MOGU LI MAINE IMATI MENTALNA STANJA

DEVI RUICA

SADRAJ

Uvodno izlaganje

Men"alna #"anja$ #ve#" i in"en%ionalno#"

&

'(n)%ionaliza*$ )o*+j("a%ioniza* i T(,ingova *a-ina

./

Mi#aoni e)#+e,i*en" )ine#)a #o0a

!1

2a)lj(3no ,az*a",anje

!/

Li"e,a"(,a

!4

UVODNO I2LAGANJE

Munjevit napredak kompjuterske nauke i tehnologije u poslednjih trideset godina postavio je u centar interesovanja pitanje vetake inteligencije. Sa pojavom sve sloenijih i sofisticiranijih kompjuterskih sistema, kao to su kompjuteri koji igraju ah, reavaju matematike probleme, sa pojavom robota sposobnih za obavljanje kunih poslova, kao i sa pojavom prvih androida, odnosno humanoidnih robota, ini se da je samo pitanje vremena kada emo prihvatiti ideju o inteligentnim mainama. o uvek smo tek na poetku prie o inteligentnim mainama. !ez obzira na injenicu da razvoj kompjuterskih sistema posle drugog svetskog rata ide konstantnom uzlaznom linijom, sam napredak vetake inteligencije i nije tako konstantan, neki bi moda rekli i da je stagnirajui. Moda se sa pravom moemo pitati zato se danas, na poetku "#. veka jo nisu pojavili prvi vetaki inteligentni sistemi $gde pod inteligencijom podrazumevamo svestranost radnji i mi%ljenja&, i da li nas to onda moe voditi zakljuku da svesna vetaka inteligencija nije mogua. 'pak, moraju se primetiti dosadanji uspesi na polju vetake inteligencije, pa tako i pomenuti trijumf (eep !lu)a, kompjutera koji je #**+. godine pobedio svetskog ampiona u ahu, ,arr- .asparova. / svakom sluaju to moemo nazvati prvim velikim trijumfom maine nad ovekom. !itna injenica je i to to rad na vetakoj inteligenciji zahteva dosta novanih ulaganja, pa sve dok se interes onih koji raspolau takvim sredstvima ne usmeri u potpunosti ka toj ideji, velike rezultate ne moemo jo oekivati. 0azlog je verovatno i taj to je ideja o vetakoj inteligenciji jo uvek predmet sukoba i suprostavljenosti me1u filozofima i naunicima, to znai da je jo uvek nedovoljno istraena oblast, te izrei sud da e se u sledeih 23 godina pojaviti prve svesne, inteligentne maine, znai izrei lino, subjektivno miljenje, koje moete potkrepiti izvesnim argumentima, ali opet argumentima koji su podloni razliitim tumaenjima. Mnogi protivnici ideje o vetakoj inteligenciji ne osporavaju injenicu da su maine sposobne za mnoge poslove i da u nekim stvarima mogu oponaati oveka, ali smatraju da ta injenica nije dovoljna da bi se tvrdilo da e jednog dana biti mogue inteligentne, svesne maine. edan od osnovnih razloga za takvu tvrdnju jeste injenica da su maine programirane, odnosno injenica da su njihove funkcije unapred odre1ene od strane oveka i da one kao takve ne mogu delovati izvan tog okvira. 4o da je maina programirana znai da je u nju ugra1en skup pravila i instrukcija pomou kojih je maina u mogunosti da obavi odre1eni zadatak koji joj je postavljen, i nita izvan toga. Moglo bi se rei da je inteligencija maina unapred strogo definisana, sa jasnom funkcijom i svrhom, te da tako nema mesta za raznovrsnost u interesima i nepredvidljivost u delovanju, koji su bitni elementi ljudske inteligencije. 4u bi onda bilo rei o inteligenciji koja se svodi na isto izvravanje odre1enih operacija za koje je ta inteligencija unapred i programirana da izvri. Smatra se da izme1u tako shvaene, odnosno programirane inteligencije, i ljudske inteligencije, nema mnogo slinosti i da onda zapravo i ne moemo govoriti o inteligenciji kod maina bez obzira na to to maina moe biti sposobna za obavljanje odre1enih operacija koje bi mogli nazvati inteligentnim. 5dnosno, takvoj inteligenciji bi nedostajala svesnost, kako svest o spoljanjem svetu tako i svest o samoj sebi i unutranjim procesima, ili samosvest, a upravo se to smatra bitnim momentom ljudske inteligencije. Svest bi tako bila onaj element ljudske inteligencije koji ini da inteligenciju ne shvatamo kao puki mehanizam, ili da je ne svodimo na isto izvravanje odre1enih logikih operacija. Smatra se da je svest bioloke prirode i da ne moe biti vetaki stvorena, dok je inteligencija u smislu prostog izvravanja logiko)matematikih operacija vetaki ostvarljiva. 4o bi vodilo zakljuku da posedovanje inteligencije u tom tehnikom smislu ne mora biti dovoljno za pojavu svesti. 4o da li emo mainama sposobnim za izvravanje odre1enih logiko)matematikih operacija pripisati

inteligenciju i svesnost ili ne, zavisi i od toga kako uopte shvatamo inteligenciju i ta podrazumevamo pod sveu. 6ojam inteligencije i pojam svesti su jo uvek nedefinisani i neodre1eni pojmovi. 7e zna se tano ta je svest i kako nastaje svest, ili gde nastaje u mozgu. 7e zna se ni tana povezanost svesti sa inteligencijom, pa tako postoje podeljena miljenja u vezi toga da li je mogua inteligencija bez svesti i obrnuto i da li je inteligencija dovoljan i nuan uslov za pojavu svesti. 8ini se da su ovi pojmovi jo uvek proeti velom tajne i da tek treba da razbijemo mitove koje je istorija miljenja vezala za njih. (ugo su kroz istoriju filozofije pojmovi ljudskog uma i svesti bili neprikosnoveni pojmovi, kao neto sveto i isto ljudsko, sutinski element ljudske veliine. 5vi pojmovi se nisu stavljali pod pitanje. Smatra se da iza protivnika ideje o svesnim i inteligentim mainama stoji strah od oduzimanja jedine stvari koja se smatra isto ljudskom, i takav stav da je samo oveku dozvoljeno da poseduje um i svest bi se mogao okarakterisati kao ovinistiki i diskriminativan. Mora se priznati da ima neeg zastraujueg u ideji da je mainama mogue podariti svesnu inteligenciju, kao to su zastraujue i ideje o kloniranju oveka ili o postojanju vanzemaljske inteligencije. 4akve ideje zapravo najavljuju kraj vladavine oveka kao jedino trenutnog poznatog visoko svesnog i inteligentnog bia. 7ije ni za oekivati da se ovek tek tako odrekne jedne takve titule. 4ek je u novije vreme zapoeto sa razbijanjem ovakvih mitova kao i pokuaj da se istrai ta zapravo stoji iza pojmova svesti i uma.. /stvari je poetak istraivanja samog mozga, njegove gra1e i funkcije, doveo i do istraivanja svesti i do prvih pokuaja naunog utemeljenja pojmova svesti i uma. 4ako se dolo do prvih revolucionarnih teorija koje su tvrdile da svest nije neki nezavisan, nesvodljiv entitet, neka supstanca koja samu sebe pokree i odre1uje, ve da postoje odre1eni modani procesi koji prouzrokuju ili koji proizvode svest. Svest nastaje u mozgu, postoje odre1eni nervni korelati svesti, i svest je u uskoj povezanosti ili u odnosu zavisnosti sa samim mozgom. 'ako se tano ne zna koji je deo mozga striktno u funkciji svesti kao to se ne zna taan odnos koji postoji izme1u svesti i mozga, sa pojavom teorija koje tvrde da je svest modani proces, uinjen je veliki napredak u miljenju. / budunosti, sa daljim napretkom u istraivanju mozga, njegovih delova i funkcija, onog trenutka kada budemo mogli u potpunosti proitati mozak, moda emo moi rei u kakvom su odnosu mozak i svest. Mada moramo uzeti u obzir i mogunost da svest, bez obzira na na%e unapre1eno znanje o mozgu jednog dana, ostane jedan u potpunosti neobjanjen fenomen. Sluaj da je svest modani proces imao bi konkretnog uticaja na ideju o vetakoj inteligenciji. /koliko je mogue da u potpunosti simuliramo ljudski mozak, odnosno da nainimo vetaki mozak koji bi u potpunosti podraavao ulogu i funkcije ljudskog mozga, svest bi se pojavila sama od sebe. 4ako bismo ustvari dobili vetaku svesnu inteligenciju. Sledilo bi da je samo pitanje vremena kada emo proitati ljudski mozak, kao to je i pitanje vremena kada e biti izvodljivo napraviti kopiju ljudskog mozga. 4akav scenario sam po sebi ne garantuje mogunost pojave svesne vetake inteligencije ali u svakom sluaju bi mogao da doprinese razotkrivanju fenomena svesti pa tako i da unapredi dalji razvoj vetake inteligencije. 4renutno stanje na polju vetake inteligencije nam moda jo uvek ne daje mnogo sadraja ili konkretnih akcija koji bi nas ubedili u mogunost vetake inteligencije. 9li kao to je reeno, za to se mogu navesti mnogi objektivni razlozi, od kojih je najobjektivniji moda nedovoljno ulaganje u takva istraivanja, iz razloga to se jo nije uvideo pravi interes koji bi proizaao iz postojanja vetake inteligencije. /laganja svakako postoje i u ovom trenutku nisu zanemarljiva, ali svakako da moramo o:ekivati i zahtevati jo% ve;u, kako finansijsku tako i svaku drugu, usmerenost na razvoj ve%ta:ke inteligencije. Slina situacija je i sa istraivanjem svemira koje zahteva mnogo novanih ulaganja a koje moe unaprediti i promeniti oveanstvo, ali u koje se nedovoljno ulae od strane velikih i monih zemalja. 'sto tako i vetaka inteligencija jeste jedna oblast istraivanja koja moe dosta uticati na dalji razvoj oveanstva, u pozitivnom smislu, ali interes izgleda ide na drugu stranu. 'pak, razvoj kompjuterske tehnologije nije za potcenjivanje u ovom trenutku. .ompjuterski hard<are)i su po svojim karakteristikama sve blii ljudskom mozgu. !rzina sa kojom kompjuteri obra1uju informacije, kao i memorija koju poseduju, se drastino poveavaju. Smatra se, na osnovu brzine dosadanjeg razvoja i napretka moi i kapaciteta kompjutera, da e kompjuteri za kunu upotrebu odgovarati moi i kapacitetu ljudskog mozga do "3=3., a da e se do "3"3. godine pojaviti prvi humanoidni roboti sa operativnijim

funkcijama. 'z injenice da je u prvih pedeset godina razvoj vetake inteligencije iao sporo i ne tako obeavajue, ne povlai za sobom stav da e tako biti i u sledeih pedeset godina. / prilog tome ide injenica da se poslednjih decenija naglo ubrzava razvoj i napredak kompjuterske tehnologije. 'z godine u godinu pojavljuju se sve moniji kompjuteri za kunu upotrebu. 7ivo kunih kompjutera je #***. godine bio na nivou mozga insekta. 'pak evolucija inteligencije ma%ina napreduje mnogo bre nego to je to bio sluaj sa evolucijom naeg nervnog sistema. Smatra se da napredak u kapacitetu kompjutera kroz jednu deceniju odgovara napretku naeg nervnog sistema kroz hiljadu godina. Maine svakako napreduju bre nego to je ovek napredovao. / okviru problematike vetake inteligencije moemo razlikovati >radikalno gledite vestake inteligencije? i >slabo gledite vetake inteligencije?, prema distinkciji koju je postavio . Searle.

>...nalazim da je korisno napraviti razliku izme1u onoga to u zvati >radikalno? gledi%te @' od >slabog? gledita @' ili >opreznog? gledita @'. 6rema >slabom? gleditu @', glavna vrednost kompjutera u istraivanju uma jeste to to nam se postavlja kao vrlo korisno oru1e. 7a primer, omoguava nam da formuliemo i testiramo hipoteze na mnogo taniji i precizniji nain. 9li, prema >radikalnom? gleditu @', kompjuter nije samo oru1e u istraivanju umaA naprotiv, odgovarajue programiran kompjuter stvarno bi posedovao svest, u smislu da ako kompjuterima damo odgovarajue programe, moemo sa sigurnou rei da e oni posedovati razumevanje i druga kognitivna stanja. 6rema >radikalnom? gleditu @', zato to programirani kompjuteri mogu imati kognitivna stanja, programi nisu samo oru1a koja nam omoguavaju da testiramo psiholoka objanjenjaA naprotiv, programi sami po sebi jesu objanjenja.? $Searle, #*B3, str."&

6rema glavnoj tezi radikalnog gledita o vetakoj inteligenciji, mozak je izjednaen sa kompjuterskim hard<are)om dok je svest isto to i odgovarajui kompjuterski soft<are. 5nog trenutka kada budemo napravili odgovarajui kompjuterski program, imaemo i maine za koje emo moi tvrditi da poseduju mentalna stanja, kognitivne sposobnosti, odnosno maine koje poseduju svest. 6rema slabijoj varijanti ove teorije, ne ide se tako daleko sa tvrdnjama da maine mogu biti svesne i da mogu posedovati mentalni sklop identian ljudskom, ali se istie da e maine dostii odre1eni nivo funkcionisanja koji bi se mogao nazvati inteligentim u smislu obavljanja vrlo sloenih logiko)matematikih operacija. 6rvobitni zastupnici ideje da e jednog dana biti mogue napraviti robota koji bi po svim karakteristikama bio slian oveku, povodili su se za idejom da je i sam ovek jedna vrsta maine i da funkcionie po odre1enim mehanikim principima. ' danas je popularno miljenje koje posmatra oveka kao jedan mehaniki sklop, i ljudski mozak kao mainu, ini se da je tako jednostavnije objasniti ljudsko funkcionisanje. 0azvoj ljudske inteligencije jeste jedan proces sam po sebi, i moda moemo posmatrati razvoj vetake inteligencije kao prirodni nastavak razvoja inteligencije uopte, kao nastavak evolucije. 9ko moemo u nekom kontekstu rei da je ljudska inteligencija nadvladala svog kreatora, moda dolazi vreme i za maine da se pohvale tom odlikom.

>9 ta je sa inteligencijom koju mi stvaramoC ' ona sama bi mogla postati vea od svog kreatora. 4o nije sluaj danas. (ok su kompjuteri superiorniji u odre1enom tipu tehnikog miljenja, nae miljenje je danas znaajno superiornije od onog koje poseduju nae maine. 'pak, inteligencija naih maina vrlo brzo napreduje. 'zgleda da e se za samo nekoliko godina ili decenija kompjuteri moi uspeno takmiiti sa ljudskom inteligencijom u mnogim

sferama. ... 7asuprot onome to bi neko mogao intuitivno zakljuiti, ovo gledite dosledno istie mogunost da inteligencija konano nadvlada svog kreatora.? $.urz<eil,#**3, str.B&

