ERICH VON DANIKEN

DAN KAD SU SILI BOGOVI 11.AVGUST 3114.PRE N.E.

I. Putovanje iz snova - putovanje u kameno doba 7 II. Poetakje bio i kraj 83 III. Bele knjige divljaka, knjige o udima 107 IV. Da li se to desilo 11. avgusta 3114. pre n. e.? 127 V. Kad je oganj pao s neba 159 VI. Teotihuakan - veliki grad po planovima bogova 217 VII. Palenke otkriven, ali ne i razjanjen 257 Prilog 304 Napomene 306 Bibliografija 308 Izvori fotografija 315

I.
PUTOVANJE IZ SNOVA - PUTOVANJE U KAMENO DOBA

Dve su stvari beskrajne: svemir i Ijudska glupost.

Albert Ajntajn 1879-1955.

Odmah pi-ve veeri obreo sam se u gradu Gvatemali, to me nije oduevilo, jer sam eleo da neometano istraujem u jednoj stranoj zemlji. U holu hotela ELDORADO neko je izvikivao moje ime: Kanal 3 televizije moli me za intervju. U Gvatemali nisam bio itavih pet godina. Od tada se njen glavni grad veoma izmenio. la-koje centar gi'ada sa treptavim svetleim reklamamati svojom po-nositom siluetom ostao isti, ipak sada grad na visoravhi - 1493 m nadmorske visine - izmeu vulkana Agua i Fuego, sa svojih 600 000 stanovnika odie novim, samosvesnijim ivotom. Republika Gvatemala ne eli vie da bude zemlja u razvoju, ona eli da se iz-vuCe iz izolacye u kojoj zive mali narodi. Na svakom koraku osea se nova, svea ambicioznost. ezdeset procenata stanovnitva in-dijanskogje porekla, 25 procenata su meanci, a ostatak ine beli doseljenici koji uglavnom ve generacijama ive u Gvatemali. Grad Gvatemala treba narednih dana da bude centar iz koga emo putovati u stare gradove Maja, a Tikalje nae prvo odredite. Avio-nom AVIATECA odleteli smo sledeeg dana u podne u Flores naje-zeru Peten-Ica. U novoj aerodromskoj zgradi doekala nas je ustajala vruina, kojaje od hola slicnog hangaru inila penicu pod krovom od eternita. Nije bilo nikakvogterenskogvozila pa sam iz-najmio datsun i saznao daje put za Tikal u odlinom stanju. Takve sam informacije, uostalom, isuvie esto sluao. Iz kilometra u ki lometar oekivao sam iznenadni kraj iste asfaltne trake, ali ona je ba takva, kao to je i obeano, vodila kroz prostrane plantae krkuruza i kafe. Do Tikala, udaljenog 60 kilometara, nije bilo ni jedne neravnine i da guste, nagle tropske kie nisu ometale vid-Ijivost bili bismo zajedan sat u Tikalu. Ovako smo kasno po mra-ku stigli pred drvenu rampu koja je obeleavala granicu Arheolokog nacionaltiog parka Tikal. Ralf, budui hemiar, koji meje pratio, traio je kao i ja Dangl Lcd hotel-bungalov, u kome sam pre 17 godina proveo nekoliko dana. Bio sam siguran daje tada postojalo nekoliko tabli to su po-kazivale putka hotelu. Sada nisam mogao pronai nijednu. "Senores!" doviknuo sam trojici Indijanaca koji su uali na zemIji. "Molim vas, gde je Dangl Lod?" Pogledali su me tupo. Da li je moj panski bio nerazumljiv ili su oni znali samo neki od 16 indijanskih jezika koji se jo i danas govore u Gvatemali? Oprezno sam dodao gas i datsun je polako krenuo dalje, Tamnoplavi kini oblaci doneli su bre nego inae najtamniji nn'ak. Tu i tamo, kroz uske prozorske otvore, tinjale su crvenka-stom svetlou sijalice, ispred siromanih koliba aile su uljane baklje. Prijatan miris drvenog uglja doproje do nas. Automobilje iznenada poskoio na seoski put, okrenuo sam ga i poterao iz-meu visokih praumskih stabala ceibe )* premajednom svetlu. Na tremu svoje di-vene kolibe neki starac puio je lulu; nije mu smetala kia koja je vredno dobovala po krovu naeg automobila i koja je put brzo pretvarala u baru. "Molim Vas, gde se nalazi Dangl Lod?" upitao sam na panskom a onda i na engleskom. Staracje odmahivao glavom kao da odgo-vara, ali odgovor nije davao. Iz bledog seanja pojavila mi se slika malog breuljka na kojem je stajao DANGL LOD.
Brojevi sajednom zagradom upuuju na napomene, a sa dve zagrade nabibli-ografske podatke na kraju knjige

Ujutru se pokazalo da nekada dsti Dangl Lod viSe ni spolja ne pre.dstavlja nikakvu atrakciju Put pod naim tokovima pretvarao se neverovatno brzo u potok. "Voda stie odozgo", pokazivao je Ralf svoju duhovitost, aja sam krivudao po potoku. Dokje datsun stenjao preko kamenja i kore-nja gore - dole, svetlo fara najednom pree preko zaputene drve-ne table sa crvenim natpisom DANGL LOD. Auto je posrtao izmedu grmlja i di-vea. Ovde negde skrivali su se bungalovi i glav-na zgrada. Parkirao sam se i iskljuio farove. Poto su se oi navi-kle na tamu, ukazala nam se neosvetljena, izduena kua, pokrivena likom i palminim liem. Iznutra su se uli muki glaso-vi. Pomalo zastraujuim glasom viknuo sam "Halo" i. "Buenos tardes". Koraci. Na vratima kljocnu upalja i upali se svea. Oba plamena svetlucala su prema nama, zaslepljivala nas i osvetljavala naalica. ovekkojijevieliio na orman ispitivao mejeprijate-Ijskim pogledom. "Bienuenidos, senorvon D/fnz"^en?"Pogledao meje skorokao poz-nanika. "Bienvenidos, Don Eric!" rekaoje grdosija tamnim, tako mi se uinilo, malko melanholinim glasom. Zasvetli depnalam pa. Pogledao sam u poteno lice dugog, uskog nosa; bioje to ovek moda pedesetih godina, nosio je smedu, utocrvenu kariranu pamunu koulju preko preuskih zelenih somotskih pantalona koje nisu bile oprane itavu venost. "Odakle me poznajete?" Dok smojo stajali pod krovom od like, po kojem se slivala kia, grdosija se predstavi: "Ja sam Julio Chaves. Molim, zovite me samo Julio." Izgovaraoje "J" kao tvrdo, otro "H". "Smem li Vas zvati Don Erik?" "Zovite mejednostavno Erih", dozvolio sam mu, ali ineje on i ka-snije zvao "Don Erik". Objasnioje odmerenim reima daje Gva-temalac evropskogporekla i daje po struci inenjer niskogradnje, da gaje njegova arheoloka pasija nagnala da godinamaprouava Tikal i dmge centre Maja, da su mu poznata sva panska izdanja mojih knjiga te daje u njima video fotografije i mene sino na Kanalu 3. "Zato nigde nema svetla?" "Zbog moskita"*, slegnuoje grdosija malo rezignirano ramenima, alije brzo reagovao kada sejedan smedi insektveliine hruta za-leteo u moju kosu; udario me je po glavi svojom ogromnom ru-kom. "Pardon!", rekao je, bacio moskita na kiu i uz Ijubazan pokret uveo nas unutra. Jedan od trojice Ijudi, koji su bili kod Ju-lia, zapalioje starinsku lampu. "A gde su gosti?", upitao sam i brzim pogledom konstatovao daje nestalo nekadanjeg sjaja. "Osim nas ovde nema nikoga. Ovde noijo samo onaj komejeto jedina mogunost", rekaoje Julio.

U ono vreme DANGL LOD bioje nov hotel. U njemu su stanovali arheolozi, studenti i turisti; otkadaje asfaltni put spojio Tikal sa Floresom turisti uzimaju prenoite u lepim gi-adskim hotelima, a arheologa vie i nema, jer su iskopine u Tikalu postale retke. Nenastanjeni hoteli svuda u svetu propadaju mnogo bre nego to su gradeni. U tropskim, kinim umama zub vremena nagriza
*Vrsta krupnih komaraca u tropima, koji prenose razne zaraze bolesti.

brzo sve to se moe unititi. U DANGL LODU mree protiv mo-skita na prozorima bile su sada izbuene, dueci skupa sa poste-Ijinom vlani a tuevi su curelijadnim, oskudnim mlazom. Sa Juliom i ostalima sedeli smo u "trpezariji" oko svee. Netoje poelo drndati; negde se ukljuio generator, upalile su se gole elek-trine sijalice. Ukazao se ambijent koji bi Alfreda Hikoka stimulisao na drama-tino umorstvo! Mutna svetlost. Za stolom est Ijudi, iscrpljeni, trojica od njih, neobrijanih brada, nateu naizmence flau s ru-mom. Na zidu, iza eline kase, vise zarali kljuevi od soba i pouteli kalendar nekog osiguravajueg drutva od pre tri godine. Veliko uto platno, na kome sejo uvek raspoznaje slikajedne ste-le Maja, deli dugaCku prostoriju na dva dela. Mnogo praznih, smee obojenih stolova. Izmeu zidova i tavanice rupa za ulaz sveegvazduha i za nesmetanu posetu svih moguih insekata. Mo-skiti zuje oko nas, dodiruju svojim rilcima zidove, podi stolove, da bi se zatim s uivanjem zaustavili na Ijudskom telu. Jedna indijanska devojica - gde li je mogla dotada biti? - sei'vira junee nicle sa suvom riom. Izgladneli, prihvatamo se. U nevolji pas i muvejede. (Kad sam sejednog od narednih dana naao u kuhinji, pozlilo mije. Meu kolonama muva i mrava stajali su ko-madi mesa, voe, povre na stolu, lonci i tepsije zagaeni od stvrdnute prljavtine. etiri dana hranili smo se u Tikalu orasima iz konzerve i pili kolu). Julio i bradonje odneli su na prtljag u bungalov broj 3. Dogovorili smo se da ustanemo u devet sati ujutro, toje bilo prerano, jer si-gurno neemo brzo zaspati. Na tesan, plesnivkrevet onako umor-ni mogli smo sejo i naviknuti, ali sporazum sa moskitima nije se mogao postii. Zalepio sam propuste ispod vrata i i-upe na prozor-skim reetkama lepljivom trakom, koju u te svrhe u velikim rolna-ma uvek imam u prtljagu, ali to nije pomoglo protiv stenica i slinih parazita koji sn ve bili u prostoriji te su nas ove odvratne ivotinje grizle po obrazima, butinama i plemenitim mekim delo-vima. Izgledaloje da posebno vole vajcarsko meso. Navukli smo farmerke i na lancima ih vezali pertlama od cipela. Napolju su opet larmale none ivotinje iz dungle. Ubitano i trajno probijaloje nae bubne opne ono-.-. uuurh-... uuurh......tako daje glava pucala od bola. Bube su udarale i pucketale po reetkama na prozoru. Da li smo uopte spavah"? Akoje-smo, biloje to samo na momente dok smo bili pod narkozom od umora. Ustali smo s prvim svetlom dana, dorukovali orahe iz konzerve, odvukli krute, umorne noge i uz velike muke poli smo za Tikal koritomjueranje reke, koja se opet pretvarala u put,

Tikal, najstariji grad dubodoline Maja

U ovim ranimjutarnjim asovima Tikalje izgledao kao grad du-hova. Iznad centralne akropole obavijaoje sivi veo vrhove pirami-da. Guteri su beali pred nama. U grmu je zveckala zmija zvearka koju smo oterali sa nekoliko kamenica.

U ranim jutarnjim Casovima Tikalje izgledao kao grad sablasti

Tikalje najstariji grad Maja; otkriveni su podaci koji seu u 8. vek pre nove ere. Stari Rimje osnovan 753. pre n. e. Izuzev ovih poda-taka, prostranstvo Tikala prednjai pri svakom poreenju sa ne-kim drugim velikim gradom iz starog vremena. . Oblast koju je vlada Gvatemale proglasila Arheolokim nacional-nim parkom Tikala obuhvata 576 kvadratnih kilometara. Ova ogromnapovrinabilajeprostorzaizlaganjerelativnomalogbroja iskopanih ruevina, koje su danas zarasle u korov, a predstavljaju svedoanstvo o nekadanjim "modernim" zdanjima. U "sitiju" jed-ne zone rusevina na 16 kvadratnih kilometara smeteno je oko 3000 graevina, a neke od njih su iskopane: stambene zgrade, pal-ate, slubene rezidencije, terase, platforme, piramide i oltari - sve povezano asfaltiranim ulicama pored kojih su se nalazili tereni za igre s loptom. Radarski snimci iz aviona izneli su na svetlost dana i poteze kanalizacionog sistema, te sistem navodnjavanja koji se protezao preko itavog poluosti'va Jukatan. Ova infrastruktura vodo voda bila je potrebnajerTikal nelei niti najezeru niti nareci, kao to su bili potrebni i ogromni rezervoari za akumuliranje vode, koji su graeni po projektu i odkojihje do sada otkriveno sedam u unutranjoj a tri u spoljanjoj zoni. Strucnjaci pretpostavljaju da se broj stanovnika, u vreme Hristovog roenja, kretao iz-meu 50 000 i 90 000 - broj koji odgovara razmerama metropole i koji e se s novim saznanjima zasigurno poveavati. "Zatoje Tikal izgraen ovde, u bednoj dungli, a ne na obalamaje-zera Peten-Ica, kojeje udaljeno samo 40 km odavde, Don Erik? Moete li mi rei zato ba ovde?" Don Erik to nije znao. "Moda sluajno...", rekao sam da bih ozno-jenom grdosiji bilo ta odgovorio. Julioje besno preao smeom nadlanicom preko znojavog ela. "Glupost! Ovde nema sluaja! Tikal je matematikoasti'onomski monstrum..." Juliaje hvatala njegova karakteristina govorljivost.

Hram IV- strma piramida, visoka 70 m

"Pa ta? Ima mnogo zgrada koje meusobno lee pod pravim uglom. ta je u tome udno?" Priao mi je skoro pretei: "Imate li kompas?" Izvukao sam ga iz kofera za kameru. Julioje zauzeo odmerenu poziciju; kompas je mirovao u njegovim ogromnim apama. Ohrabrio meje pogledom da zavirim na crvenu kazaljku, kojaje stajala fiksirana u pravcu severa. "Moete li pronai ijednu piramidu, kojaje usmerena prema severu, jugu, istoku ili zapadu?" upitao je Julio. Pogledao sam preko crvene kazaljke na ivice piramida. "Ne", odgovorio sam. Julio se nadmono nasmejao:"Dobro. Onda se popnimo na hram I!"Nabacili smo kamere na ramena i posluno krenuli za grdosijom. Julio se okretno dokopao prve stepenice hrama; poslednjih godina
Hramovi I, III i IV stoje meusobno pod pravim uglom

Jutarnji zraci naputaju kupolu hrama 1

on se esto, s kompasom u ruci, uspinjao gore, a za nasje ovo bilovratolomno planinarenje. Stepenice su bile visoke do kolena i tako strmo poreanejedna za drugom da sam se morao setiti penjanja uz strme planine nae vajcarske. Pod nama se nalazilo travom obraslo dvorite, ograeno piramidama i hramovima. Petvrednih turista, za svaki sluaj ogrnuti arenim kinim kabanicama, bili su sada maleni poput radnih mrava kojimaje njihovalenja kraljica dala zadatak da fotografiu sve stele, tekamene predmete oko ijegse nekada-njeg znaenja jo uvek prepiremo. Stajali smo bez daha na krovu, najvioj platformi piramide koju arheolozi nazivaju hram I. Ovde gore okruivao nas je vazduh rasadnika i magino jasan zvuk moskita. Onih petturista podigoe glave i zagledae se u nas. Jedan doviknu: "Kakoje tarno gore?" "Glupo pitanje", promrlja Ralf i odvrati: "Skoro kao na Materhor-nu!" On se cvrsto drao za masivni elini lanac, koji je za svaki sluaj bio dobro privren. - "Ko se odavde sunovrati, taj vie ne ustaje, zar ne, Don Julio?" "Prelomi kostiju se lee", odgovori Julio s oklevaiyem. "Goreje pa-sti sa hrama IV, sa 70 metara. Prole godine sunovratila su se dvo-jica turista i jedan vodi i svi su poginuli". "Na Materhornu poginu godinje etiri planinara", zadra se Ralf na domaim podacima. "Sa patikama na nogama!" dobacihja, jer sam upravo mislio na to koliko bi se ovde lake veralo u patikama. Julio doe do rei: "Don Erik, pogledajte preko na hram V! Da U stoji pod pravim uglom u odnosu na hramove 1 ili IV?" Mi smo stajali na hramu I. Posmatrao sam stepenice i bone stra-ne, pogledao pravo preko na hram V, zatim na udaljeni hram IV. Kompasje pokazivao ono to sam ija video: hramovi IV, 1 i V for-mirali su pravougli trougao. taje tu bilo uzbudljivo? Zato oni ne bi mogli biti i sluajno meusobno sagradeni pod pravim uglom? To sam i rekao. "Ne radi se o tome", posavetovao meje Julio. "Uverili ste se da ni-jedan hram ne lei na nekoj od etiri strane sveta. Isto tako, videli ste da hramovi IV, 1 i V ine pravougli trougao. U kom smeru od-stupaju kraci kod hramova V i 1 od smera sever-jug?" Zabavljajui se, Julio mije pruio moj kompas. Usmerio sam ga ka hramu V: "Tako, otprilike za 15 do 17 stepeni severoistono", izustio sam bo-jaljivo, "ali moj stari kompas moda nije sasvim taan..."

"Pa tano 17 stepeni!", likovaoje Julio eves, inenjer niskograd-nje, koji trai tanost. "Kaem Vam: ovde nita nije sluajno!" Nisam razumeo. ta bi trebalo da znai ta glupost sa 17 stepeni odstupanja na severoistok? "Don Erik", obratio mi se Julio mirno i znaajno. GIedao sam pa-Ijivo u njega. "Tula. ienIca. Majapan. Teotihuakan... Uzmimo samo nekoliko slavnih gradova Maja, koji su uneti u svaki turistiki vodi. U svim mestima odstupaju ose zgrada za 17 stepeni od smera sever-jug. Je li to sluajno?" Julioje posle ove zbunjujue izjave napravio pauzu koju ne bi bo-Ije inscenirao nijedan reiser. Meni je odjednom postalo jasno udesno saoptenje. Julioje hteo dokazati da u pozadini svih me-zoamerikih kultnih centara stoji projekatkojije unapred odre-dio unificiranu gradnju njihovih objekata. Mesta koja je Julio naveo kao primere graena su u razliita vremena, ali su se njihovi graditelji i arhitekte drali tajanstvenih, obaveznjuih predanja. udno.

Monumentalne relikvije
Postojijedna nepobitna injenica - hramove i piramide nisu gra-dili dalekovidi graditelji kao objekte za fotografisanje turistima 20. veka. Sve su drugo pretpostavke ili spekulacije. Od samog poetka tamo su stajali hramovi i piramide a danas su tu njihove ruevine. Nema sumnje da su projektanti Tikala raz-miljali pri izboru gradilita, kada su - ne sluajno - upravo ovde raskrili umu. Svaki graditelj najpre se odluuje za mesto gradilita. Investicija koja sledi treba neemu i da poslui. Tikalje moraobiti na zemljitu posebnog kvaliteta. Naime, isko-pine dokazuju da su mnoge "nove graevine" zidane na starijim temeljima, daje dragoceno zemljite stoleima prekrivano novim gradnjama - onako kako se to na Manhattanu stalno radi: soliteri se rue, a na istim mestima grade se novi. Zato? Zato toje centar Manhattana zauvek fiksiran u isplaniranim kvadratima. Gradskojezgro Tikala moraloje biti, iz dosad nepoznatih razloga, utvreno nekom zemljinom knjigom. Izuzeci su vaili samo za piramide: one su graene na devianskom tlu, dakle, bile su tu od samog poetka i preivele su propast razvijenog glavnog grada Maja. Piramide su imalejedinstven znaaj. Kakav? Do sada nije dolo nido kakvog uverljivog slaganja u pogledu jedinstvene nameneovih kamenih divova.Dali su to bile opservatorije? Zato onda toliko njih najednom mestu? Jesu li to bile grobnice? Tu i tamo pronadene su grobnice u pirami- dama, ali ak i kraljevima i svetenicima sigurno bi se zidali velianstveni i dostojni nadgrobni spomenici skromnijih razmera. Pre svega: da su to bila mesta za ouvanje grobova, onda bi trebalooekivati da se u svim piramidama pronau grobnice. Da li su to bile kole razliitih smerova? Neverovatno, skoro isk-Ijueno. Tamo gde bi poduavali docenti, studenti bi trebalo da ue. Na krovu piramida za to ne bi bilo dovoljno mesta. Da li su ti, do dna masivni kameni tornjevi, bili rtvenici u kojima su svete-nici groznim ritualom vadili srca iz tela robova i darivali ih bogovi-ma sunca? U vreme kada su nastale piramide Tikalajo nije bilo rtvovanja Ijudi; o njima postoje dokumenta tek iz vremana sa poetka nae ere.

Tikal je morao biti sagraen na graevinskom zemljitu posebnog kvaliteta.

Osim toga, ne bi, pogotovo za rtvovanja, bilo potrebno toliko kla-nicakolikoje piramidakoncentrisano u Tikalu. Arheolozi sauni-verziteta u Pensilvaniji, SAD, kojima treba da zahvalimo za iskopine u Tikalu, registrovali su samo u centralnoj zoni preko 60 ostataka piramida i ocuvanih piramida svih veliina, sve do naj-vie piramide-hrama, visine 70 metara. Da li su ph'amide bile obelezja vladarskih porodica? Jesu li one svojim. razliitim dimenzijama izraavale znaaj i mo porodica? Ova pretpostavka mogla bi neto znaiti. U Tikalu su pronaene stele vladara. Da li su oni sebi dozvoljavali luksuz gradnj e pirami-da, jesu li istovremeno morali biti vrhovni svetenici sa dobrim poznavanjem matematike, astronomije i

arhitekture, koji sii se drali nekih nasleenih - njima nareenih projekata? Astronom-ska orijentisanost "vladarskih sedita" vie se, naime, ne osporava. Pitanje nad pitanjima: da li su pod piramidama sahranjivani stari, pravi bogovit? Da 1i su saiiranjivani skupa sa svojom opremom, ko-joj su se udili prastanovnici, i sa lajanstvemm alatima? Da li su u takozvanim svetenikim grobovima sahranjivani samo straari i zatitnici bogova, Gni raudraci koji su narod dovde doveli i ovome ga nauili? Jesu. li bogovi traili masivne kamene "dvorce" koji e nadiveti njihovo doba i biti putokazi buduim generacijama? Ovakve spekulacije treba najpre pobiti. Do sada niti ispodjedne pi-ramide nisu pronaeni stubovi do centra graevine! Stubovi bi morali da idu toliko d uboko u zemlju koliko se piramida die iznad nje. U muzeju u Leydenu, u Holaniji, uva sejednaploica o ada-u strunoj literatm-i naziva se Leydenska pliica. Ona spada u naj-starije nalaze iz Tikala. U njoj je uresano 15 glifa znakova koje su upotrebljavali Maje. Posle jednog imena to se ne moe proitati. stoji: "...spustio se dole vladar nebeske porodice Tikala..." Ne'beska porodica? Koji se vladar spustio? To su pitanja koja moraju ostati bez odgovora, ali koja ipak do^voljavaju zakljuke. Graditelji Tikala savladali su ve ondajedno koinplikovano pismo, imali su perfektan kalendar. Svi narodi koje poznajemo, i-azvijali su se polagano, sticali su polako svoja znanja i sposobnosti, proiri-vali ih i upoipunjavaii. Nikada oveku nita nije palo s neba. Ili ipakjeste? Tikal je bio sakralno mesto sa graevinama na prethodno odreenim lokacijama. Ono to je sagraeno, ostalo je, svakako proireno i nikada zaboravljeno. Tikal mora da je bio magnetski privlano mesto, neto to bismo mi nazvali mestom hodoaa. Mestoje raslo. Nastali su iri trgovi, vie hramova, svetilita su ukraavana sve ivo-pisnijim ukrasima. Ali ono toje u svakoj eposi i uvek ilo uz to bilo je po poloajn i smeru podreeno astronomskom zakonu, a sve i svako bioje podvrgnut zakonitostima sazvea. To znamo, i nita vie. Delim zaudenost strunjaka koji su na kolenima izmolili sve toje uraeno u projektima i izvoenju. Razmuljivo je to da su Maje imale velianstvene graditelje i svojevrsne umetnike zanatlije. Razumljivoje i to to su oni bili sposobni da svoja, do oblaka visoka zdanja izgrade bez tue pomoi. Sve ovo prihvatajui, postavljam pitanje kako su nastale i odakle poticu sve te sposobnosti. Ovo pitanje s oseanjem stida stavljamo ad acta.

"Ono to se ne zna, upravo namje trebalo, a ono to znamo, moda nam i ne treba,"
pisao je Gete u "Faustu". Moda je govorio i o Tikalu.

Smejali bi se i sami bogovi!

Svuda n svefru fudbalska igralita imaju dimenzije 105x70 meta-ra. Veliko dvorite izmedu hramova 1 i 11 ima 120x75 metara. Na dvostruko veoj povrini od njegove, lei glavna akropola, na juznoj strani dvorita. Konglomerat od 42 zgrade podeljen je na est manjih dvorita. Stotine prostorija s lukovima meusobno su spojene stepenicama i bonim vratima; lavirint u kome se moe zalutati. Niko ne zna decidirano kazati ta se odigi'avalo u tom monstruoznom kompleksu zgrada. Da li su to mogli biti stanovi svetenika,upravne zgrade, ili moda cak spremita "Svetih rezei-vi"? Kolo-salni red akropola, koje su smetene kao kutije jedna u drugu, zadao je tvimaima Tikala mnogo muke oko razjanjavanja i razumevanja. Daje kompleks bio izgraen najednom nivou, moglo bi se mnogo toga shvatiti; ondabi se kue, kao u sau, mogle po potrebi proirivati prostorijama, salama i prolazima. No zgrade su se redale po est platoa, na razliitim visinama, a Ijudska ruka nasula ih je tako da su postale platforme. Za toje bilo potrebno planiranje. Tu je

bila potrebna organizacija. Za takve poduhvate valjalo je imati alate i sveje to moralo imati svoju svrhu. Sve to izveoje narod iz kamenog doba. "Narod iz kamenog doba", izustio sam sam za sebe, glasno razmiIjajui, tako da me je Julio uo. Gledao me je za trenutak zbu njeno, a onda se glasno nasmejao. Vie se nije mogao savladati. Savio je ispucale smee ruke u levak oko usta i povikao u pravcu akropole: "Stone-age-people! Stone-age people!"* Zvonio je njegov
"Narode iz kamenog doba!"

glasni smeh, vraao se kao eho sa piramida i iz upljih i praznih prostorija akropole. Julija je zabavljalo to to su salve njegovog smeha odzvanjale iskonskim salvama vokala. "Don Erik", obraao mi se apatom i oslukujui sa uivanjem, "pa smejali bi se i sami bogovi!" Naukaje dala narodu kamenog doba dominirajuu karakteristi-ku: oni nisu poznavali metale. Sve to su stvorili, njihove graevi-ne, rezbarene stele i plastini reljefi, nastaloje bez metalnih alatki. To znai da su radili zaotrenim kostima, bradvom od bazalta, dio-rita ili okamenjene lave41 koja sejo zove i vulkansko staklo, kao i najtvrim kamenom. "Ipak nije mogue da verujete u takvu glupost, Don Erik," pogledao meje Julio prekorno. "Zato ne? Do sada u Tikalu nije pronaen metal, ak nijedna ruevina, po kojoj bi se moglo zakljuiti o postojanju alata za obra-du..."

42 zgrade griipisane su iw rcizliitim nivoima u est dvorita

Savreno umetniiko dclo "coveka iz kamenog doba."

"A ta to dokazuje? Kada se ovde poelo s iskopavanjem, ostaci Ti-kalabili suve preko 1000 godina ispod zemlje, zarasli u dunglu; preko njih su padale tropske kie. Ovde, u ovom podrucju, ak i nai navodno nerajui elini noevi raju ve za vremejedne generacije. Koja bi vrsta metala, izuzev plemenitih metala, pre-mekanih za obradu kamena, mogla nadiveti hiljade godina?" "Nemojte misliti samo na Tikal. Dosad se ni ujednom naselju Ma-ja nije nailo na metal..." Julioje seo na stepenicu, pruio sam mu cigarete, uzeojejednu, stavioje u usta, ali nije ni primetio da sam mu ponudio upalja. "Godinama sam razmiljao o tome i uvek dolazio samo dojedne mogunosti: mora daje metal Majama bio svetinja! Moda su ga smatrali darom bogova svetenicima i naunicima i uvali ga, ak i skrivali. Svetenici su, meutim, znali dato imje i to od bogova

Fino rezbarenje - bez metalnih alata?

Deija igraka Maja, pronaena u Jalapi - ovde tokovi nisu bili samo poznati nego su se i koristili.

- ta se sve moe napravati od metala - boei, maevi, titovi i druga ubilaka orua. Oni su, takoe, znali daje narod bio pod jarmom, da su gaterali na rad po gradevinama. Ovakav ivot na-roda pod stalnim pritiskom, mogao bi dovesti do ustanka, revolu-cije. Zbog toga su mudri svetenici spreavali da metal doe u ruke ugnjetenom narodu. Uprkos tome, tvrdim da su mnoge Ma-je posedovale metal! Zar to ne dokazuju fini kamenorezaki rado-vi? Zar se to moglo napraviti kamenom po kamenu, zaotrenim kostima po kamenu? Don Erik, pronadene su divne glave, mode-lirane od kremena. One su se morale obradivati metalom. Isto ta-ko i iskieni tokii!" "Tokii?", prekinuo sam ga i iskoristio kratku pauz;u da mu pripalim cigaretu. "Ja sam svuda itao da Maje nisu poznavale toak!" Julio je uvukao dim i izbacujui ga, rekao:

Zupcanici Maja - fotografisano u Kopanu. "Onda iditejednom u Museo de Arte Prehispanico v. Oaksaka! Ta-mo moete videti tokove od kremena! A u antropolokim muze-jima u Meksiko Sitiju i Jalapi u vitrinama stoji deija igraka s tokovima! Nekakav pas vue kolica... Sveje to nadeno na naseo-binama Maja." Julioje dopunio i potvrdio moja saznanja. U Kopanu, gradu Maja u Hondurasu, fotografisao sam zupanike kao dokaz postojanja nekadanje tehnologije. Naalost, zupanici iz Kopana dangubili su na uglujednog velikog trga. Pred kamerom su mi se ukazali i zupanici sajasno vidljivom glavinom toka. Jo sam proitao i kratak tekst o tome kako su Maje poznavale toak ali ga nisu koristile. To bi ak i bilo ubedljivo, da nije bilo ulica...

Ulice kojima se nije vozilo?

Od Tikala vodi kroz prasumu pet puteva sa vrstom podlogom. Ovi putevi, s povrine presvueni svetlim asfaltom, oznaeni su u literaturi kao putevi za verske povorke i ceremonije.

Iznenaujueje ta sve arheologija koristi kao pojas za spasava-nje ne bi li odrala u ivotu neprihvatljiva miljenja naunika! Na osnovu snimaka iz vazduha, naime, odavnoje dokazano da su gradovi Maja bili medusobno povezani velikom mreom puteva. Njih 16 (!) poinjaloje i zavravalo u Kobi, na severu dananje sa-vezne drave Kintana Ro. Jedan put vodioje u dugakom luku pored Kobe za Jaksunu, malo mesto nedaleko od najznaajnijeg lokaliteta ruevina ien-Ice. Snimci iz vazduha pokazuju svetle trake u tamnozelenoj vegetaciji dungle; oni navode na pretpo-stavku daje put duine 100 kilometara vodio od Kobe do Jakuna, preko i5en-Ice, sve do Majapana i Uksmala. To bi bila vazduna linija od 300 kilometara! Snimci iz vazduha pokazuju i put kojije iao od Zibilaltuna ispred Merida, glavnog grada Jukatana, sve do istone obale Karipskog rnora ispred osti'va Kozumel. Izgleda da su putari imali zadatak da grade pojedinstvenom modelu: svi putevi obloeni su lomljenim kamenjem i presvueni oblo-gom otpornom na atmosferske uticaje. Put KobaJaksuna irokje deset metara - poprilino za verske povorke: 15 osoba moglo bi pe-vajui hodatijedna pored druge. Sto kilometara puta podeljenoje na osam idealno ravnih deonica, odkojihje najdua36kilometara; na kraju svake deonice put me-nja smer. Istraivanja kau da Maje nisu imale kompas. Kako su onda trasi-rale puteve? Kojim su geodetskim instrumentima raspolagali? Da li su ravnali puteve prema vatrama ili dimnim zavesama? Terenje u ovoj oblasti ravan kao tepsija i k tome obrastao naj-guom umom; nemabreuljaka sa kojih bi se mogli davati znakovi.Vatra koja bi plamsala u mrano-zelenom gustiu ne bi se mogla videti s velike udaljenosti. U jednoj diskusiji neko od uesnika re-kaoje da bi se mog1o raditi o sasviinjednostavnom reenju proble-ma: Ijudi su mog1i rastegnnti konopac i put obeleiti stubovima. Sva predloena reenja pretpostavljaju da su ve bile trasirane umske staze kroz praumu! Naime, tek tada bi se mogli postav-Ijati znakovi, videti svetlost vatre i rastezati konopci. Trebalo je najpre odrcditi fiksne ciljeve i do njili izvui tane pravce. Dabi se kompletirao spisak bosinislenili pokuaja objanjenja, pomenimo jo i argument da su Maje trasirale svoje puteve prema zvezdama. One se vide samo nou, menjaju mesta, a dve treine godina uopte se ne vide u ovom tropskom, vlanom podrucju. One se ak ne mogu ni prebrojati, a kamoli da se po njima mogu meriti trase. Za onekoji priaju prazne prie, unosim ovdejednu ispravku: na tlu ravnom poput tepsije postojala su, tu i tamo, mala udubljenja, a u njima upusti, verovatno za slivnike. Maje su nivelisale svoje pirteve, gradile su, tamo gdeje bilo potrebno, lune podvonjake i podizale puteve do 5 metara u visinu. Za ceremonijalne puteve ne bi bila potrebna takva ulaganja; hodoasnici bi i bez primedbi prelazili preko neravnina. Ali - putje poravnat i planiran! Kada nas danas zaustave radovi na putu imamo priliku da po-smatramo ogromne valjke kako pod velikim pritiskom ravnaju podlogu.

Tokovi! Tokovi! Snimljeno u Antropolokom muzeju u Meksiko Sitiju.

Na putu Koba-Jaksuna pronaenje dvodelni valjak, teak pet to-na! Dugaakje etiri met.ra i nema u sredini glavinu toka, ali se, da budemo precizni, moe porediti sa kakvim snanim valjkom. Potpuno ludilo! Jedan narod iz kamenog doba odvalioje ogroman komad stene i od njega napravio valjak dugaak etiri metra, ali toak - toakje poznavao, samo ga nije koristio! Zato su, zapravo, Maje nivelisale puteve, ako se po njima nikada nisu kretala kolica s tokovima? Zato su putevi u movarnom po-druju graeni na tako solidnim temeljima, dajo ni danas nisu utonuli? Ako to ve nije bilo vozilo na tokovima, ta se onda kre-talo po majstorski graenim putevima?

Tokovi! Tokovi! Tokovi! Snimljeno na "Vozarskom groblju" u Kopanu. Tokovi s osovinom!

Saonice sa drvenim salincima? Oni bi utisnuli ogrebotine u asfal-tu. Da li su klizali poput kakvih pustinjskih jedrilica? Teko, jer i one bi morale koristiti salince - ili tokove. Da li su po putevima go-nili teretne ili vune ivotinje, a oni trali za njima? Po miljenju naunika, Maje nisu poznavale ni teretne ni vune ivotinje. Moda su ili vazduhom, leteli? Za to im ne bi bili potrebni putevi. Da li sam prevideo praktinu upotrebu mree puteva? Da li mi je - kao i svim arheolozima - neto tu promaklo?

Razgovor nad krovovima Tikala

Sedeli smo visoko gore, najednoj piramidi. Sunceje nemilosrdno grejalo i peklo sva mesta po telu koja nisu bila pokrivena odeom, uprkos ulju za sunanje to meje titilo i meu gleerima. Po ve-likom dvoritu gurale su se grupe turista, od objektiva kamera od-bijala se suneva svetlost, snimci nisu uspevali. "Sta mislite, Julio, zato su Maje gradile puteve?" Skoro ozlojeeno, kao daje ve i samo pitanje povredilo neki tabu, odgovorioje Gvatemalac Julio aves:

"Za bogove!" "U ast religije..." "Za bogove!", insistiraoje Julio. "Oni su imali vozila! Dakle, oni su pokazali vladarima Maja kako se grade putevi, a moni vladari skupili su.gospodare robova da bi ostvarili planove". "Nigde nisu pronaeni ostaci boanskih vozila, nema 6ak nijedne slike!" "Mi ak ne zhamo ni ta predstavljaju reljefi. Na nadgrobnoj ploi u Palenkeu moglo bi se raditi o boanskom vozilu. Tamo se vide znakovi koji predstavljaju boga kako pui i sedi u nekom narna sa-svim neznanom vozilu. Na osnovu injenice da sauvana umet-nost Maja ne prikazuje toak, mogu zakljuiti samo kako je toak bio sveti objekat". "Putevi su nastali u sasvim drugo doba, a bogovi su ovde bili samo na poetku epohe Maja, moda ak i ranije, za vreme njihovih predaka." Nekoliko turista se, kaljucajui, uspinjalo na piramidu. Drali su se za elini lanac. Julio nije dozvolio da se razgovor prekine: "Dobro, Don Erik, neka su bogovi bili ovde samo na poetku, neka su nestali, ili neka su sahranjeni pod piramidama. Dovoljnoje to su bili animirani samo pri izgradnji jednog puta. Maje iz kasnijih epoha sledile su taj primer, gradile su put za putem kao uspome-nu na bogove, u iji su povratak bili uvereni. Tog dalekog dana X oni su se pripremili, i gradili su puteve, piramide i hramove." Julio je govorio strasno poput Abrahama e Sankta Klara, najubedljivijeg propovednika baroka. Setio sam se linija na pe-ruanskoj visoravni Naske, koje su Indijanci, prema mom milje-nju, izvukli po tlu za dan povratka bogova, kao signale to se vide samo sa velike visine. Postalo je tesno na mesfru gde smo sedeli, na visokoj pirarnidi. Oko nas su se uli jezici raznih zemalja. Amerikanci, jo vie Ja-panaca, ak i Evropljani. Pozivi u posetu visokim dvorcima Maja ve godinama su atraktivni. Po oglasu za putovanja u ogra-nienim grupama, sa kojima sam i ja putovao u Srednju i Junu Ameriku, poznato mi je koliko se brzo rasprodaju ta mesta. Izvukli smo se iz guve; ove ulice nosile su imena slavnih istraivaa koji su bili u Tikalu. Ovdeje Ulica Modsli po Alfredu Persifalu Modsliju, kojije posetio Tikal 1985, Ulica Maler i Ulica Tozer, po Teobertu Malem i Alfredu Martsonu Tozeru, koji su bili ovde poetkom veka, Ulica Mendez, po Modestu Mendezu, koji je 1848- na ruevinama Tikala nastavio svoja istraivanja. Vizuelni utisci bili su tako snani da sam zaboravio na onih 70C, kolikoje iznosila temperatura u kolima. Julio i Ralfsedeli su na platformiteretnjaka i hladili se strujom vazduha. Film grandioz-nih prizora nije se prekidao. Dvojne piramide, koje nisu imale na krovu hramove, nadirale su pred stubovima piramida, iji su iskopani vrhovi izvirivali iz zelenog rastinja. Sto pedeset jedna stela stoji u Tikalu, uglavnom na velikom dvoritu ispred akro-pole. Iz zgrada, koje su uvuenejedna u drugu, stralo je ogromno praumsko drvee snanih, zelenih kupola; cveeje rasipalo svoje

. Grupe turista probudile su u Tikalu novi zivot. raskone sjajne boje. Sa smee-sivih stela gledaju nas lica vladara i glave bogova. esto smo se zaustavljali, penjali se na kamenite uzvisine, ostatke zgrada to su pale kao rtve vremena. inilo nam se da Tikal, u svojoj zbunjujuoj i potovanju dostojnoj ple-menitosti, nema granica.

Zbunjujue putovanje u prolost

Nakon tri dana Julioje napustio Dangl Lod. Zakleo meje da be-zuslovno posetim Finka la Iluzione, Los Taros i Bilbao; tamo ima, govon.oje, kamenja boanskogporekla, kojejo i danas Indijanci Sa smee-sivih stela gledaju bogovi Iz dzungle stre ponosne gradevine.

posfruju kao boanske relikvije. Ono lei unaokolo po poljima, za-pu.iteno; pojedini komadi toliko su teki da se ne bi mogli preneti ni 'ujedan muzej. Jnlio mije, ak, opisao put do dragocenih znamenitosti, ucrtao mi krsiie na karti; tamo treba da pitamo gde se kamenje nalazi. Gvi'temalci su se usput pokazali kao Ijubazni i predusretljivi, est'o nenamerno komini, ali su njihove informacije retko bile tane. Vozili smo se folksvagenom, koji smo iznaJmili za ovo putovanje, kroz Pokrajinu Esquintla, poredjunih obronakagvatemalskevi-so) vni, ka Pacifiku. Na oko 50 kilometara od okeanatrebaloje da prh'pitamo zapiedras antiguas, kako namje preporuio Julio. U S-inta Luia zaustavili smo se kod javne perionice. Devojke i enc trljale su porodino rublje pod urednim krovom u bazenima koj; su se punili iz bimara. Kad se automobil zaustavio, pogledali smo prema bunarima a lepe devojke sakrile su, naalost, gi'udi, doV- su se starije ene kikotale snebivajui se. "Gde moemo, molim, videti staro kamenje? La Iluziones, La Ta-ros, Bilbao?" Zadovoljan smeh, zatim ustro avrljanje, a ondaje svaka seoska lepotica pokazala u drugom smeru. "Moje darne," skupio sam sav svoj vajcarski arm, "moemo li se odluiti zajedan pravac?" Iz brbljivog skupa istupi pred nas odreita crnokosa devojka. Pocrnela od sunca, u farmerkama koje su uzbudljivo naglaavaleje-dru zadnjicu, stavi ruke na bokove. Odakle mi zapravo dolalazim, htela je najpre da sazna. Ovde se ne daju informacije svakome, pomislio sam. "Iz Evrope, izjedne male, prijateljske zemlje sa mnogo brda i ze-enih livada. Iz vajcarske!", rekao sam.

Ah, da, oseti olakanje crnokosa, ona poznaje tu zemlju; tamo su nedavno uz obalu viene ruske podmornice. DaEvropljani ne po-seduju pravu utivost, ja bih se slatko nasmejao, a ovako sam ob-jasnio da se to dogodilo na vedskoj obali i da moja domovina nema more.

Crnokosa, oigledno zainteresovana za politiki ivot u Evropi, izgledala je razoarana, ali se dohvati odmah drugog pitanja: da li vajcarska pripada Zapadnoj ili Istonoj Nemakoj. Opet sam morao razoaratilepoticu: vajcarskaje, objasnio sam, autonomna i najstarija demokratska zemlja na svetu, a onda sam brzo, pre nego toje ovaj politiki ou-razgovor potekao dalje, ponovo upitao gde se nalazi Fincas. Crnokosaje pokazala u tri smera: "Ovde, tamo i preko!" "tajeovde?" "Bilbao. Vozite do seoskog trga, na raskrsnici skrenite desno uz-brdo, a gore - levo. Tamo opet pitajte..." "A La Ilusiones i La Taros?" "U pravcu Mazatenango, u susednom selu!" Sa ovim se ve moglo neto zapoeti. Na odlasku moj pogled okrznu prijatno popunjen dins i tinejderske grudi koje su sad opet slobodno poigravale na suncu.

Javna.perion.ica rublja u Santa Luciji.

U takvom drutvu bile bi ak i nemirne noi u Dangl Lodu pod-noljive. ta bi mogli moskiti? Nauilo bi se s njima iveti.

Finka, u kome, osim kukuruza i kafe, irna i neprocenjivog bogatstva

U zamrlom Bilbau, kojije podrhtavao na svetlosti sunca, sreli smo jedan teki traktor. Brkatog senjora, pored kojega su sedela dva in-dijanska deaka to su se, im. ugledae strance, grevito uhvatili za svoje velike maete, upitali smo: "Traimo piedras antiguas\ Gde se, molim vas, nalaze?" Posle krae pauze, u kojoj su njegove tamne oi kritiki odmerava-le nas i na automobil, zapitaoje: "Jeste li vi arheolozi?" Po sputenom tonu njegovog glasa naslutili smo da nije imao najbolja iskustva sa arheolozima. Ne, odvratio sam, mi smo iz vajcarske i samo bismo eleli da sli-kamo staro kamenje. Na re "vajcarska" njegovo se lice razvedri: "vajcarci! Poznajem dva vajcarca, mainska inenjera. To su dobri Ijudi!". U sebi sam se brzo zahvalio svojim zemljacima i pokuao da shva-tim taje brka rekao deacima na nekom nerazumljivom dijalek-tu. Jedan od njih skoioje s traktora i uvukao se u na auto, i dalje vrsto stiskajui drku maete. Na besprekornom kolskom panskom vodio nasje deak uskim poljskim putem izmeu plantaa kukuruza i kafe sve dok nije za-povedniki izgovorio: "Ovde!" Spretno poputlasice iskoioje iz au-tomobila i stao maetom, kroz dva i po metra visoku k'ukuruzovinu, kriti

stazu, dok su nani dngaki listovi svirali oko uiju tako da smo u ovom gustiu s mukom uspevali pratiti naeg vodia. Iznenada nasje p'iistio naprd. "Tamo", rekaoje. Nainili smo ne-kolikokoraka i nali se na maloj, svetloj istini, kojaje zapieclra an-tigua prenika 3,5x4 m predstavljala divan zeleni kontrast prema plavkastom sjaju bazalta.

Na jeclnoj istini nali smo "staro kanicne" ii Bilbuoa. Uz fotografiju reljefa koja sledi, eleo bih dati jedan opis. U sre-ditu mitoloke scene nalazi se veliki Ijudski lik, koji prua i-uke i dlanove nagore; jedna ruka obuhvata predmet slian bodeu, a u drugoj se nalazi okrugao predmet, koji bi mogao biti lopta ili lobanja, ali isto tako i plod kakaovca ili bomba od strljenova. (Maje su navodno bacale bombe od strljenova meu neprijatelje. Kako su se sami strelci titili od opasnih uboda?) ovek ima ha se-bi majicu kojatesno prijanja -uz telo, a opasanje irokim pojasom, o koji je zakaen konopac vezan u veliku omu to se klati zmeu dugih nogu. Moderanje, poput majice, i muki nakit od tkane tra-ke u kojoj je izvezen lik, a koja se zavrava resama. Pantalone su uske kao farmerke; na nogama su do gleanja visoke cipele s pri-lino ekstravagantnom kopom. Levo od tog mukarca stoji neko bos, ali sa irokim pojasom; ini se kao da taj neko oveku u sre-ditu scene neto prua ili mu barem jasno ispruenim kaiprstom na neto skree panju. Zatim je tu, na desnoj strani kamene slikejedanbos Indijanac na seditu, dodue sa titom, koji onglira loptama ili neim okruglim, u svakom sluaju nekom stvaricom kakvu dri i onaj drugi, moderno opremljeni muka-rac. Plastina scena okruenaje pticama, figurama, likovima i simbolinim znakovima. ovek u centru nosi na desnom zglobu ruke (a mora se dobro udubiti u scenu da bi se to otkrilo) ovalan predmet. Ovaj detalj vaanje stoga to su na drugom kraju sveta - u zemlji Akad i u Vavilonu na Eufratu - svi bogovi opremljeni slinim sim-bolinim rekvizitom. Kolikoje duboko ovaj kamen mogao da see u zemlju? Ima li on i na nevidljivoj poleini neki reljef? Ovdejo nije dola do izraaja istraivaka radoznalost arheologa. Na seoskom trgu Santa Luija Kocumalguapa postavljenje, kao spomenik, slian kamen s istovetnim prikazom. Arheologija sma-tra da su to scene ritualnog oblaenja za neku od igara s loptom, koje su bile narodni sportMaja. Ja sumnjam u ovo objanjenjejer mi to nalae

zdravorazumsko rasudivanje: ukras na glavi oveka koji dominira, ometao bi igru; konopac koji visi, smetao bi pri tra-nju; iroki tesni pojas stee telo, a cipele na zakopavanje spreavale bi u igri potrebne okrete; osim toga, ne moe se ni zamisliti kakva igra s loptom u kojoj bi igrai nosili iljato oruje. Ovo oruje nalikuje onim predmetima to se vide na statuama bo-gova u Tuli, glavnom boanskom gradu carstva Tolteka. Iz tla na kome smo stajali iskopane su 1860. godine, za vreme ra-dova na raskrivanju, predivne stele. Vlasnik zemljita stigaoje do Austrijanca dr Habela, kojije 1862. putovao kroz Meksiko teje po-setio i ovo mesto; onje nainio prve crtee stela, kojeje pokazao prilikomjednog boravka u Berlinu direktoru Kraljevskog muzeja za etnologiju dr Adolfu Bastianu (1826-1905). Bastian je posetio Santa Luia Kocumalguapu 1876. i od vlasnika Finke otkupio sve do tada pronaeno kamenje, kao i sve budue iskopine, za berlin-ski muzej. Tako se danas u zapadnoberlinskom Etnolokom mu-zeju moe videti osam stela. Prema ugovoru iz 1876. Muzej polae pravo i na kameni reljefsa istine u kukuruznom polju, ali se an-tikviteti sada ne smeju izvoziti iz zemlje. Zemlje Srednje Amerike

Reljef koji sam opisao postale su ponosne na svoju istoriju; da su svoje neprocenjivo bla-go umeli ceniti pre no toje vremenom opustoeno, njihova ladost zbog identiteta koji im je donela istorija naroda sada ne bi bila po-muena. Stele u berlinskom Etnolokom muzeju trebalo bi da veliaju kul-tne scene iz igre s loptom: bogu sunca pobednik prua srce. Kak-vom se bogu sunca ukazuje ova ast? On je predstavljen kao stvorenje s kacigom, kojeje silo s neba i kojeje okrueno snopom zrakova. Lapidarno katalogiziranje - bog sunca - nije dovoljno. Izrazimo se savremenim argonom: treba se

zapitati ko je predstavljen kao "bog sunca", kakvo mesto po rangu zauzima u predanjima onih koji sn ga predstavili na reljefu, kao i na osnovu ega je bog sunca mogao zahtevati srce kao najveu rtvu. "elite li da kupite kamenje?", upitaoje traktorista kada smo mu doveli deaka nazad. "Ne, hvala", rekao sam. Onaj kome na granici otkriju antikvitete u prtljagu, znao on za njih ili ne, plaa kaznu i nema nikakvu ansu da oveka iz kukun.izita kraj Santa Luia Kocumalguapa postavi uFeldbrunu kod Soloturnau mojoj bati. DrBastianje 1876. i sam imao skoro nereiv problem prilikom prebacivanja pretekih stela, iakoje drava odobrila ovaj transport. Tada su dvainenjera nala reenje kako da se gromade neprohodnim putem prebace do luke Sen Zoze, udaljene 80 km: stele, koje su imale reljefsamo najednoj strani, preseene su po duini, a poleinaje radi smanjenja teine izdubljena; ravneJo uvek teke ploe privrene su na volovsku zapregu; pri pretovarujedna stela se prevrnula i potonula na dno luke gdejo i danas lei. 1 narednih dana odbijao sam sve ponude "starog kamenja". Ona crnokosa devojka nije nam dalatan-u informaciju; naime, re-klaje da se Finka la Iluzione nalaze u susednom selu. Traktorista je znao daje to odmah izvan mesta i da treba na seoskom trgu pi-tati za put koji vodi direktno tamo. U hladovini, na stepenitu crkve iz doba panske kolonije, tri Indi-janca igrala su karte. Na nafe pitanje o putu priao mijejedan od njih lukavo se cerei, s namerom da mi proda "staro kamenje". Nita me ne bi moglo namamiti da uzmem kamenje kojeje bilo sa-mo pogodne veliine. Bez mikroskopa i bez dovoljno znanja ne

Tri primera na stelama u berlinskoin Etnolokom muzeju: Bogovi silaze s neba! moe se naslutiti da lije neto stvarno staro ili samo "staro" izgleda, a u stvari potice iz nove proizvodnje. Domaini obrauju kamenje da izgleda kao staro. Jo uvek talentovani za umetnike zanate, urezuju u kamenje mitoloke scene prema davnanjim uzorcima, stavljaju ga zatim u ar drvenog uglja gde odstoji u pepelu, posle ga etkaju etkama za cipele, a onda ostave nekoliko dana nakii. Ta-ko ovde uspeva - osim kukuruza i kafe - i "staro kamenje", koje le-tei turisti tako rado ukljuuju u svoje zbirke trofeja. Tamo preko sedeo je policajac pod stablom meskita sa arenim liem i plodovima slinim rogau, koji slue kao stona hrana. Ka-da sam mu priao ne bih li konano dobio, recimo, slubenu infor-maciju, taj mladi uniformisani ovek ustaoje i izvukao iz depa na grudima zvidaljku s kuglicom, moda da bi nam pokazao kako moe dozvati i pojaanje. Da lije on znao gde se nalazi nae odre-dite - to se nije moglo dokuiti iz njegovog zafrvorenog izraza lica; za svaki sluaj uputio nasje na svogkolegu; ovaj je saslusao naa pitanja i bez rei nas prosledio komandantu u susednoj prostoriji, Ljubazno ali odluno zahtevaoje ef da pogleda moj paso i kritiki je posmatrao svaki od mnogo graninih peata. Za koga li me je smatrao? Za lovca na antikvitete? Slubeni izraz njegovog lica po-staoje Ijubazniji kada je pri prelistavanju video vajcarski krst. Meni nerazumljivim dijalektom naredio je mladom

bojaljivom regmtu da nas odvede u Finka la Ihizione. Usred vonje mladi od-jednora ispmi ruku u vidno polje tako da samjedva uspeo da za-koim. Na auto se zaustavio pred kapijom od kovanog gvoa. "La Iluzione", primetioje mravko. Odmah po izlasku iz kola iznenadio meje duplikat kamene plasti-ke kakvu sam snimio pre pet godina u El Baulu55, jednom seocetu koje se nalazi nedaleko od Santa Luia Kocumalguapa. U El Baulu - kao i ovde - prikazanje ovek medvee snage, s rat-nikom kapom koja pokriva glavu poput ronilake kacige; iza pro-zoria se vidi lice; jedno "crevo" povezuje "kacigu ronioca" sa "rezervoarom" na leima. Razumljivo - itamja - radi se o pobed-niku igre sloptom. Akoje "igra s loptom" iz El Baula toliko vreme-na dremao pod siromanim krovom iza jedne fabrike eera, nije ni duplikat proao bolje: on se dosaivao meu starudijama na auto-otpadu. U arheolokom katalogu raskoni komad iz El Baula uvek se navodi kao "monumentbroj 27", ali nigde nisam naao na-pomenu da se ovde u Finca nalazi duplikat. Ili je moda monu-mentbroj 27 prenet ovamo? (Napomena: otiao sam istoga dana u El Baul. Tamo, jo uvek na istom mestu, stoji takav ovek, samo je nestao zatitni di-veni krov.). Otvorili smo teku kapiju. Svinje su roktale, dva mrava psa njukala su oko nas, zastajala pred nama, dao sam im orahe iz naeg izletnikog provijanta. Na vratima ograde od letava straario je izborani starac i vakao listove koke. Neuredan, izloen svakojakom vremenu onjevodio rauna o zbirci starina-divovskim, sjajno modeliranim glavama, iz kojih su buljile velike oi, te o stelama, koje me spontano podseaju na San Augustin61 u Junoj Americi: najmanje etiri reljefa imaju isti umetniki ru-kopis. Pa da nije dolo, sinulo mi je kroz glav-u, do neke seobe In-dijanaca sajuga na sever, iz June Amerike u Srednju Ameriku. Gvatemalske arheologe ne mogu shvatiti: oni dozvoljavaju da propada blago iz davnih vremena.

