UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIKI FAKULTET

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U NASTAVI U SRBIJI I DANSKOJ KOMPARATIVNA ANALIZA Master rad

Mentor: Prof. dr. Milan Boi

Komisija Mr. Ivan Ani Dr. Miroslav Mari

Beograd, 2012

Student: Milenkovi Jovan Br. indeksa 1088/2010

Sadraj

SADRAJ .............................................................................................................0 UVOD ...................................................................................................................3 TRADICIONALNA NASTAVA I NASTAVA POMOU IKT..................................4

Tradicionalna nastava ................................................................................................................................ 4 Zato ba IKT u nastavi ............................................................................................................................. 5 Osobine raunarske nastave....................................................................................................................... 5 Multimedija ............................................................................................................................................... 6 Projekat multimedijalne uionice na uiteljskom fakultetu u Beogradu.................................................... 7

UPOTREBA IKT U SRBIJI...................................................................................8

ta kau uitelji ............................................................................................................................................ 8 ta kau profesori....................................................................................................................................... 11 ta kau uenici .......................................................................................................................................... 17 Dostupnost raunara ueniku................................................................................................................... 17 Poverenje uenika u informacione tehnologije i raunare i njihovu upotrebu u nastavi......................... 19 Osposobljenost uenika za upotrebu i primenu raunara u uenju .......................................................... 20 Upotreba raunara i informacionih tehnologija u nastavi i uenju .......................................................... 21 Raunarska pismenost kod uenika i interesovanje za kurseve korienja raunara .............................. 23

UPOTREBA IKT U DANSKOJ ...........................................................................25

Nekoliko interesantnih informacija o upotrebi IKT u Danskoj................................................................ 25 Reforma srednjokolskog obrazovanja u 2005. godini ........................................................................... 26 Korienje informacionih tehnologija u ispitivanju................................................................................. 26 Uticaj IKT na sposobnosti uenika .......................................................................................................... 27 Kako nastavnici, roditelji i uenici doivljavaju uticaj IKT na uenikove sposobnosti .......................... 28 Uticaj upotrebe IKT na itanje i pisanje .................................................................................................. 29 IKT je dobar alat koji podrava razliitost uenika ................................................................................. 30 Uenici su nauili da koriste raunare uglavnom van kole .................................................................... 32 Uticaj IKT na predavanja i uenje ........................................................................................................... 32 to se vie upotrebljavaju IKT njihov uticaj je vei ................................................................................ 33 Razliita upotreba IKT rezultira poboljanjem sposobnosti uenika....................................................... 34 Uenici su daleko vei potroai nego stvaraoci ..................................................................................... 35 Uenici ee rade individualno nego grupno ......................................................................................... 36 IKT ne moe radikalno da promeni nastavu i uenje. Fokus nastavnika je upotreba IKT kao podrka predmetu koji predaje .............................................................................................................................. 37 Uticaj IKT dosta zavisi od toga kako se upotrebljavju ............................................................................ 39 Uticaj IKT na podelu znanja, komunikaciju i saradnju kue i kole........................................................ 39 IKT infrastruktura je zadovoljavajua, veina nastavnika i uenika ima pristup raunaru i internetu .... 40 Puno kola ima intranet ........................................................................................................................... 41 Srednje kole su aktivnije u upotrebi IKT za komunikaciju nastavnika i uenika................................... 44 Roditelji odobravaju dobrobiti proistekle upotrebom IKT u njihovoj komunikaciji sa kolom .............. 46 Uslovi za upotrebu IKT u kolama .......................................................................................................... 47

Veza izmeu kvalitetnog korienja IKT i pedagokog uticaja............................................................... 48 Uestvovanje kole u nekom kursu iz oblasti IKT nema uticaja na optu upotrebu................................ 51 ta su olakice, a ta prepreke za dostizanje veeg uticaja IKT .............................................................. 52 Tri velika projekta...................................................................................................................................... 53 Uticaj Skole-IT na upotrebu IKT u kolama............................................................................................ 54 Ocena SFO-IT.......................................................................................................................................... 55 Ocena Seminare-IT (univrezitet za obuku nastavnika u oblasti IKT)...................................................... 56

ZAKLJUAK ......................................................................................................57 LITERATURA.....................................................................................................59

Uvod
Za spoj mikroelektronike, raunarske tehnologije i komunikacija u poslednjih nekoliko godina najee se koriste dva naziva. Prvi naziv je informaciona tehnologija za ije obeleavanje koristimo skraenicu IT (engleski Information Technology), drugi naziv je informaciona i komunikaciona tehnologija, skraenica IKT (engleski Information and Communication Technology) koji se esto koristi u evropskom okruenju. Informacione tehnologije su sveobuhvatni izraz za prouavanje sredstava, postupaka i naina za upravljanje, uvanje, obradu, prenos i prezentovanje informacija. Informacione tehnologije su nastale iz elektronike primenjivanjem znanja iz fizike i matematike. Korienjem dostignua iz elektrotehnike informacione tehnologije prelaze u posebno podruje. Informacione tehnologije (IT) su pojam kojim opisujemo delove (hardversku opremu) i programe (softver) koji nam omoguavaju pristupanje, preuzimanje, organizovanje, manipulisanje i predstavljanje informacija elekronskim putem. Komunikaciona tehnologija (CT) je pojam koji koristimo za opis telekomunikacione opreme pomou koje moemo slati, primati i traiti informacije. Informaciono drutvo takoe ine digitalni sadraji, obrazovni portali, digitalna televizija, programske podrke i usluge i mobilna telefonija. Sve navedeno u prethodnoj reenici zbirno se naziva informaciona i komunikaciona tehnologija. Globalno informaciono drutvo ne bi bilo kompletno bez IKT, jer su one usko povezane sa svim aspektima drutvenog razvoja.(Deli, 2008, 1) Period zastarevanja informacija u IKT je est meseci, a koliina informacija koja se danas pojavi tokom jednog dana vea je od ukupne koliine informacija od postanka sveta zakljuno sa srednjim vekom. Vie je informacija sakupljeno u poslednjih 30 godina nego u prethodnih 5000 godina. Zanimljivo je to da nedeljno izdanje New York Times objavi vie informacija nego to ih je ovek koji je iveo u XVI veku sakupio za ceo ivot. Ukupno ljudsko znanje se se u periodu imeu 1900.-1950. godine udvostruilo, a od tog doba udvostruava se svakih 5-8 godina.(Mladenovi, 2009, 11) Po sadanjoj stopi umnoavanja znanja i otkria ukupna suma znanja kojom e raspolagati oveanstvo bie 4 puta vea od onog momenta kada dete koje se raa zavri fakultet. Kada to dete bude imalo 50 godina ukupna suma znanja uveae se 62 puta, a 97 procenata znanja bie otkriveno posle njegovog roenja. (Klari, 3)

Tradicionalna nastava i nastava pomou IKT

Tradicionalna nastava
U tradicionalnoj nastavi najzastupljeniji je frontalni oblik rada sa naglaenom predavakom funkcijom nastavnika to ne ostavlja prostora za interakciju uenika niti ostavlja vremena za samostalne aktivnosti uenika u funkciji boljeg savladavanja nastavnih sadraja. Nastava je najee formalizovana, verbalizovana i uenicima neshvatljiva, to umanjuje trajnost znanja i mogunost korienja teorije u realnom ivotu. Meutim u poslednjih desetak godina masovnijom upotrebom raunara u kolama stvoreni su uslovi za kvalitetnije inovacije obrazovne tehnologije. Multimedijalni programi pravljeni za line raunare pruaju nam razne mogunosti za kreiranje elektronskih udbenika sa tekstom, slikama, zvunim animacijama i filmovima, tako uenici samostalno napreduju u ovladavanju nastavnim sadrajima, mogu da se navraaju na sadraje koji im nisu dovoljno jasni, da dobijaju povratne i dodatne informacije u skladu sa svojim mogunostima i interesovanjima. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala uz korienje multimedije i hiperteksta daje znatno obimnije sadraje u poreenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim uionicama. U tradicionalnoj nastavi, bez obzira na cilj da uenik bude u centru vaspitanja, dominira frontalni oblik rada sa jednosmernom komunikacijom nastavnika i uenika. Smanjena je aktivnost uenika, jer nastavnik troi 80 procenata vremena na predavanje, nastavnik je centralna linost i on odluuje o sadraju predavanja i nainu procene nauenog. Zbog toga uenik nema mogunost napredovanja sopstvenim tempom u skladu sa svojim predznanjima i sopstvenim sposobnostima uenika, u sticanju novih znanja pojavljuju se nedostaci koji znaajno utiu na motivaciju uenika i temeljitost ovladavanja nastavnih sadraja. Istaivanja vrena u svetu pokazuju da u svakom razredu postoji mali broj uenika sa izuzetno dobrim psihofizikim i perceptivnim sposobnostima, najee, mali broj uenika ispod prosenih sposobnosti i najvei broj prosenih uenika. Razliite predispozicije i predznanja uenika oteavaju nastavniku da pripremi nastavne sadraje tako da oni budu prilagoeni svim uenicima, pa se zbog toga najee opredeljuju za nivo sloenosti koji odgovara osrednjim uenicima. Takav oblik nastave, najee, je dosadan i nezanimljiv boljim uenicima, a s druge strane preteak i nerazumljiv za loije uenike, to znai da ne obezbeuje mogunost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadrajem tempom koji odgovara svakom ueniku. Poseban problem tradicionalne nastave je nedovoljna interakcija izmeu samih uenika i izmeu uenika i nastavnika. Dvosmerna komunikacija obezbeuje uenicima bolje razumevanje nastavnih sadraja, a i nastavniku da prilagodi nivo sloenosti izlaganja sadraja predznanjima uenika i da realnije vrednuje njihove aktivnosti i znanja. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti uenika, kao i samovrednovanje uenika, od velikog je znaaja za podizanje njihove motivacije, interesovanja i aktivnosti. (Mandi, 2)

Zato ba IKT u nastavi

Dosadanji trendovi pokazuju da je uenje upotrebom IKT efikasnije od prosenog predavanja i do 30 procenata, jer se odrava koncentracija korisnika na visokom nivou, to pokazuje ovo istraivanje. Cilj istraivanja bio je da se ista materija savlada na dva razliita naina i da se po zavrenom testu uporede ostvareni rezultati kako bi se mogao izvui zakljuak iz ovog primera. Prva grupa imala je 54 lana i obraivala je materiju na klasian nain putem predavanja. Predavanja su odrana u amfiteatru koje je pratilo 54 lana. Druga grupa je, takoe imala 54 lana i obraivala je istu materiju putem multimedijalnog kursa na svom raunaru. Predavanje je u oba sluaja trajalo 180 minuta. Od 54 lana koja su pratila klasina predavanja u amfiteatru ak 31 nije bilo u stanju da reprodukuje 20% obradjene materije, 15 je uspelo da reprodukuje 35%, a samo 8 je uspelo da reprodukuje vie od 35% obradjene materije. U drugom sluaju od 54 lana koja su obraivala zadatu materiju putem multimedijalnih kurseva samo 11 nije uspelo da reprodukuje 20% obraene materije, 6 je uspelo da reprodukuje 35%, dok je neverovatnih 37 lanova uspelo da reprodukuje vie od 35% obraene materije. (Mladenovi, 2009, 11)

Osobine raunarske nastave

Ako pogledamo danas je u svetu trend promena obrazovnog sistema. Tradicionalni oblik nastave, gde je predavanje centralni deo nastavnog procesa, pokuava se zameniti nekim efikasnijim oblikom uenja. Tendencije promena, obrazovnog sistema koji za svoj centar ima nastavnika, su takve da u centru bude uenik. Zbog tog razloga obrazovne ustanove moraju proi kroz velike promene. Istraivanja u svetu pokazuju da su raunari efikasna nastavna sredstva koja omoguavaju kontrolu, regulisanje, upravljanje nastavom i uenje putem stalne povratne veze koja ima snanu motivacionu mo i koja predstavlja osnovu sistema vrednovanja i pravednog ocenjivanja uenikovog rada. Raunarski ureaji omoguavaju potpuno drugaiju organizaciju nastavno vaspitnog rada, primerenu sposobnostima i interesovanjima svakog uenika, zatim obezbeuju bolju i efikasniju emisiju, transmisiju i apsorpciju znanja. Puno istraivanja u SAD kao to su istraivanje u okviru sistema CMS (Computer Managed System, upravljanje pomou kompjutera), Suppesov projekat na Stanfordskom univerzitetu, i istraivanja pri Centru za pedagoka istraivanja u Pitsburgu u okviru IPI (Indivisually Prescribed Instruction, individualno planirana nastava) pokazuje da se u sluaju poveanog broja uenika raunari bolje prilagoavaju pojedinanim sposobnostima uenika nego nastavnici, da uenici pomou raunara bre usvajaju gradivo i da su tako steena znanja trajnija. Eksperimenti su takoe pokazali da su u pogledu kvaliteta i kvantiteta steenih znanja, trajnosti tih znanja, nastava i uenje pomou raunara efikasnji od tradicionalne nastave. Jo neke od bitnih prednosti nastave

i uenja pomou raunara su vea misaona mobilnost uenika, vea motivisanost za uenje i bre humanije i pravednije ocenjivanje i vrednovanje rada uenika. Naravno nisu se svi istaivai sloili u oceni stepena efikasnosti raunara. Izuzetno je znaajno to to se raunar jednako odnosi prema svim uenicima, kod uenika razvija samoinicijativu u radu, prua im ansu da u radu napreduju koliko i kako mogu. Slabiji uenik dobija pomo tako da moe neometano napredovati, potpuno se razvijati nezavisno od drugih i koraati kroz kolovanje bez frustracija i ponienja, jer raunar prua jednako obrazovanje svima i tretira sve uenike na isti nain. Raunar kao nastavnik je pravian, strpljiv i ne zna da se ljuti. On nema zabluda, nije optereen predrasudama, ne vri nijednu vrstu diskriminacije prema uenicima i nema miljeninika u razredu. Raunarska nastava i uenje pogoduju razvoju apstraknog miljenja, omoguavaju plansko usmeravanje i pojedinano napredovanje u sticanju znanja. Korienjem raunara u nastavi i uenju nijedno svojstvo uenika ne biva negirano, niti ima naznaka guenja individualnosti uenika, ve naprotiv dolazi do njihovog favorizovanja. Pred raunarom su svi uenici potpuno jednaki. Ne moe doi do greaka prilikom ocenjivanja njihovog rada kao to su halo efekat, greke centralne tendencije itd. Na ocenu raunara uenik se ne ali, ne pokuava da je popravi neprihvatljivim oblicima ponaanja i svoj neuspeh ne pripisuje drugome. Komunikacija uenika i raunara je neposredna i jednostavna. Raunar uenicima ne daje samo pouke i pitanja ve i uputstva za reavanje postavljenih problema, kao i opomene u sluaju netanih odgovora i reenja. Uenik moe bez ustruavanja i bojazni od raunara da trai dodatne operacije, pojanjenja i uputstva za odgovor na postavljena pitanja i reavanje postavljenih zadataka. Ne postoji strah da e ga drugi ismevati zbog toga to ne zna i nee naii na druge vidove nerazumevanja od strane uenika i nastavnika. Ameriki magazin za nauna pitanja New Scientist je 1982. godine objavio da je, zahvaljui raunarima, posebno mikroraunarima koji se u poslednje vreme puno koriste u amerikom kolstvu, ostvaren primetan napredak u nastavi matematike, raunari nastavnika oslobaaju mnogih rutinskih poslova, a uenika straha od nastavnika i podsmeha drugih uenika zbog eventualnih greaka u uenju. Raunarska nastava ostavlja nastavniku vie prostora za neke kreativne poslove, odnosno za vaspitno delovanje, za struno i pedagoko usavravanje, za inovacije u nastavi, za detaljnije praenje rada svakog uenika. Interesantno je to da nastava pomou raunara omoguuje razvijanje memorije, mate, samostalnosti u uenju, podie obrazovni nivo, izgrauje osetljivost za probleme, fleksibilnost i nezavisnost u radu. Pruajui ueniku brzo, efikasno i tano brojne informacije, raunar mu stvara vie vremena za obavljanje radnji koje e uticati na razvijanje sposobnosti uvianja, reavanja problema i stvaralakog potencijala. Ovakvim radom se znanje uspenije stavlja u funkciju razvoja ljudskih sposobnosti. (Mandi, 2, Klari, 3)