MENTALNA STANJA$ SVEST I INTENCIONALNOST

6rema tome kako shvatamo mentalna stanja i njihovu povezanost sa fizikim procesima u mozgu, moemo razlikovati dva osnovna pravca, materijalizam i dualizam. 6o materijalizmu mentalna stanja su u potpunosti svodljiva na modana stanja, odnosno ovo gledite priznaje kao primarne i jedine samo fizike procese u mozgu. Mentalna stanja su ustvari fizika stanja. (ualizam tvrdi nesvodljivost mentalnih stanja i istie njihovu ontoloku nezavisnost i posebnost u odnosu prema fizikim procesima. Mentalna stanja posmatra kao jedan poseban skup stanja, kao jedan zatvoren sistem. 5be kole imaju svojih problema, materijalizam da objasni na koji nain su mentalna stanja svodljiva na fizika stanja, posebno subjektivna kvalitativna stanja, dok dualizam sa svojom tvrdnjom da postoje po svom ontolokom statusu dva razliita stanja, se nosi sa nemogunou da objasni kakva onda relacija postoji izme1u mentalnog i fizikog. 5be verzije predstavljaju radikalna i gruba gledita o odnosu mentalnog i fizikog. /nutar i jedne i druge teorije su se razvila mnogo finija gledita koja malo ublaavaju jaz izme1u mentalnog i fizikog. / okviru ovog rada e se zastupati funkcionalizam kao gledite koje se moe podvesti pod materijalistiku struju, koje mentalna stanja definie prema funkcionalnoj ili kauzalnoj ulozi koju ta stanja imaju u datom sistemu, pri tom ostajui neutralno u odre1enju odnosa izme1u mentalnog i fizikog, to bi se moglo okarakterisati kao jedno povoljno

stanovite u kontekstu sukoba koji vlada izmeDu materijalista i dualista. .onfuzija koja vlada na filozofskoj sceni u pogledu odre1enja odnosa izme1u mentalnih fenomena i fizikih procesa, samo je nastavak tradicionalnog sukoba u filozofiji oko odnosa duha i tela. / savremenoj filozofskoj terminologiji pitanje odnosa duha i materije je ostalo u centru panje u obliku pitanja odnosa svesti i mozga ili fizikih procesa u mozgu. 7eki savremeni filozofi poput E. 6utnama i . Searle)a smatraju da ovo pitanje, kako u tradicionalnoj filozofiji tako i u savremenoj, poiva na skroz pogrenim pretpostavkama. 7ije bitno od ega smo sainjeni, i pitanje o naem mentalnom ivotu nema veze sa pitanjem o naoj supstanciji $E. 6utnam&. .ao to je pogreno petpostaviti da ukoliko ne prihvatimo dualizam kao odgovor na pitanje o odnosu duha i tela, moramo prihvatiti materijalizam $ . Searle&. Mentalna stanja moemo razlikovati prema njihovom fenomenalnom ili intencionalnom aspektu. 4ako, moemo razlikovati i fenomenalnu i intencionalnu svest. Fenomenalni aspekt mentalnih stanja se uglavnom tumai kao subjektivni aspekt mentalnosti. !iti u nekom stanju koje bi se okarakterisalo kao fenomenalno znai upravo to G >biti u nekom stanju?, da >nekako izgleda biti u tom i tom stanju? i ta karakteristika je isto subjektivna. o jedna jasnija odrednica fenomenalnih stanja koju je formulisao 7agel, jeste da >nekako izgleda biti ja? ili po tanijoj 7agel)ovoj formulaciji G >nekako izgleda biti slepi mi?. $7agel, .ako izgleda biti slepi mi uH Stankovi, "33I., str.#3+& 4o kako izgleda biti ja je poznato samo meni. 7aravno, na osnovu sline mentalne i fizike konstitucije, moemo zamisliti moda kako izgleda biti neko drugi, odnosno, fenomenalna iskustva dva oveka ne moraju biti mnogo razliita, ali jesu razliita, dok sigurno ne moemo zamisliti kako izgleda biti slepi mi. Fenomenalna stanja poput bola ili vi1enja boja, su subjektivnog karaktera i samo ja mogu znati da sam u stanju bola i samo ja mogu prepoznati svoj bol i meni >nekako izgleda? biti u stanju bola. Fenomenalna svest jeste iskustvo, koje je uvek za svaku individuu samo njegovo iskustvo. /pravo iz toga da >nekako izgleda? biti u stanju bola, mirisati ruu, videti crveno, oseati se depresivno, proizilazi kvalitativan karakter iskustva. /pravo ta osobina mentalnih stanja nas onemoguava da objasnimo mentalna stanja sluei se fizikim zakonima i principima ili da jezik o mentalnim stanjima prevedemo na jezik o fizikim fenomenima. 'z tog razloga, fenomenalni aspekt mentalnih stanja zadaje dosta muke onim teoretiarima koji smatraju da su mentalna stanja svodljiva na fizika stanja. .ao to se iz tog razloga smatra da maine nikad nee moi imati fenomenalnu svest ili subjektivno iskustvo, da maini nikad nee nekako izgledati biti maina, pa samim tim nikad nee postati svesne. 4o to se fenomenalna mentalna stanja razlikuju od indivdue do individue, to je iskustvo subjektivnog karaktera, onemoguava da se ovi mentalni fenomeni objektivno sagledaju, odnosno da se sagledaju van perspektive prvog lica koje jedino i moe imati uvida u karakter tih stanja. 5seanje i doivljavanje neega je tako jedna karakeristika koja se teko moe objasniti van kategorije prvog lica. . Searle smatra da moemo imati objektivnu nauku o bolu i da injenica da je oseanje bola subjektivnog karaktera, odnosno da takvo stanje moe postojati samo ako je doivljeno od strane svesnog subjekta, ne smeta pri naunom objanjenju ovog stanja. Ja nauku je bitna epistemoloka distinkcija subjektivno)objektivno, ona koja se tie znanja, dok je u sluaju bola re o ontolokoj distinkciji $tie se egzistencije&, tako da ontoloka subjektivnost oseanja bola ne mora da iskljuuje epistemoloku objektivnost nauke o bolu. $Searle, #***& 'stie se da ukoliko znamo sve o stanju bola, a to znanje recimo ukljuuje potpun nauni opis tog stanja, od toga ta uzrokuje to stanje, ta se konkretno deava u mozgu prilikom oseanja bola, kakve reakcije izaziva i slino, da nam i dalje izmie jedna vrsta znanja o tom stanju a to je kako izgleda doivljavati bol. /koliko imamo sluaj osobe koja nikad nije doivela stanje bola a pri tom tano zna da opie to stanje, smatra se da onog trenutka kada data osoba prvi put bude stvarno osetila bol, moi e da kae da je bez obzira na svo prethodno znanje koje je imala o bolu, ipak nauila neto novo a to je da upravo nekako izgleda oseati bol. 5datle bi sledilo da ipak postoji odre1eno svojstvo fenomenalnih mentalnih stanja koje izmie naunom opisu. (rugo bitno svojstvo mentalnih stanja jeste intencionalnost. 4o da su neka mentalna stanja intencionalna

znai da se odnose na neto, da imaju neki sadraj, da su o neemu. Svaka misao je o misao o ... 'ntencionalnost je bitna osobina mentalnih stanja i nisu sva mentalna stanja intencionalna. Stanja poput miljenja, verovanja, elja, namera i slino imaju predmet na koji se odnose, za njih ima smisla pitati o emu su ili na ta se odnose, dok za oseanje bola nema smisla pitati o emu je taj bol ili na ta se odnosi. 4ako, bol je jedno od mentalnih stanja koje nema intencionalni sadraj. 'ntencionalna svest je svest koja je uvek o neemu, koja uvek ima predmet na koji se odnosi, to bi znailo da ne postoji prazna svest ili svest bez sadraja. 4o je bitna osobina svesti zato to omoguava da svest bude upuena na objekte i stanja u svetu i tako ustvari ini vezu izme1u svesti i sveta. 6redmet svesti ne mora naravno uvek biti neto to realno postoji, legitimno je da to bude i neka izmiljena stvar. 6ojam intencionalnosti je prvi u odnos prema mentalnosti postavio F. !rentano jo #B+I. godine. 7aravno, !rentano je taj pojam upotrebljavao u jednom drugaijem smislu od onoga kako se on danas shvata. Ja njega je intencionalnost bila oznaka za mentalno i sva mentalna stanja i samo mentalna stanja su posedovala intencionalnost. 4ako, intencionalnost je za !rentana nuan i dovoljan uslov za pojavu mentalnog. (anas, postoje suprostavljena gledita po tom pitanju. ' u sluaju intencionalnih mentalnih stanja postoje podeljena miljenja vezana za pitanje o svodljivosti tih stanja na fizike procese u mozgu. 'pak, problematika se ini malo laka jer ne moramo da se nosimo sa stanjima oseanja i doivljavanja koje karakterie specifino kvalitativan karakter. Filozof (. (ennett je postavio teoriju o intencionalnim sistemima koja tvrdi da svaki sistem ije ponaanje moemo predvideti i objasniti oslanjajui se na skup verovanja i elja datog sistema, moemo nazvati intencionalnim sistemom, ili racionalnim sistemom, bez obzira na samu fiziku konstituciju tog sistema. 4o bi znailo da i mainama moemo pripisati intencionalnost ako zadovoljavaju gore navedene uslove. 'pak, (ennett smatra da iz injenice da nekom moemo pripisati intencionalnost ne sledi da taj sistem poseduje i svesnu inteligenciju. Kto bi znailo da intencionalnost moda jeste nuan ali ne i dovoljan uslov za pojavu svesti. 5vom (ennettovom teorijom emo se detaljnije pozabaviti kasnije u radu. (va svojstva mentalnih stanja, intencionalnost i fenomenalnost, ini da pomislimo kao da postoje dve svesti i onda namee pitanje o njihovom odnosu i povezanosti kao i pitanje da li je mogua jedna svest bez druge. 5 tom pitanju se vode mnoge rasprave i miljenja se suprostavljaju. 5d toga da je jedna svest mogua bez druge do toga da je ova distinkcija zapravo lana i da svim fenomenalnim mentalnim stanjima moemo pripisati i intencionalnost i obrnuto. Filozof . Searle zastupa teoriju koju postavlja naspram materijalistike i dualistike opcije, a koju naziva bioloki naturalizam a koja problem svesti postavlja iskljuivo kao bioloki problem. 5vom teorijom se zapravo pokuavaju prevladati sve postavljene razlike, kako izme1u svesti i mozga tako i izme1u fenomenalne i intencionalne svesti. Searle smatra da u ovom trenutku, na osnovu znanja koje posedujemo o svetu, moemo sa sigurnou tvrditi da je svest bioloki fenomen i da je ona kao takva uzrokovana procesima u mozgu i istovremeno realizovana u strukturi mozga. Searle tako1e nudi definiciju svesti koja svest posmatra kao jedan nepodeljen fenomenH

>Svest se sastoji od unutranjih, kvalitativnih, subjektivnih stanja i procesa samosvesti i svesnosti stvari oko sebe. Svest, tako definisana, poinje kada se budimo ujutro iz besanog sna G i nastavlja se sve dok ponovo ne zaspimo, ne umremo, ne upadnemo u komu ili dok na neki drugi nain ne postanemo >nesvesni?. 4o ukljuuje niz razliith oblika svesnosti koje smatramo karakteristikama naeg budnog ivota. 4o ukljuuje sve, od oseanja bola, do posmatranja stvari oko sebe, stanja anksioznosti i depresije, reavanja ukrtenica, igranja aha... $Searle, #***, str.=&

Svest za Searle)a jeste modani proces i svest nije odeljena od mozga, svest je samo stanje mozga, ba kao to je tenost stanje vode a da pri tom tenost nije neka posebna supstanca. Moemo imati objektivnu nauku o svesti i neurobiologija je nauka koja nam moe dati konano objanjenje svesti, i osnovna pitanja na koja nam ova nauka moe dati odgovor jesuH .oji su neurobioloki korelati svestiC .ako modani procesi uzrokuju svesna stanjaC (a li je svest lokalizovana u odre1enim delovima mozga i ako jeste, u kojimC ... Searle smatra da se svest razlikuje od drugih biolokih fenomena po specifinim svojstvima koje poseduje a to su kvalitativnost, subjektivnost i jedinstvenost. 7aime, Searle istie da su to opta svojstva svesti, pa tako moemo rei da i miljenje, koje je odre1eno kao intencionalno mentalno stanje, ima odre1eni kvalitativan karakter. 4ako, po Searle)u, moemo rei da nekako izgleda misliti da je " L " M I. 'sto tako, Searle smatra da i mnoga mentalna stanja oznaena kao fenomenalna poseduju intencionalnost, ali da ne poseduju sva mentalna stanja intencionalnost. 'ntencionalnost Searle ne smatra kao nunu za svest, pa tako kae da intencionalnost moe postojati bez svesti, kao na primer neka verovanja koja ovek moe posedovati ak i dok spava kada je nesvestan ili primer anksioznosti, kada nismo svesni onoga to uzrokuje nau anksioznost. Searle tako ne pravi razliku izme1u fenomenalnih i intencionalnih mentalnih stanja, ve svest posmatra kao jedinstven fenomen. $Searle, #***& /pravo iz razloga to je svest bioloki fenomen, Searle zastupa stanovite po kojem maine ne mogu biti svesne, i po kojem vetaka svest nije mogua. .ritikuje teorije koje svest posmatraju kao kompjuterski program, a mozak kao digitalni kompjuter. Svest je rezultat odre1enih elektro)hemijskih procesa koji se deavaju izme1u neurona u naem mozgu. 'mati svest je mnogo vie od odre1enih formalnih procesa koji se odigravaju u kompjuteru, od obra1ivanja informacija i baratanja simbolima. 7ikakav program ne moe simulirati svest jer program je formalan i sintaksiki, znai bez ikakvog sadraja, a svest je semantika, sa odre1enim mentalnim sadrajima. 5dnosno, vetaka svest, koja je samo simulacija bioloke svesti, nije svest. (a bismo govorili o vetakoj inteligenciji, potrebno je napraviti mozak identian ljudskom, kako po materijalu tako i po funkcijama i uzronim vezama koje se deavaju izme1u neurona, i tek u jednom takvom sistemu bi se moda mogla pojaviti svest. Filozof 7ed !lock kritikuje Searle)ovu definiciju svesti upravo iz razloga to takva definicija podrazumeva mnogo razliitih stvari, mnogo razliitih svesti. !lock smatra da postoje razliite svesti, i izdvaja fenomenalnu svest, koja je iskustvo i pristupnu $>access?&)svest koju objanjava kao odgovornu za kontrolu govora, rezonovanja i akcije. !lock smatra da fenomenalna svest moe postojati bez pristupne $>access?&) svesti i obrnuto. Svojstva fenomenalne svesti se mogu odvojiti od kognitivih, intencionalnih ili funkcionalnih svojstava. !lock smatra da moemo zamisliti ivotinju koja ima takvo oteenje mozga da su joj uniteni centri za rezonovanje i racionalnu kontrolu akcije, a da joj je pri tom fenomenalna svest ostala neoteena. 4o je zamislivo ako uzmemo mogunost da su centri u mozgu za jednu i drugu svest odvojeni pa bi tako bilo mogue otetiti jedan centar a da pri tom drugi ostane funkcionalan. 6rimer postojanja pristupne $ >access?&) svesti bez fenomenalne svesti bi bili sluajevi zombija ili robota koji ne bi posedovali nikakva fenomenalna svojstva u smislu bolova, oseanja, ali bi posedovali neki oblik rezonovanja, svesnog govora ili svesnog miljenja, to je za !locka moda dovoljno da ih nazovemo svesnim. $!lock, "33"& 'zgleda da postoji nedovoljno slaganja u miljenjima kako filozofa tako i naunika kad je re o tome da li je svest nepodeljen fenomen ili moemo govoriti o razliitim, me1usobno nezavisnim svestima. Filozof (. Nhalmers smatra da jedan od glavnih razloga zato je svest jo uvek tako neistraen problem jeste taj to se veina filozofa u svojim istraivanjima bavi >lakim problemom? svesti. 5dgovore na pitanja lakih problema svesti e u dogledno vreme dati neuronauka i kognitivna psihologija, a ta pitanja su sledeaH .ako subjekat moe verbalizovati svoja unutranja stanjaC .ako mozak moe integrisati informacije iz mnogih razliitih izvora i pomou tih informacija kontrolisati ponaanjeC ... 5no to ova pitanja ini lakim problemima svesti jeste to to se ona vie tiu objektivnih mehanizama kognitivnog sistema i samog naina na koji mozak funkcionie. 7asuprot tome, Nhalmers postavlja >teki problem? svesti, koji se tie pitanja kako uopte svest nastaje, odnosno kako fiziki procesi u mozgu dovode do pojave svesti ili svesnog, subjektivnog iskustva. 4eki problem svesti se tie upravo problema koji proizilazi iz toga to postoje

odre1ene injenice o svesnom iskustvu koje ne mogu biti izvedene iz fizikih injenica o funkcionisanju mozga. 4ako, Nhalmers smatra da nam nauka moe mnogo toga rei o svesti ali ne sve, pa ak i onda kada nam nauka bude dala sve odgovore na pitanja o nainu na koji mozak funkcionie, i dalje emo se pitati zato takav nain funkcionisanja mozga dovodi do pojave svesnog iskustva. 5vaj problem se naziva >eOplanatorni jaz?. 'pak, bez obzira na tekoe koje se postavljaju kada hoemo da objasnimo svest, Nhalmers smatra da je vrlo verovatno da bi se svest pojavila u jednom sintetikom ili vetakom sistemu. /koliko bi smo imali sistem u kojem bi silikonski ipovi zamenjivali neurone i pri tom imali istu organizaciju i funkcije kao neuroni u mozgu, bilo bi logino za oekivati da e se u takvom vetakom sistemu sa funkcionalnom organizacijom identinom kao u ljudskom mozgu, pojaviti svest. $Nhalmers, #**2& 8ini se kao da nije mogue dati neku potpunu teoriju o svesti, kao da uvek izostavljamo neki deo svesti ili neto o svesti, da sam fenomen svesti ostaje nedoreen. / sklopu teorija koje pokuavaju da objasne odnos izme1u mentalnog i fizikog, zanimljivo je pomenuti i teoriju anomikog monizma koju zastupa (. (ejvidson. 7aime, ova teorija je zanimljiva upravo stoga to, iako u sklopu materijalistikog stanovita koje smatra da su svi doga1aji fiziki, ne ini jednu takvu grubu greku koja je karakteristina za materijalizam, pa ne smatra da su mentalni fenomeni objanjivi samo i jedino pomou objanjenja fizikih procesa. 5vom teorijom se zapravo tvrdi da ne postoje strogi psihofiziki zakoni, da je mentalno nomoloki nesvodljivo, da ne postoje strogi zakoni na osnovu kojih bi mogli da opiemo ili predvidimo mentalne fenomene, iako se istie da su mentalni fenomeni uzrokovani i determinisani fizikim fenomenima. 4ime se zapravo tvrdi mali stepen autonomnosti mentalnih fenomena. (ejvidson istie da razlog zbog kojeg ne moemo tvrditi stroge psihofizike zakone izme1u mentalnog i fizikog jeste taj to H PQmentalistiki i fizikalistiki pojmovni okvir imaju sasvim razliite pretpostavke. 5beleje je fizike stvarnosti da fizika promena moe samo da se objasni zakonima koji je povezuju sa drugim, fizikalistiki opisanim, promenama i uslovima. 5beleje je mentalnog da pripisivanje mentalnih fenomena mora da se odigrava na pozadini razloga, verovanja i namera pojedinca. 'zme1u ove dve oblasti ne mogu da postoje vrste veze ako svaka treba da ostane verna svom pravom izvoru svedoanstva. ... Mislim da moramo da zakljuimo da je nomoloki jaz izme1u mentalnog i fizikog sutinske prirode dokle god oveka poimamo kao racionalno stvorenje.R $(ejvidson, Mentalni doga1aji uH Stankovi, !., "33", str.+"&

5va teorija ipak tvrdi identinost mentalnog i fizikog, naime, smatra se da to to ne znamo strogi zakon koji pokree uzronu vezu izme1u jednog mentalnog i jednog fizikog doga1aja, ne znai da ne moemo znati samu uzronu vezu koja se pri tom javlja. 4ako, teorija anomikog monizma istie dva glavna svojstva mentalnih fenomena a to su uzrona zavisnost i nomoloka nezavisnost, odnosno svojstvo po kojem su mentalni doga1aji uzrokovani fizikim doga1ajima i svojstvo po kojima su mentalni fenomeni nezavisni od zakona, odnosno da ne postoji strog zakon po kojem se deava ta uzrona veza. 7a taj nain ova teorija se oslobodila problema sa kojim se suoavaju sve materijalistike teorije u pokuaju da daju jedno poptuno objanjenje mentalnih stanja.