Nepouratno blago skupljeno najednom stajalitu automobila

Trebalo je da nas narednog dana u Finca Los Tarros vodi policijski pomonik, ali se ni on nije snalazio. Kadaje pitao Indijance koji su radili na plantaama, izgledaloje da ne ele da nam daju informa-cije, ak kao da su namerno hteli da nas zavedu. Posle snane kie, kojaje lila kao iz kabla i koja se odjednom izlila na dunglu, sunce je brzo rasteralo oblake. Vazduhje bio takovlaan, da se nije moglo disati. Sve se lepilo i mirisalo na plesan. 1 moskiti su uestvovali u naem putovanju; ako bismo jednoga

isterali kroz odkrinut prozor, uimtra bi ve zujala dva ili tri njegova drugara i napadala bespomone rtve 11 uskom prostoru. U podne smo se odmarali u hladovini drvea. Odnekud smo zauli mrmljanje. Nabacili smo kamere na ramena, poli za umovima kroz gusto gn-nlje i nali se najednom breuljku. Na istini smo ugledali etiri Indijanca, tri ene i dva deaka. Bilaje to, oigledno, devetolana porodica. Stajali su u polukrugu pred kameniin li-kom, koji je itav metar strao iz zemlje; na malim kamenim ploama gorele su kao na lirianskim oltarima - svee; s ela markantne skulpture kapaoje vosak po obrvama. Mala druina, zarniljena i okupljena.oko svoga boanstva, molilaje sa straho-potovanjen-i. 1 mi smo se kretali tiho: svojom pojavom omeli bi-smo pobonost trenutka. Napokon su nas uplaeno pogledali. Izgledali su kao da smo ih zatekli u kakvom zabranjenom poslu. Tiho, bez rei, doli smo do sredine, kao da sino eleli da se poklo-nimo njihovom kanienom bogu. Lice, na kome su poivale oi Indijanca, gledaloje prijateljski nadole. U poreenju sa slinim licima, ovoje bilo retko Ijubazno; nad snanira kukastim nosorn smeile su se ovalne oi, a inilo se kao da se i sama usta smeskaju; u sredini trake preko elabiloje iskle- sanojedno malo lice. Konano jedan bogkoji se smeje, mislio sam. Indijanci su nas nemo posmatrali. Poknpili su amajlije poloene ispred skulpture i brzo ih sklonili u smeu jutanu vreu. "Da li ovaj kamen predstavlja boga?", npitao sam najstarijeglndijanca, kojije nesumnjivo biopredvodnik grupe, daklejedini koji je smeo odgovoiiti. "Da, senjor", rekao je skoro bez glasa. "Koji je to bog?"

Odgovor nisam razumeo, jer se radilo o dugom indijanskom ime-nu. Upitao sam ponovo. Na razumljivom panskom rekaoje "Bog svee". "Da li je njegov lik ve dugo ovde?" '"Oduvek", rekaoje Indijanac. "Bogje pomogao naim precima ijo uvek pomae nama". Porodica ,se potrudila da iezne to je raogue neprimetnije. Moda su se 'bojali da bih mogao kazati seoskim duhovnicima da su se odali "paganskim" obiajima. Umirilo ihje kada su uli da dola-zim izjedne daleke zeinlje i da nameravam jo danas otputovati. Najstariji Indijanac prostodunoje izvukao amajlije iz vree, upa-lioje nove svee i na kamen nasuo tamjana, kojije zamirisao smo-iasto i slatkasto. Kada se grupa ponovo predala svojoj pobonosti, neujno smo se povukli. Mladi pomomk bioje zbunjen. Odrastao u Santa Luia Kocumal-gTiapi, nije uopte znao da njegovi zemljacijo uvek mole svoje sta-rebogove za sreu i blagoslov. Platili smo uslugu naem mravom pomoniku, koji je konano postao prirodan i nije skrivao radost zbog neoekivanogbakia. Kasno nou stigli smo u Gvatemala Si-ti. Bili smo nmorni od mnotva utisaka toga dana.

Noturno
Na recepciji u hotelu "Eldorado" zatekao sam poruku da pozovem univerzitet i da traim profesora Diega Molinu. Portir mije obja-snio da se radi o najboljem fotografu u Gvatemali, koji svoju veti-nu predaje studentima na univerzitetu. Ovde su. arheoloke dragocenosti izlozene vetru. i. nevremenu

Sat kasnije, profesorje doao po nas. Mrav, visok ovek; mogao je imati preko 30 godina. U uglu usta draoje hawa tampa, malu cigaru, kojuje - obino nezapaljenu - drao izmedu usana u sva-koj situaciji. U toku vonje priaoje kakoje proveo godinu i po da-na u Tikalu, da bi napravio fotografije metropola Maja u svim godinjim dobima, pri razlicitim dnevnim osvetljenjima. Ono to nam je pokazao bilo je impozantno. Molina radi za ne-maki asopis "Geo" i za ameriki "National Geographic". Takvih slika Tikala, od kojih zastaje dah, nema vie nigde na svetu. Mo-linaje upitao da li bi smeo napravitijednu moju "dramatinu" -tako se izrazio fotografiju. Zato da ne? Postavio meje najednu obrtnu stolicu. itava grupa sijalica iz re-flektora bljesnula mije ravno u lice. Tek to sam paljivo sluajui upustva majstora, zauzeo krajnje neprijatnu pozu, kada se naosmo u potpunom mraku zbog uobiajenog ispada struje u gradu. U grobnoj tmini mogao sam se orijentisati samo po ci-ve-nom aru hawa tampa cigare. Posle izvesnog vremena svetlo je opet dolo. Diego Molina spnstio se najednu barsku stolicu izavelike kamere, a ona se u tom trenutku slomila. Smejali smo se. Molinaje s druge stolice doterao sliku. Kameraje kljocnula, a ispodtavanice studija rasprsnuo sejedan od reflektora. Delovi su proleteli pored moje glave. Zb'unjeno sam gledao u ostale reflektore, ali Molinaje tvrdio da se ovo esto deava, meutim retko kadjedno za drugim i da se takvih pojava danas vie ne treba plaiti. Taman su njegove umi-rujue rei doprle do moje uspaniene due, kad se izjednogtran-sformatora, iz kojeg su streali kablovi kao pageti, pojavi dim. Siktaloje, transformator se oglasio muklim tonom, a onda prestao da radi. Opet smo ostali u mraku. Diego Molina, majstor improvi-zacije, privukaoje kutiju s baterijama, promenio osigurae, spojio vodove, i dok mi je desnim krajikom usta objanjavao ta radi, tanka cigara visilaje nepomino u levom uglu. Odmerio meje po-gledom i tutnuo mi u ruke, da bi me zaposlio,jednu praistorijsku figuni. Posle ovog poziranja postalo mi je kristalno jasno daje poziv foto-modela a) veoma naporan, b) opasan i c) da za mene nije pogodan. Nije mi samojasno, da li e se do poetka tampanja ove knjige stii serija fbtografija "Tikal". Diego Molina mijeto obeao. Manana?7'1.

Obilazni put za Kopan

Zapravo, uopte nismo hteli ii u Tegucigalpu, glavni grad Hondu-rasa. Naje cilj bio Kopan, a on se nalazi blie Gvatemala Sitiju ne-go Tegucigalpi. Pi-eponiili su nam da u Kopan, ipak, odemo

Notruno Kao vajcarac oigledno nisam bio posedan za dramatini fotos.

duim putem, avionom preko Tegucigalpe, jer bi putovanje kroz praumu bilo opasno za usamljeno vozilo.

esto se desi da nam neko sitno zadovoljstvo nadoknadi inae ulu-do izgubljeno vreme. Takvo zadovoljstvo doiveli smo u hotelu Honduras Maja, u ijem je suterenu radio kasino. Ralfija smo posmatrali. Dvojica igraa ruleta privukla su nau panju. Desno od krupijea, u divljoj igrakoj strasti znojio se debeli crnac, a znoj muje direkt-no sa zatiljka natapao sako, jer taj kolos uopte nije imao vrata; zraio je veselou veitog dobitnika. 1 stvarno, posle svake igre, krupije je gm'ao pred njega nekoliko vi-sokih stubia etona. Na drugom kraju stola, naspram debelog crnca, stajaoje suvonjavi bradati belac, koji se posle svake igre ce-rio i pokazivao dva uta ocnjaka, jedine zube u ustima. Neskladni par igraoje u tandemu. Jedva da se ploica i zaustavila, a oni su zauzeli, s tanou depa-roa, sva polja od 1 do 36, pa ak i nulu i duplu nulu, koje su uo-biajene u amerikom ruletu, dakle, 38 brojeva. Logino, majstorskijetim u svakoj rundi dobijao, a igubio. Tride-set i esti eton, adut, ostaoje na stolu, a nula i dupla nula pojavile su se prazne. Isplaenoje ukupno 35 puta i sveje otilo debelom crncu i suvom belcu. Kada se kuglica zavrtela, pokazali sujedan drugom dva prsta, znak pobede kojije izmislio Vinston ercil. Krupijei - otmeni, kakvaje ova vrsta Ijudi za igrakim stolovima u celom svetu - s mukom su se savladavali, a iz njihovih oiju svetlu-caoje sarkazam. Igrai koji ne znaju da raunaju, za njih su u pra-vom smislu rei ist dobitak: nemarno su stavljali u dep ono to su veiti dobitnici davali za igru.

U Kopanu, najjunijem od velikih gradova Maja

Utedevi nam dva danavonjekroz praumu, spustio nasje mali avion sa indijanskim pilotom, posle jednoasovnog leta, nanerav-nu travnatu pistu aerodroma Kopan, koji je vazdunim putem udaljen od Tikala 270 km, i ima istu, tropsku klimu. panski hroniar Diego Garsia de Palasio (1)^ napisaoje o Kopanu 1576,godine: "... tamo se nalaze ruevine divnih hramova, koje dokazuju da je ovde nekada bio veliki grad. Ne moe se pretpostaviti da su primitivni Ijudi, kakvi su naseljavali to mesto, bili u stanjvi da ga izgrade onako kakoje bio izgraen. Meu ruevinama na-laze se veoma dragocene stvari. Pre nego to se stigne onamo, naie se navrlo debele zidine i najednog ogromnogkamenog orla, koji na grudima ima kvadrat ije su stranice due etvrt panskog ina i na kome se nalaze znakovi nekog nepoz-natog pisma. Ako se prie blie, moe se videti lik velikogkame-nog diva; Indijanci kau daje to bio uvar svetilita..." Od "ogromnog kamenog orla" nije ostalo nita, ba nita. Strunjaci Kopan, najveu znamenitost Hondurasa, nazivaju i "Aleksandrijom Novoga Sveta". Silvanus Grier (2) rekaoje daje Kopan bio grad u komeje astronomija dostigla vrhunac svoga raz-voja; on gaje smatrao naunim centrom Maja. Ruevine, potpuno obrasle praumom, otkrivene su 1839. itavih sto godina kasnije poelo se s iskopavanjem. Otkrivenoje 38 stela, prosene visine etiri metra i irine metar i po. Na svakoj se nalazi tukovani reljef... Kolikoje literatura o ovim nalazitima obimna, tolikoje i proti-vrena. Dok po jednima "stela B" predstavlja surlu slona, drugi u njoj vide stilizovane are, papagaje koji ive u ovom kraju. Ranijeje dokazivano da ovdanji narod nij e nosio brade, pa iznenauju stele sa bradatim likovima: "stela B" prikaznje dva takva lika. Centar Kopana, sa svojim palatama i piramidama,

hramovima i terasa-ma, lci na viem nivou nego lepezasto izgraen grad, pa se zato nazivaakropolom ili gornjim gradom. Tanou sredinigornjeggra-da nalazi se loptako igralite, dugako 26 i iroko 7 metara. Srean sluaj je htoo da mi direkcija dodeli Tonija kao Cicerona; ispostavilo se daje ovaj visoki, mravi fruristiki vodi lan AAS, akje sa sobom nosio i lansku kartu. AASje skraenica za.Ancient Astronaut Society, kojeje osnovano 1973. u ikagu i koje ima svoje lanove u preko 50 zemalja sveta. AAS') je drutvo od opteginte-rcsa, koje ima za cilj da sakupljanjem i razmenom indicija utvrdi teoriju o preistorijskoj poseti vanzemaljaca. Tonije skrenuo pa-nju na spocif'inost.i koje tm'isti obino ne zapaaju. Tako smo se nali prod stelama koje zaudujue lie na tukovane radove kakvi se mogu videti u AngkorVatu, kmerskom svetilitu u Kambodi. To arheolozi ne ele da vide. Ne bi smela postojati nikakva slinost izmeu Kopana i Kambode. Dokle bisino stigli kada bismo tum-bali tako lepo rasporeene svetove. Toni nam je, takoe, pokazao isklesane zupanike i oblike sline toku sa centralnom osovinom, oltare koji su ukraeni datumskim znakovima, tejedmi posebno interesantnu sliku koja zauujue podsea na moped. Apsolutnu senzaciju predstavlja stepenite sa 63 stepenika, ukraeno hijeroglifima, kojeje vodilo u danas razoreni hrara, Stepenici na 10 metara irokom stepenitu ukraeni su reljefom; grupe Ijudi to sede smenjuju se sa oznakama datuma i sa oko 2500 hijeroglifa - to je najdui do sada poznati natpis Maja, koji najveim delom nije deifrovan. Toni namje skrenuo panju na podnoje jedne stepenaste piramide i na oltar: prikazanoje 16 svetenikaastronomakoji su nosili turbane, sedeli naorijentalni nain, prekrtenih nogu, i radili neto sa ritualnim kalendarom od 260 dana. Kopanje smeten u dolini Montagve, dugakoj 13 kilometara, i za razliku od Tikala, sagraden je uz samu reku! Uprkos tome Maje su postavljale kanale i rezervoare za vodu! Moderni radarski ureaji omoguili su otkrivanje kanalizacionog sistema od vie hi-Ijada kilometara. Oduvekje, naime, bilo poznato da su Maje gradile kanale, ali se niko nije potrudio da obie barjedan od tih kanala. Tek 1975. doli su ameriki istraivai (3) na ideju da postave radar u Sred-njoj Americi; hteli su saznati da li se ispod neprohodnog praum-skog sloja nalazi jo neki od gradova Maja. Patrik Culbert i Ricliard E. W. Adams, arheolozi sa univerziteta Arizona, molili su za pomo NASU. Godine 1977. svemirske asocijacije stavile su na raspolaganje arheolozima specijalni radar Galilej II, koji je konstruisan za istraivanje povrine Venere. Galilej 11 nije odailjao radarsketalase samo okomito nadole; onje slao signale i primao njihov eho do 75 stepeni udesno od aviona. Zavreme dvoiposatnogletakoji su istraivai organizovali u ok-tobru 1977, radarskije kartografisana oblast od preko 20 000 kva-dratnih kilometara. Godine 1979. i 1980. ponovljeni su letovi, ovoga puta sa boljom tehnikom. Istraivai su pronali ono to su traili: kamene mase, pokrivene mevine trgova; ove markantne take meusobno su spojene di-jagramskim isprekidanim linijama. Takorei kao produkt otpa

Toni naimje skrenuo panju naposebno bogato ukraene stele,pored kojih su turisti neza.interesova.no prolazili.

dakajednog poduhvata, otkrivenaje mrea planski graenih kanala. Ja sam samo eleo da razjasnim pitanjakoja su se stalno postav-Ijala. Koje izdao nalog za gradnju? Koje napravio projekte? Oda-kle je dola masa Ijudi, koja je istovremeno gradila palate, hramove, piramide, puteve i kanale. Odakle su doli po-Ijoprivrednici koji su hranili te Ijude i njihove porodice? Onaj ko sve prima olako, trebalo bi barem da se zaudi nad uinkomjed-nog naroda iz kamenog doba. Pod ukastim veernjim svetlom leteli smo nazad. Zgrade i drvee ocrtavali su monstruozno izduene senke, samo su Ijudi mogli umai niskom reflektoru zalazeeg sunca.

Jedinstveni Soikalko
U ogromnom prostranstvu Meksika - dva miliona kvadratnih kilometara mesto Soikalko nije vee od takice na geografskoj karti, ali to mesto u Srednjoj Americi krije netojedinstveno, Ono niije nedostajalo u zbirci.

Ve i sama vonja od Meksiko Sitija najug, kroz ume pinija, ste-pe pune kaktusa i bodljikavog grmlja, vatromet hibiskusa i bugenvilea, pored orhideja svih moguih cena to vise u ardi-njerama du puta koji se uspinje na 2800 ni nadmorske visine, predstavlja san o nadmonosti naeglepog sveta. Za uzanu sub-tropsku dolinu Kernavaka, kroz koju smo se vozili, Meksikanci kau da bi u svako doba mogla biti raj na zemlji: klima je blaga, ojive plodne, Ijudi (zbog toga) Ijubazni i strpljivi. Uvek se moe

osloniti na saobraajne putokaze, sa slikovitim internacionalnim oznakama, mogu se "pokupiti" usput znamenitosti: spilje Kakahuamilpa, sedamjezerana umovitom breuljku Zempoala a onda opet dolaze putokazi za stepenaste piramide.nNa 1500 m visinejedna tablica pokazuje put za oikalko, koji se nalazi na brdu nastalom od kratera vulkana Adjusko. Graditelji su zaravnali kupolu brda i iskoristilije u svoje svrhe. Nije poznato kada se to zbilo. U spisima samo stoji da se ovde, u 9. veku nae ere, nalazila najznaajnija tvrava Srednje Amerike. Nedovoljno, jer se ne spominje daje ovde mnogo vekova ranije nastao astronomski centar sajedinstvenom opservatorijom. Ka-ko se oikalko u poetku zvao? Ko to zna? Prevedeno sajezika Nahua , Soikalko znai "Mesto cvetnih kua". Ovaj naziv ima tu prednost nad mnogim drugim pokuajima da mu se nadene ime, to tano odgovora stvarnosti. Dovoljanjejedan pogled uoko-lo. Do sadaje iskopan tek neznatan deokompleksa. Danas tim prosto-rom domimraju glavna piramidaLaMctZme i palata, te neto nie postavljeno igralite (69x9 metara), koje su njegovi graditelji be-sprekorno uravnali. Sve do sada iskopane graevine na terenu povrine 1300x700 metara postavljene su u pravcu sever-jug. Dve piramide, postavljenejedna prema drugoj kao u ogledalu, ukazuju na savetovanje sa astronomima: za vreme ravnodnevice sunce sija tano preko centara piramida. Na skoro kvadratnoj povrini (18,60x21 m) nalazi se La Maline; glavna piramida gradena je na etiri strane sveta; na zapadnoj strani nalaze se stepenice irine 9,60 m sa 14 stepenika i vode do vrha spomenika (16,60 m). Spoljanji zidovi ukraeni su reljefom koji prikazuje osam pernatih zmija. Ako se paljivo posmatra, one vie lie na letee zmajeve koji svojim telima prianjaju uz graevinu. (Glave silnika izvanredno bi se uklopile u dekoracije hrama nebeskih gospodara u Pekingu!). Na pristojnom rastojaiiju, iz- men zmija-zmajeva, sede s prekrtenim nogama Ijudska bia koja na glavama imaju visoke ukrase; ove su figure dobi-o odevene i bogato ukraene nakitom. Poklon za nas su naravno, i serije do sada neodgonetnutih znakova. Reljefi su urezani u ploe od andezita, koje besprekorno prijanjaju jedna uz drugu, kao da su sastavljene bez fuga i maltera. Mora biti daje piramida nekada sijala svim duginim bojama, jer su pronaeni ostaci boja itave palete. Jedinstvena atrakcija u oikalku nalazi se pod zemljom. Stubovi su ukopani u stenu. Na njihovim gornjim delovima nalaze se otvori kroz koje se gleda pravo u zvezde. Ovi podzemni tuneli ine opservatonju koja ima samo jednu osmatranicu deset metara pod zemljom. Zaista udna opservatorija. Jedan stub ukopanje u stenu do dubine od 8,5 m; na toj dubini, ispod stuba, nainjenjejedan prostor sa bonim izlazom, da bi onda - izuzevjednog malog ahta u sredini - opet sve bilo zatvoreno. Ovaj aht, iji zidovi formiraju estougaonik, vodi uz sasvim malo zakoenje skoro vertikalno nagore. Kada 21. juna u podne sunce doe iznad ahta, poinje velika arolija. Poto jo nikada nisarn doiveo ekvinocijum (ravnodnevicu) u Kalku, to navodim meksikog inenjera Gerar da Leveta: "U podzemnoj komori u stenama - izuzev difuznog okruglog sve-tla na tlu - ne vidi se ni prst pred okom. Oko podne dolaze Indijan-ci sa zapaljenim sveama u ovu prostoriju. Amajlije i posude s vodom, koje nose sa sobom, postavljaju u sredinu i ekaju nebe-sku svetlost koja treba da osvetli amajlije i vodu. Sunce se polako die, a njegova svetlost pada kroz aht u komoru. Sve se deava tano u 12 sati i 30 minuta. Najpre kao pipkajui, traei, klize zraci po zidovima, snop svetlosti postaje iri, dok potpuno ne ispu-ni aht i ne osvetli komoru. Iznenada poinje refleksija svetlosnih kaskada od tla u svim pravcima i one obasjavaju sve oko sebe kao svetlei prsti laserskog zraka. Ne znam, i to niko ne moe objasni-ti, kako nastaje ovaj efekat. Fascinantni prizor traje oko 20 minu

ta. Prostorija za to vreme sija poput kristala obasjanog svetlou. Indijanci utei gledaju gore u aht koji svetli. im svetlosti nesta-ne, uzimaju amajlije i posude s vodom i nemo ih iznose napolje. Ta-da se smeju i obesno igraju u znak zahvalnosti svome bogu." emu itava arolija? Ko je izmislio ekscentrinu igru suneve svelosti? Koje izraunao stepen nagiba ahta za upad suneve sve-tlosti 21. juna u 12.30 sati? Koje zahtevao graevinsku investiciju za spektakl kojije Majama- u modifikovanom obliku - bez sumnje poznat? Oni su iveli u tamnim sobama s malim prozorima, dakle, nema sumnje da su gledali igru suneve svetlosti. Umesto da se da-de odgovor, samo se spekulie. Da li je nekada u komori ispod du

Stranice ahta formiraju estougaonik. Pernate zmije? Letei zmajevi? bokog stuba bila sakrivena boja figura koja je imala udesno ogledalo? Da li su astronomi kontruisali estougaoni aht kako bi ukazali na est boja spektra? Dalije ovde dole materijal obraentako dabudevidljiv samo pod polarizovanom svetlou? Ili je moda prilikom iskopavanja ne-promisljeno otkopan fluorescentni kamen, kome su Stari pripisi-vali udovinu mo? U drugom tomu svoga poznatog dela (4) John Stephens i Frede-rich Cathenvood govore ojednom udnom dogadaju; oni su doli do izvetaja panskog hroniara Francisca Antonia de Fuentesa, kojije sainjen oko 1700. godine - dakle, 140 godina pre Stefensa i Kathervuda. Fuentes opisuje svoju posetu starom gradu Maja, Patinamitu, centni Kafiikel-Indijanaca: "Zapadno od grada lei breuljak, koji stri nad gi'adom, a na breuljku se nalazi mala okrugla zgradavisine 1,80 m. U sre-dini tog objekta postoji ispust nainjen od neke svetlucave supstance koja izgleda kao staklo, ali pravi sastav tog materi-jala nije poznat. Oko ovog objekta sede sudije i donose presu-de koje se odmah izvravaju. Ali pre nego to se ove presude izvre, treba proroanstvo da ih potvrdi. Zato trojica sudija naputaju svoja mesta i polaze u usek doline. Tamo se nalazi mesto za prizivanje sa crnim providnim kamenom, na ijoj povrini se ukazuje boanstvo i potvrduje presudu. Ako se ono ukae na crnom kamenu,

osuenik se odmah oslobaa. Isti kamen pitao se za savet ako se odluivalo o rafru i miru. Kasnije je za taj kamen saznao biskup Francisko Maroken i naredio da se razbije u vie komada. Najvei komad sluioje kao oltarska ploa u crkvi Tepkan Gvatimala. Ovaj kamen, nepovratne lepote, imaojebone stranice duine 1,35 m." Kada su Stefens i Kathervud na svojim istraivakim putova-njima kroz oblasti Maja eleli da pogledaju proroanski kamen u crkvi Tepkan Gvatimala, on vie nije bio na ploi oltara. Svetenik je tvrdio da ima jo samo komadi svetog kamena kome se Indi-janci klanjaju i nakrajuje iz duboke vree izvadiojedmi krhotinu najobinijeg kriljca'.

Da li je hroniar de Fuentes fantazirao kad je opisao proroanski kamen, ili je svetenik pokazao neki drugi kamen, bojei se da po-kae pravi, ili ga zaista vie nije imao? Ne zaboravljajui sveteniki talenat za insceniranje, moe se po-misliti da su oni "udo" od svetlosti21.junauvi'stili u ou svojih ri-tuala. To bi bilo samo delimino objanjenje, aii ni izdaleka objanjenje specifinosti podzemne opservatorije. Meutim, van svakeje sumnje to, daje ovaj deo bio neka astronomska majsto-rija.

etiri letea Indijanca iz El Tajina

Uvek su me interesovali voladores, letei Indijanci ali sam pro-putao prilike da posetim El Tajin. U Akapulku sam to mogao vi-deti, meutim, folklorni obiaji izazvali su turistiku gnvu. Ovoga puta sam skoknuo tamo. Oko 16 sati Ralf, Helmut, jedan nemaki novinar i ja sleteli smo u Verakruz, prvi luki grad koji su osvojili panci 1519, a danas najznaajniju luku Meksika. Po-sle trosatne vonje automobilom kroz pl;nitae liinuna i banana du obale Karipskog mora, uinilo n;un si.' painetnim da po-traimo prcnoite.

Pred namaje bio gradi Tekolutla. Ovde se proslavljala fiestaMe-xicana. Mnzikanti sn marirali ulicama. Na svimtrgovimabiloje puno sveUi, igralo se u ritmu, kako je to ve uobiajeno u ovim zemljama. Ljudisnsegomilaliuzmasivnezidove.Svidobrihoteli bili su puni. Primili su nas samo u jednom, oigledno drugora-zrednom. "Mar y Sol", more i snnce, zvao se ta],hotel i nije imao ba nikakve budunosti. Sobe su bile velike, pai iste, alitojebilo sve. Drugo nita nije funkcionisalo. Vruinajebilanepodnoljiva. Pobegli smo u restoran u bati. Jedan simpatian stariji gospodin seoje s nama. Pitao sam se ka-ko izdrava, ali on je stvarno nosio kravatu. Pravi dentlmen, Poeli smo razgovarati i upitali smo ga zato je hotel u tako jadnom stanju, kad bi oigledno mogao doiveti i bolje dane. Stari go-spodin se nasmejao: "Imam 64 godine i roeni sam Meksikanac. Mogu vam ak obeati da se u ovoj zemlji nee nita promeniti bez obzira na to kakvu vla-du imamo. To dolazi od klime i naeg odnosa prema ivotu. Meksiko je divna zemlja, imamo i nafte, i zlata, i srebra, i dragog kamenja, uz to i urana u velikim koliinama. Mi smo bogati. Imamo pustinju, praumu i planine. Ovde ete doiveti sve, od pogubne vruine do veitog leda. Ovo je jedinstvena zemlja. Ima samo jedan nedosta-tak - ovde ivi previe Meksikanaca!" Gospodin nas pogleda i polako privue svoju au s tekilom, raki-jom od agave, te prstima uze malo soli i komadi limuna. Pili smo dobro, oporo, veomajeftino domae vino. "Zato skoro nita ne funkcionie? Friider u naoj sobi ne radi 1oigledno odavno, ve su se i pauci uselili u njega. Sijalica u kupa-tihi nije pregorela danas, a u nekoliko parfimerija nisam mogao kupiti pastu za zube..." Gospodin je namestio kravatu i rekao: "Ispriauvam istinitu priu, pa ete modabolje shvatiti na men-talitet. Voz na pruzi Vilahermosa-Kampee kasni uvek, svakog da-na, i to nikome ne smeta. Meksikanci, belci i Indijanci sede strpljivo na koloseku, askaju, pue, pijuckaju tekilu, po ko zna ko-ji put oprataju se sa svojima. Jednoga dana desilo se pravo udo -voz je stigao itava dva sata ranije u Kampee. Nastala je opta zbrka: gdeje ena? gde su deca? gde su koferi? Onda se ispostavilo da je to bio voz od jue!" Helmut, novinar i fotograf, insistiraoje na tome da fotografie El Tajin pod prvimjutarnjim zracima sunca; trebaloje, dakle, ustati rano, u pet sati. Prva jutarnja svetlost tekse nazirala na nebu kada smo stigli u arheoloku zonu El Tajin. Ponosni to tako rano sto-jimo na kugli zemaljskoj, proli smo kroz eleznu kapiju, ali nasje tu zaustavio straar, kojije traio da se potuje propis o ulasku, tek posle devet sati. Nije pomoglo ni ubeivanje ni opteomiljeni i rasprostranjeni nain - mito. Straarje ostao neumoljiv. Helmut se provukao iza njegovih lea dok smo ga mi zagovarali. Ipakje fo-tografisao El Tajin pod prvimjutarnjim zracima. Kroz kapiju smo proli tano u devet. Stereotipi su mi ve dosadili, ali tu se nita ne moe: opet stoji da se ne zna ko su graditelji El Tajina. Postoji mnogo spekulacija, no utvrenoje samo da su Ijudi iz El Tajina morali imati neke kon-takte sa kulturom Maja i kulturom Teotiuhuakana. Mestoje do-bilo ime po velikoj piramidi s niama, koja se zvala Tajin. Ime Tajin dali sujoj Indijanci plemena Totonaka, koji su iveli na oba-li zaliva i govorili svojimjezikom. Tajin, to znai otprilike "mu-nja", katkada se prevodi i sa "grom" i "dim". El Tajinje imao dva loptaka igralita od kojihjejedno bilo luk-suzno ureeno, s divnim reljefima na prostranim bonim zidovi1 n\

ma. Najvea znamenitostje piramida sa sedam stepenica i 365 nia, koja se ne moe uporediti ni sajednom drugom. Za svaki dan u godini postojalaje pojedna nia, a svaki danje bio posveen dru-gom boanstvu. Ova piramida podignutaje na nekoj starijoj ne-poznatoj gradevini od vulkanskih stena. Hram na krovu piramide ukraenje slikama pernatih zmija. U zavisnosti od poloaja sunca, nie ocrtavaju kratke ili duge senke;

u podne svetle zelenkasto utim tonom, potom odbijaju veernju rumen. lako se o El Tajinu do sada zna samo deseti deo (!), pozna-tojeda se pod gustom dunglom nalazi jo preko stotinu zgrada. Totonaci, koji danas ive u ovom prostoru, frvrde da su njihovi preci izgradili El Tajin. Toje zabluda. El Tajinje postojao mnogo ranije, mnogo pre Totonaka. Straar kome smo ispriali svrhu nase posete, kojije s nama bio tako strog i krut, pozvao nasje sa stepenita piramide dole: "Los voladores, senjore!" - Zvao nas je da vidimo letee Indijance.

Ova piramida ima 365 nia, pojednu za svaki dan u godini. 76

U sredini kruga stajaoje metalnijarbol visok oko 50 metara. Pet Indijanaca u crvenim pantalonama sa arenim prstenovima na nogavicama, u belim kouljama i sakapama ivih boja, traloje u krug. etvonca su imala fnile i svirala su nekujednostavnu me-lodiju, kojoj je udaranje u runi bubanj davalo lagani ritam. Ple-sali su u ekstazi, s glavama as sputenim, as podignutim gore; njihove kretnje bile su otre, noge su cupkale u taktu muzike... sve dok instrumenti nisu umukli a oni se nali u krugii, prilazili su jedan Indijanac za drugim kajarbolu, da bi tamo gore, stojei najednoj maloj ploi, zakaili konopac oko glenja desne noge. Tada se popeo i peti Indijanac; zasviraoje ponovo onu melodiju na maloj fruli i pri tom se kretao na maloj povrini, balansirajui u plesu, okretao se oko sobe, toptaoje sitnim koracima u istom tak-tu u kojem su igrali i njegovi drugari na poetku dogaaja. Tada

Palata lepih umetnosti u Meksiko Sitiju.

je frula zautala, izgleda daje to bio nekakav signal, jer su se etiri Indijanca nagnula i bacila s jarbola u ponor; to je izgledalo kao usporeni pad, jer je konopac bio omotan oko jarbola, a odmotavao se obrtanjem voladoresa. U irokim lukovima oni su kruili oko jarbola, rairenih ruku kao da lete, 13 puta. To ima svoje znaenje. etiri Indijanca okrenula su se 13 puta, to su 52 kruga, a 52 je ci-klus kalendara Maja! Svake 52 godine plaile su se Maje povratka bogova, svake 52 godine traile su nebeske pravce univerzuma. etiri hrabra Indijanca otelotvoravali su, simbolizirali taj mitski dogaaj. udan narod, taj narod Maje. Ko su oni bili? Ko su bili njihovi preci? taje sve do sada o njima reenc: "Nepobitnih istina nema, a kadbiihbilo,bilebidosadne",pisaojeTeodorFontan (18191898).

II.
POETAK JE BIO I KRAJ
Istinaje kao nebo, a misao kao oblak. Jozef ober (1754-1924)

Na Zapadu se premijerna predstava igre Tlatli odigralajednog sunanog jesenjeg dana godine 1528. na panskom dvoru. ovek pun trikova, pobeda i sree, Hernando Kortez doveo je iz Meksika svome caru Karlu V (1519-1556) skupocen plen. Pored

toga, doveo je i jedan tim astekih igraa loptom, koji su igrom Tlactli demonstrirali presvetloj dvorskoj druini svoje izvanredne sportske sposobnosti. Igralo se u pravougaonom dvoritu povrine 40x15 metara, kojeje bilo ograeno zidom. Gore su sedela carska visoanstva sa pratnjom. Razmaeni mnogim, skoro svakodnev-nim atrakcijama raznih vrsta, sedeli su prilino se dosaujui, ali su uskoro zanemeli, a dame su zaboravile na lepeze u svojim krilima. Ono to se deavalo dole na igralitu oduzimaloje dah. Neto slino do tadajo nije bilo vieno u Starom svetu. Dobro obueni Indijanci igrali su elastinom k'uglom teine pet funti, nainjenom od specijalnog materijala, zvanog guma. Nadmetanjeje imalo stroga pravila: teka lopta nije se smela do-dirnuti rukama i nogama, nije smela da udari o zemlju, pa ak ni jednog trenutka tamo da ostane. Hitrim kretnjama tela, kukovi-ma, laktovima ili kolenimatrebaloje loptu odravati u igri. ivoti-njskim skokovima bacali su se Indijanci ususret lopti blizu zemlje, udaralije kukovima, ramenima ili laktovima i odbacivali dalje. Bodoveje gubio onaj tim kome nije polo za rukom da loptu odbaci u protivnikom smeru. Vrhunac igre i cilj kome se teilo, bioje da se gumena lopta probaci kroz kameni prsten, koji je bio ugraeii na prilinoj visini u jedan zid, to je stajao na sredini igralita. Ubojita igra! Razbijali su se nosevi. Kosti su pucketale tako nepri-jatnim zvukovima da su se neke fme dame sruile u narucje svojih pratilja. "Mnogi igrai izneti su mrtvi saterena", izvetavaoje panski oevidac senzacionalne demontracije, "ili su imali teke povrede kolena ili butina" (1). Igra Tlactli, koju su asteci pnkazali kao evropsku novost, bilaje zapravo stara vekovima: nasledili suje od Maja. Kod Majaje ma-sivna kugla simbolizovala kretanje planeta, jer su verovali da je svet sveto igralite bogova, ije su lopte bile planete. Tako je u svom izvetaju pisao i biskup Diego de Landa, revnosni hroniar onog vremena - da su prvobitno u igri Tlactli sami bogovi bili igrai, a tek po nestanku bogova tu ulogu preuzeli su svetenici Maja i poeli s oponaanjem ove igre (2). U predstavama Maja bogovi su se igrali planetama! Uz takve uzo-re nije udno to se u zemaljskoj verziji nebeske igre ilo na ivot i smrt: voa pobeenog tima rtvovanje bogu igre Ksolotlu, tako to muje ivome vaeno srce. Ako su imali sree, njegovi saigrai bili su samo porobljeni, inaeje i njihovo rtvovanje bilo uobiaje-no. Pobednici su veoma slavljeni i potovani, darivani su nakitom i odeom. Poto se u starim izvetajima pominje da su gledaoci po-bednicima dobacivali zrna kakaoa, moe se poverovati da su ovi plodovi bili poznati i doneti iz tropske Amerike. Sve u svemu pra-vila igre Tlactli bila su surova onako kako su to praktikovali i bo-govi u svojoj svemirskoj igri planetama. No, postavlja se pitanje kakav su to narod Maje, narod kojije gra-dio grandiozne gradove, piramide i opservatorije, a koji je uprkos ogromnoj kulturnoj batini rtvovalo Ijude ujednoj igri. Ko su bili njihovi bogovi, ije su dobacivanje planetama hteli da preuzmu kroz surovu igi'u Tlatli?'

0 nesrei jednog otkria

Maloje nedostajalo dakapetan Kristobel Kolon (1451-1506) kojije postao poznat pod imenom Ki'istof Kolumbo, bude prvi ovek to se susreo s narodom Maja. Na svom etvrtom putovanjujedrioje leta 1502. sa severne obale Hondurasa, kad mu je u vidno polje neoCekivano uaojedan indijanski trgovaki brod. lako iznenaen opremom broda, kao i arenom odeom tamnopute posade, Ko-lumbo nije naredio da sejedra okrenu ka tom brodu, veje ostao na svom pravcu prema istoku, u njemu poznatim karipskim voda-ma. Tada su Majejojednom ostale neotkdvene. Devet godina kasnije, 1511. to se ipak desilo. Kapetan Pedro de Valdiviajedriojepo vanom narederyu iz Paname u Santo Domin-go, da bi tamonjem guverneru predao tajni izvetaj o intrigama u Panami i venani dar za kralja u iznosu od 20 000 zlatnih dukata.

Valdivia je plovio karavelom, onim tipom brodova na jedra koji se pokazao dobrim za istraivaka putovanja: otro iljato dno, niski slobodni bokovi i visokakrma. Negde oko Jamajke karavela se raz-bila o jedan koralni sprud. U grupi od 20 Ijudi to su se mogli spa-siti u amcu za spasavanje bio je i kapetan Valdivia. Bez hrane i vode, s pocepanimjedrima i slomljenim veslima, brodolomnici su dospeli na istonu obalu Jukatana. Osmorica su umrla i baena aj-kulama. Njih dvanaest, slinih skeletima, dokopalo se kopna. Ono to se tada deavalo saznajemo od biskupa Diego da Lande: "Ovijadni Ijudi pali su u ake stranom poglavici, kojije Valdiviu i etvoricu njegovih drugara rtvovao i njihovo meso dao svojim Ijudima kao sveani ruak. Agilara i Gerera (jedan svetenik, drugi mornar), kao i petoricu ili estoricu drugih, vratioje nazad da bi ih ugojio. Oni su pobegli iz za.tvora i dospeli do poglavice jednog drugog plemena, koji je bio u neprijateljstvu s onim pi-vim i kojije bio mnogo milosrdniji; on ihje nainio robovii"na i odnosio se prema njima prijateljski. Uskoro ihje, meutim sa-vladala bolest, tako da su preiveli samo Deroniino de Agilar i Gonzolo Gerero. Agilarje bio dobar hrianin i imaoje brevijar, pa nije zaboravljao nijedan praznik..." (2). Deronimo de Agilar, svetenik i Gonzolo Gerero, mornar, iveli su medu Majama na istonoj obali Jukatana u blizini grada Tulu-ma; nauili su govor Maja, zadobili njihovo poverenje i una-preeni u savetnike mesnog gospodara. Osam godina proveli su svetenik i mornar meu Majama, kadje u prolee 1519. Hernar-do Kortez (1485-1547), osvajaMeksika, uplovio sa desetbrodova u luku ostrva Kozumel. Tek to je stigao, saznao je Kortez od Ijubaznih Indijanaca da su na kopnu zarobljena dva bradata panca. Preki Kortez nameravaoje da odmah oformi naoiiianu ekspedi-cijukojabi oslobodila svoje zemljake, no ipakjeposluao savetka-petana broda, koji je smatrao da su grebeni i sprudovi u nepoznatim vodama isuvie opasni za bilo kakve operacije. Stogaje Kortez napisao pismo na panskomjeziku u komeje mo-lio gospodara da oslobodi njegove zemljake i da ih pusti da se pri-drue njegovoj gmpi. Ono toje pokrenulo Korteza na akciju nije bilo puko ovekolj ublj e: bilo mu j e j asno ta znae dvoj ica pana-cakoji su savladalijezikMaja i koji su poznavali obiaje ovihljudi, potpuno nepoznatih i tudih panskom biu. Mogli bi mu mnogo koristiti pri njegovim osvajanjima. Posrednik i donosilac pismabiojejedan indijanski plemi, kojije odveslao do kopna nebi li skupocenim poklonima, staklenim per-lama, otkupio i oslobodio dvojicu panaca. Svetenik Deronimo de Agilar odazvao se pozivu i sluio je Hernandu Kortezu kao pre-vodilac i vaan obaveta. Mornara Gerera Maje su odavno oslobodile ropstva. Nastanivi se u etumalu, mestu pored Tuhima, Ijubazno ga je prihvatio kneevski gospodar, sa ijom se erkom, pravom princezom, ak i oenio. Gonzalo je proitao Kortezovu pomidu i osorno je odbio, jer je odavno mislio i oseao kao Maje, a tano je znao ta njegovi novi prijatelji mogu oekivati Kada panci ponu pustoiti pod znakom krsta. Goncalo je pisao Kortezu: "Oenjen sam, imam troje dece, postavljen sam za ratnog po-glavicu. Moje liceje tetovirano, moje usne su probuene, nosim prstenove u uima. ta bi panci o meni govonli kad bi me ovakvog videli..."(3) Gonzalo Gerero postao je najogoreniji protivnik Spanaca. Pozi-vaoje Maje na ustanak, nastojei da objasni dobronamernim Indi-jancima stvarne namere belih osvajaa. Sedamnaest godina suprotstavljao se Gonzalo svojim nekadanjim zemljacima, bioje prvi borac pokreta, prvi gerilac u Srednjoj Americi. Tek 1536. panci su u zapadnom Hondurasu ubili jednog belog bradatog oveka, koji se kao mahnit borio na strani Maja. Belacje bio nag, tetoviran, nosioje minue i indijanski nakit: Gonzalo Gerero.

Krst kao izgovor, zlato kao cilj

Dve godine pre Hernanda Korteza, naime, u februaru 1517. isplo-vioje admiral Francisko Hernuiulez de Kordoba sa tri broda i 110 mornara iz Santiago de Kuba, s nameroni da pronae robove. Po-sle troiu'dcljne plovidbe panci su ugledali grad Ekab. Bili su pod snaiiiin utiskom hramova i piramida, ali lepota graevina Maja nije ih mogia spreiti da opljakaju grad poput najgorih razbojnika i da poubijaju zbunjene Maje svojim nadmonim orujem. Toje bio deo panske strategije prilikom "otkrivanja" Srednje Amerike. Posle ove brutalne pobede nad Ekabom, naredioje admiral Kordo-ba svome kapetanu da zauzme kurs prema zapadu, ka zalivu Kam-pee. Maje su se okupljale u velikim grupama, detinje srdano su pozdravljale strance i posluivale ih svim i svaim to su mogle da poirude. Kratko pristajanje postaloje znaajno, posebno kada su pijunija-vili adn-iiralu da se - neto junije - na obali nalazi bogat i velik grad empoton. Toje bio vaan centar Ica-Maja, kneevskog roda pod uticaj em Tolteka, koj i su - kao i Asteci - doli sa severa u Mek-siko. Mora da je gospodar empotona bio lukaviji od vojskovoe iz Ekaba ilije bio po prirodi nepoverljiv, a modaje bio i upozoren. U svakom slucaju, naredio je vojsci od 100 000 ratnika da udare na luku i oteraoje pance. 0 tom pokolju izvetava biskup Diego de Landa: "Da ne bi ispao kukavica, postavio je Francisko Hernandez de Kordoba svoje Ijude u ratni raspored i naredio da se puca iz brodskog oruja. lako Indijancima nisu bili poznati, zvuk, dim i vatra oruja oni nisu prestajali da napadaju uz snane po-klie. panci su se branili i naneli su Indijancima teke raie, a mnoge su poubijali. Poglavicaje ipak vodio svoje Indijance da-Ije, tako da su konano odbili pance, 20 su ubili, 50 ranili a dvojicu su zarobili i kasnije ih rtvovali. Francisko Hernandez de Kordoba zadobioje 33 rane i vratio se potuen u Kubu..."(2) Admiral Kordobapodlegaojepovredamanekoliko danakasnijeu svom seditu na Kubi. Na samrtnoj postelji pokazao je svom prijatelju Diegu de Velaskezu, guverneru Kube, jednu zlatnu fi-guru i nekoliko kultnih spravica, koje je doneo s pogubne plovid-be. Po tragu panskih osvajaa krenuo je Velaskez za zlatnom icom. Ve u prolee 1518. poslaoje svog roaka Ruana de Gnjalvu na elu teko naoruane ekspedicije, da za panski dvor osvoji po-druja kojaje poeo osvajati pokojni Kordoba. Plovei najug, Grijalvaje stigao 5. maja 1518. - godinu danaposle Kordobine posete - na ostrvo Kozumel. Uvekprisutni svetenici tumarali su okolo, da bi u ime Hrista pokrstili do tada srene i miroljubive Indijance. Ovi su, od tuilosti koja im se nudila, beali na kopno. Spanci su odmah posumnjali da bi se urodenici mogli povui u neki od pominjanih zlatnih gra-dova. Pronai njih znailo je pronai zlato. Dok su plovili istonom obalom Jukatana, Grijalvu i njegove Ijude iznenadioje grad sa belim hramovima i kulama koji im je izgledao velik i moan poput njihove rodne Sevilj e. Toje bio Tulum, grad ste stri

sa visoke litice na obali Karipskog mora, onaj centar Maja u ijem su susedstvu osam godina iveli svetenik de Agilar i mornar Ge-rero. panci se nisu usudili da napadnu Tulum. Njegova mona utvrenja izgledala su im neosvojiva. Zaista, Tulumjebiojedan od retkih gradova Maja kojije bio opa-san zidinama sa tri strane. Gradovi Maja bili su, inae, otvoreni, bez utvrenja i odbrambenih zidova. Tulumje bio poseban grad, graen po planu: glavne ulice protezale su se paralelno u smeru sever-jug. Hramovi i druge kultne gi-aevine podiu se - deli-micno viespratne - kao belo-uti svetionici nad zeleno-modrim Karipskim morem. Glavno svetilite bioje hram leteeg boga koji je silazio na zemlju i kogaje moderna arheologija degradirala u boga pela - ab muzen cab. Umetniki tukovani prikazi navod-nogboga pela na mnogim zgradama pokazuju sve drugo do marIjivog skupljaa meda - naime, bie koje slee s neba ima Ijudski lik, izgledakao da se

potrbuke odmara; oslanja se na savijene ru-ke, a u akama bi mu dobro pnstajala upravljacka palica. Na no-gama ima cipele i stoji na krutim podlogama s oprugama i velikim pedalima. To to boanski skuplja meda nosi zatitno odelo i le-taku kacigu, ini zagonetku kompletnom. Tulum, pred kojim je Grijalva kapitulirao bez borbe, treba da znai neto kao "tvrava" (u doba Maja zvao se Tcoma), ali i "grad jutarnje rumeni". Od Tuluma su vodili kilometrima dugi putevi do centara Maja kao to su Koba, Jaksuna i ien-Ica. Admiral Grijalva uplaio se pred gi'adom koji je ve imao hi-Ijadugodinju istoriju. To se zna tano, jer su na stelama i u "Hra-mu fresaka" odgonetnuti datumi ispisani znakovima Maja, koji obeleavaju dubokn starost Tuluma. Huan de Grijalvatrebaloje da pogleda veUaii.^Lveiu grad - razgledanje bez pljake.

Ovaje ruevina nazvana "Hram boga koji silazi na zemlju". Bog, bez obzira koje kategorije, zahualio bi se za ovakvo seanje.

U meuvremenu, plovio je on dalje kajugu, ubeen daje Jukatan veliko ostrvo i da bi nekako morao doi nazad na polazite. Nare-dioje floti da uplovi u zalivi, potoje to bilo upravo na Spasovdan; krstioje zaliv imenom Ascension - put na nebo, Tako se zove i da-nas. Uostalom, naziv Jukatan nastaoje iz nesporazuma. panski lovci na robove tnidili su se da znacima, gestovima i panskim reima saznaju od indijanskih ribara ime zemlje u kojoj se nalaze. Maje su utivo odgovarale: "Ci-uthan!", a toje znailo: "Mi ne razume-mo. ta kaete?" panci su ovo utivo izvinjenje smatrali imenom zemlje. Takoje Jukatan dospeo u spomenike. To ipak zvni ma-nje komplikovano nego li naziv poluostrva iz usta Maja: ulumil cuzyetel ceh - zemljajelena i urki. Ostanimo i mi bolje kod Ju-katana... Konanoje Grijalva skrenuo flotu oko severnog vrha Jukatana i pristao, ba kao i godinu dana ranije njegov zemljak Kordoba, kod empotona. Gradski knezje zapoeo ofanzivnu borbu sa panci-ma,jerje mogao da istera i Kordobu sa njegovim Ijudima. On nije znao da su sada Grijalvini Ijudi opremljenijojaim orujem. Uz teke gubitke panci su zauzeli grad. Grijalvaje samo kratko vre-me oklevao. elja da za pansko carstvo pridobije ostrvo terala ga je dalje, sve dalje na sever, jer prema njegovim pomorskim isku-stvima, obalaje negde morala skrenuti kajugu. To se nije dogo-dilo.

Negde oko dananjeggradaVerakmz, na ravnoj obali zaliva Mek-sika, naredioje Grijalva da se ponovo okrenu. Kod Pontoana bilo je vreme odmora. pancima ususret ili su tako Ijubazni i prijate-Ijski raspoloeni Ijudi, ontal-Maje, da ni borac kao toje bio Gri-jalva, nije naao nikakvog podsticaja za borbu. Uprkos tome, ovde kod Pontoana, mesta mira, poeloje strano unitavanje carstva Maja'i Asteka.

Apokalipse
U dalekom meksikanskom carstvu Asteka, saznaojei Moktezuma II (oko 1466), visoki svetenik i svemoni vladar, da su strani bro-dovi s Ijudima bele koe stigli "u svitaj zore". Sa svojim svetenici-ma nagaao je o tome da su tuinci izaslanici boga Kecalkoatla. Jedno staro predanje, kojeje bilo poznato Astecima i Majama, go-vori daje bogvetra, meseca i zvezda, bog nauke iezao pre iskona "na istoku", "sa zvezdom Danicom", u svitaj zore, da bi se nekog dalekog dana odande opet vratio. Tada bi zapoelo sreno doba. Ra-dujui se unapred obeanom povratku boga, poslaoje Moktezuma panskom admiralu Grijalvi skupocene darove: perle, drago kamenje, plemenite materijale i - zlato! Grijalva bee iznenaen i srean. 0 bogatom vladaru Moktezuma 11 do tada nije ni uo. Ni-jedan panac nije imao pojma da postoji daleko carstvo Asteka. ontal-Maje sanjarile su svakako o dalekoj zemlji na severu, u ko-joj su bregovi od zlata. Maje su opisivale carstvo Asteka raskonim bojama, ali primetili su i koliko su otroumni postali nametljivci. Maje su naslutile mogunost da ostanu neuznemiravani; osim to-ga, zavideli su pomalo bogatim susedima. Njihova spekulacija bilajejasna. Grijalvaje ostaviojedrenjake ka-ko bi lepu poruku - zlato! preneo svom stricu, guverneru Diegu de Velaskezu u glavno sedite na Kubi. Tamo se upravo zaustavio Hernando Kortez. Kortez, sin peadijskog oficira, odrastaoje kao plemi u Medeli, u panskoj provinciji Estramadura. Studiraoje pravo na univerzite-tu Salamanka, ali ga poznavanje prava nije spreavalo da u ivotu ini nepravde. Za njegaje ve tada vailajezuitska izreka o moralu iz 17. veka: "Akoje dozvoljen cilj, dozvoljena su i sredstva". Poto su carski dekreti blagoslovili cilj, ni Kortez nije tedeo najvarvar-skija sredstva. Posle pustolovnih putovanja u Novi svet Kortezje tek bio napunio 26 godina, kada je na strani Diega de Velaskeza uestvovao u osvajanju Kube. Za svoju hrabrost - to se uvek moralo podrazu-mevati - Kortezje bio visoko odlikovan. Ambicija i privatni intere-

Apokalipse
U dalekom meksikanskom carstvu Asteka, saznaoje i Moktezuma II (oko 1466), visoki svetenik i svemoni vladar, da su strani bro-dovi s Ijudima bele koe stigli "u svitaj zore". Sa svojim svetenici-ma nagadao je o tome da su tuinci izaslanici boga Kecalkoatla. Jedno staro predanje, kojeje bilo poznato Astecima i Majama, go-vori daje bog vetra, meseca i zvezda, bog nauke iezao pre iskona "na istoku", "sa zvezdom Danicom", u svitaj zore, da bi se nekog dalekog dana odande opet vratio. Tada bi zapoelo sreno doba. Ra-dujui se unapred obeanom povrafku boga, poslaoje Moktezuma panskom admiralu Grijalvi skupocene darove: perle, drago kamenje, plemenite materijale i - zlato! GriJalva bee iznenaen i srean. 0 bogatom vladaru Moktezuma 11 do tada nije ni uo. Ni-jedan panac nije imao pojma da postoji daleko carstvo Asteka. ontal-Maje sanjarile su svakako o dalekoj zemlji na severu, u ko-joj su bregovi od zlata. Maje su opisivale carstvo Asteka raskonim bojama, ali primetili su i koliko su otroumni postali nametljivci. Maje su naslutile mogunost da ostanu neuznemiravani; osim to-ga, zavideli su pomalo bogatim susedima. Njihovaspekulacijabilajejasna. Grijalvaje ostaviojedrenjakeka-ko bi lepu poruku - zlato! preneo svom stricu, guverneru DiegTi de Velaskezu u glavno sedite na Kubi. Tamo se upravo zaustavio Hernando Kortez. Kortez, sin peadijskog oficira, odrastaoje kao plemi u Medeli, u panskoj provinciji Estramadura. Studiraoje pravo na univerzite-tu Salamanka, ali ga poznavanje prava nije

spreavalo da u ivotu ini nepravde. Za njegaje vetada vailajezuitska izreka o moralu iz 17. veka: "Akoje dozvoljen cilj, dozvoljena su i sredstva". Poto su carski dekreti blagoslovili cilj, ni Kortez nije tedeo najvai'var-skija sredstva. Posle pustolovnih putovanja u Novi svet Kortez je tek bio napunio 26 godina, kada je na strani Diega de Velaskeza uestvovao u osvajanju Kube. Za svoju hrabrost - to se uvek moralo podrazu-mevati - Kortezje bio visoko odlikovan. Ambicija i privatni interesi doveli su do raskida s Velaskezom. Povremenoje Kortez sedeo ak i u pritvoru, da bi na kraju ipak uspeo da se oeni erkoin gu-vernera, U senci svoga tasta ekaoje Kortez svoju ansu. Kao vi-soki cinovnik i uzgajiva stoke (odgajio je evropska goveda na Kubi),kaoveleposednikimanjaizlata, gomilaojebogatstvo, alije hteo jo vise - hteo je veliku ansu. Tu ansu Kortezje dobiokadaje sa svogputovanja oko Jukatana, na Kubu stigao Gnjalva i kadaje izvestio o zlatu vladara Asteka, Moktezumu. Roak Grijalva i zet Kortez umiljavali su se oko gu-vernera Velaskeza. Obojica su sanjali o slavi i zlatu. Obojica su hteli da se dokopaju legendarnog blaga. Obojici je kao izgovor sluilo irenje svetog krsta meu "divljacima". Kortez je nadvla-dao. Bioje spreman da proda svoj posed, da itavo svoje imanje da kakobi uloiou poduhvatkojije obeavao uspeh. Kapitaljebioto-liki da se Grijalva morao povud. Velaskez je imenovao svoga zeta Hernarda Koi-teza za vrhovnog zapovednika nove Hote. Desetogfebruara 1511. godine zaploviloje 11 brodova sa Kube. U unutranjosti broda smetenoje 110 mornara, 508 vojnika, 32 strelca s lukom, 13 tobdija. Na palubije stajalo 10 tekih i 4 laka topa. Iza reetakaje rzalo 16 konja. Jedna ponosna armija. Togfebruarskog dana Koi-tez nije ni slutio da se kod naroda Maja i Asteka radilo o milionima Ijudi. On, takoe, nije znao da e njegovo ime ui u istoriju kao ime ruitelja grandioznih kultura -sa kojima se vie nita na zemljinoj kugli ne moe uporediti. To toje istorija osudila njegova dela, njega svakako ne pogaa.