Multimedija
Pojam multimedija potie od latinske rei multus (mnogi) i medium (medijum ili posrednik). Multimedija je kombinacija teksta, slika (pokretnih i nepokretnih), zvuka, animacije, videa objedinjenih pomou raunara i odnosi se prvenstveno na medije koji su po svojoj prirodi netekstualni. ovek je po svojoj prirodi multimedijalan istovremeno

govori, slua, gleda, osea ukusom mirisom i dodirom. Multimedija predstavlja koncept koji je spoj tehnikih i softverskih dimenzija. Multimedija je u stvari jedna sveobuhvatna medijska integracija. Za mogunost raunara da uspeno sjedini sliku, zvuk i tekst u jedinstven dokument, treba biti zahvalan napretku tehnologije linih raunara kao hardverskih mogunosti i softvera kao multimedijalnog programa. Trenutna organizacija nastave nije modelovana kao sveobuhvatan saznajni sistem. Za sada po pravilu izostaje povratna informacija. Po zavretku asa uenici ne znaju koliko su uspeno savladali predviene sadraje, niti nastavnik ima jasnu sliku onoga to uenici znaju. Povratna informacija treba da prati svaki korak nastavnog procesa, to u sadanjoj nastavi nije sluaj. Jedan od razloga za ovakvu situaciju je i nepovoljno didaktiko tehniko okruenje u kome se nastava odvija. Uionice nisu opremljene za organizaciju sistemske nastave. Proces osavremenjavanja postojeih tehnologija bre se odvija u proizvodnim oblastima, pa se zbog toga i oekuje da kole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade strunjake u skladu sa zahtevima drutva i privrede. U svetu su preduzete znaajne mere u opremanju kola savremenim nastavnim sredstvima, a od kole se oekuje da e ih adekvatno primeniti i inovirati metode i oblike rada sa uenicima.

Projekat multimedijalne uionice na uiteljskom fakultetu u Beogradu

Na uiteljskom fakultetu u Beogradu pokrenute su aktivnosti oko kreiranja multimedijalne uionice. Ovakvim projektom se na nov nain za sada nepoznat u praksi eli pokazati kako treba organizovati nastavu kao celovit sistem, da u svakoj fazi nastave i uenici i nastavnici imaju povratnu informaciju o kvalitetu steenih znanja uenika. U poslednje dve decenije formirane su medijateke, u okviru kola, koje su predstavljale univerzalne uionice iroke namena opremljene razliitim didaktikim medijima i namenjene za samostalno uenje, korienjem prisutnih izvora. Naredni korak ka poboljanju nastavne tehnologije je projektovanje multimedijalnih uionica koje bi bile opremljene multimedijalnom katedrom, multimedijalna katedra bi sadrala raunar DVD plejer povezan sa BIM projektorom, televizorom i drugim ureajima za projektovanje. Katedra bi sadrala i grafoskop, kameru za trodimenzionalno projektovanje i dijaprojektor. Svi ureaji bi se pomerali elektromotorom, kojim bi se upravljalo korienjem kontrolnih tastera. Po zavretku nastave katedra bi se sklapala i liila bi na klasinu nastavniku katedru. Raunar bi bio povezan na lokalnu mreu i na internet, kako bi se koristile i prezentovale informacije sa globalne raunarske mree. U sklopu projekta predviena je izrada softvera za pretraivanje lokacije didaktikih medija prema nastavnom predmetu i obliku rada koji se izvodi sa uenicima. Didaktiki mediji bi bili klasifikovani u didaktike mape. Ovakve uionice bi doprinele veoj efikasnosti nastave. U okviru ovog projekta ve je realizovan podsistem interaktivnog uenja na daljinu kojim su povezani uiteljski fakulteti u Srbiji sa srodnim fakultetima u Republici Srpskoj. Deo nastave je realizovan korienjem internet lokacija za obrazovanje. (Klari, 3, Mandi, 2)

Upotreba IKT u Srbiji

Krajem ezdesetih godina dvadesetog veka raunari su se nalazili samo u nekoliko nauno istraivakih instituta, svaki institut je imao opremu razliitog proizvoaa na kojoj su se sticala prva iskustva. U to vreme bilo je normalno oekivati da se i univerziteti ukljue u borbu za raunarsku opremu. Umesto da je univerzitetima doputeno da sami po svom miljenu odaberu opremu i sami zaponu dalji razvoj, drava je ipak odluila da nabavi sedam istovetnih raunarskih sistema koji su bili rasporeeni na elektrotehnikim fakultetima u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Sarajevu, Niu, Podgorici i Skoplju. Takvim potezom je stvorena jaka saradnja izmeu ovih fakulteta. Veliki broj problema je reen zajednikom saradnjom izmeu ovih fakulteta, iskustva se razmenjuju i za manje od dve godine ovih sedam fakulteta preuzimaju vodeu ulogu u razvoju raunarstva u dravi ....

ta kau uitelji
Ispitanici su uitelji koji su bili u radnom odnosu 2010.-2011. godine u Srbiji i to 146 uitelja iz 11 osnovnih kola iz Zlatiborskog, Moravikog i Rakog okruga. Miljenje veine uitelja 66 ili 45,2%, je da uslovi u koli uglavnom pruaju mogunosti za primenu informacionih tehnologija u nastavi u mlaim razredima osnovne kole. Meutim blizu je i broj uitelja 53 ili 36,3% koji smatra da uslovi u koli uglavnom ne pruaju mogunosti za primenu informacionih tehnologija u nastavi. Da uslovi koji postoje u koli u velikoj meri pruaju mogunosti za korienje informacionih tehnologija smatra 10 ili 6,8% uitelja, da uslovi u koli uopte ne pruaju mogunosti za upotrebu informacionih tehnologija misli 8 ili 5,5% uitelja. Neodlunost je izrazilo 9 ili 6,2% anketiranih uitelja. Na ovakvu raznolikost odgovora utiu neznatno struna sprema i neto vie godine radnog iskustva videti tabelu 1 i tabelu 2.

Tabela 1: Miljenje uitelja o tome u kolikoj meri postojei uslovi u koli pruaju mogunosti za upotrebu informacionih tehnologija (odgovori podeljeni prema godinama radnog staa). Godine U Uglavnom Neodluan Uglavnom Uopte Ukupno rada u velikoj pruaju stav ne pruaju ne nastavi meri pruaju pruaju 1 do 10 0 8 6 4 0 18 0% 44,4% 33,3% 22,3% 0% 100% 11 do 20 5 28 1 20 5 59 8,5% 47,5% 1,6% 33,9% 8,5% 100% 21 do 30 3 19 2 20 2 46 6,5% 41,3% 4,3% 43,6% 4,3% 100% 31 do 40 2 11 0 9 1 23 8,7% 47,8% 0% 39,2% 4,3% 100% Ukupno 10 66 9 53 8 146 6,8% 45,2% 6,2% 36,3% 5,5% 100% Pregledom tabele 1 vidimo da miljenje uitelja o uslovima za korienje informacionih tehnologija u nastavi zavisi od radnog staa uitelja. Razlike su najuoljivije pri izraavnju negativnog stava i neodlunosti. Tabela 2: Miljenje uitelja o tome u kolikoj meri postojei uslovi u koli pruaju mogunosti za upotrebu informacionih tehnologija (odgovori podeljeni prema strunoj spremi ). Struna U velikoj Uglavnom Neodluan Uglavnom Uopte ne Ukupno sprema meri pruaju stav ne pruaju pruaju pruaju Via kola 6 17 1 16 2 42 14,3% 40,4% 2,4% 38,1% 4,8% 100% Fakultet 4 49 8 37 6 104 3,8% 47,1% 7,7% 35,6% 5,8% 100% Ukupno 10 66 9 53 8 146 6,8% 45,2% 6,2% 36,3% 5,5% 100% Ne postoji znaajna razlika u miljenju uitelja o mogunostima primene informacionih tehnologija u nastavi u zavisnosti od njihove kolske spreme. Informacione tehnologije bi najvie doprinele nastavi prirode i drutva, na drugom mestu je predmet srpski jezik i dalje redom matematika, likovna kultura i muzika kultura (Tabela 3).

Tabela 3: Miljene uitelja kom bi predmetu najvie koristile informacione tehnologije. 1 2 3 4 5 rang Srpski jezik 22 56 42 18 8 2 15,1% 38,3% 28,8% 12,3% 5,5% Matematika 27 47 31 19 22 3 18,5% 32,2% 21,2% 13% 15,1% Priroda i 86 10 42 1 7 1 drutvo 58,9% 6,8% 28,8% 0,7% 4,8% Likovna 7 18 12 60 49 4 kultura 4,8% 12,3% 8,2% 41,1% 33,6% Muzika 4 15 19 48 60 5 kultura 2,7% 10,3% 13% 32% 41,1 Najvea smetnja za upotrebu informacionih tehnologija u nastavi po miljenju uitelja je nedostatak opreme. Ovakvo miljene ima 100 odnosno 68,5% uitelja. Naredni problem za uitelje predstavlja njihova nedovoljna osposobljenost za primenu informacionih tehnologija u nastavi, stvari koje najmanje smetaju upotrebi informacionih tehnologija u nastavi su nedostatak vremena, neprilagoenost sadraja nastavnog programa i neinteresovanje uenika za ovakav vid uenja (Tabela 4). Tabela 4: Faktori koji po miljenju uitelja najvie onemoguavaju upotrebu informacionih tehnologija u nastavi. 1 2 3 4 5 Rang Nedostatak opreme 100 18 16 6 6 1 68,5% 12,3% 11% 4,1% 4,1% Nedovoljna 17 60 28 27 14 2 osposobljenost uitelja 11,6% 41,1% 19,2% 18,5% 9,6% Nedostak vremena 12 37 35 42 20 3 8,2% 25,3% 24% 28,8% 13,7% Nezainteresovanost 12 7 15 25 87 5 8,2% 4,8% 10,3% 17,1% 57,6% uenika za ovakav vid uenja Neprilagoenost 7 24 52 47 16 4 sadraja nastavnog 4,8% 16,4% 35,6% 32,2% 11% programa Ovi problemi sa kojima se uitelji susreu nisu uopte jednostavni, za njihovo reavanje potreban je ozbiljan pristup. Vidimo da mesta za primenu informacionih tehnologija u nastavi u mlaim razredima osnovne kole ima, iz tabela se vidi da veina uitelja smatra da ima kakve takve uslove za primenu informacionih tehnologija u nastavi. Priroda i drutvo je svakako predmet kome informacione tehnologije mogu najvie koristiti. Najvei problem je za sada nedostak opreme (sa ovim problemom se sreemo i u Danskoj). (Marii Puri, 2011, 4)

10

ta kau profesori
Ukupno ispitanika 4918, prosvetnih radnika iz 112 kola irom Srbije. Od 112 kola 71 kole je osnovna, 14 gimnazija i 27 srednjih strunih kola. Prvo pitanje je bilo starost ispitanika, da bi se kasnije ispitivalo da li starost ima veze sa korienjem informacionih tehnologija u nastavi (Tabela 5). Tabela 5: Starost ispitanika. 45 do 55 Preko 55 1076 725 21,88% 14,74%

Do 35 1288 26,19%

35 do 45 1807 36,74%

Bez odgovora 22 0,45%

Sledee pitanje se ticalo godina staa u nastavi, da bi posle ispitali da li je radni sta povezan sa upotrebom informacionih tehnologija u nastavi. Tabela 6: Radni sta. 20 do 30 842 17,12%

Do 10 1886 38,35%

10 do 20 1564 31,8%

Preko 30 584 11,87%

Bez odgovora 42 0,85%

Tree pitanje se odnosilo na predmet ili grupu predmeta koju nastavnici predaju (Tabela 7).

11

Tabela 7: Predmet ili grupa predmeta koju nastavnik predaje. Biologija 176 3,58% Fiziko 205 4,17% Fizika 166 3,38% Geografija 150 3,05% Graansko 75 1,53% Hemija 150 3,05% Informatika 278 5,65% Istorija 156 3,17% Likovno 86 1,75% Matematika 295 6,00% Maternji jezik i knjievnost 399 8,11% Muziko 110 2,24% Ostali drutveni predmeti 156 3,17% Ostali struni predmeti 368 7,48% Razredna nastava 736 17,97% Strani jezici 584 11,87% Struna sluba 132 2,68% Struni-ekonomija 104 2,11% Struni-elektro 147 2,99% Struni-mainstvo 134 2,72% Veronauka 79 1,61% Bez odgovora 232 4,72% Podela predmeta u grupe je veoma bitna, da bi se utvrdilo da li ima razlike u upotrebi informacionih tehnologija po predmetima i da li profesori nekih grupa predmeta ee upotrebljavaju raunare u nastavi i pripremi nastave. etvrto pitanje se odnosilo na godine korienja raunara (Tabela 8). Ne koristim raunar Manje od jedne godine Od 1 do 5godina Od 5 do 10 godina Vie od 10 godina Bez odgovora Tabela 8: Godine korienja raunara. 649 526 2063 1119 527 34

13,2% 10,7% 41,95% 22,75% 10,72% 0,69%

Period korienja raunara je oekivano obrnuto srazmeran godinama starosti, raunar najdue koriste mlae osobe dok od onih koji raunar uopte ne koriste ima najvie onih starijih od 55 godina. U dijagramu 1 moe se videti koliko godina koja starosna struktura koristi raunar.

