu, nezavisno od toga da li su krave imale jednu odnosno vie laktacija. U toku trajanja kolostralnog perioda, kolostrum se menja po svom sastavu (Bojkovski sar. 2005). Kolostrum ima ulogu u stvaranju pasivnog imuniteta, ali takoe ima sposobnost da novoroeno tele snabde sa ugljanim hidratima, lipidima, mikroelementima, vitaminima i drugim bioloki aktivnim jedinjenjima. Analizom pojedinanih vrednosti
177
unutar grupa dokazano je da postoji statistiki znaajna razlika (p<0.001) u sadraju, lipida, laktoze, kalcijuma, fosfora, suve materije i pH kod krava koje su imale jednu laktaciju, dok kod druge grupe krava koje su imale vie laktacija, izmeu tri i sedam, razlika u sadraju proteina, lipida i laktoze je na nivou znaajnosti od p<0.01, kalcijuma, suve materije, i pH na nivou od p<0.001, dok je sadrtaj fosfora bio na nivou statistike znaajnosti od p<0.1. Meusobnim poreenjem ovih grupa dokazana je statistiki znaajna razlika u sadraju fosfora p<0.05, suve supstance i pH na nivou p<0.5. Razlike u sadraju kalcijuma bile su na nivou statistike znaajnosti p<0.1, dok razlike u sadraju proteina, lipida,i glukoze, nisu dokazane. S obzirom na injenicu da sadraj biohemijskih aktivnih supstanci posebno hormona, faktora rasta, citokina, poliamina, nukleotida, kod neonatalne teladi, prouzokuje naroiti bioloki efekat, potrebno je ispitati i njihov sadraj u kolostrumu krava koje su imale jedni ili vie laktacija. Takoe je znaajno utvrditi i prisustvo insulinu slini faktori rasta (IgF I), koji kod teladi moe da stimulie razvoj gastroinetsinalnog trakta posebno njihovu funkciju u neonatalnom periodu. Istraivanjima je ustanovljeno da je koncentracija hormona i faktora rasta najvea u sekreciji kolostruma pre partusa (Hadron i sar. 1997, Scamell 2001). ZAKLJUAK Rezultati ispitivanja nekih parametara u kolostrumu krava koje su imale jednu ili vie laktacija pokazuju da znaajne razlike postoje izmeu prosenih vrednosti koncentracija kalcijuma i fosfora, suve supstance i elektrohemijske reakcije, dok su vrednosti koncentracija proteina, lipida i laktoze priblino jednake. S obzirom da je broj ispitivanih krava u grupi vietelkinja nedovoljan, potrebno je ova ispitavanja ponoviti na veem broju ivotinja. LITERATURA
ARTHINGTON, J.D., CATTELL,M.B., QUIGLEY, J.D (2000): Effects of dietary IgG source (colostrum, serum or milk derived supplement) on the efficiency of Ig absorbtion in newborn Holstein calves. Journal of Dairy Scinence, 83,14631467. BONDI, A.A: Animal Nutrition, Chichester, J.Eiley and sons. (1987). BOJKOVSKI, J., BOROZOAN, SUNICA., I.JOEF, H., AMANC. (2005): Colostrum composition before and after calving in Holstein-Frisian Cows. Veterinary Record. 156, (23) 7445. BEUTLER, H.O. (1984): In Methods of Enzymatc Analysis. Vol.VI 3rd Ed H.U. Bergmeyer.pp 104112. HADRON, U., HAMON,H., BRUCKMAIER, R.M., BLUM,J.W (1997): Delaying colostrum on metabloic trtaits and on gastrointestinal and metabolic hormones in neonatal calves. Journal of Nutrition, 127,20112023. LOWRY, O.H., ROSEBOURGH, N.J., FARR, A.L., RANDALL, R.J. (1951): Protein measurment with folin phenol reagent. Journal of Biological Chemistry, 93.,265275. MAINER, G., PEREZ, M.D., SANCHEZ, L., PUYOL, P.,MILLAN, M.A.,ENA,J.M., DOMINGUEZ, E.,.CALVO, M. (2000): Concentration of bovine imunoglobulins throught
178
lactation and effects of sample preparation on their determination. Milch wissenschaft (milk science international). 55,613617. SCAMMELL, A.W. (2001): Production and uses of colostrum. Australian Journal of Dairy Technology, 56,7482. VASKOVSKY, V.E. KOSETSKY, E.Y., VASENDIN, I.M. (1975): A universal regent for phospholipid analysis. Journal of Chromatography, 114,129141. ZLNER, N. KIRSCH. (1962): Boehringer Mannheim Instruction Manuel (Boehringer Mannheim Gmtt Diagnostica Germany). Expereimental medicine,135,545560.
BIOCHEMICAL INGREDIENT OF COLOSTRUM COWS HOLSTEIN-FRISIAN RASE SUNICA BOROZAN, JOVAN BOJKOVSKI, IVAN VUJANAC Summary The aim of the research of this paper has been to examine concentration of the main colostrum ingredients after calving, when mammary gland activity is very intensive before the forthcoming lactation. Holstein-Frisian cows have been chosen for this experiment. The experiment has included cows that have had at least one (n=5) up to more lactation cycles (n=8). The cows yielding 7000 litters of milk p.a. in the previous lactation and have minnimum two calving cycle. Of each animal one samples of colostrum have been taken. The results obtained show that there are statistical value (p<0.001) in concentration of the proteins, lipids, lactose, kalcium, phosphorous, dry supstances examined in cows colostrums with one lactation, while another cows group with more lactation, between three and seven, concentration of proteins, lipids and lactose is statistical values is p<0.01, calcium, dry supstances and pH statistical values is p<0.001, while concentration of phosphorus is on statistical values p<0.1. With compare those groups concentrations of phosphorus and pH statistical values is p<0.1, while concentration in proteins, lipids and lactose, statistical values is not proof. Key words: biochemical ingrediants, colostrum, cows Holstain-Frisian rase.
