PREDLOG STRATEGIJE UNAPREIVANJA OBRAZOVANJA ROMA U REPUBLICI SRBIJI

MINISTARSTVO PROSVETE I SPORTA REPUBLIKE SRBIJE juni 2003.g.

SADRAJ

Uvod ..........................................................................................................................................................3 Demografski podaci .................................................................................................................................5 Meunarodni i nacionalni pravni okvir ................................................................................................6 Problemi u obrazovanju Roma I Romi nisu ukljueni u obrazovni sistem i rano ga naputaju ...............................................................7 II Romi ne dobijaju kvalitetno obrazovanje ............................................................................................8 III Romi su izloeni diksriminaciji i segregaciji ......................................................................................9 IV Romi nemaju uslova da izraavaju i neguju svoj etniki identitet .....................................................10 Ciljevi i zadaci Strategije unapreivanja obrazovanja Roma ...........................................................12 I Ukljuivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeivanje kontinuiteta kolovanja ............................12 II Obezbeivanje kvalitetnog obrazovanja ...........................................................................................13 III Razvijanje tolerancije i uvaavanja razliitosti ................................................................................15 IV Negovanje kulturnog identiteta ........................................................................................................17 Implementacija ciljeva i zadataka Strategije I Ukljuivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeivanje kontinuiteta kolovanja .............................19 1. Stvaranje sistemskih uslova za ukljuivanje Roma u obrazovni sistem ..................................................19 2. Razvijanje posebne upisne politike za romsku decu i mlade ..................................................................19 3. Priprema obrazovnih institucija za ukljuivanje Roma u obrazovanje ....................................................20 4. Priprema romske dece za polazak u kolu ............................................................................................20 5. Materijalna podrka Romima u obrazovanju ........................................................................................21 II Obezbeivanje kvalitetnog obrazovanja ............................................................................................21 1. Stvaranje sistemskih uslova za obezbeivanje i kontrolu kvaliteta obrazovanja romskih uenika ............21 2. Obezbeivanje obrazovnih programa koji prate potrebe romske dece i mladih .......................................21 3. Obezbeivanje kadra kompetentnog za rad sa romskom decom ............................................................22 4. Prebacivanje u redovne kole romske dece koja su pogreno upisana u specijalne kole .........................23 5. Razvoj motivacije za kolovanje ........................................................................................................23 III Razvijanje tolerancije i uvaavanja razliitosti ................................................................................23 1. Razvijanje osetljivosti profesionalne javnosti i ire drutvene zajednice za obrazovne potrebe Roma ......23 2. Razvijanje obrazovnog okruenja zasnovanog na toleranciji i interkulturalnim vrednostima ...................24 3. Spreavanje segregacije i desegregacija ..............................................................................................24 4. Sprovoenje mera antidiskriminacije ..................................................................................................25 IV Negovanje kulturnog identiteta .........................................................................................................25 1. Podrka razvoju kulturnog identiteta dece i mladih ..............................................................................25 2. Formiranje strunjaka za romski jezik i kulturu ....................................................................................25 3. Uvoenje elemenata romske kulture u programe rada sa decom ............................................................25

UVOD Obrazovanje u Republici Srbiji je, bez sumnje, bilo meu oblastima drutvenog zivota koje su u poslednjoj deceniji XX veka najtee pogoene ratom, sankcijama i ekonomskim problemima. Tekoe sa kojima se obrazovanje susrelo samo su pogorale lo obrazovni status romske populacije kao marginalizovane socijalne i etnike grupe koja i bez toga nije u stanju da prui povoljne uslove za razvoj i obrazovanje svoje dece. Obrazovanje Roma je jedan od znaajnih preduslova i puteva njihove emancipacije i integracije kao ravnopravnih graana u drutvo. Ostvarivanje prava na obrazovanje Roma doprinee razvoju ne samo romske zajednice, ve i drutva kao celine, pre svega graanskog drutva i njegove demokratije. Razvoj obrazovanja Roma unapredie opti obrazovni i kulturni status drutva i moe poveati njegovu ekonomsku mo. U nameri da omogui kvalitetno obrazovanje za sve i razvije efikasan obrazovni sistem, Ministarsvo prosvete i sporta Republike Srbije zapoelo je sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema. Drugi talas ove reforme ukljuuje i reformu obrazovanja nacionalnih manjina, a posebno Roma. U saradnji sa Saveznim ministarstvom za ljudska i etnika prava, Ministarsvo prosvete i sporta formiralo je Tim za izradu Strategije za unapreivanje obrazovanja Roma. Pored predstavnika romske zajednice, tim su inili i strunjaci iz oblasti obrazovanja i/ili strunjaci za romska pitanja. Tim je dobio mandat od MPS da izradi Strategiju ijom bi se implementacijom unapredio poloaj ove nacionalne manjine u obrazovanju. Zato izdvajamo obrazovanje Roma kao poseban cilj? Romi su kod nas obrazovno najugroenija nacionalna manjina.1 Oko 80% romske populacije je potpuno ili funkcionalno nepismeno. Meu nepismenima i neobrazovanima je najvie ena. Prema podacima sa popisa 1991. u Srbiji je bilo 78,7% Roma bez zavrene osnovne kole, samo 4,1% imalo je srednje obrazovanje a svega 0,2% viu kolu ili fakultet. Podaci o obrazovnom statusu sa popisa iz 2002. jo nisu dostupni ali nema razloga da verujemo da se ovo stanje promenilo u pozitivnom smislu. Zato je, sa stanovita ravnopravnosti, obrazovanje ove nacionalne manjine najvei izazov za obrazovni sistem Srbije. U novom politikom kontekstu koji je uspostavljen posle politikih promena 2000. izraena je spremnost da se pitanje Roma ugradi u glavne tokove optih drutvenih reformi.2 U tom smislu od izuzetnog znaaja su postojee inicijative kao izrada Strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima, Strategije za smanjenje siromatva Republike Srbije kao i formiranje Romskog nacionalnog vea. U izradi ovog dokumenta polo se od pretpostavke da reforma obrazovanja Roma mora da bude integralni deo zapoete opteobrazovne reforme. Kljuni oslonac i pretpostavka specifinih koraka u unapreivanju obrazovanja Roma (kojima se bavi ovaj dokument) jeste razvijanje obrazovnog sitema kroz iroki reformski proces. To su, pre svega, demokratizacija i decentralizacija sistema, reforma kurikuluma i udbenika, struno usavravanje i profesionalno napredovanje nastavnika, reforma nadzorne slube i reforma posebnih obrazovnih podruja (od predkolskog do univerzitetskog nivoa). Pored toga, bie neophodno da plan implementacije programa reformi u svim relevantnim oblastima uzme u obzir potrebe svih nacinalnih manjina a posebno romske. To je osnovni uslov da se pripadnicima romske nacionalne manjine obezbedi dostupnost kvalitetne obrazovne ponude. Ovo ne podrazumeva

Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovanja u SRJ, UNICEF, Beograd, 2001. Nacrt Strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Beograd, 2003
2

samo ukljuenost u odgovarajue obrazovne institucije, ve i garantovanje kvaliteta sadraja uenja, kvaliteta procesa uenja, kvaliteta okruenja u kojem se izvodi nastava i kvaliteta uenikih postignua. Pored politikog konteksta i reforme relevantnih oblasti obrazovanja Tim vidi vaan oslonac za reformu obrazovanja Roma u svim dobrim iskustvima iz kolske prakse kao i u iskustvima NVO u radu sa decom i porodicama iz depriviranih sredina, a posebno sa romskom decom i romskim porodicama. Mnogi od programa NVO pokazali su dobre rezultate, ali su obuhvatili mali deo romske populacije i u najveoj meri su se odvijali bez sistemske saradnje sa zvaninim obrazovnim institucijama. Strategija ima cilj da ukljui sva relevantna iskustva NVO sektora u glavni obrazovni tok. Tekoe sa kojima se Tim susreo u izradi ovog dokumenta vezane su pre svega za nedostatak pouzdanih podataka o romskoj populaciji i njenom ueu u obrazovanju. Istovremeno Tim smatra da se implementacija ove strategije, i njena evaluacija moraju zasnivati na realnim podacima o ciljnoj grupi. Pitanje nije, dakle, da li su ti podaci potrebni, ve kako se do njih moe doi, budui da se kolska administracija ne vodi prema nacionalnoj pripadnosti. Kljuna dilema je da li e pripadnici romske zajednice eleti da se deklariu kao Romi, kako ih za to motivisati i kako osigurati da takvo izjanjavanje nee imati negativne posledice po pripadnike ove zajednice. Delikatnost ovih pitanja nalae veliku obazrivost, a u procesu donoenja odluka moraju biti ukljuene sve nadlene institucije u saradnji sa romskom zajednicom. U ovom dokumentu problem obrazovanja Roma razmatra se iz pozicije kompetencija Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije. Meutim, da bi rezultati reforme obrazovanja Roma zaista odgovarali stvarnim potrebama ove etnike zajednice, veoma je znaajna sposobnost lokalne zajednice da razume problem obrazovanja Roma i da se uhvati u kotac sa njima. Veoma je vano informisanje romske zajednice o problemima obrazovanja i njena partnerska uloga u njihovom reavanju. Kompleksnost problema nalae ukljuivanje i drugih sektora kao to su zakonodavstvo, zdravstvo, finansije, socijalna politika, politika naunog i tehnolokog razvoja, kulturna politika, trite rada i mediji. Svi oni moraju biti sitemski i funkcionalno povezani da bi se ostvario cilj definisan u ovom dokumentu: integracija Roma u obrazovni sistem i poveanje kvaliteta obrazovanja koje u njemu dobijaju.