Barut
Kortezje iznenada zauzeo Kozumel, koji su Kordoba i Grijalva na-pustili bez uznemiravanja, i objasnio Indijancima posle pokrtava-nja da su podanici panske krune. Plovioje dalje, po brazdamabrodova svojih prethodnika, du obale na zapad, jerjejo uvek bio u zabludi daje Jukatan osfcrvo. Tako je i Kortez sa svojim trupama pristao kod Pontoana da bi uzeo hranu. Grijalvaje tamo bio primljen od mnotvaljubaznih Ijudi, a Kortez se u tom, tada prijateljskom mestu, ovoga puta sukobio s 40 000 ratnika Maja. Naoruan topovima i strelcima na konjima, Kortezje pobedio Ma-je u krvavom pokolju. Hrabrim, naivnim Indijancima suprotstavi-li su se monsti-umi sa areno okienih konja, jahai u svetlucavoj opremi kao demonske spodobe, a oni su mislili da konj i jaha predstavljaju jedno bie. Maje nisu znale ni za barut. Detonacije koje su bljuvale vatru i kosile njihove redove uz mnotvo mrtvih, ruile su borbeni moral indijanskih ratnika. Oni su ukoeno zurili u eline kugle koje s vatrom zvide kroz vazduh. Zar to nije bila igra Tlatli, boja igra loptom, koju su oni savladali, u kojoj su bili spremni da, po elji i volji bogova, rtvuju svoje ivote? Hernando Kortez je shvatio kojim srenim okolnostima treba da zahvale njegovetrupe za pobedu. Desetogjula 1519. pisaoje Karlu V i njegovoj supruzi Huani; "Neka Vae kraljevsko visoanstvo bude svesno toga da smo u ovoj borbi pobedili vievoljom bojom nego naom snagopiJer protiv Cetrdeset hiljada ratnika malo bi nas titilo onih etiri stotine koliko smo mi imali."(4). lakoje Kortez shvatio dahrabra, dobroorganizovanavojskanako-juje udario mora imati zapovednika, ipak se nije okanio bezumnog poduhvata - da sa 500 ratnika ide na milione! Crnim i zlatnim bio je izvezen njegov barjak, na njemu krst tamnoljubiaste boje, a ispod krsta parola; In hoc signo vinces - U ovom znaku e pobe-

diti! Toje bio moto rimskog cara Konstantina 1 (286-337), kojije hrianstvo podigao do dravne religije (5). Geslom "U ovom znaku emo pobediti!" zavravao je demagog Kortez svako obraanje svojim Ijudima koje je bez imalo sit-niarenja podsticao obeanjima na ovom i onom svetu: zlato na zemlji, veita nagrada na nebu. Nasrtljivac i misionar ujednoj osobi, borio se Kortez protiv svih grozota klime, protiv roj eva komaraca i bolesti to su harale dun-glom. Sa lukim gradom Verakruz (pravi krst) Kortez je osnovao prvi panski grad Meksika, kojije za itavo vreme trajanja kolonijalizma ostao polazna taka "srebrnih flota". Njegova desetkovana trupa treblo je da shvati da povratka nije bilo, da se vraanjem nita ne bi izborilo. Pred njihovim oima naredio je da se brodovi spale. (6) Nije onda udno to su njegovi panci dobili neverovatnu snagu, snagu koja nije prezala ni od kakvih strahota. U svom pobednikom zanosii bioje Kortez veoma neovean, a pred njim i njegovom vojskom lebdelaje kod Maja i Asteka slava nepobedivih. Kortez je lukavo pokuavao da okrene indijanska plemena jedna protiv drugih ili da u njima dobije saveznike, zavaravajuiih da su njegove elje iste kao i njihove.

Kako je bog Kecalkoatl doprineo unitenju metropole Asteka

Prepredeni,vojskovoa Kortez prozreo je da su se Indijanci Tlakskalteci iz planinskih predela Meksika drali podalje od gospodag ra Asteka i da su ak bili spremni da se udrue sa pancima radi porobljavanja Asteka. Kadaje Kortez odlucio da napadne metro- polu Asteka Tenotitlah, s njegovom vojskom mariralo je i 6000 Tlakskalteka. I pored toga, gospodar Asteka Moktezuma uporno se trudio da umiri panca. Njegovi izaslanici donosili su ponovo skupocene darove Kortezu, ak ga molei u ime Moktezume da ne ulazi u glavni grad. Darovi i utivost delovali su upravo suprotno no toje Moktezuma oekivao: Kortez je sa svojom vojskom bio pred Te-notitlanom 15. novembra 1519. Usred srebrnasto-sjajne lagune bljetaoje grad najutarnjem sun-cu sa svojim starim tajnama obavijenim hramovima, palatama ko-je su predstavljale carstvo, velikim trgovima oivienim zidovima i stubovima - grad sa 70 000 kua nad kojima su se izdizali svetlu-cavi tornjevi piramida. Neometen ovim utiskom, odeven u sjajnu uniformu admirala, staoje Kortez na elo svojih trupa. Tlakskaltekeje poslao nazad u logor. Vojnici sa lukom i strelom, areni plamenci i zastave, zakla-njali su osvajaa kadaje irokom avenijom uao u Tenotitlan. U ast strancu Moktezuma je naredio da ga robovi nose u po-zlaenoj nosUjci, ukraenoj dragim kamenjem, dok je na mestu doeka po zemlji prostrt pamuni tepih. Kortezje sjahao i krenuo ka gospodaru Asteka, ne isputajui ga iiijednog trenutka iz vida. 0 ovom susretu pisao je C. W. Ceram u svom poznatom arheo-lokom romanu "Bogovi, grobovi i uenjaci": "Prvi put u bogatoj istoriji otkria desilo se dajedan ovek iz hrianske zapadne zemlje nije morao rekonstruisati tuu, bo-gatu kulturu iz njenih ruevina, ve se stvarno s njom susreo. Kortez pred Moktezumom - toje kao kad bi Brag-Bej u dolini Derel-Bahri iznenada sreo

Ramzesa Velikog ili kada bi Kolde-vej.u etnji "viseim vrtovima" Vavilona sreo Nabukodonosora i sa njim, kao Kortez i Moktezuma, mogao slobodno po-priati'.(7) Moktezuma je sakupio 200 000 boraca. Uprkos topovima, malo-brojna vojska osvajaa mogla bi biti unitena. Zato se Moktezuma nye odluio na borbu? Zato se ponaao ponizno? Ovu nejasnou osvetljavaju asteka religija i predanje. Kao to Je-vreji ekaju povratak Mesije, kao to se i muslimani nadaju povrat-ku Muhameda, kao to Inke eznu za dolaskom boga Viracoa, kao to stanovnici ostrva u Junom moru prieljkuju povratak boga Lona, tako su i Asteci oekivali povratak mitskog boga Kecalkoa tla. Ne moe se rei da su oni Korteza smatrali bogom, koga su oekivali ali su pomiljali da se u pancu modakrije izaslanik bo-ga iz predanja. Kojebio Kecalokatl? taje navelo Asteke da se na-daju i oekuju njegov povratak? Prema meksikom Kodeksu imalpopoka, knjizi predanja (8), Kecalkoatl je iveo meu Indijancima 52 godine. Za vreme svog boravka vaioje za vrhovnog svetenika i stvoritelja, stekavi sla-vu uitelja, donosioca kulture i otelotvorenog boanstva. Kecalkoatl znai "zmija sa zelenim perjem". Zelena pera bila su njegov ukras; zato je u seanjima prikazivan kao letea zmija. Njegov simbol bilaje Venera. Predanja kau daje Kecalkoatl bio visoka, snana figura, daje na njegovoj glavi dominiralo visoko elo ispod kojega su bile razmak-nuto postavljene otre oi; nosioje bradu i kapu poput fesa, kao i ogrlicu od morskih koljki, lani na nozi i gumene sandale. Po-sebnu osobinu iniojenjegov nadaleko poznat glas, koji se mogao uti na 15 kilometara daljine (9). 0 iznenadnom nestanku svemonika stoje na raspolaganju dve verzije: ili se sam spalio i postao zvezda (Venera) ili je s pi-vim jutarnjim svetlom odleteo put neba, potoje obeao da e sejednom, u dalekoj budunosti vratiti. Istorija sveta ipak uzima u obzir susret izmeu Korteza 1 Mokte-zume: Asteci i Maje iveli su u tanim kalendarskim ciklusima. Zgrade su graene u ritmu kalendara, sveanosti su se odvijale po njemu. Upravo tada, u vreme Kortezove posete, tekao je kalen-darski period u kojem se oekivao povratak Kecalkoatla. Svete-nici su ve odavno o tome govorili. Ono to je legenda obeala, sada se podudarilo s datumom! Po-boni svetenik Moktezuma mogaoje, smeo i morao da u brada-tom belcu Kortezu vidi izaslanika boga Kecalkoatla! On je, dakle, primio gost'e prireujui im sveanu ceremoniju i ponudio im svoju palatu kao stan. Tri dana uivaoje Koilez ve-lianstveno gostoprimstvo, a ondaje zahtevao da se sagradi kape-la. Moktezuma je spremno pozvao asteke zanatlije. da sagrade

Bog Kecalkoatl pojavio se, prema predanju., na leima "letee zmije". Prikaz scenepo Diegu Rivera.

hriansku kapelu. Okupljenim uzvienim svetenicima i veliko-dostojnicima objasnioje svoj poziv govorom: "Vamaje, kao i meni, poznato da nai preci ne potiu iz zemlje u kojoj danas ivimo, nego da su pod vostvom velikog kneza doli iz velike daljine." (10) Iz ovog uvoda proizlazi daje Moktezuma u Kortezu video izaslani-ka "velikog kneza iz velike daljine". Tako se izmeu hramova Aste-ka podizala kapela. Gradnja ove crkve bila je, meutim, poetak dogaaja koji su se brzo nizali jedan za drugim. Tuna no ponositih panaca panci su se oseali kao vlasnici - to su i bili - i pratili su svaki po-sao na izgradnji crkve. Ujednom zidu otkrili su svee omalterisa-nu povrinu za koju su mislili da predstavlja tajna vrata. Kriom su probili zid i nali se u holu sa zlatnim figurama, sa ipkama od zlata i srebra, nakitom od dragogkamenjai najfinijim inaterijali-ma protkanim perjem. Kortezje dao da njegovi strunjaci proce-ne nalazite: vredeloje 162 000 zlatnih pezosa - po dananjem kursu oko 6,3 miliona amerikih dolara. Kortezje strogo zabranio da seblago dira i narediojeda se zid ponovo zazida. Trenutak nije bio pogodan za transport, jerje u gradu vladala guva. Plemstvo i svetenici pobunili su se protiv prisustva Spanaca. Kortez je znao gde je mogao da se poslui blagom. Osim ove opasnosti, pretila je kaznena ekspedicija sa Kube: njegovtast, guverner Velaskez saznaoje u meduvremenu kakoje Kortez naredio da se flota spali. U Verakruzuje pristalo 18 brodo-va sa 900 Ijudi, a meu njima 80 konjanika - trupe koje su bile da-leko jae od Kortezove borbene sile. Meutim, Kortez je imao i saveznike - hrabre Indijance koji su prezirali smrt. Treinom Ijudstvakomandovaoje sam Koi-tez, dokje ostale osta-vio svom kapetanu da uva Moktezumu u Tenotitlanu. Sa samo 70 panaca i oko 200 Indijanaca poaoje Kortez u Verakruz, u su-sret nadmonoj vojsci od 900 naoruanih zemljaka. Jedne noi zaskoio je kazneni odred, poubijao voe, oslobodio poraene prisege na vernost, a svoje tnipe opremio konjima, orujem i municijom. Izgledaloje daje Kortez pretplaen na pobede. Blagovremeno se vratio sa svojim Ijudima u Tenotitlan. Za vre-mejedne sveanosti prireene u ast boga Teokali, panci su na ugovoreni znak ubili 70'0 nenaomamh plemia i svetenika Asteka. Ovaj gi'ozni masakr bioje signal na ustanak. Do tada strp-Ijivi Indijanci svrgli su Moktezumu, postavili za vladara njegovog brata i sruili palatu u kojoj su se smestili Spanci. Kortez se pojavio u pravi as. Mogaoje da sprei pokolj. ali Tenotitlan je bio u krvavoj pometnji. Kortez je naredio da se zapale hramovi i zgrade. Dok su panci redom klali Asteke, ponudio se - o, sveta naivnosti! - svrgnuti Moktezumu kao posredmk. To je bio njegov poslednji poduhvat, jer ga je 30. juna 1520. usmrtio pobunjeni narod. Tek tadaje Kortez naredio prevoz blaga. Teko natovareni zlatom, srebrom i dragocenostima vukli su se panci mranim praznim ulicama Tenotitlana: Asteci su izbegavali none borbe, postavivi svoje strae samo na znaajnijim takama. Jedna straa otkrilaje razbojnike. Krik upozorenja prekirruoje tiinu noi. Oglasili su se signalni zviduci. Zasvetlele su zublje. itav grad osvetniki je oiveo. Bilaje to tuna no panaca, noche triste. Bezglavo su beali. Na njihovim vojnikim odelima visiloje zlato i srebro. Spoticali su se i tonuli u movare. Ratnici Asteka su ih ubijali. Konji ijahaijurili su krozjata strela, gaali su ih velikim kamenicama. Koplja sa spe-cijalnim vrhovima od kristalnog kamena koji se lomi na hiljade ko-madia, zabadala su se u tela

omraenih osvajaa. Te noi vojska osvajaa bilaje desetkovana, Kortez teko ranjen, a dragoceni deo blaga za kojim su udeli potonuo je u vodu lagune. Noche triste.

Nedelju dana kasnije.

Kortezje doveo u red ostatak svoje vojske. Topova i municije vie nije bilo, ostalo je jo neto konjanika. Izgledalo je kao da je bilo vano samo preiveti, kad je Kortez krenuo s poraenim Ijudima kroz Otumbatal. Asted su se pokrenuh. pandma se suprotstavila nema vojska od 200 000 Indijanaca. Kortez, koji nije imao vie nita da izgubi do svog ivota, raspoznao je preko zida nemih ratnika, u zlatom ukraenom peijanom ogrtau, zapovednika ogromne vojske. arene zastavice oznaava-le su na vetru njegov poloaj. panski admiral vinuo se nakonja, uzviknuvi grupici konjanika: "Sveti duh!" i pojurioje s njima kroz redove Indijanaca koji su se, kao zaarani, razmakli a onda opet sastavili. Kortezje doao do za-povednika i probo ga maem. Vojska od 200 000 Ijudi stajalaje kao paralisana. BfdoiisG se zatim izmeali. Ratnici su krenuli kuama, ka svojim. Poput sivih oblaka Ijudskih tela nestajali su u dolina-ma, u umama planina, u neprohodnoj dungli. Bioje to poetak ki-aja Asteka.

Mesecima kasnije.
S pojaanom i dobro naoruanom vojskom Kortez se vratio. U Tenotitlanuje vladao novi vladar Kautemok. Uprkos izvrsnoj odbrani svoga grada, na krajuje ipak morao da preda borbu pred topovskom vatrom. Sadaje Kortez nesmetano mogao da usmeri svoje trupe na blago. Kauhtemok nije odao gde se ono nalazi, ak ni pod mukama. Bla-goje nestalo. Do dana dananjega. Ponosni Tenotitlan panci su konano porobili 1521. godine. Hramovi i piramide, stambene zgrade, slike bogova, stele i biblio-teke potonule su u ruevine i pepeo. Na ruevinamaje izgraen grad Meksiko. Sledile su decenije ukojimaje CentralnaAmerika dospela podja-ram panaca. Njihova vojska pobeivalaje u krvavim pokoljiina i plemena Maja. Tvrdoglavi Indijanci bili su brutalno muem ili odmah pogubljeni. Biskup Diego de Landa, ni sam svetac, bioje uasnut grozotama koje su inili njegovi zemljaci. Pisaoje daje lino video kako su majke s decom veali za noge; Majama su sekli noseve, ake i no-ge; enama su odsecali dojke. inilo se sve da se Indijanci uine robovima, da se preobrate u hrianstvo i da se od njih saznaju nazivi tajnih mesta gde je blago skriveno. Pod vladavinom ove sile i straha, uroenike preputene sudbiai, pored sve nevolje, zahvatile sujo i epidemije. panci sevie nisu morali muciti da porobe podruja, da gradove sravne sa zemljom. Kada su s novom religijom u znaku krsta umrli stari bogovi, koji su ovde opravdali svoJe prisustvo, Asteci i Maje su se rasprili u svim smerovima rue vetrova. Palate su propale. Bnjna dungla obuhvatilaje piramide i naselja, pojela statue bogova. Zmije ija-guari i sve tropske tetoine savile su svoja gnezda u ruevinama. Ono od knjiga i dokumenata neprocenjive vrednosti to nije nesta-lo u plamenu pri velikom pohodu Spanaca, propaloje. postaloje hrana mravima i kukcima- Vekov-ima dna no spustila se na sve-doke ovejedinstvene epohe.

Epilog
Kortez nije mogao uivati plodove svojih osvajanja. Posle osvajanja carstva Asteka imenovao gaje Karlo V dravnikom Nove pa-nije (Nueva Espania), ali su ga protivnici na dvoru optuivali za bespravno bogaenje i povredu panskih zakona. Kortez je 1528. otputovao u Granadu da bi se opravdao. Karlo V obasuo je svog neustraivog podanika odlikovanjima, ali muje uprkos tome, odu-zeo prava dravnika u Meksiku. Dve godine kasnije pojavio se Kortez opet u Novom svetu. Ovoga puta na kalifornijsko poluostrvo odveli su ga njegovi poslovi. Vra-tio se u paniju 1540. a godinu dana kasnije uestvovaoje na strani Karla V u borbenom pohodu protiv Alira. Uprkos ukazanoj car-skoj milosti, nije se mogao odrei svojih tenji da se domogne vlasti na dvoru. Ostaje jedno interesantno pitanje. Tri godine posle zauzimanja Tenotitlana sreoje kapetana Pedro de Alva Alvarado 5. marta 1524. u borbama na planinama Gvate-malejednogvou Kie-Maja: "Zatim se voa Tekum podigao u vazduh i odleteo, pretvoren u or-la, pokriven perjem kojeje samo izraslo i nije bilo vetako. Imao je krila, koja su isto tako izrasla iz nj egovog tela, te tri krune, j ednu od zlata, drugu od bisera, treu od dijamanata i smaragda."(4) Kapetanu Alvaradu oigledno se nije privialo, jerje letei voa jednim udarcem maa odsekao njegovom konju glavu; sporni voa mislioje daje tim potezom istovremeno ubio ijahaa. Tu sekundu iskoristio je Alvarado i probo zbunjenog letaa. (Rsepitanje dalije Kecalkoatl, bog uliku zmije sa zelenim py,podario nekim izabranim svetenicima vetinu letenja. U sra.kom sluaju, mesto susreta kapetana Alvarada i leteeg voj-sfcovode dobilo je naziv Kecaltenango. Tako se zove jo i danas gvatemalski grad, a u Gvatemala Sitiju podignutje spomenikle-teem indijanskom vojskovoi. 1 tako se prenose zagonetke.

III.
BELE KNJIGE DIVLJAKA, KNJIGE 0 UDIMA
Nije dovoljno umeti, treba znati i primeniti.
Johan Volfgang von Gete (1749-1832)

Dok je rimski namesnik Pontije Pilat poetkom nove ere nareivao da se na raspeu pogubi Isus Hristos, nastajali su u vlanoj dungli Srednje Amerike gradovi nevienog sjaja s prostranim trgovima, s kilometrima dugim hodoasnikim ulicama uz koje su stajali hramovi i palate, sportska igralita, podzemne kripte (grobnice), rezervoari za vodu sa razgranatom kanalizacio-nom mreom, stepenaste piramide i opservatorije koje seu nebu pod oblake. Tada su nikli gradovi kao to su Tikal i Piedras Negi'as u Gvatemali, Kopan u Hondurasu i Palenke u Meksiku, svi u trop-skim kinim umama. Marljivo kao mravi, strpljivo kao robovi, gtvarali su Indijanci pod jarmom svetenstva i vladajueg klana, nadgledani od strane izvrsnih arhitekata. Umetnici su opremali fasade zgrada i njihove unutranje prostorije umetniki tukova-nim reljefima. Dreave boje pravljene su od kamenog brana, smee zemljane

praine, izribanih belih kostiju, krvi i praha od tu-canog raznobojnog praumskog drvea, lia i cvea; sve je to meano i korieno kao boja za freske na ceremonijalnim graevi-nama. Tamo gde su arheolozi iskopavali graevine, boje su sacuva-le svoj bljetavi ton preko dve hiljade godina. Kada su ta dela bila u svom svome sjaju zavrena, desilo se neto neshvatljivo: Maje su naputale gradovejedan za drugim, odlazile, da bi - samo nekoliko stotina kilometara dalje - a da im to nije teko padalo, gradili nove gradove. To se dogaalo skoro itav vek pre nego to je Hernando Kortez porobio Tenotitlan. Nerarumljivi postupci, na cijem su objanjenju stotine pametnih Ijudi tupili svoje uenjake onjake. ta se moe pretpostaviti? Da li su se Indijanci pobunili protiv vladara i svetenika? Da li je dolo do revolucije? Za to nema ni najmanjeg svedoan-stva: "stare" gradevine ostale su posle egzodusa nedirnute. Kako nas ui istorija sveta, pobednici zanzimaju u graanskim ratovi-ma gradove i sela i naseljavaju ih. Da li je moda glad oterala stanovnike? Ovakva pretpostavka ta-koe nema osnova. Velicanstveni sistemi navodnjavanja obez-bedivali su Majama bogate etve kukuruza, a kukuruz je bio glavna hrana. Imali su na raspolaganju velike povrine plodnih njiva; mogli su do njih doi visokorazvijenim metodama sadnje u praumi, te obaranjem ume i njenim krenjem, kako sii to ve i inili. Da li je iznenadno iseljavanje prouzrokovala katastrofalna pro-mena klime? Toje toliko neverovatno, da se takva sumnja inoe odmah iskljuiti, jer Maje su bile nastanjene i na severu i najugu - samo 300 kilometara od prvobitnog mesta. Promena klime velikih razmera, koja bi staro prebivalite uinila nepodnoljivim, ugrozilabi egzistenciju i na novoj ne tako daleko formiranoj nastambi. Isto vai i za epidemije i - kako se u najno-vije vreme pria - galopirajui malariju, groznicu koju prenose komarci. Ti neprijatni komarci - dobro sam ih upoznao - pratili bi, doslovno u stopu, veliku povorku golih Indijanaca. U nevolji, jer ipak moraju ponuditi kakvo verovatno objanjenje, pojedini specijalisti najee lansiraju tezu po kojoj su Maje, naj-verovatnije, oterali neki uljezi. Loginim razmiljanjem zak-Ijuuje se da i ovaj argument ne moe biti pouzdan; zato bi se Maje dale oterati sa svojih poseda, iz svoga zaviaja? Onibi se ipakbranili, a napadaima suprotstavlja u istim orujem kao i 1000 godina kasnije pancima. Ljudi su se radovali procvafru svoje civilizacije. Zarje onda ne bi branili? Pobednici su okupirali ono to su porobili, potcinjavali su poraene, terali ih da plaaju danak ukoliko im u borbi nisu razorili gradove i sela. Skoro sveje nepoznato ili sporno. Jasnoje, ipak, da su neki cere-monijalni centri naputeni takorei preko noi. U Tikalu, na pri-mer. ostalaje nedovrena platforma u hramu. U Uaksaktunu stoji poluzavren zid. U Dos Pilaru ispalajejednom tukateru, pre no toje zavrio red s hijeroglifima, lopatica iz ruke. 0 evidentnim dogaajima ovako razmilja moj poznati zemljak Rafael irar, kojije d.ecenije proveo meu dananjim Majama: "Ovaj nagli prekid svih radova u vreme kada se civilizacija Maja nalazila u punom procvatu, pokazuje daje njen zalazak bio prisi-lan."(l). Mogueje, ali bi to onda znailo da su Maje napustile gradove i naselja pre nego to su osvajai u njih prodrliJer na ruevina-ma nisu otkriveni tragovi rata i razaranja. Zarbi ostavili za sobom netaknute gradove duhova! ak i da su bili zahvaeni praljudskim zanosom za lovom i unitavanjem, navodni osvajai pratili bi Maje i spreili ih da osmiju novu dravu. Ostaje pitanje nad pitanjima: Zato se okupatori nisu zadrali na cilju svoje iznenadne pobede, zato nisu uivali u zateenom komforu? U ranijoj literaturi o Majama govori se o "starom" i "novom" car-stvu Maja. Ovoje razlikovanje prevazieno, jer su istraivanja pokazala da nikada nije postojalo nekakvo "staro" carstvo koje je nestalo po komandi kakvog imaginarnog vladara.

Malopo malo izaloje navidelo: od 600. do 900. godine naeere ne-stajaoje grad za gradom. Unitenje "starog" carstva proteglo se na 300 godina, a uporedo s njom dolo je do novih gradnji. 0 tome nita nisu znali Kortez i njegove horde. Oni su porobili divne gra-dove kao to su ien-Ica, Majapan ili empoton, a to su bile, bez izuzetka, nove gi-aevine. Stara sedita Maja nestala su davno i preko njihje narasla dungla. Ono od civilizacije i bogatog znanja svojih predaka to su Maje sauvale kao kulturno naslee i donele u nove gradove, toje propalo u panskoj akciji irenja hrianstva.

Kako su uniteni la i davolje delo

Jedan od fanatinih unitavalaca kulturnih dobara Maja po-sthumno je ostavio jedini klju za razumevanje propalog sveta. To lii na morbidan vic. Frey Diego de Landa roen je 1524. kao sin plemenitih roditelja u Sifuentesu, u provinciji Toledo. To je bilo veliko doba irenja crkve, kada je uz dobar glas starih panskih porodica vladao i obiaj da sejedan sin ili kerka posvete crkvi. Sa 16 godina stupio je Diego u franjevaki manastir u San Juan de los Reyesu. Potpu-no predat Hristu, pripremao se za rad u misiji, u kojoj je teio da dobije Orden Jevanelja. Diegoje bio mlad ovek, dvadeset petogodinjak, kadaje dodeljen grupi kaluera koji su bili poslati sa zadatkom da preobrate u hrianstvo 300 000 Indijanaca na poluostrvu Jukatan, izmeu Meksikog zaliva i Karipskog mora. Inteligentan i ambiciozan, potpuno posveen hristu, nauio je Diego za nekoliko mesecijezik Maja, tako daje odmah po dolasku na Jukatan bio postavljen za posrednika izrneu propovednika i poslanstva. Nita ne udi to je mladi blistavu karijeru pravio tako brao. Uskoroje postao gvardijan, upravnik novog manastira u Izama-lu, za kojije osnivao ispostave. Svuda se pojavljivao bradati Spa-nac u gruboj, smeoj vunenoj mantyi. Nadgledaoje obrazovanje mladih Indijanaca koji su vrlo brzo poeli slediti svog opsednutog uitelja u unitavanju starih obiaja. Naravno, Diego de Landa bioje prisutan i onda kada su panci 1524. godine usred grada Maja T'ho, udaljenog od Izamala, osno-vali centar koji je postao polazite za osvajanje Jukatana. Fra-njevac se udio jakim graevinama grada T'ho, ali je u njima, svakako video samo kamene blokove korisne za gradnju hrian-skog hrama: od hramova Maja nastale su hi-ianske katedrale, od piramida panske upravne zgrade. lako su nebrojene gomile. Tog, pomena vrednog, 12. jula 1526. donetoje pred crkvu San Mi-gziel u Mani, poslednjoj metropoli Maja, 5000 sliica bogova, 13 ilvenika, 197 kultnih posuda i 27 naunih i religioznih dela, ilu-strovanih rukopisa Maja. Na biskupovu zapovest ova je gomila spaljena. Plameni jezici lizali su i prodirali nezamenjiva doku-mentajedne velike kulture. Ime grada Mani u prevodu znai "pro-hujalo". Potpuno mirno beleioje Diego de Landa: "Nali smo veliki broj knjiga sa crteima, ali poto su one sadravale samo lai i avolja dela, sve smo ih spalili, toje Ma-je veoma rastuilo i izazvalo njihovu veliku potitenost." (3) Ta tuga traje do danas, naroito kod istraivaa Maja. Paljevina u Maniju bilaje signal. Slepo imitirajui Landu spaljivali su misio-nari rukopise Maja gde god su ih nali. Pod etiketom "avolje delo", kojuje on uveo, uniteni su tragovi Maja to su vodili ka njihovim starim bogovima. Zahvaljujui upravo nemilosrdnotn biskupu de Landi unitenje klju za svet Maja. Uredni provincijalac i biskup de Landa - "soko" meu misionarima - degradiranje, zbog svojih preteranih akcija, na panskom dvoru u skromniji rang "golubova". Toje saznao preko svojih dounika. Upoznat sa dvorskim spletkama, pripremao se za realnost: traio je pnjatelje koji bi ga uveli u tajne sveta Maja. Takve informacije je naao meu lanovima indijanskih plemikih porodica - Ko-kom, iu i Ica. Da bi u sluaju potrebe mogao dokumentovati "opa-snost" Maja, beleioje na latinskomjeziku sve to su njegovi novi prijatelji govorili o bogovima i mitovima, o fantastinom sistemu brojeva, o kompletnoj azbuci i preciznom kalendaru. Godine 1566. zavrioje svoje odbrambeno pismo Relacion de las cosas de Yucatan - Izvetaj o stvarima u Jukatanu (4). Ovaj dopis postaoje naj-vaniji izvor istraivanja o Majama. Otkriven je samo zahva-Ijuj-ui sluaju.

Tri godine pre nego to e se navriti tri veka otkako je de Landa napisao svoje pismo, kada ga je 1863. Abe arl-Etjen Braser (1814-1874) - duhov.nik koji nije pripadao manastirskom redu otkrio u Kraljevskoj biblioteci u Madridu kao dopis de Lande. Neugledna knjiica stajala je ukljetena izmeu dela uvezanih koom sa zlatotiskom. Brasseur, dugogodinji misionar u Gvatemali i svetenik u ft-an-cuskom poslanstvu u Meksiko Sitiju, bioje fasciniran: iz sitnih, crnim mastilom ispisanih latinskih rukopisa izlazile su glife Maja i skice njihovih umetnikih objekata. Braserje naao Arijadnin konac, koji je trebalo da nas izvede iz lavirinita Maja.

Batina Maja
Biskup de Landa pisao je u svome pismu: "Najvanije to su poglavari vukli u svoje postojbifae, bile su njihove naune knjige." (4). Njegov zemljak Hose de Akosta kae u svom izvetaju: "U Jukatanuje bilo uvezenih i presavijenihknjiga, u kojima su kolovani Indijanci uvali svoja znanja o planetama, o prirodi i stara predanja." (5) Tri takva rukopisa Maja koji se nazivaju kodeksima, preivela su razorni bes biskupa Diega de Lande. Madridski kodeks naao je Aba Braser kod jednog profesora Di-plomatske kole u glavnom gradu panije.

Drezdenski kodeks

Pariski kodeks pronaen je u korpi za otpatke u Nacionalnoj bi-blioteci. Danas se on u iyoj uva kao verovatno najdragoceniji ru-kopis. Drezdenski kodeks, koji se uva u saksonskoj Zemaljskoj bibliote-ci gi'ada Drezdena, doneo je Johan Hristian Goce, bibliotekar Kraljevske biblioteke, 1793. sjednog putovanja po Italiji. GOce je dodao uz akta: "Naa Kralj evska biblioteka ima tu prednost nad mnogim dru-gtm, toposedujejednotakoretkoblago. Onojepronaenopre nekoliko godina kodjedne privatne osobe u Beu i dobijenoje veoma lako, kao nepoznata stvar. Bez sumnje potie iz zao-stavtine nekog panca kojije sam bio u Americi ilije tamo bio neko od njegovih predaka". (6) Kakojejeftinadragocenostkada se nepoznaje! TiiDrezdenski ko-deks danas bi SOTHEBY & Co. platili najavnoj drabi sedmoci-frenu dolarsku sumu. Sva tri kodeksa mogu se slagati u vidu harmonike ili Leporela. Pariski kodeks - fragment, jer mnogo stranica nedostaje ili se ne mogu proitati - kada se sloi, dugaakje 1,45 m. Madridski kodeks, sastav^en iz dva dela, najtajanstveniji i najin-teresantniji od pisama Maja, kada se rairi, dugaakje 3,56 m. (7) Sti-anice kodeksa nainjene su od tankih slojeva like sa kore divlje smokve; oslikane su tankim perima, finim kistovima ili ta-piima. Mikroskopska ispitivanja otkiila su i metode izrade; naj-pre je omekana kora drveta premazivana sokom "gumenog" drveta da bi postala elastina, zatim su vlakna poravnata skro-bom od biljnih gomolja i na kraju premazana fn-najsom od krenog mleka. Osueni kre liio je na veoma tanak tukovani premaz, na kome su brilijantski sveflucale slikarske boje umetnika. Izrada"knjiga" zavravalase slepljivanjemlistovafinomoblogom, iji se sastav nije mogao identifikovati. Zatim se Leporela mogla otvarati i ponovo sklapati. Starost kodeksa nije odreena. na, daje sam ovaj grad star 2000 godina. Kao i kod svih svetih predanja moe se poi od toga da se u titio Drezdenskog kodeksa'rsidi ojednom primerku, kojije staiaonte-skrajnom nizu kopija, dakle, da taj materijal stoji najnmge 2000 godina na rovau vrem.ena. Kodeksi ukupno pokazuju 6730 glavnih znakova i 7500 afiksa (pri-dodatih slogova) (8). Prema tome se moe pretpostaviti da bi 6730 glavnih znakova dalo dovoljno uporednih mogunosti za deifrovanje. Zabluda! Dodue, posumnjalo se da u Pariskom ko-deksu proroanstva imaju svoj sadraj, ali do sada nije razjanjeno kakva su to proroanstva. Madridski kodeks trebalo bi da sadri horoskope i uputstva svete-nicima za njihovo korienje - ukoliko se stvarno radi o horoskopi-ma: moda je za svetenike Maja itanje sudbine iz zvezda bilo ozbiljna razvojna nauka. Drezdenski kodeks, meutim, pokazuje upravo udesne asti'o-nomske tabele o pomraenjima u prolosti i budunosti, o puta-njama meseca i planeta. U tome se naunici slau. Zato? Zato to je biskup Diego de Landa u svom Izvetaju dao pravi klju za ma-tematiku i astronomiju Maja.

Sveti, zagonetni simboli

Veruje se da je odgonetnuto znaenje oko 800 hijeroglifa (svetih simbola) Maja to iznosi, kako specijalista dr Dord E. Stjuart kae, izmeu 5 i 30 procenata od onoga to postoji (9). Sigurnoje da celih 5 procenata od toga jesu brojevi. Ostali hijeroglifi jo uvek nisu deifrovani, iako se na njihovom deifrovanju bezuspeno an-gauje velika grupa vrednih istraivaa, pa ak i kompjuteri.

Primeri glifa Maja

Senzacionalne objave kao to su "ODGONETNUTO PISMO MAJA" (10) ili "DEIFROVANI HIJEROGLIFI MAJA" (11) zvue isuvie lepo da bi bile istinite: one su senzacionalne, ali ne odgovoraju stvar-nom stanju istraivakih rezultata. Jedan od velildh istraivaa pisma Maja, profesor Thomas Bar-thel, kae u vezi sa tekoama oko deifrovanja, da pismo Maja ima "oito meovit karakter" (12), jer isti znakovi mogu predstav-Ijati sasvim razliite stvari; istotako, postoje itavi blokovi hijero-glifa to se nalaze usred teksta s brojevima ili, pak, igre rei, "koje nude mnogobrojne varijante reenja, a iji smisao ide u sasvim razliitim smerovima" (13); zatim, postoje elementi' pisma ra-zliite veliine, "koji se ^tapaju u novejedinice razliite veliine." Ono to istraivanju takve vrste priinjava posebnu tekou, jeste nekadanje stvaralatvo s odreenom namernom: svete knjige, kao vrstatajnogkoda, namenjene su samo svetenim licima; taj-noviti znaci zabranjivali su obinom narodu pristup u mistini svet znakova. Ktome treba dodatijo i to daje od grada do grada, od plemenskog podruja do plemenskog podruja postojao dru-gaiji jezik i oblik simbola, dijalekta. Kojeondalukav? Iznenaujue je bogatstvo meni upuenih aoka koje treba da spreejednostavno poimanje pisma Maja. Normalnoje da blok hi-jeroglifa poinje takozvanom uvodnom glifom, inicijalima na isci-frana i ukraena velika poetna slova. Moralo bi se misliti naporno ak i ako bi se italo sleva na desno. Maje su to radile zamreno. One su reale znakove s leva na desno, ali i odozgo nadole. esto kolone glifa treba itati u parujednu kraj druge. Kao to inicijali signaliziraju: "Ovde treba poeti s itanjem," tako ine i uvodne glife, ali one su zbunjujui, podmuklo smetene u sadraju ove ponude, koja zapravo i nema nikakvog ukrasa. esto isto geometrijski iz-vedene one su odjednom mnogoznano apstraktne, prikazuju pti-cu ili kakvu drugu ivotinju, esto Ijudsku glavu, a onda mitolokog monstruma. Bez pronalska maine za vreme, koja bi nam omoguavala pristup u onu prolost kada su naunici Maja pronali pismo, nikada neemo doznati ta su oni mislili sa svojim skrivaljkama. "U oskudici se poznaje majstor", rekaoje Gete. Mi se moramo ogra-niiti na ono malo, to danas mislimo da znamo, a toje fantastino dosta.

Maje su poznavale zbivanja na nebu koja nisu mogle videti Jedanaest listova Drezdenskog kodeksa sadri astronomske po-ternice za Venerom. Iz brojeva i podataka koji su naslagani. jedni na dnige vidi se da su Maje raunale godinu Venere sa 583,92 da-na; oni su zaokruivali broj na 584 dana, ali su morali korigovati decimale iza zareza svakih nekoliko godina. Stari indijanski astronomi baratali su sa iznenaujuimjedinicama od 18 980 da-na, toje odgovaralo njihovom istonjskom ritmn od 52 godine po 365 dana. Zbir su delili sa 73 i dovodili u hiljade godina Venerinog ciklusa u kompoziciju brojeva, koja - slikovito pnkazana - daje pentagram (petokraku zvezdu). (15) Dva lista bave se putanjom Marsa, etiri Jupiterom, iji sateliti takoe nisu zaboravljeni. Osam listova posveeno je Mesecu, Merkuru, Jupiteru, Saturnu i Veneri; takoe tuje Polarna Zvezda, tu su slike zvezda Oriona, Blizanaca i Vlaia u preciznoj obra-di koja uzima u obzir ak i komete. (16) Astronomske tabele ne opisuju samo putanje naih planeta! U komplikovanim proraunima one predstavljaju referentne take planeta meusobno, pa ak i njihovzi poziciju u odnosu na Zemlju (17). Postoje periodi Merkurovih, Venerinih, Zemljinih i Marsovih go-dina sa 123 200 dana. Prave astronomske cifre od 400 miliona go-dina nisu plaile verzirane astronome. Astronomija Maja koja se manifestT-ije u Drezdenskom kodeksu. predstavlja posebnu zagonetku. Vie listova posveenoje izveta-ju o borbama izmeu planeta (18), a na sedam listova moe se pronai, na takozvanim tablicama pomraenja, svako pomrae-nje Sunca i Meseca koje se deavalo u prolosti i koje e se deavati u budunosti. Slavni nemaki profesor Herbei't Nol-Husum pi-saoje 1937. ujednom etnolokom asopisu: Tabela pomraenja postavljenaje tako genijalno da se tano u dan za stotine godina unapred, mogn odrediti sva mogua pomraenja u nekom podruju, pa ak i ona koja se ne mogu je smatrati."(19). Mnogi istraivai Maja sluaju i gledaju ovo s oseanjem neprijat-nosti. Kakoje narod, toje u igrama s loptom rtvovao Ijude, rao-gao savladati astronomiju koja je daleko prevazilazila domete njegovogvremena? Odakle su "divljaci" crpli tafantastina znanja? Koji imje duh otkrio da se nebeska tela kreu u meusobnoj kore-laciji koja se moe proraunati? Ako Mars stoji u taki X, gde se onda Venera nalazi u odnosu na Jupiter? Maje su to znale. Kako? Posmatranjem kojeje trajalo vekovima, zbog manijake potrebe da dou do perfektnog kalendara, zbog neke vrste udnje za mate-matikom, kau arheolozi. Sasvimje razumljivo to su Ijudi u kamenom dobu bili fascinirani ve svetlucavim takicama na nebu. Moe se videti da su svetenici Majaili astronomibeleili podatke o pojavi i nestanku markantnih zvezda na kamenu ili kori drveta. U praksi kojaje trajala vekovi-ma, mogle su, tako dugotrajnim predanjima nastati i astronomske tablice. "Svudje ovde k'o i tamo, drugaije neg' to znamo", peva Vilhelm Bu. Maje su ivele u prostoru koji ni u geografskom ni u meteoro-lokom smislu nije pruao idealne uslove za konstantna posmatra-nja vasione. Iz dungle koja isparava diu se magle, vise kao zvono nad praumom. Tropski, masivni, kini oblaci najmanje est me-seci godinje onemoguavaju da se pogleda u nebo. Dananji astro-nomi, kao i njihove kolege meu Majama, prieljkuju mogunost da redovno posmatraju povratak i ponovni zalazak odreenih ne-beskih tela, kao potvrdu daje sa svetom, i ujutro i uvee, sve u redu. Jasan vidik prvije uslov za to. Meutim, u ovu potvrdu en gros et en de.ta.il nisu kod astronoma Maja spadali samo Sunce i Mesec, nego - kako stoji u Drezdenskom kodeksu - i planete. Posmatrane sa Zemlje, planete se ne mogu tek tako uklopiti u pra-vilnost godinjeg zvezdanog kalendara: poto se Zemlja sama kree oko Sunca po eliptinoj putanji, a ni druge planete ne miru-ju, svako posmatranje povezanoje i sa pomeranjem vremena.

Sto se tie Venere, ona se tek svakih osam godina pojavljuje u istoj konstelaciji, dokje s Jupiterom to sluaj svakih dvanaest godina. U Drezdenskom kodeksu navedene su astronoroske referentne take koje se ponavljaju tek svakih 6000 (!) godina. Pomou kojih su avolskih trikova dole Maje do tanih pro-rauna to obuhvataju hiljade godina?

0 mukotrpnim putevima do astronomskih saznanja

ak i u slobodoumnoj klasinoj Grkoj, kojaj e bila bogata sjaj nim matematiarima i genijalnim filozofima, smatralo se religioznim prekrajem ako se utvrdi da se Zemlja okree oko Sunca. Anaksa-gora (oko 500-428) bioje optuen za bezbonitvo i proteran iz do-movine kadaje izjavio daje Snnce uareni kamen (20). Ptolomej iz Aleksandrije (oko 100-160), kome su stajali na raspolaganju po-daci iz iskustva egipatskih i vavilonskih posmatraa neba, postavioje Zemlju u centar svoga sistema sveta. Tome se suprostavio tek Nikola Kopernik (1473). Onje, naime, tvrdio daje Sunce sre-dite krunih putanja planeta. Kapitalno delo De revolutionibus orbium coelestium (0 krunim kretanjima nebeskih tela) izalo je 1543. upravo u godini kadaje umro. Kopernikje svoje delo po-svetio papi Pavlu III, to nije bilo prepreka da ono stigne na spisak zabranjenih dela. Na osnovu Kopernikovog dela rizikovaoje Dor-dano Bruno (1548) da objavijedinstvenu sliku sveta. Posle sedmogodinjeg zatoenitva, poslale su sudije inkvizicije filozofa i astronoma Bruna 1600 g. na lomau. Tiho Brahe (1546-1601), komeje danski kralj Fridrih III na ostrvu Ven uredio mesto zaposmatranje zvezda, bioje pre pronalaskateleskopa najznaaj-niji astronom kojije posmatrao zvezde. Sa svojim saradnicima uveoje posmatranje golim okom, pre sve-ga Marsa, toje za Johana Keplera, jednog od njegovih saradnika, bilo osnova za sticanje znanja o putanjama planeta. .

Kod Maja je sve bilo drugaije

Izgleda da su Maje imale tana astronomska znanja od samog poot.ka - kao da su tablice s podacima i proraunima putanja naih plancta prosto pale odtampane s neba! Moe li se uopte shvatiti da su Maje poznavale vreme za koje se Zeinlja okrene oko Sunca sa etiri decimale - 365,2421 dana! Toje tanije od naeg gregorijanskog kalendara, koji rauna sa 365,2424 dana. Kompjuteri s'u sada izracunali da vi-eme obilaska traje 365,2422 dana. Maje su operisale gigantskim ciklusima od 374 440 godina sa neshvatljivom preciznou. Podatke o putanji Venere poznavali su toliko tano da se oni ujednom stoleu mogu razlikovati za svega pola sata, a u 6000 godina zajedanjedini dan. 0 ovome britanski profesor u Rowan-Robinson veli: "Takva slaganja u zapadnoj astronomiji postignuta su tek u moderno doba".(21) Isto tako ameriki arheolog Silvanus Grisvold Morli (1883-1948), koji je mnogo godina istraivao u Jukatanu, ofkrio grad Maja Uaksaktun i zapoeo iskopavanje u ien-Ici, primeuje: "Stari narod Maja mogaoje svaki datum svogkalendara odre-diti s takvom preciznou da se mogao ponoviti tek posle 374 440 godina - duhovni podvig za svaki hronoloki sistem starijeg ili novijeg porekla." (22) Mora daje postojalo netojo neotrkiveno u doba prapoetka Ma-ja. Samo na osnovu prorauna ne moe se doznati da se putanja Venere svakih 6000 godina mora korigovati za jedan dan. Pro-rauni se nisu arobnim tapom vadili iz rukava, oni su rezultat prethodnih posmatranja. Koliko bi generacija bilo potrebno da se dobiju apsolutno tani podaci koji bi, s potpunom

sigurnou, do-veli do saznanja da se putanja Venere mora korigovati svakih 100 godina za pola sata? Mojim astronomima bilo bi dovoljno nekoliko godina. Takva izja-va moe se okaiti maki o rep. Maj e nisu imale - glupoje rei, ali se mora opet ponoviti - nikakve merne instrumente, nikakve radio-teleskope, oni su bili narod iz kamenog doba, koji ak nije imao pojma o metalu. "Zabluda!" odjekuje iz "kule od slonove kosti". Astronomi Maja imali su beskrajno mnogo vremena, mogli su se-deti na vrhovima strmih stepenastih piramida, verovatno u udobnoj stolici, i buljiti u nebo. Odande bi bilo vrlo lako baviti se najpreciznijim proracunavanjem uglova putanja planeta. Tako razmiljaju gospodakoja, da bi pomnoila 11 sa 17, koriste depni raunar. Pa metalje takoe postojao, konano, tu su pronaene zlatnefigure. Stanite, potovani prijatelji iz drugog tabora. Visoke stepenaste piramide izgraene su nakon to su napravljeni prorauni kalen-darajer su piramide Maja usmeravane upravo prema kalendar-skim podacima. A zlato je otrkiveno tek u kas.nijoj eposi! Grandiozne piramide, hramovi i gradovi gradeni su, bez iznzetka, rukama "primitivnog" naroda iz kamenog dobaKoliko je generacija svetenika i astronoma trebalo da sedi na vrhovima piramida da bi se dolo do podataka o putanji Veneie? Don Erik Sidni Tompson (1898), u svetu poznat spenjattsta za Maje, koji je svoj ivot posvetio istraivanju kalendara i njihove hronologije i kojije sproveo arheoloke radove u podrui gde su ivele Maje, zastupa stanovite da se podaci o putanjama baziraju na posmatranjima koja su trajala vekovima: "Ima samo pet sinodnih konjukcija Venere za osam godioa-tako da su astronomi-svetenici za trideset godina Ijudskog ivota - Maje nisu dugovean narod - pod povoljnim uslovima mogli videti oko dvadeset izlazaka. U stvari, zbog loeg vreme-na, taj broj se moe reducirati na deset. Osim toga, beleile su Maje najranije izlaske cetiri dana posle sinodnih konjukcija, a to zahteva veoma otar vid, kako bi se primetila planeta kojaje jo blizu sunca. Ako posmatra nije otkrio planetu etvrtog da-na, njegovo opaanje mogloje da odstupa zajedan dan. Biloje potrebno, takoe, da se izauna odstupanje planeta od proseka najranijih dnevnih izlazaka, koji iznose 584 dana, i da se to uz-me u obzir. Pod ovim nepovoljnim uslovima bioje potreban rad mnogih ge-neracija posmatraa da bi se postigla preciznost Maja, 1j. odstupanje od samojednogjedinog dana u 6000 godina!" (23) Profesor Robert Henseling okirao je svoje kolege 1949. godine lankom o starosti astronomije Maja (24). Henselingje konstato-vao: 1. Astronomsko-hronoloko znanje Maja moglo se stei u relativno kratkom vremenskom periodu samo "ako su na osnovujasnog uvida u probleme periodike Sunca, Meseca, planeta i statinih zvezda na nebu, kroz jedan dugi vremenski period bile prime-njivane metode za merenje malih uglova i malih vremenskih razmaka". 2. Mora se smatrati nemoguim da su Maje poznavale instrumen-te i metode kojima su mogle sprovoditi mereiya uglova s potrebnom tanosu. 3. "Naprotiv, ne treba sumnjati u to da su astronomima Maja bile pouzdano, po vrsti i danu, poznate konstelacije sazvea koja krue hiljadama godina." 4. "Bilo bi neshvatljivo da u onoj praprolosti, tj. hiljadama godina pre poetka hrianskog raunanja vremena, niko i nigde nije i2vodio odgovarajua posmatranja i da ih nije pouzdano preno-sio svojim naslednicima". 5. "Takav uinak i takva elja za predanjem obavezno, meutim, pretpostavljaju daje ve u ono prastaro doba postojao razvoj te nauke, kojajejo tada imala neku svoju istoriju". Henseling rezimira da se astronomija Maja moejasno izrauna-ti unazad sve do "prvobitnog nultog datuma", koji see do 9. veka pre n. e. - tano do poetka juna 8498. godine pre n. e.

Od Henselingove postavke proloje preko 30 godina, a istraivai Maja su raunali i dalje. Danas su sloni u shvatanju da mistini nulti datum treba postaviti tano na 11. avgust 3114. godine pre n. e. ta se dogodilo toga dana? Zato se dogodilo to to se dogodilo, upravo 11. avgusta 3114. godine pre n. e.? Da bi se osvetiila maglovita prolost kojaje trajala preko pet hi-Ijada godina, potrebnoje da se prihvatimo kalendara Maja i da ga pomno posmatramo.

IV.
DA LI SE TO DESILO 11. AVGUSTA 3114. GODINE PRE N. E.?
Istina nikad ne trijumfuje, umiru samo njeni protivnid.
Maks Plank (1858-1947)

Arijadnin konac kroz lavirint neprijatne nauke Maja imaoje i do sada mnogo vorova zbog stranih naziva mesta, gradova, imena bogova i starih hroniara. Da bi se prodrlo do najudnijeg, najnerazumljivijeg, biepotrebno operisatibrojevimakoji izaziva-ju vrtoglavicu. Pre nekoliko godina, kad sam se poeo baviti ovom materijom, bio sam na mukama na koje sada moram staviti svoje itaoce. Zbog toga molim da se ita polako, no obeavam da e vas Arijadnin konac dovesti do jasnih spoznaja. Poinje sasvim prostoJerje sistem brojeva Maja bio sasvimjedno-stavan: zajedinicu stavljali su taku, za dvojku dve take, i tako da-Ije. Za peticu stavljali su crticu, za esticu crticu i iznad njejednu taku, za brojeve od sedmice do devetke stavljali su iznad crtice dve, tri, etiri take, sve do desetke, za koju su stavljali dve crtice. Sve do broja petnaest, kojije obeleavan trima crticama, stavljali su take iznad dveju crtlca. 1 tako do devetnaest. Nulaje prikaziva-na kao stilizovani pu. Nije daleko odMorzeove azbuke (dakle brzo pisano), to izgleda ovako: Da i dalje ide ovakojednostavno, ne bih vas morao unapred upo-zoravati. Lakoje razumljivo da bismo mi to arko eleli, ali Maje nam nisu ostavile nita od svojih znanja, pa tako ni viu matema-tiku. Poredjednostavnih redova brojeva slinih Morzeovim zna-cima pisali su stotine glifa s brojevima i glavama bogova, koje su svaka za sebe predstavljale neku brojanu vrednost. Ovaj zamreni deo aritmetike Maja shvataju samo specijalisti (moda !) posle dugogodinjeg studiranja: taj deo - nekaje hvala Kukul-kanu! - kod ovog posmatranja moemo zaboraviti. Mi raunamo decimalnim sistemom, koji smo izveli prema naih desetprstiju. Maje su operisale sa dvodecimalnim sistemom, odn. vigesimalnim sistemom (lat: vigesimus dvadeseti). Prvi stupa-nj tekoa ve se nazire. Ako iza "1" stavimo "0" dobijemo 10, ako stavimo dve nule, dobijemo 100, i tako redom potenciramo dese-ticu. Nula izajedinice kod Maja ne daje "10". Majamajejedna "1" plus jedna "0" znaila tano ono to stoji: "l" i "O", tj. jedan i nita. Nai broje itaju se zdesna nalevo, svako sledee mesto brojke izraava u tom nizu veu potenciju broja. 4327 znai - sedam je-dinica, dve desetice, tri stotine, etiri hiljade. Dolazimo do sle-deeg problema. Maje su pisale brojeve u vertikalnim kolonama odozdo prema gore, pri emu je u svakom viem redu vrednost postajala vea za potenciranu dvadeseticu. To bi izgledalo ovako: 64000000 - 3200000 160000 8000 400 20 1 Otilo se predaleko? Ni u kom sluaju, jer su potvreni brojevi do 1 280 000 000. Broj "19" pisao se ovako:as, ali kako se pisalo "20"? U donjoj koloni ispisivale su Majejednu nulu, i onaje znaila "nita.jedimca", u

sledeoj, vioj koloni stajalajejedinica za 'jedna dvadesetica'. Broj "40" pisao bi se s nulom u najniem redu i s dve take iznad nje, to bi znailo "dva puta dvadeset". Objasnimo to na primezima:

816

(=2x400) (= 0 dvadesetica) (= 16jedinica)

18980 | | (=2x8000) (= 7 x 400) (=

9x20) (= Ojedinica)

Ovaj nain pisanja jednostavniji je od svega to je izmislio Stari svet. Ni Rimljani ni Grci nisu poznavali vrednost "O". Rimljani su pisali brojke slovima, paje 1848. izgledalo MDCCCXLVIII. Takvi redovi slova nisu se mogli niti potpisivati niti sabirati, niti je s njima bilo mogue deljenje i mnoenje. Za ove raunske operacije nedostajalaje-po svom pronalasku genijalna- nula, koja ima svo-je nezamenjivo znaenje u decimalnom i u vigesimalnom sistemu. Evropljani su preuzeli nulu tek oko 700. godine n. e. od Arapa, koji taj pojam duguju Indijcima, a ovi su vetinu raunanjauili od "bo-gova".