12

1000 800 600 400 200 0 Do 35 35-45 45-55 preko 55

Ne koristim Manje od 1 1 do 5 5 do 10 Vie od 10

Dijagram 1: Veza izmeu godina starosti i godina korienja raunara. Kako nastavnici procenjuju sopstveno iskustvo rada na raunaru moe se videti na dijagramu 2.
50% 40% 30% 20% 10% 0% Malo Dobro Nema Ostalo Bez odgovora

Dijagram 2: Miljenje nastavnika o svom iskustvu rada na raunaru. Samo 10 procenata ispitanika je odgovorilo da nema iskustva, a polovina od njih je stara preko 55 godina, ti odgovori nam ukazuju da veina nastavnika ima neka elementarna znanja i iskustva korienja raunara. Peto pitanje se odnosilo na to kako su nastavnici nauili da koriste raunar. Ovim pitanjem se traila veza izmeju upoznavanja rada na raunaru i mogueg kasnijeg korienja, odgovori se nalaze u tabeli 9. Tabela 9: Kako su nastavnici nauili da koriste raunar. Samostalno, pomou literature 1193 U toku kolovanja 941 Uz pomo prijatelja 957 Na kursu van kole 503 Na kursu u svojoj koli 929 Ostalo 173 Bez odgovora 222

24,26% 19,13% 19,46% 10,23% 18,89% 3,52% 4,51%

13

Motivi za obuavanje rada na raunaru su prikazani dijagramom 3.

25

20

Da usvojim elem entarna znanja iz oblasti raunarstva Da usavrim postoje a znanja iz oblasti raunarstva

15

Modernizacija nastave i prim ena novih nastavnih sredstava Da uinim as zanim ljivim

10

Efikasnije voenje kolske adm nistracije

5

Zbog neophodnih sati strunog usavravanja Jer u m om kolovanju nije bilo obuke za rad na raunaru

Ostalo

Dijagram3: Motivi nastavnika za dalje obuavanje rada na raunaru. Iz djagrama 3 vidimo da je samo jedan od razloga za obuku negativan, naime neki od ispitanika su se obuavali za rad na raunaru samo da bi ispunili sate strunog usavravanja, meutim raduje mala zastupljenost ovog motiva samo 4,5%. Sledea pitanja su se odnosila na to koliko nastavnici koriste raunare za pripremu nastave, a koliko u samoj nastavi, koliko koriste multimedijalne i koje jo softvere upotrebljavaju. Odgovori na ova pitanja ukazuju da se raunari mnogo vie koriste za pripremu nastave nego u samoj nastavi, ovakvi odgovori svakako imaju veze sa tim to veina kola nema raunare u svim uionicama ve samo u kabinetima za informatiku. Odgovori na ova pitanja mogu se videti redom u dijagramu 4, dijagramu 5 i dijagramu 6.

50

40 Priprema asa Nastava 20

30

10

0
Uvek esto Povrem eno Nikad Bez odgovora

Dijagram 4: Paralelni prikaz upotrebe raunara za pripremu asa i u nastavi. 14

40 35 30 25 20 15 10 5 0

Uvek esto Povremeno Ne Bez odgovora

Dijagram 5: Upotreba multimedijalnih softvera u nastavi.

Obrada teksta 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Tabelarni raun Crtanje Baze podataka Tehniko crtanje Matem atiki prorauni Prezentacije Internet prezentacije Open Office Ostalo

Dijagram 6: Programski paketi koje profesori najee upotrebljavaju. Iz dijagrama 6 jasno se vidi da pofesori daleko najvie koriste programe za obradu teksta. Na deveto pitanje, koje se odnosilo na praenje novosti u oblasti primene raunara u obrazovanju, ponueni odgovori su bili da i ne. Rezultati ispitivanja su 52,22% profesora je odgovorilo da prati, a 45,57% da ne prati novosti (2,21% ispitanika je bez odgovora). U ovom pitanju se videla znaajna razlika meu starosnim kategorijama, mlai nastavnici vie prate novosti, a stariji manje (Dijagram 7). Takoe se pokazala znaajna razlika u praenju noviteta kod nekih grupa predmeta. Pregledom onih ispitanika koji prate novosti, pokazalo se da novitete daleko vie prate profesori informatike i elektro grupe predmeta, a najmanje profesori biologije i fizikog vaspitanja.

15

100% 80% 60% 40% 20% 0% Do 35 35-45 45-55 Preko 55

Ostalo Ne prihvatam novine Nedostatak vremena Nedostatak finansija

Dijagram 7: Glavni razlozi za ne praenje noviteta po starosnim grupama. Ispitanicima je bilo postavljeno i sledee (deseto) pitanje: Da li primena raunara u nastavi podie nivo motivacije i postignua uenika? (Tabela 10). Tabela 10: Da li primena raunara u nastavi podie nivo motivacije i postignua uenika. Da 65,51% Ne 3,31% Nisam siguran 28,98% Bez odgovora 2,20% Rezultati pokazuju da prilino mali broj ispitanika kae da primena raunara u nastavi ne podie nivo motivacije i postignua uenika. Jedanaesto pitanje je glasilo: Da li ste imali priliku da se struno usavravate na nekom od akreditovanih programa strunog usavravanja iz oblasti raunarstva i informatike? (Tabela 12). Tabela 12: Da li ste imali priliku da se usavravate na nekom seminaru iz raunarstva i informatike. Da 2083 42,35% Ne 2722 55,35% Bez odgovora 113 2,30% Dvanaesto pitanje je bilo:Da li struno usavravanje prosvetnih radnika iz oblasti raunarske pismenosti i primene raunara u obrazovanju treba da bude obavezno, besplatno i prioritetno pitanje prosvetnih vlasti? (Tabela 13). Tabela 13: Miljenje nastavnika o neophodnosti seminara iz raunarstva i informatike. Da 4144 84,26% Ne 204 4,15% Ne znam 478 9,72% Bez odgovora 92 1,87%

16

Iz ovih rezultata vidimo odlunost prosvetnih radnika da se dalje usavravaju u oblasti raunarstva i informatike. Trinaesto pitanje se odnosilo na internet i 73,65% ispitanika odgovorilo je da koristi internet. etrnaesto pitanje je glasilo: Da li koristite internet u nastavi ili za pripremu nastave?. Procenat ispitanika koji upotrebljava internet u nastavi ili za pripremanje nastave je 58,95% i opada u poreenju sa time koliko se internet koristi. Glavni razlog za to je verovatno nedostatak kvalitetnog sadraja na naem jeziku. Fiziko vaspitanje i razredna nastava su grupe predmeta koje najmanje upotrebljavaju internet za pripremanje nastave ili u samoj nastavi. (Udruenje profesora informatike, 2009, 5)

ta kau uenici
Ispitivanje je obuhvatilo 1378 uenika osnovnih i srednjih kola sa teritorije Srbije, uenici koji su ispitivani su pohaali vie razreda osnovne kole, odnosno drugi, trei i etvrti razred srednje kole. Osnovci su inili 14,1% ispitanika, meu srednjokolcima je bilo 71,2% prirodno tehnikog obrazovanja, 13,1% ispitanih uenika pohaa drutveno jezike smerove, dok 1,5% pohaa opti smer.

Dostupnost raunara ueniku

Na pitanje koliko uenika u vaoj koli koristi jedan raunar 57,89% uenika je odgovorilo da do dva uenika u njihovoj koli koristi jedan raunar, a 19,68% kae da jedan raunar koristi do pet uenika, 13,41% da ih koristi do deset uenika, a 4,8% odgovorilo je da jedan raunar u njihovoj koli koristi do dvadeset uenika, a 3,8% ispitanika kae da nemaju mogunosti da koriste raunar u svojoj koli (Dijagram 8).
4,80% 3,80% 13,41%

Do dva uenika Do pet uenika Do deset uenika

57,89%

Do dvadeset uenika Nema mogunosti za kori enje ra unara

19,68%

Dijagram 8: Dostupnost raunara ueniku u koli.

17

U koli uenici najvie upotrebljavaju raunare za nastavu informatike i raunarstva 65,54%, za upotrebu edukativnih raunarskih programa 20,60%, za istraivanja po internetu u okviru nastavnih programa 17,52%, za line potrebe pod nadzorom nastavnika 11,60%, mali broj uenika koristi raunar za svoje potrebe bez nadzora nastavnika 3,40% (Dijagram 9 ).

Line potrebe bez nadzora Line potrebe sa nadzorom Internet za potrebe nastave Edukativni programi Nastava informatike i ra unarsva

3,40%

11,60%

17,52%

20,60%

65,54% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00%

0,00%

Dijagram 9: Upotreba raunara u koli. Uenici su izjavili da imaju pristup raunarima i van kole, najvie kod kue 81,3%, zatim kod roaka i prijatelja 18,6%, neto manje u internet kafeima 7,9%, a malom broju uenika raunar nije dostupan van kole 1,2% (Dijagram 10).
7,90% 1,20% Kod kue 18,60% Kod prijatelja i roaka Internet kafei Ueniku ra unar nije dostupan van kole

81,30%

Dijagram 10: Dostupnost raunara uenicima van kole. Uenici provode puno vremena koristei raunar, jer ak 65,26% koristi raunar svakodnevno, a 23,13% nekoliko puta nedeljno, procenat uenika koji ne koriste raunar vie od nedelju dana iznosi 11,60%. Procenat onih ispitanika koji raunar upotrebljavaju raunar nekoliko puta godinje je 4,13%, a procenat onih koji nikad ne koriste raunar je 0,51% (to moemo povezati sa podatkom da 3,82% uenika nema pristup raunaru u

18

koli, i sa tim da 1,20% uenika nema pristup raunaru van kole). Procenat onih uenika koji upotrebljavaju raunar nekoliko puta meseno je 6,96% (Dijagram 11).
23,13% Svakodnevno Nikad 3,82% 6,96% 0,51% 65,26% Nekoliko puta nedeljno Nekoliko puta mese no Nekoliko puta godinje

Dijagram 11: Frekvencija korienja raunara.

Poverenje uenika u informacione tehnologije i raunare i njihovu upotrebu u nastavi

Uenici ukazuju veliko poverenje raunarima i informacionim tehnologijama, 27,73% ispitanika ima veoma puno poverenja u informacione tehnologije, 43,01% uenika ima puno poverenja, a procenat uenika koji nemaju puno poverenja ili imaju malo i ni malo poverenja 23,89%, dok je procenat onih uenika koji nisu sigurni u vezi ovog pitanja 5,36% (Dijagram 12 ).
5,36% 27,73% 23,89% Puno Veoma puno

Malo i ni malo Nisu sigurni

43,01%

Dijagram 12: Poverenje uenika u IKT. Uenici misle da informacione tehnologije mogu da poboljaju nastavu i nastavni proces i to veoma puno 46,24%, puno 38,52%, procenat nesigurnih i skeptinih uenika po ovom pitanju je 15,06% (Dijagram 13).

19

3,33% Veoma puno Malo 38,52% 46,24% Ne puno Ni malo Puno Nisam siguran 1,15% 8,33% 2,24%

Dijagram 13: Koliko bi IKT mogle da doprinesu nastavi. Na pitanje da li su informacione tehnologije budunost nastavnog procesa i prosvete odgovori su bili slini kao na prethodno pitanje, 45,94% je ubeeno u to, 29,93% u velikoj meri veruje da je tako, 10,22% je polovino uvereno, 6,74% procenata ne veruje u to, dok je 7,1% nesigurno.

Osposobljenost uenika za upotrebu i primenu raunara u uenju

Ispitivano je miljenje uenika o sopstvenoj sposobnosti za upotrebu raunara za praenje kolskog programa. Uenici smatraju da je njihovo poznavanje rada na raunaru dovoljno za praenje aktuelnih potreba nastave, u potpunosti 36,46%, delimino 44,52%, nije dovoljano 7,55%, a 11,47% uenika nije sigurno (Dijagram 14).
11,47% 7,55% 36,46% Dovoljno Delimino Nedovoljno Nisu sigurni 44,52%

Dijagram 14: Odgovori uenika na pitanje da li njihovo poznavanje rada na raunaru odgovarajue za praenje nastave. Odgovori uenika na pitanje koliko vaei plan i program prati aktuelnosti i deavanja na polju raunarskih i informacionih tehnologija nisu pokazali veliko slaganje u miljenju uenika 10,88% misli da nastavni plan u potpunosti prati ove promene, 16,46% misli da se prate u velikoj meri, 28,28% da se delimino prate, 21,97% uenika misli da se nedovoljno prate deavanja na polju informacionih tehnologija, a 11,02% 20

misli da se promene ne prate ni malo, a 11,02 % nema svoje miljenje u vezi ovog pitanja (Dijagram 15).
11,02% 11,02% 16,46% 10,88% Potpuno U velikoj meri Delimino Nedovoljno Ni malo 21,97% Bez odgovora 28,28%

Dijagram 15: Koliko trenutni nastavni plan prati deavanja u polju IKT. Zanimljivo je bilo i miljenje o njihovoj linoj osposobljenosti za praenje nastave pomou raunara, ako bi takva nastava bila realizovana u njihovoj koli, 47,14% uenika sebe smatra potpuno sposobnim za praenje ovakve nastave, 32,14% uenika se smatra delimino sposobnim, a nedovoljno sposobnim 4,56%, ni malo sposobnim sebe smatra 1,59% uenika, a nije sigurno 14,55% uenika (Dijagram 16).
14,55% 1,59% Dovoljno Nedovoljno 47,14% Delimino Nisu sigurni 32,14% Ni malo

Dijagram 16: Osposobljenost uenika za praenje nastave uz pomo raunara ako bi takva nastava bila realizovana.

4,56%

Upotreba raunara i informacionih tehnologija u nastavi i uenju

Od uenika kojima je pitanje bilo postavljeno malo i veoma malo interesovanje pokazuje samo 8,79%, dok veoma veliko, veliko i srednje interesovanje pokazuje ak 90,92% uenika (Dijagram 17).

21

3,60% Veliko 29,20% 33,60% Bez odgovora Srednje Malo Veoma veliko 0,29% 5,19% 28,12% Veoma malo

Dijagram 17: Interesovanje uenika za upotrebu raunara u nastavi. Uenici ve koriste raunare za nastavu, u koli, pre svega na redovnim asovima 66,20%, u pripremama za nastavu 18,4%, u testiranju znanja na raunaru 10,90%, za pripremanje domaih zadataka 5%, praenje rezultata sopstvenog rada i ocene 2,5 %, izradu kolskih asopisa i Web sajta kole 0,8%, pretraivanje interneta 0,4% i ostalo 1,8%. Samo 0,9% uenika ne koristi raunar u koli, a za sve navedene svrhe u koli raunar koristi 0,1% uenika (Dijagram 18).
Sve navedeno Internet Prezentacija kole, kolske novine Ne koristi ra unar u koli Ostalo Pra enje svog rada i ocena Priprema doma ih zadataka Ra unarsko testiranje znanja Priprema za nastavu U toku nastave
0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 0,10% 0,40% 0,80% 0,90% 1,80% 2,50% 5,00% 10,90% 18,40% 66,20% 80,00%

Dijagram 18: Upotreba raunara u koli. Pored toga to koriste u koli, uenici upotrebljavaju raunare i informacione tehnologije i u uenju kod kue. Najvei deo uenika raunar upotrebljava za uenje redovnog kolskog gradiva, 27,70% uenika upotrebljava internet u reavanju problema vezanih za nastavu i izradu domaih zadataka (1), njih 24,80% za izradu prezentacija i seminarskih radova koje prezentuju na asovima (3), 19,00% za pisanje domaih radova (5). Istraivanje onih tema kojih nema u kolskom planu 26,40% (2), korienje 22

obrazovnih softvera upranjava 20,40% (4), razmenu miljenja i istraivanje naunih tema kroz blogove i forume koristi 3,40% (7), a multimediju kreira 0,70% uenika (10). Sve navedeno primenjuje 2,70% uenika, ostalo koristi 1,20% (9), a raunar u uenju kod kue ne koristi 6,60% uenika (6) (Dijagram 19).
30.00%27.70% 26.40% 24.80% 20.40% 20.00% 19.00%

10.00%

6.60% 3.40% 2.70% 1.20% 0.70%

0.00%

10

Dijagram 19: Upotreba IKT za uenje.