.ada govorimo o tome da li maine mogu imati mentalna stanja, ini se da je lake i izvodljivije mainama pripisati intencionalna mentalna stanja nego fenomenalna. 7ekako izgleda lake da zamislimo robota koji bi mogao da uestvuje u konverzaciji, koji bi mogao imati neko miljenje, kojem bi moda mogli da pripisujemo neke namere, koji bi imao neke ciljeve i usmerenost na njihovo ostvarenje, nego robota koji bi oseao bol, ili bilo ta oseao, pod uslovom da ostajemo pri stanovitu da oseanje bola karkaterie neko kvalitativno svojstvo. 6od uslovom da je dovoljno da neki organizam poseduje intencionalnost da bi ga nazvali svesnim, na robot bi mogao biti svestan, bez obzira to nita ne bio oseao, odnosno to ne bi imao neke line, subjektivne doivljaje. 8ak i ako nam moda nije dozvoljeno da maini koja poseduje neki oblik intencionalnosti pripiemo svesnost, u strogom smisli te rei, morali bi smo joj pripisati racionalnost.

Filozof (aniel (ennett zastupa upravo ovakvo jedno gledite. .ada govori o intencionalnosti, (ennett istie da nekom moemo pripisati intencionalnost jedino u kontekstu nae namere da objasnimo i predvidimo njegovo ponaanje.

>Selim da ispitam pojam sistema ije ponaanje moemo G makar ponekad G objasniti i predvideti oslanjajui se na pripisivanje verovanja i elja sistemu. Jvau takav sistem intencionalnim sistemom, a takva objanjenja i predvi1anja intencionalnim objanjenjima i predvi1anjima...? $(ennett, #*B#. str.=&

(ennett uzima primer kompjutera koji igra ah kao primer mogueg intencionalnog sistema. .ada igramo ah protiv kompjutera, moramo imati neku strategiju ili odre1eni stav prema naem protivniku a u cilju pokuaja da predvidimo njegov sledei potez. / sluaju kompjutera koji igra ah, (ennett navodi tri razliita naina na osnovu kojih bi mogli da znamo ili da predvidimo mogue ponaanje kompjutera. edno se odnosi na njegov dizajn, ukljuujui i kompjuterski program. /koliko tano znamo kako je kompjuter dizajniran, ukoliko znamo program po kojem radi, moemo da predvidimo njegove unapred programirane odgovore na odre1ene poteze. 6redvi1anje ponaanja u ovom sluaju se vri na osnovu znanja o funkcionalnoj konstrukciji sistema, na osnovu naina na koji je dati sistem napravljen da funkcionie. 6ri tom ne uzimamo u obzir fiziku konstituciju sistema, odnosno ne zanima nas od ega je sistem napravljen. 4ako1e, pretpostavljamo da dati sistem funkcionie kako treba, odnosno da svi njegovi funkcionalni delovi obavljaju svoje unapred odreDene funkcije. 5slanjajui se na nae znanje o funkcionalnoj organizaciji nekog sistema, mi tako moemo objasniti ili predvideti odre1eno ponaanje tog sistema. (rugi nain na koji bismo mogli da objasnimo ponaanje nekog sistema jeste upravo njegova fizika konstitucija, njegovo fiziko stanje. 7a primer, na osnovu znanja fizikog stanja odre1enog sistema, mogli bismo predvideti kada e dati sistem doiveti kvar ili ta bi moglo uzrokovati kvar tog sistema. / sluaju kompjutera koji igra ah, znanje o njegovoj fizikoj konstituciji nam ne moe mnogo pomoi kad je re o pokuaju da predvidimo njegov sledei potez, ali kako (ennett navodi, nije bez znaaja. 6redvi1anje ponaanja jednog sistema na osnovu njegove fizike gra1e i funkcionalne organizacije, je po (ennettu mogue kada je re o jednostavnijim sistemima, ali kad govorimo o malo sloenijim sistemima, znanja o fizikoj i funkcionalnoj konstituciji tih sistema nam ne moe biti mnogo od pomoi. /pravo u sluaju kompjutera koji igraju ah, a koji su postali vrlo sloeni sistemi, moramo pribei nekom drugom nainu u pokuaju da predvidimo njihovo ponaanje. 5slanjanje na njihov dizajn i poznavanje programa po kojem rade, vie nije dovoljno ni za same njihove dizajnere kad je re o predvi1anju njihovog ponaanja. Jato (ennett govori o potrebi da tako sloene sisteme kao to je sluaj sa kompjuterima koji igraju ah, tretiramo kao inteligentne i racionalne sisteme. / ahovskom meu sa kompjuterom, u elji da pobedimo pa tako i da predvidimo sledei potez protivnika, moramo se podvrgnuti prepostavci da e na protivnik izabrati najracionalniji mogui potez u tom trenutku i da onda na osnovu te prepostavke izvrimo potrebno predvi1anje. 7ajracionalniji potez u sluaju igranja aha jeste onaj koji odgovara pravilima aha i cilju igre a to je da se pobedi protivnik. 0acionalnost u ovom sluaju ne znai nita vie nego ponaanje u skladu sa datim ciljem a zarad ostvarenja tog cilja. 4o podrazumeva da ja znam koji su ciljevi kompjutera u tom trenutku. /pravo ovaj nain predvi1anja i objanjenja ponaanja sistema na osnovu prepostavke o racionalnosti tog sistema jeste ono to (ennett naziva intencionalnim predvi1anjem i intencionalnim objanjenjem a takav sistem intencionalnim sistemom. .ompjuter koji igra ah i koji predstavlja dovoljno sloen sistem da nam nije dovoljno znanje o njegovom programu ili fizikoj konstituciji da bi objasnili ili predvideli njegovo ponaanje, jeste jedan takav intencionalan sistem. 4o znai da takvom sistemu pripisujemo posedovanje odre1enih informacija i posedovanje odre1enih ciljeva. 7ae predvi1anje ponaanja tog sistema se upravo zasniva kako na znanju

informacija i ciljeva koji dati sistem poseduje, tako i na pretpostavci da e se dati sistem ponaati racionalno, odnosno u skladu sa datim informacijama i ciljevima. (ennett istie da je mali korak ka tome da informacije koje kompjuter poseduje nazovemo njegovim verovanjima, a ciljeve koje poseduje njegovim eljama. 'pak istie da se njegovom definicijom intencionalnih sistema ne tvrdi da intencionalni sistemi stvarno imaju elje i verovanja, ve da u cilju predvi1anja i objanjenja ponaanja takvih sistema je prosto korisno i praktino da tim sistemima pripisujemo elje i verovanja.

>(oi emo do istih predvi1anja bez obzira da li mislimo u terminima verovanja i elja kompjutera, ili u terminima kompjuterske memorije i operacija. 7eizbena i zanimljiva injenica toga jeste to to su za najbolje dananje kompjutere koji igraju ah , intencionalna objanjenja i predvi1anja njihovog ponaanja ne samo uobiajna ve uspevaju onda kada niti jedna druga vrsta predvi1anja njihovog ponaanja nije mogua.? $(ennett, #*B#, str.+&

(ennett istie da naa prepostavka da je dati sistem intencionalan jeste ustvari naa pretpostvaka da je dati sistem racionalan. .ada kae racionalan, (ennett se ogra1uje od toga da pod pojmom racionalnosti podrazumeva da dati sistem poseduje ono to bi mogli podvesti pod pojam svesne inteligencije. 4o da je sistem racionalan ustvari znai da je sistem logian, odnosno da se u svom ponaanju povodi za odre1enim logikim pravilima. 4akvu racionalnost moemo pripisati kako ivotinjama, vanzemaljcima i oveku, tako i mainama. Svima nam je zajedniko kao intencionalnim sistemima vera u logiku ili ponaanje u skladu sa pravilima logike. 7a osnovu toga moemo na primer pretpostaviti da niko od navedenih sistema nee eleti svoju destrukciju. 4ako, predvi1anje i objanjenje ponaanja na osnovu pripisivanja elja i verovanja nije oblik predvi1anja koji je specifino ljudski, ve specifino intencionalan. 5vde je re o psihologiji intencionalnih sistema u celini, bez obzira na fiziku konstituciju tih sistema, jer ona nije bitna da bi smo nekom sistemu pripisali intencionalnost. 5pet treba naglasiti da (ennett ne tvrdi da iz toga to smo jedan sistem nazvali intencionalnim, sledi da smo tom sistemu pripisali inteligenciju ili svest. 9li opet sve zavisi od toga ta su nam kriterijumi na osnovu kojih nekom pripisujemo inteligenciju ili svest ili kako uopte shvatamo svest i inteligenciju. 9ko prihvatimo intencionalnost kao dovoljan uslov za pojavu inteligencije ili svesti, onda moTemo govoriti o intencionalnim sistemima kao inteligentnim sistemima. .onkretan primer jednog takvog sloenog sistema kojem bismo mogli pripisati intencionalnost jeste (eep !lue, prvi kompjuter koji je pobedio svetskog ampiona u ahu ,. .asparova. Sam .asparov je prijavio da je tokom mea koji je imao sa ovim kompjuterom primetio znake razuma kod maine i ak posumnjao u samostalnost njenih poteza. (eep !lue je upravo jedan takav intencionalni sistem ije ponaanje moemo objasniti i predvideti pripisujui mu elje i verovanja, kao i racionalnost kao nameru da se dela u skladu sa tim eljama i verovanjima. 9li da bi jedan takav sistem ipak posedovao inteligenciju u onom smislu u kom je ovek poseduje, bie potrebno da takav sistem jo malo napreduje, ili da postane jo sloeniji, da postane ono to (ennett naziva >intencionalnim sistemom vieg reda?. $(ennett, #**U& 4akav sistem mora biti sposoban da obrazuje verovanja o svojim sopstvenim verovanjima, misli o svojim mislima, da moe vriti konverzaciju o razliitim temama i slino. Moemo biti sigurni da e takav vetaki intencionalni sistem koji bi posedovao svesnu inteligenciju biti mogu u blioj ili daljoj budunosti. 9ko su u dananje vreme mogui vetaki intencionalni sistemi, znai sistemi dovoljno sloeni da u predvi1anju njihovog ponaanja koristimo istu psihologiju kao i u sluaju predvi1anja ljudskog ponaanja, znai pripisujui im sistem verovanja i elja, onda je verovatno samo pitanje vremena kada emo napraviti jo sloenije vetake sisteme koje emo moi nazvati svesnim sistemima.

>.reatori (eep !lu)a dobro poznaju njegovu kvantitativnu superiornost nad drugim mainama koje igraju ah, ali im nedostaje razumevanje aha da bi delili .asparovu duboku zahvalnost za razliku u kvalitetu njegove igre. Mislim da e se ova dihotomija pojaano pojavljivati u nadolazeim godinama. 'nenjeri koji dobro poznaju mehanizam naprednih robota e biti poslednji koji e priznati da oni stvarno imaju mentalnost. 'znutra, roboti e nesumnjivo biti maine koje se ponaaju u skladu sa mehanikim principima, bez obzira koliko budu usavreni. edino ako ih posmatramo spolja, gde ih moemo videti kao celinu, isplivae impresija inteligencije. Vjudski mozak tako1e ne izraava inteligenciju ispod neurobiolokih mikroskopa kao to to ini uestvujui u ivahnom razgovoru.? $Moravec, #**+, str.#I&

'UN5CIONALI2AM$ 5OM6JUTACIONI2AM I TURINGOVA MAINA

/ okviru materijalistike teorije koja smatra da u svetu postoje samo fiziki procesi i stanja i da se celokupno objanjenje sveta i oveka moe dati pomou fizikalnih teorija i zakona, posebno mesto zauzima teorija psihofizikog identiteta, kao pokuaj da se opravdaju osnovne teze materijalizma. 4eorijom psihofizikog identiteta se tvrdi da e poslednju re o identitetu izme1u mentalnog i fizikog dati neuronauke koje e svojim istraivanjima upravo pokazati da su mentalna stanja identina sa odre1enim modanim stanjima. 4ime se ustvari tvrdi da e identitet mentalnog i fizikog biti otkriven i potvr1en empirijskim putem, na isti nain na koji je otkriven identitet vode i E"5, ili munje i elektrinog pranjenja, znai naunim putem. 7auka je ta koja e konaano dokazati identitet mentalnih stanja i modanih procesa. 4ime bi se opravdala i osnovna teza materijalizma, da u svetu postoje samo fiziki objekti i stanja. / okviru teorije psihofizikog identiteta moemo razmatrati funkcionalistiku analizu mentalnih stanja, ili funkcionalizam. Funkcionalizam je teorija koja mentalna stanja objanjava i definie prema funkcionalnoj ili kauzalnoj ulozi koju ta stanja imaju. 5no to jedno stanje ini mentalnim stanjem ne zavisi od neke njegove unutranje konstitucije, od nekog njegovog posebnog unutranjeg svojstva, ve zavisi od naina na koji to stanje funkcionie, od funkcionalne uloge koju to stanje ima u nekom sistemu iji je deo. Funkcionalizam jedno mentalno stanje definie uzimajui u obzir samo njegovu kauzalnu ulogu, odnosno pozivajui se samo na spoljanje nadraaje, druga mentalna stanja i ponaanje sa kojima se to mentalno stanje nalazi u kauzalnom odnosu. 4o bi znailo da svako mentalno stanje moemo identifikovati pa tako i objasniti pozivajui se na odre1ene spoljanje nadraaje kojima su prouzrokovana, na druga mentalna stanja koja su sklona da uzrokuju, kao i na ponaanje i odre1ene motorne reakcije koja mogu da proizvedu. Svako mentalno

stanje je uzrokovano nekim spoljanjim nadraajem, moe da uzrokuje pojavu nekih drugih mentalnih stanja, i da proizvede odre1ene reakcije u vidu ponaanja. 9ko uzmemo primer stanja bola, funkcionalistika analiza tog stanja bi izgledala ovakoH bol je stanje koje moe biti prouzrokovano nekim oblikom povrede $spoljanji nadraaj&, koje moe da proizvede oseanje neprijatnosti, verovanje da neto nije u redu sa naim telom, pa tako i elju da to stanje to pre otklonimo $druga mentalna stanja& i koje moe da prouzrokuje odre1ene fizike ekspresije kao to je jecanje, grenje lica, plakanje ... $motorne reakcije i ponaanje&. Funkcionalizam definie mentalna stanja samo prema njihovoj kauzalnoj ulozi koju imaju u datom sistemu, nezavisno od fizike konstitucije tog sistema. 4o bi znailo da svakom organizmu, nezavisno od njegove fizike konstitucije, moemo pripisati stanje bola, ukoliko on stvarno poseduje takvo unutranje stanje sa takvim kauzalnim relacijama koje smo upravo spomenuli, odnosno koje odgovaraju stanju bola. 'z toga bi sledilo da i maine mogu imati mentalna stanja, ili u ovom konkretnom sluaju biti u stanju bola, ukoliko imamo isti sluaj kauzalnih relacija koje se tipino pripisuju stanju bola. edan od prvih koji je mentalna stanja definisao pozivanjem na njihove kauzalne relacije je bio filozof (ejvid Vuis. / svom tekstu 6sihofizike i teorijske identifikacije, Vuis identitet mentalnoGfiziko posmatra kao teorijske identifikacije, znai implicirane odre1enim teorijama koje ih uopte i ine moguim. 4ako bi identitet mentalno)fiziko ustvari bio identitet koji bi morali otkriti naunim, teorijskim putem. / sklopu takve teze, Vuis e tvrditi sledeeH

> ... dobija se hipoteza iz mog prethodnog lanka da se mentalno stanje M $recimo, neki doivljaj& moe definisati kao nosilac izvesne kauzalne uloge / G to jest, kao stanje, ma kakve vrste ono bilo, koje je kauzalno povezano na odre1ene naine sa ulnim nadraajima, motorikim reakcijama i drugim mentalnim stanjima.? $Vuis, 4eorijske i psihofizike identifikacije uH Stankovi, "33", str.IU&