Zupanici vremena
Koliko je jednostavan i razumljiv sistem brojeva, toliko je za razumevanje komplikovan kalendar Maja. Njemu su se stari In-dijanci pasionirano posveivali, jer su "bili "opsednuti idejom o merljivosti vremena" (1). Kalendar je regulisao ivot Maja sve do najskrovitijih kutaka njihove egzistencije. Onje odreivao religiozne sveanosti, davao je koordinate njihovim monstruoznim graevinama, fiksirao je aspekte njihove budunosti. Kalendarje ureivao tok svih stvari koje su se ponavljale i obezbedivao vezu sa kosmosom. Najmanjajedinica u kalendaru bioje mesec sa 13 dana. Mi emo pokuati da ovoj tajni pristupimo vizuelno. Zamislimo, dakle, je-dan mesec Maja kao mali zupcanik sa 13 zubaca, u kome su ugra-virane cifre od 1 do 13:

Godinaje imala 20 takvih meseci sa 13 dana, a svakije mesec no-sio ime jednog od bogova: 1 Imix 2 Ik 3Akbal 4Kan 5 Chicchan 6 Cimi 7 Manik 8 Lamat 9 Muluc 10 Oc 11 Chuen 12 Eb 13 Ben 14 Ix 15 Men 16Cib 17 Caban 18 Eznab 19 Cauac 20 Ahau Za 20 meseci postoji veliki zupanik sa 20 zubaca, na kojima se na-laze imena sa ove liste:

Ako se sada manji zupanik stavi u onaj vei i okree po njegovim zupcima, dobija se (13x20) godina od 260 dana. "Vie u tome to se nijedan od imenovanih dana u godini ne moe ponoviti. Kako to?

Mali toak startuje na poziciji "l", veliki kod imena Imix - to bi za Maje trebalo da znai: danasje l/Imix. Sledei dan je 2/Ik, a za-tim dolazi 3/Akbal i tako dalje. Kada se pozicija "13", na malom zupaniku, poklopi s imenom "Ben" sledi 12 novih krugova koji opet poinju sa l/Imix. Veliki zupanik, sa svojih 20 imena, pravi 19 krugova; posle 13/Ben sle-de l/Ix, 2/Men, 3/Cib... Ukupno se dobija 13 obrtaja ciklusa od 260 dana, koje su Maje na-zivale Tzolkin. Tzolkinjebilasvetagodina, godinabogova, ukojoj su se odravali svi sveti rituali. Do sada se nije moglo objasniti ka-ko su Maje dole do ritma od 260 dana. Potoji Tzolkin pruao samo religiozne podatke i nije navodio ni-kakve instrukcije za godinja doba, pa prema tome ni za po-Ijoprivredu, Maje su za to koristile drugi kalendar, koji se zvao Haab. Kada se ovih 18 980 dana podeli s 365, dobijaju se 52 godine - ci-klus kalendara Maja! Godina bogova Tzolkina imalaje 260 dana. Ako se 18 980 podeli sa 260, dobija se 73. Tako imamo dva ciklusa kalendara Maja, je-dan od 52 nedelje zemaljske godine sa 365 dana, a drugi od 73 nedelje godine bogova sa 260 dana. Za ovaj period od 18 980 dana istraivai Majakoriste pojam kalendarski krug; toje samojedan potez koji odreuje ivot Maja.

Dan. kada su bogovi sili

U sutini, kalendar Maja mnogoje komplikovaniji od onoga to se vidi kada ga pokuamo pojednostavljeno objasniti. Naime, Maje su, s neshvatljivom preciznou, utvrdile da kruna putanja Zem-^je oko Sunca traje 365,242129 dana; one su znale dajedna godina traje due od 365 dana, daje njihov kalendar zbog toga bio svakih nekoliko godina netaan i da gaje trebalo doterivati. Ova odstupanja koriguju se u naem gregorijanskom kalendaru svake etiri godine prestupnom godinom, koja februaru dodaje 29. dan i koja onima to su roeni na ovaj nezgodan dan, doputa da proslavljaju roendan tek svake etiri godine. Maje nisu tako jednostavno regulisale svoj kalendar! Sledei zamrene matema-tike proraune, dodavale su svake 52. godine 13 dana, da bi zatim opet svakih 3172 godine oduzimale 25 dana. Toje imalo smisla, jerje njihov kalendar bio najtaniji kalendar na svetu: on je od-stupao od tane astronomski proraunate duine jedne godine, odn. od putanje Zemlje oko sunca, sasvim minimalno. Radi uporeenja: Julijanski kalendar (vaioje do 1582. n. e.) 365,250000 dana Gregorijanski kalendar (vai od 1582.) 365,242500 dana Kalendar Maja 365,242129 dana Apsolutno astronomsko izraunavanje 365,242198 dana Neki kalendar ima smisla samo onda ako poinje kakvim odreenim referentnim datumom. Nulti datum naegkalendara, kalendara zapadnog sveta, jeste godina roenja Isusa Hrista- Mu-slimani raunaju vreme od prelaska Muhameda iz Meke u Medina (622). Stari Persijanci raunali su "od poceika sveta". ta je, meutim, bio nulti datum od kojegaje poeo kalendar Mma? Ovaj veliki znak pitanja kvario je sne mnogim generargaim istraivaa. Sloili su se, ipak, u tome da brojanje pomJe od sad-bonosne uvodne glife 4 Ahau 8 Cumbu, koja se - znamo - pooar^a svake 52 godineJer ona stoji na poetku svih kalendarskih rauna-nja. Meutim, kako treba datirati ovaj 4 Ahau 8 Cumba? Do 1972. godine biloje nita manje nego 16 raznih pretpostavki o tom nultom datumu. Raunalo se, muili su se ak i kompj uteri, da se utvrdikoji bi se datum kalendara Maja moga slagati s kojim da-tumom naegkalendara. Naunici sejo uvekvrte u krug, avrti im se, tako rei, i nulti datum po glavama. Profesor Robert Hensling (2) postavioje nultu taku na poetak juna 8498. pre n. e.; njegov kolega Arnost Ditrih (3) pojavio se, uz pomo algebarskih jednaina, s vie mogunosti koje se sve, meutim, vrte oko 3000. pre n. e. Svetski poznat specijalista za na-rod Maja, profesor Herbert J. Spinden, prepirao se sa s'vojim nita manje poznatim kolegom Donom E. S. Tompsonom: Spindenje postavio nulti datum tano na 14. oktobar 3373. pre n. e., dok je Tompson taj datum fiksirao 260 godina kasnije, na 11. avgust 3114. pre n. e. Da istraivanja Maja nisu pola od Tompsonovog datuma, najavioje svojim miljenjem Amerikanac A. L. Volmere (4) kojije kazao kakojejasno daje nulti datum bio 16. septembra 3606. pre n. e. Poto pretpostavke idu od 8000. do 3000. godine pre n. e., dakle, proteu se na period od 5000 godina, svaalice su se sloile barem u jednome, da taj nulti datum ni Majama nije bio preterano dalek. Dakle, zato Maje nisu naslednicima nepoznate prolosti pokazale fiksni poetak svoga kalendara? Mora da se njihovim ranim precima desilo neto neobino vano u tom nul-tom asu. Do sada se na svetu nije pojavio nijedan kalendar za koji bi njegovi a.utori odredili neki poseban dan kao poetak. Upravo to, meGtim, naunici koji sve znaju pretpostavljaju za kalendar Ma-ja. Izmeu pretpostavki prouavalaca Maja i poetka kalendara

Igra s rnilionima i milijardama

Prisetimo se reduktora sa tri zupanika, iz koga se dobija kalen-darski krug od 18 980 dana ili 52 zemaljske godine. Dodajmo sa-da, da bismo priveli kraju priu o kalendaru, jo i etvrti zupanik, iji poetni datum stoji na 4Ahau 8 Cumhu. Strunjaci nazivajutaj etvrtizupanikLong-cowi?,dugobrojanje,itojesa-svim dobar nazivJer se obrtajima etiri zupanika dobijaju ciklusi od miliona i milijardi godina. A sada svedimo ciklus Maja:

Hram sa 1000 stubova u Cien-Ici

Groteskni vremenski periodi? Sigurno, ali Maje su operisale jo veimbrojevima:jedan Kinchiltun odgovaroje 3 200 000 Tun, aje-dan Alautun ak 64 000 000 Tun, a to je bilo, reju i slovom, 23 040 000 000 dana ili 64109 589 godina - nezamislivi brojevi, ali brojevi sa kojima su Maje tvarno raunale. Neki natpisi idu do 400 000 000 godina unazad. Ameriki arheolog Silvamis Grisvold Morley (1883-1948), istraiva u Jukatanu i pronalaza grada Uaksaktuna u Meksiku, udi se i sledeem umeu Maja (5): "Stare Maje umele su svaki datum svoga kalendara odrediti s takvom preciznou da se on mogao ponoviti tek posle 374 440 godina - dakle, duhovni podvig za svaki hronoloki sistem starijeg ili novijeg porekla".

Na ivid hrama sa 1000 stubova pronadeni su ovi zupanici; to treba da buu delovi kalendara maja. Meutim, kako se mogao iz gigantskih ciklusa kalendara izvui ne-ki sasvim odredem dan? "Zupanici vremena" omoguavali su to, jer svaki dan u toku 374 400 godina nosioje drugu oznaku, i to za 136 656 000 dana! Moj zemljak, istraivac Maja Rafael Girard, odlikovan visokim priznanjima, koji je svoj ivot posvetio istraivanju Maja i kojije iveo meu Indijancima, konstatuje: "Na podruju matematike, hronologije i astronomije nad-maile su Maje ne samo sve amerike narode nego i itavu civi-lizaciju Staroga sveta". (6). Ono to se saznalo na osnovu istraivanja, poklapa se s izjavama mudrog sudije, Hopi-Indijanca iz Arizone, Belog Medveda: vreme je Majama znailo cenu venosti. One su mogle da odrede trenut-ke prolih dogaaja, zapretanih duboko u mranim bunarima pradoba, sa takvom tanou kao to su se obrtali zupanici vre-mena s podacima merljivim kasnije u budunosti. Takvi dogaaji -koji su bili negde u budunosti- predstavljali su za Maje vraa-nja boga Kukulkana, za Asteke povratak boga Kecalkoatla. Vre-menski period o poetka prolosti, u kojojjo nisu ivele Maje, do epohe u kojoj je nauno potvrena njihova egzistencija see, pre-ma tanom kalenaru, kroz milione godina. Nema odgovora na pitanje zato su Maje raunale, mislile i planirale u takvim vre-menskim dimenzijama. Za njihov svakodnevni ivot, na primer za poljoprivredu, nije valjao beskonani kalendar. Vreme bez poetka i kraja moglo je imati znaaja samo ako su ciklusi pred-viali dogaaje koji su se kroz hiljade ili stotine hiljada godina ponavljali i zato su se morali na njih podseati uz pomo kalenda-ra. Prema mom miljenju, veoma udni, veoma iznenaujui ka-lendarski ciklusi imaju iole ubedljiv smisao samo sa tog aspekta.

Intermeco
Umojoj poti nalaziloseijednopismosadatumom 15. mart 1981. Ispunjeno brojevima, dobro se uklapalo u moj svet pun brojeva Maja (7). Poiljalacje bio dr S. Kisling iz Ahena. "Moglo bi biti in-teresantno," napisaoje rnoj sekretar na margini. Meni nepoznat gospodin saoptavao mije daje iveo nekoliko godina meu Indi-jancima u Peruu i "da se potanko, nauno pozabavio takozvanim kalendarom Maja". Zatim su sledeli podaci iz Tzolkina i Haaba, kao toje ve reeno. Do tog hladnog martovskog dana nisam imao temeljitih znanja o kalendaru Maja. Zavrna reenica pisma pobudilaje moju paGenijalno razmiljanje Dr S. Kislinga

Tzolkin i Haab daju zajedno vremenski raspon kalendarskog kruga od 18 980 dana ili 52 godine.zupanik manji je za samo 160 dana od Haa-zupanika, koji ima 365 zubaca. Haabzupanik se, prema tome, okrene za 52 godine samo 52 puta, dok TzoZAm-zupanik sa 73 obrtaja mora pouriti, da bi ostao u tur-nusu. Za 52 godine, meutim, svaki toak ispuni zadati plan:

52x365= 18'980 dana

73x260= 18'980 dana

Tzolkin'^e bio ritualni kalendar, kalendar bogova, bez neke prak-tine vrednosti: 73 boje godine odgovarale su pedeset dvema go-dinama na Zemlji. U periodu od 52 godine, prema razjanjenim glifama, odreeni bogovi zbunjujuih imena pojavljivali su se de-set puta na nebeskom svodu, a svake 53 godine postojaoje strah od povratka ovih "stranih kreatura" (9). Ako su se bogovi mogli videti na nebeskom svodu deset puta za 52 godine (=18 980 da-na), onda su se, logino, mogli videti pojedanput svakih 5,2 godi-ne(=1898dana). Dr Kisling se pitao: ta se, prema tome, svakih 5,2 godine (ili 1898 dana) pojavljivalo pojedanput na nebu? Kometa? Boanska pla-neta Venera? Radoznali istra/ivai ispitali su podatke o putanjama planete nacg Sunevos sistema i doli do zbunjujue konstatacije:

OBILASCI PLANETA OKO SUNCA

u Merkur Venera Zemlja zemaljskim danima 88 225 365 687 u zemaljsklm godinama 0,24 0,62 1,00 1,88 5,20

Mars Planeta X 1898

Jupiter

4329 11,86

Ako se tako posmatra, kombinovanjem boanskog kalendara, Tzolkina, i zemaljskogkalendara, Haaba, dobija se datumkoji nije sluajan; naime, onda svi datumi odreuju tanu putanju planete X. Osim toga: na desetoj potenciji sa 18 980 dana (= 52 godice ovakva kombinacija fiksiralaje idealnu poziciju planete X u odno-su na Zemlju. Toga utvrenog dana plaila su se zemaljska deca povratka bogova. Stoga se, pre isteka kalendarskog ciklusa, meu Majama irio veliki strah. Stoga se svake 52 godine nebo posma-tralo krajnje paljivo i s mnogo straha; zbogtoga se oekivao povra-tak bogova Kukulkana i Kecalkoatla. Podudaranje datuma iz boanskog kalendara Tzolkin i zemaljskog kalendara Haab na 18 980-ti dan, najavljivaloje opasnost.

Vanzemaljci i Zemaljci spremali su svadbeni pir. Meni treba pripisati greh to sam govorio o "desetoj po-tenciji", jer Maje nisu poznavale ovaj pojam, poto su imale sistem dvadesetice. Maje, naravno, nisu pisale broj 18 980 na taj nain, one su zidale svoju vertikalu brojeva: 1 ovaj celi broj daoje isti rezultat; i onje pokazao da se bogovi pojavlju na nebu deset puta. Veliko hvala gospodinu doktoru Kislingu!

Maje i njihove ozbiljne igre brojkama

Ve decenijamalebdi meu arheoloznnapitanje tabi zapravo mo-gao naiti magini broj 260 u Tzolkinu. Kako su "divlji" Indijanci doli do svog boanskog kalendara od ba 260 dana? ta govori ovaj broj? "Verovatno treba da simbolizuje vezu neba i oveka", kae profesor Vilemi u svome delu "Svet i sredina Maja." Upravo to, i jo mnogo vie, kazuje ovaj broj: 260 dana Tzolkina podeljenoje na 20 meseci po 13 dana. Dvadesetje osnovni broj Maja. Dvadeset se na njihovomjeziku kae uinic, to istovremeno znai i "ovek". Boanski uitelji, kojima Indijanci i dan-danas zahvaljuju za svo-je ogromno matematiko znanje, mogli su poduavati na genijal-no pojednostavljen nain: sistem sa dvadeseticom (uinic) treba da bude osnova po kojoj rauna ovek (uinic), jer moe vebati s de-set prstiju ruku i deset prstiju nogu svoga tela. Planete Mars i Venera uklapaju se odlino u boanski kalendar od 260 dana: sinodni period Marsa traje 780 dana ili tri kalen-darska ciklusa po 260 dana! Sinodna obilazna putanja Venere troi 584 dana. Maje su se pitale kolikoje obilazaka morala izvesti Venera dabi se opet pojavila kaojutarnja zvezda. Najmanji faktor jeste 4. Najpoznatiji svetski istraiva Maja, ser John Eric Thom-pson (6), napravioje sledeu raunicu: "584 podeljeno sa 4jeste 146, a 146 puta 260jeste 37 960. Bo-govi Venere i ciklus od 260 dana stiu, dakle, u istu taku na svom putu kroz vreme nakon 37 960 dana, to ini 65 obilazaka Venere i 146 rundi od 260 dana". Broj 37 960 znaioje Majama sveti broj u zupanicima vremena. Posle 37 960 dana dolazili su bogovi, naime, na svom dugom putovanju do velikog "mesta za odmor". Kada se 37 960 podeli sa 1898 (broj danaobilazneputanjeplaneteX) dobijese osnovnibroj 20. Zato su Maje sebi komplikovale ivot operiud dvama para-lelnim kalendarima? Kalendar od 365 dana, koji se odnosi na njihovo ivljenje na zemlji (Haab), ipakje bio dovoljan. Ako su iz starih izvora ili na osnovu vekovnih posmatranja neba znali da su svake 52 godine bogovi najblii zemlji, onda im stvarno nije bio potreban odvojeni boanski kalendar (Tzolkin) sa 260 da-na.m? Ja mogu samo pokuati da objasnimjednu teoriju koja predoava ta bi brojevi imali znaiti. Pretpostavimo da kakav zemaljski vasionski brod stigne na neku daleku planetu, koja ima sasvim drugaiju putanju kruenja oko Sunca nego naa Plava planeta. Godina na dljnq planeti bila bi kraa od godine na naoj planeti; isto tako, zanuljena planeta X okretala bi se sporij e oko svoj e ose nego zemlja, dakle, duina dana ne bi bila istovetna s onom na zemlji. Nai vasionci imali bi na ramenima najinodenuje instnirognteza merenjevremena, u svoje mikrokompjutere mogli bi odmah unen putanju nepoznate planete. Od togtrenutka hronometri bi menio-risali dva nezavisna merenja vremena; ono zemaljsko vreme i nwo vreme ciljne planete. Novo vreme davalo bi samo ovakve podafke: kada e svanuti? koliko traje ledena no? Ako bi se due boravio otkrili bi se i drugi podaci: kada e doi prolee, kada treba sejati i tamo na dalekoj planeti ostaju nai vasionci ono to su bili deca Zemlje. Metabolizam njihovih tela tee i dalje u ritmu zemaljskih procesa; oni slave svoje roendane po zemaljskom vremenu; ako neki astronaut pod novim zakonitostima eli da sazna koliko ima godina, pitae kompjuter za svoje zemaljske godine. A akojeposa-da gore kada treba

slaviti Boi, ona e po zemaljskom kalendaru 25. decembi-a pevati svoje boine pesme i slaviti Staru godinu 1. januara, bez obzira na to ta kae kalendar planete X. Naa posada iyi u fatalnoj dilemi, mora iveti i raditi po dva kalen-dara. Ludo. Po starom zemaljskom kalendaru ne moe nita za-poeti na nepoznatoj planeti; on je sasvim neupotrebljiv. Dakle, mora iveti po nepoznatom kalendaru planete. Zamiljena planeta treba da se okrene oko suncajednom za 1898 dana. ta je to jedan dan? Toje rotacija planete odpodneva do pod-neva. Pretpostavimo da je jedan dan na planeti X isto to i 7,3 zemaljskih dana. Zato ba 7,3 zato ne 5,6 ili 11,8 zemaljskih da-na? Zato to "73" predstavlja sveti broj Maja! Podsetimo se: 73 boanske godine ine ciklus kalendara, a deseti deo od toga 7,3 -dovedenje u vezu sa svakodnevnim ivotom bogova. Rotacija pla-nete X u trajanju od 7,3 zemaljska dana znaila bi da se boanska planeta okree oko svoje ose mnogo sporije nego Zemlja. ista uto-pija? Ne, toje stvarnost: Merkur ima rotaciju od celih 88 dana, Ve-nera 243 dana, Mars 24 sata i 37 minuta. Rotacije Jupitera i drugih planeta naeg Sunevog sistema nisujo poznate. Jedan dan na planeti X, prema tome, treba da traje 7,3 zemaljska dana. Za 1898 zemaljskih dana ona e se okrenuti oko Suncaje-danput. Koliko onda dana ima godina na planeti X?

1898:7,3= 260 dana

Tzolkin se uvek slae. "Pseudonim boga modaje sluajan, ako on ne eli da se potpie", rekaoje Anatol Frans (1884-1924). U kombinaciji Tzolkina iHaaba sluajnosti nema mesta. Bogovi su ostavili podatke o svojoj planeti kod prapredaka Maja, dodue, u matematikim iframa shvatljivim samo oveanstvu u dalfikoj budunosti.Osnovnajednainabilajeprosta: 73boanskegodine podudarale su se sa 52 zema^jske godine. Vanzemaljski uitelji ostavili su, osim toga, precima Maja tane proraune putanja planeta naeg Sunevog sistema i predali im spisak sa svim pomraenjima Sunca i Meseca koja e se u budunosti dogoditi; sve to se nalazi u Drezdenskom kodeksu. Da li su tuinci svojim poklonima velikog znanja eleli da uvi-ste mo svetenika-gospodara, koje su oni postavili? Moda ne svetenika-gospodara Maja nego njihovih nepoznatih predaka. Da li su hteli da odagnaju sti-ah prostog puka od neshvatljivih pri-rodnih pojava? Bezbrojna pitanja zato i odakle kalendar mora-ju ostati bez odgovora, a ipak se krajnja namera ini jasnom: kasnije, mnogokasnije, generacijebi se morale razraunati sa mi-sterioznim, tako neverovatno tanim kalendarom. Psiholoki majstori s druge zvezde nisu se zbunili. Svuda na zemaljskoj kugli stavili su pametni Ijudijos pre sto godina meu zube ovaj tvrd zagonetni orah pokuavajui da ga slome. Do sada su zubari, uvek spremni na pomo, zamenili.mnogo.polomljenih zuba. A ta, zapravo, znae zamreni ciklusi Calabtana od 5 760 000 dana, Kinchiltuna od 1152 000 000 dana? Da li se ciklus Alautun od 23 040 000 000 dana moejo uopte zamisliti? Zemaljsko merenje vremena sigurno ne bi pomoglo pri izradi ka-lendara. Ni najsujetnija porodica vladara, koja bi bila radoznala u pogledu duine svoje vladavine, ne bi se nadala da e po ciklusu Alautun od 64 109 589 godinajo uvek sedeti na prestolu; toje ne bi mleresovalo, a ako i bi, za to bi bile dovoljne procene u stoledma-Racunanje na godine i dane nije se zahtevalo od dvorsldh astronoma Dakle, da li je to sve bila igrarija iz pukog zadovol}stva, igra matematikom vetinom? Sigurno ne,jerje mitologija Maja, kao to emo kasnije videti, stavljala odreene radnje bogova u ritam ciklusa kalendara. Posle 104 zemaljske godine ili 37 960 zema-Ijskih dana stigli su bogovi, na primer, na svom dugom putovanju do "velikog mesta za odmor".

Zato su krenuli na veliki put? Odakle su doli? Moda sa negda-nje planete X, kojaje eksplodirala i ostavila za sobom asteroide? Kuda su eleli dalje? Da li su se zaustavili na "velikom odmoritu" nekog asteroida, neke male planete?

Prepunjen nenastanjeni prostor

U novogodinjoj noi 1800/1801. sedeoje pred teleskopom itali-janski astronom i teatinski redovnik Duzepe Piaci (1746-1826), di-rektor zvezdarnice Palerma i Napulja, rutinski posmatrajui nebo; radioje na novom katalogu zvezda. U tom trenufku pomerio se u vidnom polju mali objekat koji do tadajo nikada nije video: Piacije otkrio prvu malu planetu, planetoid Ceres. Kariu Fridrihu Gausu (1771 do 1855), jednom od najveih matematiara i astro-noma svih vremena, uspeloje da proraunaputanju ubrzo iezlog planetoida Ceresa. Izmeu 1802. i 1807. registrovani su planetoidi Palas, Juno i Vesta. Nemaki astronom-amater W. P. Henke bioje 1845. na tragu petom planetoidu. Sadaje njihov broj toliko narastao da se mogu registrovati samo u centralnim zvezdarnicama. Procenjuje se da ih ima preko 400 000. Ve pre novogodinje noi 1800/1801. primetili su astronomi da u svemiru, izmeu putanja Marsa i Jupitera, postoji praznina od 480 000 000 kilometara. Negdeje neto bilo sumnjivo u vezi s be-skrajnom prazninom, ali nije bilo nikakvih dokaza. Meutim, na-kon to se samo u prolom veku registrovalo preko 400 sitnih objekata, itavatavrevanazvanajepoJ'aso/nasteroida. Taj naziv je ostao, mada bi bio prikladmji pojas planetoida. Asteroidje, zapravo, odlomljeni komad zvezde; reje izvedena od grke rei astor, to znai "zvezda". Planetoidje, naprotiv, sitna planeta. No, ne dozvolimo da nas naziv zbuni: pojas asteroidaje zbir planetoida! Danasje poznato preko 2000 ovih malih planeta, kao i podaci o njihovim putanjama, uz pomo kojih su izraunati ak i njihovi prenici (10): Ceres, najvei planetoid ima prenik od 770 km, Palas 452 km, Vesta 393 km, Psihe 323 km... To su sa-svim lepe krhotine, meu kojima ima i patuljaka od samo nekoli-ko kilometara u preniku i onih najsitnijih, veliine fudbalske lopte. Kontraverzna su miljenja o nastanku pojasa asteroida. U poet-ku se pretpostavljalo da se, u mnotvu hiljada delova, radi o krho-tinama meteorita, dakle, o kamenju koje pri letu kroz atmosferu nije potpuno sagorelo. Zatim se pojavila ideja da bi to mogli biti komadii sa Sunca, koji se usled sile privlaenja Jupitera nisu mogli sjediniti s celinom planete. Ideja da bi se moglo raditi o de-lovima raspukle planete bilajebrzo odbaena. Astronomi su, nai-me, izraunali da ukupna masa planetoida ne bi bila dovoljna da sastavi pravu planetu. Masa svih planetoida, pretpostavlja se, iznosi od tri do est triliona tona. To bi stvarno, u poreenju s naom Zemljom ija je ukupna masa 5976xl024, bilo isuvie malo. Ova tvrdnja, meutim, stoji na klimavim nogama. Planeta se ne sastoji samo od kompaktne materije. Zemljin omota veomaje tanan. On pliva na tenom uarenom kamenju, jer u njenom jezgru vladaju temperature od 4000 Cel-zyusovih stepeni. Dve treine povrine Zemlje sastoje se od vode, a podnoje kopna sainjeno je od materijala veoma razliite vrstine. Ako bi naa estita Plava planeta eksplodirala, onda njeni ostaci, koji bi lutali po Sunevom sistemu, ne bi bili dovoljni da se ona ponovo sastavi u svoju masu. Velike krhotine mogle bi dospeti na neku drugu planetu, ak bi mogle zauvek napustiti Sunev sistem. Profesor Hari 0. Rupe (11) ne iskljuuje daje po-

jas asteroida nastao od jedne planete kojaje "razorena katastro-fom" i misli daje ova planeta "mogla biti ak prilino velika', ali da je prilikom razaranja "glavni deo njene materije izbaen iz SunCevog sistema". Postojijojedan razlog (12) koji govori u prilogpretpostavke o ek-sploziji planete: pojas asteroida raspolae vikom sopstvene ener-gije! Daje on sastavljen od krhotinakoje su se milyardama godina formirale samo od kosmike praine, ili da su to komadii meteo-rita koji su spolja doleteli u Sunev sistem, onda bi mnogo stotina hiljada delova imalo drugaiju putanju nego toje imaju sastavni delovi pojasa asteroida. Oni bi se kretali sporij e nego inae, a Jupiter bi ih usisao silom gra-vitacije. Sopstvena energija pojasa asteroida govori u prilog hipo-teze o eksploziji planete. Ostajejo i pretpostavka (13) "da se neka velika kometa sudarila sa kakvom manjom planetom". Proraun-ska verovatnoa za takav sudar tolikoje mala, da se ova hipoteza moe zaboraviti. Ona se vie ozbiljno i ne ispituje.

Sada apokalipsa!
Da li u takvoj pometnji sme ostati nerazmotrena i mogunost da su planetu X razorila neka vanzemaljska inteligentna bia? Nama, deci s kraja 20. veka, svakodnevno se tuvi u glavu da bi mo-glo doi do razaranja nae planete, da je nauka razvila strano oruje koje vojska di'i u pripravnosti. Bez kontrole, moglo bi u apokaliptinom razraunavanju doi do razaranja naeglepogsve-ta. Zar svako od nas ne strahuje od kakve opte katastrofe kojoj se ne bi moglo umai, zar nam to ne ini ivot tunim, ne liava li nas to nade u budunost? Nije li tome strahu, uz razne medije, uzrok i nesto poput priseanja na dogaaj koji se vejednom zbio, u da-lekoj prolosti? Da li su ta priseanja opomene za budunost? Da li e se Ijudi nauiti da i s razliitim miljenjima ive prijate-Ijskijedni pokraj drugih? Da li e ideolozi shvatiti, da se ne moe zahtevati nikakav pogled na svet koji e taj svet uiniti bezdunim? Da li e revolucionari shvatiti da se u svakoj uspenoj re-voluciji ve zaela klica sledee, jerje ona pntisla one to misle dmgaije? Kada e se spoznati da je svaki religiozni sukob su-vian? Da li e se ikada razviti svest o tome da ni u jednom ratu vie nee biti pobednika nego samojo malo preivelih? "Morao sam shvatiti daje oveku vie stalo do unitenja protivnika nego dotoga dali epreiveti on sam ili oveanstvo", rekaoje britanski filozofBertrand Rasel (1872-1970) na kraju svog ivota. Ova nerazumnost moe oterati oveanstvo u veliku, nepoprav-Ijivu katastrofu u kojoj e eksplodirati naa planeta. Da li e tada biti preivelih? Da li e se moi spasiti i najmanji broj onih pamet-nih i vidovitih, bilo gde, moda na Marsu? Ili na nekom drugom "velikom odmoritu" u svemiru? Da li e se, vekovima posle kata-strofe, naslednici begunaca s Plave planete pitati - zato tamo gde je bila njihova planeta krui pojas asteroida, drugi od raspada planeteX? Da li e se i tada nagaati o nastanku mnotva planetoida? Ili e se usuditi da izgovore dokazane injenice ili se, pak, istorija ponavlja, izuzev na Zem^ji i u meuzvezda nom prostranstvu? Po-jas asteroida izmeu Marsa i Jupitera postoji, aja mislim da pre-ko 400 000 njegovih delova potie od planete X, kojaje kruila oko Sunca za 1898 dana i kojaje bila planeta bogova. Isto tako, moe se zamisliti daje pojas asteroida ve postojao, kada su vanzemalj ci doleteli u Sunev sistem. Da Uje moda u tom pojasu postojao ne-ki posebno velik planetoid, gde su sebi potraili "odmorite" za va-sionsko putovanje na matinu planetu, ili bi odatle polazili u ekspedicije na Zemlju? Da li su se ta nebeska bia razila u suko-bu, kako se tvrdi u mnogim predanjima, i namerno razoi-ila od-morite na planetoidu, pre povratka? "Nita nije toliko udno, da ne bi moglo'biti istinito", rekao je veliki Majkl Faradej (1791-1867).

Profesor Papadam ukazuje na pravi trag

Od 27. septembra do 2. oktobra 1982. odravao se u Parizti 33. Kongres Internacionalne astronautike federacije. Tamoje veoma ugledni profesor Majkl D. Papadjani s Univerziteta u Bostonu, SAD, drao zammiljivo predavanje (14) o "Potrebi istraivanja po-jasa asteroida". Predsedavajui kongresa razvijaoje pred naunici-ma ideje, koje su - govorim to bez lane skromnosti - mogle potei od mene. Naelno postoje dve mogunosti da se razmilja o rasprostranjenosti ivih inteligentnih bia u svemiru, dodaoje Pa-padjani: - ilije galaksija ve bila kolonizovana, a Sunev sistem uvuen u taj proces, - ili Sunev sistem nije bio kolonizovan. No, onda nije bio nasta-njen ni ostatak Mlenog Puta, jer od tada, naime, nije postojala nikakva napredna civilizacija, koja bi nastavila proces. Pa na ta bi to liilo daje oveanstvo na Zemlji samojedan mali, moda akjedini oblik ivota u univerzumu. Razume se daje profesor izneo ovaj odmereni rezime tek potoje matematiki pokazao kolikoje vremena potrebnojednoj civilizaci-ji da se razvye i da se proiri u svemiru. Posledica ovoga bila bi, ob-jasnio je Papadjani, da za vanzemaljskim posetiocima vasione treba tragati u Suneuom sistemu. Ovaj zahtev olakava traganje za drugim galaktikim civilizacija-ma, jer do sada se meu milionima zvezda koje su udaljene stoti-nama svetlostnih godina, tragalo za radio-signalima stranih inteligencija. Pametnije je ii po Papadjanijevom postulatu: pre-duzeti traganje za vanzemaljskim biima u granicama Sunevog sistema. Upravo na tome ti-udim se ve 25 godina. Traganje bi bezuslovno moralo, misli profesor, obuhvatiti i pojas asteroida, jer postoji veoma velika verovatnoa da se ba tamo ugnezdila neka vanzemaljska civilizacija. Zato? Na dugom putovanju u meuzvezdanom prostranstvu troi se veoma mnogo energije. Ona se ne moe koristiti od Sunca: u crni-lu svemira Suneva energija nema efekta. Dakle, u obzir dolaze samo drugi oblici energije, koji bez izuzetka imaju u osnovi sirovi materijal. Dabi vanzemaljci dobili uran, potrebnoje da prethod-no imaju rudu urana. ak i ako bi njihov vasionski brod radio uz pomo fuzije jezgra na bazi vodonika i helijuma, morali bi se vo-donik i helijum najpre dobiti, zatim osloboditi i konano dopuniti. Unutar pojasa asteroida sve vrste sirovina mogu se slobodno do-bijati i lako razgraivati. eleza i nikla ima u najistijem obliku. Led (vodonik) postoji u ogromnim koliinama; pozhato je da se deset procenata ukupne mase planetoida Ceresa sastoji od vode (15). Profesor Papadjani ima pravo: civilizaciji koja putuje svemirom isplatilobi se da napravi stanicu u pojasu asteroida. Sledea hipo-teza smatra verovatnom mogunost sletanja na pojas asteroida. Tudinci koji prodiru u na Sunev sistem ne znaju dali negde ve postoji kakva inteligentna vrsta ivih bia. Prilikom sletanja oni trae planetu sa zonama ivota, u kojima bi mogli da egzistiraju: ta planeta ne sme biti ni pretopla (Merkur) ni suvie hladna (Ju-piter). Zemlja im nudi, unutar SunSevog sistema, idealne uslove. Uskoro e ti stranci otkriti nau planetukao mogueg nosiocajed-ne civilizacije, ali oni ne znaju koliko se tamo neka civilizacija ve razvila- da li njenainteligencijajostamije u peinamaili raspo-lae laserskim topovima i atomskom bombom, da li e biti 1 doekani srdafino ili grmljavinom topova. Dabi sve to utvrdili mo-raju se, toje mogue neprimetnije, spustiti na Zemlju. Gde e sa-kriti svoj vasionski brod i svoju malu flotu. U pojas asteroida! Da bi ostali neprimeeni sa Zemlje, mogu vasionski brod parkirati na nevidljivoj strani velikog planetoida, a meu hiljadama asteroida i ostali brodovi flote mogu nesmetano ii svojim putem. Poto se, povrno, obaveste o bezazlenosti stanovnika na Zemlji, mogu poeti s razgraniavanjem sirovina. Novodobijena energija , omoguie im da stanovnitvu na udaljenoj planeti Zemlji malko pomognu u razvoju... kao to se vejednom davno dogodilo. 0 tome ponosno i iznenadujue izvetavaju mitovi. Profesor Papadjani zavrioje svoje predavanje apelom:

"Buduim generacijama izgledali bismo manje glupo ako bismo prestali da traimo vanzemaljske civilizacije na dalekim zvez-dama, dok se odgovor nalazio ovde, ba u Sunevom sistemu".

Otvorena pitanja
Da lije pametno tragati za svedocima posete vanzemsdjaca? Zato uopte jedna vanzemaljska, visoko razvijena civilizacija putuje svemirom? Navodim nekoliko zamislivih, moguih razlogajer to bilo kada mogu postati i nai problemi: istraivanje svemira - kolonizacija svemira - ovladavanje svemi-rom od strane neke inteligentne vrste - beanje pred kosmikom katastrofom - borbe na naoj planeti, koje terajujednu grupu na bekstvo u svemir - prenaseljenost nae planete - traganje za bo-gom i poetkom stvaraiya sveta ofkrivaflje retkih sirovina - elja za avanfrurama. Nije li odavno dokazano da su ovi i mnogi drugi razlozi, u stvarnosti propadali jer se interzvezdano vasionsko putovaiye ne moe ostvariti? Profesor M. Taube dri na vajcarskoj Visoko tehnikoj koli u Cirihu predavanja na kojima se u auditorijumu ne moe nai slobodno mesto. Profesor Taubeje dao na diskusiju jedan interesantan hipotetiki model (16): -vasionski brod leti brzinom deset puta manjom od brzine sve-tiosti, tj. 30 000 km/sec; - po dolasku na prvu naseljenu planetu potomci posade broda imaju pred sobom 500 godina za regeneraciju i opremu novog vasionskog broda; - to odgovara brzini ekspanzije od 0,016% brzine svetlosti; - Mleni Put ima prenik od 100 000 svetlostnih godina i, otpri-like, 100 milijardi planeta koje se mogu naseljavati (po mom miljenju optimistika procena!) - da bi se kolonizovala itava galaksija bilo bi potrebno 100 000 svetlosnih godina 6 = 5x16 godina 0,016 brzine svetlosti - posle samo pet miliona godina bilo bi naseljeno svih 100 mi-lijardi planeta. Profesor Taube smatra proraun istom matematikom bez prak-tine vrednosti, jer on nema nikakvu. realnu mogunost da gradi vasionske brodove koji bi mogli leteti od zvezde do zvezde brzi-nom deset puta manjon od brzine svetlosti. Ja, meutim mislim drugaije. esto se u istoriji oveanstva deavalo da najodvanija fantazjja postane stvarnost, ak i pomou teoretskih zadataka, kako je to profesor Taube izneo kroz svoje proraune. "U stvarima na ovom svetu ne sme se oslanjati samo na sada-njost. Ono to postoji, Sestoje veoma malo, ali ono to e biti, vrlo je mnogo", nadam se i mislim zajedno sa vojvodom od Taliranda. U svim zemljama i na svim moguimjezicima pitali su me kakva bi korist bila ako bih sa sa svojim teoryama bio u pravu. ta bismo imali od toga, ako bi se dokazalo da su vanzemaljci pre hiljada godina posetili ZenUju? Da li bi ta spoznaja reila nae sva-kodnevne probleme, dali bismo postali pametniji? Dali bi se glad-ni u siromanim zemljama od toga najeli? Da li bi to saznanje donelo oveanstvu veiti mir? Da li je toliko vano da se zna je li u pojasu asteroida postojala planeta X koja je obilazila oko Sunca za 1898 dana i potom eksplodirala? Koga moe interesovati da li su Maje svoj kalendar pronale same ili su im ga dali vanzemaljci? Nemamo li mi vaiUjih problema od zvezda? "taje ovek?" upitaoje astronom V Uhelm Rabe (1893-1958) i od-govorio: "U svakom sluaju, nije ono to misli dajeste: kruna sve-ga". Ve i sama sumnja da ovek nije jedini inteligentan oblik ivota, vredna je truda istraivanja; neukrotiva sujeta to je on vrhunac svegabila bi

slomljena, njegov znaaj relativiziran. Ijo neto. Nikada u prolosti nije oveanstvo reilo svoje stare pro-bleme dok se nije okrenulo novim istraivanjima, a iz rezultata novih istraivaiya dolazilo je do savladavanja starih problema. , Tek je otkrivanje i razvoj efikasmh farmakotika oslobadao oveanstvo prastarih epidemija i infektivnih bolesti kao sto su boginje, kolera, uta groznica, malarya, tuberkuloza. Tek su nam moderna fizika i tehnika poklonile elektrinu energiju, bez koje, dodue, Ijudi ne bi postali toliko eksplozivni, ali bi bili bedni i glad-ni. U momentu kad su se poznata nalazita sirovina primicala svo-me kraju, nebom su zazujali sateliti i poeli javljati o novim resursima prastarih nalazita u nenaseljenim, neotkrivenim po-drujima. "Svaka generacija dunaje da zavri svoj vakodnevni mar na putu razvoja. Generacya koja po ve osvojenom putu ko-raaunazad, udvostruavadeonicuputasvojoj deci" (Lojd Dord, 1863-1945). ta bi nam moglo dati zemaljske dokaze o "bogovima" iz svemira? taje to to bi bilo znaajime od otkrivaiya ivota u prostranstvi-ma nae galaksije? Tek ako bismo samo znali - a ne stvarno u to morali verovati - da nismo sami u svemiru, otvorile bi se moguno-sti da se potpuno istrai svet i da se, ak traga za novim, fascinira-juim svetovima. Za evoluciju i filozofyu, za tehniku i religiju nudie se onda nove dimenzye, a sva podruCja umetnosti dobie nove impulse. Pre 15 godina napisao sam (17): "im se sve raspoloive snage, mo i inteligencija zauzmu za istraivaiye svemira, postae iz rezultata istraivanja kristalno jasnabesmislenost ratovanja naZemIji. Kada se Ijudi svih rasa, svi narodi i nacionalnosti ujedine u sveoptem zadatku da uine putovanja ka dalekim planetama izvodljivim, doi e Zemlja sa svojim dimenzijama i svim mini-problemiina na pra-ve relacye, u odnosu prema kosmikim dogaajima. Hiljadama godina nasleivana glupost nee se vie prenositi na oveka. Ako nam svemir otvori kapye, stid emo u bolju budunost". Jo i danas drim se ovoga toje napisano, ali bih to eleo dopuniti. Istraivaiye "pra-astronautike", traganje za dokazima o nekada-iyem boravku "bogova" na Zemlji, ime se bavim uz mnoga druga istraivauja, odavno ve utiu na naa razmiljanja bolje od naunog nagaanja da se moda negde u svemiru moe dokazati postojanje "ivota". Mi vrimo obrnuto dokazivanje; potvrivanje

Nadaleko u svetupoznat slikar Diego Rivera (1886-1957) napravio je, po nalogu meksike vlade, niz fresaka koje prikazuju ivot Asteka pre dolaska panaca. Detalje na freskama uzimaoje Rivera iz

slikovitih istorijskih predanja kao i iz usmenih opisa astekih potomaka. Slike ukraSavaju zidove vladinepcdate u Meksiku.

hipoteze ONI SU BILI OVDE! - postae nesporno da vanzemaljci postoje. Tada e se postavljati pitanja: Koje su tragove ostavili? Da li bi se mogli vratiti? Kada? Jesmo li mi spremiu za to? ta bi-smo mogli nauiti iz injenica? Jedna anketa (18) u engleskoj osnovnoj koli, iz aprila 1983, pokazalaje da "veliki broj" devojica i deaka zivi pod utiskom naih, mojih anketa. Pri tome sam izd-vojio izjave dece daje Isus bio astronaut, ali se dolo do konstata-cije da svesna omladina ne eli vie bezuslovno slediti stare religiozne predstave, dok ih ne proveri. Moja ivotna tema "pra-astronauka" nema nikakve veze s religijom.Ja nisam ni mdijskiguru ni prorok, ne obeavam ni blaen-stvo na onom svetu ni oprotaj svih grehova na ovom. Ja zastupam i branim hipotezu u iju sam ispravnost uveren. Engleski asopis "New Scientist" (19) astio meje i napadao u pri-logu "Decenija (i vie) pseudonauke". Autor poziva naunike da vie ne ute i da se konano uhvate u kotac s tim gospodinom fon Denikenom. Radujem se toj borbi, ali ve sada odgovaram ovom autoru sentencijom njegovog velikog zemljaka Vinstona erila: "Najslae od svih iskustava u ivotujeste sluiti kao meta a ne biti pogoen."
) duhovni uitelj kod Indijaca

V.
KAD JE OGANJ PAO S NEBA
Najopasniji nazori o svetu jesu nazori onih Ijudi koji svet nikada nisu spoznali.
AIeksanar fon Humbolt (1769-1859)

Astrofiziar prof. Hainc Haber, izdava asopisa "Slika nauke', rekao mi je u jednom razgovoru: "Nisu nam potrebni Vai bogovi!" Takozvanoj empiryskoj nauci stvarnoje uspelo da ukine bogove i da s njima velika, sveta predanja potisne u skrivene sobice, gde se njima mogu poigravati psihijatri i psihoanalitiari. Tome to j e ko-naao proizalo iz takve naunosti, rugao se Ervin Kargaf, profe-sor biohenuje i direktor Biohemijskog instituta na Univeraitetu Kolumbija u Njujorku, piui: "Ostim toga, donose nam naunici, dodue, mnotvo informa-cija, ali veoma malo saznanja", te "Izmeu ostaloga ak se govo-rilo: jedino to se iz istorye moe nauiti jeste to da se nita ne moe nauiti (i to na hiljadama stranica)" (1). Koliko namje svima, pa i nauci, veoma potrebno da imamobogove kako bismo pronali ono to nedostaje u razvoju oveanstva, znam ve 25 godina, naime saznao sam to onda kada sam pokuao utemeljiti svoju teoriju zasnovanu na indicijama; isto to ponovo mi je bilojasno dok sam za ovu knjigu proraivao brdo naunih rado-va koji govore o Majama i rukopisima Asteka ,dok sam prevrtao jo postojee kodekse i udesna otkria arheolokih i etnolokih

istraivanja to su ih sproveli veoma potovani Amerikanisti to-kom j ednog stolea. Ne moram svojim reima rezimirati ono to o tome mislim - citi-rau jo jednom Kargafa: "Oni piu samo za njima sline, a te iyima sline ne ele upoznati. Tako svakome ostaje njegova sopstvenaglava, ma kako ona slaba bila". Sistem nauketolikoje spe-cijalizovan, njegovi lanovi

zatovorili su se u tako elitne krugove da izgleda kao svetogre, ili pak deluje kao eksploziv, ako se samo zapone diskusija o nekadanjoj egzistenciji bogova. Naravno, ovome sektoru nedostaju specijalisti koji bi ga pokrivali, ne posto-je "bogolozi" niti oni koji bi se mogli i morali pozabaviti ovom hi-potezom. Arheolozi i etnolozi, opet, ele ostati u svom domenu. Tamo mogu u uvenim zajednicama i drutvima meusobno da potvrdujujedni drugima "spoznaje", da se u fiisnotama pozivaju jedni na druge, da psiholokim razjanjenjima i esto neprovere-nom logikomjedni drugima obavijaju lovorove vence oko pamet-nih glava. Upravoje graanska dunost probiti kruenje praznim hodom i iroko otvoriti prozor. Novo razmiljanje ne znai da tre-ba dezavuisati informacije koje su stru6njaci skupljali vie odjed-nog veka, niti da treba umanjiti velike rezultate arheolokih istraivanja, novo razmiljanje ne znai da se malo potuje rad iz-vanrednih Ijudi to su deifrovali rukopise Maja, niti da istoriju naroda Srednje Amerike treba pisati ispoetka. Radi se o tome da iza zakljuaka, izvedenih iz bezbrojnih informacija, treba staviti znak pitanja.

Nesporazumi spoznaje
Predanja Asteka i Maja - nekada politiki najmonijih indijan-skih plemena u Meksiku izvetavaju sasvimjasno o bogovima njihovih predaka, bogovima koji su sili na Zemlju iz svemira i tu radili na poduavanju Ijudi. Predanja opisuju kakojejednom pao oganj s neba i umalo unitio itavljudski rod. Nekoliko znaajnih izvora preiveloje razorni bes hrianskih misionara jer su nasta-li za vreme ili posle perioda panskih osvajanja: -Popol Vuh, svetaknjiga Kie-Maja. Napisana oko 1530. nala-tinskomjeziku; - ilam Balam, mitovi i istoriuske hronike. Napisana u 16. vekn najeziku Maja, ali latinicom; - staromeksiki ilustrovani rukopisi; - dokumenti panskih hroniara, oevidaca pokoravanja Maja iAsteka. Ovi glavni izvori stari su, u najboljem sluaju, 450 godina. Kako, pitamo se, tako "mlade" knjige mogu govoriti o poseti vanzemaljskih bia, koja su bila na Zemlji, ako su uopte bila, pre hiljade go-dina, a ne tek u 16. veku? Poznajem muslimane koji mogu recitovati deo po deo Kurana. Su-sretao sam hriane koji su znali napamet Novi zavet i Jevreje koji su pred stelom nastojali da se prisete delova Jevrejskog zakonika od pet knjiga. Mnogi vernici znaju sadraj svojih verskih knjiga, moda ne ba doslovce, ali ga znaju. Ako bi se u kakvom stranom ratu sve Biblije pretvorile u pepeo, preivelim svetenicima, misio-narima i pukim laicima Sveto pismo navrlo bi iz seanja i opet bi ga zapisali. Iznova bi nastale stare Biblije - otprilike onako kako se to desilo pre 2000 godina s kopijama takozvanih pratekstova, od ko-jih danas vie nijedan nije onaj pravi prastari tekst. Isto to dogodilo se u Srednjoj Arnerici u 16. veku. Svetenid i najstariji stanovnici skupljali su sva seanja, predanja iz vremena bogova. Samoje pa-pir na komeje tada pisano, bio nov, a sve to je na njemu stajalo moglo je biti staro i hiljadama godina. Privremeno, u strahu za svoje ivote, dozvolili su da budu preo-braeni u hrianstvo, ali su se posle mnogo generacijavratili svo-joj staroj veri. To im je opstanak uinilo lakim i potaklo svest da piu o onome toje nekad bilo. Jo i danas srce i dua pripadaju starom verovanju, kako pie Volfgang Kordon, ekspert za Maje i jedan od prevodilaca Popol Vuh-a: "Oni do dananjeg dana nisu pali pod uticaj panaca. Imaju svoju nonju, svoju plemensku organizacyu, pomno uvaju svoj jezik; njihov katolicizam ne vredi ni pola centa; u Gvate-mali, u planinskom gradu iikastenango, imaju ak crkvu za paganske obiaje i svake nedelje prireuju Kie-Maje, najed-nom breuljku u blizini, obred s kandilom pred spomenikom boga plodnosti Ai'Ik-a" (2).

panski oevici napravili su izvetaje koji govore veoma malo o mitologiji i verovanju podjarmljenog narodaJer se tu radilo pre-, teno "o dokumetnima koja su izdavana za pansku publiku" (3), dakle, o raunima kakveje i Kortez ispisao u etiri dugaka pisma 1519. i 1524. godine (4). Kortezje predstavljao dogaaje sa svog stanovita, a "verovanje" tih "divljaka" nije ga zabrinjavalo. Sadraj indijanskih knjigaje kompletniji.

Pisma iz doba nastanka oveanstva

Preda mnom stoje tri izdanja knjige Popol Vuh. Najstarije, iz 1861, potie od Abe Braser de Burboa (5); druga verzija izalaje 1944. (6), a trea 1927. godine (7). Ova sveta knjiga skriva najsta-rija predanja Maja iz plemena Kie i predstavlja, tako rei, njihov najstariji testament. Originalnoje izdanje nestalo. Profesor ulce iz Jene veli: "Moe se samo pretpostavljati daje neki talentovani Indijanac, kogaje kasnije biskup Maroken nauio da ita i pie, pokrten pod imenom Diego Reinoso iz Kumarkah-Utatlana, s duboko ukorenjenim i od davnina nasleenim nagonom svoje rase, no-sei duhovnu batinu svojih otaca, negde oko godine 1530. prvi zapisao predanja Kia na njihovom maternjemjeziku" (6). Ovaj dobro sakriveni i ouvani rukopis otkrio je dominikanac Francisko Simenez tek poetkom 18. veka, kod Indijanaca iz iikastenanga, istih onih koje Volfgang Kordan zna dajo i da-nas neguju stare, paganske obiaje. Predanja Kia prevedena na panski jezik, pronaaoje ambiciozni Abe Braser u Univerzitet-skoj bfblioteci u Madridu. Najstarija sveta knjiga, Popol Vuh, sastoji se od 56 listova formata 16x26 cm; na njimaje pisano s obe strane - levo originalni indijan-ski tekst, desno panski prevod. Za tu kiyigu Kordan kae: "Knjiga saveta - Popol Vuh - spada u velika pisana dokumenta radanja oveanstva".(7) Prevodi Popol-Vuh-a razlikuju se po formi, ak po akcentima, koje je svaki panski prevodilac stavljao prema svom obrazovanju i vre-menu u komeje iveo. AJkoje bilo govora o krstu, svetenici su, ra-zume se, shvatali to kao krst Isusa na Golgoti dok su Maje mislile na krst univerzuma. Ako su se u tekstu pojavili mladii koji su ili prema sazvedu Vlaia, dananji etnolozi smesta tu vide deo mi-tologije. ta njih briga za to to su Majama mitovi bili potpuno ne-poznati! Njima su svete knjige bile isto tako istinske i prave po onome ta su sadravale kao toje hrianima Jevanelje. Tuje, naime, problem. Svakiprevod imatu manu toje prevodilac uvek po svojoj interpretaciji unosio pojmove Maja, - naravno s do-brom namerom, onako kakoje prema duhu svogvremena smatrao ispravnim i dobrim. Popol Vuh, kae: "Ovoje prapoetak starog saznanja o onom to se ovde na Zam-Iji zove Kie. Ovde emo zapisati, ovde emo zapoeti sa starim vestima o poetku i poreklu svega onoga to se na svetkovini Kia odigravalo kod plemena naroda Kie. Dakle, pozabaviemo se time kako je ono to je bilo skriveno, uopte otkriveno i postalo poznato, kako je osvetljeno uz pomo graditeljke i stvoritelja, te kako su se oni zvali". Malo zatim, nepoznati indijanski autor ispravno konstatuje daje tekst napisan tek u doba hrianstva. Ova konstatacija izaziva uti-sak daje autor istoriju svoga narodakoncipirao na skrivenom me-stu, da se plaio da se to ne otkrije, pa je zato svoje tekstove
** one koje je rodila i onoga koji je sina stvorio

obezbedio prilagoavajui ih hrianskoj nauci i uenju, ako se oni uopte mogu prilagoditi tudem, panskom nainu razmilja-nja. Uprkos takvom ustupku on potvrduje da se iyegova formula-cija Popol Vuha temelji na prastarom, tajnom delu: "Takva knjiga postoji i napisanaje pre mnogo vremena, alije sakrivena od proroka i nrudraca. Uzvienje bio njen nastanak i njena propoved o tome kakoje trebalo zavriti stvaraiye eita-vog neba i zemlje".