Raunarska pismenost kod uenika i interesovanje za kurseve korienja raunara

Grane raunarstva za ije su kurseve uenici najvie zainteresovani su Web dizajn 39,90%, programiranje 27,40% i administracija raunarske mree 13,60%. Za osnovni kurs upotrebe Windows operativnog sistema, interneta i kancelarijskih aplikacija odluilo se 50,80% (33,80% Windows operativni sistem i korienje interneta i 17,00% za korienje Office paketa) ispitanika, a za sve ponueno 4,60% uenika (Dijagram 20).
Upotreba Office paketa Sve ponueno Upotreba Windows programa Administracija raunarske mree Programiranje Web dizajn 0,00% 10,00% 20,00% 30,00% 13,60% 27,40% 39,90% 40,00% 50,00% 4,60% 33,80% 17,00%

Dijagram 20: Obuke iz oblasti IKT koje interesuju uenike. ansu da pohaa kvalitetnu obuku iz raunarstva ima 7,30% (5) uenika. Zbog nedostatka obuke iz onih oblasti raunarstva i informatike kojih nema u koli, uenici informacije trae na razne naine razgovorom sa drugovima iz kole 52,60% (1), 33,70% na internetu (2), itanjem strune literature i asopisa 23,20% (3), razgovorom sa roditeljima i poznanicima 11,00% (4), 4,00% konsultovanjem sa strunjacima i nastavnicima (6), samostalnim radom 1,40% (8), putem informatike sekcije 0,20% (9).

23

Sve navedeno upotrebljava 1,70% (7) uenika, neke druge metode 0,60% (10), bez interesovanja je 0,40% (11) uenika (Dijagram 21).

60,00% 50,00% 40,00% 30,00% 20,00% 10,00% 0,00%

52,60%

33,70% 23,20% 11,00% 7,30%

4,00%

1,70% 1,40% 0,60% 0,40% 0,20% 7 8 9 10 11

Dijagram 21: Naini na koje uenici dolaze do novih znanja iz oblasti IKT. Na pitanje koriste li raunare u meusobnoj komunikaciji 29,98% uenika odgovorilo je da veoma mnogo koristi raunare u komunikaciji, najvei deo uenika 40,91% koristi umereno, dok njih 23,24% u ove svrhe raunar koristi malo, veoma malo ili ni malo, a nije odgovorilo 5,87% uenika. Za velikih 73% uenika, mogunost da pohaaju neku od obuka korienja raunara ne bi imala uticaja na odabir njihovog zanimanja, dok mali broj uenika misli da bi kurs imao uticaj na odabir njihovog zanimanja 24%, 3% uenika nije odgovorilo na ovo pitanje.
3% 24%

Ne Da Bez odgovora

73%

Dijagram 22: Da li bi uestvovanje na kursu iz oblasti upotrebe raunara imalo uticaj na izbor zanimanja. (Milanovi Milosavljevi, 2006,6)

24

Upotreba IKT u Danskoj

Upotreba informacionih tehnologija u danskim kolama ima dugu tradiciju, od ranih poetaka kao izborni predmet 1984. godine do dananjeg statusa. Danas u danskom osnovnom i srednjem obrazovanju svi predmeti zahtevaju ukljuivanje informacionih tehnologija. Osnovno obrazovanje od prvog do estog razreda, nie srednje obrazovanje od sedmog do devetog razreda (osnovno i nie srednje obrazovanje u Danskoj je kao osnovana kola u Srbiji, u kolu se kree sa sedam godina), i vie srednje obrazovanje kao srednja kola u Srbiji. Danska ima etiri razliita srednjokolska programa. 1. Generalno srednjokolsko obrazovanje, 3 godine (uzrast 16-19 godina) 23000 uenika svake godine, kao gimnazije u Srbiji. 2. Komercijalno srednjokolsko obrazovanje, 3 godine (uzrast 16-19 godina) 9000 uenika svake godine, kao pravno ekonomske kole u Srbiji. 3. Tehniko srednjokolsko obrazovanje, 3 godine (uzrast 16-19 godina) 3500 uenika svake godine, kao mainsko elektrotehnike kole u Srbiji. 4. Vanredno obrazovanje, 2 godine (uzrast varira, neto kao druga ansa) 5000 uenika svake godine.

Nekoliko interesantnih informacija o upotrebi IKT u Danskoj

Dole navedene informacije se odnose na trogodinji program u srednjokolskom obrazovanju, podaci su iz danskog instituta za evaluaciju za 2005. godinu: 82% profesora je uestovalo u obuci za informacione tehnologije, 87% profesora kae da je pristup raunarima dobar i za njih i za uenike, 85% profesora kae da su razni softveri dobri za nastavu, 63% profesora ima raunare kod kue i koriste ih za nastavu, 87% profesora koristi internet kada priprema nastavu, 84% profesora doputa uenicima korienje interneta za vreme asova, 69% profesora koristi informacione tehnologije za komunikaciju sa drugim nastavnicima i svojim uenicima svake nedelje, 80% uenika koristi informacione tehnologije pri izradi domaih zadataka. Podaci iz 2006. godine: 100% kola ima sajt, 87% kola ima e-mail adrese za veinu svojih profesora, 63% kola ima e-mail adrese za veinu svojih uenika, 67% kola ima raunare u uionicama, 77% kola ima raunare u bibliotekama, 80% kola ima raunare na razliitim lokacijama dostupne uenicima, 91% nastavnika je usadilo informacione tehnologije u veinu predmeta, 98% profesora koristi informacione tehnologije u nastavi, 92% profesora ima uenike koji koriste informacione tehnologije na asovima. 25

Od 1993.godine, po zakonu o obrazovanju bila je obaveza ubaciti informacione tehnologije u sve predmete. Optina je bila odgovorna da osigura korienje informacionih tehnologija i razvoj korienja informacionih tehnologija u kolama, kroz razne nacionalne inicijative Ministarstvo Prosvete podralo je razvoj i planove za informacione tehnologije u kolama. Tehnika infrastruktura razvoj i unapreivanje dugo su bili danski prioritet. Od 1996, agencija Ministarsva prosvete snabdevala je osnovne i nie srednje kole u Danskoj, nacionalnom mreom reenja, i danas skoro sve kole u Danskoj imaju pristup internetu. Danska se visoko rangira i ima jedan od najveih procenata uenika osnovnih i srednjih kola sa pristupom raunaru kod kue. Kvalifikacioni razvojni kurs se nudi nastavnicima, kao podrka korienju informacionih tehnologija u njihovom predavanju, je jo jedna oblast koja je pronala podrku u nacionalnim inicijativama. Od kasnih devedesetih profesorima je ponuena pedagoka IKT licenca, kurs koji je poloilo vie od 75% profesora. Drugo polje interesovanja je razvoj elektronskih materijala za predavanje i odravanje postojeih naina predavanja. Od 1997. godine je razvijen portal gde uenici i nastavnici mogu da pristupaju sadraju koji je bitan za nastavu. Napor je uinjen da bi se sakupila iskustva vezana za informacione tehnologija u kolama kroz razvojnu inicijativu ITMF (informacione tehnologije i mediji u kolstvu) je u periodu od 2001.-2004. godine implementiran kao jedan deo inicijative, 87 razvojnih projekata usmerenih ka korienju informacionih tehnologija i medija u obrazovanju je uraeno, 46% optina i 32% kola je uestvovalo.

Reforma srednjokolskog obrazovanja u 2005. godini

Reforma se fokusirala na informacione tehnologije na etiri razliita polja. a) Upotreba informacionih tehnologija je sada u svim nastavnim programima. Nema posebnih naznaka koliko u kom predmetu, ali postoje uputstva za svaki predmet koja objanjavaju kako profesor moe koristiti informacione tehnologije. b) kolama je dozvoljeno da koriste 25 procenata gradiva za neki oblik uenja na daljinu. Uenici ne moraju biti u uionici mogu biti u biblioteci, kod kue ili na nekom drugom mestu. Veina kola i dalje vei deo nastave sprovodi u uionici . c) Za vreme kolske godine svaki uenik mora da napravi deo pisanog domaeg zadatka. Sada se objanjenje promenilo i pisani domai zadatak moe biti neki multimedijalni projekat, neka PowerPoint prezentacija ili neki slian rad. d) Svo korienje informacionih tehnologija je dozvoljeno na svim ispitivanjima, i usmenom i pismenom. Uenicima nije dozvoljeno da koriste informacione tehnologije za komunikaciju ili internet.

Korienje informacionih tehnologija u ispitivanju

Jo od 1994. godine postajala je opcija da uenici koriste informacione tehnologije na pismenim ispitivaijnma u danskom jeziku (maternjem jeziku), drutvenim naukama, biolojigi i u nekoliko stranih jezika. U prvom periodu, kole su same odluivale

26

da li e koristiti informacione tehnologije. Ovo je bilo da bi se videle lokalne razlike u opremi. U poetku raunari su korieni samo kao pisae maine. Od 1997. godine dozvoljeno je korienje raunara u komercijalnom i tehnikom srednjokolskom obrazovanju u svim pismenim ispitivanjima. Glavno pravilo je: sve to je vailo za testove na papiru takoe vai za testove pripremljene na raunaru. Na ispitima 2000. godine, 98% uenika je koristilo raunar na pismenom ispitivanju iz danskog (maternjeg) jezika, samo 2% je odabralo papir i olovku. Od 2000. godine postoji mogunost za uenike da koriste raunare u veini predmeta, uenici mogu da biraju da li e koristiti kolske ili svoje raunare. Paralelno sa poveanjem korienja raunara kao maine za pisanje sve do 2000. godine, Ministarstvo je nastojalo da ubaci ispite u elektronskoj formi u komercijalnom i tehnikom srednjokolskom obrazovanju. Taka prekretnica, je to to su uenici koristili raunare u gotovo svim pismenim ispitivanjima, ali ispitna pitanja nisu sastavljana tako da njihovo reavanje olaka upotreba raunara. Da li e biti mogue testirati druge sposobnosti koje je bilo mogue testirati kroz tradicionalne oblike ispitivanja, na nain da proverimo znanje iz odreenog predmeta, a ne informatike vetine uenika. Rezultat razvoja je da stvori ispit u elektronskoj formi na kompakt diskovima, poeto je 2001. godine sa predmetom danski jezik, matematika i poslovna ekonomija i kasnije je razvijeno informatiko ispitivanje za fiziku i engleski jezik. Takoe je razvijena nova vrsta ispitivanja za dva predmeta (unakrsno ispitivanje) u komercijalnom srednjokolskom obrazovanju, poslovna ekonomija i marketing. Ne postoji upitnik na papiru ni na kompakt disku poto je ideja da uenici koriste metode i teoriju dva predmeta i trebaju identifikovati probleme i predloiti reenje problema. Na ovaj nain se testira uenikovo razumevanja predmeta i njihove mogunosti da koriste teoriju umesto da samo reprodukuju naueno. U Srbiji to se tie upotrebe IKT u obrazovanju, jo nita nije regulisano zakonom o obrazovanju, sve je na nastavnicima. (Danmarks evaluringsinstitut 2009, 7, Undervisnings Ministeriet, 2005, 8)

Uticaj IKT na sposobnosti uenika

Uticaj IKT na sposobnosti uenika je pozitivan, to su izjavili nastavnici, uenici i roditelji. Da li korienje IKT poboljava sposobnosti uenika ili ih moda smanjuje, jer je suvie nastavnikovog vremena potroeno na uputstva za upotrebu IKT, ili zato to uenici provode suvie vremena na intenetu? Odgovor na ovo pitanje je, upotreba IKT pospeuje uenje, barem u Danskoj (i drugim skandinavskim zemljama). Dva od tri nastavnika su potvrdila da kod uenika ima poboljanja posle upotrebe IKT u nastavi, samo malo nastavnika (1% do 3%) kae da su se sposobnosti uenika pogorale posle upotrebe IKT. Takoe roditelji i uenici imaju lepa, pozitivna iskustva to se tie uticaja upotrebe IKT u uenju. Skoro svi roditelji (96%) kau da je upotreba IKT u nastavi vana, dok su dva od tri uenika izjavila da naue vie kada se upotrebljavaju IKT. Uenici su malo kritiniji nego odrasli. Meu ispitanicima postoje dve velike grupe od kojih jedna tvrdi da se vie naui kada se upotrebljava IKT u nastavi, dok druga tvrdi da upotreba IKT u nastavi nema uticaja na uenje (niti dobijaju, niti gube upotrebom IKT).

27

Kako nastavnici, roditelji i uenici doivljavaju uticaj IKT na uenikove sposobnosti

Odgovori nastavnika na pitanje:''Kako upotreba IKT na vaim predavanjima utie na sposobnosti uenika''(Dijagram 23).
Ne znam Slabije sposobnosti Nema uticaja na sposobnosti Bolje sposobnosti 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 1% 29% 64% 70% 6%

Dijagram 23: Uticaj IKT na sposobnosti uenika. Kako po nastavnicima upotreba IKT u nastavi deluje na uenike u Srbiji ne znamo, ali iz tabele 10 vidimo da se nastavnici slau sa tim da upotreba IKT u nastavi podie nivo postignua i motivaciju uenika. Naredno pitanje je bilo namenjeno roditeljima i glasilo je:'' Kako je po vaem miljenju uticala upotreba IKT u nastavi, da li vae dete naui manje ili vie u koli?'' (Dijagram 24).

Ne znam Manje Ni manje ni vie Vie 0%

4% 2% 28% 66% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

Dijagram 24: Uticaj IKT na sposobnosti uenika (odgovori roditelja). Vidimo da na slina pitanja nastavnici i roditelji imaju sline odgovore. Na kraju pitanje za uenike:'' Poto koristi raunar u koli, ta misli da li ui vie ili manje, kada upotrebljava raunar?'' (Dijagram 25).

28

Ne znam Manje Ni manje ni vie Vie 0%

11% 11% 39% 39% 10% 20% 30% 40% 50%

Dijagram 25: Uticaj IKT na sposobnosti uenika (odgovori uenika). Sada vidimo razliku izmeu vienja uenika i vienja nastavnika i roditelja. Poto je Danska dosta ispred Srbije u upotrebi IKT u nastavi, iz dijagrama 25 i dijagrama 13 vidimo da u Danskoj uenici kau da im IKT pomau da naue vie, dok u Srbiji uenici veruju da bi im IKT u nastavi pomogle da vie naue.