DEMOGRAFSKI PODACI Prema podacima sa popisa iz 2002.g. u R. Srbiji ivi 108.193 Roma ili 1.44% od ukupne populacije. Strunjaci koji se bave romskim pitanjima procenjuju romsku populaciju od 450.000 i 500.000 stanovnika romske nacionalnosti.3 Taan broj Roma teko je utvrditi jer mnogi meu njima nemaju prijavljen boravak, este su migracije porodica i itavih zajednica ali i zbog toga to mnogi ele da prikriju svoj etniki identitet pa se ne deklariu kao Romi. Kod Roma je izraen visok natalitet koji sa visokom stopom smrtnosti ini da budu najmlaa etnika zajednica. Na popisu iz 2002. g. starosna struktura je bila: deca do 14 godina 31,81%; od 15-29 godina 26,38%; od 30-44 godina - 20,02%; 45-59 godina 13,16%; stariji od 60 i vie godina 6,85%.

1,80% 6,85% 13,16% 20,02% 26,38% 31,80%

STAROSNE GRUPE - u godinama 0 - 14 15 - 29 30 - 44 45 - 59 60 i vie nepoznato

Nacionalne manjina u SR Jugoslaviji, Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica, Beograd, 2001.

MEUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI OKVIR a) Meunarodni standardi4 Pravo na obrazovanje manjina je priznato nizom meunarodnih dokumenta. Na pimer: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948): l.26; Konvencija o pravima deteta l. 28. i l. 29 (1989); Konvencija i preporuke protiv diskriminacije u obrazovanju (1960): l.7; Meunarodni pakt o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima (1996): l.13; Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (l.5.); Konvencija UNESCO protiv diskriminacije u obrazovanju; Dakarski okvir za akciju (2000): Cilj II. Naveemo nekoliko dokumenata donetih na evropskom nivou Saveta Evrope, Evropske Unije i OEBS-a koji strogo definiu pravo na kolovanje na jezicima manjina. Primer: Okvirna konvencija o zatiti nacionalnih manjina; Evropska povelja o regionalnim ili manjinskim jezicima (1992); (Za druga dokumenta vidi, izmeu ostalog, Evropska unija, Poloaj Roma u zemljama kandidatima za ulanjenje u EU; Osnovni principi za poboljanje poloaja Roma na osnovu preporuka Strune grupe za Rome/Cigane Saveta Evrope i na osnovu preporuka OEBS Visokog Komesara za nacionalne manjine (usvojene u Evropskoj Unij 1999. god.); ECRI generalna politika, preporuka br.3.; Borba protiv rasizma i netolerancije prema Romima (dokument usvojen1998.god.); Preporuke visokog komesara OEBSA za nacionalne manjine o Romima i Sintima u regionu OEBSA, Savet Evrope, Nacrt preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope politike prema Romima/Ciganima u Evropi, MG-S-Rom (2002) 3 Rev 2.) b) Nacionalni okviri U jugoslovenskom nacionalnom zakonodavstvu, obrazovanje se definie kao socijalno, ekonomsko i kulturno pravo. Zakoni koji definiu pravo na obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina

Savezni Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (usvojen oktobra 2002. god.)

Zakon o osnovnom obrazovanju (Zakon o izmenama i dopunama Zakona oosnovnom obrazovanju, donet 25.aprila 2002.) Zakon o srednjem obrazovanju (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju, donet 9.maja 2002.) Zakon o univerzitetskom obrazovanju (Zakon o univerzitetu, donet 18. aprila 2002.) Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (jun 2002.)

Nacrt strategije za integraciju i davanje novih ovlaenja Romima, Savezno Ministarstvo za nacionalne i etnike zajednice, Beograd, decembar 2003.

PROBLEMI U OBRAZOVANJU ROMA I Romi nisu ukljueni u obrazovni sistem i rano ga naputaju

Romi u Srbiji imaju slinu sudbinu kao i u drugim zemljama u kojima ive najmarginalizovanija su grupa. Nemaju nikakvu drutvenu mo, ive izolovano od drutvenih tokova u gotovo paralelnom svetu, a drutvo ne pokazuje interesovanje za njih i njihove probleme. Mnogi Romi ne mogu da ostvare osnovna graanska i kolektivna nacionalna prava jer ih ne poznaju i nemaju osnovna dokumenta. Nadlene institucije, ak i one koje treba da tite njihova prava kao to su Centri za socijalni rad, ee ih odbijaju nego to im ukazuju potrebnu pomo. Poloaj Roma se dodatno pogorao sa optim osiromaenjem drutva. Pojedine kategorije romske populacije su u izuzetno tekom poloaju izbegli sa Kosova, deportovani iz zapadnih zemalja i deca prosjaci bez roditeljskog staranja. Najvei broj Roma ivi u segregisanim naseljima (mahalama) koja su nehigijenska, esto bez zgrada od vrstog materijala, struje i vode, smetena po rubovima gradova, na deponijama i ispod mostova. ivot u ovim naseljima je mukotrpan za siromane porodice koje ne mogu da obezbede ni minimum prehrane za svoje mnogobrojne lanove, deca nisu vakcinisana, zdravstvena zatita je slaba, te je ivotni vek Roma znatno nii od drugih populacija. Veina Roma je siromana i bez stalnog zaposlenja, jer su neobrazovani i bez strunih kvalifikacija, te ne mogu konkurisati na tritu rada. Dostupni su im samo teki, slabo plaeni, necenjeni i sezonski poslovi. U potrazi za poslom prinueni su da se sele ili bave sivom ekonomijom a neki se opredeljuju za pronju. Mnogi Romi su korisnici socijalne pomoi, koja i kada je redovno primaju, nije dovoljna za osnovne ivotne potrebe. Nedostatak obrazovanja je posledica a istovremeno i uzrok tekog materijalnog poloaja Roma. Siromane porodice sa brojnom decom ne mogu materijalno da izdre kolovanje dece i time se siromatvo prenosi na nove generacije. U obrazovnom pogledu najvie su ugoene ene zbog rane udaje i usmerenosti na voenje domainstva. Nizak opti obrazovni nivo onemoguava kvalitetniji nain ivota, voenja domainstava, vaspitanja dece, ostvarivanja prava i utie na sve domene ivota. Gotovo neznatan broj predkolske dece je obuhvaen institucionalnim i vaninstitucionalnim obrazovnim programima. Zbog viestruke deprivacije deca esto ne dobijaju adekvatno porodino vaspitanje, mnoga su nezbrinuta dok roditelji rade ili o njima brinu starija deca, nemaju igrake i didaktika sredstva. Nedostatak adekvatne rane stimulacije, nepripremljenost za poetak kolovanja, nepoznavanje jezika sredine i nedostatak potrebnih znanja, ve na najranijem uzrastu znaajno odreuje sudbinu mnoge romske dece koja zbog toga ne zapoinju kolovanje ili u njega ulaze sa neravnopravne pozicije u odnosu na drugu decu. U proceni gotovosti za polazak u kolu koriste se testovi standardizovani za veinsku populaciju tako da reflektuju karakteristike njene kulture pa romska deca koja dolaze iz drugaije socio-kulturne sredine nemaju traena iskustva i znanja. U situaciji testiranja postoji i jezika barijera jer deca esto ne govore srpski jezik ili jezik neke druge manjinske zajednice na kojima se testiranje odvija. Psiholozi i drugi lanovi komisija za kategorisanje nisu dovoljno svesni ovih ogranienja testova, ili im nedostaju sredstva za njihovo prevazilaenje (adekvatni testovi, poznavanje romskog jezika i kulture...). Kao rezultat toga, u proceni intelektulanih sposobnosti romske dece esto se prave greke, pa romska deca normalne inteligencije bivaju kategorisana kao mentalno zaostala i upuuju se u specijalne kole. Na slabe rezultate dece na testiranju direktno utie neukljuenost u predkolske pripremne programe i malo ili nimalo socijalnih kontakata sa decom iz veinske i drugih zajednica. Iako je osnovno obrazovanje obavezno po zakonima Republike Srbije, procentualno mali broj romske dece se u njega upisuje, a i oni koji zaponu kolovanje rano ga naputaju, posebno devojice. Mnoga romska deca neredovno pohaaju nastavu i imaju slab uspeh, zbog ega gube motivaciju i