Poetskom reenicom daje ha samom ppetku "svet lebdeo u du-bokoj tiini", autor ulazi u genezu, u istoryu stvaranja svog naro-da. Tada, pria on dalje, nije bilo iii Ijudi ni ivotinja, ni biljaka ni stena - "jedino i samo postojaloje nebo", sve se nalazilo u "tmini i noi", ak ni suncejo nije sijalo. Abe Braser, kojije, kao to zna-mo, nauiojezik Maja, boravio svojevremeno meu Indijancima i imao pristup do jo starijeg izdanja Popol Vuh-a, izvestio je o pojavljivanju bogova iz tame veoma predzno: "Vidi se njihov dolazak, ali se ne shvata odakle dolaze. Moglo bi . se rei da na neki inistian nain dolaze iz mora ili, kao bogovi gi'kih predanja, silaze s neba." (5). Ono toje Braser kao objanjenja esto beleio u fusnotama, saz-naoje od samih Maja komentari uz praizvor iz prve ruke. Dok bi se na osnovu nemakih prevoda mogao sted povran utisak da je sav ivotve postojao, po shvatargu Maja onje doao iz mora -kao priprema za nove pretpostavke o prapoetku sveta. Braserje mogao, iz svojih informacija, da komentarie ovako: "Nije bilo ni Ijudi, ni ivotinja, ni ptica, ni riba, ni rakova, nye bilo ni drvea, ni kamenja, ni dolina, ni korenja, ni uma; po-stojaloje samo nebo. Slika zemljejo se nye nazirala". Da li se s nastankom mora pojavila ona prastara orba u kojoj se rodio ivot tek delovanjem iz svemira? To bi se slagalo s veoma modemim, sasvim novim gleditima, ali bi se svi tumai mitova morali pokloniti pred teoretiarima evolucye! Vodei prirodiyaci sve vie zastupaju miljenje - naroito ser Fred Hoili, koji je istraivanjima na podruju astronomye stekao svetsku slavu - da ivot nije mogao nastati sluajno u toj prastaroj orbi kojuje sku-

Problemi s identifikacijom
U mrklom mraku nije bilo "nikakvog kretanja, ak ni najmanjeg vetra", a u tom moru tiine i crnila kretali su se samo stvoritelji "u azurno plavim odelima". Naroito se isticao bog Tepeu Kukumaz. Ovoje samo drugo ime za Kukulkana, ime kojeje uobiajno u Ju-katami. Taj bogje identian s astekim svetenikim knezom koji je proteran iz Tule i kojije tovan kao bog Kecalkoatl. Previajui ove identifikacije, mnogi strunjad povezali su azurno plavu boju odela sa arenim peijem ptice Kecal. Abe Braser u svom prevodu objanjava: "Re rax ujeziku Kia, ali i ujeziku Kaike , znai pla-vo i zeleno". Bilo plavo ili zeleno, perje ptice Kecal ne bi moglo pristajati azurno plavom odelu boga Tepeu KukumazaJer u doba stvaraiya, u kome se pojavio bog, nije bilo ak ni ptica. Jasno! Hroniar Maja pome-nuoje areno perje u vezi sa Tepeu Kukumazom kako bi, odmah asocirajui na pticu Kecal predstavio boju odela koje su nosili ti stranci to su izronili iz tame pre mnogo, mnogo vremena. U azurno plavoj odei, dakle, doli su oni iz nemog crnila univerzu-ma. To nije nikakva novost. Bezbrojni mitovi, na primer, oni na ostrvima Kiribati u Junom moru (5), govore isto. Bia koja su se onamo pojavila, nisu bila ni ivotiiye ni amanikultne osobe koje su traile vezu sa duhovima Ui duama preminulih, ako bi se osobine tih bia poredile s onima kod ivotinja. Ne, radilo se o "mu-drim Ijudima, velikim majstorima nauke", koji su se zvali "srce neba". Braser se u svom prevodu vrsto dri toga da su tri prabo-ga, koji su se "zvali Grom, Muiua i Brzina", sili s neba zajedno s Tepua Kukumazom. Ovde moram rei svoje miljenje o pogrdama koje su mi uputili etnolozi i psiholozi. Ja sam imao smelosti da "grom" i "munju" in-terpretiram drugaije nego to to doputa oficijelno mi^'ei^e, ko-je se ne sme povrediti. Ono kae da su te prirodne pojave tajnovite grmele i sevale s neba, primitivci ih nisu razumeli i zato su sve to ne razumeju proglaavali boanskim. Postoje prirodne religije, to mi se ne mora objanjavati. Alija se usuujem da pitam: govore li prirodne pojave onako kako to ine u predanjima? Proglaavaju li one zakone, deluju li kao uitelji? Da Uje prirodna pojava sastavila deset zapovedi? Da li su grom i munja diktirali propovedniku Henoku delove njegove fenome-nalne astronomske knjige? Da li su prastare Maje

mislile na pri-rodne pojave kada su Munjom i Gromom nazvale "mudre Ijude, velike majstore znanosti"? Da li su Munja, Grom i Brzina, posle dugog veaiya, odluili da stvore prvog oveka? To to interpretatorima pra pradavnih generacija nije palo napa-met nikakvo drugo tumaenjejo mogu podneti, ali ne mogu pod-neti to da se njihova objanjenja nalaze u strunoj literaturi i da su od tada zamaglila nove poglede mladim studentima. ini mi se da bi bilo protivno svakom razumu ako bi se na kraju poslednjeg veka, na pragu napredne dve hiljadite godineJo uvek radilo tako da nije bilo nikakvih realnyih argumenata za dokazivanje smisla mitova o stvaranju sveta nego toje pronalazak "piirodnih religi-ja"! Takva upornost moe se, zapravo, objasniti samo strahom da bi prihvatanje pretpostavke o vanzemaljcima, u akademskim predstavama, sruilo itavu instituciju. "Priznati da smo bili u za-bludi, samoje priznanje da smo danas pametniji negojue", kon-statovaoje Johan Kaspai' Lavater (1742-1801). Nai svemonici bi se, dakle, morali ustezati ako bi trebalo da se oproste od svoje zastarele predstave o svetu, kojaje ionako puna praznina.

Svojevrsni eksperimenti
Bogovima iz Popol Vuh-a uspeloje, posle nekoliko eksperimenata u kojima nisu imali sree, da stvore novogCoveka, koji, naravnojo nije bio identian s Homo sapiensom iz naih predstava. Iz predanja proizlazi da se to eksperimentisanje s prvim ovekom nije odvijalo na uobiajen zemaljski nain; "Ovo su imenaprvih Ijudi koji su napravljeni, stvoreni: prvi ovek bese Balamkice, drugi Balamakab, trei Mahukuta, a etvrti Ikiba-lam. To su, dakle, imena naih prvih pradedova. Samo napravljen, samo stvoren, tako su se izrazili: oni nemaju majku, nemaju oca, moemo ih zvatijedino - plemeniti. Nisu roene ene, nisu nazva-ni sinovima majstorice graenja i majstora stvaranja, rodilje i ono-ga koji stvara sinove. Posebno udo biloje to to su oni sagraeni, to su stvoreni. arolija koju su priredili graditeljka i stvoritelj, rodilja i stvoritelj sinova, Svemona i Kukumaz." Kao i u veini izvetaja o stvaranju sveta, tako se i u predanjima Maja snano meaju bogovi pi-i nastanku Ijudske rase. Meutim, proizvodje uspeo isuvie dobro; mogao bi za one koji su ga stvorili postati i opasan: "Oni su gledali i odmah su videli daleko; uspeli su da vide, da spoznaju sve to na svetu postoji. Kada su gledali, odmah su vi-deli sve oko sebe, i videli su nebeski svod i utrobu Zemlje. Sve daleke, skrivene stvari videli su a nisu se morali micati s mesta. Odmah su videli itav svet, a videli su ga sa onoga mesta na ko-me su stajali". "Stvoriteljima" nije prijalo to to su njihovi proizvodi isti kao oni, jer bi ih na kraju mogli i pretei. Stoga su bi-zo ograniili izvanred-ne sposobnosti svojih proizvoda: "Srce neba baciloje mrenu preko oiju. One su se zamaglile kao kad dah zamagli ogledalo. Njihove oi su se zamutile: mogli su jo samo videti ono toje bilo blizu, samo ono toje bilojasno vidljivo. Tako su bile razorene mudrost i sve spoznaje etvorice Ijudi prapoetka. Tako su bili formirani i stvoreni nai prapre-ci, nai oevi. Od srca neba, od srca zemlje." Moja hipiteza o nastanku Homo sapiensa ne moe se formulisati krae: "od srca neba, od srca zemlje": hermafrodit zemaljske tele-sne supstance i vanzemaljskog razuma. U Popol Vuh-u otkriva se izvanredna raznolikost: "Tuje bilo mnogo tamnih i svetlih Ijudi, Ijudi razliitih uzrasta, Ijudi s mnotvom razliitihjezika, biloje divno sluati ih", (7) U jednom dmgom prevodu stoji slino: "I iveli su u zadovoljstvu tada tamni i svetli Ijudi. Prijatnoje bilo gledati te Ijude, sluati njihove lepejezike, ugodne za uvo". (6) Ovaje izjava izvanredna zbogtoga to pradedovi Maja nisu znali nita o postojanju belaca i crnaca; kadaje nastao Popol Vuh, Srednja Amerikajo nije bila otkrivena!

Panjeje vredno, takoe, saoptenje da su u poetku svi govorili jednimjedinimjezikom, pre nego to se - kao u Bibliji, prilikom gradnje Vavilonske kule progovorilo "raznovrsnimjezicima". Kakavlije biotajjedinstvenijezik na samom poetku? Preposete vanzemaljaca vegetirali su hominidi nemo. Tek posle eljene, vetake mutacije stekli su sposoboost uenja, a prvijezik kojim su govorili svi narodi mogaoje bitijezik "bogova".

Uspomene na boravak
Poput drugih svetih predanja, i Popol Vuh govori o onim izabra-nicima koji su se vratili na nebo. Ono to se u Bibliji dogodilo svetenicima Henohu i Eliasu, doiveli su odabrani u prastarom svetu Maja: "Toje bio njihov oprotaj. Nestali su visoko nad planinom Ha-kavic. Nisu ih ispratile ni njihove ene ni njihova deca, niko niJe video njihov odlazak." Oni su "nestali," ali se nisu spremali na put. Ostavili su za sobom znaajne uspomene na svoj boravak - seanja za budue generad-je, koje e iveti posle hiljada godina, opomene tim generacijama da se ne zanose svojom veliinom i milju o tome da su kruna sveg stvaranja te upozorenje da ne misle kako nad njima vie nita ne postoji: "A Balamkice je zavetao znamenje svoga bia: 'Ovo to u za vas ovde ostaviti neka vam bude za seanje na mene, to treba da bude vaa snaga!', rekaoje on. Zatimje ostavio kao znamenje svoga bia 'zavezanu snagu', kako se to zove; zaista, potpuno za-vezanu; ona se ne razvezuje, ne zna se kakoje zapetljanajer ni-ko nije video kad je zavezana". taje mogla biti ta, u paketu "zavezana snaga"? Volfgang Kordon (7) veli da Maje kau: Pisom K'ak'al = Niko nije znao tajeto bilo. Prema poreklu rei Kordon sumnja da se moglo raditi o specijal-nom kamenu, koga su se Maje bojale i koga su potovale. Normal-nog kamenja, koje se svuda nalazi, niko se nije bojao. A zato? Spontano sam pomislio na Ka'abu, muslimansko svetilite u Me-ki, koju su svetenici proglasili ciljem propisanog hodoaa. Uju-goistonom uglu prazne prostorije bez prozora, stoji crni kamen, predmet potovanja; hodoasnici ga dodiriju i Ijube. Navodno gaje arhanel Gabriel doneo na Zemlju. Zato i Zavetni koveg Izraela-ca smatram uspomenom na vanzemaljce, pokuao sam da pot-vrdim veoma detaljnim praenjem svih svetih rekvizita u svim predanjima i dokumentima (9). Analogno tome, pada mi na pamet tajanstveno metalno ogledalo, koje je kraljica Sunca Amaterasu poslala godine 660. pre n. e. osnivaujapanskog carstva, imu Te-no. Kao to muslimani hodoaste u Meku, takojo i danas idu mi-lioni Japanaca u grad Isu na osti-vu Honu, da bi se u Naiku, u kovegu hrama, poklonili svetom ogledalu kao najveoj relikviji carstva. Ono stoji upakovano u mnogo slojeva tkanine, i do sada se jo nijedno ivo bie nije usudilo da otvori taj udesni paket. Uporno i bez prekida zahtevali su kritiari od mene vrste dokaze za moje hipoteze, aja ih mogu razumeti. Ne mogu samo razumeti zato se u naem prosveenom veku nije smelo preduzeti istraivanje Crnog kamena u Meki, Svetog ogledala u Isi, ostatka izraelskogkovega koji se moe se to rei s prilinom sigurnou - nalazi duboko ispod katedrale u gradu Aksumu u Etiopiji. Oni mora da imaju na sebi i u sebi neto posebno, inae ne bi mo-gli preko 2500 godina (Japan!) sauvati takvu privlanost. Da li religije kriju klju za razumevanje prolosti Zemlje? Uz potovanj e svakog religioznog oseaj a, moglo bi se moda dogoditi da pomenute, i neke druge kljune stvari otvore nova istraiva-nja. Vremeje sazrelo. Do tada se teim reima ovanija Gareija (1908-1968), autoradela "Don Camillo iPeppone": "Kritiarjeko-koka koja kokodae kada druga snese jaje!"

Hronike i knjige proroanstava

Ve sam rekao da u tri grupe izvora to su preiveli pustoerge Diega de Lande, spadaju i knjige ilam-Balam, u kojima su sa-brani izvetaji i proroanstva pisani latinicom, alijukatanskimjezikom, takozvanimjezikom Majatan. ilam znai "prorok" ili "tuma bogova", Balam znai "jaguar" Postoji 17 knjiga ilam-Balam. One se meusobno razlikuju po tome to se tivek dodaje pojedna re koja oznaava prvobitno me-sto njihovog uvanja, ilam-Balam iz Manija, ilam-Balam u. Balama, iz amajela, iz Iksila, iz Tekaksa i tako dalje. Dokumenta su napisana izmeu 16. i 18. vekaJerje narod u raz-bacanim selima zahtevao od svojih svetenika obavetenja o prolosti i o gledanjima proroka na budunost; na ritualnim skupovima italo se iz knjiga koje su kod Maja uivale veliki ugled, a i u ovom veku korieni su prepisi svetih predanja, kao i neka vrsta zbirnih podataka. Uam-Balam knjige skupljali su mnogi svetenici, mnogi su ih be-leili, esto po smislu nisu razumljive, podad su pobrkani, pune su meavine istorije i proroanstava, pune su greaka nainjenih pri prepisivanju, tako da predstav^jaju veoma teko preglednu lekti-ru. 0 stvaranju sveta govori se onda kadaje istorija ve u toku, dok se pojava boga stvoritelja povezuje s kasnijim unitenjem sveta u poaru. Takoje to bilo s podacimakoji mora da su nastali tajno i uz kontrolu neke strane sile u tami davnog doba. 0 stvaranju Zemlje u ilam-Balamu iz amajela pie: "Ovoje istorija sveta, kakoje napisana davnih danaJerjo nije prolo vreme za pisanje ovakvih knjiga... tako da narod Maja moe saznati kakoje roen na ovoj zemlji... Dogodilo se to na Katun 11 Ahau (datum), kada se pojavio Ah Mucencab (bogko-ji je siao). TO je bilo onda kad je oganj doleteo; tada se sruio pljusak, zatim stene i drvee..." Kasnijeje Ah Mucencab, bogkojije siao s neba, razvio vladajue dostojanstvo 13 bogova Majakosmosa. Nebo se sruilo na Zemlju i zapaliloje; prvoje doba svreno. Poto se kod Maja sve odigravalo u ciklusima, uskoro su nastala nova oveanstva, sve do pokolja od strane panaca. Izgleda dajedno proroanstvo govori o naem vre-menu: "Na nebu e biti krug, Zemlja e goreti. Kauil^ e se uzdignuti, on se uzdie na poetak dobakoje e zatim doi. Sve e goreti na Zemlji tog Katuna (datum)". RalfL. Rojs, kojije preveo 1933. ilam-Balam iz amajela sjezika Majatan na engleski (11), u vezi s ovim pasusom napomenuoje u fusnoti: Todsetiemo se proroanstva to su ga objavili panski osva-jai: na nebu bi se pojavio plamen, koji bi svefleo od ponoi do izlaska sunca... a onda nestao." ilam-Balam knjige znaajne su, kao retki izvori, zato to deli-mino polaze od pravih dokumenata Maja i objanjavaju iskaze u kodeksu imalpopoka. Marljivi Abe Braser ofkrio je tekstove za vreme svog pasioniranog tragaiija po starim amerikim predaiyima. Braser, istinskijeziki genye, nauioje ijezikAsteka, tako daje mogao koristiti rukopis hronike asteke vladarske porodice Itlioitl (12). Svom pronalsku dao je ime uitelja koji ga je nauiojeziku Asteka: imalpopoka Galicia. Prema.Kodeksu imalpopoka doleteoje - poto su bogovi stvorili nebo i Zemlju - "oganj odozgo; Tekatlipokaje bacio dole vatru i ta-ko zadimio nebo". Kadje to uinjeno, poeli su se bogovi savetova-ti ko e od njih ubudue iveti na Zemlji: "Puni brige razmiljali su oni u zvezdanim odelima iz carstva zvezda, gospodarice vode, ko e ii medu Ijude da utvrdi Zemlju i formira legla, Kecalkoatl." Izgleda daje Kecalkoatl uvek morao biti prisutan. U Kodeksu se tvrdi da nisu bila samo etiri stvaranja sveta nego i etiri Sunca, te daje tek u petom veku postalo vidljivo Sunce koje mi gledamo - toje udno, u najmanju ruku, koliko i tvrdnja: "U petom veku, a to su znali stari Ijudi... tada su osnovani Zemlja, ne-bo... kao i etiri vrste Ijudi..." Ovo osnivanje Zemlje biloje navodno u godini 1 Kaninchen, u ono vreme koje bi odgovaralo 726. godini po naem raunanju vreme-na. To je ncvaan datum, ali je mogue da je hronika

Asteka poela tek sa godinom 726. Nije bitno kadaje ona poela niti ta to treba da znai, ali ipak ostaje neobjanjeno odakle su Asteci iz-vukli tvrdnju o postojanju "etiri vrste Ijudi".

Kad se Sunce pomrailo

U Kodeksuje na dramatian nain opisan sablasni poar u kome je goreo svet i sunce koje se pomrailo u neprijatnoj noi: "Osnovanoje drugo Sunce. Oznaka tog dana bila su etirija-guara. Ono se zvalo Suncejaguara. Tada se desilo da se nebo sruilo, a sunce nije polo svojom putanjom. Biloje podne, a od-mah zatim nastade no!" To se, navodno, dogodilo u veku dva sunca. Katastrofaje bila neshvatijivi samrtniki prizor u znaku tri sunca: "Ono se zove Sunce vatre i kie. U tom se veku dogodilo daje pa-dala vatrena kiai stanovnici su izgoreli. 1 tadaje padalo kame-nje s neba. Stari su priali da se tada prosuo pesak koji sada vi-dimo i penila se i mehurala lava od andezita i tada se staloila na crvenkastim stenama". Mora da se radilo o nekoliko drugaijih pomraenja Sunca, ra-zliitih od normalnog pomraeiya: Majama i Astecima bila su poz-nata pomraenja sunca, a u Drezdenskom kodeksu nalaze se itave tablice pomraenja s tanim podacima. Zapanjuje da se u Kodeksu imalpopoa u veku dva sunca izveta-va o divovima. Oni bi se pozdravljali frazom: "Ne padaj!",jer ko bi pao, taj se vie ne bi mogao snai u mraku. Pomraenje Suncatraje obino nekoliko minuta, a ak i za vreme trajanja pomraenja ima toliko svetlosti da se moe videti kuda se gazi. Divovi, o kojima go-vori Kodeks iz tog ranog doba, postoje u mnogim mitovima, a istraivai su na nekim mestima u sedimentima otkrili otiske njihovih ogromnih stopala. ; Totalni mrak ne moe se, ipak, na zadovoljavajui nain objasniti erupcijom vulkana i kiom vatre i kamenja kojaje prati, iako se u ovom sluaju radilo o lokalnom dogaaju, ali na velikom prostoru. Sipanje vatre, sinhronizovano satotalnim zamraenjem (ili gae-njem?) Sunca i poplavama registrovano je, meutim, svuda po svetu. Razumno i zgodno zvui objanjenje da su ovi fenomeni nastali zbog konvulzivnog uznemiravanja utrobe zemlje, ali ako se deta-Ijno analizira, suvie je jednostavno i ne deluje ubedljivije no nedozvoljen trik kojim se slui da bi se izbegla zagonetka. Ovde opet izostaje sinoptiko posmatranje: opisana katastrofa nejavlja se, naime, samo u Kodeksu Asteka! To mora da je bio opti do-gaaj, jer takvi opisi - istovetni po svom smislu, a esto i po detaIjima - postoje u mnogim predanjima na dmgim krajevima globusa. Ako se pretpostavi eksplozija itave planete u Sunevom sistemu, onda bi katastrofa odmah dobila svetske razmere. Sunce se ne bi zamrailo za nekoliko sati, nego za nekoliko meseci ili godina, ka-ko to kazuju stare hronike. Pri eksploziji planete kosmika bi prainalebdela u Sunevom sistemu, uareno stenje padalo bi na Zemlju i slagalo se u crvenkaste stene. Uarene bombe kidale bi tanku, osetljivu koru nae planete, rastresale bi je i tumbale - ne samo udarima iz kosmosa, nego i usled pomeranja sile tee u Sunevom sistemu; planeta koja eksplodira i koja se raspada ometala bi komplikovanu strukturu putanja po kojima krue pla-nete oko sunca, izbacivala bi ih iz ravnotee, a poplave, zam-raeno (ili ugaeno?) sunce i vatrene kie bile bi tada logine posledice. Upravo ono o emu se govori u predanjima, dogodilo bi se stanovnicima Zemlje i kada bi se nebo zapalilo i sruilo na njih. Svi elementi bi pobesneli, mora bi se prelila preko kopnenih ma-sa, orka&i bi terali vodene mase, eruptirali bi vulkani koji bi svoj ar gasili uskiptelom parom - tako stoji u predanjima. Oganj je pao s neba, Sunce se ugasilo, Ijudi koji su preiveli lutali su bez cilja okolo, vukli su sa sobom na leima slike bogova i traili negde zatitu od ove sile. Skoro izgladneli skupljali su se In-dijanci sve vie na vrhu brda Hakavic-koje se zvalojo i "Odmor". Smrzavajui se, stajali su u veitoj noi ili uali pred slikama svo-jih bogova: "Za njih nije bilo sna, nije bilo mira. Velikaje bila tuga vladara u dubini njihovih dua zbogtoga to dan opet ne svie i to opet nema svetlosti. Samo se strah ogledao na njihovim licima, obuzeli su ih velika tuga i potitenost, bili su sasvim zbunjeni odbola... 'Jao, samo kad bi nam se Sunce rodilo!', govorili su i mnogo meusobno priali, puni tuge i straha i glasnog zapomaganja, govorili su, ali nisu mogli nai utehu zbog toga to dan nije svitao".(6)

Pametna gospoda ele objaviti da su plemena na brdu Hakavic sa-mo ekala izlazak Venere, koju su potovali. Gospoda, meutim, namerno previa da se u Popol -ujasno pravi razlika izmeu Sunca i Venere. Stalno deurna Venera iz daljine osvetli uplaene, u njihovoj bespomonoj noi: oni se raduju to konano vide barem i najmanju svetlost na nebu. Igraju i pevaju u ast bo-gova, pale smolu za kadove. "A onda su jadikovali to jo uvek ne vide raanje Sunca, to ono ne obasja njihova lica. A onda se probi Sunce. Tad su se ra-dovale i male i velike ivotinje, ustade sve u klancima i rekama; i oni to behu na vrhu brda slono pogledae tamo odakleje za-sijalo Sunce". Predanje opisuje buenje iz duge, hladne noi: puma ijaguar, koji su se povukli u pilju da tamo umru, iznenada se oglasie, ptice, koje su zanemele, ponovo zacvrkutae, orlovi ijastrebovi poletee u visine iz gnezda na liticama. ivot se vratio. Ovim opisom opeva se svitanje novog dana ili, gledano mitoloki, reprodukuje se prvi dan oveanstva: "Nasta svetlost". Mislim drugaije. Sunce je sijalo hiljadama godina, ve su odavno ivela bia svih vrsta, skoro itav zooloki vrt Zavetnog kovega. Isto tako, kadaje dolo do katastrofe gradovi Maja, npr. glavni grad Tula, bili su ve izgraeni. Ne samo da se vie nije videlo sunce, ne-go nije bilo ni zvezda ni meseca. U tami bez sunca Zemljinu povrinu okovaoje neplodni glib. Zbogtoga su se preiveli radovali kadaje posle noi, koja se inila beskrajnom, opet svanuo dan. Ono to se iz godine u godinu redovno ponavlja 365 puta, ne bi izazvalo suze radosnice. U Popol Vuh-u (7) primeenoje da se ar novog Suncajedva mogao izdrati - "Nepodnoljivaje bila njegova vreli-na"; ono to se "danas" - u vreme nastanka hronike - vidi na nebu, mogla bi biti samo "slika u ogledalu" prvobitnog Sunca. Biloje, verovatno ovako. Za vreme beskrajne noi atmosfera se ohladila. Bune, obilne, guste kie filtrirale su slojeve vazduha. Modaje eksplozija kakve planete pokidala pojas zraenja u po-druju visokih slojeva atmosfere (Van Alenov pojas - koji u dva zatitna polja kao svitak obavija globus na 5000-16000 kilometara visine); moe se takoe zamisliti ometanje ozonskog sloja u strato-sferi - usled katastrofe - a do 65 kilometara visine. Posle takvog "rashlaivanja" moe se shvatiti ok kakoje, po povratku Sunca, pogodio Indijance koji su sejo uvek smrzavali. Utisak daje novo Sunce samo bleda slika prvobitnog Sunca, moe se objasniti optikom varkom: ono je sijalo kroz "ispranu" atmo-sferu i izgledalo je vee - utisak koji je poznat svakome ko je po-smatrao uarenu Sunevu kuglu ili Mesec pri zalasku ili izlasku na povrini mora. Naime, propast sveta, sa svim ve navedenim prateim pojava-ma, zapisana je u astekom predanju "Istorija kraljevstva Kol-huakan i Meksika" (12): "Uto doba propali su Ijudi, uto doba svemuje doao kraj. Tada je i Sunce zalo." Ljudi su "vetrom odneti". Njihove kue, njihovo drvee, sveje od-neo vetar. U dokumentima su veto opisane etiri vrste razaranja - amerikanisti su ih nazvali i "etiri svetska doba". Posle katastro-fe naila je nebeska vatra: "A onda je sve propalo: sve je zaliveno vatrenom kiom... Je-dan jedini dan sipalaje vatra s neba." Iza vatre doloje do poplave kojaje ak i brda potopila: "A onda je sve propalo: oni su poplavljeni vodom, oni su se pretvorili u ribe... 1 to doba u kojem je bila voda, trajalo je 52 godine." Podaci o godinama, kao toje period od 52 godine, odreda su be-smisleni. Hroniari su se drali ciklusa koji su svojevremeno bili uobiajeni u Srednjoj Americi. Time ne izraavam nikakvu svoju linu tvrdnju - jer bi mojoj teoiiji vie odgovaralo da su talasi unitavanja ili brejedan za drugim, bez "etiri svetska doba"! Neupotrebljivost brojeva za obeleavanje godina konstatuje i ta-ko kompetentan prevodilac originalnog teksta kao to je Valter Leman (12):

"Ja smatram da godirie, koje treba da oznae ta etiri svetska doba, nisu pravilno prenete u predanjima."

Svuda bee opti potop

Preavi za trenutak iz Srednje Amerike na rani Orijent, pod-seamo se daje biblijski Noje, potoje sreno preiveo opti potop, napustio Zavetni koveg, uredio oltar i spalio se kao rtva: "Gospo-darje mirisao ugodnim mirisom" (1. deo, 8,21). Upravotako-ud-no, jer radi se o lokalnom dogaaju! - ponaali su se i nai asteki prijatelji u umi: od radosti su zapalili vatru. "Tad pogledae dole bogovi, oni sa zvezdanim odelima iz car-stva zvezda. Oni rekoe: o, bogovi! Ko to neto pali? Ko dimi nebo? Tada sie s neba On, iji smo mi podanici, Tekatlipoka". Posle poplave, dakle, siaoje moni bog svih podanika s neba! Isto stoji u predanjima (13) Kahaba-Indijanaca iz Kohnnbije: "Tada su sva zla prestala, a svetenici, starija braa, sioe s neba..." Slavna starovavilonska kraljevska lista WB 444, na kojoj se nalaze i bogovi to su bili priznati kao uitelji, pronaena je 1932. u irakom gradu Korsabadu, blizu Mosula, u dolini Tigra (14). Ona registnye deset prakrsdjeva, od stvaranja Zemlje pa tokom 456 000 godina sve do opteg potopa, kada se nastavilakraljevska dinastija: "Potoje proao opti potop, siloje kraljevstvo s neba". Gilgameje u davno doba bio kralj ujunom Vavilonu. iveoje oko 2600. godine pre n. e. Prema epu koji nosi ujegovo ime, nj egov pre-dak Utnapitim preiveoje potop na ostrvu s one strane mora. Po-sle katastrofe (15) zapalioje i on kadove od kedra i mirte: "Bogovi su mirisali miris; prijatno je mirisalo bogovima. Kao muve skupljali su se bogovi nad kadovima". lako ne posedujem talenatindijanskih proroka, ve sada znam da se pokuava pokidati gusta mrea podudarnosti. Videe se da su na "Istoriju kraljevstva Kolhuakan i Meksika", koju citiram, utica-li hrianski izvori, odnosno da su panci doapnuli Astecima priu o Noju i njegovom venom zavetu kao i divnim mirisavim ka-dovima. Moe biti. Ali onda molim da mi se objasni zbog ega mnogo, mnogo stariji Popol Vuh, koji je postojao davno pre prodora panaca, pie o istom dogaaju! Isto tako eleo bih znatijesu U pametni misionari morali znati i za Ep o Gilgameu! Nisu mogli znati, jer je to predanje - napisano na 12 glinenih ploa, sastavljeno oko 2000. godine pre n. e. otkriveno tek u toku iskopavanja Ninive, preistorij skog grada na levoj obali Tigra, sre-dinomprologveka. A taje slegendama Kahabalndijanaca, koje su registrovane tek poetkom 20. veka? to se mene tie, postoje dve alternative: - Katastrofa, skupa s paljenjem mirisavih kadova posle spase-nja, dogodila se negde na svetu samojedanput, kao lokalni do-gaaj. Preiveli su putovali u sve delove Zemljine kugle, nosili su sa sobom sve spoznaje i hronike, dodavali su tokom vreme-na razne varijante. - Katastrofaje imala opte razmere, dakle, doiveli suje isto-vremeno svi narodi, pretrpeli je i opisali. ini mi se da se ovde manje radi o izboru izmedu dveju moguno-sti, avie o prihvatanju obeju,jer "bogovi" -kojima sam za petama - uvek su bili prisutni. Iz starih se tekstova, pak, moe izvesti zakljuak da se katastrofa morala odigrati u daleko sumorno pradoba bilo kako bilo. Zato?

Ideje o datiranju
Arheolozi priznaju da su Tolteci (koji su sa severa doli u pretko-lumbovski Meksiko) i Asteci egzistirali na ovom prostoru izmedu 900. i 1500. godine nae ere. Takoe, smatra se daje carstvo Maja postojalo od 1500. do 800. godine pre nove ere. U tom vremenskom periodu nije se dogodila nikakva opta kata-strofa. Ni za vavilonsko ni za egipastsko carstvo ne postoje podaci okakvom optem potopu uvremenu koje se moe istorijski preciz-nije rekonstruisati. Legende i mitovi govorili su o stranim do-gaajima koji su se zbili u dalekoj prolosti. Od roenja Hristovog nije se Sunce nikada zamrailo, nije se nebo zapalilo, nije potop ra-zorio lice Zemlje niti su "bogovi" sili s neba. Rimljani i Grci sigur-no bi to znali i sauvali u svojim tanim i bogatim hronikama. Dakle, mora se poi od toga da su si'ednjoamerike indijanske hro-nike priale o dogaajima koji su se zbili pre njihove egzistencije, ak i aJko su svi pronaeni i sa zadovoljstvom izneti podaci iz istraivanja Maja netani i ako se nastanak Maja i njihovih najdav-nijih predaka mora preseliti jo dalje u prolost. Da li bi se taj poetak mogao poklopiti s mistinim poetkom kalendara Maja -11. avgusta 3114. pre n. e.? Strunjacima se od takvih zakljuaka die kosa na glavi. Ono to se ne da uklopiti u vreme koje se moe tano odrediti, razvrstava se u klasu loijegkvaliteta kao mistino, iako se rado prilau pronaeni alati i male figure iz mitskog perioda ukoliko doputaju zakljuke to odgovaraju vrsto utemeljenom miljenju nauke. A onda se deavaju arolije koje lie na varijetetske predstave: pronaeni su noevi od vulkanskog kamena (obsidium) i kamene sekire; iz pre-klasinog perioda Maja koji see do 1500. godine pre. n. e.; zak-Ijuuje se da su na mestu nalazita iveli primitivni lovci. U redu. Iz maioniarskog cilindra munjevito se izvlai argumentacija -stvar ne uspeva ako se tano ne uklnpi ovo to sledi: ako postoje ta-ko primitivni alati, realnoje da nije bilo "bogova",jer bi oni, narav-no, primitivne lovce opremili visokotehnikim oruem. Postavlja se tvrdnja za malu decu - primitivni alat znai da nema vanzema-Ijca! 'Dok sam na starom, prijatnom parobrodu uivao u kratkoj plovidbi po enevskomjezeru, sluao sam na radiju vesti o poleta-nju amerikog spejs-atla. Vai li i onda tvrdnja - parni brod znai da nema vasionskog broda? "ovek ne sme imati motor samo zato to je prorok Muhamed jahao na kamili", rekao je malezijski pre-mijer Datuk Husein On. Strunjaci neka upiu ove mudre rei u spomenare. Rezultati uporednih etnolokih studijajedva da bi se neto prome-nili ako bi se egzistencija indijanskih naroda pomerila dalje u prolost, ali u novom tumaenju njihovih predanja dolo bi do ko-renitih promena. Onaj ko nepristrasno ita sauvane hronike utvrdie - ibez moje, dodajem, pristrasne fantazije - da nepoznato vozilo izaziva ue-nje, da nikad vieno oruje izaziva strah, da se pozivi iz megafona smatraju boijim glasovima te da se nebeske koije opisuju kao zmajevi oblaka. Urlih Dopatka, bibliotekar Univerzitetske biblio-teke u Cirihu, pie, dokazujui to mnotvom primera (16), da se "primitivni" narod upravo ovako ponaa, sve do dana dananjeg, u dodiru s produktima moderne civilizacije. U vezi s plemenima iz Srednje Amerike ovako razmilja Irena Nikolson (17), kojaje ivela i istraivala 17 godina u Meksiku: "Veomaje povrna predstava o tome da su mitove Asteka i Ma-ja stvorili primitivni narodi, ije su se elje ograniavale na bo-Iju etvu, na kiu u odreenim periodima i na sunce koje treba da izbeli svilene brkove kukuruza". Naalost, ovakva povrna predstava prevladava u strunoj litera-turi. Struna literatui-a kae da za sve postoji "prirodno" objanje-nje. Ona ne trpi zagonetke, ona ih negira. 0 meusobnoj povezanosti predanja naroda koji se prostorno nalaze veoma da-leko jedni od drugih ne postoji nikakva zabeleka. Naravno, strunjaci to znaju, ali oklevaju da iz optih podudarnosti koje se jasno vide izvedu odgovarajue zakljuke. Bogovima Maja nosni-ce su draili fini mirisi rtvene vatre, isto kao i onima iz Gilga-meovog epa, samo to nai eksperti

imaju hroninu kijavicu. U sumnjivim sluajevima zovu u pomo psihologe, a ovi uvek znaju dati savet: priaju svata. Ono to iz toga proizae, postaje vaee akademsko miljenje.

U poseti Belom Medvedu, Indijancu, potomku pradedova Maja

Dobro je to jo uvek ima Indijanaca koji su sauvali davno nestale tradicije svoga naroda. Oni mogu kazati kako treba shvatiti preda-nja njihovih dalekih predaka. Pre 15 godina posetio sam Belog Medveda, vou Hopi-Indijanaca, u rezervatu njegovog naroda u severnoamerikoj dravi Arizona. Samnomjebio moj moj prijatelj DosefF. Blumrih, tadajo ruko-vodilac Odeljenja za konstrukciju projekata pri NASI, u Hantsvi-lu, a nasjednonedeljni boravak podstakao gaje na desetogodinje studije kojeje objavio u delu "Kaskara i sedam svetova" (18); to de-lo trebalo bi da bude obavezna lektira za sve istraivae Maja. BeliMedvedje mudarstarac osamdesetogodinjak, pripadnikkla-na Kojota i plemena Hopi. On namje pokazao udolinu - koju Indi-janci tite od radoznalosti stranaca - na ijim se stenama nalaze crtei i gravure to dokumentuju istoriju njegovog naroda dugu vie hiljada godina. Beli Medved pria zrelim, promiljenim reenicama i govori tihim glasom, samo onda kada ga neto pitate. Osea sejos uvek ogorenost prema belcima, koji su njegovom narodii doneli toliko patnje. Tokom mnogih godina Blumrihje zado-bio neogranieno poverenje Indijanaca. Crvenokoac i belac sedeli su pred mikrofonom, a trakaje beleila izvetaj Belog Medveda o istoriji njegovog naroda koja jedeo praistorije Maja. Pre navoenja delova sauvanih hronika sada se kao svojevrstan dokumenat iz-nosi i ivo predanje. Pre nego toje zapoeo priu, Beli Medvedje rekao kakoje sada sa-zrelo vreme za otkrivanje istine o tome ko su Hopi i zato su se na-selili tamo gde sada ive: "Dok ti priam nau istoriju, mora imati na umu to da vreme nije znailo toliko mnogo. Danas se ini daje vreme veoma vana stvar, vreme sve komplikuje, vreme je zapreka. No, u Istoriji moga naroda vreme zapravo nije bilo vano, upravo kao ni za samog stvoritelja". Istorija naroda Hopi, poput istorije Maja i Asteka poznaje etiri svetska doba. Vreme u kome sada ivimo predstavlja etvrto do-ba. Pre vie hiljada godina iveli su preci Hopija najednom kon-tinentu u Pacifiku, koji se zvao Kaskara. Tada je izbio interkontinentalni rat sa stanovnicima nekog drugog dela Zem-Ije. Za vreme te epohe u istoriji Hopija, poeoje kontinent Kaska-ra tonuti u okean. Taj kontinent nij e nestao u optem potopu, kao u Bibliji, za etrdeset dana, negoje polagano tonuo. Sada od Ka-skare stre samo najvii delovi iz vode. To su neka od dananjih ostrva Junog mora. Hopi su bili primorani na povratak. U tome su im pomogli Katini. Beli Medved objanjava da su Katini "uz-vieni i potovani mudraci", elita sa kojiomje njegov narod uvek bio u vezi; Katini su bila telesna bia sa planete Tonaoteka, koja je veoma udaljena od Sunevog sistema. Oni su, uvek u odreenim vremenskim razmacima, poseivali Zemlju. Katini su imali tri kategorij e mudraca: stvoritelj e, uitelj e i uva-re zakona. Ve kod prve grupe postoji podudarnost sa drugim legendama. Kao i kod Hipija, stvoritelji Katini, pravili su na tajnovit nain, razne Ijude. Misticizam ovog raanjajasanje Belom Medvedu: "Ma kako ud-no zvualo, nikada nije bilo snoaja, polnog sjedinjavanja, a ipak su izabrane ene ostajale trudne". To isto tvrdi se u Popol Vuh-u (7), centralnoj hronici Kie-Maja. Prvi Ijudi rodili su se "bez oca" - nazival i su se "stvoreni". Samo udom, arolijom su "stvoreni". Isto tako, u Popol Vuh-u stoji daje meu stvorenima bilo Ijudi "ve-like mudrosti i inteligencije".

Hopi - indijanci, koji danas iive u rezervatu u Arizoni (SAD), nose na svojim sveanostima Kainamaske, koje su stvorili prema nasledenim mitovima

Beli Medved, koji nije 6itao Popol Vuh, zna iz predanja Hopija: "To su bili udovini, snani Ijudi, koji su uvek bili spremni da po-mognu, a nikada da i-ue". Asteka legenda (17) govori, u jednoj laboratorijski tanom iz-vetaju da je svetenik-knez Kecalkoatl produkt vetakog oploenja: kad je boginja Koatlikue, "koja je svojim zmijskirn platom" fiistila zemlju, nala lopticu od paperja i sakrilaje pod svoju suknju; kasnije, kadjuje potraila, nijeje bilo, a onaje posle toga spoznala daje trudna. Sin koji je roen sa zmijskim platom bioje Kecalkoatl, "pernatazmija". Jedna drugalegendakae daje boginja ostala trudna uz pomo ptiijeg pera, a neke vele - uz po-mo plemenitog kamena. Mukarca nigde nije bilo. Upeatljiv sluaj totalne emancipacije.

Emigracija kroz vazduh

Beli Medved opisuje akcije pomoi koje su pruali Katini pri eg-zodusu njegovog naroda. Koriena su tri naina. Prva gi-upa odletelaje iz opasne zone na poravnati deo Zemlje "le-teim titovima", nebeskim vozilima bogova; oni su za naseljava-nje u talasima pripremili novu zemlju - Junu Ameriku. Za masovni transport stajale su na raspolaganju "velike ptice", na-ravno, uz brodove, amce i kanue svih veliina. Beli Medved ni uz pomo predanja ne moe opisati kako su "letei titovi" bili tehniki opremljeni, ali uporeuje njihov oblik s polo-vinombundeve. Da su nebeskavozila, premalegendi, bilaviena, ilustruju crtei na stenama u Oraibi, najstarijem naselju Hopija u Arizoni. Crte pokazuje enu kako sedi na titu iji su krajevi savijeni nagore. Ispod se nalazi strela s perjem. Toje ugravirano u stenu. Strela znai, kako tumai Beli Medved, "let" i "brzinu". Podseam da nas u Egiptu iznenaduju veoma sline slike "leteih titova", koje se tamo nazivaju "nebeskim barkama". Onaj ko doe utaj prostorkao turista, moe se diviti itavomjatu nebeskih barki na takozvanom pokrovu u grobnici Senmuta u Deir el-Bahri, u hramu mi-tvaca Ramzesa II, na zapadnoj obali Tebe (dananji Luksor) ili na astronomskom delu hrama Edfu (19). Hopi zovu ovn sliku "letei titovi". Mitovi su prenoeni u analognim uporednim oblicima i bili su razumljivi u svako doba. Dok Beli Medved govori o obliku polmke bundeve, predanja (20) na ostrvima u Pacifiku daju sliku "koljke' u kojoj su bogovi doleteli "iz mraka svemira". Kroz legende na Kiribatima (21), grupi ostrva Mikronezije, leti prastari bog Nareau u Ijusci od kokosovog oraha, a Mekameke, "bog stanovnika vazduha" (4), doaoje na Uskrnje ostivo koje se nalazi na krajnjem istoku polinezijskih ostrva, u upljem jajetu. Beli Medved se, dakle, jo i danas govorei o leteoj stvari, oblika polovine bundeve, harmoni?no pridruuje horu iz ostalih preda-UJa. Druga grupa, kako pria Beli Medved, odnetaje iz poplavljene Ka-skare "na leima velike ptice". 1 ova alegorija ima svoje pandane, a jedan posebno plastian nalazi se u indijskoj mitologiji. Tamo se Garudah (to znai "krilo") odmara na nebu. On je knez ptica i sluio je bogu Vini (to znai "prodoran") kao jahaa ivotinja. Ovom znamenitom oveku-ptici, s krilima orla i telom oveka, date su mnoge osobine: bioje veoma inteligentan, samostalnoje trgo-vao, vodio ratove i dobijao bitke; njegovo telo bilo je crveno, a lice belo, dok su mu se krila zlatila na suncu. Kad bi ovaj gospodar ptica zarotirao svoja krila, na zemlji bi bio zemljotres.

Beli Medved, koji nije itao Popol Vuh, zna iz predanja Hopija: "To su bili udovini, snani Ijudi, koji su uvek bili spremni da po-mognu, a nikada da rue". Asteka legenda (17) govori, u jednoj laboratorijski tanom iz-vetaju da je svetenik-knez Kecalkoatl produkt vestakog oplodenja: kad je boginja Koatlikue, "koja je svojim znujskim platom" istila zemlju, nala lopticu od paperja i sakrilaje pod svoju suknju; kasnije, kadjuje potraila, nijeje bilo, a onaje posle toga spoznala daje trudna. Sin kojije roden sa zmijskim platom bioje Kecalkoatl, "pernata zmija". Jedna druga legenda kae daje boginja ostala trudna uz pomo ptiijeg pera, a neke vele - uz po-mo plemenitog kamena. Mukarca nigde nije bilo. Upeatljiv sluaj totalne emancipacije.

Naseobina Hopi-Indijanaca

Dolaskom poinje za novonaseljenejedinstvena istorija. Indijanci su se marljivo razmnoavali, razvijali su oveku uroene intere-se, delili su se u klanove. Neke su se grupe selile neprestano, vie hiljada godina, sjuga na sever. Meu njima su bili i klanovi Med-veda i Kojota. Potonjem je pripadao Beli Medved. Da li se Hopi mogu pozivati na neprekidnu prolost koja je trajala vie hiljada godina? Beli Medved ograniava ovu mogunost: "Nisu svi Ijudi, koji su doli u etvrti svet i koji su iveli u Taotu-ma, bili Hopi. Trebalo bi bolje da se izrazimo i kaemo da su nai preci bili meu tim Ijudima. Meu mnogima koji su doli u Junu Ameriku, Hopijima su se zvali samo oni koji su poslednji doli u Oribi, a dobili su ime Hopi tek onda kada su bili prihvaeni". Unutar velikog naroda Hopi osnovana su nova plemena, koja su se odvojila od glavnine; ona su se naselila u planinama i praumama, gde su, takoe, bili preci Maja, Inka i Asteka. Za to predanja, koja se skoro potpuno podudaraju sa staroindijanskim crteima, pruaju mnotvo indicija. Beli Medved pria o gradu Palatkapi (Crvena zemlja), koji su njegovi pradedovi sagradili u Srednjoj Americi i koji je vaio za grad mudrosti. Nijedan Hopi "ne bi mogao zaboraviti Palatkapi", bez obzira kojem klanu pripada, jerje ovaj grad usadio duboke tragove u seanja. U Palafkapije postojalajedna trospratna zgrada koja je sluila samo za uenje. Ona je ureena po spratovima, a svaki vii sprat znaio bi i vee obrazovanje: to bi hram nauke bio vii, to gaje manje Indijanaca moglo pratiti. U prizemlju zgrade uili su mladi Indijanci istoriju svoga naroda, na prvom spratu bile su prirodne nauke, ukljuujui i grau mate-rije (hemija!). Otrile su se snage duha, razvijao se razum, uvrivala se sposobnost shvatanja ivota u prirodi. Beli Medved kae: "Zbogtoga narod Hopi prilikom svojih ceremonija peva pesme u slavu prirode koja nas okruuje, kao i u slavu svih elemenata. To se Sini uz potovanje velike moi boanskog bia". Na treoj etai, gde se broj studenta Indijanaca smanjivao, uila se astronomija - interesantna oblast kojaje u naim kolama potpu-no nepoznata. Beli Medved: "Uilose o svim pojedinostima naeg planetarnog sistema. Oni su znali daje Zemlja okrugla, da nema ivota na Verieri, Marsu ili Jupiteru". Kakoje uzoran bio staroindijanski kolski sistem, sistem koji nije robovao nikakvoj jednakosti u obrazovanju! Ko su bili predavai, odakle im znanje? Beli MedVed kae kratko: "Nastavu su drali Kaini!" Nauka se bavila ijednom novom granom, arheoastronomijom, ko-ja prouava astronomska znanja starih naroda. Toje vaan zada-tak, koji uenike - ukoliko nisu ogranieni - moe

dovesti do enormnih spoznaja. Profesor Entoni F. Aveni sa koleda univerzi-teta u Hamiltonu, Nju Jork, Ijuti se na mene u predgovoi'u svoje munjevito razgrabljene knjige (22): potojo ima Ijudi koji tvrde da su nai preci, to se tie njihove mudrosti i znanja bili pod uti-cajem vanzemaljskih bia,jedanje od mojih ciljeva da dokaem ka-ko su narodi iz Srednje Amerike - dakle, u podrucju meksikih i visokih kultura Maja - sledili u potpunosti "logian" razvoj evolu-cije. "Granice izmeu arogancije i ignorancije su rastegljive", primetioje Alfred Polgar (1875-1955), majstor otre ironije. Arheoa-stronomija, kao mlada nauka koja sebi postavlja zadatak da otkri-je novu zemlju, ve bi doivela krah da je ignorisala upravo ono to su u predanjima sauvali narodi Srednje Amerike. Aveni me moe uzimati na nian koliko hoe, ali me nee pogoditijer nisam ja, poteno govorei, u mitove upisivao beleke o posetama "bogo-va" iz svemira. Aveni, meutim, udara na verodostojnost praisto-rye Indijanaca, 1j. izvora, a da ih ni njegova nova nauka ne moe ispitati. Kunem se nisam poznavao proroke Henoka i Eliasa, Gil-gamea nikada nisam sreo, nisam radio ni na konceptu Starog Za-veta ni na prepisivanju Popol Vuha, kao to nisam, oduevljen priama dostojanstvenog Belog Medveda, pristupio klanu Ko-jota. Meutim, naunik Aveni oduzima osnovu svome vanom, ak ozbiljnom istraivakom zadatku onoga trenutka kada debelom gumicom izbrie bogove prolosti iz sauvanih svetih hronika; oni tamo imaju svoje mesto ve hiljadama godina. Modernom istraivanju na tom podruju elim ednost bilo kojeg propoved-nika znanja kod bilo kojeg starog naroda, njegovo strahopotova-nje pred bogovima kojima duguje svoje znanje, znanje to su mu doneli posetioci iz svemira. "Retko gde su se Ijudi obradovali", pie Ervin Kargaf (1), "kad su saznali da su postali od majmuna. Do sada su mislili da ih je satno bog stvorio". G. Entoni sasvim sigurno zna da visokopotovane kolege ne ele videti da u teoriji evolucije, u Darvinovoj nauci o razvoju, nedo-stajejednakarika. Na osnovu descedentne nauke moe se (skoro) sva objasniti - samo ne to kako su hominidi postali inteligentni. Ve odavno nisam usamljen s hipotezom da su u odluujuem pe-riodu ovde umeale prste i vanzemaljske sile.

Kolikoje istinita pria Belog Medveda?

Beli Medvedje priao da su Indijanci u Palatkuapi vekovima iveli zadovoljni, sve dok ih velika gustina naseljenosti nije prisilila na nova raseljavanja. Tako su slabile veze sa centrom Palatkuapi - nove zajednice zah-tevale su nezavisnost. Kaini su napustili Palatkuapi, ijaje ista nauka bila toliko razvodnjena da su se Indijanci sve manje seali donosilaca svoj e kulture i poeli stvarati nove bogove i idole. Svako pleme bilo je opsednuto novim tvorevinama i zato je neminovno dolazilo do stranih bratskih sukoba. Dodue, zavaena plemena uvek su potovala hramove i piramide starih bogova, ali su svete ceremonije izgubile svoje tradicionalne forme, pa su religiozni cen-ti'i postepeno naputani. Takoje opusteo glavni grad klana Lukova, grad Maja Tikal, gde su tek najnovija iskopavanja obelodanila dokaze pretklasine naseo-bine. Tako su se praznile ulice i hramovi Palatkuapia, koga darias nazivamo Palenke. '" Indijanci, koji su eleli da ive u skladu s prirodom, osnivali su no-va naselja u novom duhu. Jukatanom je dominirao znak pernate zmije u zemlji monog klana Zmija. Klanovi Medveda i Kojota na-selili su se neto severoije; tamo gde ih belci nisu ubijali i proteri-vali, ivejo i danas. U Hotsvilu, selu Hopija u ArizoniJo uvek se svakog februara odrava "Ceremonija pernatih zmija". DosefF. Blumrih zasluanje to se moe reiti pitanja ozbiljnosti izvetaja Belog Medveda. Blumrih je u vanom istraivanju poka-zao viegodinje strpljenje; onje utvrdio fundamentalnojedinstvo istorijske realnosti i autentinosti predanja Hopija. Kada su

pripadnicima plemena Hopi iz Arizone pokazane slike Ti-kala, grada Maja, oni su poeli oduevljeno klicati: svuda su ra-spoznavali freske sa simbolima svog klana, znakove koji su obeleavali njihovu vlastitu istoriju. Beli Medved veli: "U svemu ima neke simbolike, svuda je ispisana istorija. Mi smo duhovno orijentisani Ijudi, a arheolozi i istoriari treba da shvate da najpre moraju razumeti nas kako bi mogli obja-njavati ostatke ruevina". Odavno, i neprestano tragaju arheolozi za ubedljivim razlogom zbog kojega su Maje naputale svoje stare gradove i na drugim mestima gradile nove. Na osnovu shvatanja svoga naroda, Beli Medved nudi ubedljivo reenje: ivot na starim mestima postaoje nepodnoljiv i zatrovan religioznim sukobima. Pametni Kaini, koji bi to mogli reiti svojim savetima, ve su napustili Pala-tkuapi. S novim spoznajama specijalisti bi morali starost postojecih ruevina pomeriti jo dalje u prolost. Ve odavno se pretklasini period pra-Maja ne podudara s postojeim pretpostavkama. Ameriki istraiva Maja, Norman Hamond (23) naaoje u Juka-tanu keramiku koja potie iz 2600. godine pre n. e. - to je 150 go-dina pre nego to doputa dosadanja ema. Za takve akademske vremenske skokove zna profesor Kargaf: "Uostalom", kae on, "to | su, u odnosu na objanjenja prirodnih nauka, sasvim druge okol-nosti. Nikada nema priznatog datuma propadanja." Takoje to. Ko bi se usudio potvrditi da su "najnoviji" podaci - poslednji i pravi? Beli Medvedje rekao da su pametni Katini, bia iz svemira po- duavali svoje svetenike. Uknjigama alam-Balam, dobro uvanom vlasnitvu rezidencija Maja, nalazi se potvrda za to toje rekao Beli Medved: "Ovoje izvetaj o dolaskujednog boga, trinaest bogova i hilja-du bogova, koji su poduavali svetenike ilam-Balam, Ksu-pan, Nauat..."(24) Onaj ko eli zapadnjaki opis ovoga dela, nai e u knjizi proroka Henokanesamotaannaziv"uvarineba",negoidruinukojase ' . u istoj meri eksponirala kao majstor prouavanja (25): . "Semjasaje poduavao... o rezanjukorenja, Armaros o reava-nju formula kojima se zazivaju duhovi, Barakel o gledanju zvezde, Kokabel o astrologiji, Ecekil o nauci o oblacima, Arakiel o znamenju Zemlje, Samsavel o znamenjima Sunca, Seriel o znamenjima Meseca..." Da se ne bi prevideo znaaj, neka mi bude dozvoljena napomena da su predmeti poduke "uvara neba", poev od rezanjakorenja do ob-janjavanja nebeskih znakova, bili sve tei jedan prostudirani program, kao kbd viespratnog univerziteta Kaina.