Uticaj upotrebe IKT na itanje i pisanje

Da li postoje izdvojene oblasti na koje je upotreba IKT izvrila posebno dobar uticaj? Da bi se dobio odgovor na to pitanje nastavnicima je reeno da zamisle nastavnu jedinicu i to kako bi ona izgledala sa upotrebom IKT i bez upotrebe IKT, zatim im je reeno da porede te dve situacije. Odgovori pokazuju to da nastavnici misle da IKT ima dobar uticaj kada se koristi za uenje povezanih predmeta (primer matematika i fizika) i na osnovne vetine (itanje, pisanje i raunske operacije). Pozitivan uticaj je najjai na uenikove vetine iz srodnih premeta, gde su dva od tri nastavnika uvidela poboljanja. Uenje osnovnih vetina kao to su itanje i pisanje je oblast gde dobar uticaj IKT moe biti razmatran. Ispitivanja pokazuju da veina nastvnika misli da upotreba IKT pri uenju itanja i pisanja ima dobar uticaj, posebno pisanje, jer ezdeset procenata nastavnika ima veoma dobra iskustva. Uticaj IKT na uenje osnovnih raunskih operacija je manji. Osnovne kole (razredna nastava) se fokusiraju na razvoj osnovnih vetina. Uitelji su u velikoj meri iskusili dobrobiti upotrebe IKT pri uenju osnovnih vetina (itanje, pisanje i raunske operacije). Osnovna kola najvie panje obraa na razvoj osnovnih vetina uenika, pa je upravo zbog toga veina uitelja i osetila pozitivan uticaj upotrebe IKT. Odgovori na pitanje postavljeno nastavnicima: ''Zamislite nastavnu situaciju kad je prisutna IKT i druga nastavnika oprema i tu istu situaciju bez IKT. U kom obimu mislite da upotreba IKT opreme stvarno pomae u...?'' (Dijagram 26).

29

100% 90% 80%

8% 22% 33%

10%

70% 60% 50% 40% 30% 20% 10%

Ne znam 47% Malo Umereno

41%

39% U velikoj meri 28% 21% 9% 9%

Osnove pisanja Osnove itanja

35%

0% Osnovne raunske operacije

Dijagram 26: U kom obimu IKT utie na osnovne vetine. . Pregledom dijagrama 26 i tabele 3 vidimo da i u Srbiji uitelji imaju dosta poverenja u IKT to se tie matematike i maternjeg jezika (osnovnih vetina), ba kao i njihove kolege u Danskoj. Matematika i maternji jezik su po rangu trei odnosno drugi iza prirode i drutva. Poboljanje vetine pisanja Roditelj uenika u Langmarkskolen (osnovne kole u Danskoj) prijavio je to da njegovo dete pie due i razliitije sastave kada upotrebljava raunar, jer se usuuje da upotrebi vie rei kada moe da proveri njihovo znaenje i nain na koji se one piu. Ima razlike meu nastavnicima koji su ostvarili veliko poboljanje osnovnih vetina upotrebom IKT i ostalih nastavnika. Oni nastavnici koji su ostvarili vei uticaj, su koristili IKT u nastavi na puno razliitih naina.

IKT je dobar alat koji podrava razliitost uenika

IKT imaju potencijal da podre razliitost, postavljajui nove izazove pred dobre uenike i pruiti podrku slabijm uenicima da rade jednako kao drugi uenici. Veliki deo nastavnika kae da je upotreba IKT veoma korisna kada se suoavaju sa razlikama uenika, ak mnogi od njih smatraju da je u takvim situacijama laka nastava korienjem IKT. Samo malo nastavnika smatra da se u takvim situacijama vie vremena potroi upotrebom IKT, nego bez IKT. U dijagramu 27 su prikazani odgovori nastavnika na pitanje: ''Koliko se slau sa injenicom da IKT podrava nastavu u odeljenjima gde ima razlika, i nastavnikovu potrebu prilagoavanja svakom ueniku posebno?''. 30

IKT je koristan alat u takvim situacijama

59%

27%

6% 8% Slaem se

Lake je upotrebom IKT

Sve jedno 48% 33% 11% 9% Ne slaem se

Vie vremena se troi upotrebom IKT nego bez nje

26%

38%

25%

12%

Ne znam

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Dijagram 27: Koliko IKT podrava nastavu u odeljenjima gde ima razlika. Pozitivna ocena IKT kao alata za podrku razlikama je vea u osnovnoj koli. U osnovnoj koli veina uitelja je iskusila povoljan uticaj IKT i na bolje i na loije uenike. Po uenicima i nastavnicima Greve Gymnasium (srednja kola u Danskoj), IKT podrava puno razliitih nastavnih situacija. Nastavnici su uvideli da jednostavno ubacivanje slika, ilustracija i simulacija u PowerPoint daje, mogunost izlaganja gradiva na puno razliitih naina to dovodi do boljeg razumevanja istog. Uenici koji nisu shvatali delimino komplikovane teme iz biologije, izabrali su da na internetu pronau materijale koji e im pomoi da bolje razumeju gradivo. Veom upotrebom slika i simulacija uenici dosta dobro razumeju gradivo, za koje nisu verovali da e uopte razumeti. Upotreba IKT osigurava da i tamo gde ima razlike meu uenicima na kraju budu dobri rezultati. Nastavnici su pitani o tome, do koje mere je upotreba IKT u njihovom predavanju uticala na sposobnosti boljih i loijih uenika. Vie od ezdeset procenata nastavnika kae da upotreba IKT ima uticaj na obe grupe uenika, a vrlo malo (1%-3%) kae da ima negativan uticaj, dok nijedan od ispitanika nije rekao da se upotrebom IKT poveava razlika izmeu dobrih i loih uenika. Ipak je vie nastavnika uvidelo dobar uticaj na boljim uenicima. Kada su nastavnici pitani da uporede istu nastavnu situaciju sa upotrebom IKT i bez IKT, veliki broj ispitanika je rekao da je upotreba IKT u njihovom radu imala dobar uticaj na dobre uenike, manji broj nastavnika je izjavio da IKT pomae loim uenicima. Nastavnici koji vie upotrebljavaju IKT, posmatraju IKT kao dobar alat kada treba da prilagode nastavu svakom ueniku posebno.

31

Uenici su nauili da koriste raunare uglavnom van kole

Uenici raunar koriste vie van kole nego u koli, ali postoje razlike izmeu onih sposobnosti koje savladaju van kole i onih koje savladaju u koli. Upotreba osnovnih vetina, standardnih Office programa za obradu teksta i rad sa tabelama se ui u koli i veina uenika se slae sa tim da je gotovo sve o tim programima nauila u koli. Ali znanja koje najee upotrebljavaju, pretraivanje interneta i slino stekli su van kole. Svaki trei nastavnik se susreo sa tim da uenici imaju vie poverenja u informacije koje pronau na internetu, nego iz nekog drugog izvora, to naglaava vanost uenja uenika kako pristupiti ispravnim informacijama na internetu i kako ih upotrebiti u koli. Meutim roditelji ne misle da kola ozbiljno radi na bezbednoj upotrebe interneta, rezultati jednog ispitivanja govore da 85 procenata roditelja smatra da je vano uiti uenike da bezbedno koriste internet, i veina roditelja je zadovoljna kada uje da se u koli deava neto u toj oblasti. Da li uenici obraaju panju na izvor informacija U Arhus Statsgymnasium (srednja kola u Danskoj) nastavnici su se sloili da uenici ne vode rauna o tanosti informacija pronaenih na internetu. Meutim jedan mlai profesor je pronaao rad nekog uenika pisan 1968. godine i ispostavilo se da ni tada uenici nisu brinuli o kvalitetu i tanosti informacija koje pronau. Deaci malo vie ue o IKT kod kue nego devojice, devojice se vie oslanjaju na ono to ue u koli. Vie devojica nego deaka kae da je nauilo da upotrebljava raunar u koli, pa prema tome vie devojica nego deaka misli da najbolje savete u vezi korienja raunara moe dobiti u koli. Ispitivanja pokazuju veliku razliku u upotrebi IKT u koli i van kole, ako i razlika izmeu uenika i nastavnika u vienju IKT. Malo nastavnika zna ta se deava u digitalnim svetovima njihovih uenika. Razliita miljenja ukazuju na jaz izmeu generacija. Nema zajednikog interesovanja nastavnika i uenika u pogledu digitalnih tehnologija i njihovog korienja i zajednikog cilja za optimalniju upotrebu IKT u obrazovanju. Nema podataka kako su srpski uenici nauili da koriste raunar, ali iz dijagrama 20 se vidi da su uenici zainteresovani za obuku u oblasti IKT. Ali postoji slinost danskih uenika i srpskih nastavnika, veina nastavnika samostalno ili van kole nauila da koristi raunar (Tabela 9).

Uticaj IKT na predavanja i uenje

Nain na koji se IKT upotrebljava za predavanja i uenje se menjao kako je tehnologija postajala dostupnija i naprednija. IKT su danas deo kolske svakodnevnice. Pogled na IKT u koli se promenio, od uenja upotrebe IKT, do upotrebe IKT kao sredstva za poboljanje predavanja i uenja, drugim reima kako IKT mogu biti

32

upotrebljene kao alat kojim uimo. Neki ljudi oekuju da e im IKT dosta pomoi u promeni predavanja i uenja. Na primer IKT moe olakati slabijim uenicima tako to e uiti sopstvenim tempom, na njihovom nivou. Rezultati ispitivanja pokazuju da u veini sluajeva IKT ima pozitivan efekat na predavanje i uenje, ali poreenjem sa idealnim situacijama, uticaj IKT na predavanja i uenje je i dalje ogranien. Rezultati ispitivanja daju smernice kolama kako bi poveale uticaj upotrebe IKT. IKT imaju veliki potencijal. Jedan od rezultata ukazuje na to da su oni uenici i nastavnici koji su osetili najvei uticaj IKT upravo oni koji su najvie upotrebljavali IKT. Isti rezultat je meu onim nastavnicima koji upotrebljavli IKT na vie razliitih naina. Takoe se pokazalo to da kole iji su direktori sistematski pratili nastavnike i njihovu upotrebu IKT za predavanja i uenje imale bolje rezultate. Mnogi od nastavnika ne koriste IKT da upoznaju nove metode za uenje u kojima su uenici aktivni u stvaranju novih znanja. Umesto toga oni koriste IKT kao podrku tradicionalnim metodama gde su uenici samo pasivni sluaoci. Moe se vie uraditi da se uenici aktiviraju u stvaraoce znanja, kao to studija pokazuje upotreba IKT utie na motivaciju, odgovornost i kreativnost. Takoe upotreba IKT u nastavi prua veliku ansu nastavniku da nastavu podeli i prilagodi svakom ueniku. Nema preciznih podataka kako u Srbiji IKT utiu na uenje, ali uenici imaju veliko poverenje u IKT u nastavi i misle da bi IKT puno doprinele nastavi (Dijagram12 i Dijagram 13), najvei problem po uenicima je neusklaenost plana i programa sa trenutnim deavanjima u polju IKT.

to se vie upotrebljavaju IKT njihov uticaj je vei

Kao to je reeno upotreba IKT u svrhe predavnja i uenja i dalje je ograniena, zavisi od odgovornosti nastavnika i uenika. Uenicima i nastavnicima je bilo postavljeno pitanje, koliko esto nedeljno upotrebljavaju IKT za uenje. Oko jedne treine nastavnika odgovorilo je da uopte ne koristi, polovina nastavnika koristi IKT izmeu jedan i pet asova. Samo izmeu pet i sedamnaest procenata koristi IKT est i vie asova, i ovakva upotreba IKT je uglavnom u srednjim kolama. Gde vie nastavnika esto koristi IKT nego u osnovnim kolama. Nastavnici su pitani i to koliko esto uenici kojima predaju upotrebljavaju IKT u toku nedelje.(Dijagram 28).
Ne znam Uopte ne koriste 6 sati i vie 3-5 sati 1-2 sata 0% 10% 20% 30% 40% 7% 21% 42% 50% 1% 29%

Dijagram 28: Koliko u toku nedelje vai uenici koriste IKT.

33

Poreenjem dijagrama 28 i dijagrama 11 vidimo da i uenici u Srbiji koriste IKT podjednako kao i uenici u Danskoj. Rezultati pokazuju povezanost izmeu vremena upotrebe IKT i uticaja koji su IKT na njih izvrile. Uenici koji koriste raunare za uenje vie od est sati nedeljno, iskusili su da mnogo bolje i vie naue koristei raunar nego oni koji malo upotrebljavaju raunar. Ispitivanje ne daje objanjenje za ovakve rezultate. Ali jedno objanjenje moe biti to to uenici koji retko koriste raunar vie panje obraaju na samo korienje raunara nego upotrebu raunara u korist uenja. Uenici koji ee koriste raunar ne gube vreme traei nain za upotrebu IKT u korist uenja, i samo korienje raunara njima nije interesantno, oni mogu da se fokusiraju na stvarnu, korisnu upotrebu. Meutim PISA IKT istraivanje pokazuje da ne postoji veza izmeu vremena potroenog za raunarom i onoga to se naui za to vreme. Sa druge strane ispitivanje podrava pretpostavku da uenici moraju imati vie poznavanja IKT koje se koriste za uenje, da bi imali koristi od IKT u nastavi. U veini sluajeva uenici bi voleli da koriste raunar u koli vie nego to sad koriste. Zahtev za veom upotrebom raunara je najvei u zemljama u kojima se raunari najmanje upotrebljavaju, a intersovanje je manje u onim zemljama gde se raunari vie upotrebljavaju. Ba kao to pie u prethodnoj reenici, u Srbiji kao zemlji sa manjom upotrebom raunara, uenici pokazuju velika interesovanja za raunare u nastavi (Dijagram 17).

Razliita upotreba IKT rezultira poboljanjem sposobnosti uenika

Upotreba fiksiranih raunara i interneta je ukorenjena u kolama, ali nove tehnologije nailaze velikom brzinom. Nastavnicima je postavljeno pitanje ta su sve od IKT upotrebljavali njihovi uenici na njihovim asovima (Dijagram 29).
askanje

9% 24% 54% 89% 94% 19% 53% 42% 94% 0% 20% 40% 60% 80% 100%

Oprema za digitalno urednitvo Elektronska pota Standarni Office paketi Internet Mobilni telefoni Digitalni foto aparati Laptopovi Ra unari

Dijagram 29: ta od IKT koriste uenici na asovima.

34

Pregledom dijagrama 18 vidimo da u koli uenici u Srbiji najvie koriste raunar na asovima informatike i raunarstva (u toku nastave 66,20%), dok je na drugim asovima upotreba raunara zanemarljiva. Dok iz dijagrama 29 vidimo da je upotreba IKT u Danskoj veoma iroka, dosta ira nego u Srbiji. Fiksirani raunari bez mogunosti pomeranja su oni sa kojima se najee sreemo. Vie od devedeset procenata nastavnika kae da je koristilo fiksirane raunare u nastavi. to se tie softvera nastavnici kau da su najvie koristili standardni Office i internet tokom predavanja. Upotreba novih tehnologija kao to su digitalne kamere i mobilni telefoni ve se sree u mnogim kolama. Vie od polovine nastavnika u Danskoj je koristilo digitalnu kameru prilikom svojih predavanja. Sve nove tehnologije podravaju razliitost u predavanju. Postoji veza meu nastavnicima, koji koriste digitalne kamere i mobilne telefone i onih koji su najee uviali poboljanje sposobnosti koju stvara upotreba IKT posebno meu uenicima sa slabom i jakom pismenou. U razrednoj nastavi se vie upotrebljavaju digitalne kamere, nego u predmetnoj nastavi. Ovo je moda zbog toga to je vei akcenat na kreativnosti uenika u razrednoj nastavi. Jo jedna razlika predmetne i razredne nastave je to to se elektronska sredstva razvijena i namenjena za nastavu koriste vie u razrednoj nastavi. Suprotno tome elektronska sredstva ija prava namena nije nastava se vie koriste u predmetnoj nastavi. Pogledom na dijagram 6 vidimo da nastavnici u Srbiji takoe najvie koriste Office (obrada teksta, tabelarni raun i baze podataka) i internet.