samopotovanje. Uzroci ovog stanja su viestruki a kao najznaajniji izdvajaju se: deca esto ne znaju jezik na kome se nastava odvija; nisu pripremljena za kolovanje i nemaju potrebna znanja jer nisu bila ukljueni u predkolsko obrazovanje; nemaju pomo u uenju ni od porodice koja nema dovoljno obrazovnih kapaciteta da im je prui, ni od strane kole. Deca iz porodica koje se sele nemaju mogunosti za ukljuivanje u kolovanje, a sa posebnim tekoama suoavaju se deca koja su prerasla za obavezno kolovanje a nisu dorasla za obrazovanje odraslih. Romi retko pohaaju srednje obrazovanje, a i kada se koluju to je uglavno u dvogodinjim i trogodinjim strunim kolama koje omoguavaju kvalifikacije za ukljuivanje u radni proces, a vrlo retko kole opteg smera koje omoguavaju prohodnost za dalje kolovanje. Izuzetno mali broj mladih studira na viim kolama i fakultetima, a oni su dostupni samo malom broju Roma koji su ekonomski dobro situairani i integrisani u drutvo. Broj srednjokolaca i studenata se poslednjih godina poveava zahvaljujui stipendijama fondacija. Romi ne participiraju ni u obrazovanju odraslih, iako imaju izuzetnu potrebu za opismenjavanjem, sticanjem strunih kvalifikacija, prekvalifikacijama i sl. to bi im obezbedilo bar minimum potrebnih znanja za ukljuivanje u proces rada. Do sada na nivou drave, obrazovnog sistema i lokalne zajednice nije postojala svest o posebnom sistemskom pristupu u reavanju obrazovnih problema romske zajednice, a jo manje da taj pristup zbog kompleksnosti problema mora biti integrativnog karaktera, zasnovan na saradnji obrazovnog sa ostalim sistemima. Smatralo se da je dovoljno to Romi formalno imaju jednaka prava kao i drugi i da je njihovo neuestvovanje u obrazovanju vezano za nain ivota, tradiciju i nisku motivaciju. I danas je prisutno uvreeno miljenje da Romi ne cene obrazovanje, da rano ukljuuju decu u rad, kune poslove i brigu o mlaima zato to ne brinu o svojoj deci i nisu dobri roditelji. Odgovornost je time prebaena na romsku zajednicu i nisu stvarani uslovi za njihovo obrazovanje, npr. Romima koji ele da se koluju a ne mogu sami da snose trokove obrazovanja, nije pruana finansijska pomo. Dosadanji obrazovni sistem nije definisao integrativni pristup obrazovanju niti je razvijao svoje redovne institucije da budu organizaciono i programski prilagoene potrebama dece i porodica iz grupa sa posebnim potrebama (siromani, invalidi, hronino bolesni, iz depriviranih sredina). Za razliku od nekih grupa sa specifinim potrebama koje su obuhvaene specijalizovanim institucijama ili kroz posebne programe makar i da nisu integrativnog karaktera, Romi su posebno ugroeni jer nisu obuhvaeni nikakvim vidom obrazovanja. Nisu razvijani programi prilagoeni specifinim potrebama romske zajednice a nastavni kadar nema ni minimalna znanja o problemima i kulturi Roma jer tokom kolovanja i profesionalnog rada nisu dobijali obuku iz ove oblasti. Nisu razvijani organizacioni oblici rada koji odgovaraju Romima ija su naselja i fiziki udaljena od institucija obrazovanja i kulture. Obrazovne institucije su zatvorene za Rome i esto implicitno razvijaju mehanizme koji ih demotiviu i odstranjuju iz obrazovanja. II Romi ne dobijaju kvalitetno obrazovanje

Znaajan broj romske dece se na testiranju za upis u I razred kategorie i upuuje u specijalne kole u kojima dobijaju obrazovanje slabijeg kvaliteta. Mnoge ovakve ustanove postale su kole za uglavnom romsku decu koja su tu najee zbog pseudozaostalosti i obrazovne deprivacije. Ne postoje zvanini podaci o nacionalnoj pripadnosti dece u ovim kolama, ali neki podaci govore da su 50-80% dece u njima Romi. Naalost ovo porazno stanje odgovara i specijalnim kolama koje lake rade sa decom koja imaju normalne sposobnosti i roditeljima jer su neke internatskog tipa i obezbeuju pomo za decu u vidu besplatnih obroka, udbenika, odee i obue. U ovim sredinama romska deca se esto

oseaju sigurno i bezbedno u okruenju koje ih prihvata i u kome su veina. Meutim, u ovim institucijama realizuju se krai i jednostavniji obrazovni programi nego u redovnim kolama, metode rada i niska oekivanja od uenika su neprimereni njihovim mogunostima. Pseudozaostala romska deca u ovakvom okruenju ne mogu da razvijaju svoje prirodne kapacitete i obeleena su etiketom dece iz specijalnih kola. Sa steenim diplomama nemaju prohodnost za dalje kolovanje, to ih usmerava na najjednostavnije poslove koji su znatno ispod njihovih sposobnosti, slabo cenjeni i plaeni. Ni romska deca koja pohaaju redovne obrazovne institucije ne dobijaju jednak kvalitet obrazovanja kao druga deca, jer one nisu razvijale programe (kao to su kompenzatorni, specijalizovani programi, priprema za kolu i sl.) kojima bi izlazile u susret potrebama romske populacije. U svojim programima rada nisu planirale oblike rada i aktivnosti koje odgovaraju romskoj deci i nisu razvijale saradnju sa romskim porodicama i zajednicama, neophodnu za ukljuivanje i uspeno kolovanje dece. Nastavni kadar nema potrebna znanja, nije dovoljno motivisan i nema podrku od strane obrazovnih institucija i sistema za dodatne napore i struno usavravanje. kole sa veim brojem romske dece naputaju druga deca i nastavnici a kvalitet obrazovnog rada je slabiji. Nastavni kadar trpi snaan pritisak veinske zajednice i porodica druge dece i ima nii drutveni status, to direktno utie na njihovu motivisanost za rad. Romska deca neredovno pohaaju nastavu jer nisu motivisana, ne vladaju jezikom na kome se odvija, nemaju potrebna predznanja ni uslove za uenje. Zbog nedostatka drugih programa rada sa decom koji bi potpomogli proces uenja i neredovne ili nedovoljne dopunske nastave, sa ovom decom se esto ne realizuju nastavni programi u celini. Svesni da romska deca u ovakvim uslovima ne mogu da ostvare jednak stepen znanja kao druga deca, nastavnici sniavaju kriterijume ocenjivanja u elji da decu motiviu i zadre u koli, titei pritom i svoj profesionalni ugled. Snieni standardi obrazovnog procesa omoguavaju deci da steknu diplomu osnovnog obrazovanja ali je njima smanjena prohodnost za dalje kolovanje jer nemaju potrebna znanja za upis u srednje kole, te stoga biraju kole koje imaju nie standarde i za koje se ne polau prijemni/kvalifikacioni ispiti. III Romi su izloeni diksriminaciji i segregaciji

Veinsko i drugo stanovnitvo ima razvijene stereotipe (pozitivne i negativne) i predrasude prema Romima, koji nastaju zbog opte netolerancije na razliitost, nedostatka linih kontakata sa Romima, nemanja znanja o njihovoj istoriji, kulturi i tradiciji i sa porastom nacionalizma poslednjih godina se jo vie uveavaju. Nain ivota Roma se najee tumai kao posledica kulturolokog i etnikog sistema vrednosti a ne kao rezultat siromatva i marginalizacije. Dokle god Romi ive u getoiziranim sredinama, odnos drugih se ogleda u toleranciji koja se manifestuje u negiranju samog njihovog postojanja i problema sa kojima se suoavaju. Kada pokuaju da se ukljue u ivot (da se koluju, da rade, da upravljaju...) izloeni su diskriminaciji, a veinska i druge zajednice ispoljavaju izraenu socijalnu distancu. Gotovo da nema Roma koji nije doiveo neki oblik diskriminatornog ponaanja: nemogunost zapoljavanja ak i kada imaju potrebne kvalifikacije, tekoe u ostvarivanju prava i nevoljnost nadlenih slubi da se njima bave, omalovaavanje i poniavanje, verbalni i fiziki napadi, zlostavljanje od strane policije, izricanje najviih kazni za sitne prestupe. U ovakvoj sredini Romi se ne oseaju prihvaenima to doprinosi dobrovoljnoj izolaciji koja generie nove stereotipe da im odgovara takav nain ivota. S druge strane, predrasude veinskog naroda ine da i romska zajednica formira svoje, pa se ponekad svako nepoeljno ponaanje pripadnika veinskog naroda tumai kao akt diskriminacije. Romi su izloeni procesu asimilacije od strane drutva, emu i sami doprinose u elji da se zatite. Verujui da e preuzimanjem identiteta pripadnika veinskog stanovnitva obezbediti bolji ivot,

neki se odriu svojih korena - maternjeg jezika, tradicije i kulture, Romi muslimanske veroispovesti (posebno raseljeni sa Kosova) menjaju imena i prelaze u pravoslavnu veru. Jedan od razloga za razliku u zvaninom i procenjenom broju Roma nalaze se i u ovoj izraenoj socijalnoj mimikriji. I u obrazovnim institucijama Romi su esto izloeni raznim oblicima prikrivene i javne diskriminacije od strane nastavnog kadra, kolske uprave, dece i roditelja veinske zajednice, koji se ogledaju u sedenju u poslednjoj klupi, negativnom odnosu prosvetnog kadra i roditelja, odbijanje druge dece da se sa njima igraju i drue, verbalnim i fizikim napadima. ak ni oblici teih povreda prava dece nisu nisu sankcionisani i poznati javnosti, jer nije postojao definisan sistem koji bi delovao preventivno i koji bi imao razraenu proceduru albi oteenih i sankcije za poinitelje. Romska zajednica nije imala mo da na to utie, nadlene slube su bile nezainteresovane i kada su bile obavetene, a obrazovne institucije su se trudile da sebe zatite. Romska deca, mladi i njihove porodice ne oseaju se prihvaenima i dobrodolim u obrazovnim institucijama, to utie na slabljenje motivacije za kolovanje, a roditelji esto ne daju decu u kole jer ele da ih zatite, a to se tumai kao nezainteresovanost za decu i obrazovanje. Proces getoizacije Roma iz mahala nastavlja da se iri u poslednje vreme i kroz obrazovne institucije, jer se iz kola koje su u blizini romskih naselja u sve veoj meri ispisuju deca veinske populacije. IV Romi nemaju uslova da izraavaju i neguju svoj etniki identitet