Strah od povratka bogova

Jedno se, izgleda, nije nikada promenilo otkakoje Covek u stanju da razmilja: Ijudimaje potreban uzor, vodi. Za mlade narode - ili prastare, kako hoete - "bogovi" su bili "pali aneli" i "uvari neba" (Henok) ili Kaini, mudraci iz kosmosa. Kada iz vidnog polja nestanu uzori, onda izrone oni slavoljubivi. Epigoni osnivaju svoje "kole" i zahtevaju potovanje. Mnogi mali, naknadno stvoreni "bo-govi" napravili su haos u kome su slomili mo pravih bogova. U svesti starih naroda nije izbledelo seanje. Stalno se postavlja pitanje kako e nas bogovi kazniti, ako se, kao to su obeali, vrate iz svemira? Ne moe se porei da ovo pitanje stoji i u modernim re-ligijama. Kazna bogova-boga dolazi Sudnjega dana ili se odgaa za onaj svet, za Poslednji sud. Iz perspektive povratka bogova, to cak izgleda logino: ako ne mogu kazniti Ijude za vreme njihovog krat-kogbivstvovanja, onda ih mogu kazniti na onome svetu. A tada po-staje sve nestvarno i ne da se kontrolisati.

Meutim, narodi Srednje Amerike, i ne samo oni, bojali su se stvarnog povratka svojih bogova. Uplaeno su posmatrali svemir, briljivo su vodili knjige o svakoj promeni. Ovaj strah bioje, sigur-no, veliki podsticaj za veoma razvijeno poznavanje astronomije. Izgleda da se posmatranje neba moe podeliti u dve kategorije: a) >promene i kretanja na nebu, na kome bi se prethodno pojavili bogovi, i b) pomraenje Sunca i poar na nebu, koji bi najavili propast .sveta. Potvrdu za ovu pretpostavku daje marljivi rad panskog misiona-rai istraivaakiilturaBernandina de Sagana (1500-1590), kojije kao pripadnik franjevakog reda delovao na podruju Meksika. Saganje istraivaojezik Nahuajedne grupe indijanskih plemena kojaje, u drugoj polovini 1. veka n. e., poput Tolteka nadvladavala starije kulturne narode; njihov jezik Nahuatljo uvek govori vei deo kontinentalnog stanovnitva Meksika. Dinamian kao misionar, voditelj koleda u Santa Kruzu, animi-raoje Sahagun Indijance da mu priaju sve to znaju o prolosti svojih naroda. Takoje njegovo delo "Historia general de las cosas de Nueua Espana" (Opta istorija stvari Nove panije) postalo prava riznica injenica. U tom delu astronomija zauzima veoma istaknuto m-esto. Indijanci su opisivali svoje strahove od nebeskih fenomena:"Kada je pala ona no, plaili su se, iekivali su. Kako se prialo: da nije onaj vatreni oganj sreno pao, sve.bi propalo, bio bi kraj, nastala bi veita no. Sunce vie nikada ne bi izalo, tako da bi sve bilo u potpunom mraku. Dola bi udovita Gi-cicimi i proderala bi Ijude... i niko ne bi ostao na licu Zemlje, nego bi se popeo na ravan krov. 1 svakogje toliko zahvatilo ovo verovanje da se do zemlje klanjao nebu, zvezdama, cija imena subila 'Mnoge' i 'Oganj'" (26). U "Optoj istoriji" govori se o "zvezdama koje se pue", koje obeavaju zlo; verovatno se radi o meteorima, mada se oni kreu po nebu samo sa svetlecim repom. Osim o zvezdama koj e se pue, Indijanci su govorili i o "zvezdama koje gadaju strelama": "Pria se da njihov hitac strelom uvekpogaa, da nikada ne ide u prazno... a nou se pazilo da se u neto zamota, pokrivalo se, navlaio neki deo odee ili se neto oko sebe vezivalo, toliki je bio strah od zvezdane strele". Ono toje bilo astronomsko posmatranje, pretoenoje radi spret-nijeg objanjenja u astrologiju, koja poznaje sazveda sa dobrim i loim uticajem. Ako se prihvati astroloko tumaenje, prethodno se mora prikupiti dovoljno iskustva. Svetlucave zvezde na nebu ipak se ne mogu proizvoljno oceniti kao "zle" ili "dobre". Ono to se tamo gore zbilo iznad sitnih Indijanaca nije nikome priinilo ni-kakvo zlo! Zbog toga mislim daje postojala kakva pradavna uspo-mena, kakva sauvana hronika koja je pobudila odredene asocijacije prema nekim zvezdama. Meutim, treba da postoje ra-zlozi zbog kojih su se Maje bojale Marsa, boga rata, poput starih Grka i Rimljana (24). Razume se da u "Optoj istoriji" izlazak prvog Sunca ima svoj e me-sto kao uvertira stvaranja sveta: bogovi su zapalili vatru u koju su dvojica morala skoiti, kako bi tom rtvom prinudili Sunce da izae, dok su za to vreme drugi bogovi paUjivo posmatrali nebo, da ne bi propustili izlazak Sunca: "Kako se pi-ia, ti koji su gledali, bili su Kecalkoatl, ijeje ime jo bilo i Ecatl, zatim Totec ili Gospodar kruga, pa crveni Teka-tlipoka, a zatim oni koji su se nazivali zmije oblaka!" (26) Znaajno mesto, ali smena imena! Ovdeje ponovo bog Kecalkoatl, naa "pernata zmija", koga su Kie-Maje zvale Kukumaz, a u Jukatanu Kukulkan. Prema predanjima bio je on. univerzalna figura: Asteci su imali gospodara po imenu Kecalkoatl, ali su se u poetku tako nazivali i svetenici. Poto po-stoje podaci o Kecalkoatlu/Kukulkan-u, stari pet stotina godina, ne moe se raditi ojednoj istoj linosti.

Prastari letei zmajevi

Prvobitni, pravi Kukulkan bioje "nebeska zmija", "nebesko udo-vite", koje "u odreenim razmacima dolazi na Zemlju" (27). Ovaj svojevrsni Kukulkan bioje od samog poetka tesno povezan sa It-zamnom, vrhovnim nebeskim bogom Maja, stvoriteljem pisma i kalendara. On je bio gospodar neba "koji stanuje u oblacima". Predstavljenje kao starac, njegovoje telo ukraeno simbolima pla-neta i astronomskim znaciroa, i smatranje dvoglavim zmajem. Zmajevi se nalaze kao neizbeni motiv u svim mitovima starih naroda. Oni su se javljali kod Egipana, Vavilonaca i Germana, kao i kod Tibetanaca, Indijaca i Kineza. Potonjimaje za vreme di-nastije Sung (420-479. godine nae ere) zmaj bio simbol carstva. Zmajjebiopoznatveiu periodudinastijeang, oko 1400. godine pre n. e. Seanje na boanske zmajeve sauvalo se u Kini sve do revolucionarnogdoba, do naih dana: ovelikim svetkovinama Ki-nezi putaju arene zmajeve, nareane na dugakim kanapima, da lete prema nebu; u drelo udovita koje je nainjeno od nezapaljivog materijala stavljaju posudu s lako zapaljivom srtio-lom; vuku ga kroz vazduh, pri emu nastaje topla vazduna struja koja zmaja die sve vie u visini. esto se tela zmajeva pune pra-skavim predmetima, koji od zmaja stvaraju morstruma to na nebu bljuje vatru. Ono to se danas ini iz zadovoljstva, nekadaje bilo deo psiholokog rata. Zapaljeni zmajevi putani su na protiv-niku stranu, gde bi izazivali pometnju i strah. Mnogo se speku-lisalo o motivo zmaja, kojije poznat svuda po svetu. Da lije svuda, u svim narodima postojalo zajedniko priseanje na sauruse, ogromne gmazove? Veoma neverovatno! Svi saurusi izumrli su pre 64 miliona godina, kadajo nije bilo oveka (28). Zbog ega su i kako su onda ovi monstruzoni gmazovi mogli leteti i bljuvati.va-tru? Gospoa profesor Sanger-Bredt postavilaje pitanje (29) da li je motiv zmaja nastao "posle pogleda na Mleni Put na nebu". Da lije ova "nebeska zmija", kojaje obuhvatala itav nebeski svod, bi-la podsticaj na stvaranje mitova o zmaju? Odgovor glasi: teko daje tako! Posmatraima neba u onim naro-dimakoji su tovali zmaja, svetlucavi prijateljski Mleni Putbio je pojam pod drugim imenima. Pravi Kukulkan nije bio obina pernata zmija, roena iz fantazije u perju ptice kecal i koi zmije. Ne, predanja govore o "leteoj zmi-ji" kojaje sila s neba i poduavala Ijude u mnogim podmcjima, a onda odletela tamo odakleje i dola. 0 tome postoje kao kamen vrsti dokazi. ien-Ica bio je jedan od najvanijih centara Maja u Jukatanu; i sam ruevina, delujejo uvek uzvieno i upeatljivo. U centru kulturnih graevina stoji stepenasta piramida, visoka 30 metara, kojaje posveena bogu Kukulkanu. Nakvadratnoj osnovi ije su stranice dugake 55,5 m, onaje genijalni prikaz kalendara kao simbol za leteu zmiju. Nainjenaje od devet platformi postavljenihjedna nad drugom, koje su u sredini preseene irokim ste-penitem. Svako od etiri stepenita ima 91 stepenicu. Na gornjoj platformijedan stepenik vodi u svetilite iji se ulaz nalazi izmeu dva stuba koji predstavljaju pernatu zmiju. Svaki steperiik pred-stavljajedan dan;tako se dobija 4x91 =364+1, zbirdanaujednoj godini. Svako elo piramide podeljenoje na 52 umetniki ukraene kamene ploe; toje broj koji odgovara ciklusu kalendara Maja. Piramidaje tako precizno graena u odnosu na strane sveta, da se 21. marta,kadapoinjeprolee,i21. septembra.prvogdanajeseni, u rafiniranom svetlu ili senci, moe videti kako pernata zmija pue uz piramidu ili s nje silazi. Tu se odigrava fascinirajui prizor. etiri stepenice malo odstupaju od strana sveta, stojei tik uz oz-nake 0-W-N-S . Otprilike sat i po pre zalaska Sunca 21. marta, njegovi zraci padaju na povrinu piramide kojaje okrenuta na za-pad. Zraci i senke streme kao zmije prema severnom elu pirami-de. to

Sunce vie zalazi, toje fascinantniji ovaj jedinstveni prizor, koji godinama posmatraju hiljade radoznalaca. Sa zalaskom Sunca na ivicama stepenita pojavljuju se najpre rav-nostrani trouglovi. Oni simbolizuju devet delova tela Kukulkana. Trouglovi zatim prelaze u talasastu traku, koja polagano pratei Sunce silazi stepenicama, da bi se na poslednjoj, donjoj stepenici sjedinila s monom, kamenom, zmijolikom glavom boga. Kada Sunce izlazi 21. septembra, posmatrai se dive spektaklu na suprotnom elu piramide: najpre izgleda kao da oivljava glava pernate zmije iz svetla i senke, zatim duge, Sunevom svetlou otro oiviene linije prelaze preko tela zmije nagore, ka gornjoj platformi. Posle kraeg zadravanja u hramu Kukulkana poinje arolija senki: sa Sunevom svetlou nestaje i pernata zmija u dolini. Sve skupa predstavlja demonstraciju visoke matematike u slubi bogova: Kukulkanje doao iz kosmosa, boravio malo meu Ijudima i opet se vratio u svoju zvezdanu domovinu. Piramida Kukulkana, genijalno delo izvanrednog oblika, pokazu-je nam kako su astronomi, matematiari, arhitekte i svetenici u ovoj gradevini ovekoveili narodna predanja. Dokazuje da su od samogpoetka postojala neshvatljiva teoretska znanja sjedinjena s perfektnim tehnikim izvedbama, dokazuje da se ona nisu raz-vila u evolucionom smislu. Preko starijih ruevina stepenaste pi-ramide poloenaje druga, manja piramida iz novijegvremena; i onaje graena po zakonitostima astronomije. ien-Ica

Da li se zagonetka ove graevine uopte moe reavati, a da se ne prihvati mogunost da su u njenoj izgradnji pomagali tehiiiki ver-zirani vanzemaljci? Pri gradnji nita, ama ba nita nije moglo biti preputeno sluaju niti se pak moglo kasnije korigovati. Ve samo postavljanje baze piramide moralo se podudarati s devet platformi i etiri stepenita sa po 91 stepenicom. Najmanje pomeranje ugla ne bi dalo eljeni rezultat, koji sam upravo opisao. Pa kako su onda svetenici-astro-nomi mogli kontrolisati da li graevina u svakoj fazi odgovara osnovnom projektu, svim proraunima detalja? Iz prirode se to ne moe proitati: prolee i leto bivaju samojednom godinje i samo u ona dva odreena dana mogao se videti fenomen Kukulkana kako se uspinje ili silazi. Isto tako, nema garancije da e tih dana Sunce uopte sijati i da e taj veliki veiti luster moi da postavi orijentacionu taku. Ne, mora da su od samog poetka postojali isci'tani planovi koji apsohitno iskljuuju svako odsfrupanje. Da li je moda graeno po modelima piramide izraenim u nekoj raz-meri? Skidam kapu narodu iz kamenog doba, koji se pokazao teh-niki tako razvijenim. Jo uvek se i po ruevinama moe videti savrenstvo. Vreme je za istoriju moga naroda bilo isto toliko vano koliko je bilo vano stvoritelju samom, rekao je Beli Med-ved i tako ukazao na beskrajnost raznuljanja Maja. Graditelji ien-Ice praktikovali su gradnju kamenom; slutili su da e talasi vremena prei preko njihovih kultura, kako nam prenose upravo knjige ilam-Balam. Da se njihove poslanice nebi izgubile, pove-ravali su sva svoja znanja, dobijena od bogova, hramovima, pira-midama i stelama... onako kako su ih nauili njihovi boanski uitelji.

Sve muslimanske damije, po itavom svetu, okrenute su gradu Meki. Ako se, ma kada u budunosti, povuku linije podunom osom damija, te linije iz svih smerova rue vetrova sree se u jednoj taki kod Ka'abe u' Meki. ak i ako Meka sa Ka'abom ne bude nita drugo, ove linije, koje su nekada teile jednom legen-darnom cilju, poruivae: ovde je nakada bilo vano svetilite, Maje su neto slino postigle gradnjom piramide ien-Ica.

Skrivalica
Pozabavili smo se trima grupama izvora koji sti preiveli razorna orgijanja: Popol Vuhom, knjigama ilam-Balam i hronikama Ber-nardina de Sagana. Ostajujo staromeksiki ilustrovani rukopisi. U Meksiku su za vreme Asteka postojale ko!e u hramovima, gde su svetenici pripravnici-kao i srednjevekovni monasi u manasti-rima daleke Evrope - kopirali poutele spise i prenosili simbole sa stanh originala na kou ili papir od agavinih vlakana. Mora daje nekada bilo na hiljade lakvih kopiranih slikovith rukopisa. Hans Biderman, izvanredan poznavalac istorije latmoamerildh naro-da, citira u svom delu "Svete knjige iz starog Meksika" (30) pan-skogjezuitu, Franciska Ksavera Klavigera:

Model. pokazuje kakoje nekada graena "modernu" piramida preko Ktarije. Ovaj modd izlozenje u Antropaloskom muzcju u Meksiko Sitiju.

"Sva pisana dokumenta koja se nalaze u Teckuku, naslagali su u takvim koliinama na trgu daje gomila liila na brdo; zapa-lili sujei tako su se u pepeo pretvorila seanja na retke, znamenite dogaaje." Posle unitenja brda knjiga na itavom svetu postoji jo oko 20 ovakvih ilustrovanih rukopisa, od kojih je nekoliko sigurno na-pravljeno pre dolaska panaca. Oni se zovu npr. Kodeks Vindobo-nenzis (danas u Beu), Vatikanski kodeks (Rim), Kolumbijski kodeks (Meksiko), Kodeks Egerton (London), Kodeks Tonala-matl (Pariz) i Kodeks Bordija (Rim). Kodeks Bordija najpozna-tiji je i najbolje ouvan od svih kodeksa. 1 on je, poput rukopisa Maja, sloen kao harmonika. Listovi, oslikani s obe strane, imaju dimenzije 27x26,5 cm; kada se razvuku, predstavljaju predivnu istorijsku knjigu dugaku preko 10 metara. Koliko moe biti star Kodeks Bordija, kada je napisan to se ne zna, a jedino sigurno ini se to da potie iz olula. Tamo, oko 100 km juno od Meksiko Sitija, nalazi se piramida Tepanapa, koja ima osnovu veu od Ke-opsove piramide. Rekonstruisanaje petnaest do dvadeset puta, a njena starost jo nije odreena: ogromna, u korov zarasla graevina koja se jo danas moe videti, samoje spoljanji plat piramida to pripadaju dalekom poetku. Isto tako zagonetna kao piramida Tepanapa jeste ornamentika na hramovima u oluli, kojaje nesumnjivo peiuanskog porekla: "Uzorak ahovske table koji po rubovima ima stepenaste meandre i rese" (31). Jedinstve-ni su, meutim, ve peruaiiski ukrasi na meksikim hramovima, jedinstveni po tome to se ukrasi istog stila nalaze i u Kodeksu Bordija. Marljivi strunjaci misle da su razjasnili treinu kodeksa, ali ra-dilo se, ijo uvek se beskrajno teko radi na tumaenjima svih sta-romeksikih rukopisa u slikama. Dolazi se do oreenog mesta, vrti se u krugu, pa se' otkrivaju i stvari koje nepristrasni posma-tra ne moe videti. Naveu dva primera. 1 Slika koja sledi predstavlja stranicu 2 iz Kodeksa Laud koji se nalazi u biblioteci Bodlen u Oksfordu. U sredini slike vrsni strunjak poput Bidermana (30) vidi Tlaloka, astekogboga kie:

Vasionska zmija puzi uzj edan zid... a na glavi nosi kacigu...

'"Za njega (Tlaloka) karakteristicni su okviri oko oiju, koji lie na naoare, i zubi koji stre iz gornjevilice nadole. Gornjausna i niz zuba izvode se iz simbolinog prikaza kinih oblaka i kie koja pada!" Modaje tano da ovde pozira bog kie Tlalok, ali gde su ti zubi "koji stre nadole"? Ne shvatam kakve veze ima "gornja usna i niz zuba" sa "simbolinim prikazom" kinog oblaka i kie koja pada. Tlalok "nosi kacigu jaguara", proitao sam u komentaru. Da, vi-dim neku stvar slinu kacigi, ali gde je jaguar? U levoj mci boga "nalazi se raskona bradva, ija otrica izlazi iz zmijskog drela". Pameti, ne ostavljaj me! Pomou lupe pokuavao sam da vidim ono toje reeno,

uspeo sam, meutim, samo da naem mali, ta-pu slian predmet - "raskona bradva", je li to ta stvar? Umetniki izraene sliice mogu predstavljati sve mogue; meutim, ova in-

"Letea zmija" prisutnaje svuda; ona ak ograuje balustradu igralita...

... i strazari prcd hramom sa 1000 stubova.

terpretacijaza mene nije ubedljiva. Ah, da, i "u drugoj ruciclribe-lu zmiju, valjda simbol munje". Na ovo emo tek doi... 11 Slika koja sledi - fragment iz Kodeksa Vindobonenzisa. Ovaj fragment prikazuje stranu 48 ovoga Kodeksa. Na desnoj po-lovini slike interpretator vidi 16 figura, "oigledno razne poze boga Kecalkoatla" (30). Levapolovina slike prikazuje "silazak Kecalkoa-tla na zemlju", sasvim gore vidi se "krajiak neba sa dva ostala bo-ga, izmeu kojih se nalazi sasvim nag Kecalkoatl". Isti taj komad neba ima u sredini jedan ispust, iz kojega izlaze visee lestvice, oblepljene lopticama od paperja. Zbog ega male, okrugle loptice - pod nukroskopom se jasno vidi njihov oblik - treba da budu od "paperja", to ne razumem; meutim vemjem da se interpretator javlja kao inkarnacija astekog svetenikog vaspitanika kojijejednom uhvatio paper-jastu kuglicu! Pletene lestvice bacaju "nebeska bia" dole. Konano, na donjoj levoj strani slike vidi se - da li na pletenim lestvicama? - Kecalkoatl kojije siao u punoj ratnoj opremi sa ti-tom, topuzom i nakitom, okruen "hramovima i mistinim me-stima". Strunjaci prihvataju ovakvu interpretaciju i ona kao takva vai. Ja to ne mogu ocenjivati, ali ne naputa me oseaj da bi te slike, moda, mogle priati sasvim drugu priu. Da li smo se dovoljno potrudili da nademo nova reenja, modernim posmatranjem stvari? ta bi moglo da znai to to Kecalkoatl, u 16 "raznih poza" svoje figure, svaki put nosi drugaiji ukras na glavi. Izgleda da to treba da ima neko znaenje, inae se stari hroiuar ne bi toliko trudio upravo oko ukrasa na kapi, Nagog, crnog Kecalkoatla ne okruuju samo bogovi - ako su to uopte oni. ta znae oni pred-meti iza njega? ta signaliziraju mnogi udni znaci oko njega? "Oznake dana", proitao sam. Znakovi jesu, aU ta oni oznaa-vaju? Staroameriki slikoviti mkopisi izgledaju mi kao skrivaljke. Skri-valjka - stoji u leksikonu slikoviti prikaz iz koga treba paljivim posmatranjem pronai neki drugi prikaz ilije to slika to sadri u sebi figuru koja se ne moe otkriti na prvi pogled. Sta bi dakle bilo ako bi se u znacima koje hoemo da otkrijemo radilo o skraeni-cama - na primer - za aminokiseline ili hemijskajedinjenja? U mnotvu predlaganih, esto apsurdnih objanjenja, ova ideja ne izgleda mi ba (lajapsurdnija; ona uostalom ne potie od mene, nju mije poklonio moj italac Helmut Hamer iz Forhajma u Za-padnoj Nemakoj.

Fragment iz Kodeksa / Lauda

Dodatak

Najpre sam iz koverte izvadio kopiju 30. strane Kodeksa Bordija. Helmut Hamer meje pitao: "Zar nita ne vidite?" Ne, nita nisam video; izgledalo mije kao da samjedan od onih prvih Ijudi, za koje se u Popol Vuhu tvrdi da su im bogovi zamaglili oi kako vie ne bi moglijasno videti. Kasnije sam saznao da su oi Helmuta Hamera istrenh-ane i izotrene zahvaljujui njegovoj struci: onje grafiar. Za njega se slike sastoje iz delova, koje on rastavlja i sastavlja; taj ovek ima pravo oko za staromeksike skrivaljke. Dobio sam pet separata strane 30 Kodeksa Bordzija. Svaka strana pokazivala mi je neto drugo, neki drugi detalj, istaknut razliitom bojom. Poto su eksperti bili zainteresovani i spremni za diskusiju, predstavio sam otkrie Helmuta Hamera. SLIKA 1 pokazuje 20 znakova za dane. "Zato ba 20?", pitao se Helmut Hamer. Sluajno postoji ba 20 prirodnih amino-kiselina, koje uestvuju u strukturi ive materije. Znakovi Asteka i Maja su mnogoznani. Ako 20 oznaka dana zaista to i znae, ne iskljuuje se ni drugo objanjenje. Dvadeset dana, kao to znamo, ini osnovu kalendara Asteka i Maja. Dvadeset amino-kiselina predstavljaju, kao to znamo, osnovu proteina u elijama. SLIKA II prikazuje oznake dana u zelenoj boji, sa crvenim okvi-rom. Svaka prirodna aminokiselina sastoji se od etiri osnovna elementa: vodonik-ugljenik-azot-kiseonik. U zavisnosti od kiseli-ne, dodaju se druga dva elementa, meutim, bez ona etiri osnov-na ne ide. "Da li su zbog toga," pita Helmut Hamer, "oznake dana podeljene u etiri grupe?" Osnovni elementi, atomi, sastoje se od protona, elektrona i neutrona. Postoje li atomi i drugaijeg sastava, a ne samo oni od etiri osnov-na elementa, postoje li i atomi bez trojstva protona i neutrona, na kojima se zasniva univerzum? Ako se prati crvena traka koju je istakao Hamer i ako se izvueni separat uporedi s originalnom stranicom iz Kodeksa, onda pada u oi da uvek po dve ute take formirajujednu kuglicu, atakuglica (atom) nalazi se svuda u crve-nom pojasu, koji sve okruuje.

II

III

IV

SLIKA III predstavlja etiri crveno obojena oveuljka (bogove) koji stvaraju ivot. Zeleno istaknuti, oni nose na leima oznake hemijskih jedinjenja. Sva etvorica dre u rukama tapie na ijim se vrhovima - istaknuto krugom - nalazi amino-kiselina ko-ju oni neemu, to se nalazi u sredini slike, dodaju i oduzimaju. SLIKA IV pokazuje, istaknuto crvenom bojom, platjedne elije sa raznim membranama, na ijem se spoljanjem sloju nalaze bo-dlje, moglo bi se pretpostaviti da one slue za dovod energije. Sva-ka dmga bodlja ima po jednu kuglicu nainjenu od dva prstena koji ine osnovu elije. Ujezgni elije mota se crveno-zelena traka poput dvostruke une koljke kod DNK. SLIKA V pokazuje unutranjost elije sa raznim materijama, od kojih je najvanija dezoksinbonukleinska kiselina (DNK), ma-kromolekulni nosilac naslednih osobina. DNK se sastoji od baza adenin-gvanina-citozina-timina. Ova etiri tipa odlikuju se ra-zliitim kontaktima: timin magnetnom snagom privlai gvanin, dok gvanin odbija citozin. Na slici su crvenom i zelenom bojom istaknuti parovi koji teejedan drugom; obe crvene baze ve su se spojile. Osim ove etiri baze, DNK-lanac ivota sastoji sejo i od nukleotida,, baza eera fosforne kiseline. U originalu Kodeksa oni su oznaeni takicama i kruiima. Na donjoj ivici slike sku-pina etvorki naputa scenu: ona dalje daje genetsku poruku - u originalu sejasno vide osnovne baze obeleene u etiri boje, koje su se - prikazane kao lelujave zmije - sjedinile s dvostrukom unom koljkom. Isto tako, zmija sada bei od svoga para. Jasno. Svaki koni DNK sadaje samostalan i sadri kompletnu genet-sku celinu, pa moe sam poi na svoj put. Pomalo konfuzno deluje ovo skraeno objasnjenje, a oni koji po-kazuju aroganciju u odnosu na razmiljanja Helmuta Hamera, smeju se. Uz ovo bih eleo ukazati na to da su vrsni tehniari od 1851. godine eksperimentisali naproblemu razvoja patent-zatva-raa - Amerikanac E. Hotiv (1851), Nemac F. Kloc i Austrijanac F. Poduka (1883), Amerikanac W. L. Dadson (1893) i P. A. Eranson (1906) - apatent-zatvara,jedan od najveih pronalaza-ka naegveka, pripremljenje za proizvodnju tek 1911 godine, ka

V da su to uinili moji zemljaci C. Kan-Mos i H. Forster; oni nisu bili profesionalni tehniari. Zato Helmut Hamer ne bi mogao biti na moguem tragu? Prirod-njakoj eksplikaciji rado bih suprostavio neku slinu iz arheo-loko-etnoloke strune literature, ali komentar (31) uz Kodeks Bordija poznaje samo razmiljanja kao toje ovo: "etiri boga kie nose tri razliita drveta i magini grm. Poka-zuju bodeom od kosti na ona etiri dnevna znaka, kojima poinje etvrt Tonalpohuala. Stoje oko crvene ploe sa zvezdastim otvorima. Toje no". Da, toje no. Takvim objanjenjima sto godina nismo nita posti-gli. Iz rukopisa Maja i staromeksikih slikovitih rukopisa izviru, navodno, uvek samo bogovi ili njihovi simboli, jaguari, magini znaci i mnoge druge arolije. Arheoloko-etnoloka objanjenja mogu bez problema stajati uz nauno-prirodnjaka: "oznake dana" mogu simbolizovati dane koji predstavljaju amino-kiseline. Ne znam. eleo bih samo da otvorim vrata novim mogunostima. Ako jo jednom naglasim da nita ne elim propustiti, pa ni Haroerovu ponudu, sigurno u opet uti da stari narodi iz Srednje Amerike nisu imali pojma o elijama, strukturi elije i genetskom kodu, jer pobogu, oni su bili narodi iz kamenog doba. Poto se iz naune apoteke nita ne moe pokupiti, posluaemo mudrog Belog Medveda, koji iz istorije svoga naroda zna da su uenici na prvom spratu "Univerziteta" u Palenkeu uili o struk-turi ivota i o hemijskim elementima. Njihovi prvobitni uitelji bili su Kaini, uitelji koji su doli iz svemira. Ako se to prihvati, postaje jasno da su stotinama puta prepisivani kodeksi bili udbenici, koji su se prenosili s generacije na generaciju. "Fantazirati ne znai - neto izmiljati. To znai - od neega neto stvoriti", rekaoje Tomas Man (1875-1955).

VI.
TEOTIHUACAN -VELIKI GRAD PO NACRTIMA BOGOVA
Graenje kula u oblacima ne kota nita, njihovo ruenjeje veoma skupo.
Fransoa Moriak (1885-1970)

Onaj ko se danas mui idui kroz haos Meksiko Sitija, i ne sluti da gazi po znaajnom istorijskom tlu. Ne znam da li su domo-roci toga svesni. U najveem gradu na svetu - na 2440 m visine, na visoravni Ana-huak - ivi oko 18 miliona stanovnika; taan se broj ne zna, jer sva-ki popis daje drugaije podatke. Strunjaci UN izraunali su da e
n

2000. godine, uz ovakav rast stanovnitva, na 1500 km iveti oko 40 miliona stanovnika, ukoliko se grad do tada sam ne srui, jerje sagraen na prastarim ruevinama. Milionikalju pod oblakom smoga; skoro 100 000 umire svake go-dine od zatrovanogvazduha. Meksikanci, potomci Asteka, s fatal-nom ravnodunou dozvoljavaju da ih ubija zatrovani vazduh, kao a ove rtve od njih zahtevaju stari bogovi. Od est sati ujutro do duboko u no u uima odzvanja koncert trubaa iz tri miliona putnikih vozila; izgleda kao da trube postaju glasnije u udolini ove visoravni, da sviraju jae nego na drugom mestu; pogubne su za ivce. Preko 20 000 autobusa isputa plavo-crne oblake gasova protiv kojih ne pomae ni filter od vlane maramice. Sedamnaest hiljada policajaca u plavim uniformama pokuava da piskavim zvidaljkama i junjaki sporim pokretima usmeri ovu lavinu li-ma, ali ona se vue - uprkos dugakim bulevarima i autoputu kroz grad - vue sporo, sporije nego konjske zaprege pre sto godina. Kolikoje ugroen ivot u ovom monstruoznom gradu, pokazuju svetiljke koje uvee trepere i povremeno se sasvim ugase, pokazu-je preoptereena telefonska mrea jer samo srenim sluajem moete pogoditi kad nije zauzeta i odaje pijaa voda koja uvek mi-rie po hloru i nekim drugim nedefinisanim hemikalijama. Ljudi se ovde mogu masovno ubijati i bez ratova. Meksiko Siti podrazumeva takoe i luksuzne hotelske palate kao to su Camino Real i El Presidente Chapultebec, u kojima postoje odeljenja najfiiujih pariskih restorana kao to su Maxim i Fou-quet. Kafei i bistroi, mali lokali u folklornom stilu i ne uvek solid-na elegancija u sjajnim avenijama, neveto skrivaju prenaseljenost i siromatvo ovog sveta. Samo nekoliko ulica iza, ui beda u etvrtima koje izazivaju samilost, Ijudi ive u razbije-nim kolibama nadomak pompeznih srednjovekovnih katedrala i crkava, prosjaci sede po trotoarima novih stambenih etvrti iz do-ba kolonijalizma. U parku apultepek zelene se grmovi i prastaro ogromno drvee privlai svojim raskonim sjajem; ono se moralo naviknuti na otrovne otpadne gasove. Po tom parku nekada su etali knezovi Asteka; Moktezuma 11 sagradioje na breuljku svoju letnju rezi-denciju. Nedeljom se ovde susreu beda i bogatstvo. Svi ponositi Meksikanci oduevljavaju se igi-ama navodi, veslaju pojezerima, igi'aju u ritmovima sambe. Umetnici - i oni koji misle da tojesu -pevaju dobro raspoloenim sluaocima. Turisti posmatraju origi-nalni meksiki stil ivota; na pikniku, na istom vazduhu, na ze-lenim povrinama, snimaju njihove igre i plesove. Deaci prilaze s korpama ili drvenim sanduiima, u kojima se nalazi pi-ibor; po-niznim, upitnim pogledom mole strance da im dozvole da oiste njihove pranjave cipele do visokog sjaja.

Kao da su preseljene na neki drugi svet, igraju lepe devojke, talasaju crnom kosom, veli-kih tamnih oiju i tamne koe, poput vetra nekog dalekpg vre-mena. Dugoprstai prave dobarposao: stranci kupuju u nekoj od stotina juvelirskih radnji na avenijama, pravo i lano zlato, koje lopovi znaju dobro da razlikuju. Butici iz celog sveta izlau skupocenu ro-bu a tu, pored njih, prosjaci u pocepanim pantalonama tamnim oima i izboranim rukama mole za nekoliko pezosa.
,K

Meksiko Sitije zbrka kontrasta. Jedna treina stanovnitva ivi u etvrtima, na primer, u predgrau Nezahualkoitl: du puta za Puebla stanuju bosonogi Ijudi u kolibama od lima i kartona, od au-tomobilskih guma, drvenih i metalnih gredica. Naravno, ovde ca-ruje alkoholizam (!); pije se tekila ilijeftina, jaka rakija od agave. Nikakvo Cudo, kadaje 60 procenata stanovnikabez posla. "Stanov-nici Meksiko Sitija treba uvek neto da rade", rekao mijejedan od 150 000 taksista, "a kada nita ne rade, onda piju". Iskopine usred grada

Nedaleko od ove pustinje i siromatva stoji grandiozna dravna opera. Svaki dan sviraju muziari na Placa Garibaldi, obueni u srebrom obrubljene ogrtae sa eirima velikih oboda. Velian-stvene graevine, kao to su Palata lepih umetnosti (Casa de los Azulejos) iz doba kolonijalizma, oko 1600, Nacionalna palata, ko-jaje gi'aena za vreme Korteza na ruevinama rezidencije Mok-tezume, katedrale, crkve i muzeji, govore o istoriji i istorijskom bogatstvu ovog grada. Iza svih ovih kontrasta Meksiko Siti prua sliku Asteka i njihovih predaka. Nigde na svetu ne postoji ovakav grad.

Mesto gde se postaje bogom

Kadaje ujulu 1520. Hernando Kortez, osvaja Meksika, doiveo svoju noche triste - "tunu no" - skupa sa svojom vojskoni od 438 vojnika, kadje potuen, neraspoloen i ranjen morao da preda glavni gi'ad Asteka Tenotitlan, pobegaoje najpre u Otumbu, 40 kmjuno od Meksiko-Sitija. Nekoliko dana kasnije sukobili su se Kortez i njegova vojska s nadmonom armijom od 200 000 Aste-ka. S visoravni kod Otumbe moraoje Kortez primetiti - na dva kilometrajuno - udnu pravilno formiranu strukturu breuljaka. lako nijedna hronika o tome ne pie, jahaoje Kortez izmeu brda i breuljaka ne slutei taje skrivalo tlo pod kopitima njegovog konja. Asteci su to znali, ali nisu o tome govorili. Oni su predeo pod breuljcima zvali astekom reju "teotihuacan", to znaci "mesto gde se postaje bogom". Savesni misionar i istraiva kultu-ra, franjevac Bernardino de Sagan (1499-1590) zapisaoje: "Oni su mesto zvali imenom Teotihuakan zato tojeto bilo mesto gde su se sahranjivali bogovi" (1). Stvarno, prvobitno ime mesta nije poz-nato; ne zna se ko su bili stanovnici Teotihuakana i odakle su doli: ne zna se, takode, kojim sujezikom govorili (2). UdobaAstekaTeotihuakanjevebiouruevinama, obraslimko-rovom, mahovinom i grmljem. Asteci su bili u zabludi kad su mislili da je Teotihuakan nekada bio mesto pokopa njihovih starih bogova, tih ogromnih bia. Teotihuakanje bio sve drugo, samo ne i gi-ad mrtvih; do danas bar nije pronaena nijednajedin.a grobni-ca nekog boga. Sigurnoje da su Asteci nekadanji glavni grad upoznali samo po ruevinama ili iz legendi (1): "Za vreme duge noi, kadajo Sunce nije zasjalo, kadjo nije bi-lo dana, tu, znai, skupljali su se i savetovali bogovi na mestu koje se zvalo Teotihuakan i jedni drugima govorili: 'Dodite, vi bogovi! Ko e preuzeti, ko e uzeti na sebe da uini da Sunce opet zasija, da dan opet svane?'"

"Boanska pe" i masakr Asteka

Bogovi su se bojali - to pie u predanjima, a taj podvig za spasenje Sunca inio im se opasnom pustolovinom. U savetovanju bogova u Teotihuakanu uestvovali su itlalinike, boginja zvezdanog neba, i crveni Tekatlipoka, bog u zvezdanom odelu. 1 Kecalkoatl, "zmija sa zelenim perjem", bogMeseca i zvezde Danice, uestvovaoje - premajednom drugom predanju - u tom vanom skupu (3). Samo dva boga iz tog drutva - Tekukietekatl i Nanauacin - bili sii spremni da idu u riskantnu pustolovinu. Ova dva hrabra boga ispatala su svoje grehe etiri dana; zatim su se okupali u svetoj vodi, pre nego to su ih istrljali belom kredom i obukli u skupocenu odeu ukraenu perjem. U meuvremenu su ostali bogovi naloili "boansku pe" i rasplamsali veliku buktinju, da bi onda dva junaka, okiena za ovaj poduhvat, bacili u "boan-sku pe". U vatri i dimu nestale su tada boanske rtve na nebe-skom svodu. Etnolog Karl Kolenberg (4) vidi u ovom predanju "tipian primer za to kako se u mitskim priama esto meusobno zamenjuju uzrok i in" i misli da bi ovaj opis isto tako dobro odgovarao odbrojavanju pred start rakete. . Ovako moderno posmatranje imalo bi i svoj smisao: najpre su bogovi sami oseali krivicu toje Sunce nestalo - zbog eksplozije pla-

nete X ili kakvog velikog planetoida. Posle toga su se savetovali kako da se ova pojava otkloni. Moda su raspravljali o tome da li treba neki komad asteroida razbiti i odvui na neku drugu putanju; u svakom sluaju, bili su optereceni ovim zadatkom i odluili su se da rtvuj u svoj e kolege. etiri dana dvolana se posada spremala za poduhvat; u meuvremenu ekipa je pripremila "boansku pe" za start. Konano su se pojavila dva dobrovoljca u "skupocenoj odei" (u vasionskim odelima?), i bacila se u "boansku pe". S dimom i vatrom nestali su u irini svemira. AsteCkalegenda kaeda dvaboga-astronauta nisu mogla ispuniti svoj zadatak na zadovoljavajui nain. Biloje problema. U knjizi dogaaja stoji dajejedan od dva hrabra boga bio pogoen strelom nekog neprijateljskog boga zvezda "u elo"; on je pao "u devetostruku struju, u more zapada". Bogovima, koji su zasedali na startu, nije ostalo nita drugo nego da i sami uzlete i da se rtvuju, jer samo iz njihove krvi mogloje Sunce opet dobiti ivot i snagu. Ono toje opisano kao dogaaj iz najranijeg doba mitova, dovelo nasje na kraju do stranih rtvovanja Ijudi kod Asteka. Biloje to jo pre osvajanja Tenotitlana, kadaje Kortez iveo u dobrim od-nosima sa gospodarom Asteka, Moktezumom i kadaje molio za dozvolu da podigne veliki hi-am u centru grada. Kortez je bio uasnut. Zidovi hrama bili su pokriveni usirenom Ijudskom krv. Iju, na oltaru su bila tri Ijudska srca. U hodnicimaje zaudaralo go-re nego u klanicama, gore nego hiljadu raspadnutih leina. Kada se Kortez sa pratnjom popeo na stepenite hrama, video je na breuljku veliku drvenu kuu. Obilazei tu kuu Spanci su imali .' ta da vide: od poda do tavanice bile su naslagane Ijudske lobanje. Izbrojanoje 136 000 komada - dokazi stranog masakra pod vla-davinoro Asteka. U "Istoriji kraljevstva Kolhuakana i Meksika" (5) ovo se potvruje: "Oni kojimaje ovo posveeno, bili su zarobljenid koji su rtvo-vani. Umrloje: Capteka -16 Tlapaneka 000 Huksocnika Giukohuaka

- 24 000 -16 000 - 24 400."

Kakve veze imaju Ijudske rtve - koje su potvrene u istoriji Aste-ka - s nestalim gradom Teotihuakanom, koji ovima nikada nij e pri-padao? U Teotihuakaim su se bogovi i-tvovali za Ijude; oni su dali svoju krv da bi Sunce ponovo izalo i probudilo Zemlju. Ijudi su se uvek povodili za nekim uzorima - i esto su dospevali u zabludu. 1 ovde su se misli zbrkale: Ijudi su imitirali bogove koji su se rtvovali, pa su se i oni sami i-tvovali bogovima. Ljudi su po-gi'eno razumeli predanje, verovali su i strahovali da e se Sunce pojaviti tek ako mu rtvuju reke Ijudske krvi. Ono to se bogovima svialo, moraloje i Ijudima biti milo. Kod Asteka i Maja obiaji rtvovanja razvili su se do nesluenih razmera. Latinoameriki narodi - podrucja meksikih kultura i kultura Maja - vodili su ratove "da bi pripremili dovoljne rezerve Ijudskekrvi", da "ne bi crpeli Ijudskukrv iz svog plemena". (6) U su-jevernoj revnosti bili su ubedeni da se Sunce mora "pothranjivati" krvlju. Prema ritualu, rtvu su dva snana mukarca drala pritisnutu nogama i rukama uz rtveni kamen; da bi to vei broj Ijudi mogao posmatrati sveanost klanja, podizali su rtveni kamen visoko na piramidu ispredjednog od malih hramova. Svetenik u sveanom odelu svetlucavih, bljetavih boja, ukraen skupocenim perjem, vadioje rtvi srce iz grudi pomou otrice zakrivljenog hirurkog noa. esto se deavalo da pokazuje Sunc-u, kao trofej, srce kojejo kuca; u posebnim prilikama i-tvi je bila odrana koa, koju bi svetenik stavljao na sebe i u njoj igrao. U poetku je rtva igrala, nita ne slutei, sa ostalima iz plemena, zatim bi je po grudima obeleili belom bojom i avezali na drveni ram. Za vreme plesa rtvaje sluila kao iva meta: svaki uesnik odapinjao bi strelu u ve izranjavljeno telo. Izbueno srce tadaje vaeno iz grudi. U to vreme vladalaje opta duhovna zbrka, tako da ne iznenauj e toje rtva bez ikakvog opiranja dozvoljavala daje vode do gubi-lita; onaje, naime, verovala da daje svoju krv za ivot Sunca, a ti-me i za opstanak svog naroda. Mnogi su stajali na mestu dogaaja pod dejstvom opijata; oni nisu shvatali ta se to njima deava. Svavea mesta Maja i Asteka imala su objekte s kostima; u njima su uvali lobanje i kosti rtava i ponosno ih pokazivali; oni su bili dokaz da to pleme nije stajalo skrtenih ruku kada se Sunce uga-silo (7).

Veliki grad po nacrtu; da 11 i bez istorije?

Pre nego to su bogovi, posle intenzivnih savetovanja u Teotihua-kanu, nestali u svemiru, ostavili su nacrte za ogi'oman grad, na-crte koji se tak danas postepeno shvataju. Niko ne zna ko su bili oni svetenici-arhitekte, i ni jedan ivi stvor ne zna da kae ko i j kadaje poeo gradnju Teotihuakana. U masi razliitih miljenja, sumnji i spekulacija zna se sigurno daje Teotihuakan najstarija civilizacija na meksikoj visoravni i daje to grad koji nije imao nikakvog prethodnika. t Lorete Se urn rukovodila je, kao arheolog, nekoliko godina iskopavanjima u Teotihuakanu i objavila je vie izvetaja. Ona misli: "Sve ono toje prethodilo ovoj visokoj kulturi predstavlja naj-nepristupaniju od svih tajni... Ako treba, teka srca, pretpo-staviti da su kulturna obelezja - kao to su razne arhitektonske karakteristike, orijentacija gi-aevina ili jedinstvenost kipar-stva i slikarstva - pronaena ve na poetku u svom krajnjem obliku, ondajejo tee zamisliti daje pripadajui kompleks du-hovnih dostignua nastao tu odjednom, potpuno fonniran. Mi nemamo nikakvih materijalnih dokaza koji bi potvdivali lakav zauujui proces razvoja...." (8)

Ko je podstakao izgi'adnju Teotihuakana? Da li, ipak, 'bogoTi'? Teotihuakanje sasvim sigurno bio najvei grad Srednje Amerike. U doba svog procvata pruao se na povrini od 25 km , a broj sra-novnika procenjuje se na oko 200 000. Prema miljenju naunika trebalo bi daje njegova izgradnja poela oko 300. godine pre n.e. Teotihuakanje proirivan u pet etapa, tako daje oko 600. godine nae ere bilo izgraeno blizu 2600 vanih graevina. Devet stotina godina - od 300. pre n.e. do 600. nae ere - dugoje vreme, ali arhi-tekfce i graevinari svih generacija pridravali su se datih projeka-ta. Tako "posluno" uvek su se ponaali pripadnici mone religije, kojaje u stanju da njima ovlacla. Oko 650. godine nae ere Teotihuakan je bio u punom procvatu. Meutim, tada mora daje dolo do ustanka. Povodi zato nisu poz-nati. Moe biti da su se seljaci s "itavim" narodom pobunili protiv gospodara, moda su se robovi - stalne rtve ritualnih pogubnih svecanosti - pobunili protivmorbidnih svetenika, a moda su neki strani osvajai okupirali grad. To se ne zna. Suronja se ak da su sami svetenici sruili svoje hra-move (9), ali ni za to razlozi nisu poznati. Vieslojna zagonetka Teotihuakana postalajejo komplikovanija. Mora da su se posle ruenja i razaranja stanovnici opet vratili, jer ima dokaza da se posle 650. godine u gradu jo gradilo... sve dok o'ko 800. godine nije Teotihuakan nestao iz istorije. Samo su male grupe ivele u ruevinama, zatim su i one otile ili izumrle. Starim gradom bogova zavladalaje vegetacija. Svega 40 km od Teotihuakana poelo se polagano organizovati car-stvo Asteka. Tenotitlan je postao glavni grad. Na njegovim ruevinama danas tutnji Meksiko Siti.

Teotihuakan pripada Ginisovoj knjizi rekorda

Ve po svom ogromnom gradskom prostranstvu bioje Teotihua-kan retkost, dok po svojoj perfektnoj infrastrukfruri ostaje udo. Moderni urbanisti mogu ovde mnogo nauiti. Sa severa na jug protezala se tri kilometra duga ulica, siroka 40 metara. Ona se danas zove Camino de los Muertos, Put mftvih. S obe strane ulice bioje luksuzni korzo, koji su zaklanjale piramide i platforme hramova; bulevar se prema severu dizao na 30m, tako da su posmatrai, gledajui sjuga, imali utisak da iroka ulica vo-di ka nebu. Takoje ostalo do danas; posmatra koji stoji na do-njem kraju ulice, vidi "beskrajno" stepenitejednakih stepenica koje se stapaju s Meseevom piramidom. Put mrtvih zavravao se ispred Meseeve piramide, kompleksa u vidu stepenita, koji zau-zima osnovnu povrinu od 150 x 200 metara, dakle, vie od dvo-struke veliine fudbalskog igi-alita. Na junoj strani uzdie se piramidalna graevina na kojoj se vidi pet terasa i u ijoj sredini stoji iroko stepenite kojim se moe popeti na Meseevu pira-midu. Gledano odozgo, s Meseeve pu'amide, na levoj strani raskone ulice nalazi se najmonumentalnija graevina Srednje Amerike -Piramida Sunca; ona ima pravougaonu osnovu dimenzija 222 x 225 metara i okrenutaje na zapad. lakoje sa svoja 63 m unutra-nje visine za 19 J iina utisak, gledajui sa krova piramide na metara via od Meseeve piramide, posmatra Teotihuakan, da su obe graevine iste visine. Takav utisak dobija se zbog nagiba ulice.

Put mrtvih fotografisan iz dva u.gld: sjuga na seuer ulica izglcda kao beskrajno stepenite koje sepenje na nebo, sa severa kajugu kao raskona ulica u kojoj se gube umetnike terase! Objasniu zaStoje to tako. Suneva piramida ima vee dimenzije od Keopsove piramide. Masa njene unutranjosti procenjuje se na milion tona cigle od ilovae, kojaje suena na vazduhu. Sredite piramide sastoji se od kamena i erpia; spoljne povrine od vezanog maltera bile su prvobitno premazane slojem krea. Ono to i danas tamo vide ve dovoljno zbunjeni turisti, ne moe se uporediti s novim graevinama sjajne metropole. Nekada su piramide i hramovi bljetali raskonim bojama. Danas na zarav-natim vrhovima piramida nema hramova, na Meseevoj piramidi nema one

kamene figure, tri metra visoke i teke 22 000 kg, koja je pronaena i iskopana u podnoju piramide. Nekadaje na vrhu Suneve piramide stajala statua nekog boga, prevuena zlatom i srebrom; bila je tu jo u doba panskih osvajaa, ali franjevac Huan de Zumagara (1478-1548), pi-vi biskup Meksika, naredioje da se ona isee i pretopi (10). Zbog toga nije poznato o kojem se boanstvu radi. Asteci su priali pancima daje Teotihuakan bio grad mrtvih za njihove kraljeve i bogove. Na osnovu takvih izjava pretpostavljali

Suneva piramida ima vee dimcmije od Kcopsove piramidc

su arheolozi da se u piramidama nalaze bogate gi'obnice. Suneva piramida pretraenaje buenjem tunela 1920,1930. i u novije vre-me. Grobova nije bilo. Ako su ovde i bili grobovi, posumnjalo se da su moda duboko ispod piramida. Trei hram po veliinijeste graevina Citadela, sa hramom Kecal-koatla. Imeje dobila oigledno kasnije,jerje ono apsurdno; i ona potic iz doba graenja Meseeve i Suneve piramide, ili ak Teo-tihuakana. Kecalkoatlje bio letei bogAsteka i Maja, a Teotihua-kan nema nikakve veze s Astecima. Citadela, pak, ima veze s niskim tvravama koliko i hinduhram sa cirikom eleznikom stanicom. Na bonim stranama Citadele, od kojihje svaka bila dugaka po 400 m, sa severaJuga i zapada, graditelji su postavili po etiri pi-ramide, od kojih sejo vide suelja. Na visokoj platformi, pored prostorija i holova, nalazi se hram Kecalkoatla, najlepi, najboga-tije reljefom ukraen (restauriran) objekat Teotihuakana. Zmij-ske glave ukraene perjem lelujaju svnda uokolo, maske demonskih bia zure sa stepenita i reljefa, tela zmija puze oko podnoja hrama. Ono to mi vidimo danas, obasjano suncem, u belo-sivo-smeim tonovima, nekadaje bletalo divnim duginim bojama;,svaki bog i svaki demon imaoje svoju boju. Reljefi nisu sluili samo kao ukras, oni su priali neku religioznu priii. Sveci su sauvani u monumentalnim graevinama i u svim njihovim detaljima.

Nekada su svali zidovi hrama ipiramida blestavom svetlosu

Do 1983. registrovanoje 2010 stambenih blokova Nita, ama ba nita nije bilo preputeno kreaciji umetnika, sve se odvijalo po propisima. Ornamentalni motivi i s unutranje i sa spoljne strane hrama Ke-calkoatla potvruju da je amblem leteeg boga u obliku zmije bio poznat u Srednjoj Americi mnogo pre doba Asteka i Maja. Motivi su istovetni s kasnijim prikazima "pravog" boga Kecalkoatla kod Asteka, boga koga su Maje zvale Kuktilkan. Prema tome i "beli, bradati ovek", kojije u doba Maja doao "s istoka" (11) brie se iz kominih stripova uobiajenih tvrdnji. Mogueje daje u vreme Maja neki beli i bradati ovek stigao s istokai da se zvao Kecalkoatl, meutim, prvi, prvobitni i pravi Kecalkoatl postojaojeje ve kod Teotihuanaka. Na licu mesta vidi se da su ostali samo oskudni rudimenti. Ljudi koji rade na iskopinama misle da su nekada spoljnji zidovi svih gi'aevina bili ukraeni umetnikim simbolima i figurama. Pro-naeni su, naime, upeatljivi ostaci reljefa s maskama i ukrasima, zidne obloge Ujetavih boja. Do sadaje u unutranjim prostorija-ma otkriveno oko 350 zidnih slika, a strunjaci porniljaju da bi moglo da ih bude na desetine hiljada. Iza platformi hramova i piramida to ograuju raskonu ulicu, stajale su zgi-ade za koje se danas smatra da su bile stambeni blo-kovi, objekti koji izgledaju kao da su se umetanjem dvorita i pro-storija jednih u druge dobijali stanovi. Utvrenoje daje na taj nain jedan stambeni blok obuhvatao 30 prostorija. Meutim, iskopani su i blokovi sa 175 prostorija. Do 1983. registrovano je 2010 stambenih blokova. Neki su svrstani u hramove i prostorije za molitve. Ogromne stambene etvrti bile su opremljene savrenom vodovodnom i kanalizacionom mreom. Nalazita grnanje i prostorije potrebne za rad navode na zakljuak daje u kvartirima postojao raspored prema zanatima. U gradu sa 200 000 stanovnika grnarstvoje verovatno, bilo unosan zanat, a njegovi proizvodi izvozni predmeti. Sve do Gvatemale, i dalje, ot-krivenaje i verifikovana grnarija iz Teotihuakana. Teotihuakan je sigurno bio iv veliki grad - vei od antikog Rima u doba Ce-zara.

Na tragu tajnama uz pomo kompjutera i posmatranja iz vazduha

Ameriki arheolog Rene Milon, sa univerziteta Roester, imaoje sjajnu ideju. Dabi u zbrci ruevina od iskopanih graevina napra-vio neku sistematizaciju, Vinuo se u vazduh. Iz avionaje mogao otkriti infrastrukturni sastav i meusobnu zavisnost konglome-rata zgrada. Zajedno sa svojim timom eksperata sastavio je od stotina snimaka iz vazduha slagalicu koja je predstavljala fanta stian ogroman grad. On je bio jasno podeljen na etiri dela. Put mrtvih predstavljaoje njegovu osu u smeru sever-jug, a dvevelike poprene ulice inile su osu istokzapad. Vie od 5000 manjih i veih kvadrata predstavljalo je stambene zgrade i zanatlijske radionice. Mrea ravnih ulica koje su se, bez izuzetka, ukrtale pod pravim uglom, isplela se u Teotihuakanu. Konano se, u pravom smislu rei mogla napraviti slika jednog prastarog velikog grada. U prolee 1971. zamolioje profesor Milon svoje kolege iz kompju-terske sekcije za pomo. U bazu podataka uloje 281 osnovna in-formacija. Ovaj program odmahje dao informaciju o tome u kojem su podmcju grada ve registrovane iste ili sline injenice; na prvi pogled moglo se uoiti (13) 300 grnarskih radionica i 400 radioni-ca za obradu obsidiuma, a kartografisan je i planski gi-aen sistem navodnjavanja. Arheolozi danas misle daje Teotihuakan bio grad posveen bogu kie Tlakoku; naime, voda je lila iz hiljadu vodova. Dve hiljade godina bila je skulptura njegovog boanstva ukljetena izmeu dveju litica na 20 kilometara od Teotihuakana, kod sela Koatlinana. Sada se ovaj rnonstrum zelenkaste boje uva u An-tropolokom nacionalnom muzeju u Meksiko Sitiju. Statua teka 168 tona dovezenaje u glavni grad na specijalnom vozilu sa 48 oso-vina, kojeje specijalno zataj poduhvat izraeno u Teksasu. Tako sada stari Tlalok stoji na svom podestu. Izgubioje ruke, lice muje oteeno i ne moe se prepoznati, a ispod brade visi neto slino korpi sa mnogo otvora, kroz kojeje nekada padalakia. Samo zato to je blizu Meseeve piramide pronaena i jedna mala statua ve-likog boga kie, Teotihuakan se posveuje debelom Tlaloku. Moda bi se obe skulpture, kad bi mogle misliti, zapitale zato se njihov uzor Tlalok tumai kao bog kie. To, medutim, ostaje tajna zbunjene nauke.