Uenici su daleko vei potroai nego stvaraoci

Nastavnicima je postavljeno pitanje kako i u koje svrhe uenja upotrebljavaju IKT. Jedan od glavnih odgovora je to da su uenici ee korisnici i potroai IKT nego proizvoai. Ovo znai da se IKT najee upotrebljava kao izvor informacija i kao predmet gde uenici ue kako da koriste razliite tipove Office aplikacija. Nastavnici radije koriste ve napravljene materijale za uenje, nego to ukljuuju uenike u razvoj novih materijala upotrebom do tada nauenog gradiva. Pedagoke teorije, kao konstruktivizam i druge sline teorije koje su veoma priznate u Danskoj, naglaavaju upotrebu novih tehnologija u obrazovanju, jer uenici vie naue ako su aktivni uesnici predavanja nego ako samo sluaju. Ima puno nivoa izmeu pravljenja medijskih (IKT) proizvoda i pasivnog primanja informacija, ali vie od polovine nastavnika nije ukljuilo uenike u razvoj nekog medijskog (IKT) proizvoda, dok dvadeset procenata nastavnika to ini veoma retko. Ali i daje izgleda da u uionici najvie ui nastavnik. Odgovori na pitanje postavljeno nastavnicima:'' Koliko esto ste u predavanjima upotrebljavali ove delove IKT?'' nalaze se u dijagramu 30.

35

9%

24% 17% 26% 45% 34% 41% 36% 37% 26% 40% 40%

63% 74% 27% 48% 35% 47% 47% 31% 60% 80%

5% 3% 2% esto i vrlo esto 2% 2% 3% 14% 3% 3% 100% Ponekad Retko ili nikad Ne znam

7 6% 6 5 4 3 2 1 0%

16% 22% 12%

20%

Dijagram 30: Koje oblasti IKT su nastvnici najee upotrebljavali. 1 Uenici koriste standardne Office programe, 2 Uenici pretrauju internet, 3 Korienje digitalnih materijala za razvoj predmeta, 4 Koristili IKT kao alat, 5 Uenici timski reavaju problem upotrebom IKT, 6 Uenici samostalno reavaju problem upotrebom IKT, 7 Uenici prave neki medijski proizvod ili kreiraju Web-stranicu, 8 Uenici rade istraivaki i inovativno upotrebom IKT. Pregledom dijagrama 30 i dijagrama 18 vidimo da uenici u Srbiji i u Danskoj koriste IKT, u sline svrhe meutim u dijagramu vidimo da ima par naprednijh stvari u Danskoj 3, 4 i 8. Uenici su motivisaniji kada ishod predavanja nije samo uenje nego i neki konkretan proizvod U Langmarkskolen (osnovna kola u Danskoj) ueno je o korienju biblioteke. Uenici su kao zadatak imali da napiu knjigu o drugoj zemlji. Prvo su itali knjige da dobiju informacije o toj zemlji, a potom upotrebili internet za jo informacija i slika. I na kraju su napisali sastav o toj zemlji dodali su slike i sadraj, ukrasili korice,pa je sve to liilo na pravu knjigu. Kasnije su uenici bili ponosni na ono to su uradili, a nastavnici zakljuili da su uenike uvukli u istraivaki proces, upotreba IKT kao alata za stvaranje pravog proizvoda je jo jedan od velikih uticaja IKT. Uenike iskustvo kreiranja neeg ozbiljnog takoe motivie i u drugim oblicima uenja

Uenici ee rade individualno nego grupno

Rezultati ispitivanja pokazuju da se IKT ee upotrebljava kao podrka individualnom nego grupnom uenju. Vie nastavnika tvrdi da se uenicima dozvoljavali

36

da se ukljuuju u nastavu ako individualno koriste IKT nego u sluajevima kada probleme reavaju u grupi. U Danskoj 27 procenata nastavnika su delove nastave gde se upotrebljava IKT izveli tako to su uenici radili u grupama. Na posletku, prema tome kako su IKT upotrebljavane u nastavi, bitno je napomenuti da se raunar ne koristi samo u uionicama. Uenici esto koriste raunare za izradu domaih zadataka, to je ei sluaj kod starijih uenika. Dva od tri uenika u srednjoj koli upotrebljavaju raunar pri izradi domaeg zadatka. IKT je koristan alat za grupni rad U Greve Gymnasium (srednja kola u Danskoj) posveuje se puno panje kulturi uenja, i uenici aktivno ue. Kao posledica toga grupni rad i rad na projektima su metode koje se dosta koriste, a IKT je glavna podrka ovim metodama. Uenici objanjavaju da rado upotrebljavaju IKT, jer vole da im nove informacije uvek budu dostupne. Iskustvo im pokazuje da uvek mogu produbiti predmet kada u radu koriste IKT. Takoe mogu do poslednjeg trenutka da unose promene u svoj rad kada koriste IKT, umesto da prepisuju ceo rad. Nastavnici su primetili i to da uenici ozbiljnije pristupaju radu, kada taj rad prezentuju pred celim odeljenjem recimo PowerPoint prezentacije.

IKT ne moe radikalno da promeni nastavu i uenje. Fokus nastavnika je upotreba IKT kao podrka predmetu koji predaje
Na puno naina je pokazano to da IKT moe biti upotrebljen kao alat za promenu naina predavanja nastavnika i naina na koji uenici ue. Ali izmeu teorije i prakse ima neslaganja. Evo jednog pitanja koje je postavljeno nastavnicima iji odgovori potvruju prethodnu reenicu, pitanje glasi: ''U kojim okvirima upotreba IKT podrava delove vaih predavanja?''. Dobijeni odgovori su predstavljeni dijagramom 31.

Koli inu gradiva

45%

44%

11% 1%

Veoma puno Umereno Malo

Pedagoko didakti ke elemente vae nastave 0%

31%

44%

24%

2%

Ne znam

20%

40%

60%

80%

100%

Dijagram 31: Do koje mere upotreba IKT podrava vae predavanje. Rezultati ovog ispitivanja pokazuju da nastavnici vie upotrebljavaju IKT kao podrku za gradivo njihovog predmeta, nego u pedagoke svrhe. Upotreba IKT u pedagoke svrhe se ee sree u razrednoj nego predmetnoj nastavi.

37

Puno direktora IKT vidi kao vredan alat za pedagoki razvoj, ali malo njih je to iskusilo. Uzimajui u obzir dobijene rezultate, moe se postaviti pitanje da li se IKT koristi kao podrka tradicionalnim metodama, gde nastavnik govori i uenici kasnije ue preputeni sami sebi, ili su se pedagoko didaktike metode promenile upotrebom IKT. Vie od 90 procenata direktora posmatraju IKT kao podrku pedagokom i kolskom razvoju, ali samo se 42 procenta susrelo sa velikm uticajem IKT na usaivanje novih pedagokih metoda. Veina direktora prihvata da je IKT u nekoj meri uticao na to da se neke nove pedagoke metode usade u nastavu. Onih 42 procenta koji su imali iskustva sa veim stepenom integracije novih pedagokih metoda, radi u kolama gde su nastavnici razvijali IKT vetine proteklih godina. Oni su okarakterisani kao direktori kola gde se nastavnici konstantno interesuju za upotrebu IKT u nastavi. Pokazuje se da direktori imaju odgovornost za mogui uticaj na nivo upotrebe IKT, ne samo davanjem uputstva nastavnicima, nego i praenjem upotrebe IKT. Uticaj IKT u nastavi se moe meriti uenikovim interesovanjem, i manjom potronjom vremena. Miljenje je da upotreba IKT za nastavu i uenje nije motivisana didaktikim olakicama, istraivanja pokazuju da su nastavnici, roditelji i uenici osetili pozitivan uticaj upotrebe IKT koji je povezan sa nainom planiranja nastave i uenja. Nastavnicima i uenicima je reeno da zamisle istu nastavnu situaciju sa upotrebom IKT i bez upotrebe IKT. Pitani su da uporede te dve situacjie, i da razmisle na koji nain upotreba IKT moe uticati na uenje uenika. Roditelji su pitani kako je na njihovu decu uticala upotreba IKT u koli. Ako bi se pitanje direktno postavilo, oko polovine nastavnika i dve treine uenika i roditelja reklo bi da je upotreba IKT izvrila uticaj na nastavu. Uenici su ukljueniji. Po milljenju nastavnika uenici aktivnije uestvuju u nastavi kada se upotrebljavaju IKT. Uenici obraaju vie panje za vreme predavanja posebno uenici petog razreda. Ovakvu situaciju imamo i u Srbiji ve je reeno da upotreba IKT poveava motivaciju uenika, a iz dijagrama 3 moemo videti da neki nastavnici koriste IKT u nastavi upravo da bi im asovi bili zanimljiviji. Uenici rade vie na svoj nain. Uenicima vie odgovara sopstveni nain upotrebe raunara, i roditelji kau da uenici samostalnim radom reavaju probleme odgovarajue njihovom nivou. Prema nastavnicima uenici ue u skladu sa sopstvenim nainom uenja, osim toga nastavnici doivljavaju IKT kao koristan alat za poboljanje nastave i uenja. Nastavnici i roditelji su primetili to da su uenici kreativniji kada zadatke reavaju upotrebom IKT. Predavanje nije potroeno uzalud. Kada rade sami uenici manje vremena troe na stvari koje nemaju veze sa lekcijom, nastavnici i uenici se slau da je manje nepotrebne buke kada se IKT koristi. Ovo se najee sree u razrednoj nastavi. Drugi nain potronje vremena na predavanju dolazi od nastavnika. Na primer barijera za ugradnju IKT je bila ta to bi se previe vremena za nastavu potroilo, zbog promene uionice (jer nemaju sve uionice raunare), ili je nastavnik puno toga isplanirao, a raunari ne rade. Ali rezultati istraivanja ne podravaju ovakve stavove. Veina nastavnika tvrdi da se upotrebom IKT ne gubi vie vremena. Bitna uloga upotrebe IKT je motivacija uenika. Veliki broj nastavnika, roditelja i uenika kae da je upotreba IKT pozitivno uticala. Oni koji nisu osetli napredak, nisu osetili ni pogoranje. Videli smo da IKT i u Srbiji dodatno motivie uenike.

38

Iskustva roditelja govore da su im deca motivisanija Roditelji uenika u Langenmarkskolen (osnovna kola u Danskoj) objanjavaju to da su kod dece primetili veu motivaciju, kreativnost i da se deca vie trude i zabavljaju kada upotrebljavaju IKT .

Uticaj IKT dosta zavisi od toga kako se upotrebljavju

Dobijeni uticaj IKT na nastavu i uenje zavisi dosta od naina upotrebe IKT. Izgleda da meu nastavnicima postoji korelacija, oni koji su iskusili da su im uenici kreativniji, kada reavaju probleme i rade u skladu sa sopstvenim znanjem i svojim nainom uenja, kada upotrebljavaju IKT, su najee oni nastavnici koji ee povezuju uenike u grupe za izradu projekata, ohrabruju uenike da zajednikim snagama savladaju problem kao i da rade samostalno upotrebom IKT. Sa druge strane, postoje nastavnici iji su uenici za vreme asa kada se upotrebljavaju IKT radili neke druge nebitne stvari. To su nastavnici koji ee dozvoljavali uenicima pretragu interneta i dozvoljavali uenicima pojedinanu upotrebu IKT. Da li IKT ine uenike pasivnim ili aktivnim zavisi od nastavnika U Arhus Statsgymnasium (srednja kola u Danskoj), dosta nastavnika je koristilo PowerPoint prezentacije. Da li je upotreba PowerPoint slajdova uinila uenike pasivnijim ili aktivnijim, ne zna se, ali su uenici i nastavnici uvideli da puno toga zavisi od naina na koji nastavnik predaje. Jedna nastavnica objanjava da su esta iskustva nastavnika sa seminarima za obuku nastavnika za upotrebu IKT, samo monolog u jednom pravcu, gde uenici samo pasivno sluaju kao kada gledaju televiziju. Ona veoma pazi da ubaci pitanja i zadatke u prezentaciju kada u nastavi koristi PowerPoint. Veza izmeu naina upotrebe i uticaja koje stvaraju IKT nije rezultat samo jednog ve vie ispitivanja. U jednom od istraivanja pokazalo se da pozitivni uticaji IKT, u oblasti motivacije i od pravca razvoja IKT. Predlog je da se dosta panje obrati na pedagoke i didaktike elemente prilikom upotrebe IKT. Dobrobiti upotrebe IKT ne dolaze samim ukljuivanjem raunara i predavanjem na isti nain. Meutim ideje za primenu IKT u razliitim nastavnim situacijama ne dolaze tako teko. Ima toliko knjiga i seminara koji pruaju konkretne primere.

Uticaj IKT na podelu znanja, komunikaciju i saradnju kue i kole

IKT su veoma mono organizaciono sredstvo, prihvaene od svih organizacija pa i od kole. Osnovni elementi IKT strukture su raunari, internet, e-mail i razni drugi

39

softveri, nalaze se i u koli i u kui, i dostupni su ogromnoj veini nastavnika rodiltelja i uenika. Ohrabruje to to sve vei broj kola, nastavnika i uenika upotrebljava IKT za komunikaciju. Komunikacija sada postoji najvie meu nastavnicima, dok je komunikacija izmeu nastavnika i uenika ograniena. Uprkos dostupnosti internet stranica, elektronske pote, nastavnici i uenici uviaju malo poboljanje u redovnoj komunikaciji. Stvaranje intraneta i sistema za upravljanje uenjem, razvoj pravila za korienje tih sistema, prelazak sa jednosmernog toka informacija na sistem gde informacije teku na sve strane i svi sarauju trai viegodinji rad. Ovo je zakljuak obe strane i mnogih nezavisnih organizacija koje su gradile te sisteme. Tek se za nekoliko godina moe oekivati vei uticaj IKT u sistemu podele znanja i komunikaciji. Dobrobiti ovih sistema nee doi same od sebe, veruje se da e za uspeh ovih sistema biti najodgovornije rukovodstvo kole, rukovodstvo kole mora da stavi te sisteme u funkciju razvoja kole. U suprotnom sistem e biti samo teret koji e demotivisati korisnike.

IKT infrastruktura je zadovoljavajua, veina nastavnika i uenika ima pristup raunaru i internetu
Danska je jedna od vodeih zemalja u svetu po dostupnosti IKT opreme. Nastavnicima je postavljeno pitanje da li imaju pristup raunaru kod kue, i odgovori su prikazani dijagramom 32.