Funkcionalizam tako ustvari samo odgovara na pitanje ta su mentalna stanja, kako ih moemo definisati i identifikovati, osalanjajui se samo na kauzalna svojstva mentalnih stanja. 6ri tom, ova teorija ne nudi nikakav odogovor na glavno pitanje o mentalnim stanjima, njihovom odnosu prema fizikim procesima i stanjima. Funkcioanlizam svojom tvrdnjom da se mentalna stanja mogu definisati iskljuivo pozivanjem na funkcionalnu ulogu koju ta stanja imaju u sistemu iji su deo, apsolutno nita ne tvrdi kad je re o pitanju odnosa mentalnog i fizikog, da li su mentalna stanja sutinski svodljiva na fizike procese ili su fiziki nesvodljiva i nezavisna stanja. 'z toga sledi da je funkcionalistiki govor o mentalnim stanjima ontoloki neutralan. Funkcionalizam odgovara na metafiziko pitanje o mentalnim stanjima, ta ini jedno mentalno stanje, kako ga moemo identifikovati, to su upravo kauzalne relacije jednog mentalnog stanja. 9li na ontoloko pitanje o mentalnim stanjima, na pitanje o sutinskim svojstvima mentalnih stanja, funkcionalizam nam ne daje odgovor, u vezi sa ontolokim pitanjem, ova teorija ostaje neutralna, ne zauzima nikakav stav. /pravo stoga funkcionalizam jeste teorija koja bi trebala da bude u prijateljstvu i sa dualistikim i sa materijalistikim stanovitem. (efinisanjem mentalnih stanja pozivanjem na njihovu kauzalnu ulogu, njihovih tipinih uzroka i tipinih posledica, pri tom ostajui neutralna u pogledu odre1enja sutinskih svojstava mentalnih stanja, odnosno u pogledu odre1enja vrste stanja koja realizuje tu kauzalnu ulogu, funkcionalizam se ne suprostavlja niti jednoj od postojeih gledita o odnosu mentalnog i fizikog. Funkcionalni nain govora o mentalnim stanjima ne povlai za sobom ni materijalistike niti dualistike pretpostavke, pa tako moe biti mogu i slu:aj da su modana stanja odgovorna za pojavu kauzalne uloge mentalnih stanja, kao i slu:aj da su mentalna stanja neka posebna vrsta nefizikih stanja. 'pak, funkcionalizam ostaje privlaniji materijalistikom gleditu. 5stavljajui otvorenim pitanje o tome koja vrsta stanja je ustvari odgovorna za pojavu kauzalnih relacija mentalnih stanja, i definisanjem mentalnih termina ne)mentalnim terminima, odnosno definisanjem mentalnih stanja pomou njihove funkcionalne uloge, a ne pomou nekih kvalitativnih svojstava mentalnih stanja, funkcionalistika analiza mentalnih stanja izgleda da ipak ide vie u prilog materijalistima. 5va injenica se postavlja kao prigovor funkcionalizmu, ali o tome e

biti vie rei kasnije u radu. !itna prepostavka funkcionalizma jeste to da jedno mentalno stanje moe biti realizovano u razliitim sistemima. 5va osobina mentalnih stanja je nazvana viestruka realizacija. 4o ustvari znai da je mentalno stanje tip stanja koje je nezavisno od fizike realizacije tog mentalnog stanja. Mentalno stanje moe biti realizovano u razliitim sistemima nezavisno od konstitucije sistema. edno mentalno stanje moe biti realizovano u razliitim organizmima, u razliitim tipovima fizikih sistema, upravo stoga jer mentalno stanje definiemo nezavisno od toga u kakvom je sistemu ono realizovano, ve ga definiemo iskljuivo preko funkcionalne uloge koju to mentalno stanje ostvaruje u tom sistemu, a takva funkcionalna uloga je ostvarljiva upravo u najrazliitijim sistemima. Filozof 7ed !lock naziva ovu pretpostavku funkcionalizma manje ovinistikim tipom materijalizma, upravo stoga to dozvoljava da govorimo o mentalnim stanjima kako kod oveka, tako i kod vanzemaljaca ili maina. /pravo stoga je funkcionalistika analiza mentalnih stanja bitna za pretpostavku da maine mogu imati mentalna stanja. 9ko imamo na primer jednog robota kod kojeg pojava odre1enog spoljanjeg nadraaja, na primer neki udarac, izaziva povredu, t.j. odre1eni kvar nekog dela, pri tom izazivajui odre1ene reakcije robota, pre svega elju da se dato stanje popravi u cilju normalnog funkcionisanja, i izazivajui odre1ene motorne reakcije kao to bi to moglo biti u sluaju oteenja govornog aparata, nepovezano izgovaranje rei, mogli bismo rei da je na robot u stanju bola. 6ri tom u potpunosti zanemarujemo kvalitativno stanje bola, odnosno osobinu ovog stanja da nekako izgleda biti u njemu, da nekako izgleda oseati bol. Janemarivanje kvalitativnog karaktera odre1enih mentalnih stanja se tako1e stavlja kao primedba funkcionalistikoj analizi mentalnih stanja. Filozof Eilar- 6utnam, osobinu po kojoj dva sistema mogu deliti istu funkcionalnu organizaciju a pri tom biti razliitih konstitucija, naziva funkcionalni izomorfizam.

>(va sistema su funkcionalno izomorfna ukoliko postoji korespodencija izme1u stanja jednog sistema i stanja drugog sistema koja uva funkcionalna relacija.? $6utnam, Filozofija i na mentalni ivot uH Stankovi, "33", str.*I&

9ko mentalna stanja moemo posmatrati samo u sklopu njihovih funkcionalnih opisa, iz teze o funkcionalnom izomorfizmu bi sledilo da dva sistema mogu biti razliite strukture a da ipak poseduju ista stanja, odnosno, da imaju ista mentalna stanja, ukoliko dele istu funkcionalnu organizaciju. .ao to sam 6utnam istie, najvea tekoa sa tezom o funkcionalnom izomorfizmu jeste injenica da se ovom tezom pretpostavlja da sve sisteme moemo definisati preko njihovog funkcionalnog opisa, to moe biti sporno. 7a osnovu teze o funkcionalnom izomorfizmu tako1e moemo zakljuiti da ljudski mozak moe biti funkcionalno izomorfan kompjuteru sa odgovarajuim programom koji bi u funkcionalnom pogledu bio identian ljudskom mozgu.

>7a osnovu onoga to ve znamo o raunarima, sasvim je jasno da, kakav god bio program naeg mozga, proizvo1enje neeg to bi imalo taj isti program, ali sasvim istu fiziku i hemijsku konstituciju, fiziki mora da bude mogue, mada ne i nuno izvodljivo. 6rema tome, poistoveivanje datog stanja sa njegovom fizikom ili hemijskom realizacijom bilo bi potpuno apsurdno, ako uzmemo u obzir injenicu da je ova realizacija, sa stanovita psihologije $koja je ovde relevantna nauka& na odre1eni nain akcidentalna. 4o bi bilo isto kao da sretnemo Marsovce i otkrijemo da su nam oni izomorfni u svakom funkcionalnom pogledu, ali odbijemo da priznamo kako su oni u stanju da osete bol zbog toga to su njihova c vlakna razlikuju od naih.? $6utnam, Filozofija i na mentalni ivot uH Stankovi, "33", str.*2&

6utnam prosto tvrdi da ne moemo objanjavati nae mentalno funkcionisanje preko nae konstitucije, fizike realizacije naeg sistema, to je i osnovna teza funkcionalizma, da mentalna stanja definiemo iskljuivo pozivajui se na njihova funkcionalna obeleja. 'z razloga to pri funkcionalistikoj analizi mentalnih stanja u potpunosti zanemarujemo odre1ena kvalitativna ili fenomenalna svojstva odre1enih mentalnih stanja, tvrdi se da je funkcionalistiki govor o mentalnim stanjima kvazineutralan. 7eutralnost funkcionalistikog govora o mentalnim stanjima ne proizilazi iz razloga to se mentalna stanja definiu pozivajui se na njihova kauzalna svojstva, ve iz razloga to se funkcionalizam, makar ne otvoreno, ne opredeljuje za stav o tome koja bi stanja mogla biti odgovorna za pojavu kauzalnih svojstava mentalnih stanja. (a bi funkcionalistiki govor o mentalnim stanjima bio neutralan u pravom smislu te rei, on ne sme da se poklapa niti sa jednom od suprostavljenih gledita o prirodi mentalnog, znai ne sme da se podudara niti sa dualistikim ni sa materijalistikim pretpostavkama. 'zgleda da funkcionalizam ipak vie odgovara materijalistima, i to podudaranje proizilazi upravo iz funkcionalistie analize mentalnih stanja. /pravo iz razloga to funkcionalizam definie sva mentalna stanja pozivajui se samo na njihove tipine uzroke i tipine posledice, pri tom ne uzimajui u obzir to se odre1ena mentalna stanja odlikuju fenomenalnim karakterom, tvrdi se da funkcionalizam na taj nain ustvari vie odgovara materijalizmu a nikako dualizmu, te na taj nain ne moe biti u neutralnoj poziciji. 9ko izuzmemo fenomenalni karakter mentalnih stanja pri pokuaju da definiemo mentalna stanja, time ustvari eliminiemo osnovnu dualistiku preptostavku da iz razloga to se mentalna stanja odlikuju fenomenalnim karakterom, sledi njihova nesvodljivost na fizika stanja i procese, a podravamo materijalistiku postavku da se mentalna stanja ne odlikuju nikakvim posebnim, sutinskim svojstvima koja bi bila tipino nefizika svojstva. /pravo iz ovog razloga, tvrdi se da funkcionalistika analiza mentalnih stanja ide u prilog materijalistima otklanjajui dualistike implikacije iz analize mentalnih stanja, iz ega bi proizilazila i kvazineutralnost funkcionalistike teorije. .ao odgovor na prigovor o ignorisanju kvalitativnih svojstava mentalnih stanja pri pokuaju da se identifikuju mentalna stanja, istie se da kvalitativna svojstva mentalnih stanja ne moraju biti njihova sutinska svojstva. Moemo zamisliti organizam koji bi imao funkcionalnu organizaciju koja bi bila identina ljudskoj, a da se mentalna stanja koja bi posedovao ne odlikuju kvalitativnim svojstvima. Moda je kvalitativnost mentalnih stanja samo odlika ljudske psihologije, i ta injenica ne bi trebalo da nas sprei u pripisivanju mentalnosti i drugim organizmima, ili da nas ohrabri da tvrdimo da je takva mentalnost koja se ne bi odlikovala kvalitativnim karakterom manje mentalnost ili da je mentalnost nieg ranga. 4akav stav bi opet mogli nazvati ovinistikim, kako ga naziva filozof 7ed !lock. (ualisti su skloni da se pozivaju na epistemoloku intuiciju kad je re o naem zdravorazumskom shvatanju mentalnih stanja, tvrdei da nam funkcionalistiki govor o mentalnim stanjima deluje isto intutivno neprihvatljivo. 6ozivajui se na nau epistemoloku intuiciju moemo smatrati da funkcionalistika analiza mentalnih stanja nije dovoljna ili potpuna i da isto intuitivno moemo da zakljuimo da se u definisanju mentalnih stanja moramo osvrnuti i na injenicu da bol boli ili da rua mirie i da nekako izgleda doivljavati takva stanja, to se u potpunosti izostavlja ako mentalna stanja definiemo samo preko njihove funkcionalne uloge. Sigurno ne moemo negirati injenicu da se odre1ena mentalna stanja odlikuju nekim kvalitativnim karakterom, jer prosto svako od nas je svestan te injenice u trenutku kada neto osea, takav doivljaj je stvar neposrednog iskustva svake individue. Moda bi mogli da nazovemo tu specifinost isto ljudskim obelejem, svojstvom ljudske mentalnosti, a ne svojstvom mentalnosti uopte. Moemo zamisliti da e jednog dana biti mogue napraviti androide, humanoidne robote, koji e, kako po izgledu i ponaanju, tako i po mentalnim sposobnostima biti sasvim slini oveku, iako se njihova mentalna stanja nee odlikovati kvalitativnim karakterom, ali e imati istu funkcionalnu ulogu koja je tipina za svako mentalno stanje. 4ako, kako na android nee moi osetiti na primer kakav ukus ima okolada, on e ipak moi preko receptora koje e posedovati, izvriti direktnu analizu sastojaka okolade, i poznavajui fiziologiju i psihologiju oveka, moi e da pretpostavi kakav ukus okolada ima za oveka, t.j. da je slatka. 4a injenica da se mentalna stanja maina nee moi odlikovati kvalitativnou nije dovoljna za tvrdnju da maine ne mogu imati

mentalna stanja. 6re moemo rei da e mentalnim stanjima kod maina nedostajati sposobnost subjektivnog doivljaja odre1enih mentalnih stanja, da nee imati sposobnost da osete ukus okolade ili sposobnost da osete bol. Mogli bi smo tako rei da su kvalitativna svojstva nekih mentalnih stanja, njihova sekundarna svojstva, a da je primarna upravo funkcionalna ili kauzalna uloga koju ta mentalna stanja ostvaruju u datom sistemu. 5dnosno da bismo identifikovali dato mentalno stanje, nije nam potrebno znanje o tome kako dati subjekt doivljava to mentalno stanje. (ualisti osporavaju tezu o nepotrebnosti znanja o kvalitativnom karakteru mentalnih stanja za posedovanje potpunog znanja o mentalnim stanjima na sledei nain. 7aime, oni tvrde da ako je ova pretpostavka tana, to bi znailo da imati samo funkcionalno)fizikalno znanje o mentalnim stanjima, odnosno da znati samo funkcionalnu ulogu svakog mentalnog stanja G spoljanje nadraaje koji ga izazivaju, druga mentalna stanja i ponaanje koje prouzrokuje, kao i znanje o procesima u mozgu koji su odgovorni za pojavu ovih kauzalnih relacija, predstavlja sve to moemo znati o mentalnim stanjima uopte, ili jedno potpuno i celovito znanje o mentalnim stanjima. (ualisti osporavaju pretpostavku o potpunosti funkcionalno)fizikalnog znanja o mentalnim stanjima tvrdei da upravo stoga to se ovim tipom znanja o mentalnim stanjima ne uzima u obzir i kvalitativan karakter mentalnih stanja, odnosno osobina mentalnih stanja da nekako izgleda doivljavati ta stanja i da je taj doivljaj isto subjektivan, proizilazi nepotpunost funkcionalno)fizikalnog znanja o mentalnim stanjima. 6rimer pomou kojeg dualisti dokazuju svoj stav o nepotpunosti funkcionalno) fizikalnog znanja o mentalnim stanjima, jeste primer osobe koja je recimo neosetljiva na bol, i koja ne zna kako izgleda oseati bol, koja ne zna kako bol boli. 6ri tom, ova osoba poseduje sva znanja o bolu koja nam mogu dati neuronauke, od toga kako nastaje bol, ta ga prouzrokuje, kako se bol manifestuje, ta se deava u ljudskom telu u stanju bola, ta se deava u mozgu u trenutku bola i kakva je ljudska reakcija na bol. Moemo tvrditi da ova osoba tako poseduje potpuno funkcionalo)fizikalno znanje o bolu, iako nikada nije iskusila bol. (ualisti tvrde da ako zamislimo da se datoj osobi povratila osetljivost na bol, tako da ona sada moe iskusiti bol, moe imati neposredi doivljaj bola, da e upravo kroz doivljaj bola, ta osoba saznati neto o bolu to pre nije znala, a to je da nekako izgleda oseati bol. 4akva informacija joj nije bila dostupna kroz funkcionalno)fizikalnu sliku o stanju bola, to znai da je funkcionalno)fizikalni opis bola nepotpun, upravo stoga to izuzima injenicu o subjektivnom karakteru bola. 4vrdi se da ono to funkcionalno)fizikalna analiza bola ne moe objasniti ili predoiti jeste upravo iskustvo bola, te se stoga zakljuuje da nije mogue redukovati oblast mentalnih fenomena na fizika stanja i procese.

>5sobenost naeg istraivakog poloaja kada su u pitanju naa mentalna stanja upravo se sastoji u tome to se, u odnosu na ovu vrstu stanja, ne nalazimo samo u ulozi posmatraa ili treeg lica, ve i ulozi subjekta ili prvog lica. 4o znai da moemo da zauzmemo obe take gledita G i iskustvenu i posmatraku G kada sebi predoavamo neko stanje kao to je bol. Sa iskustvene take gledita, ovo stanje se ne odlikuje samo svojom karakteristinom funkcionalnom ulogom i specifinom fizikom realizacijom u mozguA ono se odlikuje i time da nekako izgleda biti u njemu.? $,rahek, #**3, str.UI&

Ja dualiste, ovo je bitna injenica i bitna informacija o mentalnim stanjima, jer izuzimajui informaciju o iskustvu bola, mi tako prihvatamo nepotpuno znanje o bolu. 'z toga bi sledila i netanost materijalistikog shvatanja mentalnih stanja. Materijalisti se brane od ovakvih prigovora tvrdnjom da se tu zapravo i ne radi o razliitom tipu znanja kada je re o funkcionalno)fizikalnom znanju i znanju kvalitativnog karaktera odre1enog mentalnog stanja, da tip znanja o tome da nekako izgleda oseati bol, zapravo jeste samo vid praktinog znanja o neemu, a ne neka nova informacija koju moemo saznati o bolu.