Slika: Lik debelog Tlaloka ponavlja se dvaputa -jednom u Antropolokom muzeju u Meksiko Sitiju.

Kakvim su osnovnim merama baratali urbanisti Teotihuakana?

Teotihuakan se pokazao kaojedini veliki kameni "kosmiki mo-del" (14), kaoprikaz naegSunevogsistema. Ameriki istraiva Peter Tompkins (15) dokazao je zbunjujuu zavisnost izmeu kultnih graevina i zvezdanog svemira. Tompkins se pozvao na konstatacije njegovog zemljaka Huga Harlestona ml. (16), koji se za vreme svog viegodinjeg boravka u Meksiku posvetio reava-nju ovog osnovnogpitanja. Kao inenjer znaojeda planiranje bez jedinstvene mere nije bilo mogue ni u koje doba... i bacio se na traganje za osnovnom merom kojom su operisali planeri Teoti-huakana. Harlestonje na svakom mestu izmeriojedinicu od 57 metara; na zgradama i platformama hramova duine stranica uvek su izno-sile 57 metara ili neki broj deljiv sa 57; zgrade su se gradile na raz-maku od 57 m, odnosno na razmaku deljivom sa 57. Na Putu mrtvih nalaze se markantne zgrade meusobno udaljene 114 m (= 2 x 57), odnosno 343 m (= 6x 57); zidine Citadele meretano 399 (= 7x57) metara. Hariestonje eleo manjujedinicu: podelioje 57 sa 3. Rezultatje 19, a mnogo malih objekata ima duinu stranica od 19 metara. Naviknut u svojoj struci najo manje merne jedinice, delioje inenjer 19 najpre sa est, a onda sa tri. Rezultatje iao na ruku profesoru Milonu. Harlestonje tragao dalje sve dok nije pronaao najmanjujedinicu mere, kojaje odgovarala svim graevinama u Teotihuakanu. Otkriojejedinicu od 1,059 m. Toj jedinici mere daoje naziv izjezika Maja, "hunab", to otprilike znai "jedinica". Takoje otkriven klju za razmeru plana grada, a itav Teotihua-kan moe se izmeriti hunabom. Svi izmereni podaci dali su serije od vie hunaba. "Da bi se s'vejasno sagledalo, estoje dovoljno sa-mo promeniti ugao gledanja", pisao je Antoan de Sent-Egziperi (19001944). Pomou jedinice mere pronaaoje Hugo Harleston novi zapanjujui ugao gledanja. Piramida Kecalkoatla, Suneva piramida odnosno Meseeva pira-midavisoke su 21,42 i 63 hunaba, dakle, stoje u meusobnom od-nosu 1: 2: 3; stepenite Suneve piramide penje se uvek za neku veliinu koja je deljiva sa 3 hunaba. Kompjuteri su izraunah neto neverovatno: ivice osnove piramide Kecalkoatla odgovarale su stohiljaditom delu polarnog radijusa . Na Citadeli j e Harleston otkrio i razne Pitagorine trouglove, broj n i njegove funkcije, kao i broj koji oznacava brzinu svetlosti (299 792 km/sec.). Harlestonje poeo sumnjati u cifre koje muje predoio kompjuter. Suelja piramida i platforme Citadele predstavljale su prosene podatke o putanjama Merkura, Zemlje i Marsa. U odgovarajuoj srazmeri Harlestonje izracunao daje rastojanje izmedu Zemlje i Sunca predstavljeno duinom od 96 hunaba; polazei od toga bili su Merkur sa 36, Venera sa 72 i Mars sa 144 hunaba na sasvim ispravnoj udaljenosti. Odmah iza Citadele tee reica San Huan, kanalom koji su takoe sagradili graditelji grada. Odatle do sredi-nje linije Citadele rastojanjeje 288 hunaba; zatim se na 520 huna-ba nalaze ruevine neke nepoznate gradevine, a ta udaljenost upravo odgovara srazmernoj udaljenosti izmeu Sunca i Jupitera. Od centra Citadele - mereno du Puta mrtvih u smeru Meseeve piramide - trebalo je da Harleston naie na zgradu udaljenu 945 hunaba, koja bi oznaila liniju planete Saturna,ali nje nije bilo.Da li se zbog ovoga rue svi nj egovi dosadanji prorauni? U Nacional-noj biblioteci u Meksiko Sitiju, Harieston je naao stare planove Teotihuakana, u kojima je upravo na tom mestu bila ucrtana gi-aevina: onaje rtvovana prilikom radova na planiranju asfal-tne trake, da bi se turistima omoguio laki prilaz. Stari planeri, dakle, nisu zaboravili mesto planete Saturn. Dalje, na 1845 huna-ba, tj. na kraju Aleje mi-tvih, sredinja linija Meseeve piramide oznaava podatke o putanji Urana. Da li su planeri zaboravili fik-sne take za Neptun i Pluton? Takozvana Hodoasnika ulica nastavlja se na Aleju mrtvih preko Meseeve piramide, gore u brda. Hugo Harleston je sa svojim pomonicima pretraio i obronke. Ako uopte postoji, trebalo bi da se u krugu od 2880 hunaba nae

oznaka koja bi odgovarala prosenoj putanji Neptuna u odnosu na druge planete. Zaista, Harleston je na jednom markantnom breuljku (Cero Gordo) otkrio hram, a neto vie, na rastojanju od 3780 hunaba, pronaao je ostatke kule koju su domoroci po jednom cvetu nazvali oitel. U ovom modelu nije zaboravljen ni Pluton. Od samog poetka planeri su gradili model Sunevog siste-ma u kojem su po osi Puta mrtvih,u smeru sever-jug, uzeli u obzir i prirodnu uznemirenost terena. Uvek se trudim da itaoce informiem o stvarima koje se rnogu kontrolisati. Zato sam hteo daproverim dali se na Kero Gordo zai-sta nalaze obeleja o kojimaje govorio Harieston. Bezbroj puta to-kom poslednjih godina proao sam Putem mrtvih, esto se udei poneemu to jo nisam video. Leta 1983. gledao sam u daljinu kroz durbin i teleobjektiv; traio sam Kero Gordo, ali na njegovoj smede-zelenoj boji nisam mogao otkriti nikakav znak koji bi uka-zivao na obeleje. Upitao samjednog od mnogih prodavacakoji nu-de tunstima suvenire, pre svega rnale predmete od keramike, da li postoji neki put gore u brdo. Rekao je kako treba da voziro do sela Otumbo, a odatle se do vrha uspinje put kojim je transportovan gradevinski materijal za izgradnju radarske stanice. Prodavacje, medutim, sumnjao da u izai na vrh, jer gore postoji vojna zabra-na. No, i do sada sam ruio mnoge zapreke kada bi me neki cilj fascinirao. U toku vonje kroz polja kaktusa, gasio sam e malim, zelenim smokvama kaktusa, koje su deca prodavala na putu; bile su veoma ukusne i sadravale - poputliimma mnogo vitamina C. Izgleda da su ovi plodovi veoma traeni,j er su ih itave kolone ena i mukaraca pakovale u masivne di'vene sanduke. Put kod sela Otombo, koji bi mogao voditi ka vrhu brda, nisam video. Na jed-nom mestu skremio sam levo; solidan, kamenom poploan put kri-vudao je nagore. Koze i ovce gledale su u automobil isto tako iznenaenokaoi indijanskijeleni. Na pola puta naiao sam na za-tegnuti konopac na kome je stajalo upozorenje: zabranjen prolaz. Ovdeje verovatno poinjala zabranjena zona; ja samje uinio slo-bodnom tako to sam sklonio konopac. Put se strmo uspinjao ka vrhu brda, gde se nalazilo novo upozorenje "Vojna zatvorena zo-na". Na vidiku nije bilo ni jednog vojnika. Dao sam gas, gume su zakripale po uglaanim izboinama. Kada sam izaao iz krivine, ugledao sam ogromnu radarsku antenu, koja se - moe se rei u ve-lianstvenom miru -

okretala najednoj kuli. Parkirao sam auto u udolini, nadajui se da sejo nisam pojavio na ekranu nekog uva ra. Bio sam neumoljivi uljez, saginjao sam se i skakao s drveta na drvo, ne bih li doao u poziciju kojaje bila tano u produetku "Pu-ta mrtvih". Suneva i Meseeva piramida izgledale su odavde kao udna kutijasta igraka, a Aleja mrtvih kao prolaz izmeu pira-mida za sletanje. Sada sam se ve nalazio tik ispod vrha brda, pe-njao se stenovitim terenom, vrsto sam se hvatao za grane i doao sam na onu pravu taku: u liniju s Putem mrtvih! Na ovom mestu morao bih, ako su tane Harlestonove tvrdnje, nai obeleje Plutona. Nita nisam video. Nagore vie niega nije bilo sve do platoa s radarskim postrojenjem, pa sam pogledom skrenuo nadole, pre-ma Putu mrtvih. Nisam mogao pogledati preko krovajedne stare kule! Nekoliko koraka nie, preda mnom je bila kula! Nije imala ni prozora ni vrata. Malterje bio delimino ispucao; otkrivao je smee-crno kamenje. Dakle, obeleje planete Pluton nalazi se tano na produetku "Puta mrtvih"! Od silne zauzetosti nisam ni primetio da su se navnkli oblaci; pljusnulaje kia, pre nego to sam mogao proveriti i obeleje za Neptun. Mokar kao mi stigao sam do kola, koja su sada - kao to sam i mislio - vie klizala po glatkom kamenju i mahovini, nego to su se kotrljala na tokovima. Kao uredan vajcarac, hteo sam opet da postavim konopac s tablicom "Zabranjen prolaz", kada se preda mnom zaustavi dip s etvoricom vojnika: "ta traite ovde?" "Ja sam turista i hteo sam da snimim piramide odozgo...", odgovorio sam, izvinjavajui se. "To je zabranjeno!" "Pa, i tako pada kia...", promucao sam.

Kula bez vrata i prozora

Strunjaci se ude, a laici dive

Da li je Hugo Harleston izraunaojedinstvenu meru koja odgova-ra njegovom modelu? Da li je hteo prevariti svet? Skoro sve se moe dokazati brojevimia. Zato su stari arhitekti morali planirati ogromne gradove pojednom, univerzalnom modelu? Na Harle-stonove proraune arheolozi su se umorno nasmeili, dok su ih druga zapaanja potpuno zbunila. Put mrtvih ne nalazi se tano naliniji sever-jug; on od severa od-stupa za 17 stepeni prema istoku (18). 1 sve druge graevine u Teotihuakanu stoje u istom smeru. To ne bi bilo nita posebno i moglo bi se smatrati specifinim raspore-dom za Teotihuakan, da ovo odstupanje od 17 stepeni nije utvreng i kod svih drugih kultnih centara u Srednjoj Americi -kao na primer u Tuli, otkrivenom glavnom gradu Tolteka, ili u ien-Ici, starom gradu Maja. ak i same indijanske katastarske mree odstupaju od severa za 17 stepeni prema istoku. Cak su i panci kasnije, gradei svoja naselja, zadrali ovaj obiaj. Doka-zanoje da su se ulice, polja, sela, manastiri i velike graevine pri-lagodile tom sistemu odstupanja za 17 stepeni. Nakon to se detaljno pozabavio ovim fenomenom, profesor Franz Tichy (19) veli; "Problemje u tome to se, prema ovom shvatanju, katastarska mrea morala odrati u periodu od preko 2000 godina. Ako se zna za istkulfrurno-religiozni znaaj naselja, ova se injenica moe teko shvatiti." Mora da su Asteci i Maje koph'ali Cuveni sistem Teotihuakana sa tih 17 stepeni odstupanja od smera prema severu ... moglo bi se pomisliti i zagonetka bi bila reena. Medutim, takojednostavno rebusi se nikada ne reavaju. Teotihuakanje, naime, odavno bio u ruevinama, kad su Maje i Asteci gradili svoje gradove. A ako je neto ranije i graeno u jednom koordinatnom sistemu, zato to onda nije bilo tafino na liniji sever-jug? Put mrtvih - sa odstupanjem od 17 stepeni kaistoku - bioje oea se-ver-jug i glavna ulica grada, a prema njoj su se grupisale velike graevine. Ulica duga 3 kilometra ila je pored Citadele (u ijoj je sredini posmatrana visina Sunca), du reice San-Juan (kojaje u univerzalnom prostoru obeleavala pojas asteroida), preko ruevi-na koje danas lee pod asfaltom i koje su bile oznaka za Jupiter, vo-dilaje zatim na Sunevu piramidu (kojajebila obelezje za Satum) i ka Meseevoj piramidi (kojaje obeleavala Uran). Ako se ova osa produi pravom linijom dolazi se na brdo Kero Gordo, do iz-graenih obeleja za Neptun i Pluton; na kraju se, striktno pratei ovu liniju, dolazi na vrh brda, gde se nalaze prastare indijanske gravure u stenama. Dakle, gi-aditelji Teotihuakana uneli su od samog poetka u ovaj predeo planirani model Sunevog sistema. Osa koja ide ravno kao pod konac i dolazi do vrha Kero Gordo, zahtevalaje odstupanje za 17 stepeni od apsolutne linije sever-jug. Bregove, ipak, nisu mogli pomerati ovi genijalni graditelji! "To to se dogodilo ne predstavlja nita posebno. No, injenica da su to znali, ima ogi'oman znaaj." Slaem se s Egonom Friedelom (1878-1938). Timejo nije dat od-govor na pitanje zbog ega su Maje svoje kasnije gradove - kao Majapan ili ien-Icu, koji su udaljeni preko 1000 kilometara vazdunom linijom od Teotihuakana, u dungli Jukatana - gradili po sistemu sa 17 stepeni odstupanja, koji ve odavno lei pokopan a zemlji. Tamo nije bilo ni breuljka kojije dominirao predelom ni-ti kakvog drugog razloga da se gradi po tom sistemu. Iz prinudnih geodetskih razloga sistem "17 stepeni" prvi put primenjenje u Teo-tihuakanu. Ovaj boanski plan grada mora da je sred-njoamerikom svetu bio uzor za buduu kulturu gradova. S druge strane, Teotihuakanje postao i model za "istok'ulturno-religiozno znaenje"

Misteriozne geografske karte

U nekoliko poslednjih godina istraivani su breuljci, obronci i vrhovi brda. Svuda su arheolozi pronali markantne take s indi janskim gravurama u stenama, koje su u produenim linijama stvarale mreu iznad Teotihuakana. Na vrhu brda Kero Gordo, sedam i po kilometara zapadno od Suneve piramide, otkrivena je neobraena stena duine 3 me-tra, na kojoj su ugravirani Sunce, te dva meusobno preklopljena i dva "precrtana" kruga. Sa mesta nalazita ne moe se videti Suneva piramidaJerpogled ometaju delovibrda Kero Kalavera. Kad su istraivai pomou instrumenata zafiksiranje cilja snimili taj pravac, otkrili su - iza breuljka - na liniji gde stoji Suneva pi-ramida, na sledeem breuljku novi blok stena, na kojem su bili ugravirani geometrijski znaci - "precrtani krugovi" ijean trou-gao; linija zamiljena kroz centarkruga na kompasu tanoje po-kazivala vrh Suneve piramide. Premeravanja i prorauni otkrili su novo udo! Ako posmatra prvoga dana prolea gleda s vrha Suneve piramide na zapad, Sunce e zai tano kod markiranog kamena na horizontu. Sline oznake pronaene su i na brdu Kero Cikonautla, 14 km jugoza-padno. Sledee oznake nalaze se 6ak na 35 km severoistono od Teotihuakana. Na bliem i daljem rastojanju izbrojano je do sada preko 30 taaka koj e su u vezi sa zagonetnim Teotihuakanom, ali one su bi-le namenjene drugoj svrsi. Oznake su, osim toga, usmerene na konstelaciju nebeskog svoda, veinom prema Vlaiima; i, pored toga, ukazuju na udaljene gradove. Na 750 km severno od Teoti-huakana, u blizini grada Durango otkrivene su iste gravure u ste-namakao i nabreuljcima oko starogvelikoggrada. Ne dovodi se u pitanje, tavie, jasno je da iznad itave Srednje Amerike -moda i daleko na sever u SAD i sve do Kanade - stoji geometrij-ska mrea. Na planini Big Horn, u SAD, u dravi Vajoming, poz-natj e takozvani "medicine uiheel" (medicinski toak); on se uklapa u koordinate Teotihuakana i podeenje prema zvezdama Rigel i Aldebaran, dakle, ispunjava plansko obeleavanje drugih orijen-tisanih taaka: podeen je prema Teotihuakairu i istovremeno je u vezi sa zvezdama.

Magla iz sanduka trikova

Teotihuakanje bio centar planiranog geografskog i kosmikog si-stema. Mora da su obe komponente bile poznate pre poetka izgradnje. Graevine - kao sadraj ovogvelikoggrada nisu se mogle vie rekonstruisati posle podizanja. Prilino je jednostavno ut-vrditi dane pocetka leta i zime: ako tap baca na zemlju najkrau moguu senku, znai daje 21. jun; taje senka najdua 21. decem-bra. Ukoliko se Sunce ne krije za oblacima, mogueje da se, posle dueg posmatranja promene ugla pod kojim pada senka, naprave jednostavnije prognoze; ako se, meutim, radi o podacima koji se odnose na putanje planeta i nepokretnih zvezda (da se npr. izraunaju kvadranti, uglovi itd.) - to ve spada u viu matemati-ku. Ako sejo eli da se take - koje su meusobno veomaudaljene i nevidljive - izraunaju tano u metar, potrebni su veoma dugi vremenski periodi posmatranja, muni opiti od brda do brda, od vrha do vrha, ali i pomona tehnika sredstva. 1 periodi lepog vre-mena koji bi trajali hiljadama godina! esto mi dolaze do ruku knjige u kojima se pametni autori obraaju mladima, kojejo mogu prevariti. Oni, naime, tvrdekako za posmatranja neba i tano izraunate kalendare kod starih naro-da Srednje Amerike nije bilo potrebno "pozivati se na misteriozne tehnike, da bi se shvatila astronomija" (20); nije bilo potrebno da se "pribegava nekim tajnama, da bi se objasnila izgradnja piramida i palata"; sve je bilo vrlo prosto, jer su narodi iz kamenog doba u Srednjoj Americi vckovima izraivali drvene instrumente za Cierenje i posmatranje. Bez okolianja se tvrdi da su se linije puta-nja nebeskih tela i veliine uglova mogle ofiitavati iz

upusta, onako kako se to ini iz komora opservatorije u ien-Ici; takoe, kom-pleksi zgrada bili su - kao u gradu Maja Uaksaktunu - postavljeni u odreenom astronomskom smei'u, jer "Sunce u nekom odredenom trenutku izlazi iza uglatakve graevine, ukoliko se po-smatra sa koje druge zgrade". Posletakvih tvrdnji pitam se zato ozbiljni naunici dozvoljavaju da se kroz ui provlae tako kontraverzna nagaanja kojima se sve moe najjednostavnije objasniti. Tako neobaveteni italac moe misliti da su sve zagonetke razreene. A, naravno, nisu. Revnosno, da ne bi neto izostavili, uz pomo trikova unapred od-baciju injenice koje su ofkrivene tek tokom vremena, posle izgradnje zagonetnih zgrada. Komore opservatorije u ien-Ici postavljene su tek posle izgradnje objekata. U Aksaktunu je bilo mogue ugledati sunce tek poto se moglo posmatrati "sa koje druge zgrade'1. S vrha Suneve piramide u Teotihuakanu pruaju se vizirne lini-je ka referentnim tafikama na nebeskom svodu. Za ovakvu injenicu trebalo je najpre odrediti mesto i visinu piramide, jer vizirne liiuje polaze tek s vrha graevine. Ova se zgrada nije mo-gla - kao kasnije dograene komore - pomerati za nekoliko meta-ra, ako bi se posle provere smera ispostavilo da vizirne linije prolaze pored objekata koje treba posmatrati.

Ono to se nije znalo....

Planete Uran, Neptun i Pluton - koje su, na takozvanoj Ulici ho-doaa to se prua iza Meseeve piramide, imale svoja tano odredena mesta u Sunevom sistemu - nisujo bile poznate u do-ba gradnje Teotihuakana. Jedan amater-astronom, po imenu FriedrihVilhelm Herel (1781 -1822), inae muziar po zanima-nju, otkrioje Uran 1781. godine. Izmeu 1840. i 1845. posumnjalo se, na osnovu prorauna, u postojanje Neptuna, a prvi put opaen je u Berlinu 1846, za vreme posmatranja Johana Gotfrida Galea (1812-1910). Siuni Pluton ofkrivenje tek u nae doba; s preni-kom odjedva 6000 kilometara znatnoje manji od Marsa i Zemlje. Njegovaje svetlost tako slaba da ga mali teleskopi ne mogu regi strovati. Tek 1930. otkrioje Klajd Viljem Tomba (1906), sa Lauel opservatorije u Arizoni, SAD, devetu planetu Sunevog sistema, nakon sistematskog pretraivanja teleskopskih fotografija. Poto ni Maje ni njihovi preci, a ni nepoznati graditelji Teotihua-kana, nisu znali za teleskop, nisu mogli - pojednostavnoj logid -imati pojma ni o postojanju Urana, Neptuna i Plutona. Pogotovo nisu mogli znati za njihove udaljenosti od Sunca. Strunjaci to do-bro znaju i zato rado bee iz te dileme. Oni misle da su rezultati raunanja Huga Harlestona puki sluaj, ili da su Ijudi u Teotihua-kanu ipak imali instrumente koji su im omoguili lociranje pla-neta. Pre nekoliko godina, tano ispod sredita Suneve piramide, dubo-ko u koritu lave, otkrivenajejedna pilja. U strunoj literaturi ni-sam naao nikakve podatke o tome da li ovaj podzemni uplji prostor ima bilo kakve ispuste. Njegovo se postojanje ne osporava, o ostalom se uti. 1 ovaj prostor ispod sredita piramide dokazuje koliko se tano gradilo po planu; on svedoi o preciznom izboru mesta kojeje uzimalo u obzir itavu okolinu, tako red od prve lo-pate. Uprkos tome, prihvata se svaka druga mogunost, samo ne ta da su graditeljima velikog gi'ada nacrte i sve ostale neshvatijive po-datke dostavili posetioci iz svemira. Ako se pretpostavi da su vanzemaljci dali uputstva iz astronomije i savete kako se grade gradovi, postavlja se pitanje: s kojom name-rom su to uinili? Odgovorje da su to uinili s namerom koja e po-sle hilJada godina postati stvarnost; pametni uenjaci trebalo bi da iz ove tvrave ogromnog znanja izvedu zakljuke, prave zakljuke. To to oni ne ine tako, ne ide u prilog nivou zemaljskog znanja na poetku svemirskog veka.

Rezime
Sjajni kalendarski podaci, poznavanje barem nekih podataka o planetama (Venera!) i nebeska mehanika srednjoamerikih na-roda nisu sporni; genijalne tablice pomraenja u Drezdenskom kodeksu govore da su oni ve znali da je Zemlja okrugla i da se okree oko svoje ose. Tanaje, meutim, i injenica da su u doba ovih visokih kultura isti narodi klali stotine hiljada (!) svojih su-narodiuka, da bi - zahvaeni sujeverjem - odrali Sunce u ivotu. Suprotnostje evidentna: ako su Teotihuanci i Maje dobro poznavali sistem, onda sv. Ijudske rtva bila beamietene; oni su ih ak rtvovali "Suncu za Ijubav"; prema tome, oni nisu mogli shvatiti postojanje i funkciju Sunca, kao ni ostalih planeta. Ipak, znali su i za Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton. Postoji li, uopte, drugo reenje ovih suprotnosti izuzev onoga da su "bogo-vi" sa sobom doneli pi-vobitne podatke o planetama? Teotihuakanje graen u periodu od oko 1000 godina, "u est raz-nihfaza" (21). Odsamogpoetkaitavkompleksgradevinamorao je biti negde planiran; u toku hiljadugodinjeg perioda nastajanja nisu se mogla zapaziti nikakva odstupanja na razliitim zgrada-ma. Na reljefima i slikama, tokom svih est graditeljskih perioda, dominiraju isti motivi, kao to su ptice Kecal i Tapir, majmun, zmija zvearka i jaguar, ivotinje koje ne ive samo na visoravni Meksika nego u udaljenijoj dungli Gvatemale. Potovanje "per-nate zmije" moe se osetiti u svim periodima. Treba pretpostaviti da su Teotihuanci doli na visoravan iz unu-tranjosti. Potovali su kosmikogboga; religijakojuje on stvorio mora daje bila tako snaan, duboka i plodna, daje i plan gradnje kojije on zadao postao nepromenljivi zakon, U predanju stoji da se u Teotihuakanu odravao sastanak bogova, na kome se odlucivalo o Ijudima. Predanje izvetava i o kamenitim oznakama u okolini Teotihuakana, te daje sve to raeno "rukama bogova". Zbog svojih loih iskustava, isriito ukazujem na to da tvrdnja ka-ko su "bogovi" izgradili Teotihuakan, nije moja! Ovo e mi se opet prebacivati iznenada i odjednom, kao to se iznenada pojavljuje neuhvatljivo udovite iz Loh Nesa. Ne pada mi ni na kraj pameti da ne verujem u monumentalne graevine naih ranih predaka. Da, stanovnici meksike visoravni bili su ti koji su, na skoro 2400 m nadmorske visine, napravili graevinska remek-dela, ije impo-zantne ruevine tamojo uvek stoje. Indijanci, meutim, nisu ini-li ove nadljudske napore iz pukog zadovoljstva. Oni su to stvorili jer je to zahtevao i tako planirao bog koji je ovladao njihovim biem, kojije nekada kao "pernata zmija" siao s neba.

Svetlucalo je pred naim oima

Pravo iznanaenje priredio mije erardo Levet, meksiki inenjer s kojirn sam se davno sprijateljio, kada sam bio 1983. na izletu u Teotihuakanu. Izveo meje ujedan moderan restoran na veeru. Bio je to "Hacienda de los morales" S, jedan od najboljih, u mnotvu izvanrednih restorana Meksiko Sitija. "Da li si u Teotihuakanu ve video komoru s velikim slojevima li-skuna?", upitao meje erardo ve kod aperitiva. "Nemam pojma!" "No, to.treba da vidi! Jedan stari prijatelj, arheolog, priao mije o tome i rekao daje njegov esnafpred zagonetkom. U Meksiku, nai-me, skoro da i nema liskuna, alije u Teotihuakanu pronaen u ve-likim potezima; itavi su slojevi vetaki umetnuti izmeu naslaga kamena... Iz prostorije s liskunom vode dve cevi ujednu manju ko-moru...", rekao mije prijatelj u strogoj diskrecijiJer se o ovom ot-kriu govori kao o velikoj tajni. "Ti, meutim, treba da

zna. Mora da su oni u kamenom dobu mnogo znali o posebnim, retkim osobi-nama liskuna, jer u naoj zemlji ima ga sasvim malo, dakle, mora daje bio dovezen iz Brazilije, ili iz SAD, ili s neke druge strane..."

Po zavretku planiranog putovanja bio sam, razume se, opet u Teotihuakanu; toga dana iz turistikih autobusa izale su kolone timsta; njima je nedostajalo iskustvo koje bi im pomoglo da se otarase prodavaca to su se zaletali kao muve; obarali bi se na rtvu, prodavali su preskupo - ogrlice, narukvice, figure bogova, tepihe i keramiku, da bi se na kraju sloili s iznosom koji je bio za treinu nii od onog poetnog, alijo uvek previsok. Postojijedna jednostavna metoda da se ovek - slobodan od prodavaca - mirno posveti znamenitostima: letei prodavci i indijanski deaci, nai-me, -rade u svom reviru i ako brzo idete dalje oni vas ne prate,jer uvek ostaju tamo gde su. Nijedan od uvara koje sam pitao za komoru sa liskunom nije o tome imao pojma. Ralf(novinar), HelmutVerb (profesionalni fo-tograf) ija uspinjali smo se desnom stranom Puta mrtvih, a onda smo se levom stranom vratili do Citadele. Turistiki vodi priao je na engleskomjezikujednoj grupi neto o magnetnim poljima koja su otkrivena du bulevara; bioje to, kako mi se inilo, ovek sa vie znanja. On mije dao informaciju: "Odavde, od Citadele, li-skun se nalazijedva nakilometar, ispred Suneve piramide. Idite desno dok ne naiete na tablu s natpisom 'Mica'. Medutim, neete videti liskun; prostor u kome se on nalazi zatvorenje dve-ma elinim ploama." "Mica" u prevodu znai "liskun". Dakle, bili smo na pravom, ak zvaninom putu. Najednom mestu visilaje elina ploa privrena za postolje i spreavala prilaz drugoj ploi, koja se nalazila nekoliko metara dalje; obe ploe bile su privrene lancem s jakim katancima i ukopane u zemlju. Pregledali smo sve ovo, poteno govorei, kako bi se ovi katanci mogli u sluaju potrebe otvoriti, kad nam pride jedan uvar i pogleda nas pogledom Coveka koji ima neku mo. "Kai da si arheolog!", doapnu rni Helmut, kojije kao novinar bio dorastao ovakvim situacijama. "Dolazim iz vajcarske. Jedan kolega iz Meksika, arheolog, priao mijeda ovde, iza ovih ploa, ima slojeva s liskunom. Dali ih mogu pogledati?" uvar je malo razmislio, a ona potrai klju u svenju za pojasom, na kome je visio i no u futroli. Jo jednom me osmotri ispiti-vakim pogledom, a onda se sagnu i otkljua katance. Ono to ga je navelo da tako odlui moglaje biti re "arheolog", ali i iinjenica da sam znao za tajnu ovog mesta. Od tog trenutka Helmutje snimao sve to mu se pojavilo pred oima.

Od momenta kadaje sunce obasjalo udubljenje u zemlji, poela se reflekto'vati svetlost od liskuna kojimje tlo bilo pokriveno u veim komadima. Ovaj iznenadujui efekat opet se

ponovio kadje podi-gnuta druga ploa. Sada smo tano videli: ovde su liskunski slojevi bili umetnuti izmeu kamena, kao u sendviu, i formirali su pokri-va nad prostorijom koja se nalazila ispod njih. Bilaje to tavanica od kamena naslaganogjedan na drugi i spojenog malterom, zatim sloj liskuna debljine oko sedam santimetara, pa opet pola metra debeo sloj ozidanog kamena. "Koliko se daleko protee ovaj vetaki umetak?", upitao sam u-vara. "Do sadaje otkriveno 29 metara, ali slojevi moda idu i dalje. To e se videti prilikom iskopavanja." uvar mi nije zabranio da uzmemjednu plofiicu; ona se raspadala u rukama kao krta folija; nije bila deblja od filma, ali je bila ela-stina; plokice koje su se odvajale bile su providne, ali su snano reflektovale Sunevu svetlost. Da, toje muskovit (od vitrum mu-scoviticum), koga su nai stari zvali "staklo iz Moskve". Muskovit, kalium-aluminium-hidrosilikat, nalazi se prvenstve-no u blizini granita i ide iz njega u ilama. Neznatnih nalazita ima u vajcarskoj, u Gothardu i u Alpama, u Tirolu. Velika nalazista registrovana su u Indiji, na Madagaska-ru, u Junoj Africi, Braziliji, SAD i u Sovjetskom Savezu, na Baj-kalskom jezeru. Evropske zemlje, a s njima i zemlje Srednje Amerike ije su planine preteno vulkanskog porekla, uvoze li-

skun. Odakle potie liskun kojije u tako velikim koliinama pre-raen u Teotihuakairu? Liskun ima osobine koje ga ine gotovo nezamenjivim; onje - uz znatnu otpornost na kidanje - elastian, otporan na temperaturu do 800 stepeni celzijusa i postojan na iznenadna kolebanjatempe-rature; osim toga imunje na organske rastvarae i na veinu kise-lina, dokje njegova najznaajnija osobina izolaciona sposobnost u odnosu na elektricitet: post.ojanje na elektro-luki nalutajue stru-je i otporan prema statikom elektricitetu. Zbog providnosti i ot-pornosti prema visokim temperaturama upotrebljava se za prozore na visokim preima. U elektrotehnici mnogostruko se ko-riste tanki slojevi liskuna - na primer, za izolaciju televizijskih ekrana, kao i kod transformatora i radara. Na irokom podruju njegove primene, znaajno je njegovo ko-rienje i u kompjuterskoj tehnici. Liskum slabijegkvaliteta melje se u praak ili se ostavlja u sitnim Ijuskama, koje se koriste u indu-striji elektrinih ureaja za ugraivanje u pegle, tostere, maine za pranje ili kao dodaci specijalnim vrstama stakla.

Da li su graditelji znali neto o mnogostmkim osobinama lisku-na? To se moe prihvatiti bez ikakvog fanlaziranja, jer inae ne bi slagali liskun izmeu slojeva kamenja! Odakle su dovlaili liskun u takvim koliinama i veliinama, kada se danas - uz tehniki perfekta n postupak vaenja - ploe od 30 do 40 kvadratnih santimetara smatrajn pravom atrakcijom? ta se odigravalo u ovoj prostoriji? Da lije postojala samo ova pro-storija ili vie njih, neotkrivenih i zatienih od svih spoljanjih uticaja? Padaju mi na pamet dve mogunosti, ali nijednom nisam zadovo-Ijan: - Ovde u komori razvijala se velika toplota koja nije mogla izai van. To bi davalo efekat talionike pei. Meutim, poto bi se najpre zagi'ejao donji sloj pokrivaa od kamena, i danas bi sejo morali videti tragovi tako ekstremno visokih tempe-ratura. Pitam - da li su arheolozi ve preduzeli istraivanja te vrste. - Da li je ovaj prostor ispod sendvia izolovan od spoljne toplo-te? Protiv ove mogunosti govori sledei nalaz: iznad sloja li-skuna nalazi se kameni zid debljine pola metra, koji bi i sam bio izvanredna izolacija od toplote. Postoji samo fantastino hrabro objanjenje daje temperatura od nekoliko stotina ste-peni - koja, meutim, nije bila tolika da bi rastopila kamen -konstantno delovala na ovaj zatvoreni prostor. Da li su ovde dole vreni eksperimenti? U meuvremenu, erar-do Levet saznaoje odjednog arheologa da odatle vode dve cevi do podzemne komore u Sunevoj piramidi. 0 tome cuvar nije znao nita, a hodnik prema piramidi zatvoren je elinom reetkom. Da li su ispod termoizolacionog sloja sauvani instrumenti bogo-va? 1 sada sasvim namerno pitam: da lije ovde moda bila centrala za Teotihuakan? Koliko god pitali, dobiemo malo odgovora (ili ih neemo uopte dobiti), meutim, nesporno je da su planeri i graditelji znali za

specijalne osobine liskuna: ne bi se, inae, muili da prave sendvi-izolaciju. Moemo li se "protivnicima" suprostaviti njihovim orujem? Graditelji Teotihuakana bili su narod kamenog doba i nisu mogli znati nita o visokim temperaturama koje tope metal -ni njega ni-su poznavali. Sveznalicama je takoe, sasvim jasno da oni ni o elektricitetu nisu imali pojma. Zar nee i ovde ostati samo zak-Ijuak daje neto nepoznato postavilo ovu prostoriju? Daje neko negde znao za izvor odakle se dovozio liskun i daje, naravno, znao za njegove.kvalitete? Menije u ovoj prii o liskunu sumnjiva ta igra s tajnom. eline ploe. Katanci. Veina uvara nema pojma... Neka mi se samo ne dolazi s providnim objanjenjima kako se takve dragocenosti mo-raju zatititi od turista! Za taj zadatak dovoljna su dva uvara. U ien-Ici dozvoljenoje turistima da se zavlae svuda po unutra-njosti piramide kako bi se divili kamenom jaguaru. Mogle bi se -akojeto ve tako - ispred zidova staviti neprobojne staklene ploe. lU i ovde treba otkloniti sva teka pitanja? "itava mukaje u tome to su glupi uvek tako sigurni, a pametni tako sumnjiavi", misli Bertran Rasel (1872-1970).

VII.
PALENKE -OTKRIVEN ALI NE 1 RAZJANJEN
Nauka zapravo postaje interesantna tek tamo gde ona prestaje.
Justus fon Libig (1803-1873.)

(rodine 1773. u gradiu Tumbali, u dananjoj najjunijoj saveznoj dravi Meksika iapas-u, obavestio je jedan panski iz-viaki odred svoga duhovnog stareinu Antonia de Solisa da se nedaleko odatle nalaze nekakve udne kamene kue, casa depie-dra. Duhovnikje mislio da to obavetenje nije vano i da bi se mo-glo raditi o primitivnim kolibama Indijanaca. Meutim, ova informacija postalaje interesantna kadaje neto ka-snije tamo stigao Ramon Ordonez, svetenik u Siudad Realu. On je naredio nekolicini svojih Ijudi da skupa sa domaim Indijancima pregledaju ove kamenite kue. Po povratkuje ova mala ekspedicija sveteniku oduevljeno opisivala kule, piramide i holove, koji su se nalazili samo dva leguasa (= 8,76 km) dalje, kod seoceta Santo Do-mingo de Palenke.

Ordonezje sastavio izvetaj kojije, zaobilaznim putem, tek posle dugog razmatranja u raznim institucijama, stigao do kraljevske komisije pri poslanstvu u Gvatemali. Antoniu del Riu tadaje nareeno da bolje ispita ove ruevine; do-delili su mu ijednog crtaa, kojije morao nacrtati sve udno to vi-di u praumi. Od Santo Dominga do cilja bilo je svega est kilometara, ali su gu-sti praume i kini period uinili da put kroz zeleni pakao postane naporna pustolovina. Tek 3. maja 1787. stigaoje del Rio do cilja. Tojebio poetak otkrivanja Palenkea, kojije za 200 godina, koliko je od onda prolo, dao mnogo senzacionalnih reznltata, alijo nije stvarno razjanjen. Poetkom maja 1787. stigaoje kapetan del Rio na ruevine obra-sle praumom. Bile su mu potrebne dve nedelje da bar malo raskri grmlje i napravi prosek u umi. Tada se naao "usred iroke istine, zapanjeno zurei u ruevine palate, u mnotvo prostorija i dvorita, stojei visoko na ogromnoj platformi kojaje nastala od zemlje i uta" (1). Namrgoena lica gledala su u pridolice s reljefa zidova, ispunjenih nerazumljivim znacima i misterioznim figurama. Kiaje svuda kvasila. Rojevi ki-volonih komaraca pratili su del Rija i njegove Ijude. Kapetan se trudio da to pre okona ovaj neprijatni vojni zadatak. Brzo i bezobzirno naredioje da se srui nekoliko ploa i gruboje provalio u prizemljejedne kule. Arheolozima se i danasjei koa od ovog razbojnikog postupka del Rija. Izvaena su 32 predmeta i uz 25 crtea priloeni su izvetaju An-tonija del Rija Madridu. Dosije sa sandukom u kome su bili pro-naeni predmeti, nestao je u nezasitom dravnom arhivu. Gomile tornjeva u Novoj paniji, kako su se tada zvala osvojena podrucja, na dvoru nikoga nisu interesovale. Daljeje sve reirao puki sluaj. etrdeset pet godina kasnije, izvetaj del Rija dospeoje, na neob-janjiv nain, u ruke londonskog knjiara i izdavaa Henrija Ber-tuda, koji gaje tampao kao mal n knjiicu i pustio u prodaju 1822. Nije uspeo da pobudi ba nikakvn panju. Tada nije postojala nikakva nauna arheologija. Istraivanjem prolosti bavili su se ek-scentrini Ijudi kao hobijem, ili avanturisti koji nisu bili zainteresovani za blago. Svetje imao drugih briga i niko nigde ni-je napisao ni re o otkriima u dalekom Meksiku. Kasnijeje londonska knjiica, ipak odigrala ulogu. ak se i kod meksike vlade privremeno pojavilo interesovanje za mnogobrojna podmja s ruevinama. Francuz iliem Dupe, artinaporna pustolovina. Tek 3. maja 1787. stigaoje del Rio do cilja. Tojebio poetak otkrivanja Palenkea, kojije za 200 godina, koliko je od onda prolo, dao mnogo senzacionalnih reznltata, alijo nije stvarno razjanjen. Poetkom maja 1787. stigaoje kapetan del Rio na ruevine obra-sle praumom. Bile su mu potrebne dve nedelje da bar malo raskri grmlje i napravi prosek u umi. Tada se naao "usred iroke istine, zapanjeno zurei u ruevine palate, u mnotvo prostorija i dvorita, stojei visoko na ogromnoj platformi kojaje nastala od zemlje i uta" (1). Namrgoena lica gledala su u pridolice s reljefa zidova, ispunjenih nerazumljivim znacima i misterioznim figurama. Kiaje svuda kvasila. Rojevi ki-volonih komaraca pratili su del Rija i njegove Ijude. Kapetan se trudio da to pre okona ovaj neprijatni vojni zadatak. Brzo i bezobzirno naredioje da se srui nekoliko ploa i gruboje provalio u prizemljejedne kule. Arheolozima se i danasjei koa od ovog razbojnikog postupka del Rija. Izvaena su 32 predmeta i uz 25 crtea priloeni su izvetaju An-tonija del Rija Madridu. Dosije sa sandukom u kome su bili pro-naeni predmeti, nestao je u nezasitom dravnom arhivu. Gomile tornjeva u Novoj paniji, kako su se tada zvala osvojena podrucja, na dvoru nikoga nisu interesovale. Daljeje sve reirao puki sluaj. etrdeset pet godina kasnije, izvetaj del Rija dospeoje, na neob-janjiv nain, u ruke londonskog knjiara i izdavaa Henrija Ber-tuda, koji gaje tampao kao mal n knjiicu i pustio u prodaju 1822. Nije uspeo da pobudi ba nikakvn panju. Tada nije postojala ni-

kakva nauna arheologija. Istraivanjem prolosti bavili su se ek-scentrini Ijudi kao hobijem, ili avanturisti koji nisu bili zainteresovani za blago. Svetje imao drugih briga i niko nigde ni-je napisao ni re o otkriima u dalekom Meksiku. Kasnijeje londonska knjiica, ipak odigrala ulogu. ak se i kod meksike vlade privremeno pojavilo interesovanje za mnogobrojna podmja s ruevinama. Francuz iliem Dupe, artiIjerijski oficir, ovlaenje da pogleda "neke ruevine". Palenkeje bio zapisan u njegov plan; on nita nije znao o istom zadatku koji je ranije dat Antoniju del Riju, alije, poput njega, poveo sa sobom slikara. Bio je to profesor Hoze Luano Kastaneda. Ovaj solidno pripremljen posao trajaoje tri godine, od 1805. do 1808. Za iskopa-vanje su angaovani naseljenici s tog podruja, uglavnom nepouz-dani Indijanci. Dupeje stigao u Palenke 1807. Upoznat na osnovu pasioniranog prouavanja literafrure sa visokim kulturama, potpunoj e podlegao utiscima velelepnih graevina, ak i u ovako razruenom stanju. Njegov prijatelj Kastaneda ilustrovaoje na divan nain ovo teme-Ijito istraivanje. Skraeni izvetaj o saznanjima u Palenkeu mo-rao je pokrenuti meksiku vladu iz fotelja. Meutim, i ovde, u postojbini starih poseda, birokratijaje upropastila jednu ansu: Dupe-ov izvetaj stavljenje u fioku. Modaje i dobro toje sve tako teklo, jer nije iskljueno da se panci i Meksikanci ne bi nadmetali u divljim borbama i pokoljima oko nalazita. No, Palenke nije za-boravljen. Turisti i istraivai, meu njima i Aleksanderfon Hum-bolt, posetili su ovaj teren 1816. Tek etvrtvekakasnije doaojetaj trenutak. Sveje reirao sluaj!

Statist kojije odigrao glavnu ulogu U istorijj otkrivanja glavnu ulogu odigi-aoje an-Fi-ederik groffon Valdek. U onovreme smatrali su ga sjajnom, omiljenom linou, koju su u graanskim krugovima opisivali reima "malo luckast". Nigde nije zapisano odakleje Valdek. Bilo gaje svuda po svetu, a kao mesto rodenja navodioje as Prag, as Pariz, as Be. ak i da je bilo nekih mrlja na njegovom ugledu, za njegov talenat kao sli-kara i grafiara nije se moglo rei nita nepovoljno. Ovaj grofsreoje 1821. londonskogizdavaa Henrija Bertuda, koji je hteo da izda izvetaj kapetana Antonija del Rija. Bertud je za-molio Valdeka da napravi ilustracije. Umetnikje dao 16 bakropi-sa, ali oni - mi to znamo - nisu'mogli spreiti propast edicije. Izvetaj del Rija potpunoje oduevio Valdeka. Onje eleo i morao u Meksiko!

an-Frederik grofforc Valdek predstavioje Palenke na vie od 100 crteia.

U martu 1822. Valdekje odluio da poe na put. Porodicuje vratio u London. ZapoCeoje sa skupljanjem priloga za Palenke, koje nije dalo znaajnijih rezultata, preuzeoje posao za neku meksiCku ru-darsku firmu, za kojuje trebalo da nacrta planove i skice nalazita, radioje i kao uitelj i portretista, bioje spreman u svako doba da skicira meksike starine. Izgledaoje stvarno "malo luckast". Vladaje doljaku dala zvanino odobrenje da istrauje u Palenkeu. "U ime meksike vlade" molio je Indijance da mu pomognu pri iskopavanju ruevina, meutim, Indijanci su hteli odmah da vide novac, a udaljena vlada nije ih interesovala. itava Valdekova imo-vina, 3000 meksikih dolara, topila se na vrelom suncu kao mali komadbutera. Potpuno propao, iaojeValdekipak dalje. Nepouz-dani saradnici esto su ga ostavljali samog, a onje, izmuen trop-skom klimom, iao uvek stazama do hramova obraslih korovom, sedeoje dan za danom s teblom na kolenima, da bi u toj vlanoj vrelini ovekoveio Palenke na preko 100 crtea. Dabi se sklonio od sparine, iznenadnih provala oblaka i dosadnih komaraca, uredioje vredni grofu prostorijama ruevina hrama malo boravite - bioje to prvi ovek kojije stanovao u "kamenoj kui",jo od vremena ka-da su Maje napustile Palenke! 1 danas se ona zgrada u kojoj je sta-novao Valdek, s mnogo simpatija i podrugljivo, naziva "Grofov hram". Grofan-Frederik bioje fasciniran Palenkeom do dna due. On je prvi otkrio u tukovanom reljefu glave slonova. To otkrie dovelo gaje na pomisao da su Palenke verovatno osno-vali neki narodi iz Afrike ili Azije. Valdekove slonovske glave sluuju naunike do dan-danas! Od pre 12 000 godina u Srednjoj Americi nema ni slonova ni mamuta. Alternativaje glasila: Palen-ke je gi'adio neki narod koji je poznavao slona, taj narod ga je viao... ilije taj narod stariji od 12 000 godina.

Razmimoilaenja oko Valdekovih slonova - biu slobodan da do-dam - nisu prestala do dananjeg dana. Sti-uiyaci obdareni speci-jalnom sposobnou gledanja, vide, u glavama slonova samo "maske bogova kie". Svaki laik vidi isto to i Valdek - glave slo-aova. Nema sumnje, na starim srednjeameriskim reljefima nalaze se glave slonova. Ja sam fotografisaojednu glavu slona sa isukanom surlom (2) na zidu hrama meu ruevinama Monte Alban, 250 km jugoistono od Meksiko Sitija; onaje takojasna, da niko ne moe rei kakoje to "maskabogovakie". Ni halucinantnatvrdnja da su Valdekove glave slonova "Maske bogova kie" ne reava problem. Otkuda slonovske glave na Monte Albanu? Izmeu Monte Albana u dolini Oaksaka i Palenkea u praumi iapasa ima skoro 500 kilometara vazdunom linijom, a zgrade na oba mesta treba da su graene otprilike u isto vreme izmeu 500 i 600 godina nae ere. Valdekje u toku dve godine, kolikoje proveo meu ruevinama Palenkea, imao zvuni alarm, kojije sam montirao i koji bi se ak-tivirao kada bi se neko od domorodaca usudio da skine neku plou reljefa sa zida da bije prodao. Pomnoje posmatrao sve posetioce, jer nije podnosio da neko drugi skicira "njegove" gi'aevine. Osiromasen, ogoi-en, alijo uvek pun nade, otputovaoje Valdek u prolee 1834. u Kampee,u iji su zaliv panci pristali 1517. go-dine; nadao se da e tamo moi skuplje prodati svoje crtee. Cim je stigao, saznaoje daje vlada ijeje odobrenje imao rasputena. Novoj vladi nije verovao. Zbogtogaje dao da se njegovi crtei isko-piraju; originaleje poveriiojednom britanskom slubeniku. Val-dekje imao dobro predoseanje. Uskoro se pojavio izaslanik gradonaelnika kojije pretraio nje-gov prtlJag i zaplenio crtee kopije. Odjednom su meksike no-vine poele da prigovaraju Valdeku to stanuje kao vandal u Palenkeu i to tajno odnosi blago. Nita od toga nije bilo tano. Ljut i razoaran, napustioje voljeni Meksiko, da bi u Evropi sku-pa sa svojom porodicom naao stan u Parazu. Godine 1838. Val-dek je objavio delo "Romantino arheoloko putovanje u Jukatan", sa izborom od 21 crtea, iji su mu originali preostali. Ova knjlga nije privukla nikakvu panju, kao ni ranije krgiga An-tonija del Rija. Da li to treba pripisati tajanstvenim vestima iz No-ve panije ili ugledu plemenitog svetskog putnika... tek, u

Valdeku je uspelo dajasnije izvue karakteristike umetnosti Maja nego to se to vidi na modernoj fotografiji.

pariskom drutvu cesto ge u razgovoru ulo pitanje: "Madam jeste li uli? U stranim vlanim umama Nove panije otkrivene su prave kamene ruevine!" lako su tadanji

naunici preuli sve o Valdekovom izvetaju, nije se moglo izbei da se nekolicina inficira tajnom Palenkea.

Isti Ijudi - iste elje

Jedan od inficiranih bio je i Don Lojd Stefens. Roenje 18. no-vembra 1803. u rovsberiju, Nju Dersi, SAD. Ve sa 19 godinapo-loio je sve ispite na pravima i dve godine kasnije nastanio se -posle nekoliko putovanj a - kao advokat u Vol stritu. Stefens j e ste-kao ugled pravnika kojije znao izneti svoje hladne argumente u sjajnom pledoajeu, snano delujui na one pod zakletvom. Izgleda-loje da muje pred njim sjajna advokatskakarijera, no u meduvremenu su mu obolele glasnice. Rado je posluao savet lekara da otputuje u Evropu. Putovanje je za njega jo u vreme studija predstavljalo pravu strast. Njegove stanice bile su Rusija, Grka, Turska, Poljska, Egipat i Sveta zemlja. Uiojefrancuski i arapski, ogledao se u Egiptu kao turistiki vodi i pisao svojim prijateljima u Ameriku pisma puna humora. Jedno od ujih objavioje, bez Ste-fensovog znanja, njegov prijatelj i advokat je preko noi postao uspean slobodan putopisac. U Londonuje posetio izlobu "Pano-rama Jerusalima", na kojoj je bila izloena serija slika Frederika Katervuda. Potrudio se da stupi u kontakt sa slikarom ye su sli-ke ostavile na njega tako snaan utisak. Nekoliko dana posle toga sreli su se ujednoj kafanici. 1 Katervudje mnogo putovao, sa Me-diteranaje doneo kud mnogo fantastinih crtea raznih starina. ZajedniSka elja za putovanjima podstakla je ovu dvojicu na meusobno prijateljstvo. Skovali su i plan. Kuda bi ih mogla od-vesti zajednika avantura? Katervudje proitao izvetaj kapetana del Rija, kao i Valdekovu knjiicu. Stefens je imao o Jukatanu informacije iz literature i poznavao je slubeni protokol o jednom istraivanju politikog pustolova i arheologa iz hobija, Huana Galinda (koji se 1802. ro-dio u Irskoj pod imenom Don). Taj trideset etvorogodinjak daoje u protokolu opise hramova i ruevina po Srednjoj Americi. Dva oveka, puna elje za putovanjima i radoznalosti za iezle svetove, privuklaje ideja da bi moda bilo dobro proveriti ima li stvarno svedofianstava o nekadanjoj visokoj kulturi. Kakvabi to kultura mogla biti? Preci Indijanaca nisu mogli, valjda da grade palate. Koje onda izgradio kule, hramove i piramide, o kojima go-vore kapetan del Rio, grofValdek, Dupe i Galindo? Novi prijatelji odluili su da razmotre ove stvari. Don L. Stefens vratio se u Nju Jork i opet radio kao pravnik; obezbedio je sebi mesto diplomatskog opunomoenika SAD u centrali latinoamerikih zemalja u Gvatemali. Srea i veze uinile su dobro. Stefensje doao na rang diplomate, dobioje odgovara-jui paso, koji je u stranoj zemlji mogao otvoriti mnoga vrata, i spakovao gomilu preporuka. Ali, najvamje od svega, imao je mo- gunost da znatan deo trokova za ekspediciju uzme iz dravnog budeta. Frederik Katervud u meuvremenuje stigao u Nju Jork. Stefens muje dao zadatak crtaa u ekspediciji, a njegovu porodicu obezbedioje stalnim primanjiina. Prijatelji pooe na put 3. oktobra 1839. Cilj putovanja: sporne ruevine nepoznate kulture u Srednjoj Americi.