Raunar sa internet prikljukom Raunar bez internet prikljuka Nem am raunar kod kue

97%

2%

1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Dijagram 32: Dostupnost raunara nastavnicima kod kue. Ogromna veina nastavnika ima raunar sa pristupom internetu kod kue, to je dosta vano za njihovu upotrebu IKT kao podrku komunikaciji i podele materijala sa kolegama. Nastavnici sa kunim pristupom vie se bave metodama baziranim na IKT, dok su nastavnici koji nemaju pristup od kue nesigurniji u vezi svojih IKT znanja i manje upotrebljavaju IKT u nastavi, veliki broj pristupa od kue je dosta pozitivan faktor. Kako god procenat uenika koji imaju pristup raunaru kod kue je obino neto vei, nego procenat nastavnika, meutim u Danskoj to nije sluaj. Uenicima je postavljeno pitanje da li kod kue imaju pristup raunaru i odgovori su prikazani na grafiku 33.

40

Ne Raunar delim sa porodicom

3%

41%

Im am svoj raunar

56%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Dijagram 33: Dostupnost raunara uenicima kod kue. Pregledom dijagrama 10 i dijagrama 33 vidimo da vie uenika u Danskoj ima raunar kod kue (Danska 97%, Srbija 81%). Broj uenika koji poseduju svoj raunar je normalno vei u predmetnoj nego u razrednoj nastavi, gde veina uenika raunar koristi sa svojom porodicom. Deaci ee poseduju svoj raunar nego devojice.

Puno kola ima intranet

Danske kole kao dobro opremljene, podravaju saradnju podelu znanja i komunikaciju kako u samoj koli tako i sa drugim kolama. Veina kola ima svoju internet prezentaciju, a puno kola i intranet (sistem za upravljanje uenjem) pitanje za direktore kola je bilo: ''ta od IKT koristi kola za komunikaciju meu zaposlenima, uenicima i roditeljima''(Dijagram 34).
Nita od ovoga Chat E-m ail Intranet Sajt kole 0% 20% 40% 60% 80% 41% 100% 100% 120% 0% 10% 96%

Dijagram 34: Oblici komunikacije kole i uenika. Intranet (Learning Manamgement System-LMS) je sajt koji mogu poseivati ljudi koji su povezani sa kolom (nastavnici, roditelji i uenici), koji dobijaju naloge i ifre. Ovakvi primeri se za sada u Srbiji sreu samo po fakultetima. Na dijagramu 35 se vidi koje oblike IKT koriste nastavnici za komunikaciju sa kolegama, roditeljima i uenicima.

41

E-m ail

86%

Intranet

81%

Sajt kole

46%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Dijagram 35: Oblici komunikacije nastavnika i uenika. Nastavnici jo uvek najvie vole e-mail, 86 procenata nastvanika komunicira sa svojim kolegama koristei e-mail. ak 81 procenat nastavnika koristi redovno kolski intranet. Veliki broj sajtova danskih kola lie jedni na druge, veliki broj internet veza je deo projekta IKT u osnovno kloskom obrazovanju koji je forsirao upotrebu intraneta u danskim kolama. Jedan od delova programa je bila finansijska podrka kolama za sistem podele znanja. Uprkos velikoj zastupljenosti materijala za nastavu baziranog na IKT, pozitivan uticaj na sistem podele znanja i saradnju je umeren. Pored ogromnog potencijala IKT za poveanje komunikacije meu kolama, nastavnicima, uenicima i roditeljima IKT preovlauje kao nastavni alat i za komunikaciju meu nastavnicima. Koliko esto nastavnici koriste IKT za komunikaciju sa kolegama, moe se videti iz dijagrama 36.
Ne znam Retko ili nikad Ponekad esto 0% 20% 40% 60% 80% 4% 5% 91% 100%

Dijagram 36: Koliko esto komunicirate sa kolegama upotrebom IKT. Koliko esto nastavnici koriste IKT za komunikaciju sa uenicima, moe se videti iz dijagrama 37. Komunikacija upotrebom IKT sa kolegama je veoma rasprostranjena.

42

Ne znam Retko ili nikad Ponekad esto 0%

1% 54% 13% 32% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Dijagram 37: Koliko esto komunicirate sa svojim uenicima upotrebom IKT. Koliko esto nastavnici koriste IKT za komunikaciju sa roditeljima svojih uenka, moe se videti iz dijagrama.
Ne znam Retko ili nikad Ponekad esto 0% 10% 20% 30% 13% 32% 40% 50% 60% 1% 54%

Dijagram 38: Koliko esto komunicirate sa roditeljima svojih uenika upotrebom IKT. Zanimljivo je to to nastavnici podjednako komuniciraju sa uenicima koliko i sa njihovim roditeljima. Rezultati ispitivanja pokazuju da se komunikacija i saradnja profesora poboljala upotrebom IKT, takoe se poboljala saradnja nastavnika koji predaju isti predmet i onih nastavnika koji predaju sline predmete, 40 procenata nastavnika smatra da se poboljao sistem podele znanja zahvaljujui IKT. Veina nastavnika je u nekoj meri iskusila pozitivan uticaj IKT u komunikacji i saradnji. Ohrabrujue je to to samo izmeu pet i sedam procenata nastavnika propustilo neke vane informacije. Jaka saradnja nastavnika upotrebom intraneta Langemarkskolen (osnovna kola u Danskoj), ima veoma lepa iskustva u korienju intraneta kao veze za nastavne materijale. Rukovodstvo kole i nastavnici su razvili intranet za komunikaciju unutar kole i komunikaciju sa roditeljima, poslednjih nekoliko godina, tako da sada zavise od intraneta, pa neki nastavnici u ali kau da kada ostanu bez intraneta, to je kao da zatvore kolu tog dana. Nastavnici razmenjuju informacije svake vrste, nastavne teme uenike probleme koji se javljaju tog dana u koli. Nastavnici u Langsmarkskolen kau da im intranet olakava pregled deavanja u koli. Nivo informisanosti se poveao zahvaljujui intranetu, a mnogo informacija nikada 43

ne bi bilo otkriveno da nije bilo intraneta. U puno kola intranet je ugraen, ali nije korien u velikoj meri pa samim tim nema neke koristi. Zato su tako dobri rezultati u Langemarkskolen. Nastavnici tvrde da je to zbog dve stvari prva je to to se sve informacije ire intranetom i kolsko rukovodstvo podrava i ohrabruje korienje ovog sistema. Teren je bilo pripreman za veliku upotrebu intraneta, jer je poznata velika dostupnost raunara sa internetom nastavnicima kod kua, zbog mogunosti uea u nacionalnom danskom trening programu Pedagoka IKT licenca. Uticaj IKT na sistem podele znanja je raireniji u predmetnoj nego u razrednoj nastavi. 84 procenta nastavnika i 72 procenta uitelja dnevno ili nedeljno koriste IKT za komunikaciju sa kolegama. Ovo moe biti zbog toga jer su intranet prvo uvodili u predmetnu nastavu (srednje kole) zatim u razrednu nastavu. Takoe vie nastavnika i direktora u srednjim kolama slae se sa tim da sistem podele znanja postao jednostavniji za upotrebu kada se koristi IKT. Uprkos iroj upotrebi IKT za optu komunikaciju, veliki broj direktora kae da njihovi zaposleni nisu uvek primili vane poruke. Nije iznenaujue, izgleda da postoji simetrija izmeu nivoa upotrebe, i osetljivosti uticaja. U kolama gde su direktori naveli da nastavnik koristi dnevno ili nedeljno IKT za komunikaciju, i to javlja svim nastavnicima, mnogi nastavnici pristupaju sistemu podele znanja jer je takvim postupcima sistem podele znanja pojednostavljen. Upotreba intraneta je sazrela Nastavnici i uenici u Arhus Statsgymnasium (srednja kola u Danskoj) ve nekoliko godina koristi intranet, koji se iroko koristi. Takav uspeh intraneta je stvorio nove izazove, u upravljanju i struktuiranju informacija. Vane i manje vane informacije se skladite zajedno, a raspored informacija i strukturna pretraga informacija je neto to je bitno. Rukovodstvo kole ja svesno izazova, i smatra normalnim i pozitivnim da sledei korak u razvoju intraneta bude pretvaranje intraneta u otvorenu okolinu za irenje i razmenu informacija. kolski intranet je pokreta kole i sada je vreme za njegov razvoj.

Srednje kole su aktivnije u upotrebi IKT za komunikaciju nastavnika i uenika

Srednje kole su daleko ispred u upotrebi IKT za komunikaciju nastavnika i uenika u odnosu na osnovne kole. Oko 57 procenata nastavnika koristi IKT nedeljno za komunikaciju sa uenicima, dok 25 procenata uitelja ini to isto. Pored toga to je u srednjim kolama komunikacija rasprostranjenija nego u osnovim kolama, sve ukupni uticaj je neznatno vei. Samo je svaki trei nastavnik kazao da mu je upotreba IKT u komunikaciji pomogla da sa uenicima podeli vane informacije, u vezi planiranih aktivnosti, domaih zadataka. Za osnovne kole broj je jo manji. Moemo posmatrati i simetriju izmeu nivoa upotrebe i postignutog uticaja, naravno tamo gde su vie upotrebljavane IKT uticaj je vei.

44

Uenici su bolje informisani u vezi domaih zadataka U Arhus Statsgymnasium (srednja kola u Danskoj) intranet uenici koriste da se obaveste o trenutnim i dolazeim domaim zadacima. Intranet pomae uenicima da budu bolje informisani oko domaeg zadatka, meutim kasnija poboljanja sposobnosti nisu razmatrana. Pored tako dobrih obavetavanja, uenici nisu spremniji za asove. Nije iznenaujue to srednjokolci pokazuju ozbiljniju upotrebu IKT kao organizacionog alata, u odnosu na uenike osnovnih kola. Sve ee uenje u timovima, porast interdisciplinarnosti i uenja kroz projekte u srednjoj koli su jasno podrani poveanom upotrebom IKT meu nastavnicima i meu uenicima. Starost uenika u srednjoj koli omoguava organizovaniju upotrebu IKT, a jo jedno od objanjenja je to to je intranet uveden u srednje kole ranije nego u osnovne. Sistem podele znanja nije obavezno olakan upotrebom IKT, ali kako se njegova kompleksnost poveava, IKT se namee kao jedino reenje U Grave Gymnasium (srednja kola u Danskoj), direktor se nije slagao sa tim da IKT olakavaju sistem podele znanja ili upravljanje nekim drugim poslovima. Meutim zbog sve kompleksnije organizacije kole, i sve veeg broja dnevnih aktivnosti, pristup IKT je postao neophodan. Direktor ove kole smatra da voenje moderne kole nije mogue bez efektivnih IKT. U koli se esto menja raspored asova nekada i na par dana, zbog sastanaka, bolesti i nekih drugih nepredvienih okolnosti. Svake druge nedelje, raspored asova se stavlja na stranu zbog blokova interdisciplinarne nastave, ekskurzija ili nekih projekata. Voenje sa tolikom fleksibilnou zahteva ozbiljno planiranje i informacioni alat. kola koristi sistem koji pomae kolskoj administraciji da pravi i obnavlja rasporede asova. Novom rasporedu se moe pristupiti sa bilo kog mesta, u koli postoji terminal na kom uenici mogu da provere svoj raspored asova, naravno uenici to mogu uraditi sa nekog drugog raunara u koli ili od kue. Sistem je koristan i za nastavnike i uenike, opisuju ga kao jednostavnu korisnu alatku. U koli ga koriste kao alat koji pomae oko planiranja dnevnih aktivosti. IKT je saraivaki alat za uenike, e-mail, chat i mobilni telefoni sve su to stvari koje uenici koriste u komunikacji sa drugovima iz odeljenja dok rade domae zadatak IKT moe lepo biti upotrebljen tokom individualnog uenja, rezultati ispitivanja pokazuju da uenici vrlo paljivo koriste IKT kako bi olakali komunikaciju, saradnju. Kada rade kod kue vie od polovine srednjokolaca koristi e-mail, chat i mobilni telefon za kontakt sa drugovima iz razreda, trae pomo i ne odustaju. Ovaj segment je vie razvijen u predmetnoj nego u razrednoj nastavi. E-mail i chat dok se radi domai Koriene chat-a i elektronske pote za vreme rada domaeg zadatka je ve ustaljena procedura za uenike Greve Gymnasium (srednje kole u Danskoj). Ohrabrenje za to nisu dobili od nastavnika kole, no na kraju su svi uoili boljitak. Nastavnici se

45

seaju svojih kasnih telefonskih razgovora dan pred ispit, i ne mogu, a da malo ne zavide dananjim uenicima zbog naina komunikacije.

Roditelji odobravaju dobrobiti proistekle upotrebom IKT u njihovoj komunikaciji sa kolom

Oko pedeset procenata roditelja koristi IKT u komunikaciji sa kolom svog deteta. Postoje razlike u nainu upotrebe u predmetoj nastavi i razrednoj nastavi. Odgovori na pitanje namenjeno direktorima, koje je glasilo koliko esto su koristili IKT za razglas kolskih aktivnosti, na primer preko sajta kole, dati su dijagramom 39.
11. razred 88% 6% 7% Dnevno ili nedeljno 8. razred 66% 17% 17% Mese no Retko ili nikad Ne znam 5 razred 56% 29% 16%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Dijagram 39: Koliko esto se uenici obavetavaju o kolskim aktivnostima preko sajta kole. Jo jedno pitanje postavljeno direktorima, glasilo je koliko esto su koristili IKT za prikazivanje onoga to se ve dogodilo u koli, na primer preko sajta kole dati su dijagramom 40.
11. razred 51% 24% 23% 2% Dnevno ili nedeljno 8. razred 22% 38% 39% 1% Meseno Retko ili nikad Ne znam 5 razred 29% 30% 41% 0%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Dijagram 40: Koliko esto se uenici obavetavaju o onome to se dogodilo u koli. Objanjenje ovakve situacije je to to vie srednjih kola ima svoje sajtove i ranije su krenuli sa intranetom, a on se dosta koristi u ove svrhe. Devet od deset direktora kae da nedeljno koristi sajt kole na koji postavlja budue aktivnosti. U osnovnim kolama brojevi su neto nii, ezdeset procenata direktora tvrdi da koristi nedeljno sajt kole kako bi na njega postavili obavetenja. Sa druge strane u osnovnim kolama IKT se koriste

46

dosta vie kao podrka direktnoj, linoj komunikaciji. Skoro pedeset procenata nastavnika u osnovnoj koli meseno koristi IKT za komunikaciju sa roditeljima svojih uenika, broj nastavnika u srednjoj koli koji tako komuniciraju sa roditeljima svojih uenika je dosta manji. Skoro polovina roditelja koja koristi IKT u komunikaciji sa nastavnicima kae da je komunikacija dosta olakana. IKT u koli iz ugla roditelja Langmarkskolen (osnovna kola u Danskoj), dosta se trudi da pobolja upotrebu IKT, roditelji uenika su to podrali. Meutim roditelji tvrde da IKT nije bio prvi kriterijum kada su upisivali svoje dete. Ali odsustvo savremene upotrebe IKT e verovatno biti razlog za ne upisivanje kole.