>Jnanje o tome kako nam neto izgleda uopte ne predstavlja posedovanje neke informacije ...

$5vo znanje& pre predstavlja posedovanje razliitih sposobnostiH sposobnosti da prepoznajemo neto, sposobnosti da neto zamiljamo ili sposobnosti da predvi1amo sopstveno ponaanje pomoi imaginativnih eksperimenata ... 7ikakvim lekcijama nije mogue nekome podariti ove sposobnosti G ali ko bi ikada pomislio da je to mogueC 7ema sumnje da posedujemo znanje o tome kako nam neto izgleda ... 9li, fenomenalna informacija i njen poseban predmet ne postoje.? $(ejvid Vuis uH ,rahek, #**3, str.+*&

(a li emo savreno isprogramiranom robotu, koji se u pogledu funkcionalno)fizikalne organizacije ne bi razlikovao od oveka, pripisati mentalnost i svesnost, jeste kljuno pitanje za raspravu o potpunosti funkcionalno)fizikalnog znanja o mentalnim fenomenima. 9ko bi se pokazalo da je mogua ve%ta:ka svest, odnosno ako se pokae da je mogue napraviti sistem koji bi po svojoj funkcionalnoj organizaciji bio identian oveku, i ako bi iz toga sledilo da takvom sistemu, samo na osnovu te osobine, moemo pripisati mentalni ivot, onda bi znailo da funkcionalno)fizikalni opis mentalnih stanja jeste potpun. (ualisti smatraju da programirani robot ne bi posedovao mentalni ivot upravo iz razloga to bi takav sistem posedovao samo funkcionalo)fizikalni opis mentalnih stanja, koji nije potpun opis, te bi im nedostajalo sutinsko svojstvo mentalnih stanja, njihov fenomenalni karakter, odnosno doivljaj ili subjektivno iskustvo, te iz tog razloga ne bi mogli posedovati svest. 0obot bi tako bio organizam koji bi u funkcionalnom pogledu bio identian oveku, ali koji ne bi posedovao nikakve subjektivne doivljaje, nikakvo subjektivno iskustvo. Ja dualiste, iz toga bi sledila nemogunost da robotima pripisujemo mentalni ivot uopte. 5vaj argument je poznat i kao zombi)argument i koristi se kao argument protiv funkcionalizma i fizikalizma. Jombiji su bia koja se u funkcioalnom pogledu i po ponaanju ne bi razlikovali od ljudi ali bia koja uopte ne poseduju kvalitativan karakter iskustva, kojima nedostaje doivljaj bola, ili bilo kakva osetljivost. 4ako bi zombiji imali sve propratne funkcionalno)fizikalne karakteristike bola, ali ne bi oseali bol, ne bi ih nita bolelo, ne bi imali nikakvo subjektivno iskustvo bola, pa bi tako mogli rei da je sluaj zombija koji osea bol, sluaj lanog bola ili nepostojeeg bola. 9 kako se na osnovu funkcionalno)fizikalne teorije smatra da je postojanje samo funkcionalno)fizikalnih karakteristika dovoljno za pojavu bola, sledilo bi da ako su zombiji mogui, onda funkcionalno)fizikalne karakteristike nisu dovoljne da bi smo nekom pripisali bol, ve je nuno da postoji i subjektivni doivljaj bola. 9 kako moemo da zamislimo mogunost postojanja zombija, iz te mogunosti se dokazuje da je funkcionalizam netaan. edan od naina na koji se funkcionalizam brani od ovakvih optubi jeste da osporava dokaz na osnovu mogunosti. Jombiji nisu stvarno mogui, te tako i nema prave opasnosti po funkcionalizam. (rugi nain odbrane bi podrazumevao tvr1enje da ako su mogua stanja koja bi po svojim funkcionalnim svojstvima bila identina ali ne i po svojim kvalitativnim odlikama, onda bi sledilo da su funkcionalna i kvalitativna svojstva me1usobno nezavisna, odnosno, da je mogue da se pojave jedna svojstva bez pratnje drugog tipa svojstva, to bi opet znailo da su mogui sluajevi kvalitativno neobojenih stanja. Funkcionalisti bi tako tvrdili da mi onda ne moemo ni da napravimo razliku izme1u stanja pravog bola i prividnog stanja bola, jer bol moemo prepoznati kod drugih, znai iz perspektive treeg lica, samo na osnovu njegovih funkcionalnih svojstava, dok kvalitativna svojstva ostaju saznatljiva samo iz perspektive prvog lica. 4ako mi zapravo onda i ne moemo znati da li su svi oko nas zombiji, jer ne moemo imati uvida u kvalitativni karakter nijhovih mentalnih stanja. 6roblem bi bio u tome to odsustvo kvalitativnih svojstava nita ne menja u pogledu funkcionalnih karakteristika jednog mentalnog stanja, te tako ne postoji nain da razlikujemo zombije od pravih ljudi. 4o bi znailo da prisustvo ili odsustvo kvalitativnih svojstava nita ne menja u pogledu funkcionalne uloge koju imaju mentalna stanja pa bi opet mogli da zakljuimo da ne moramo da se pozivamo na kvalitativna svojstva mentalnih stanja kada hoemo da identifikujemo ista. (ualisti bi sada morali da pokau kako uopte nije ni mogue da se pojavi stanje bola koje ne bi bilo kvalitativno obojeno, ili samo prividno stanje bola i da nedostatak kvalitativnog svojstva mentalnog stanja ustvari utie i na funkcionalnu ulogu tog mentalnog stanja 9ko kriterijumi na osnovu kojih ljudima pripisujemo mentalna stanja jesu odre1ene spoljanje karakteristike specifine za svako mentalno stanje, a koje moemo podvesti pod pojam funkcionalnih ili kauzalnih karakteristika svakog mentalnog stanja, onda bismo mogli, na osnovu istih kriterijuma koje primenjujemo i u sluaju oveka, i savreno programiranim robotima, koji bi ispoljavali iste spoljanje karakterisitke

specifine za svako mentlano stanje, da pripiemo ista mentalna stanja. .ada govorimo o intencionalnim stanjima poput verovanja, miljenja, elja, istie se da je postupak definisanja ovih stanja prema njihovim funkcionalnim ulogama laki nego to je to sluaj u pogledu fenomenlano obojenih stanja poput bola, ukoliko prihvatamo stanovite po kojem se ova stanja ne odlikuju kvalitativnim karakterom. 4ako, verovanje kao jedno intencionalno stanje bi mogli funkcionalno da opiemo kao stanje koje je tipino prouzrokovano :ulnom percepcijom ili nekim drugim verovanjima, i koje ima tendenciju da u interakciji sa odre1enim eljama proizvede odre1eno ponaanje. 'pak funkcionalizmu se i u sluaju intencionalnih stanja upuuju odre1eni prigovori. 7aime, problem bi bio u tome to nije mogue tako jasno odrediti ta tano uzrokuje jedno verovanje, obino se pozivamo na neka druga verovanja. / sluaju bola, na primer, moemo tano odrediti spoljanje nadraaje koji mogu uzrokovati bol, dok u sluaju verovanja to nije tako jednostavno. 8esto, jedno verovanje povlai za sobom neko drugo verovanje, kao na primer verovanje da 6etar voli 9nu moe biti uzrokovano verovanjem da 9na voli 6etra. / tom kontekstu, verovanje bi moglo biti uzrokovano razliitim drugim mentalnim stanjima i relacijama izme1u mentalnih stanja. 8esto je moje verovanje uzrokovano onim to elim ili onim to mislim, znai nekim sadrajima drugih mentalnih stanja. 'sto tako, verovanje kao intencionalno stanje, ima odre1eni sadraj koji je usmeren na neto, postoji odre1eni predmet na koji se moje verovanje odnosi. Jato se istie da ono to moje verovanje predstavlja ili o emu je, ne moe biti razmatrano a da se ne uzme u obzir i spoljanji svet koji me okruuje a koji moe dosta da utie u obrazovanju mojih verovanja, kao i drugih intencionalnih mentalnih stanja koja uvek imaju odre1eni sadraj koji u veini sluajeva moe da se odnosi na spoljanji svet. Jato se istie da se u analizi intencionalnih mentalnih stanja moramo osvrnuti i na spoljanje okruenje svake individue ponaosob, to bi znailo da razliite individue koje su se razvijale u razliitim okruenjima mogu imati razliita intencionalna stanja iako im sam nain rezonovanja moe biti isti. 'stie se da ukoliko funkcionalisti ne mogu da ukljue u svoju analizu intencionalnih mentalnih stanja i odre1eno upuivanje na spoljanju sredinu individue koja moe da obrazuje sadraje intencionalnih mentalnih stanja, onda je funkcionalna analiza intencionalnih mentalnih stanja netana. / pokuaju da se odgovori na ovakve prigovore, funkcionalisti su se podelili u dve grupe, prema tome kako definiemo tipine uzroke i tipine posledice intencionalnih mentalnih stanja. 4ako, jedna grupa smatra da tipine uzroke i tipine posledice mentalnih stanja moramo da definiemo pozivajui se na spoljanju sredinu sistema o ijim mentalnim stanjim govorimo i ova grupa se naziva >long)arm? funkcionalistika teorija. 6o njihovom shvatanju, individue iz bitno razliitih sredina bi imale bitno razliita verovanja i elje, te je tako nuno da u analizu mentalnih stanja poput verovanja i elja ukljuimo i pozivanje na spoljanju sredinu. (rugi tip teorije zvane >short)arm? funkcionalistika teorija smatra da prilikom analize intencionalnih stanja treba da se ograniimo samo na odre1eni sadraj tih stanja, pa tako tipine uzroke i tipine posledice tih stanja treba da definiemo pozivajui se samo na odre1ene unutranje aktivnosti datog sistema, kao to su odre1ene motorne ili senzorne aktivnosti, znai ne uzimajui u obzir spoljanji uticaj na intencionalna stanja. Jato se i govori o ogranienom sadraju intencionalnih stanja. 4o bi omoguilo fukcionalistima da tvrde da dve individue iz razliitih sredina dele ista intencionalna stanja. Funkcionalizam kao teorija vue svoje osnovne postavke, pre svega tezu o funkcionalnoj organizaciji sistema, iz teorije koju je postavio britanski matematiar 9. M. 4uring #*23. godine u svom tekstu >Nomputing machiner- and intelligence?. 4uring je jo #*=2. godine postavio kljuno pitanje vetake inteligencijeH >Mogu li maine mislitiC? .ako je nejasno znaenje termina >maina? i >misliti?, 4uring je predloio da se pitanje preformulie tako da izbegnemo uobiajna znaenja ovih termina ili tako da se ne bavimo ovim terminima na uobiajan nain. 4urnig je smatrao da bi nas to odvelo u neozbiljnu diskusiju. /mesto pitanja >Mogu li maine mislitiC?, 4uring je hteo da predloi pitanje koje e biti mnogo preciznije i jasnije definisano, upravo na takav nain da se umesto termina maina i misliti postave jasnije odre1eni i nedvosmisleno definisani termini. 4ako je 4uring zapravo postavio jednu sasvim novu formu problema vetake inteligencije. 7ovu formu problema 4uring je opisao kroz igru imitacije. 7aime, ova igra se igra izme1u troje ljudi, mukarca, ene, i ispitivaa, iji je pol nebitan. 'spitiva je u posebnoj sobi, odvojen od mukarca i ene i njegova uloga je da na kraju igre pogodi koja osoba je mukarac a koja je ena, a kako bi to postigao dozvoljeno mu je da postavlja pitanja igraima. 6itanja i odgovori se piu, kako bi se izbeglo da

boja glasa igraa ne pomogne ispitivau da pogodi ko je ko. 4uring je zatim predloio da jednog od igraa, iji pol ispitiva treba da pogodi, zamenimo mainom, i da sad ispitiva ima zadatak da pogodi ko je ovek a ko je maina. 4uring istie da ako ispitiva ne moe da pogodi identitet igraa, odnosno da odredi iji odgovori su od strane oveka a iji od strane maine, ako maina moe svojim odgovorima da prevari ispitivaa, onda moemo rei da maina moe misliti. 4uring je ovde ustvari predloio jedan test inteligencije koji se zasniva na testiranju bihejvioralnih sposobnosti datog sistema, i tako pitanje >Mogu li maine mislitiC? zamenio pitanjem >Mogu li maine proi igru imitacijeC?. 4uring je tako smatrao da svako ko je sposoban da imitira ponaanje i miljenje mukarca ili ene, je i sam sposoban za miljenje. 6ri tom, ukoliko neko ne pro1e igru imitacije, to ne znai odsustvo inteligencije, ime se izbegavaju opet ovinistike pretpostavke da je samo posedovanje ljudskog oblika inteligencije, u ovom sluaju ljudskog naina konverzacije i ponaanja, dovoljan kriterijum da nekom pripiemo inteligenciju. 5dre1ivanje inteligencije kroz igru imitacije, gde onaj ko donosi sud o vaoj inteligenciji, to radi samo na osnovu vaih odgovora na zadata pitanja, a ne i na osnovu percepcije, to se postie time to ispitiva koji donosi sud ne vidi uesnike u igri, vaan je zakljuak 4uringovog testa. 4ime se ustvari tvrdi i osnovna postavka funkcionalizma, da inteligenciju ne treba vezivati za odre1ene fizike karakteristike sistema, ve za sposobnost i funkcionalnost sistema u reavanju razliitih problema, u moi razumevanja i razmiljanja prilikom suoavanja sa problemom. Svako ko moe da vodi jedan oblik racionalne konverzacije i da ispoljava jedan oblik racionalnog ponaanja, mora biti sposoban i za mnoge druge inteligentne aktivnosti. 4uringova pretpostavka je da ako je neki sistem ima sposobnost da simulira inteligenciju, ili da se pretvara da je inteligentan, onda stvarno i mora biti inteligentan. 9 posedovanje jednog mentalnog stanja povlai za sobom posedovanje i drugih mentalnih stanja. 'nteligencija shvaena u kontekstu 4uringovog testa bi bila sposobnost inteligentnog vladanja ili ponaanja, bilo da je re o reavanju problema, komunikaciji ili neemu drugom. .ada govori o mainama koje mogu uzeti uee u igri imitacije, 4uring tano specifikuje o kojim mainama tu moe biti rei. 4uring ovde pod pojmom maine misli na digitalne kompjutere koji se sastoje iz tri delaH ) skladite ili memorija koja slui za skladitenje informacija, ) izvrna jedinica ili procesor, deo koji slui za izvravanje razliitih idividualnih operacija, ) kontrolna jedinica koja slui za proveru izvrenih operacija. 4uring navodi da bi digitalni kompjuteri trebali da budu maine sa diskretnim stanjima, to bi trebalo da znai da imaju sposobnost da iznenadnim skokovima prelaze iz jednog konanog stanja u drugo. 4ako1e, to su maine koje bi trebalo da imaju beskonanu memoriju ili sposobnost neogranienog skladitenja. ' na kraju digitalni kompjuteri bi trebalo da budu univerzalne maine, to bi znailo da mogu da oponaaju svaku mainu sa diskretnim stanjima, to bi konkretno znailo da digitalni kompjuter moe izvravati najrazliitije operacije, uz odgovarajue programe za svaki tip procesa.

>Sugerisano je da se pokua da se pitanje >Mogu li maine mislitiC? zameni pitanjem >(a li postoje zamislivi digitalni kompjuteri koji bi dobro proli igru imitacijeC? 9ko hoemo, moemo ovo pitanje postaviti malo optijeH >(a li postoje maine sa diskretnim stanjima koje bi dobro prole $igru imitacije&C? $4uring, #*23, str.2&

Sam 4uring nudi u pomenutom tekstu svoje lino miljenje o mogunosti da jednog dana imamo maine koje e sa velikim uspehom prolaziti igru imitacije, odnosno koje e bez problema moi zavarati posmatraa svojom konverzacijom i ponaanjem, te tako se uspeno predstavljati kao inteligentne.