Romi u Srbiji, kao i u drugim zemljama, u tenji da se prilagode sredini koja ih odbacuje, prihvatali su veru, obiaje, jezik i vrednosti veinske zajednice ali zadravali svoj nain ivota. Veliko siromatvo, nedostatak pisane kulture i prilagoavanje drugim kulturnim obrascima i vrednostima uslovili su potiskivanje sutinskih kulturnih i drugih vrednosti i razvijanje sadanjeg naina ivota. Ne postoji potrebna kritina masa intelektualaca i kulturnih radnika u romskoj populaciji koja bi zastupala interese Roma u drutvu, omoguila njihovo afirmisanje i promovisanje romske kulture kao jednako vredne kulturama drugih nacionalnih zajednica, a posebno kulturi veinskog drutva. Zbog diskriminacije veliki deo romskog intelektualnog kadra asimilovan je u veinsko drutvo, a mnogi obrazovani mladi ne govore romski jezik. Obrazovani romski prosvetni kadar koji bi mogao da vri transmisiju romske kulture i motivie romsku zajednicu za obrazovanje takoe je malobrojan. Ni na jednom univerzitetu u zemlji ne postoji katedra za romoloke studije. Romska kultura je usmenog karaktera, te su njeni sadraji u velikoj meri izgubljeni. I sami Romi esto nedovoljno znaju o svojoj kulturi a pripadnici drugih zajednica poznaju je jedino preko romske muzike i filmova koji je esto prikazuju u iskrivljenom obliku, pospeujui razvoj stereotipa i predrasuda. Nedostatak istraivanja i publikacija o romskoj tradicionalnoj i savremenoj knjievnosti, o jeziku, istoriji i obiajima Roma onemoguava njihovo upoznavanje. Obrazovni sistem nije osetljiv za kulturu manjina, u programima, udbenicima i u samoj nastavi retki su elementi sadraja iz manjinskih kultura, a ukoliko ih ima umesto da promoviu interkulturalne vrednosti i pripremaju decu za zajedniki ivot, prikazani su na nain koji generie nove stereotipe i predrasude. U nastavnim programima nema sadraja vezanih za jezik, kulturu i tradiciju Roma, u fizikom okruenju obrazovnih institucija koje pohaaju Romi nema natpisa na romskom i drugih elemenata koji bi ukazivali da su i oni njihovi korisnici. Osim u Vojvodine, gde je organizovana fakultativna nastava romskog jezika i kulture, u drugim sredinama to je retkost, a Romi su meu manjinama koje nemaju kurikulum za svoj jezik. Nastavni kadar koji predaje romski jezik esto nije adekvatnog strunog profila a nije ni adekvatno obuen za nastavu.

10

CILJEVI I ZADACI STRATEGIJE ZA UNAPREIVANJE OBRAZOVANJA ROMA

Obrazovna reforma Ministarstva prosvete i sporta Srbije svoje globalne ciljeve definie kao reorganizaciju, unapreenje i osavremenjavanje sistema obrazovanja u cilju podrke ekonomskog oporavka zemlje, razvoju demokratije i evropskoj integraciji. Svoje glavne take oslonca Reforma nalazi u decentralizaciji i demokratizaciji sistema obrazovanja; poboljanju kvaliteta nastavnog procesa, sadraja obrazovanja i obrazovnih postignua, kao i unapreenju obrazovne infrastrukture. Reformisani sistem obrazovanja svoje specifine ciljeve nalazi u: razvoju generativnih i transfernih znanja, vetina komunikacije i efikasnog reavanja problema sticanju ivotnih vetina i funkcionalne pismenosti razvoju sistema vrednosti koji uvaava razliitosti, potuje pravinost i ljudska prava, kao i druge najvrednije elemente nacionalne tradicije

Polazei od ciljeva obrazovne reforme i specifinih problema u obrazovanju romske populacije definisani su Ciljevi Strategije za unapreivanje obrazovanja Roma u R. Srbiji: I. Ukljuivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeivanje kontinuiteta kolovanja Obezbeivanje kvalitetnog obrazovanja Razvijanje tolerancije i uvaavanja razliitosti Negovanje kulturnog identiteta UKLJUIVANJE ROMA U OBRAZOVNI KONTINUITETA KOLOVANJA SISTEM I OBEZBEIVANJE

Ukljuivanje Roma u obrazovni sistem i obezbeivanje kontinuiteta kolovanja predstavlja prvi korak ka unapreivanju obrazovanja Roma i preduslov za ostvarenje ostalih ciljeva Strategije. Kratkorono, cilj je da se znaajno povea broj romske dece, mladih i odraslih koji su ukljueni u sistem obrazovanja, da bi u kranjem ishodu Romi bili ravnopravno obuhvaeni obrazovnim sistemom i imali istu stopu prohodnosti kroz nivoe ovog sistema kao neromska deca. Praenje realizacije cilja. Budui da se ovaj cilj odnosi samo na zastupljenost Roma u obrazovnom sistemu, za koju se podrazumeva da e biti izraena brojano, mogue je formulisati merljive ishode i kvantifikovati stepen ostvarenosti cilja. Drugim reima, u praenju realizacije ovog cilja moemo se osloniti na statistike podatke o broju romske dece i mladih koji pohaaju nastavu na razliitim nivoima obrazovnog sistema, pod uslovom da raspolaemo verodostojnim podacima. Preduslovi za realizaciju cilja. Imajui u vidu vrstu i broj razloga zbog kojih romska deca sada nisu u obrazovnom sistemu, ostvarenje ovog cilja zahteva angaman u razliitim domenima, saradnju velikog broja institucija, te znaajne sistemske promene. S jedne strane, potrebno je da se u okviru samog obrazovnog sistema razviju mehanizmi i resursi koji e omoguiti dugoroni rad na realizaciji ovog cilja i kontinuranu evaluaciju postignutih rezultata. Poseban zahtev unutar tih sistemskih promena predstavlja kreiranje nove upisne politike za romsku decu. S druge strane, kolama i drugim obrazovnim institucijama treba pruiti podrku u pripremama za ukljuivanje Roma u nastavu i vannastavne

11

aktivnosti. Najzad, zbog neravnopravnog poloaja romske dece na poetku i tokom kolovanja i srazmerno slabe zainteresovanosti romskih roditelja, obrazovnih institucija i ire drutvene zajdenice za kolovanje Roma, posebnu panju treba posvetiti pripremi romske dece za polazak u kolu, kao i nainima da se prui aktivna podrka Romima u obrazovanju. Shodno tome, u cilju ukljuivanja Roma u obrazovni sistem i obezbeivanja kontinuiteta u kolovanju formulisani su sledei strateki zadaci: 1. Stvaranje sistemskih uslova za ukljuivanje Roma u obrazovni sistem Pod stvaranjem sistemskih uslova podrazumeva se obrazovanje tela koja e u daljem toku Reforme biti nadlena za realizaciju ovog cilja. Njihova funkcija ogleda se u sprovoenju odreenih aktivnosti koje treba da doprinesu ukljuivanju Roma u obrazovni sistem i/ili koordinisanju rada drugih aktera i institucija. Ovim zadatkom takoe se predvia izrada propisa i preporuka kojima e se regulisati sprovoenje konkretnih mera za ukljuivanje Roma u obrazovni sistem i oblici saradnje relevantnih institucija i aktera. 2. Razvijanje posebne upisne politike za romsku decu i mlade - Kreiranje nove upisne politike takoe predstavlja sistemski uslov za realizaciju prvog cilja. Zbog znaaja koji e ova mera imati u procesu integracije Roma u obrazovni sistem, ona je izdvojena kao poseban zadatak. Ukoliko ne pohaaju predkolsku ustanovu, romska deca do poetka kolovanja ive u kulturi koja se znaajno razlikuje od veinske i te razlike se moraju uvaiti nainom i kriterijumima upisa romske dece u kolu, ali i kasnije na nivou srednjeg i visokog obrazovanja. Upisna politika treba da otvori put obrazovnom sistemu da eliminie razlike koje su posledica vaspitno-obrazovne deprivacije, a ne da ih produbljuje i stvara uslove za diskriminaciju. 3. Priprema obrazovnih institucija za ukljuivanje Roma u obrazovanje Priprema obrazovnih institucija je zadatak u kome e glavni nosioci aktivnosti biti lokalne zajednice i same obrazovne institucije. MPS e ovaj proces podrati na nivou selekcije i implementacije razliitih reenja za problem ukljuivanja romske dece, koordinisanja aktivnosti u pojedinim institucijama, te obezbeivanjem dodatnih finansijskih sredstava za trokove pripreme i realizacije programa i opremanje institucija didaktikim sredstvima. 4. Priprema romske dece za polazak u kolu - Paralelno sa kreiranjem nove upisne politike koja e izlaziti u susret romskoj deci, radie se i na sistematskoj pripremi romskih predkolaca kako bi mogli da odgovore na zahteve koje postavlja kola, te u budunosti da zadovolje standardne kriterijumime gotovosti za polazak u kolu. Ovo je naroito vano za obezbeivanje kontinuiteta u kolovanju jer dete koje nije pripremljeno za ulazak u kolski sistem teko moe da mu se adaptira i brzo ispada iz njega. Priprema romske dece za kolu podrazumeva i rad sa roditeljima od ije motivacije u velikoj meri zavisi da li e dete biti upisano u kolu i redovno pohaati nastavu. 5. Materijalna podrka Romima u obrazovanju - Nizak socio-ekonomski status romske populacije je gotovo uvek na spisku faktora koji stvaraju prepreke u ukljuivanju Roma u obrazovni sistem, a naroito u obezbeivanju kontinuiteta u njihovom kolovanju. Pruanje materijalne podrke Romima u obrazovanju treba da obezbedi elementarne uslove koje zahteva redovno kolovanje i da fleksibilno prati potrebe na razliitim nivoima obrazovanja.