179
UPUTSTVO AUTORIMA ZA PISANJE RADOVA U ASOPISU SAVREMENA POLJOPRIVREDA U asopisu Savremena poljorivreda, objavljuju se originalni nauni radovi, pregledni radovi i prethodna saoptenja. Rad se pie na srpskom jeziku, latininim pismom. Treba da sadri i kratak izvod na engleskom jeziku (summary). Celokupan tekst rada, ukljuujui tabele, grafikone, sheme, crtee i fotografije, moe da ima maksimalno 6 kucanih stranica, A4 formata (Portrait), normalnog proreda (Single). Margine: Top 2,0 cm, Left 4,2 cm, Bottom 8,7 cm, Right 4,2 cm. Za kucanje rada koristiti font Times New Roman, 10 pt. Justify poravnanje sa uvlakom prvog reda 0,6 cm (Format Paragraph Indents and Spacing Special First Line 0,6 cm). Bez paginacije (numerisanja stranica rada). Opciju Character Spacing (Format Font) ostaviti na default vrednostima (ne skalirati slova, niti dirati razmake izmeu slova i njihovu poziciju). NASLOV RADA se pie velikim slovima (bold), Font Size 11, centrirano. Naslov spustiti ispod gornje margine sa 4 entera, a pisanje poeti u petom redu. IME I PREZIME autora se piu velikim slovima (normal), Font Size 10, centrirano, sa jednim razmakom ispod naslova rada. Oznakom 1, u superskriptu, (komandom Insert Footnote), iznad imena zadnjeg autora, oznaava se Footnote, u kojoj se navodi titula, ime i prezime, zvanje i ustanova u kojoj rade pojedini autori. IZVOD: (italik), Font Size 10 (Justify), sa jednim razmakom ispod imena i prezimena autora rada. U izvodu se daju osnovni cilj, materijal i metod rada, vaniji rezultati i zakljuak (maksimalno 500 znakova). Kljune rei: minimalno 3, a maksimalno 6 rei. Ispod izvoda, Font Size 10. UVOD (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. MATERIJAL I METOD RADA (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. REZULTATI (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. DISKUSIJA (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. ZAKLJUAK (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst normal, Font Size 10, Justify, sa jednim razmakom ispod naslova. LITERATURA (bold), centrirano, Font Size 10.
181
STANI, B., GRAFENAU, P., PIVKO, J., OBERFRANC, M., BUDINEVI, A., AHINOVI, R.: Ovulacija i fertilitet nazimica kod sinhronizacije estrusa preparatom Regumate. Biotehnologija u stoarstvu, 16(34)4954(2000). Redosled radova je po abecednom redu poetnog slova prezimena prvog autora, bez numeracije! Tekst literature Font Size 9.
Posle literature, napisati kratak sadraj na engleskom jeziku i to: NASLOV, velikim slovima (bold), centrirano, Font Size 10. IME I PREZIMA AUTORA, velikim slovima (normal), centrirano, Font Size 10. Summary, malim slovima, (bold), centrirano, Font Size 10. Tekst, Font Size 10, (normal) Justify. Key words: malim slovima. Tabele treba da budu jasne, to jednostavnije i pregledne. Naslov, zaglavlja (tekst) i podtekst u tabelama, treba da budu napisani na srpskom i engleskom jeziku (srpski normal, engleski italik). Font Size 9. Tabele se stavljaju na odreeno mesto u tekstu. Fotografije, crtee, grafikone i sheme, postaviti na svoje mesto u tekstu, a dati ih i u posebnom fajlu (format fajla TIF, JPG sa 300 dpi, ili vektorski format sa slovima pretvorenim u krive CDR, AI). Ispod ilustracije staviti potpis, na primer:
Graf. 1. Koncentracije spermatozoida u ejakulatu nerast, zavisno od godinje sezone (Font Size 9, normal). Graph. 1. Sperm concentration in ejaculates according to seasons of year (Font Size 9, italic)
Citiranje autora u tekstu radu: (Stani i sar. 2005). ako je vie od dva autora. Ako su samo dva utora, onda (Stani i ahinovi, 1995). Ili, Stani i sar. (2005). Rad se dostavlja urednitvu asopisa u 2 tampana primerka, sa svim prilozima (fotografije, sheme, crtei, grafikoni) i na 3.5'' Disketi (90 mm) ili na CD. Tekst rada nee biti podvrgnut jezikom lektorisanju. Zbog toga, molimo autore da svoje radove napiu gramatiki korektno, kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku. Radovi, koji nisu napisani striktno po ovom uputstvu, nee biti prihvaeni za tampu! Ovo uputstvo, kao i jedan primer pravilno odtampanog rada u asopisu Savremena poljoprivreda, moete nai i na sajtu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (http://polj.ns.ac.yu/). Radove poslati na adresu: Urednitvo asopisa Savremena poljoprivreda Poljoprivredni fakultet, Trg D. Obradovia 8, 21000 Novi Sad Tel.: ++021/450-355 Svim autorima se zahvaljujemo na saradnji. Novi Sad, 16. 11. 2005. god. Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Milan Krajinovi