?@erujem da e u sledeih pedeset godina biti mogue programirati kompjutere sa memorijom oko #3*, koji e moi igrati igru imitacije tako dobro da proseni ispitiva nee imati mnogo anse da napravi tanu identifikaciju nakon pet minuta ispitivanja. ... !ez obzira na to verujem da e se krajem veka upotreba rei i uopte neko generalno miljenje toliko promeniti da e

svako moi da pria o miljenju kod maina bez oekivanja da mu neko protivrei.? $4uring, #*23, str.U& Mnogi protivnici vetake inteligencije su upravo navodili ovo 4uringovo neostvareno predvi1anje kao dokaz o neostvarenom usponu inteligencije kod maina pa tako i njenoj nemogunosti. / dananje vreme jo uvek nemamo maine koje bi sasvim dobro odigrale igru imitacije, odnosno koje bi mogle da vre konverzaciju tako dobro da posmatra ne moe da pogodi da razgovara sa mainom. o uvek nije napravljena odgovarajua simulacija ljudske inteligencije. Moda treba spomenuti primer WV'JW, programa za simulaciju psihijatra. Wliza funkcionie tako to reaguje na odre1ene kljune rei, poput ja, otac, majka i slino i zatim ih ponavlja formuliui pitanja na osnovu pomenutih rei, na primer ako spomenete re otac u nekoj od reenica, maina e odgovoritiH >Kta ti jo pada na pamet kada pomisli na svog ocaC? i slino. /putajui se u konverzaciju sa Wlizom, vrlo brzo moemo otkriti da je ustvari re o programu, upravo iz razloga ogranienosti njene konverzacije, na osnovu toga to se esto ponavlja i formulie uvek na isti nain pitanja ili to ne odgovara direktno na pitanja. 'li sluaj kompjuterske simulacije paranoidnog pacijenta zvanog 6arr-. $(ennett, #**3& 7apravljen je test, slian 4uringovom testu, u kome su uestvovali pravi psihijatri, koji su intervjuisali 6err-)ja, isto putem kucanja odgovora i pitanja, pri tom ne znajui da je re o kompjuterskoj simulaciji, i koji su istovremeno intervjuisali na isti nain i ljudske paranoidne pacijente. 6otom je psihijatrima reeno da je jedan od pacijenata samo kompjuterska simulacija pacijenta i traeno im je da na osnovu svih transkripta pogode koji od transkipta predstavlja konverzaciju sa kompjuterom. 'spostavilo se da ni jedan od psihijatara nije mogao da pogodi iji je transkript bio laan. 9li i u sluaju ovog programa ima mnogo nedostataka, i ogranienosti, i uz obraanja malo vie panje moe se otkriti da je re samo o kompjuterskom programu. 'pak, Wliza i 6arr- mogu, u nekoj kraoj konverzaciji, mnoge zavarati da pomisle da komuniciraju sa stvarnim psihijatrom ili paranoidnim pacijentom. 5dre1ujui inteligenciju maina na osnovu toga da li je maina u stanju da ispolji odre1eni oblik konverzacije i ponaanja koji bi bio slian ljudskom, vodi ka zakljuku da kriterijumi na osnovu kojih nekom pripisujemo posedovanje mentalnih stanja jesu upravo ono to funkcionalisti nazivaju funkcionalnim opisom mentalnih stanja. 4o to kompjuter moe adekvatno da odgovori na verbalni stimulans koji mu je upuen i da pri tom ispolji odre1eni oblik ponaanja prikladan za datu situaciju, jeste dovoljan kriterijum za inteligenciju. /pravo na isti nain inteligenciju pripisujemo i ljudima, na osnovu toga to mogu da vre prikladnu konverzaciju i da prue odgovarajue ponaanje. Kto ne treba da znai da neko ko ne ume da vodi prikladnu konverzaciju ili ko ne ume adekvatno da se ponaa, nije inteligentan, odnosno bihejvioralne dispozicije ne moraju biti nuan kriterijum za inteligenciju, ali jesu dovoljan kriterijum za posedovanje inteligencije. 4uringov test jeste polazna osnova za tezu po kojoj mentalna stanja moemo pripisati svakom sistemu sa funkcionalnom organizacijom karakteristinom za svako mentalno stanje, bez obzira na fiziku konstituciju tog sistema, to je osnovna funkcionalistika pretpostavka.

>9ko Marsovac moe nauiti da govori ljudski jezik, ili ako moemo napraviti robota koji bi se mogao ponaati na nain koji je sutinski za govornika jezika, onda se atribut implicitnog znanja ispravne teorije znaenja jezika moe dodeliti marsovcu ili robotu sa istim pravom kao i oveku, iako njihovi mehanizmi mogu biti sasvim drugaiji.? $(ummett u !lock, #*B#, str.#&

4uring se u tekstu bavi i nekim osnovnim prigovorima njegovoj koncepciji inteligencije po kojoj je mogua kompjuterska simulacija ljudske inteligencije. 4i prigovori se uglavnom odnose na problem nedostatka kvalitativnih svojstava stanja koja bi maine eventualno posedovale, pa se tako navodi da maine nikad nee moi pisati sonete ili se baviti nekom umetnou upravo jer je re o prostim mehanizmima kojima nedostaju emocije, ili da maine ne mogu biti predmet svojih sopstvenih misli, imati neke doivljaje i slino. Svi ovi argumenti se svode na prigovor da maine nikad nee moi imati tako razliite sposobnosti kakve ima ovek

a koje su sve sastavni element ljudske inteligencije. 4uring na sve ove prigovore odgovara tako to problem nedostatka raznovrsnih sposobnosti maina vezuje za nedovoljni kapacitet memorije koju imaju trenutni kompjuteri. 4uring ustvari ukazuje na injenicu za kojom se povode i savremeni zastupnici vetake inteligencije, da onog trenutaka kada kapacitet memorije kompjutera bude odgovarao kapacitetu mozga, moi emo govoriti o pravoj kompjuterskoj simulaciji mozga. 4uring je svojom koncepcijom inteligencije postavio temelje osnovnoj ideji vetake inteligencije, da kompjuter sa odgovarajuim programom moe u potpunosti simulirati ljudski mozak i da onog trenutka kada budemo imali kompjutere sa odgovarajuim programom imaemo i inteligentne maine. 5va pretpostavka se zasniva na tezi po kojoj mozak i modane procese moemo u potpunosti da prevedemo na jezik raunara, odnosno da mu damo odgovarajui isto formalni opis, ili da ga opiemo jezikom simbola. 5va pretpostavka e posluiti i kao osnovni prigovor 4uringovoj koncepciji inteligencije. 'z injenice da su kompjuteri programirani, i da su osposobljeni da rade samo ono za ta su programirani, te je tako njihov krug sposobnosti bitno ogranien, i da je ljudska inteligencija i ljudska svest mnogo vie od pukog baratanja formalnim simbolima, koji su prazni i bez sadraja, tvrdie se da maine nikad nee moi biti svesne i inteligentne na nain na koji je to ovek. !ez obzira na mo i kapacitet kompjutera, iz same injenice da je svest bioloka i da nije formalna sledi da kompjuteri nikad nee moi biti svesni. 5vim prigovorom koji je postavio filozof . Searle emo se posebno pozabaviti. 6itanje koje se namee ako prihvatimo 4uringovu koncepciju inteligencije po kojoj dovoljan kriterijum da nekom sistemu pripiemo inteligenciju jeste ispoljavanje odre1enog karakteristinog oblika ponaanja i komunikacije, jeste da li je programirano ponaanje inteligentno ponaanje. / sluaju kompjutera moramo govoriti o programiranom ponaanju, jer je tu re o kompjuteru koji je programiran da pro1e igru imitacije, odnosno koji je programiran za adekvatnu konverzaciju i ponaanje. 4ako, kompjuter radi tano ono za ta je programiran, odnosno sledei skup instrukcija i pravila koji su mu ugra1eni, kompjuter je osposobljen da izvri zadatak, da ispuni cilj. .ako je re o isprogramiranoj aktivnosti, namee se pitanje da li u tom sluaju uopte moemo govoriti o inteligenciji ili svesti. 9ko uzmemo primer ljudskog ponaanja, moda moemo rei i da ovek ispoljava jedan oblik isprogramiranog ponaanja, sa tom razlikom to ovek tokom iskustva ui potrebne obrasce ponaanja i komunikacije, te mu oni nisu odjednom ugra1eni. ' ovek se ponaa potujui i sledei odre1ena pravila i instrukcije koje je nauio tokom ivotnog iskustva, a raznovrsnost i ponekad nepredvidivost ljudskog ponaanja se moe objasniti samo veim spektrom obrazaca ponaanja koje ovek poseduje i ijom kombinacijom moemo dobiti originalnost i autentinost. 'sti sluaj moemo imati i sa programiranom vetakom inteligencijom koja e, ukoliko poseduje vie informacija i vie razliitih programa, moi prostim kombinacijama istih doi do originalnosti, nepredvidivosti i raznovrsnosti u svom ponaanju, komunikaciji ili bilo kojoj drugoj radnji. /stvari i kod oveka i kod maine moemo govoriti o vrlo slinom obliku isprogramiranog ponaanja, gde inteligenciju vezujemo za mogunost i sposobnost kombinovanja tih razliitih usvojenih programa zarad prilago1avanja datim situacijama ili u cilju reavanja odre1enih problema ili ostvarivanja ciljeva. 6retpostavka 4uringove koncepcije inteligencije jeste polazna osnova i za kompjutacionistiku teoriju svesti, koju moemo smatrati jednim oblikom funkcionalizma. 7aime, kompjutacionistika teorija posmatra ovekov kognitivni sistem kao jedan isto formalni, simboliki sistem, koji kao takav moe u potpunosti biti preveden na isto formalni, simboliki jezik, odnosno koji moe biti opisan na isto formalan, sintaksiki nain. 'z toga sledi da, kako se digitalni kompjuteri koriste istim formalno)simbolikim jezikom u svojim operacijama, da ako napravimo odgovarajui program koji bi simulirao iste procese i relacije koji se odigravaju u mozgu, imali bismo program koji bi bio inteligentan u istom smislu u kojem je ovek inteligentan. 5vde se pretpostavlja da moemo dati adekvatan opis modanih procesa sluei se samo formalnim jezikom, koji je jezik raunara, i da ako obezbedimo sintaksu, znai, formalni nivo opisa, semantika e se sama od sebe pojaviti, odnosno odre1eni sadraji neophodni za pojavu svesne inteligencije, kako ne bismo govorili o praznoj i mrtvoj svesti. 'z ove teze proizilazi gledite po kojem je mozak isto to i kompjuterski hard<are a svest isto to i odgovarjui kompjuterski soft<are. /koliko mozak moe biti formalizovan, odnosno ukoliko se moe dati odgovarajui formalni opis modanih procesa, onda mozak moe biti i dupliciran, odnosno moe biti simuliran od strane odgovarajue maine iji bi program podraavo

identine formalne procese. /koliko ljudski mozak i kompjuterski program imaju istu sintaksu, imae i istu semantiku, ili ukoliko imaju identian formalni nivo opisa stanja, imae ustvari identina stanja u svakom smislu. 4o proizilazi iz pretpostavke da su kauzalne relacije izme1u stanja jednog fizikog sistema jedanke ili analogne formalnim relacijama izme1u stanja jednog vetakog sistema. 6itanje koje stoji otvoreno kada postavimo jednu ovakvu teoriju svesti, jeste da li su sva stanja naeg kognitivnog sistema kompjutabilna, odnosno da li je formalni nivo opisa potpun i dovoljan za sva stanja naeg kognitivnog sistema. / tom kontekstu se navodi da stanja poput emocija, bola i slinih subjektivnih doivljaja se ne mogu prevesti na jezik simbola, ili raunarski jezik. 7e moemo imati program koji bi na adekvatan nain podraavao stanja poput emocija ili bola. 'sto tako se navodi da i u sluaju stanja poput miljenja, verovanja i slino, znai intencionalnih stanja, neemo moi pruiti adekvatan formalni opis, jer sintaksa nije dovoljna za semantiku. / ovom sluaju imali bismo misli i verovanja bez ikakvog sadraja i pravog znaenja, puko baratanje simbolima bez znaenja i sadraja, ili bez znaenja i sadraja koji bi imali neki smisao samoj maini koja operie ovim simbolima. 'stie se da sama maina, bez obzira na adekvatan program koji bi imala a koji bi na odgovarajui nain podraavao stanja naeg kognitivnog sistema, ne moe nikad imati razumevanje onoga ta radi, svojih procesa i operacija koje vri. 5vde se suoavamo sa istim probemima kao i u sluaju funkcionalistike teorije mentalnih stanja, sa pitanjem da li je funkcionalni opis mentalnih stanja dovoljan i potpun opis istih, ili mentalna stanja poseduju u sebi neko sutinsko svojstvo koje izmie isto funkcionalnom opisu, to bi u ovom kontekstu bilo pitanje da li je mogue dati adekvatan isto formalni opis mentalnih stanja jednog fizikog sistema, tako da ako jedan vetaki sistem programiramo na nain koji u potpunosti podraava kauzalne relacije izme1u stanja datog fizikog sistema, samo sada izraeno formalnim jezikom, da e se u datom vetakom sistemu pojaviti mentalnost. 4o bi znailo da je formalna struktura jednog sistema izomorfna kauzalnoj strukturi drugog sistema. 5va pretpostavka se zasniva istovremeno i na funkcionalistikom gleditu da ono to je bitno i esencijalno za pojavu mentalnosti jeste samo apstraktna kauzalna struktura mozga, kao i na kompjutacionistikoj pretpostavci da je takva apstraktna kauzalna struktura mozga kompjutabilna, odnosno da je mogue izraziti je algoritmiki. 4o bi konkretno znailo da je mogue napraviti program koji bi podraavo mozak podraavajui njegovu apstraktnu kauzalnu strukturu, to bi onda znailo da bi takav program bio dovoljan za pojavu mentalnosti kod maina. Funkcionalisti i kompjutacionalisti tako odbacuju gledite po kojem je za pojavu mentalnosti bitna i fizika struktura u kojoj se date kauzalne relacije ostvaruju, ili konkretno bioloka struktura mozga. 6rotivnici kompjutacionalistike teorije izraavaju stav po kojem je upravo injenica da je mozak pa tako i svest kao realizovana u strukturi mozga, bitno bioloki fenomen, i da je upravo sama bioloka struktura mozga bitna za pojavu onih kauzalnih relacija odgovoranih za pojavu svesti i drugih mentalnih stanja, odnosno da je injenica da je mozak bioloke strukture kljuna za pojavu mentalnosti. 6rema tom gleditu, samo podraavanje odre1enih kauzalnih relacija koje se odigravaju u mozgu u sistemu koji nema istu fiziku strukturu koju ima i mozak, nije dovoljno da bi se u datom sistemu pojavila mentalna stanja. Ja takav sistem bi mogli rei da operie simbolima bez smisla i znaenja, prema pravilima i instrukcijama koje su mu date kroz odgovarajui program, da je to jedan isto formalni, sintakasiki sistem bez ikakvog oblika razumevanja operacija koje vri i bez ikakvih unutranjih sadraja. /koliko je tano da kognitivni sistem na raun svoje kauzalne organizacije poseduje mentalne karakteristike i da se kauzalna struktura kognitivnog sistema moe prevesti na formalni jezik ili ukoliko je kompjutabilna, onda je kompjutacionalistika teorija tana. /koliko je za pojavu mentalnih stanja pored kauzalne organizacije sistema bitna i njegova fizika struktura, ili ukoliko se kompjutacija kognitivnog sistema ne moe izvriti uopte ili se ne moe izvriti u potpunosti $ako se na primer fenomenalna svojstva mentalnih stanja ne mogu podvri kompjutaciji&, onda kompjutacionlistika teorija nije izvodljiva, iz ega bi sledilo da mozak ne moe biti identian sa kompjuterskim hard<are)om a svest sa kompjuterskim soft<are)om. 'z toga bi opet prozilazilo da svesne maine nisu mogue. edini nain da se kompjutacionistika teorija odbrani od ovakvih napada jeste da se uzda u to da e dalja istraivanja mozga pokazati da su principi na kojima mozak funkcionie identini formalnim principima na kojima funkcioniu kompjuteri i da e dalji napredak kompjuterske tehnologije dovesti do stvaranja vetakih sistema koji e posedovati svesnu inteligenciju. 4eorijska argumentacija i jednog i drugog gledita nam ne moe u ovom trenutku dati odgovor na pitanje mogu li maine imati mentalna stanja, tako da prisvajanje jedne ili druge strane izgleda da je vie stvar linog

entuzijazma i opredeljenja u pogledu toga kako zamiljamo budunost.

MISAONI E5S6ERIMENT 5INES5A SO7A

Filozof ohn Searle je postavio verovatno najuticajniji argument u prilog tezi da maine ne mogu imati mentalna stanja. 9rgument se svodi na injenicu da je kompjuterski program isto fomalan, sintaksiki dok je svest bitno semantika, t.j. da poseduje odre1ene unutranje sadraje i imati svest je mnogo vie nego imati odre1ene formalne procese. Jato nikakav program nikad ne moe uzrokovati svest u maini, jer sintaksa nije dovoljna za semantiku, odnosno nikakvi formalni procesi, na kojima se zasniva kompjuterski program, ne mogu stvoriti odre1ene unutranje sadraje kojima se odlikuju naa mentalna stanja. 5snovna tvrdnja Searle) ovog argumenta poiva upravo na tezi da sintaksa nije dovoljna za semantiku i da je svest semantika dok je program sintaksiki pa tako ni jedan program ne bi bio dovoljan za pojavu svesti. Formalni principi na kojima operiu kompjuteri nemaju nikakav smisao, znaenje ili sadraj.