12

II.

OBEZBEIVANJE KVALITETNOG OBRAZOVANJA

Obrazovna integracija podrazumeva daleko vie od pukog prisustva Roma u obrazovnim institucijama. Zato je kao jedan od ciljeva Strategije za unapreivanje obrazovanja Roma eksplicirana namera MPS da se i ovom delu populacije obezbedi kvalitetno obrazovanje - obrazovanje koje e Romima omoguiti da dostignu one obrazovne standarde/ishode (u smislu steenih znanja i vetina) koji su propisani novim sistemom za kontrolu kvaliteta u obrazovanju. Prioriteti u ostvarivanju ovoga cilja su da se kroz formalno obrazovanje kompenzuju negativni efekti vaspitno-obrazovne deprivacije i podigne opti obrazovni status romske populacije, a krajnji oekivani ishod je da se eliminiu sistematske razlike u kolskom postignuu izmeu romske i neromske dece, odnosno da se romskoj deci omogui da u najveoj moguoj meri aktualizuju svoje intelektualne potencijale. Praenje realizacije cilja. Formiranje Nacionalnog centra za evaluaciju i definisanje obrazovnih standarda su dve kljune mere u okviru tekue Reforme obrazovanja koje omoguavaju da se dugorono prati realizacija ovog cilja. Naime, kvalitet obrazovanja moe se operacionalizovati preko merljivih obrazovnih ishoda, tj. preko nivoa znanja koje je uenik stekao u koli, pa se i kvalitet obrazovanja koje dobijaju romska deca, mladi i odrasli moe meriti njihovim uinkom na standardizovanim testovima postignua. Za analizu rezultata koje romski uenici postiu na eksternim (nacionalnim) testovima bie zaduen poseban tim u okviru Nacionalnog centra za evaluaciju. Preduslovi za realizaciju cilja. Kurikularnom reformom MPS preduzeti su znaajni koraci u pravcu uvaavanja uzrasnih, razvojnih i individualnih karakteristika uenika, kako bi se svakom ueniku omoguilo da razvije znanja i vetine definisane ishodima obrazovanja. Ako nam je cilj da eliminiemo razlike izmeu romske i neromske dece u pogledu obrazovnih ishoda, moramo eliminisati dejstvo svih onih faktora koji romske uenike stavljaju u neravnopravan poloaj u procesu sticanja znanja i vetina i koji koe njihov akademski razvoj. Potrebno je, dakle, i na nivou programa, i u pogledu kadrova, uzeti u obzir specifinosti uenika romske nacionalnosti, pre svega one koje se tiu njihovog predznanja i poznavanja srpskog jezika, i iznai naine da se na ove specifinosti odgovori. Takoe treba imati u vidu nivo aspiracija ovih uenika i njihovih porodica, te obezbediti da nastava u pogledu sadraja i metoda rada bude stimulativna za romsku decu, ali i posebno raditi na podizanju motivacije za postignuem kod romskih uenika. Konano, ako kvalitetno obrazovanje podrazumeva mogunost da uenici u punoj meri aktualizuju svoje intelektualne potencijale, onda im se moraju obezbediti programi primereni njihovom intelektualnom nivou i kada je on zamagljen slabim predznanjem i motivacijom uenika. Stoga se sva romska deca koja su pogreno klasifikovana i upisana u specijalne kole moraju vratiti u redovnu nastavu. Sledei strateki zadaci treba da doprinesu obezbeivanju kvalitetnog obrazovanja za romsku populaciju: 1. Stvaranje sistemskih uslova za obezbeivanje i kontrolu kvaliteta obrazovanja romskih uenika Osnovni sistemski uslov za obezbeivanje kvalitetnog obrazovanja za Rome je da se proire aktivnosti Nacionalnog centra za evaluaciju, kako bi se omoguilo praenje obrazovnih postignua romske dece i mladih. Osim to e pruiti objektivan uvid u kvalitet obrazovanja koje Romi dobijaju, rezultati ove evaluacije imae povratan uticaj na obrazovni proces, pruajui osnovu za planiranje odgovarajuih intervencija i time kontinuirano usavravanje obrazovanja Roma. 2. Obezbeivanje obrazovnih programa koji prate potrebe romske dece i mladih Ovaj zadatak omoguava potpunu realizaciju principa individualizacije u obrazovanju. Naime, ovaj zadatak ne odnosi

13

se samo na modifikacije redovnog programa, ve podrazumeva uvoenje i korienje u nastavnom procesu posebnih programa koji se pokazuju uspenim u radu sa romskom decom, programa koji prate specifine obrazovne potrebe dece koja su prerasla obavezno obrazovanje, dece deportovanih Roma iz inostranstva, dece sezonskih radnika, dece-prosjaka. Za kreiranje ovih programa bie zaduene same obrazovne institucije, kao i druge organizacije koje se bave unapreivanjem obrazovanja, a MPS e postaviti standarde za selekciju i akreditaciju ovih programa i pruiti podrku njihovoj implementaciji. 3. Obezbeivanje kadra kompetentnog za rad sa romskom decom Rad sa romskom decom postavlja posebne izazove pred nastavnika i najee zahteva specifine profesionalne kompetencije (poznavanje jezika i kulture romske zajednice, posebnu fleksibilnosti u radu kako bi procesi poduavanja i procenjivanja kolskog postignua apelovali na snage, a kompenzovali nedostatke, umee da se ostvare razliite forme saradnje sa porodicom). Ponekad, samo nastavnik koji je i sam romske nacionalnosti moe adekvatno da odgovori na specifine potrebe romske dece. Stoga je potrebno da se nastavnicima obezbedi sistemska podrka u razvijanju adekvatnih profesionalnih kompetencija, s jedne strane u vidu edukacije, a s druge strane angaovanjem Roma-asistenata koji e neposredno raditi sa decom i/ili pomagati nastavniku da unapredi svoju komunikaciju sa romskom decom i njihovim roditeljima. 4. Prebacivanje u redovne kole romske dece koja su pogreno upisana u specijalne kole U specijalnim kolama romska deca ne mogu da dobiju kvalitetno obrazovanje, jer se boravkom u njima samo nastavlja praksa neadekvatnog i nedovoljnog stimulisanja intelektualnog razvoja ove dece koja poinje jo na predkolskom uzrastu u porodinom okruenju. Oekivanja su da e ostvarivanje cilja ukljuivanje Roma u obrazovni sistem kroz predkolsku pripremu i razvijanje adekvatne upisne politike u budunosti doprineti da se romska deca ne upisuju u specijalne kole. U meuvremenu je neophodno da se razviju prelazna reenja i metodologija koja e omoguiti da se deca koja su pogreno upisana u specijalne kole uz adekvatnu podrku prebace u redovne kole. 5. Razvoj motivacije za kolovanje Obrazovni sistem po pravilu preuzima odgovornost za kvalitet programa i kadrova, ali ne i za motivisanost uenika. U stvarnosti, kola predstavlja izuzetno vaan faktor u razvoju motivacije za postignuem, pa se od nje oekuje da podizanje motivacije uenika prepozna kao poseban zadatak, naroito kada su u pitanju romska deca koja u kolu esto dolaze sa izuzetno niskim nivoom aspiracije. Naravno, kola nije jedina odgovorna za to da li e uenici biti motivisani ili ne jer najvei uticaj imaju roditelji. S obzirom na to da prepreke u kolovanju romske dece i mladih esto dolaze upravo od roditelja neophodno je sistematski raditi na podizanju svesti o znaaju obrazovanja u romskoj zajednici, kao i unapreivanju vaspitnih kompetencija roditelja kao oslonaca za uspenije obrazovanje njihove dece. Posebnu ciljnu grupu u ovom pogledu predstavljaju devojice i programi za razvoj njihove motivacije moraju biti zasnovani na saradnji obrazovnih institucija sa romskom zajednicom, enskim organizacijama i obrazovanim Romkinjama. III. RAZVIJANJE TOLERANCIJE I UVAAVANJE RAZLIITOSTI

Ukljuivanje Roma u obrazovanje zahteva kreiranje takvog obrazovnog ambijenta koji e nositi poruku da su oni dobrodoli u kolsku sredinu i prihvaeni kako od strane nastavnika tako i od svojih vrnjaka. Tolerancija je padala na ispitu svaki put kada se u institucije ukljuivalo vie od oubiajeno malog broja Roma. Kratkoroni cilj je da se razviju mehanizmi koji e pospeiti razvoj tolerancije i uvaavanja razliitosti, a krajnji cilj je razvijanje takve obrazovne atmosfere u kojoj e svi uesnici potovati ove vrednosti.