Poetak naunog istraivanja Maja

Na dva duga avanturistika putovanja posetili su pasionirani istraivai-amateri 44 mesta sa ruevinama. Hteli su da realizuju svoju nameru: dva objavljena dela, 1841. i 1843., dospela su u svet naunika i do iroke publike. Prva knjiga (3) doivela je za samo godinu dana 12 ponovljenih izdanja i prevedenaje na sve svetske jezike. Stefensje napisao prvi bestseler arheologije, u kome oba-vetenja o Palenkeu zauzimaju 60 stranica. Turista koji se danas taksijem ili autobusom s erkondinom udob-no vozi do divno rekonstruisanih ruevina, ne sluti nita o muka-ma koje su pretrpeli Stefens i Katervud pre skoro 150 godina. Upravoje poeo kini period, kada su prijatelji - praeni nekolici-nom stanovnika iz oblinjeg sela Santo Domingo de Palenke - sti-gli do mesta rnevina. Praumaje isparavala, vodaje kapala. U prvom trenutku nisu mogli shvatiti gde se nalaze "kamene kue", jer su bile skrivene u gustoj dungli i movari. Kao i ekscentrinom Valdeku, nije im preostalo nita drugo nego da u prvoj pronadenoj ruevini naprave prebivalite. Komarci su im od prve noi provedene pod krovom napravili pravi pakao, pokvasilo se sve to su imali; od vlage izazvane stalnom

Frederik Katervud nacrtao je "idilu" od stana u ruevinama.

kiom pocele su cipele, odea i kone torbe da miriu na plesan, metalni instrumenti i seiva, lopate i nozevi poeli su da raju. Jo nvek sa oseanjem za humor, zapisaoje Stefens: "Ve se vidimo na sigurnom pufru ka reumatizmu." Sekira, kojimabi oslobaali prolaz do ruevina, nijebilo;jedini alat bilaje maeta, no za granice sa seivom i savijenim vrhom, koji su Indijanci uvek imali uz sebe - kada su bili tu. Stefens im je plaao ak 18 centi na dan, ali oni su bili lenji, dolazili bi kasno a odlazili rano: "esto bi doli samo dvojica ili trojica, a isti Indijanac dolazio bi retkojo koji put, tako da su se za vreme naeg boravka izmenjali svi Indijanci iz sela." Uz komarce, "ove ubice svakog odmora", skupljale su se, za vreme dnevnog rada, zmye otrovnice, krpelji i drugi nametljivci. Noi su bile isto tako strane. Svee se nisu smele paliti, jer svetlo je pri-vlailo mucitelje;jedmoje miris cigara odbijao insekte. Kada su se uspinjali kroz grmlje, mahovinu i lijane ka platforma-ma i piramidama, nailazili su na raspadnuto kamenje kojeje razo-rila priroda ili na zidove koje je razbio kapetan del Rio. Stefens je otkrio take sa kojih su oni koji "prave posao" odneli delove reljefa. Oduevile su ih figure bogova, koje su svetlucale ostacima crvene, plave, ute, crne i bele boje. Lica demona, figure ukraene peijem ikoom predstavljale su pravu radost za istraivae. Nemono su stajali pred zidovima sa kojih su gledala smrknuta lica, zbunjeno pred zbrkom nerazumljivih znakova. Ponosne statue gledale su dole i izazivale respekt: "Bili smo kao oduzeti zbog iznenaenja pred njihovom hladnokrvnou i velikom slinou sa egipatskim statuama." Uprkos seanju na Egipat koje se javilo kod Stefensa, onje bio svestan svojevrsnosti kulture onog naroda kojije gradio Palenke. "Ono to smo videli, bilo je velianstveno, zagonetno i veoma znaa.ino." Stefens je spoznao Palenke kao grandioznu zaostavtinu jednog naroda, kojije ovde izrastao i koji se - bez spoljnih uticaja i uitelja - ovde razvio do visokog stepena kulture. Nita ga nije, kae on, "u romanu svetske istorije vie opinilo od ovoga spektakularnog, velikog i dragog grada". Stefensje duhovi-tim reporterskim stilom izneo dokaze svoje objektivnosti i sjajnog zapaanja.

"Bili smo nemi od iznenadenja... "Katervudov crtez otkria u Palenkeu

Katei-vudove ilustracije pratio je tekst s preciznim prikazom ob-jekta. Katervud je bio "prvi ilustrator koji je prikazao umetnost Maja na svoj nain (4); i dananjim istraivaima njegovi crtei predstavljaju nezamenjive dokumente, jer ni jedan fotograf ne moe izvui detalje takofinim linijama. Zato Stefensu i Katervudu pripada asluga "toje zapoelo doba naunog istraivanja Maja" (5). Kada su pravili prve korake u objanjavanju ovoga doba, nisu mo-gli iii sanj ati o stvarnom "udu". Jo nisu bili deifrovani hy eroglifi, nije bio poznat udovini kalendar.

Palenke danas
Restaurirani ceremonijalni centar nalazi se na breuljcima i vetakim platformama, koje reica Otuhim deli na zapadni i istoni deo. Ova reica predstavlja za posetioca prvo iznenaenje. Otulum tee ujedan podzemni zasvoeni otvor u kome mogu ko-motno hodati etiri ovekajedan uz drugoga; rafinirani kanaliza-cioni sistem nekadaje svodio i kinicu sa krovova hrama ovamo dole; samo nekoliko metara zapadno od Hrama natpisa skupljala se voda v. j ednom vodovodu i ispod zemlj e se uvodila u "palatu". Pa-lata El Palacio predstavlja tako izrazit kompleks zgrada na sloje-vitoj trapezastoj platformi, toliko zamren da turisti povremeno gube orijentaciju. Veliko zdanje podeljeno je na mnogo malih i veih

predvorja, koja se nalaze na raznim nivoima; danas se ona nazivaju Glavno dvorite, Zapadno dvorite, Istono dvorite i Dvorite kule; donji deo na junoj strani ima elegantan naziv -Subteraneum.

Slika na dve sledee stranice: Palata - zbrkan kompleks zgraa

Izduenom zapadnom fasadom donimira petkvadratnih stubova debljine dva metra, koji su puni tukovanih figura. Jedan od reljefa predstavljalndijanca u sandalama, koje su traka-ma privezane oko glenjeva. Ispod sandala vide se pravi tokii. Onaj ko ima hrabrosti, moe prepoznati koturaljke. Na zidovima se nalaze otvori u obliku slova T, koji - navodno - predstavljaju simbol boga Sunca. U Istonom dvoritu pronaena je kamena ploa dimenzija 2,40x2,60 m ispisana sa 262 svojevrsnih glifa; ra-di se o datumskim glifama, glavama bogova, mitolokim scenama te o Ijudima i ivotinjama. Gigantska palata podelj ena j e na tri stepenaste glavne ravni, koj e se nalaze jedna iznad druge. Donja ravan, spojena sa zemljom, ima dimenzije 100x80 m (7). Neprekidno, isto kao koroarci, lebdela su pitanja o smislu i svrsi palate u lepljivo-vlanom Palenkeu. "Pitaj pametno pa e ti se pa-metno odgovoriti", pisaojeEuripid (oko 480-406. pre n. e.), grki Onaj ko ima hrabrosti, moe videti koturaljke

U prizemlju, priao je Beli Medved, uenici su izuavali istoriju svog naroda; na prvom spratu drala se nastava iz prirodnih nau-ka i hemije, a na drugom predavala se astronomija i matematika. Ovakav raspored upravo odgovara ovoj palati. Iz lavirinta prostorija i dvorita die se, na povrini od 7x7,5 m, kula visirie 15 metara, koja stoji na masivnom postolju; ona ima tri sprata od po 2,5 m visine. iroki prozori gledaju na sve etiri strane sveta; jedna glifa Venere koja je ovde otkrivena i identifi-kovana, ukazuje na astronomske namene ovog objekta. Konstrukcija kule nije uopte tipina za Maje, ova kula ak pred-stavlja unikatu itavoj njihovoj arhitekturi. Ona se danas naziva "opservatorija", poto je klasifikovana kao kula osmatranica ili straarnica. Za osmatranice bi, meutim, bolje posluile pirami-de na breuljcima, jer one nadvisuju vrh kule. Maje nisu pozna-vale nikakve straarnice; one nisu

uvale svoje gradoveJer su bili otvoreni u svim smerovima. Znaajnoje da u unutranjosti kule nema nikakvog pristupa na prvi sprat, a na drugi i trei sprat vode veoma uske stepenice. Preko podzemnog svoda, nad kojimje izgraena ova palata, vode hodnici kakomorama. Najdui hodnik (20 m) zavrsava se u pret-prostoru na stepenicama koje, kroz otvor u podu, idu sve do cen-tra palate. Specijalist za kulturu Maja John E. S. Tompson (8) misli "da su ovi hodnici korieni za male religiozne trikove", ali da su se "mogli 'koristiti i za ceremonij e, koj e su bile u vezi s podzem-nim svetom"; svoje drugo objanjenje Tompson smatra razumni-jim, jer su hodnici ukraeni reljefima, a tajni hodnici nisu bili ukraeni. Mnogojednostavnije to reava arheolog Pier Ivanof (6): "Treba pomenuti i postojanje suterena ili, ak, mnogo podrum-skih prostorija, koje meutim, ne predstavljaju nita posebno." Ako podzeinni hodnici ne predstavljaju nita posebno, zato su onda s toliko truda i muke gradeni i ak ukraeni reljefom? Ova usputnaprimedba neka bude dopunje na jo itvrdnjom dasu ma-le prostorije bile "saune" (5). Sauna u klimi koja i pri najmanjoj aktivnosti isteruje znoj iz svake pore! 0, stari gospodine Euripide, kako ste se prevarili! Svakako mi se Cini razumnijim da se male komore interpretiraju kao male laboratorije; one postoje na svim prirodnjakim univer-zrtetima i smetene su veinom tako da iyihovi eventualno neu-speli eksperimenti ne mogu naneti nikakve tete. Podzemna lokacija bila bi za to upravo idealna. Moje objanjenje, da podzem-ne komore moda mogu biti laboratorije, samo je razmiljanje -'sauna" stvarno ne moe biti. Moda su, dodajem skromno, komo-re mogle posluiti kao spremita dragocenih predmeta, veoma opasne energije... ili kao ostave za pokvarljivu robu. Sauna? Neko se i toga setio. Otkrivenje cevovod kanalizacije. Pretpostavlja se daje onda, kada se palata koristila, postojao i sistem ventilacije: "provetravanje" podzemnih prostorija ne da vam da diete. Ako se prihvati projek-tovana ventilacija, dobio bi se odgovor i na nejasno pitanje osvetlja-vanja tamnih hodnika u podzemlju palate - samo uz prisustvo dovoljnekoliinekiseonika mogle su goreti dimne smolastebaklje koje su Maje upotrebljavale! Kvadratura kruga: aave baklje zaaile bi i reljefe, meutim, o tome nigde ni traga. Mislim da bi gospoda s arheolokog fakulteta mogla malo razmisliti o sistemu osvctljenja kod Maja. Negde je neto veoma vano ostalo neotkri-veno. Da li bi moda mogao pomoi Skotland Jard?

Nazivi nemaju nikakvog znaenja

Nauna literatura koristi nazive hramova i piramida onako kako ihje otkrila, stakvom sigurnou kao da ihje preuzela od tadanjih graditelja. Prvobitna imena svih graevina nisu poznata - cak ni iine Palenke ne potie iz doba osnivanja grada. panska re "palen-que" znai "ograda" ili "mesto turnira", a esto se prevodi i sa "mesto palisada". Strunjaci s pravom misle da je Palenke dobio ime po oblinjem selu. Kada su prvi panski doseljenici osnovali svoje sc-lo, ono se nije zvalo Palenke, nego Santo Domingo, tj. Sveta nedel-ja. Tek 20 godina kasnije svetenici su ovo mesto krstili kao Santo Domingo de Palenke. U 16. veku ovo praumsko seoce sigurno ni-je bilo "mesto za turnir", a nije bilo nita izuzetno da bi se moralo ograditi. "Mesto palisada", takoe, nije bilo, jer palisadi su bili masivni stubovi nekog utvrenja, a tadanje seoce Palenke nije bilo nikakvo utvrenje.

Postoji li reenje ove dileme? Mislim da postoji! Opet mi je krunski svedok Beli Medved. On pria da se mesto u doba njegovih predaka nazivalo Palatkapi i da su tamo, meu Indijancima,jo iveli Kaini, gosti iz svemira. Zar se ne moe pretpostaviti kako su Indijanci rekli panskim doseljenicima da se mesto zove Palatkapi. Takoje nastao Palenke, a od Santo Domingo novi naziv Santo Domingo de Palenke. Jo i danas je mesto ruevina Palenke udaljeno samo deset kilo-metara od gradia Santo Domingo de Palenke i do njega se stie eleznicom Koacakoalkos-Kampe. Od velikog grada Viljaermo-za, glavnog grada savezne drave Tobasko, naje cilj udaljen 108 km, a do njega se stie autobusima ili dvomotornim letelicama, specijalno uvedenim za ovu liniju. Posle objanjenja Belog Medveda nazivi "hram krsta", "Hram li-snatog krsta" ili "Sunani hram" ne smatraju se nikakvim nazivi-ma sa odreenim znaenjem, nego samo nazivima koje su, bez posebne namere, davali graditelji.

Hramovi, hramovi brojevi, brojevi

Na najviem od etiri platoa jedne zaravnate piramide stoji Sunani hram kvadratne osnove, stranica dugakih 23 m. Gornji zidovi debeli su Im; sa zavrnim izlomljenim zidom itava graevina visoka je 19 m; prednja stranaje ispod krova ukraena divnim reljefom kao i bone stranice. Tri ulaza vode u unu-iranjost svetilita, u sanctuarium. S obe strane, na srednjem ula-zu, po zidovima se nalaze reljefi s bogato ukraenim likovima u prirodnoj veliini. U jednoj maloj prostoriji nalazi se "sunana ta-bla", po kojoj je hram i dobio ime. Sunanatablaje dobro ouvan reljefveliine 3x1,10 m; on predsta-vlja tit na kojem su ukrtena dva koplja, ukraena perjem. To znaci da lik predstavlja jauara. Veoma sam setrudio davidim sun-ce ili jaguara, ali to mi nije uspelo. ovek treba da poseduje oko specijaliste da bi mogao ugledati ono to su oni konstatovali i opisali u komentarima. Desno i levo od kompozicije stoje svetenici "na glavama robova" (9). Da li su tu simbolizovani bogovi koji su se kretali po leima oveanstva? Ov-de nita nije konaSno definisano. Senje hijeroglifa dopunjavaju scenario. U svetu poznat istraiva Maja, Herbert J. Spinden (10) deifrovao je sa natpisa, pored novijih datuma kao 613. pre n. e. i 176. n. e., i datum koji see daleko u prolost - 14. oktobar 3373. pre n. e. U raspravama naunika pretpostavlja se daje najstariji datum 11. avgust 3114. pre n. e; toje poetni datum kalendara Maja. Hramovi Palenkea ispisani su sa toliko datuma da ih specijalisti ne mogulako sagledati. Neosporanjedatum roenjavladaraMajapo imenu Pakal, koji se rodio 603. n. e., a umro 683. Isto tako, deifro-vanje i podatak o propasti Palenkea: poslednja datumska glifaje 780. godina nae ere. Profesor pinden je deifrovao daturoske glife: u Hramu krsta: u Hramu Sunca: u Hramu lisnatog krsta: 7. februar 3379. pre nae ere 8. april 3371.pre nae ere 21. decembar 2619. pre nae ere 25. decembar 2619 pre nae ere 8. januar 2618. pre nae ere 20. april 2584. pre nae ere

Ako se, prema najnovijim naunim misljenjima, od ovih brojeva oduzme 260 godina, jo uvek ostaju datumi koji seu u daleku prolost, za koj e se ne zna zato su ih Maj e ovekoveile na graevi-nama. U doba datuma koji su proitani u Palenkeu nijejo bilo nijednog Maje! U ovoj bezizlaznoj situaciji usudio bih se doapnuti kakoje mudri Hopi-Indijanac Beli Medved rekao da su se njegovi preci doselili iz June Amerike i da su ili dalje prema Srednjoj Americi. Da li su moda ovi Indijanci zabeleili najvanije datume svog doseljavanja? Da li moda kobni poetni datum kalendara - 11. avgust 3114. pre nae ere predstavlja onaj dan kada su Kaini sili s ne-ba? Oznaava li moda datum 21. decembar 2619. pre nae ere onaj dan kada su preci Maja pristali na obalu June Amerike, potoje potonuo njihov zaviajnikontinent Kaskara? Oznaava li 20. april 2584. pre nae ere poetak velike seobe sjuga na sever? Mi to ne znamo. Moe se s velikom verovatnoom iskljuiti mogunost da se kod brojeva u natpisima radi o fiksiranim datumi-ma, koji se ne bi odnosili na realne dogaaje: odve su precizni i ima ih previe. Da postoji samojedan datum, koji bi pronalazaCi kalendara uzeli kao fiksiran poetak, ja bih takoe, iako i onda ne-rado, mislio daje to mogue. Ipak, ovaj venac datuma koji obuh-vata hiljade godina ini neprihvatljivom pretpostavku 6 fiksiranim datumima, koje strunjaci pripisuju svetenicima Ma-ja. U Palenkeu su, razume se, otkriveni i deifrovani i astronom-skiMeseevi ciklusi. Tipini su oni sa 7280 i 144 000 dana (11), ali su pronaeni i ciklusi od 18 700 ili 370 000 godine (12). . Raunanjem se iz natpisa dobija ak 455 393 401 dan, a toje, bez prestupnih godina, verovali ili ne - 1 247 653 godine. Tako veliki ciklusi sigurno vie nemaju veze s istorijom ovean-Periodi od hiljada i hiljada vekova i miliona godina pripadaju njima.

Senzacionalno otkrie pod gradevinom hrama

Mnogi umetniki ukraeni zgradama najtajanstvenijije Tanplo las Inscriptiones, Hram natpisa; on se nalazi najugoza-::: nom uglu palate, ispred breuljka za koji arheolozi misle daje prirodnog tektonskog porekla. Ja u to sumnjam. Breuljak se, nai-me, deli na etiri jasno odvojene terase. Na vrhu su sagraeni hram i tri mala objekta u istpj osi, ija produena linija ide paralel-

Hram natpisa

no sa najniom stepemcom hrama i izbija tano na zapadnu ivicu dugT.iijaste graevine, Ovaj g'usto obrasli breuljak onenioguava pogled sjuga. Meutirn, piramideMaja su uvek sfcajaJe na. mesti-n;a sa vidikom otvorenim ka sve etiri strane sveta. Zato mogu zamisliti da se u ovom, navodno prirodnombreuljku kriju arheoloka izn.enaenja. E ram natpisa ]ei na piramidi visine 16 m, koja se sastoji od devet postolja naslaganih jedno na drugo. Do svetilita vodi stepenite sa 60 stepenika; pet otvorenih ulaza omeeni su stubovima na kojima se nalazejedinstveni reljefi. U u'nutranjosti vise divne ploe s reljefima i 617 hijeroglifa, koji o'heleavaju hrarn: Hram natpisa. S ovog mesta, 1949. godine prokren je put do sada najveoj arheolokoj senzaciji Srednje A'-nerike.

Tajanstvena peina ispod piramide!

Dr Alberto Rus, meksiki arheolog, roen u Parizu, postavljenje od strane Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju za di-rektora iskopa u Palenkeu. Iskopavanja je uvek organizovao u mesecima bez kie, od aprila do jula. Rus se posebno interesovao za Hram natpisa; sjedne stran.e, zbog izuzetne visine iznad krova piramide, s druge strane, zato to nje-govi prethodnici nisu dovoljno temeljito ispitali svetilite. Onje bio danonono na licu mesta. Jednog dana posmatraoje radove u

Ove strme skoro vertikalne stepcnice oslobodioje Albcrto Rus tokom f.rogodisnji; mukotrpnog rada

unutranjosti hrama. Primetioje na zemlji malo izdignutu fugu; naredioje da se taj deo oisti. Fugaje ocrtavala pravougaonik. Za-tim su otkrili dajaka ploa ima dvanaest otvora, kao daje bila per-forirana po rubbvima. Ispitao je zemljite ispod ploe i primetio da ploa nije vezana sa zemljom, daje ispod nje praznina. Dr Rusje postavio dizalicu izmedu fuge i otvora. S velikim napo-rom Ijudi su, santimetar po santimetar, podizali teku plou. Tada im nisu smetali ni vlani vazduh ni ujedi komaraca. Uz-bueni i radoznali zui-ili su u mrak koji se pojavio ispod ploe. Po-stepeno su raspoznavali kamenje i ut, a onda i stepenice. Nastavili su sa skidanjem gornjeg sloja uta. U unutranjost pira-mide sputalo se stepenite iji su stepenici bili perfektno iz-glaani. Napipali su zidove; oni su bili glatki, kao polirani. Zemlja i kamenje ometali su sputanje. Stepeniteje bilo namerno zasu-to ljunkom. Posaoje postao prava muka. to su radnici dublje kopali, toje ut bio kompaktniji, komadi kamenja sve tei. Imali su petrolejsku lampu, alije kiseonika bilo malo; vazduhje tipao za oi. Ljudi su u uskom prokopu vadili kamen po kamen i iznosili ih napolje. Svaka kanta ljunka podignuta je i izneta. Na kraju te sezone iskopavanja bile su osloboene 23 stepenice. Alberto Rus bioje uveren da e se radovi zavriti idue godine i da e moi reiti skrivenu tajnu piramide. Onje mislio da bi stepeni-ce mogle voditi u unutranjost piramide ili da su tajna veza sa su-sednim hramom. U narednoj sezoni iskopane su i sledee stepenice: bilo ihjejo 21. Stepenice su strmim nagibom vodile na zapad, to je pojaalo sumnju da bi to mogao biti tajni prolaz u drugi hram. Godine 1950., kadaje osloboena 45. stepenica, dolo je veliko iznenaenje: prolazje iao ravno i u obliku slova U. Onda su opet poele stepenice, koje su sada ile ka istoku, prila-zei sreditu piramide. Radove je osvetljavalo elektrino svetlo. Vazduh je bio sve za-guljivijiJedva se disalo. Jo uvekje ulaz ispod teke ploe - 15 metara iznad radnog mesta - biojedina veza sa spoljnim svetom. Godine 1951. Ijudi su rovali dalje u dubinu. Ujednom zidu pojavio se pravougaoni otvor. Kada su sklonili ut, mogli su konano odah-nuti. Ovaj otvorbiojeveza saventilacionim ahtom, kojije iao na zapadnu stranu piramide, prolazei kroz zid debljine osam meta-ra. Sada, uz sve vazduh, oistili sujo 13 stepenica. Ispred 66. ste-penice nalazio se uzak ravan prolaz. ezona je opet zavrena. Ovoga puta dr Rus bioje ubeen da e ga sledea runda dovesti do cilja, jer se ve radilo na samo tri metra iznad temelja; dolo se sko-ro do osnove piramide. Godina 1952. Opetjejedan zid od kamena i maltera ometao rado-ve. Kada su njega probili, nali su se pred drugim zidom u kojije bila uzidana gliinena posuda; u njoj su bile dve minue i sedam komada nakita od ada, tri male oslikane glinene ploice ijedan di-van biser prenika 13 mm. Da li su ova dva zida zatvarala ulaz ka komori s blagom?

1952. godine naSao se Rus sa svojom grupom kopacapred ovim udnim trouglastim vratima

Sizifov posaojo nije bio zavren. Nailoje nekoliko stepenica ko-je su oiene od uta, a onda se ponovo dospelo pred zid; prepre-ka debljine cetiri metra nije se mogla otkloniti za manje od nedelju dana rada. Zidje pokrivao sarkofag u kome su pronadene kosti petorice mukaraca ijedne ene. 15. juna 1952. naao se dr Rus sa svojom druinom ispredjedne kamene ploe, neke vrste trouglastih vrata dimenzija 1,60x2,45 metara. Ona su odgurnuta za irinu dlana i ubaenaje elektrina sijalica. Rus je prislomo lice na vlanu plou i opisivao svojim Iju-dima ono neverovatno toje video: "Najpre sam primetio veliki prazan prostor, neku vrstu ledene spilje, iji su zidovi i tavanica izgledali kao savrene povrine, ' kao kapela sa ije tavanice vise itave zavese stalaktita, kao da su to debele svee koje kaplju." (13) Sa zidova, na kojima su visili veliki reljefi s figurama, svetlucaloje neto poput snenih kristala; pod kripte bio je pokriven jakom ploom punom fascinantnih glifa. Kada su kamena vrata dovoljno otvorena da se moe provui ovek, stalaktiti su u nestrpljenju i radoznalosti ovog uzbudljivog trenutka otkinuti sa tavanice. Daje ostaojedanjedini debeli stalaktit, moglobi se izraunatiko-likoje star ovaj podzemni prostor i od kada niko nije ovamo uao! Stalaktiti, tvorevine kapljicakoje padaju s tavanice (ili stalagmiti, koji rastu slaui se u slojevima odozdo prema gore), rastu svake godine p0 nekoliko milimetara ili santimetara; oni od krea rastu bre nego oni od granita. Podzemna kripta kojuje otkrio dr Rus bilaje dugaka devet metara, iroka etiri i visoka sedam metara. Hiljadama godina padale su kie na Palenke, vlaga praume pro-diralaje kroz zidove. Od Ijudi koji bi to trebalo da znaju, nisam mogao saznati kojim tempom rastu stalaktiti u opisanoj situaciji. U toku vekova kadaje hram korien, sigurnoje da kia nije pro-diralakroz zidove piramidaJer su Maje dobro odravale graevi-ne koje su sluile za ceremonije. Nezgode su

poele tek kada

Pod kripte

tine na zidovima piramida i seme rastinja iz dungle moglo se ugnezditi medu raspuklim zidovima, mogloje poterati korenje i svojom snagom otetiti ponosnu graevinu. U Palenkeu kia pada veoma obilno. Poluostrvo Jukatan spada u zone Meksika sa naj-vie padavina, ali ima i relativno suvih, arkih meseci. U piramidu je svakako ugraeno dosta krenogkamena. Ne ide mi u glavu da geolozi, meteorolozi i fiziari ne bi mogli zajedno izraunati za ko-liko milimetara ili santimetara godinje mogu narasti stalaktiti u uslovima koji su ovde vladali. Moda bi se tako mogao nai put za datiranje starosti Hrama natpisa, a moda ak i orijentacija za ne-shvatljive kalendarske datume. Kripta - okrenuta u smeru sever-jug - nalazi se va metra ispod platforme na kojoj stoji Hrana natpisa, pa prema tome i dva metra su Maje napustile grad hramova; od ondavie nisu zatvarane pukoispod osnovne piramide. Na reljefu, po zidovima, prolazi povorka iskienih svetenika. Na podu se nalazi ogromna ploa - duine 3,80 metara, irine 2,20 m i debljine 25 cm nainjena od mono-lita tekog otprilke devet tpna. Kadaje ploa podignuta, otkrivenje sarkofag teine oko 20 tona, ukome subilekosti nekogoveka. Pored skeleta otkrivenje nakit od ada, naunice s ugraviranim hijeroglifima, ogrlica od bisera; iz sarkofagaje u hodnik vodila cevica od gline. Zbog ega? Kau dabi duh pokojnika mogao izai. Zarto isto tako ne bi moglabiti cev kroz koju su se mogle duvati otrovne pare? U strunoj literaturi moe se u najnovije vreme proitati da se ra-di o Pakalu, jednom od vladara Palenkea. Ova pretpostavka nije ni izdaleka tako sigurna kao to izgleda.

Postoje datumi koji se odnose tano na vladare to su vladali od 603. do 683. godine nae ere. Pakal je kao dvanaestogodinjak doao na presto i vladao skoro 70 godina. U tim godinama bio bi Metuzalem meuMajama,jersuoni, sa prosenom duinom ivo-ta od 35 godina, bili vrlo kratkoveni. Dr Rusje utvrdio da se datumi na nadgrobnoj plofii "ne mogu tano utvrditi, jer se ponavljaju svake 52 godine". Polo se u potragu za glifama koje su bile u vezi sa onima iz grob-nice, i pronaene su u palati. Od tada se u strunoj literaturi nai-lazi na tvrdnje da su na nadgrobnoj ploi deifrovane godine 603. i 633. nae ere. To nije tano. U stvari, datumske glife na nadgrob-noj ploi znae - kao to kae dr Rus - samo cikluse, a oni se pro-raunavaju uz pomo drugih datumskih glifa, izvan Hrama natpisa. Raun nije taan iz drugograzloga. Ne moe se vreme vla-danja Pakala utvrditi na period od 603. do 683. nae ere i istovre-meno tvrditi da je poslednji (najmladi) dafrum, koji je stajao na nadgrobnoj ploi, bio 633. godina nae ere! Onda bi nadgrobna ploa morala biti izraena ak 50 godina pre smi-ti Pakala i na ploi bi bio unet pogrean datum smrti. Moja gospodo! Osim datumskih glifa, na nadgrobnoj ploi postoji veoma markan-tan figurativni prikaz. Ako se radi o nadgrobnoj ploi u znak sean-ja na vladara Pakala, morao bi i Pakal biti prikazan u tom kamenu. Di? Ne, kau naunici, to nije Pakal, toje bogkukuruza Jum Koks (5)! ta zapravo predstavlja nadgrobna ploa u Palenkeu?

Do videnja u Palenkeu
ta se sve nije promenilo u Palenkeu od 1965. kad sam tamo bio poslednji put! U Viljaermosa novi aerodrom, put Viljaermosa Kampee besprekorno asfaltiran. Tamo gdeje pre skoro 20 godina bila tropska vlana uma, sada se proteu farme s panjacima i po-Ijima. A Pakalu, poslednjem indijanskom vladaru Palenkea, poPostoje datumi koji se odnose tano na vladare to su vladali od 603. do 683. godine nae ere. Pakal je kao dvanaestogodinjak doao na presto i vladao skoro 70 godina. U tim godinama bio bi Metuzalem medu MajamaJer su oni, sa prosenom duinom ivo-ta od 35 godina, bili vrlo kratkoveni.

Dr Rusje utvrdio da se datumi na nadgrobnoj ploi "ne mogu tano utvrditi, jer se ponavljaju svake 52 godine". Polo se u potragu za glifama koje su bile u vezi sa onima iz grob-nice, i pronaene su u palati. Od tada se u strunoj literaturi nai-lazi na tvrdnje da su na nadgrobnoj ploi deifrovane godine 603. i 633. nae ere. To nije tano. U stvari, datumske glife na nadgrob-noj ploi znae - kao to kae dr Rus - samo cikluse, a oni se pro-raunavaju uz pomo drugih datumskih glifa, izvan Hrama natpisa. RaCun nij e taan iz drugog razloga. Ne moe se vreme vla-danja Pakala utvrditi na period od 603. do 683. nae ere i istovre-meno frvrditi da je poslednji (najmlai) datum, koji je stajao na nadgrobnoj ploi, bio 633. godina nae ere! Onda bi nadgrobna ploa morala biti izraena ak 50 godina pre smi-ti Pakala i na ploi bi bio uuet pogrean datum smrti. Moja gospodo! Osim datumskih glifa, na nadgrobnoj ploi postoji veoma markan-tan figurativni prikaz. Ako se radi o nadgrobnoj ploi u znak sean-ja na vladara Pakala, morao bi i Pakal biti prikazan u tom kamenu. Di? Ne, kau naunici, to nije Pakal, toje bogkukuruza Jum Koks (5)! ta zapravo predstavlja nadgrobna ploa u Palenkeu?

Do videnja u Palenkeu
ta se sve nije promenilo u Palenkeu od 1965. kad sam tamo bio poslednji put! U Viljaermosa novi aerodrom, put Viljaermosa Kampee besprekorno asfaltiran. Tamo gdeje pre skoro 20 godina bila tropska vlana uma, sada se proteu farme s panjacima i po-Ijima. A Pakalu, poslednjem indijanskom vladaru Palenkea, po-

Dananji Indijanci podigli su Pakalu, poslednjem vladaru Palenkea, ovaj spomenik.

stavljenje spomenik na ulazu u njegovu rezidendju; kameno lice gleda tako paljivo u nebo, kao dabi prvo htelo da najavi povratak bogova. Santo Domingo de Palenke ostao je prijav gradi, koji se, meutim, trudi da nekim atrakcijama - diskoteke! - izvue devize iz kolona turista. ak i kada hoteli (Las Ruinas) nude bazene sa "stajaom" ili tekuom vodom, ostaje glavni problem - i nekada i sada- problem istekuhinje. Onaj ko nee sam da oljuti voe, ko nee dajede samo kuvano povre i ko nee da se odrekne teleeg, juneeg i svinjskog mesa, osetie osvetu Moktezume. Glad treba umiriti piliima sa rotilja ili prenom ribom.

Paolo Suter, vajcarac, "zemljak" koji ve etvrtveka ivi u Palen-keu, govori estjezika. Njega smatraju "najinternacionalnijim" vo-diem. S njim smo diskutovali na najviem platou Hrama natpisa, gledajui na prostor koji je bio okupiran turistima. Razgovarali smo o tome odakle su Maje mogle doi ovamo. "Prole nedelje vo-dio sam jednu gi'upu sovjetskih turista. Priali smo o istoj temi. U razgovoru sam spomenuo nauno miljenje po kojemje ameriki kontinent naseljen preko Beringovog moreuza. Rusi su se groho-tom nasmejali. Prole godine, rekli su, tamo na mom na Severnom polu, izmerena je tempratura od minus 61 stepen Celzijusa, pre nekoliko godina biloje ak minus 74, smrzlo se sve, kamen i kost, nisu se mogli kretati ni dvonoci ni etvoronoci". Mravi gospodin Suter pogledao me je zamiiljeno: "Ijudi ne idu dobrovoljno u smrtnu opasnost, u pogubnu hladnou, i tojo bez cilja. Nekadanji putnici, koji bi prelazili Beringov moreuz, nisu mogli slutiti gde bi se okonalo njihovo putovanje. Ne, ne, konano se mora prestati s bajkama o doseljavanju preko Beringovog mo-reuza!" Prepredenoje dodao: "Tu teoriju vie neu pominjati ni u ali, eleo bih ostati ozbiljan, znate..." "A odakle su, po Vaem miljenju, dole Maje?" "Iz Azije!", odgovorioje Paolo Suter kao da se to samo po sebi razu-me. "Oni su dosli na obalu Pacifika, u Gvatemalu, putovali dalje preko vulkanskih planina i sagradili u Tikalu svoje prvo vee na-selje." "Zato ba u Tikalu?" Verzirani i obaveteni turistiki vodi izvzie geografsku kartu iz kone torbice koja mnje visila o ramenu i rairije na zemlju. Video sam da su iz Tikala, kao sredita, bili izvueni koncentrini krugovi. "Vidite, Tikal se nalazi u centru itave kulture Maja. Ako se vrh estara stavi u Tikal i ako se izvlae krugovi, onda ete dotai i najjunije i najsevernije, i najistomje i najzapadnije naseobine Maja. Od Tikala se carstvo Maja proirilo na sve strane".

Moj zemljak Paolo Suter vodi turiste i govori Sestjezika

Ncizmerno razocarani sceli su turisti ispred metalne reetke Prisetio sam se pitanja Gvatemalca Julia evesa nad krovovima Tikala: "Zato upravo ovde, Don Erik?" Zaista, Tikal se nalazio u centru carstva Maja, ali ipak samosvesna tvrdnja Sutersa nije bila sasvim sigurna. Akoje Tikal bio osnovan kao centar budueg car-stva, onda bi odatle bila davana uputstva: samo ovde, samo tamo, samo u onom smeru sme se stvarati naselje. Pre svega putnici iz Azije poznavali su toak, nosili su ga sa sobom i koristili su ga. Ma-je nisu koristile toak. Za vreme naeg razgovora posmatrao sam struju radoznalih, koja je nadirala na ulaz u grobnicu. Razume se, eleo sam ija ponovo da vidim mog "boga astronauta". Vazduhje bio doslovce - isti kao i onda: vreo, kiseo, plesniv, ali strme stepenice koje vode u aht pi-ramide bile su sada osvetljene. Kad sam siao dole bio sam neizmerno razoaran: komoraje zat-vorena metalnom reetkom, iza reetke pletena ica ometa vidik.

Stepenice koje vode kroz Hram natpisa do grobnice

Da bi mere zastite bile maksimalne, na kraju je postavljenajo i staklena ploa, koja, usled vlane toplote, onemoguava svaki po-gled. Najdragoceniji objekat Palenkea i najinteresantnija zao-stavtina Maja ograenaje tako da se ne moe ni fotografisati. Sasvimjejasno da se dragocenost kakvaje ova nadgrobna ploa, mora zatititi od dodira i ruku posetilaca. Za to bi ovde, kao i na drugitn mestima, bila dovoljna metalna reetka. Da li trostruko obezbeenje znai neto vie od obine zatite objekta. Paljivo posmatrajui postao sam nestrpljiv. Tamo gde Indijancijo uvek imd^ linoetnike suvenire - u gipsu izraene glave svetenika ili glife - mogle su se i ranije, pre 19. godina, kupiti replike reljefa nadgrobne ploe u raznim veliinama. Da li se ovde dogodila totalna rasprodaja? Pametne Indijance ne treba potcenjivati, oni bi u najkraem roku u porodicnim radioni-cama proizveli imitacije. Traio sam u uliicama Palenkea klesa-re i kamenoresce; oni su bili vredni, rezali su i modelirali, gravirali sve mogue fragmente po uzorcima sa tukovanog reljefa iz kultnih mesta Majanijedanjedini zanatlija nije reprodukovao nadgrobnu plou! Treba li - kakva ast! - spreiti da moja interpre-tacija bude uzor? U Antropolokom muzeju u Meksiko Sitiju po-stoji kopija nadgi-obne ploe, verna originalu. Meutim, jedva se moe fotografisati: snimanje s blicom je za-branjeno, zabranjenoje penjati se na klupicu da bi se kamera po-stavila na parapet, ispod kojega se nalazi ploa; samo akrobata s elastinim telom mogao bi tamo napraviti neki snimak. Jo pre ne-koliko godina obaveten sam da se u hotelskoj prodavnici suvenira prodaju kamene minijature ploa ili viebojni posteri sa slikom ploe? Poto sam eleo tano da znam o emu je re, zamolio sam prodavca da mi, uz visoku nagradu, pribavijedan primerak. Ono to sam traio, navodno se vie ne radi, glasilaje njegova informa-cija. Potranjaje velika, ali, kako on misli, datje mig "odozgo" da se obustavi izrada kopije, jer "mase" mogu na osnovu toga doi na lu-de ideje. Akoje tako, onda treba o opasnom, grandioznom objektu kulture Maja jo jednom i ovde prodiskutovati.

Nadgrobna ploa iz Palenkea

U mom prvencu "Seanja na budunost" (14) oduevljeno sam opi-sao udno bie u centru ploe, koje predstavlja astronauta. Ono se-di u neemu to lii na svemirsku raketu i opsluuje komplikovane instrumente. Iza njega vide se zraci svetlosti od vatre; pada mi na pamet: kao pri izbacivanju rakete. Reagovanjeje bilo uzbudljivo. Najpre su strunjaci ostali bez rei pred ovom nonalantnom interpretacijomjednog laika. Kadaje knjiga doivela svetski uspeh i kadaje, ak, po njoj snimljen film, kada su kolone turista krenule opsedati Palenke da bi videle mog "astronauta", nauluci iz kula od slonove kosti poeli su da se po-naaju kao pele u poplavljenim konicama. Dodue, ni jedan arheolog nije me pitao da li bih, moda, eleo re-lativizovati svojejeretike poglede, alije u Palenkeu 1973. odran struni kongres, na kome su sveznalice htele bezuslovno obave-stiti javnost ta zapravo, prema akademskim shvatanjima, stoji na nadgrobnoj ploi. Obaveznoje objaenje izostalo. Samo samja " di skvalifikovan. Proloje skoro 20 godina od mog spontanog opisa. Pre deset go-dina relativizovao sam poetno oduevljenje u knjizi "Moj svet u slikama". Uio sam, ali ne dovoljno. Jo uvekvidim natom reljefu bie koje lii na astronauta, koje sedi u nekom tehnikom apara-tu.A danas? Danas poznajem najvaniju literaturu o nadgrobnoj ploi, znam ta znae pojedine glife, temeljito sam se upoznao s kalendarom Maja i pokuao sam, kako Amerikanci kau, "by the way" da uem u svet predstava o tablama s natpisima. Na kraju sam shvatio na kakvim klimavim nogama stoje arheoloka objanjenja.

Ne postavlja se pitanje da li na nadgrobnoj ploi ima glifa i slikovitih prikaza koji su poznati i iz drugih centara Maja, kao to su ptica Kecal (danas simbol na grbu Gvatemale) ili takozvani krst ivota. Da'bi se videla ptica na glavi figure prikazane na nadgrobnoj ploi, potrebno je imati spocijalne arheoloke naoari. Krst ivota vidi se as kao drvo ivota, as kao krstkoji deli univerzuin na etiri dela. Takav nain gledanja ukazaje na to da se radi samo o koU koju su pohaali i u kojoj vai sannojedno miljenje - ono profesorovo. Sve kole slau se samo u tome da se pismo uglavnom ne moe deifrovati, naroito ono koje se nalazi na ivicama nadgrobne ploe i kojeje sa strane obrubljenotrakom. Neke glife, npr. datumske glife za Veneni, Sunce, Polarnu Zvezdu i Mesec, uspeno su deifrovane. Medutim, od raznih fantazija o liku koji sedi, oveku se moe zavrteti u glavi! Protiv pretpostavke da se radi o bogu kukuruza Jum Koksu (5) govori i Marsel Brion: "U sredini nadgrobne ploe vidi se Ijudski lik, moda je to portet pokojnika; na njemu je nakit, jako je nagnut unazad, naslonjen naveli-ku masku koja predstavlja boga Zemlje, smrt." Pjer Ivanov vidi sve malo drugaije (6): "Simbolino znaenje ovog znaajnog prikaza... postavlja zagonetku. Bog mrtvih je zbog povezanosti s podzemljem, pre-ma verovanju Maja, istovreme-no i bog plodne zemlje. ovek iznad njega svojim uzvienim dranjem lii na ivot'u nasta-janju. Njegovo lice podsea na boga kukuruza, a moglo bi pred-stavljati i inkarnaciju prirode koja buja. Autoritet i mo stoje skupa s arobnim tapiem na univerzumu koji je podeljen na etiri dela, na krstu, koji istovremeno predstavlja sliku sveta, vremena i promene vlasti. Ptica, konano, simbolizuje smrt." Miloslav Stingl (9) posmatra ovo na drugi nain: "... raspoznaje se figura mladog Coveka, u kome ipak nije predsta-vljena neka konkretna linost ne-gojednostavno ovek - pripadnik Ijudskog roda. Iz njegovog tela izlazi krst, koji simbolizuje kuku-ruz to odrava oveka u ivotu. Iz listova kukuruza puze na obe . strane dvoglave zmije... telo mla-dia, dakle, vie nije ivo, ali on

gnuto napred, koje nosi komplikovanu, tehniki izvedenu kacigu iz koje izlaze dvoslruka creva - prema miljenju arheologa toje specijalan nain uredivanja kose. Ovo bie nosom skoro

dodiruje instrument kojim nianipulie obema rukama (nekakvim poluga-ma ili dugmadima) prema miljenju arheologa ovo bie klanja se "krstu ivota". Meni je prigovoreno da bih "efekat rakete" mogao postiisamoakobih nadgrobnuplouposmatraopopreko, atonije dozvoljeno; meni, meutim, sasvim odgovara i vertikalni poloaj ploe, jer onda plamen vatre stoji dole (ispod kapsule), kakoje to i uobiajeno kod raketa koje se lansiraju u nebo. Nigde ne mogu ot-kriti nikakvo "zemaljsko udovite" niti pticu. Neka bude pomenuto daje, moda, neki pametni svetenik Maja hteo potomstvu slikovito prikazati posetu vanzemaljaca, iz svoje perspektive - perspektive boga. Ovaj poboni ovek nije znao nita o tehnici, aparatima, motorima niti pak o vasionskom brodu sa jednim ovekom, u kome strani posetilac krstari izmeu zemlje i matinog vasionskog broda. Taj svetenikbioje pod utiskom ono-

ga to je video i to je preneo u vidu reljefa koji danas predstavlja nerazreivu zagonetku naravno, uz objanjenje dato jedinim poznatim pismom, glifama. Zato me uopte ne bi iznenadilo ako bi se, pored naivne slikovite kompozicije koja se odnosi na tehni-ku, pojavili i astronomski simboli. Dr Alberto Rus vidi u reljefu, u ijoj sredini sedi Ijudsko bie, "kosmiki okvir to okruuje Ijud-sku egzistenciju, okvir u kojem zvezde vladaju nepromenljivim tokom vremena". S iznenaenjem saznajem da u Palenkeu nisu otkrivene nikakve srele kojih ima na drugim mestima; pri tome se, ipak, Palenke smatra najveim i najstarijim ceremonijalnim centrom Maja. Me-ne, zapravo, nije iznenadila injenica da stele nisu viene u Palen-keu. U Tikalu i Kopanu stele su dodeljivane vladarskim i

svetenikim porodicama kao simboli bogova; od stela su oni pri-mili mo tih bogova. U Palenke/Palatkalpi, meutim, bogovi su bilijo lino prisutni, stanovnid su ih svakodnevno viali dok su na Univerzitetu drali nastavu. Njima nisu bile potrebne stele ko-je zastupaju bogove. Albert Ajntajn je napisao: "Veina osnovnih naunih ideja sama po sebi je prosta i moe se, po pravilu, izrazitijezikom koji svako razume". Posle svega toje reeno o Palenkeu moemo se samo nadati da e jednom doi do interpretacije koja e biti izraena razumljivim je-zikom. Ukoliko se to ne dogodi, iz Ajntajnove tvrdnje izvee se obrnuti zakljuak - da se ne radi o naunim osnovnim idejama. Ko razume zamren, nejasan jezik? Paolo Suter mije rekao daje ispodjedne druge piramide, uz pomo najmodernijih tehnikih sredstava, pronaen jo jedan grob (za sada neotvoren) i da bi se moglo raditi o novoj senzaciji. "Zato se mje odavno kopalo?" "U Meksiku sve trai svoje vreme, a niko nema novaca. Ako Uni-verzitet ili neki mecena kako mi to zovemo - pripremi 100 000 amerikih dolara za iskopavanje, ovamo u najboljem sluaju sti-gne 10 OOO! Vidite, Meksikanac rauna ovako: 6 puta 4je 24. etiri piem, dvadeset zadravam!" Putovanja obogamu oveka! Osim toga saznao sam da u Meksiku nije jednostavno zapoeti s iskopavanjima i ako ima dovoljno novanih sredstava. U parlamentu, naime, Indijanci imaju odluujuu re; ukoliko oni ne ele da se iskopava neko od njihovih starih svetilita, iskopa-vanja ne moe biti. U Palenkeu, Cien-Ici i drugim mestima Maja, arheolozi bi rado radili, ali njihov trud esto ometa protivljenje lo-kalnih Indijanaca: om uvaju svoja svetilita i - imaju mnogo, mnogo vremena. Ako se negde i radi na iskopavanjima, kao radna snaga angauju se iskljuivo indijanski radnici.

Svemirski rasizam

Ameriki arheo1ogW. Radi (17) Ijuti se ha mene. On misli da "pot-cenjivanje uinka Maja" koje izraava gospodin von DSniken i "nje-govo neskriveno uverenje o izvanrednim duhovnim i tehnikim sposobnostima Ijudi iz svemirajeste novi oblik rasizma - svemir-ski rasizam." Istim tonom na to bih odgovorio da se radi o perfidnom faisoid-nom napadu. Radye bih se posluio sentencijom Ludviga Teka (1773-1853): "Za mene je zakon da se ponaam po svom unu-tranjem oseanju, ne vodei rauna o tome kako e me drugi shvatiti i da li e me shvatiti." 0 konkretnoj stvari: Nikada mi nij e palo na pamet da potcenim ogromno delo Maja, jer su upravo oni sagradili sve grandiozne hramove i piramide, a ne neki "Ijudi iz svemira"! Nikada uinak Maja kod mene nije bio spo-ran, ali to ne menja moje ubeerye da su bia iz svemira posave-tovala i pomogla Maje ili njihove pretke. Sve ono drugo to mi jo prigovara arheolog Radzi ne stoji ni u jednoj od mojihknjiga, niti samjatako neto rekao. Sigurnoje da spadam u najrevnosnijeg i najpaljivijeg itaoca arheoloke lite-raature i sigurno ciriki "Weltwoche" (Nedelja u svetu) ima pravo: "Gde god nova arheoloka nalazita obeavaju nove informacije, von Danikenje prisutan". Upravo arheolozima pripadalo bi moje srce, kad bi samo malo bre, malo hrabrije lomili okvire tradicio-nalnog naina razmiljanja, kako bi njihove interpretacije bile re-zultat pogleda koji dolazi iz perspektive tehniki razvijenog savremenog sveta. Meutim, dok je njima svojstveno samo uenje, svaki trud je uzaludan. Linda ele, profesor na Univerzitetu Alabama, SAD, nasluuje "udo" u Hramu natpisaJ Tako ona konstatuje (18) da 21. decembra, prvog dana zime, Sunce zalazi tano "u" Hram nat-pisa, dakle, scena koja se ponavlja prvog dana prolea u obratnom smislu - Sunce izlazi "iz" Hrama natpisa. Najboljej e da se ova sce-na posmatra s krova Sunanog hrama, koji se nalazi istono od Hrama natpisa. Posle ovog saznanja evidentnoje da zgrada nije sluajno podignuta na mestu nakome se sada nalazi; toje saznan-je koje navodi na zakljuak daje sarkofag od 20 tona skupa s nad-grobnom ploom tekom devet tona, sputen u gi-ob pre nego to je nad grobnicom podignuta piramida. Zbog toga e nadgrobna ploa morati vefino da ostane na istom mestu; uskim strmim stepenicama ona se ne moe izneti na svetlost dana. Toje, dakle, bio grob (ili svetilite) nekog kneza, svetenika ili Ka-cina; modaje kripta stajala ve vekovima na tom mestu, pre nego toje izna nje podignuta piramida. Svejednoje kadaje ona iz-graena, vanoje da.je graena po planu i daje astronomski pri-reena za povratak bogova. To je, ipak, previe za narod iz kamenog doba, koji je osim pomenutih astronomskih prorauna znao ak za Vlaia i neshvatljive bogove zvezda. 0 njima se govori u 'Knjizi svestenika Jaguara" (19): "Oni sioe zvezdanim stazama... Rekoe rei maginimjezikom zvezda i neba... Da, naa sigurnostje njihov trag, znak da su s neba sili... Kada ponovo siu, trinaest i devet bogova ponovo e urediti to to su davno stvorili."

PRILOG

Ko je bio ko?

OLMECI Narod koji je iveo u predklasino doba u meksikim saveznim dravama Verakruz i Tabasko. Pretpostavlja se da su Olmeci no-sioci prve visoke kulture Novog sveta, ije doba procvata see u najranije godine prvog milenijuma pre nae ere; njihov kraj dati-ra se sa 400. godinom pre nae ere. Olmeci su tako rei oevi Maja kulture.

MAJE Narod kojije sastavljen od mnogih plemena i bili su nesumnjivo najznaajniji staroameriki kulturni narod. Maje su naseljavale Gvatemalu, poluostrvo Jukatan, delove meksikih saveznih drava Tabasko i iapas, delove Hondurasa i El Salvadora. Pore-klo Maja nije razjanjeno. Arheolozi klasifikuju njihovu istoriju na sledei nain: Rani pretklasini period - 2000. do 1200. pre nae ere Srednji pretklasini period - 1200. do 400. pre nae ere Za vreme ovih perioda nastali su najstariji kulturni centri. Kasni pretklasini period - 400. pre nae ere do 300. nae ere Rani klasini period - 300. do 600. nae ere

Kasni klasini period - 600. do 900. nae ere Rani postklasini klasini period - 900. do 1200. nae ere Kasni postklasini period -1200. do 1520. nae ere (dolazak panaca). ASTECI Indijanski narod koji se nastanio preteno na visoravni Meksika. Oko 1345. nae ere oni su osnovali na tlu dananjeg Meksiko Sitija svoj glavni grad Tenotitlan. Sto godinakasnije njihovo carstvo se protezalo sve do obale Meksikog zaliva, oko 1510. ak i dalje od obale zaliva, sve do Pacifika i do unutranjosti Gvatemale. Asteci, ratniki narod, obiavali su da rtvuju Ijude. Godine 1520. po-tueni su do unitenja od strane Hernanda Korteza.

TEOTIHUAKANCI Graditelji ogromnog grada Teotihuakana, udaljenog 48 km na se-veroistok od dananjeg Meksiko Sitija. Nije poznato odakle su doli Teotihuakanci, ni ko su oni bili.

SREDNJA AMERIKA U literaturi se esto koristi pojam Mezoamerika, koji je uveo ar-heologP. Kii-hof 1943. Pojam predstavlja sinonim za carstvo Maja i njihove pretke, kao i za Asteke.

Napomene

1. Glava: Putovanje iz snova, putovanje u kameno doba 1) Ceiba. Drvo u ijim plodovim aurama ima paperjastog materijala koji se koristi kao punjenje u pojasevima za spasavanje i u industriji nametaja. 2) Azimut. Ugao, raunat u smeru odjuga ka zapadu, izmeujunog dela posmatraevog meridijana i vertikale posmatranog nebeskog tela. 3) Podruje visokih kultura Maja, za razliku od severnog Meksika i junih oblasti Centralne Amerike od Nikaragve do Paname, koje vie pripada karipskim ilijunoamerikim tradicijama. 4) Bazait: vulkansko kamenje. Diorit: glmenac, amfibol i bitotit; da-nas se koriste za spomenike i oblaganje puteva. Obsidian: ukruena lava s mnogo silicijuma 5) EvD (Erich von Daniken): Putovanje u Kiribati, Dtlsseldorf 1981, i strana 259. 6) EvD: Strategija bogova, Dtlsseldorf 1982, strana 152. 7) Post scriptum: Molinaje odrao re. Fotografije su stigle. 8) Brojevi u zagradama ukazuju na podatke o literaturi, koji su dati na kraju knjige. 9) Sekcija za nemaki jezik: CH-4532 Feldbrunnen/SO. 10) Radi uporeenja: vajcarska 41000 km2, Nemaka 248 000 km2. 11) Indijanska grupajezika u srednjem ijunom Meksiku. 12) Osnovna povrina: 35x35 metara; vlsina: 25 metara. 3. Glava: Bele knjige divljaka, knjige o udima 1) Poloaj dvaju sazvea u istom podunom stepenu. 2) Heliakalan (gr.: koji pripada suncu): godiSnji izlasci i zalasci zvez-da.

4. Glava: Da li se to dogodilo 11. avgusta 3114. pre nae ere? 1) Sinodiki period: vreme obilaska planete u odnosu na Sunce. 2) Trilion: milion puta milion puta milion = 1018. 5. Glava: Kadje oganj pao s neba 1) akikel: narod u Gvatemali koji pripada gmpi Miga. 2) Bog, verovatno bog kukuruza. 3) Mlado kamenje vulkanskog porekla. 4) Ukupno ima mnogo vie amino-kiselina, ali samo 20 prirodnih uestvuje u strukturi ivota. 6. Glava: Teotihuakan - veliki grad po naci-tima bogova 1) Polarni radyus = obim Zemlje na Polarnom krugu.

Dragi itaoe !
Na kraju bih eleo da Vam predstavim ANCIENT ASTRO-NAUT SOCIE7V - skraeno AAS. To je sveopta zajednica koja ne stremi nikakvoj dobiti. Osnovana je 1973. u SAD. U meuvremenu, stekla fe lanove u vie od 50 zemalja. Svrha Zajednice jeste prikupljanje, razmena i publikovanje indicij'a koje su podobne za podravanje i utvrivanje sle-dee teorije: - u predistorijsko doba Zemlju su posetili Ijudi iz svemira... (ili) - sadanja tehnika civilizacija na naojplaneti nije prva... (ili) - kombinacija te dve teorije. Svakome {e omogueno da postane lan AAS. Svaka dva meseca za lanove izlazi informativni bilten na nemakom i engleskom jeziku. AAS uestvuje u organizovanju ekspedicija i studijskih putovanja na arheoloka nalazita i lokacije koje su vane za dokazivanje teorije. Svake godine odrava se Svetski kongres. Mesta odravanja dosadanjih kongresa bila su: 1974. u ikagu, 1975. u Cirihu. 1976. u Crikvenici, Jugoslavija, 1977. u Rio de anejru, 1978. u^ikagu, 1979. u Minhenu, 1980. u Oklendu, 1982. u Beu. Godinfa lanarina za AAS iznosi 25 SFR ili 30 DM. Na ne-makom govornom podruju do sada ima oko 1400 la-nova. Bilo bi ini drago ako biste zatraili detaljnij'e informacije o AAS: Sekcija za nemako govorno podruje: ANCIENTASTFtONAUT SOCIETY CH-4532 Feldbrunnen/SO

Srdano Va Erich von Daniken

Izdava: IPP "Divit"

Knjiara "ura Jaki" Makedonska 25 llOOOBeograd Za izdavaa: Zoran Milisavljevi S nemakog preveo: Vesna Lomi

Tira:

500
Beograd, 1997 ISBN 86-81883-32-1