>.ako su programi definisani strogo formalno ili sintetiki i kako mentalna stanja imaju unutranje mentalne sadraje, momentalno sledi da program sam po sebi ne moe da proizvede svest. Formalna sintaksa programa ne garantuje sama po sebi prisustvo mentalnih sadraja. ... 9rgument poiva na jednostavnoj logikoj istini da sintaksa nije isto to i, niti je sama po sebi dovoljna, za semantiku.? $Searle, #*B3&

Searle se svojim argumentom obraa pre svega radikalnom gleditu vetake inteligencije ili >strong? 9')u prema kojem je svest za mozak ono to je program za kompjuter. 6rema tom stanovitu, mozak na odre1enom nivou funkcionie na isto formalnim principima, znai poseduje kompjutacionu strukturu, poput kompjutera. 9ko mozak, kao sintaksiki motor, moe da proizvede svest funkcioniui na isto formalnim principima, onda to mora biti mogue i u drugim sistemima koji bi funkcionisali na istim formalnim principima na kojima funkcionie i mozak. 4o znai da ako imamo program koji bi na formalnom nivou posedovao istu kauzalnu strukturu poput modane, onda bi takav program mogao da proizvede svest. 5va teza se zasniva na pretpostavci da je sintaksa dovoljna za semantiku, i da e se mentalna stanja, sa svim potrebnim unutranjim sadrajima, sama od sebe pojaviti u svakom sistemu koji poseduje odgovarajuu funkcionalnu ili kauzalnu strukturu. Searle je pokuao da ospori glavnu pretpostavku >radikalnog? gledita vetake inteligencije da je mozak digitalni kompjuter a svest kompjuterski program, posluivi se jednim misaonim eksperimentom. 7aime, Searle zamilja da je zakljuan u jednoj sobi i da mu je data neka gomila tekstova na kineskom jeziku, koju on ne razume i koje mu izgledaju skroz bez ikakvog smisla jer ne zna kineski jezik. 6ored toga, data mu je i knjiga sa instrukcijama, koja je na engleskom jeziku, koji on razume, i koja treba da mu pomogne da povee kineske simbole iz jedne grupe tekstova sa kineskim simbolima iz druge grupe tekstova. Ja njega ovi kineski simboli predstavljaju puke formalne simbole u smislu da ih on prepoznaje isto prema njihovom obliku, ne znajui uopte njihov smisao i znaenje. .njigu sa instrukcijama ili pravilima koja treba da mu pomogne da povee simbole Searl naziva programom. 4ako1e, postoji i trea grupa tekstova na kineskom koja predstavljaju pitanja, to osoba u sobi ne zna. Sada, zadatak osobe u sobi jeste da, povodei se prema programu ili datim pravilima, povezuje simbole iz prve dve grupe tekstova sa treom grupom tekstova, i da sada, tako povezane simbole, vrati istim onim ljudima koji su mu uopte i prosledili te kineske simbole, to oni nazivaju odgovorima na pitanja. 6retpostavimo sada da se osoba u sobi tako izvetila u povezivanju

simbola prema zadatim pravilima, i da su se oni koji piu ta pravila, programeri, toliko izvetili u pisanju programa, da nekom posmatrau sa strane, koji nije upoznat sa injenicom da osoba u sobi ne zna kineski jezik, izgleda kao da se vodi sasvim normalna konverzacija izme1u ljudi izvan sobe i oveka u sobi, gde prvi postavljaju neka pitanja a drugi odgovara na ta pitanja. 5dnosno, nekome sa strane koji bi itao ta pitanja i te odgovore bi izgledalo kao da je osobi u sobi kineski jezik maternji jezik i da savreno razume pitanja postavljena na kineskom jeziku dajui odgovarajue odgovore na kineskom. 9 istina je da osoba zatvorena u sobi uopte ne razume kineski i da date kineske simbole prepoznaje samo prema njihovom obliku i da daje odgovore na pitanja samo manipuliui formalnim simbolima ija znaenja uopte ne zna. Ja Searle)a, osoba zatvorena u sobi se ponaa poput kompjutera, izvodi odre1ene operacije nad formalnim simbolima pratei program po ijim principima i funkcionie. Moemo ustvari zamisliti da je cela soba sa osobom zatvorenom unutra jedan kompjuter, a knjiga sa instrukcijama koja uopte i omoguava osobi da izvri zadatak, program. 5no to Searle hoe ovim primerom da pokae jeste to da na istom principu po kojem i osoba u zatvorenoj sobi razume kineski, i kompjuter razume kineski, odnosno da kompjuter uopte ne razume kineski jezik iako ima sposobnost da manipuliui odre1enim formalnim simbolima daje razumljive odgovore na zadata pitanja na kineskom jeziku. .ao to osoba zatvorena u sobi nema nikakvo razumevanje niti dobijenih pitanja na kineskom niti razumevanje odgovora koje daje na ta pitanja, tako ni kompjuter nema nikako razumevanje razliitih operacija koje vri nad isto formalnim simbolima koji za njega nemaju nikakvo znaenje, a ono to mu omoguava da izvri postavljeni zadatak jeste program ili skup pravila koja mu omoguavaju da na pravilan nain manipulie simbolima, a ne razumevanje celog procesa.

>... ako primena odgovarajueg kompjuterskog programa za razumevanje kineskog, nije dovoljna da vam osigura razumevanje kineskog, onda ona nije dovoljna ni za to da bilo kom drugom digitalnom kompjuteru osigura razumevanje kineskog. ... 9ko ne razumete kineski, onda ni jedan kompjuter ne moe razumeti kineski zato to pukom primenom programa ni jedan digitalni kompjuter ne dobija nita to vi sami nemate. Sve to kompjuter ima, kao i vi, jeste jedan formalni program za manipulisanje neinterpretiranim kineskim simbolima. (a ponovimo, kompjuter ima sintaksu, ali ne i semantiku.? $Searle, #**3, str.=U&

4o bi vodilo zakljuku da sintaksa nije dovoljna za semantiku, ili da isto formalno baratanje simbolima ne vodi i razumevanju znaenja tih simbola, odnosno da kompjuteri koji funkcioniu na isto formalnim principima, ne mogu posedovati intencionalnost. 6rogram je isto sintaksiki, zasniva se na formalnim pricipima koji omoguavaju pravilnu manipulaciju simbolima, tako da kompjuter koji operie na ovom principu nema nikakvo stvarno razumevanje znaenja simbola na kojima operie. Svest je bitno semantika, ona poseduje razumevanje znaenja simbola, iz ega bi sledilo da ni jedan kompjuterski program nije sam po sebi dovoljan da nekom sistemu podari svest. .ao to ni osobi zatvorenoj u sobi pravila nisu pruila razumevanje kineskih simbola, ili mu nisu dala razumevanje kineskog jezika, a opet su mu omoguila da na pravilan na:in manipulie tim simbolima, tako ni kompjuteru program ne omoguava svest ili bilo kakav oblik razumevanja ili neke sadraje, ve mu samo omoguava da povee zadate simbole na odgovarajui nain. 7ita vie od toga. 6rogram je formalan, a mentalna stanja ili intencionalna mentalna stanja su definisana i odre1ena upravo svojim sadrajem ili injenicom da poseduju neki sadraj, da se odnose na neto, a ne svojom formom. 'z toga direktno sledi da svest ne moe biti kompjuterski program. Searle)ovo izvo1enje zakljuka da ni jedan program ne moe biti dovoljan za pojavu svesti glasiH ) sintaksa nije dovoljna za semantiku ) svest ima mentalne sadraje, odre1enije, ona ima semantike sadraje ) kompjuterski programi su u celini definisani svojom formalnom, ili sintaksikom strukturom

) ni jedan kompjuterski program nije sam po sebi dovoljan da nekom sistemu podari svest $Searle, #**3, str.I=&

4o da je jedan sistem sintaksiki podrazumeva da dati sistem funkcionie prema datim pravilima. 4o da je jedan sistem semantiki ili da poseduje odre1ene semantike sadraje podrazumeva da poseduje odre1ene unutranje sadraje. 4ako, kada kae da sintaksa nije dovoljna za semantiku, Searle ustvari misli da niti jedan sistem koji se u potpunosti sastoji samo iz ponaanja prema zadatim pravilima ne moe posedovati odre1ene unutranje sadraje. $Nhalmers, #**"& Searle ne opovrgava glavnu tezu ><eak? 9')a ili >slabog? gledita vetake inteligencije da operacije u mozgu mogu biti simulirane od strane digitalnog kompjutera. 5dnosno, moemo rei da su modani procesi na odre1enom nivou deskripcije sintaksiki, ili da na odre1enom nivou mozak funkcionie na isto formalnim principima na kojima funkcionie i digitalni kompjuter. 9li po Searle)u, to nije dovoljno za pojavu svesti, i ako imamo digitalni kompjuter koji predstavlja simulaciju procesa u mozgu, to nee biti dovoljno da tom kompjuteru podari svest. Ja Searle)a je bitna injenica to to je mozak jedan bioloki organ u kojem se odigravaju razliiti neurobiloki procesi koji su odgovorni za pojavu svesti. 5dnosno, Searle istie kao bitnu injenicu upravo i fiziku strukturu sistema koji je odgovoran za kauzalne ralacije koje uzrokuju svest. Ja Searle)a svest je bioloki fenomen, uzrokovan procesima u mozgu i realizovan u strukturi mozga, i upravo je bitna injenica za pojavu svesti i sama struktura mozga u kojoj se odigravaju te kauzalne relacije. Formalni principi na kojima funkcionie mozak nisu sami po sebi dovoljni za pojavu kauzalnih relacija odgovornih za pojavu svesti, ve je za to potrebna i posebna neurobioloka struktura mozga.

>6roblem sa simulatorom mozga jeste to to simulira pogrene stvari o mozgu. Sve dok simulira samo formalnu strukturu sekvenci neurona u sinapsama, ne simulira ono to je bitno za mozak, pre svega njegove kauzalne moi, njegovu sposobnost da proizvede intencionalna stanja. ... koliko znamo to je zbog toga to sam ja odre1ena vrsta organizma sa odre1enom biolokom $hemijskom i fizikom& strukturom, i ta struktura, pod odre1enim uslovima, je kauzalno sposobna da proizvede percepciju, kretanje, razumevanje, uenje, i druge intencionalne fenomene. (eo sutine prisutnog argumenta je da samo ono to poseduje takve kauzalne moi moe posedovati intencionalnost. Moda drugaiji fiziki i hemijski procesi mogu proizvesti identine efekteA moda, na primer, Marsovci tako1e poseduju intencionalnost iako su moda njihovi mozgovi sainjeni od drugaijeg materijala. ... Sutina ovog argumenta je da niti jedan isto formalni model nikad nee biti dovoljan sam po sebi za pojavu intencionalnosti zato to formalna svojstva nisu sama po sebi dovoljna za pojavu intencionalnosti, i ona sama po sebi nemaju kauzalne moi osim moi da dovedu do sledeeg nivoa formalizma u radu maine.? $Searle, #*B3, str.#3,##&

Searle ustvari pokazuje na primeru >kineske sobe? da je 4uringova >igra imitacije? neadekvatan ili nedovoljan test inteligencije, da samo na osnovu ponaanja ne moemo izvesti sud o neijoj inteligenciji, kao to u sluaju >kineske sobe? posmatra sa strane izvodi pogrean zakljuak da ovek u sobi savreno razume kineski jezik samo na osnovu nekih spoljanjih kriterijuma koji su mu dostupni. 4uringova >igra imitacije? kao test inteligencije se zasniva na pretpostavci da nekom moemo pripisati inteligenciju samo na osnovu odre1enih spoljanjih kriterijuma koji su nam dostupni kao treem licu, posmatrau, odnosno na osnovu nekih bihejvioralnih karakteristika koje moemo nazvati inteligentnim. Searle pobija takvu mogunost donoenja suda o neijoj inteligenciji upravo pokazujui na primeru >kineske sobe? da to to se nekom sa strane, iz perspektive treeg lica, ini, na osnovu odre1enih spoljanjih kriterijuma, da data osoba razume kineski jezik, nikako ne znai da ta osoba stvarno i razume kineski jezik. 'sto tako i u sluaju >igre imitacije?

to to >treem licu? izgleda na osnovu ostvarene konverzacije sa datom mainom da je tu prisutna inteligencija, moe se pokazati da tu zapravo nema pravog razumevanja pa tako ni prave inteligencije. Searle ustvari pokazuje da mogunost proste simulacije inteligencije ne znai i inteligenciju samu, sa svim unutranjim stanjima i procesima karakteristinim za inteligentno bie. / sluaju >kineske sobe? Searle je ustvari kompjuter ili maina koja uestvuje u >igri imitacije?, i on razume kineski po istom principu na kojem i 4uringova maina razume konverzaciju koju vodi ili igru u kojoj uestvuje, ustvari kao to Searle uopte ne zna niti razume ni re kineskog iako je u stanju da se sporazumeva na kineskom uestvujui u igri sa kineskim simbolima, tako ni 4uringova maina zapravo ne razume nita od onoga to je pitaju niti odgovore koje daje uestvujui u >igri imitacije?.

>.oje god isto formalne principe da stavite u kompjuter, oni nee sami po sebi biti dovoljni za razumevanje, jer i ljudi mogu pratiti formalne principe bez ikakvog razumevanja.? $Searle, #*B3&

Searle navodi da se njegovo razumevanje engleskog jezika, koji je njegov maternji jezik, razlikuje od njegovog znanja kineskog u sluaju >kineske sobe? upravo po tome to on tano poznaje i razume znaenja rei na engleskom jeziku, one za njega nisu samo puki simboli bez smisla i znaenja kao u sluaju kineskog. Sam kompjuter nikad ne moe imati takvo znanje i razumevanje jezika kao to je to sluaj sa znanjem i razumevanjem maternjeg jezika i razlog tome po Searlu ne lei u nedovoljnom nivou dostignua kompjuterske tehnologije ve u prostoj injenici toga ta je zapravo kompjuter i po kom prinicipu funkcionie, razlog lei u samoj definiciji kompjutera.

>0azumevanje jezika, ili, zaista, posedovanje bilo kakvih mentalnih stanja, ukljuuje vie nego prosto posedovanje gomile formalnih simbola. /kljuuje i interpretaciju, odnosno znaenje pripisano tim simbolima. 9 jedan digitalni kompjuter, kakvog smo ga opisali, ne moe imati vie od prosto formalnih simbola, zato to je funkcionisanje kompjutera, kao to sam ranije istakao, definisano posredstvom njegove sposobnosti da koristi programe. 9 ovi programi se isto formalno mogu odrediti, to jest, oni nemaju nikakav semantiki sadraj.? $Searle, #**3, str.=U&

/pravo stoga, Searle e zakljuitiH

>.ompjutersko razumevanje nije delimino ili nedovoljno, ono je nula.? $Searle, #*B3& .ada govorimo o pokuajima da se opvrgne Searle)ov argument protiv mogunosti da maine poseduju mentalna stanja, predstavljen kroz misaoni eksperiment >kineska soba?, najjai takav pokuaj jeste tvrdnja da je osoba u sobi samo deo jednog veeg sistema, i da onda moemo rei da ceo sistem razume kineski. 7aime, tvrdi se da je cela soba zajedno sa osobom unutra i svim ceduljicama na kojima su ispisani kineski simboli i sa knjigom pravila, predstavlja jedan sistem za sebe i razumevanje kineskog se tako ne pripisuje individui u sobi ve upravo celom sistemu. 4ako moemo rei da sama osoba u sobi ne razume kineski ali celom sistemu sistemu moemo pripisati to razumevanje. 'sto tako moemo rei da e jednog dana pojedinani kompjuteri biti samo deo jednog velikog misleeg sistema, i samom kompjuteru moda ne moemo pripisati razumevanje ali tom misleem sistemu svakako moemo. Searlov odgovor na ovaj prigovor se sastoji u tome

da prosto formulie jedan novi oblik >kineske sobe? koja sada izgleda tako da je osobi u sobi naloeno da zapamti sve te kineske simbole i knjigu pravila i da sva ta spajanja kineskih simbola vri u glavi umesto na papiru. 6oenta je u tome da se ti pojedinani delovi sistema sada budu internalizovani od strane oveka u sobi, pa tako vie ne moemo govoriti o sistemu koji razume kineski jer je sama osoba u sobi sada taj sistem a ona ne razume kineski. 9li i u ovom sluaju postoji prigovor koji se svodi na to da se tvrdi da iako se u ovom sluaju elementi sistema ne vide, oni su ipak prisutni ali sada u jednom internalizovanom obliku. 4vrdi se da je u ovom sluaju sistem implementiran u oveka tako da i dalje moemo tvrditi da ceo sistem koji smo u ovom sluaju impementirali u oveka ipak razume kineski, iako sam ovek ne razume kineski. 7aime, moemo shvatiti datu osobu kao >engleski sistem? koji je implementirao >kineski sistem?, tako da u sebi ustvari sadri dva razliita inteligentna sistema, na takav nain da, s obzirom da je re o implementaciji, >kineskog sistema? ne mora ni biti svesna, pa tako, moemo rei da osoba ne razume kineski iako ga sam implementirani sistem razume. $!lock, #**#& (rugi prigovor sa kojim se Searle obraunava u svom tekstu >Minds, brains and programs?, tie se upravo esto naglaavanog argumenta zastupnika vetake inteligencije. 7aime, tvrdi se da ukoliko imamo humanoidnog robota, koji bi kao takav u potpunosti podraavao ljudsko ponaanje i bio sposoban za sve ljudske radnje, onda vie ne bismo imali mainu koja samo manipulie formalnim simbolima bez ikakvog znaenja, ve, kako bi u ovom sluaju maina imala odgovarajuu interakciju sa okruenjem, morali bismo datom robotu pripisati intencionalnost, odnosno odre1ene mentalne sadraje i znaenje. Searle smatra da to to emo imati robota unapre1enog odre1enim perceptivnim i motornim sposobnostima, nee nita pridoneti njegovoj sposobnosti razumevanja, samo emo imati robota koji se ponaa kao da poseduje razumevanje. / sluaju >kineske sobe? to bi znailo da osobu zatvorenu u sobi opskrbimo sa jo vie kineskih simbola i sa jo vie instrukcija na engleskom, to i dalje nee znaiti da osoba u sobi razume kineski jezik, ba kao to ni sposobnost hodanja ili gledanja nee robotu omoguiti razumevanje, u oba sluaja je i dalje re samo o pukom manipulisanju simbolima. Sutina Searle)ovog argumenta je u tome da sve dok kompjuter funkcionie na isto formalnim principima, ne moemo govoriti o mentalnim stanjima ili intencionalnosti u maini, jer nikakvi formalni procesi nisu dovoljni za pojavu onih kauzalnih relacija odgovornih za pojavu mentalnih stanja. 8isto formalni programi nemaju nikakvo znaenje pa tako nisu dovoljni za pojavu intencionalnosti. 9 upravo je to osnovna postavka radikalnog gledita vetake inteligencije, da se na odre1enom nivou mentalni procesi sastoje od kompjutacionih procesa nad odre1enim formalnim elementima i da upravo ti procesi ine sr mentalnog. Searle tako na primeru >kineske sobe? pokazuje kako nedovoljnost 4uringovog testa inteligencije tako i nemogunost da uopte govorimo o intencionalnosti i mentalnim stanjima kod maine iz razloga samog naina funkcionaisanja maina koje se zasniva na isto formalnim principima koji sami po sebi nikad ne mogu biti dovoljni za pojavu intencionalnosti, kako to istie Searle. Samo posedovanje odgovarajueg programa nikad ne moe biti samo po sebi dovoljno za posedovanje inteligencije, svesti ili intencionalnosti, to je sr Searle)ovog argumenta. 7a osnovu gore izvedenog, Searle e zakljuitiH