14

Praenje realizacije cilja: Reformisanim sistemom za osiguranje kvaliteta i evaluaciju predvia se evaluacija kola (samoevaluacija i evaluacija od Nadzornike slube) s obzirom na kriterijume koje definie Nacionalni centar za evaluaciju, a koji podrazumevaju i procenu kole s obzirom na to koliko se u njoj potuju opte vrednosti ivota u zajednici (ukljuujui potovanje razlika, ljudskih/dejih prava), odnosno kakva je lina kompetentnost njenih uenika za ivot u zajednici (ukljuujui pravinost, solidarnost). Ovime su ujedno stvoreni preduslovi za praenje realizacije ovog cilja Strategije. U kolama u kojima ima romske dece treba posebno paljivo sprovoditi evaluaciju socijalne klime i posebno obraditi podatke dobijene od samih Roma. Dodatni uslov za adekvatno praenje realizacije ovoga cilja je da se kriterijumi za evaluaciju kola posebno specifikuju u domenu spreavanja segregacije i sprovoenja antidiskriminatornih mera. Preduslovi za realizaciju cilja. S obzirom na ve formirane predrasude prema romskoj zajednici i iskustvo koje ukazuje na velike otpore, naroito roditelja veinske populacije procesu obrazovne integracije, neophodno je raditi na senzitivizaciji sredine za obrazovne potrebe romske dece, na procesima koji doprinose smanjivanju predrasuda prema Romima, kao i Roma prema veinskom drutvu, na jaanju profesionalnih kompetencija obrazovnih kadrova za razvoj tolerancije i uvaavanje razliitosti. Razvoj obrazovnih institucija u pravcu interkulturalnosti je neophodan preduslov da nacionalne zajednice iz lokalne sredine obrazovnu instituciju oseaju kao svoje prirodno okruenje to e u ovom sluaju svakako doprineti i razvijanju motivacije Roma za obrazovanjem. Bez obzira to segregacija u obrazovanju nije rairena pojava u Srbiji, niti je rezultat planskog reavanja problema Roma u obrazovanju neophodno je razvijati jasnu politiku desegregacije koja e doprineti pravilnoj raporeenosti romske dece u institucijama nasuprot getoiziranim kolama koje e vremenom postati slika romskog naselja. Sve ovo doprinosi ublaavanju diskriminacije prema Romima koja je nekada vie, a nekada manje vidljiva. No, s obzirom na to da je ona u naem obrazovnom sistemu ipak prisutna neophodno je razviti jasne mehanizme zatite od diskriminacije i sankcionisanja takvih oblika ponaanja. Iz navedenog proizlaze seledei strateki zadaci: 1. Razvijanje osetljivosti profesionalne javnosti i ire drutvene zajednice za obrazovne potrebe Roma - Razvijanje solidarnosti i partnerstva svih uesnika obrazovanja doprinee uspenijem ukljuivanju romske dece u obrazovanje. Svojim konceptom Obrazovanje jednako za sve reforma obrazovanja je ve promovisala koncept jednakih prava i inkluziju najranjivijih grupa u obrazovni sistem. Da bi Romi imali jednaku startnu poziciju sa ostalima neophodno je graditi klimu razumevanja i podrke koja e Romima omoguiti jednake anse u obrazovanju. Veinsko drutvo, koje se u obrazovanju reprezentuje kroz roditelje, najee davanje anse drugima vidi kao oduzimanje anse sebi i razvija razliite mehanizme diskriminacije, od skrivenih do veoma otvorenih. Jedan od ciljeva ove strategije, kao i celokupne reforme obrazovanja jeste da obrazovanje bude zasnovano na interkulturalnim vrednostima. Jedan od naina kako da se to postigne jeste da veinsko drutvo postane svesno svoje snage i odgovornosti za poloaj manjina meu kojima Romi spadaju u najslabije. Zbog toga je graenje klime iroke drutvene podrke procesima obrazovne integracije Roma neizostavni proces koji doprinosi kreiranju atmosfere prihvatanja i uspenijem ostvarivanju svih ciljeva strategije. 2. Razvijanje obrazovnog okruenja zasnovanog na toleranciji i interkulturalnim vrednostima - Da bi se uklonili mehanizmi prikrivenog odstranjivanja Roma koji su zapoeli obrazovanje iz kola i da bi se u kolovanje ukljuili i oni kojih tamo nema neophodno je u okviru obrazovnih institucija razvijati odnose koji su zasnovani na toleranciji u uvaavanju razliitosti. Tolerancija doprinosi da se romska

15

deca u institucionalnom okruenju oseaju zatieno i prihvaeno od strane vaspitaa, nastavnika i svojih vrnjaka. To je proces na kome se mora raditi kontinuirano i koji izmeu ostalog treba da doprinese upoznavanju i razumevanju kulture Roma, kao i unoenju vrednosti i sadraja te kulture u institucije, programe i udbenike. Poto su predrasude u velikoj meri zasnovane na nepoznavanju problema neophodno je na univerzitetskom nivou obezbediti uslove za sticanje znanja iz oblasti kulture, tradicije i naina ivota romskog naroda, posebno na onim usmerenjima koja se bave prosvetnim radom, kao i specijalistiko obrazovanje za strunjake koji bi se ovim problemom intenzivnije bavili. 3. Spreavanje segregacije i desegregacija Za razliku od nekih zemalja u Srbiji nisu graene posebne kole za romsku decu. Uprkos tome, u nekim sredinama se deava da pojedine kole poprime sve karakteristike segregisanih sredina. S obzirom na to da ova pojava nije istraena jo uvek se ne zna koliko je ovakvih kola kod nas, ali je jasno da je prisutan trend njihovog poveanja. Da bi se predupredile negativne posledice obrazovne segregacije neophodno je razviti mere koje e blagovremeno spreiti ovu pojavu. S druge strane u kolama u kojima ve postoji ovaj problem treba razviti sistem mera desegregacije. I jedne i druge mere sutinski poivaju na ujednaavanju kvaliteta rada svih kola i njihovih obrazovnih ponuda, kako bi one postale privlane za svu decu. Izdvajanje romske dece u posebne grupe veoma je osetljivo pitanje i moe imati opravdanje samo u programima pripreme institucija i romske zajednice za obrazovanje, kada su u pitanju povremeni interventni programi ili prelazna reenja za koje nema uslova u institucijama, odnosno kada su ciljna grupa iskljuivo romska deca i/ili kada postoji bojazan da e ona biti izloena diskriminaciji. Moraju se jasno definisati uslovi kada su prihvatljivi ovi izuzeci u odnosu na integrativni karakter obrazovnog procesa. 4. Sprovoenje mera antidiskriminacije - Bez obzira to je diskriminacija u obrazovanju bila regulisana i starim zakonom i to je u novom zakonu veoma detaljno tretirana neophodno je stvoriti uslove i razviti mehanizme koji Rome tite od diskriminacije u obrazovanju. Imajui u vidu da je romska zajednica u velikoj meri nepismena i nije svesna svojih prava, a ni mogunosti kako da ih titi, informisanje Roma o oblicima diskriminacije i mogunostima zatite od nje je jedan od neophodnih uslova da se razvije svest o pravima i sankcionisanju posledica njihovog krenja. Diskriminacija jeste tabu tema u naim obrazovnim institucijama i neophodno je da se o njoj progovori kao i da se sagledaju svi oblici njenog ispoljavanja, od onih nevidljivih i pasivnih do nasilnih. Jo je vanije da se zapone sa sankcionisanjem diskriminatornog ponaanja. IV. NEGOVANJE KULTURNOG IDENTITETA

Unapreivanje obrazovanja Roma podrazumeva potrebu ouvanja i negovanja kulturnog identita. Ostvarivanje ovog cilja je je u direktnoj nadlenosti Romskog nacionalnog Vea, ali e MPS u velikoj meri saraivati sa Nacionalnim veem i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava u njegovoj realizaciji, kao i obezbediti sve preduslove za njegovo ostvarivanje. Kratkorono gledano realizacija ovoga cilja bi trebalo da obezbedi uslove u naem obrazovnom sistemu za negovanje kulturnog identiteta, a dugorono da sva romska deca i mladi koji to ele tokom kolovanja razviju svest o svom nacionalnom identitetu tokom kolovanja. Praenje realizacije cilja. Merenje ostvarenosti ovoga cilja zahteva kvantitativno praenje poveanja romske dece koja pohaaju fakultativnu nastavu, ali i praenja kvaliteta obrazovanja koje deca dobijaju u okviru ovoga predmeta. Ministarstvo prosvete e pomoi Nacionalnom veu Roma da razvije metodologiju praenja ostvarivanja cilja negovanja kulturnog identiteta. Praenje i kontrola kvaliteta