182
INTRODUCTIONS TO AUTHORS ON WRITING PAPERS FOR THE JOURNAL CONTEMPORARY AGRICULTURE The journal Modern Agriculture publishes original scientific papers, surveys and former reports. A paper is written in Serbian, in Latin alphabet. It should comprise a short summary in English. The whole script of the paper, including tables, graphs, schemes, drawings and photographs, can have 6 typed pages at the maximum, Portrait, in single spacing. Margins:Top 2.0 cm, Left 4.2 cm, Bottom 8.7 cm, Right 4.2 cm. For typing the paper the Times New Roman font, 10 pt, should be used. Justify with the indent of the first line 0.6 cm. (Format Paragraph Indents and Spacing Special First Line 0.6 cm). No pagination. THE PAPER TITLE is written in bold letters, Font Size 11, centred. The title should be lowered below the upper margin clicking enter 4 times and writing should be commenced in the fifth line. THE NAME AND SURNAME of the authors are written in normal letters, Font Size 10, centred, with a single space below the paper title. With mark 1, in superscript, ( click Insert Footnote) above the name of the last author, the Footnote is marked, stating the title, the name and surname, the rank and the institution in which the respective authors are employed. SUMMARY: ( italic), Font Size 10 (Justify) with a single space below the name and surname of the author of the paper. The summary presents the basic objective, the material and method of the study, the significant results and the conclusion (500 characters maximum). Key words : minimum 3 and maximum 6 words. Below the summary, Font Size 10. INTRODUCTION (bold) , centred, Font Size 10. Text normal, Justify, with a single space below the title. MATERIAL AND METHOD OF THE STUDY (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the title. RESULTS (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the table. DISCUSSION (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the title. CONCLUSION (bold), centred, Font Size 10. Text normal, Font Size 10, Justify with a single space below the title. LITERATURE (bold), centred, Font Size 10.
STANCIC, B., GRAFENAU, P., PIVKO, J., OBERFRANC, M., BUDINCEVIC, A., SAHINOVIC, R. : The ovulation and fertility in suckling pigs at the synchronization of estrus with Regumate, Biotechnology in livestock breeding , 16(34)4954(2000).
183
The order of papers is arranged according to the alphabetical order of the initial letter of the surname of the first author, without numbering. Literature text Font Size 9.
After the literature a short table of contents should be written in English as follows: TITLE, in capital letters (bold), centred, Font Size 10. NAME AND SURNAME OF AUTHORS , in capital letters (normal), centred, Font Size 10. Summary, in small letters (bold), centred, Font Size 10. Text, Font Size 10 (normal), Justify. Key words: in small letters. The tables should be clear, as simple and neat as possible. The titles, headings (text) and subtext in tables, should be in Serbian and English ( Serbian normal, English italic). Font Size 9. The tables are set in a specific place in the text. The photographs, drawings, graphs and schemes, should be put on their place, and also given in a separate supplement (an original file format TIF, JPG, with 300 dpi, or a vector format with letters turned into curves CDR, AI). The caption should be written below the illustrations. For instance:
Graf. 1. Koncentracije spermatozoida u ejakulatu nerasta, zavisno od godisnje sezone (Font Size 9, normal). Graph. 1. Sperm concentration in ejaculates according to seasons of year (Font Size 9, italic).
Citing the authors in the paper: Stani et al. 2005) if there are more than two authors. If there are only two authors, then ( Stani and ahinovi , 1995). Or Stani et al. (2005). The paper is submitted to the editors office of the journal in 2 printed copies, with all the supplements (photographs, schemes, drawings, graphs) and on 3.5'' floppy disc or on CD. The text of the paper will not be proof-read. Therefore, we ask the authors to write their papers grammatically correct both in Serbian an English. The papers which have not been done in accordance with these instructions will not be considered for publishing. These introductions to autors and one sample of the correct printed paper in the Journal Contemporary Agriculture, you can find on the web site: http://polj.ns.ac.yu/ (Faculty of Agriculture in Novi Sad). The papers should be sent to the following address : The editors office of the journal Contemporary Agriculture The Faculty of Agriculture, 8 D. Obradovia 8 Square, 21 000 Novi Sad Phone: ++ 021/450-355 We are grateful to all the authors for their cooperation. Editor-in-chief Prof. dr Milan Krajinovi 184