7i jedan kompjuterski program nije sam po sebi dovoljan da nekom sistemu podari svest. /kratko, programi nisu svest, i oni sami po sebi nisu dovoljni za posedovanje svesti. 7ain na koji funkcionisanje mozga uzrokuje svest ne svodi se iskljuivo na primenu nekog kompjuterskog programa. !ilo ta drugo to uzrokuje svest moralo bi imati uzrone moi bar istovetne onima koje ima mozak. Ja bilo koju tvorevinu koju bismo mogli napraviti i koja bi imala mentalna stanja ista kao to

su ljudska mentalna stanja, primenjivanje nekog kompjuterskog programa nije samo po sebi dovoljno. 4a tvorevina bi pre morala da ima moi istovetne moima ljudskog mozga. $Searle, #**3. str.I=)IU&

2A5LJU8NO RA2MATRANJE

8ini se da bez obzira na celokupan napredak kompjuterske tehnologije i uopte nauke, ipak preovladava uverenje da maine ne mogu posedovati svesnu inteligenciju. Moemo rei da su maine sposobne za mnoge stvari i da e tek biti sposobne za mnoge stvari, te ih u tom smislu moemo i moi emo ih nazivati inteligentim, u kontekstu sposobnosti obavljanja razliitih kompleksnih operacija, ali da nikad nee moi prevladati taj slepi mehanizam u svom funkcionisanju ili isprogramiranost u svom rukovo1enju, te da tako nikad nee ustvari imati ono to nazivamo sveu a to podrazumeva jedan oblik subjektivnosti, samosvojnosti, autentinosti, slobode, unutranjeg ivota. ,lavni prigovori tezi o vetakoj inteligenciji tiu se upravo takvih duboko ukorenjih uverenja, da svest moe nastati samo u organskom mozgu dok su roboti neorganskog porekla ili da je svest prirodna i da samo neto to je ro1eno moe imati svest, dok su roboti vetaki. 9li ini se da se sve te prepreke mogu savladati. Sa pojavom novih materijala moda emo napustiti uverenje da roboti moraju biti napravljeni samo od metala i silikonskih ipova, ili uverenje da roboti moraju biti odmah odrasli. @erovatno je mnogo praktinije, u svrhu osveivanja, postepeno odrastanje i uenje o svetu oko sebe, to se postie stvaranjem robota bebe. 6rigovori koji se postavljaju pred zastupnike vetake inteligencije u ovom trenutku se ine kao jedan oblik zdravog rezonovanja. .ada kaemo da su mentalna stanja bioloki fenomeni i da svest kao takva jeste bioloka, i da moe nastati jedino u neem ivom i organskom, kao to je to mozak koji je organskog porekla a ne i u neem to je vetako, to nam izgleda kao jedno sasvim zdravorazumsko miljenje, i teko da bismo jednu takvu tezu osporili. 7aa svest jeste produkt bioloke evolucije, i ovek kao takav, kao i drugi organizmi opskrbljeni odre1enim oblikom svesti, jeste jedan organizam koji se razvijao tokom hiljade godina evolucije. 4u nema nita sporno, i sasvim je logino posmatrati svest i mentalnost u tom kontekstu. / tom smislu je sasvim legitimno zadrati pravo na mentalnost i svesnost samo u okviru onoga to nazivamo ivim i organskim ili prirodnim. 4ako je verovatno sa svim stvarima koje su prirodnog porekla. 9li sve vie imamo primera u kojima vetaki stvorene stvari zamenjuju stvari prirodnog porekla, i to sasvim uspeno, kako u medicini, tako i u ishrani kao i drugim oblastima. 4o je samo poetak, ali ve moemo sasvim legitimno zamisliti da e jednog dana biti mogue vetako srce ili vetake oi, pa tako i vetaki mozak. 8injenica je da vetake stvari sasvim uspeno mogu da zamene sve prirodne produkte, pre svega u smislu funkcionalnosti a upravo je to ono to je bitno. 4ako na primer, neko vetaki proizvedeno povre ili voe, moda nee imati isti onaj slasni ukus poput prirodnog voa ili povra, ali e u sebi sadravati sve one potrebne sastojke neophodne za ljudsku ishranu, znai mo;i ; e da obavlja istu onu funkciju koju u ljudskoj ishrani ima povre organskog porekla. Moemo zamisliti da e jednog dana sva ljudska ishrana biti svedena na konzumiranje jedne tablete koja e u sebi sadravati sve hranjive sastojke potrebne oveku. 4ako moe biti i sa svim drugim prirodnim stvarima koje :ovek konzumira ili koristi.

P o jednom izazovno je odbaciti ovu tvrdnju izvrgavajui je podsmehu, i u nekim svojim formama ona podsmeh i zasluuje. 0azmotrimo optu kategoriju verovanja koju moemo nazvati esencijalizmom korena $porekla&H samo vino napravljano pod nadzorom posednika Nhateau 6lonXue)a rauna se kao originalno Nhateau 6lonXueA samo platno na kome je svaku

liniju izvela Nezanne)ova ruka smatra se originalnim Nezanne)omA samo neko sa Ppravom krvlju 8irokijaY moTe da bude pravi 8iroki. 6ostoje razlozi sasvim od potovanja, izvesno odbranjivi na sudu, za zadravanje razlikovanja po tom principu, dokle god se razumavaju kao zatita prava koja proizilaze iz istorijskih procesa. /koliko se, me1utim, interpretiraju kao pokazatelji Puro1enih svojstavaR, koja razlikuju njihove posednike od drugih od kojih se inae i po drugom ne razlikuju, onda su smrtonosno besmisleni. 7azovimo ovinizam po poreklu kategorijom gledita koja dri do kakve mistine razlike $tipino, vrednosne razlike& samo zbog njene povezanosti sa poreklom. Savrena imitacija Nhateau 6lonXue)a je vino jednako dobro kao i original, makar i bilo krivotvorina, a isto vai i za lanog Nezanne)a, ukoliko je stvarno strunjacima nerazaznatljiv od originala. ' niko, naravno, nije uro1eno bolji ili loiji u bilo emu samo zbog imanja ili nemanja PkrviR 8irokija $ili jevrejske ili afrike&.R $(ennett, #**+, str.=&

Mora se primetiti, da kada obraamo panju samo na funkcionalnost ili funkcionalnu ulogu koju data stvar poseduje, da se gubi na tom kvalitativnom karakteru stvari, ba kao to voe gubi svoj slasni ukus kada nije organskog porekla. 9li to je ve neto to moemo zanemariti upravo u kontekstu svega dobrog i svrhe koju ispunjavaju vetaki produkti. .ada govorimo o svesti ili mentalnim stanjima uopte, moramo se postaviti racionalno prema ovim fenomenima, i posmatrati ih pre svega u kontekstu uloge i svrhe koju na primer svest ima za oveka. Svest o svetu koji nas okruuje ili svest o nama samima ima odre1enu ulogu i svrhu ili funkciju za oveka, u smislu jedne sposobnosti da znamo i da osetimo ta se deava u nama samima kao i u svetu oko nas. >Mi ljudi nismo mnogo svesni. /stvari, mi posedujemo malo prirodne sposobnosti da osetimo ta se doga1a izvan i unutar nas. /kratko, mnogo onoga to se uobiajno pripisuje svesti je mitsko G i to moe biti deo razloga koji je navodio ljude da misle kako je problem svesti teak. Moje gledite je upravo suprotnoH da su neke maine ve sada potencijalno svesnije od ljudi, i da e dalje usavravanje biti relativno lako postii. 'pak, ovo ne implicira da e te maine postati tek tako, automatski, inteligentije. 4o je zbog toga to je jedna stvar imati pristup informacijama a druga stvar je znati ih iskoristiti.? $Minski, #**#, str.+&

6ored toga to pitanje da li maine mogu imati mentalna stanja moe biti stvar otkria i napretka u nauci i tehnologiji, ono se moe posmatrati i kao stvar ljudske spremnosti da prihvati maine ili u ovom sluaju robote u svoju zajednicu. 0adi se o spremnosti oveka da na robote primenjuje iste one kriterijume i merila kad je re o potvrdi mentalnosti kod drugog, kao kad je re o ljudskim biima. Filozof Eilari 6utnam ak smatra da pitanje o mentalnosti kod robota nije stvar otkria ve samo nae spremnosti da ih prihvatimo u nau jeziku zajednicu. 9 ta spremnost se prema 6utnamu sastoji u sledeemH

PQ ova odluka be se sastojala u naoj spremnosti da odbacimo svoja predube1enja i da, opisujui i objanjavajui ponaanje robota, ponemo na njih da primenjujemo one iste mentalne predikate koje, unutar nae jezike zajednice, koristimo kada opisujemo i objanjavamo ponaanje ljudskih bia. .ada jednom pokaemo ovu spremnost, biemo, po 6utnamovom miljenju, u stanju da otkrijemo ili utvrdimo da li roboti poseduju svesna stanja kao to su telesni oseti ili vizuelni doivljajiA a to emo uiniti na onaj isti nain na koji to inimo kada utvr1ujemo da li pripadnici nae jezike zajednice, odnosno druge osobe ili ljudska bia, oseaju bol ili vide plavo nebo.R $,rahek, #**3, str.#B3&

.ao to potvrdu o mentalnosti kod drugih ljudi dobijamo samo na osnovu odre1enih kriterijuma koji su nam dostupni kao Ptreem licuR, znai preko jednog oblika ponaanja ili na osnovu ispoljavanja odgovarajuih reakcija karakteristinih za svako stanje, tako i u sluaju potvrde mentalnosti kod robota, moda je samo re o naoj spremnosti da iste te kriterijume primenimo i u ovom sluaju. 4o bi onda bilo pitanje spremnosti da zanemarimo odre1ene razlike u telesnoj konstituciji izme1u ljudi i robota, to se moe uporediti sa spremnou da se zanemari boja koe kad je re o prihvatanju neije inteligencije. 6opularne su i neke mrane vizije budunosti kad je re o razvoju vetake ineligencije, pa se tako istie i kao mogunost da maine jednog dana nadvladaju oveka i ljudsku inteligenciju i tako preuzmu potpunu kontrolu nad ovekom i ljudskom civilizacijom. 4akav scenario budunosti bi bio mogu ukoliko maine u nekom trenutku stvarno dostignu i nadvladaju sve sposobnosti ljudske inteligencije. 9ko uzmemo u obzir sve prednosti kompjutera u smislu kapaciteta memorije i brzine obrade informacija u odnosu na oveka, takav scenario jeste mogu.

P ednog dana kada nae maine budu mogle savladati ljudske moi ablonskog prepoznavanja i kognicije, one e biti u poziciji da kombinuju ove ljudske talente sa ve prisutnim prednostima koje maine posedujuH brzinu $sadanja elektronska kruenja su ve; sada #33 miliona puta bra od elektrohemijskih kruenja u naim interneuronskim vezama&, tanost $kompjuter moe zapamtiti bilione informacija sa tanou, dok mi jedva pamtimo telefonske brojeve&, i, najvanije, mogunost da momentalno podeli znanje.R $.urz<eil, "33#, str.#&

/ svakom sluaju, moda moemo rei da je razvoj vetake inteligencije prirodni nastavak evolucije inteligencije uopte i da je mogunost nastanka inteligentnih i svesnih maina samo potvrda veliine ljudske inteligencije ili inteligencije uopte. /pravo stoga, budunost u kojoj bi postojale svesne inteligentne maine jeste jedna svetla budunost.

LITERATURA9

#. !ringsjord, Selmer, $#**I&, 6recis ofH Zhat robots can and can[t be, 6S\N5V5]/\ 2.2*

". !lock, 7ed, $ #**2&, 4he mind as the soft<are of the brain, M'4 6ress, httpH^^<<<.n-u.edu^gsas^dept^philo^facult-^block^

=. !lock, 7ed, $ "33"&, Some concepts of consciousness, 'n philosoph- of mind, 5Oford /niverist6ress

I. !lock, 7ed, $ #**U&, Functionalism, a revised version of the entr- on functionalism in The Encyclopedia of Philosophy Supplement, Macmillan

2. !lock 7ed, $#*B#&, 6s-chologism and behaviorism, philosophical revie< V____, 7o.#

U. Nhalmers, . (avid, $#**"&, Subs-mbolic computation and the chinese room, 6apers on 9' and computation, httpH^^consc.net^ai)papers.html

+. Nhalmers, . (avid, $#**2&, 4he puzzle of conscious eOperience, Scientific 9merican pp.U")UB. 7.!., httpH^^consc.net^chalmers^

B. Nhalmers, . (avid, $#**U&, (oes rock implement ever- finite)state automatonC, S-nthese, #3BH=3*) ==, httpH^^consc.net^ai)papers.html

*. Nhalmers, . (avid, $"33"&, 9 Nomputational foundation for the stud- of cognition, 6apers on 9' nad computation, httpH^^consc.net^ai)papers.html

#3. Nhurchland, M. 6aul, $"33I&, Functionalism at fort-H a critical retrospective, (epartment of 6hilosoph-, /NS(

##.

(ennett, N. (aniel, $#*B#&, !rainstorms, M'4 6ress

#". (ennett, N. (aniel, $#**U&, (id Eal commit murderC, 05/,E (09F4 F50 S450. @5V/MW

#=.

(ennett, N. (aniel, $#**+&, Nonsciousness in human and robot minds, Nognition, computation

and consciousness, .urz<eil9'.net

#I. (ennett, N. (aniel, $#**3&, 4he age of intelligent machinesH Nan machines think, .urz<eil9'.net

#2.

,rahek, 7ikola, $#**3&, Materija, svest i saznanje, F(S, !eograd

#U.

,underson, .eith, $#*B2&, Mentaliti- and machines, /niversit- of Minesota 6ress

#+. Minski, Marvin, $#**#&, Nonscious machines, 6ublished in [[Machiner- of consciousness[[, 6roceedings, 7ational 0esearch Nouncil of Nanada, +2th 9nniversar- on Science in Societ-

#B. Moravec, Eans, $#**B&, Zhen <ill computer hard<are match the human brainC, ournal of evolution and technolog-, @ol.#, <<<.frc.ri.cmu.edu^:hpm^

#*.

Searle, 0. ohn, $#**3&, Svest, mozak i nauka, F(S, !eograd

"3.

Searle, 0. ohn, $#***&, Nonsciousness, /niversit- of Nalifornia at !erkele-, .urz<eil9i.net

"#.

Searle, 0. ohn, $#*B3&, Minds, brains and programs, Nambrige /niversit- 6ress /...^/.S.

"". Searle, 0. ohn, $#**3&, 's the brain a digital computer, httpH^^philosoph-.<isc.edu^shapiro^6hil22I^696W0S^

"=. Stankovi, !eba, $"33I&, 6sihofiziki identitet ili saznajno povlaeni poloaj, [[Mali nemo[[, 6anevo

"I.

4uring, 9. M., $#*23&, Nomputing machiner- and intelligence, Mind, 7e< series, @ol.2*,

7o."=U, <<<.9lan4uring.net

"2. .urz<eil, 0., $"33#&, Zill machines become consciousC response to Stephen Eak<ing, .urz<eil9'.net

"U. .urz<eil. 0., $#**3&, 4he age of intelligent machines, Nhapter oneH 4he roots of artificial intelligence, Zhat is 9' an-<a-C, .urz<eil9'.net