16

rada kola zahteva i praenje zastupljenosti romske kulture u delu kolskog programa specifinog za kolu i izbornim predmetima, kao i usmeravanje programskog razvoja kole u ovom pravcu. Preduslovi za realizaciju cilja. S obzirom na sve veu prisutnost asimilacije Roma u veinsko drutvo, posebno onih najobrazovanijih, neophodno je sistematski raditi na zaustavljanju ovog procesa i omoguiti kako slobodno ispoljavanje kulturnih vrednosti Roma u obrazovanju tako i sticanje znanja o romskoj tradiciji i kulturi u redovnom obrazovnom procesu. Takoe je potrebno pripremiti uslove i uvesti fakultativnu nastavu za romski jezik sa elementima nacionalne kulture u kole u svim sredinama gde ivi veliki broj Roma. Usavravanje strunog kadra za ovu oblast od neprocenjivog je znaaja za uspenu realizaciju svih aspekata negovanja kulturnog identiteta Roma u obrazovanju te e podizanje profesionalnih kompetencija biti jedan od prioriteta u ostvarivanju ovoga cilja. Zastupljenost romske kulture u redovnim programima obrazovnih institucija pored mogunosti za sticanje znanja doprinee i razvoju svesti o vrednosti romske kulture kako kod romske tako i kod dece koja nisu romske nacionalnosti. Sledei strateki zadaci doprinee ostvarivanju ovoga cilja: 1. Podrka razvoju kulturnog identiteta dece i mladih - Fakultativnu nastava romskog jezika sa elementima nacionalne kulture koja je do sada bila organizovana na teritoriji Vojvodine i ponegde u uem delu Srbije potrebno je proiriti na teritoriju cele Srbije, pogotovu na sredine u kojoj je velika zastupljenost romskog stanovnitva. U prvoj fazi neophodno je raditi na popularizaciji i motivaciji Roma za ukljuivanje dece u nastavu zbog veoma izraenog straha Roma da e e njihova deca biti segregirana u posebne "romske kole". Odluivanje roditelja za pohaanje fakultativne nastave svakako e biti rezultat njihovog slobodnog izbora i opredeljenja. Za uspeno organizovanje fakultativne nastave neophodno je pripremiti kole za njeno izvoenje. Takoe postoji potreba publikovanja literature, udbenika i prirunika na romskom jeziku, kao i publikovanja literature za decu. Razvoj kulturnog identiteta romske dece kao i upoznavanje sa kulturom Roma onih kojima to nije matina kultura u mnogome e se pospeiti kroz pisane izvore s obzirom na to da je romska kulturna batina, pogotovu tradicionalna, usmene prirode. 2. Formiranje strunjaka za romski jezik i kulturu - Unapreivanje znanja strunog kadra dugoroan je proces koji treba da vodi od edukacije strunjaka na priznatim Univerzitetima za romski jezik i kulturu do formiranja katedre za Romoloke studije u zemlji kada se za to steknu uslovi. Takoe je neophodno posebnu panju posvetiti kontinuiranoj pedagokoj edukaciji nastavnika za izvoenje fakultativne nastave za predmet romski jezik sa elementima nacionalne kulture.. 3. Uvoenje elemenata romske kulture u programe rada sa decom - Da bi romska deca obrazovnu sredinu doivljavala kao svoju neophodno je da i programi i aktivnosti reprezentuju njihov kulturni milje. To je takoe vano za ostalu decu koja obrazovanjem treba da steknu znanja o kulturi i nainu ivota drugih naroda u zemlji, a posebno onih sa kojima ive zajedno u istoj sredini. Kroz kurikularnu reformu e se postii da se u nastavu knjievnosti, istorije i umetnosti unesu elementi koji reprezentuju romsku kulturu i tradiciju, a kroz nove udbenike adekvatni sadraji koji to prate.

17

IMPLEMENTACIJA CILJEVA I ZADATAKA STRATEGIJE

UKLJUIVANJE ROMA U OBRAZOVNI SISTEM I OBEZBEIVANJE KONTINUITETA U KOLOVANJU 1. Stvaranje sistemskih uslova za ukljuivanje Roma u obrazovni sistem Aktivnosti:

1.1. Formiranje baze podataka o broju dece, mladih i odraslih i njihovom obrazovnom statusu. Ona e se koristiti za izradu i unapreivanje detaljnog akcionog plana implementacije strategije, razvoj obrazovnih programa, izbor asistenata vaspitaa/uitelja, kreiranje i razvoj razliitih programa namenjenih dokolovavanju, prekvalifikovanju, radnom osposobljavanju Roma i usklaivanju njihovih potreba sa potrebama drutveno ekonomskih kretanja na lokalnom nivou 1.2. Snimanje i analiza postojeih kapaciteta i resursa za unapreivanje obrazovanja Roma: podaci o obrazovnom kadru koji radi sa romskom decom i procena potrebe kada pone intenzivnija integracija dece u obrazovanje; programi i obuke koje su u oblasti obrazovanja Roma proli prosvetni radnici; institucionalni i programi nevladinih organizacija koji se realizuju; opremljenost institucija; problemi koje imaju i potrebe 1.3. Osnivanje Centra za unapreivanje obrazovanja Roma u Srbiji ije aktivnosti bi bile: voenje baze podataka o postojeim programima obrazovne integracije razvijanje novih programa integracije u saradnji sa NVO i obrazovnim institucijama istraivaki rad u oblasti praenja efekata implementiranih programa edukacija strunih kadrova za implementaciju razliitih programa izdavanje literature i prirunika neophodnih za uspenu implementaciju obrazovne integracije

1.4. Razvijanje meuresorske saradnje sa nadlenim ministarstvima - Ministarstvom za socijalnu politiku i Ministarstvom zdravlja iniciranje osnivanja interresorskog tela za unapreivanje poloaja Roma u R. Srbiji 1.5. Izrada preporuka za regionalna odeljenja MPS i obuka strunih kadrova za procese integracije, izrade lokalnih obrazovnih strategija i meuresorku saradnju 1.6. Razvijanje mehanizama pojaanog nadzora nad obrazovnim institucijama koje Romi pohaaju od strane slubi inspekcije i slubi za osiguranje kvaliteta obrazovnog procesa i obuka njihovih kadrova 2. Razvijanje posebne upisne politike za romsku decu Aktivnosti

18

2.1. Standardizacija ili izrada instrumenata za testiranje dece za polazak u kolu koji bi merili njihove realne kapacitete i postignua i bili osetljivi za kontekst u kome odrastaju (specifinost romsog jezika, socijalno-kulturni milje...) 2.2. Izrada preporuka za upisivanje, testiranje i formiranje odeljenja u osnovnim kolama 2.3. Obuka strunih slubi za procenu gotovosti za polazak u kolu koja prati specifinosti romske zajednice 2.4. Bezuslovni upis romske dece - ukljuivanje sve dece osim one sa izrazitim razvojnim tekoama u prvu godinu kolovanja uz dinamiko procenjivanje tokom prve godine kolovanja 2.5. Izrada korektivnih programa za stimulaciju razvoja za decu kojoj je to potrebno da bi se uspenije ukljuila u redovan obrazovni rad i obuka uitelja za primenu ovih programa 2.6. Dvokratno ili odloeno testiranje gotovosti za polazak u skolu (april avgust) romske dece, uz interventni program (intenzivni program pripreme za polazak u kolu tokom leta) za decu koja nisu prola test u aprilu 2.7. Uvoenje mera afirmativne akcije prilikom upisa u srednje i vie kole i fakultete kvote od 5% 3. Priprema obrazovnih institucija za ukljuivanje Roma u obrazovanje Aktivnosti: 3.1. Integrisanje kvalitetnih organizacionih modela rada koje su razvile NVO u sistem obrazovanja i razvijanje novih (rad u naselju, u centrima romske zajednice i sl.) 3.2. Izrada programa i obuka upravnog i strunog kadra u obrazovnim institucijama za: izradu i sprovoenje akcionih planova; reorganizaciju rada i rad sa romskom zajednicom 3.3. Opremanje institucija didaktikim sredstvima, literaturom, igrakama i dr. 3.4. Obezbeivanje dodatnog finansiranja institucijama za razvoj i realizaciju redovnih i dodatnih obrazovnih programa namenjenih integrisanju romske dece u obrazovni sistem (za izradu programa rada i sprovoenje obuke strunog usavravanja, nabavku igraaka, didaktikih sredstava, praenje i evaluaciju efekekata programa) 4. Priprema romske dece za polazak u kolu Aktivnosti: 4.1. Integrisanje postojeih kvalitetnih modela rada sa predkolskom decom koji su NVO u sistem obrazovanja 4.2. Ukljuivanje to veeg broja romske dece u celodnevne oblike predkolskog obrazovanja 19

4.3. Razvoj razliitih organizacionih formi predkolskog obrazovanja prilagodljivih uslovima sredine (redovni, povremeni, interventni oblici) 4.4. Reorganizacija rada predkolskih ustanova za funkcionalno korienje postojeih prostornih kapaciteta (npr. popodnevni rad i vikendom) i korienje za rad svih adekvatnih prostornih kapaciteta izvan institucija (biblioteke, mesne zajednice, montani objekti u romskom naselju, putujui vrtii) 4.5. Formiranje pripremnih grupa za polazak u kolu u obaveznim kolama 4.6. Ukljuivanje dece od 7-8 godina u pripremne programa 5. Aktivna podrka Romima u obrazovanju Aktivnosti: 5.1. Obezbediti za siromanu romsku decu i mlade besplatan: - boravak predkolske dece u celodnevnim grupama i pripremnim predkolskim programima - udbenike i kolski pribor - prevoz do kola - uinu za kolsku decu 5.2. Obezbeivanje stipendija za srednjokolace i studente (posebno studente prosvetnih profila vaspitae, uitelje, pedagoge, psihologe) 5.3. Uvoenje mera afirmativne akcije pri smetaju u uenike i studentske domove 5.4. Razvijanje razliitih oblika besplatne pripreme za upis u srednje i vie/visoko obrazovanje 5.5. Obezbeivanje pomoi Romima koji su zavrili prosvetne struke prilikom zapoljavanja II OBEZBEIVANJE KVALITETNOG OBRAZOVANJA 1. Stvaranje sistemskih uslova za obezbeivanje i kontrolu kvaliteta obrazovanja romskih uenika Aktivnosti: 1.1. Proirivanje oblasti rada Nacionalnog centra za evaluaciju na sledee aktivnosti: - posebnog praenja ishoda u obrazovanju romskih uenika - razvijanje kriterijuma za procenu i praenje kvaliteta obrazovne ponude obrazovnih institucija koja prati razliite potrebe romskih uenika - izradu preporuka institucijama za unapreivanje obrazovanja romske dece i mladih 2. Obezbeivanje obrazovnih programa koji prate potrebe romske dece 20