Savremenapoljoprivreda 34 2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Savremenapoljoprivreda 34 2006

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Savremenapoljoprivreda 34 2006

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SAVREMENA POLJOPRIVREDA CONTEMPORARY AGRICULTURE

NOVI SAD, LV (2006)

NOVI SAD LV (2006)

Adresa urednitva/Adress of editorship:

Telefoni/Phones: ++ 021/450-355; ++ 021/6350-711; Fax: ++021/459-761. Ulate izvriti na:

iro raun: 840-1736666-97 (pretplata za Savremenu poljoprivredu).

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 15, NOVI SAD

TROFEJNA VREDNOST I STAROST ODSTRELJENIH SRNDAA U RAZLIITIM TIPOVIMA LOVITA

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 611, NOVI SAD

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 1216, NOVI SAD

* undressed whole body weight;

** dressed eviscerated body weight

Mx 82,87 81,65 82,71 83,45

Sd 2,57 4,61 3,28 3,49

Cv (%) 3,10 5,65 3,97 4,18

Min. 77,05 70,76 75,56 77,78

Max. 86,21 88,46 88,15 92,55

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 1723, NOVI SAD

SINDROM EVROPSKOG ZECA U VOJVODINI

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 2428, NOVI SAD

PRILOG POZNAVANJA KOLERE PASTERELOZE U RODITELJSKOM JATU FAZANA

R rezistentan (0, 1) S senzitivan (2-3, 3)

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 2936, NOVI SAD

SUZBIJANJE VODENIH KOROVA PRIMENOM BIOMANIPULACIJE BELIM AMUROM

Flotantne biljke / Floating plants

Submerzne biljke / Submerged plants

Flotantne biljke / Floating plants

Submerzne biljke / Submerged plants

2,12 1,84 1,23 1,18 1,77 2,15

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 3745, NOVI SAD

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 4651, NOVI SAD

IZGRADNA RIBNAKA NA GEOTERMALNIM VODAMA

BUILDING OF FISHPONDS ON GEOTHERMAL WATERS

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 5257, NOVI SAD

2001 2002 2003 2001 2003

478 452 450 460

544056 463188 526959 511401

1138 1024 1170 1111

2.4 2.43 2.43 2.42

5.0 3.48 3.77 4.0

060800 103297 122830 095642

S.kara kg/ha 127 228 272 207

S.kara kg/ha Izlovi 25718 30864 9258 kg

228571 280000 34502

73097 43607 19408

352 700 477

708 337 835

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 5863, NOVI SAD

KORELACIJA SEKUNDARNIH METABOLITA Fusarium PLESNI SA BILJKAMA I IVOTINJAMA

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 6470, NOVI SAD

NERACIONALNA POTRONJA LEKOVA U VETERINARSKOJ MEDICINI: OPASNOST PO ZDRAVLJE IVOTINJA I LJUDI

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 7174, NOVI SAD

Lokalitet br. Locality No.

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 7580, NOVI SAD

TEHNOLOKI POSTUPAK PROIZVODNJE KUKURUZNOG STONOG BRANA

U tabeli broj 2 prikazan je granulometrijski sastav kukuruznog stonog brana.

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 8187, NOVI SAD

GENETIKI MODIFIKOVANE BILJKE U ISHRANI IVOTINJA DA ILI NE?

SAVREMENA POLJOPRIVREDA VOL. 55, 34 (2006) STR. 8894, NOVI SAD