Aktivnosti: 2.1. Implementacija kvalitetnih akreditovanih obrazovnih programa koje su razvile NVO i razvijanje novih 2.2. Razvijanje razliitih oblika pomoi deci i mladima u savladavanju nastavnog gradiva (kompenzatorna nastava, dopunska nastava, mentorski rad) 2.3. Razvijanje razliitih programa i oblika rada sa grupama sa specifinim potrebama (devojice koje ranije naputaju kolovanje zbog udaje, deca sezonskih radnika, deportovani iz inostranstva, raseljeni sa Kosova, mladi prerasli za osnovno obrazovanje, porodice bez stalnog boravka, deca prosjaci i sl.) 3. Obezbeivanje kadra kompetentnog za rad sa romskom decom Aktivnosti: 3.1. Ukljuivanje kola sa velikim brojem romske dece u program kolskog razvojnog planiranja i obuka strunih kadrova za razvijanje kvalitetnih programa obrazovne integracije 3.2. Obuka postojeeg prosvetnog kadra putem seminara za: specifinosti testiranja dece iz socijalno-depriviranih sredina (psiholozi i pedagozi) implementaciju kompenzatornih, razvojnih i korektivnih programa realizaciju psiho-socijalnih programa, programa za razvoj tolerancije i uvaavanje razliitosti, programa usavravanja komunikativnih vetina saradnju sa romskim porodicama i zajednicom razumevanje problema i upoznavanje sa kulturom i obiajima romske zajednice

3.3. Obuka budueg prosvetnog kadra - uvoenje u programe Viih kola za obrazovanje vaspitaa i fakulteta za obrazovne profile sadraja namenjenih obrazovnoj integraciji Roma 3.4. Unoenje u programe studija psihologije i pedagogije principa procenjivanja intelektualnih sposobnosti dece iz kulturno specifinih populacija, kao i principe dinamikog procenjivanja 3.5. Izrada i publikovanje prirunika sa preporukama za rad na razliitim nivoima obrazovanja, kao i druge strune literature 3.6. Uvoenje Roma asistenata vaspitaa i uitelja u grupe i odeljenja sa veim brojem romske dece i definisanje novih radnih mesta: asistent vaspitaa, asistent uitelja i/ili saradnik za romski jezik i kulturu, koordinator za saradnju sa porodicom 3.7. U sredinama gde nema Roma adekvatnog nivoa obrazovanja (min. zavrena osnovna kola), umesto asistenata mogu se ukljuiti dodatni vaspitai/uitelji (zbog rada na intenzivnim programima kroz interaktivne metode obrazovnog rada i individualizovani pristupu uenju, dopunske i druge dodatne oblike rada, specifinosti saradnje sa roditeljima); zavisno od broja romske dece u obrazovnoj instituciji

21

angaovati odreeni broj uitelja koji mogu biti rasporeeni po odeljenjima ili zadueni za dopunske aktivnosti na nivou razreda 3.8. Izrada programa obuke i edukacija asistenata iz bazinih oblasti razvojne psihologije, metoda nastave i uenja i specifinih oblasti neophodnih za integraciju romske dece u sistem obrazovanja pre nego to se ukljue u neposredan rad u obrazovnim institucijama. Asistentski kadar e se kontinuirano obuavati i usavravati za implementaciju integrativnih programa zajedno sa vaspitaima i nastavnicima. Takoe e se organizovati mentorski rad sa asistentima kao pomo i podrka u reavanju konkretnih problema u neposrednom vaspitno-obrazovnom radu 4. Prebacivanje u redovne kole romske dece koja su pogreno upisana u specijalne kole Aktivnosti: 4.1. Vrenje retestiranja romske dece i prebacivanje u redovne kole dece kojoj nije mesto u specijalnim kolama 4.2. Kreiranje specijalnih kratkoronih prelaznih programa nakon kojih e deca moi da se prebace u odgovarajui razred obavezne kole 5. Razvoj motivacije za kolovanje Aktivnosti: 5.1. Upoznavanje romske zajednice sa strategijom unapreivanja obrazovanja Roma izrada tematskih broura na romskom i srpskom jeziku 5.2. Razrada sistema kontinuiranog informisanja romske zajednice o razliitim aspektima obrazovne integracije. Organizovanje aktivnosti u saradnji sa romskim organizacijama: prezentacije u romskom naselju i lifleti na romskom jeziku 5.3. Razvijanje razliitih programa rada sa porodicom u cilju podravanja kolovanja dece: opismenjavanje roditelja, programi za unapreenje roditeljske kompetencije (nega i ouvanje zdravlja dece, porodino vaspitanje i obrazovanje, igra i druge aktivnosti sa decom) i sticanje optih znanja (psihosocijalni programi, zdravstveni, programi obrazovanja za prava deteta i ena) 5.4. Razvijanje programa podrke devojicama za istrajavanje u kolovanju

III RAZVIJANJE TOLERANCIJE I UVAAVANJE RAZLIITOSTI 1. Razvijanje osetljivosti profesionalne javnosti i ire drutvene zajednice za obrazovne potrebe Roma

22

Aktivnosti: 1.1. Informisanje i senzitivisanje ire drutvene zajednice za obrazovne potrebe Roma: medijske kampanje i druge akcije; pamfleti, lifleti i sl. 1.2. Izrada Informatora za roditelje o jednakim pravima na obrazovanje 1.3. Informisanje i motivisanje prosvetne javnosti: konferencije, seminari, okrugli stolovi, broure i sl. 2. Razvijanje obrazovnog okruenja zasnovanog na toleranciji i interkulturalnim vrednostima Aktivnosti: 2.1. Integrisanje postojeih i razvijanje novih programa namenjenih vaspitavanju protiv predrasuda, negovanju tolerancije i otvorenosti za razliitosti 2.2. Obuka upravnog i nastavnog kadra za potovanje ljudskih prava, prevazilaenje predrasuda, razvoj tolerancije i otvorenosti za razliitosti i primenu ovih programa u radu sa decom 2.3. Izrada prirunika za rad sa decom na razvoju tolerancije 2.4. Izrada prirunika o interkulturalnim programima i obrazovnom okruenju 2.5. U programe fakulteta odgovarajueg drutvenog usmerenja uneti sadraje romske istorije i kulture, i/ili kurseve Romologije 3. Desegregacija Aktivnosti: 3.1. Istraivanje o stanju i uzrocima segregacije u naem obrazovnom sistemu 3.2. Izrada kriterijuma za upisnu politiku zasnovanu na principima desegregacije 3.3. Izrada programa desegregacije za kole i predkolske ustanove koje pokazuju tendenciju da u njima ue samo ili u veini romska deca 3.4. Razrada kriterijuma za procenu stepena segregacije romske dece u obrazovanju u okviru praenja kvaliteta rada kola od strane Nacionalnog centra za evaluaciju 4. Sprovoenje mera antidiskriminacije Aktivnosti: 4.1. Izrada mehanizama zatite od diskriminacije na osnovu zakonske regulative 4.2. Izrada informatora za roditelje o oblicima i mehanizmima zatite od diskriminacije

23

4.3. Obuka kadrova slubi inspekcije i slubi za obezbeivanje kvaliteta obrazovanja za prepoznavanje skrivenih mehaniama diskriminacije IV NEGOVANJE KULTURNOG IDENTITETA 1. Podrka razvoju kulturnog identiteta dece i mladih Aktivnosti: 1.1. Ispitivanje potreba za uenjem romskog jezika i kulture u kolama 1.2. Organizovanje fakultativne nastave za romski jezik i kulturu u sredinama sa velikim procentom romske dece 1.3. Izdavanje slikovnica, udbenika, prirunika i didaktikog materijala za fakultativnu nastavu za predmet Romski jezik i kultura 2. Formiranje strunjaka za romski jezik i kulturu Aktivnosti: 2.1. Obezbeivanje stipendija za mlade Rome na studijama za Romski jezik i kulturu na nekom od priznatih svetskih univerziteta 2.2. Organizovanje profesionalnog usavravanja postojeeg kadra za izvoenje predmeta Romski jezik i kultura kroz: - obuku od strane meunarodnih strunjaka za romski jezik u zemlji - studijske boravke u zemljama u regionu (Rumunija) - pedagoku obuku za rad sa decom 2.3. Formiranje katedre za Romoloke studije 3. Uvoenje elemenata romske kulture u programe rada sa decom Aktivnosti: 3.1. U okviru kurikularne reforme preporuiti obrazovnim institucijama da i u obavezni deo kolskog programa unesu sadraje koji afirmiu romsku kulturu 3.2. U kriterijume za izradu udbenika uvrstiti one koji se odnose na multikulturalnost 3.3. Izrada programa i obuka strunih kadrova u redovnom predkolskom i kolskom sistemu za sticanje osnovnih znanja o poreklu, tradiciji i kulturi Roma 3.4. Izrada prirunika o romskoj kulturi i istoriji 3.5. Iniciranje i podrka izdavatvu na romskom jeziku i dvojezino za literaturu od znaaja za obrazovanje (slikovnice, narodno stvaralatvo, savremena knjievnost)

24

Ekspertski tim: Jadranka Stojanovi, Fond za otvoreno drutvo, Beograd Milena Mihajlovi, CIP - Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd Ana Altaras, Filozofski fakultet, Beograd Radmila Goovi, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Refika Mustafi, Romski edukativni centar, Ni Mladen Novakov, Centar za humane resurse, Beograd Prof.dr Mirjana Pei, Filozofski fakultet, Beograd Slavica Vasi, Deiji centar "Mali princ", Beograd Aleksandra Begovi, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Mirjana Trkulja, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Jasmina Jovanovi, O "Anton Skala", Beograd Stevan Nikoli, Savez drutava Roma Vojvodine Rozalija Ili, Romski informativni centar, Kragujevac Svetlana Marojevi, UNICEF, Beograd

25