Uslovi za upotrebu IKT u kolama

Uslovi u kolama su dosta vani za korienje i uticaj IKT. To je pokazano u mnogim ispitivanjima. Iz iskustva IKT su se proteklih godina razvijale, uslovi su veoma vani za osiguravanje uticaja IKT. IKT infrastruktura svakako ima uticaj na upotrebu IKT. U kolama u kojima jedan raunar koristi malo uenika, uticaj upotrebe IKT je vei. Da li uputstva za upotrebu IKT ili IKT strategije osiguravaju usaivanje IKT u nastavu? Prethodnih godina puno vremena je utroeno na IKT strategije i puno kola je napravilo sopstvene strategije za upotrebu IKT. Mnoge od njih su pokrile teme kao to su vetine uenika u IKT, razvoj nastavnikovih sposobnosti u vezi sa IKT, pristup i upotreba IKT u koli od strane uenika. Strategije u oblasti IKT su bile vane za naglavanje usaivanja IKT. Istraivanja pokazuju da velike razlike u uticaju nema izmeu onih kola koje nemaju pisana pravila za upotrebu IKT od onih ija su pravila napisana, to i nije iznenaujue jer IKT nije vie izolovani fenomen kome je potrebna neka posebna strategija razvoja. IKT mora biti ugraen u sve segmente kole. IKT imaju potencijal podrke promena, istraivanja pokazuju da u onim kolama gde direktori koriste IKT kao podrku razvoja kole, ima puno roditelja i uenika koji su osetili uticaj IKT. Razvoj nastavnikovih znanja je veoma vaan, pa je zato to posebno podruje i puno truda i vremena je uloeno u razvoj sposobnosti nastavnika. Rezultati ispitivanja pokazuju i pored toga to su dva od tri nastavnika prola kroz razne obuke za upotrebu IKT, samo se jedna treina nastavnika osea pouzdano kada koristi IKT, i sve te obuke nemaju neki naroit uticaj na upotrebu IKT. Izgleda da postoji praznina izmeu svih tih obuka i kasnije stvarne upotrebe u koli. Pristup odgovornim za IKT ili savetovanje sa kolegama u koli u veini kola izgleda kao nedovoljna podrka upotrebi IKT. Nedostatak jasnih ciljeva u kolama je ogledalo upotrebe IKT. Kursevi iz oblasti IKT su uvedeni da bi pruili nastavnicima neko iskustvo upotrebe IKT, kao i za motivaciju da koriste. Poreenjem kola, onih koje su uestvovale i onih koje nisu uestvovale u IKT kursevima, ne postoji velika razlika u iskustvima nastavnika i uenika. to je po brojnim primerima verovatno posledica toga to se po zavretku kursa sadraj kursa ne obnavlja i ne deli sa kolegama. Nastavnici i direktori se trude da dosegnu vei uticaj IKT, prvi korak je laka dostupnost opreme. A najvei problem za vea dostignua je premalo opreme u koli i to

47

to nastavnici nemaju dovoljno vetina iz oblasti IKT da bi predavali upotrebom IKT. U nekoliko studija je pokazano da direktori i nastavnici u cilju prelaenja prepreka u centar aktivnosti stavljaju razvoj svojih sposobnosti potrebnih za kvalitetnu upotrebu IKT. Ovoj oblasti su neprekidno potrebne investicije i osveavanje pa je moda i to jedan od razloga za mali uticaj IKT.

Veza izmeu kvalitetnog korienja IKT i pedagokog uticaja

Kakvo je stanje pristupa IKT opremi u koli i kakav uticaj to ima videemo iz sledeih grafika. Direktori kau da u njihovoj koli raunar deli po ovoliko uenika.

42%

41%

Izmeu 4 i 9 uenika Izmeu 2 i 4 uenika Manje od 2 uenika

3%

14%

10 ili vie uenika

Dijagram 41: Koliko uenika dolazi na jedan raunar. Uporeivanjem dijagrama 8 dijagrama 41 vidimo da je situacija to se tie dostupnosti raunara ueniku u koli u Srbiji i Danskoj slina. Direktori su takoe odgovarali na pitanje koliko uenika deli jedan laptop i odgovori se mogu videti na dijagramu 42.
6%

1% 2%

Izmeu 4 i 9 uenika Izmeu 2 i 4 uenika Manje od 2 uenika

90%

10 ili vie uenika

Dijagram 42: Koliko uenika dolazi na jedan laptop. Procenat kabineta kole pokrivenih internetom, prikazan je sledem dijagramom.

48

30%

0%-25%pokrivenosti 26%-50%pokrivenosti 51%-75%pokrivenosti

3% 6%

62%

76% i vie pokrivenosti

Dijagram 43: Kolika povrina kole je pokrivena internetom. Za raunare prikljuene na internet prosek je 5,8 uenika po raunaru, takoe iz dijagrama moemo da vidimo da u 17 procenata kola manje od etiri uenika dolazi na jedan raunar. U ostalim kolama dolazi vie uenika na jedan raunar, u 41 procenata kola od dva do deset uenika dolazi na jedan raunar, a u ostalim kolama vie od deset uenika dolazi na jedan raunar. Vie je raunara prikljuenih na internet, nego onih neprikljuenih. Ispitivanje ukazuje na vezu izmeu pristupa raunarima prikljuenim na internet i pedagokog napretka. U kolama koje imaju najmanje uenika po jednom raunaru, naravno da su direktori uoili da je upotreba IKT u velikoj meri poboljala usaivanje novih pedagokih metoda u nastavu. U takvim kolama veina nastavnika je razvila svoje sposobnosti upotrebe IKT, i direktori prate njihovu upotrebu. Direktori esto naglaavaju vanost upotrebe IKT u nastavi, i redovno razgovaraju sa nastavnicima o nainima upotrebe IKT u nastavi. Meutim broj raunara u koli nema uticaja na komunikaciju i sistem podele znanja. Kada broj raunara u koli uporedimo sa time koliko nastavnika i uenika ima ptistup raunaru kod kue, jasno je da se raunar kao pojedinani alat u koli moe retko koristiti, mnogo je zgodnije to initi kod kue. Laptopovi su proteklih godina nabavljani za kole, ali samo za jedan kabinet u koli, u 90 procenata kola dolazi vie od deset uenika na jedan laptop, to e se naravno narednih godina promeniti, u nekim kolama je postojala mogunost izbor izmeu klasiinih (desk top) raunara i laptop raunara. Beini internet u nekim kolama pokriva i vie od 75 procenata povrine kole, dok u veini kola pokriva manje od 25 procenata povrine kole. Od drugih tipova IKT opreme kole najvie poseduju projektore i digitalne kamere, nekoliko kola ima ak i interaktivne table. One kole koje imaju vie od prosene opreme, laptopove i beini internet idu u korak sa trendovima. U takvim kolama direktori ohrabruju ukljuivanje novih pedagokih metoda u nastavu. To je moda izazvano time to nova oprema prosto inspirie nastavnike da koriste IKT na nove naine, ili zato to direktori zahtevaju to od nastavnika, ne zna se. Dobar pristup IKT ne samo da poboljava pedagoke delove nastave, ve ima uticaj i na sposobnosti uenika, to se pokazalo i u drugim zemljama, recimo u Velikoj Britaniji gde su oni uenici koji su vie koristili IKT u nastavi kasnije postizali bolje rezultate na testovima. Kao to je reeno veina kola ima pisane pravilnike za upotrebu IKT, ali to ne pravi razlike. Po reima direktora evo kakvo je stanje to se tie pravilnika (Dijagram 44).

49

Nemamo pravilnik Nemamo napisan pravilnik, ali se pie Imamo napisan pravilnik 0%

7%

8%

86%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90% 100%

Dijagram 44: Koliko kola ima napisan pravilnik za upotrebu IKT. U skandinavskim zemljama veina kola ima definisana pravila za upotrebu IKT. U Danskoj je centralni deo pravilnika posveen odreivanju pravila za uenikovo korienje IKT u koli. Jo jedno pitanje za direktore je glasilo za koje oblasti su pisali pravila za upotrebu IKT u svojoj koli, odgovori direktora se mogu videti na dijagramu 45.
Uvo enje IKT za svakodnevne potrebe kole Ueniki pristup i upotreba IKT u koli Razvoj nastavnikovih sposobnosti u IKT Uvoenje IKT u predm ete Uenike IKT sposobnosti Ugraivanje elektronskih m aterijala u nastavu Razvoj IKT infrastrukture 0% 20% 40%

46% 72% 68% 66% 94% 32% 54%

60% 80% 100%

Dijagram 45: Za koje oblasti IKT postoji pravilnik. Dubljim analizama je utvreno to da postojanje pravilnika za upotrebu IKT u koli nema nekog uticaja na nastavnike i roditelje. Ono to pravi razliku jeste direktorova posveenost upotrebi IKT u svojstvu razvoja kole. Ukoliko direktor upotrebljava IKT kao podrku sveobuhvatnom razvoju kole i ostvarivanju zadatih ciljeva, njegovo zalaganje su jasno primetili nastavnici i roditelji. U takvim kolama vie nastavnika se slae sa ocenom da su upotrebom IKT sposobnosti uenika poveane, i vie roditelja je primetilo to da se poboljala komunikacija sa kolom. Odgovori ispitanika ukazuju da se kroz uvoenje pravila za upotrebu IKT, upravo stimulisala upotreba IKT, ponavljamo IKT u nastavi vie nisu izolovani sluajevi kojima su potrebni posebni pravilnici. IKT moraju biti usaene u optu strategiju kole i iskoriene kao podrka svim delovima kole naroito nastavi.

50

Dva od tri nastavnika su uestvovala u nekim kursevima iz oblasti IKT u protekle tri godine, ali samo jedan od tri osea veliku dobit od kurseva, u pogledu predavanja. Razvoj sposobnosti nastavnika je prioritet kola, skoro sedamdeset procenata svih kolskih planova i strategija sadri planove za razvoj nastavnikovih sposobnosti u korienju IKT, i dva od tri nastavnika su uestvovala na takvim kursevima. Nastavnici su najee razvijali sposobnosti u oblasti pedagoke upotrebe IKT, koji su organizovani kao radionice u njihovim kolama. Nastavnicima je postavljeno i pitanje koje su vetine, i kako najvie razvijali poslednje tri godine (Dijagram 46).

Radionice u koli sa kolegama Kursevi o naprednoj upotrebi IKT Kursevi pedagoke upotrebe IKT Kursevi o osnovnoj upotrebi IKT
0% 10% 20% 30% 40% 50% 56% 60% 70% 33%

73%

69%

80%

Dijagram 46: Kakve kurseve su pohaali danski nastavnici. Kakve kurseve pohaaju nastavnici u Srbiji ne zna se, ali motivi nastavnika su prikazani dijagramom 3. Pored toga to je dve treine nastvnika uestvovalo na nekim kursevima, samo malo vie od jedne treine uesnika tvrdi da su imali dosta poboljanja u upotrebi IKT u nastavi. Velika veina nastavnika kae da je uticaj kurseva umeren. Nastavnici zahtevaju komfornije podruje pre nego to usade IKT u nastavu Mnogim nastavnicma jo uvek nije prijatno da koriste IKT, pa ih zbog toga ne uvode u sopstvena predavanja. Nisu sigurni u sopstveno korienje, pa ne dozvoljavaju ni uenicima, jer bi situacija mogla da im izmakne kontroli. Plae se onoga to bi moglo da krene naopako (iskustvo nastavnika i uenika Greve Gymnasium), meutim u toj koli je organizovan kurs ''Gymnasie-IT'', za koji nastavnici kau da im je pomogao u praktinoj kao i u pedagokoj upotrebi IKT.

Uestvovanje kole u nekom kursu iz oblasti IKT nema uticaja na optu upotrebu
Mnogo kurseva iz oblast IKT je odrano proteklih godina, na razliitim nivoima, veina kola je uestvovala na kursevima. Puno vremena i novca je potroeno na kurseve. Rezultati kurseva su da su svi uesnici kurseva ili poveali upotrebu IKT, ili iskusili vei uticaj IKT. Treba rei jo da su neki od ovih kurseva bili posveeni celokupnom razvoju kole upotrebom IKT, drugi su bili posveeni samo pojedinim predmetima. Meutim

51

skriveni cilj mnogih kurseva je da pozitiva iskustva drugih inspiriu neke nastavnike na upotrebu IKT. Kursevi mogu biti interesantni za uee, ali problem sa njima je to se ne obnavljaju i to to se iskustva ne dele sa drugima.

ta su olakice, a ta prepreke za dostizanje veeg uticaja IKT

Ukljuivanje novih procedura u kolu i menjanje svakodnevnih navika, je kompleksan proces. Brojni organizacioni faktori mogu uticati dobro i loe na upotrebu IKT, takoe ti faktori mogu biti i unutar kole i van kole. Unutranji problemi su: strategija, lina incijativa, materijali za uenje, pedagogija i didaktika, profesionalizam, razvoj sposobnosti, ekonomski faktori, organzacija, rukovodsto, tehnologija. Spoljni faktori su: tehnoloki razvoj, zahtevi politike, obuka nastavnika, lokalne (optinske) inicijative, elje i zahtevi roditelja. Nastavnicima i direktorima je prvo postavljeno pitanje koja su tri glavna razloga, koja poveavaju uticaj IKT na nastavu, odgovori su sadrani u tabeli 14. Tabela 14: Olakice za uvoenje IKT. Laka dostupnost IKT opreme Direktori 66% Dobar izbor programa za uenje Direktori 18% Jasni pedagoki razlozi za upotrebu IKT u Direktori 30% koli Nove pedagoke anse Direktori 30% Inspiracija od potvrenih uspeha Direktori 21% Inspiracija iz kurseva Direktori 17% Dobra sardanja i podrka kolega kada se Direktori 43% IKT koristi u nastavi Motivacija uenika za upotrebu IKT Direktori 18% Podrka rukovodstva kole Direktori 30%

Nastavnici 73% Nastavnici 31% Nastavnici 21% Nastavnici 21% Nastavnici 13% Nastavnici 19% Nastavnici 22% Nastavnici 16% Nastavnici 8%

Olakice, jasni zahtevi za upotrebu IKT U Arhus Statsgymnasium (srednja kola u Danskoj), direktori novi program nastave vide kao dobru podlogu za usaivanje IKT u sve predmete. To je zbog toga to novi nastavni planovi postavljaju jasne ciljeve za upotrebu IKT. Upotreba IKT je takoe bila sadrana i u prethodnim nastavnim planovima, ali na nejasan nain. Novi precizniji zahtevi, su laki za praenje. Dve najee prepreke za dobar uticaj IKT su premalo IKT opreme, i malo vetina nastavnika u oblasti IKT . Nastavnicima i direktorima je postavljeno pitanje koja su tri glavne prepreke, koje umanjuju uticaj IKT na nastavu , odgovori su sadrani u tabeli 15.

52

Tabela15: Stvari koje onemoguavaju upotrebu IKT u nastavi. IKT oprema je suvie stara Direktori 18% Nastavnici 24% Premalo IKT opreme u koli Direktori 36% Nastavnici 52% Rspored kabineta u koli IKT opremu ini Direktori 40% Nastavnici 38% nedostupnom Nedostatak znanja i pedagoki oportunizam Direktori 31% Nastavnici 21% meu nastavicima Malo prostora u koli se posveuje upotrebi Direktori 7% Nastavnici 3% IKT u nastavi Nastavnici malo prostora posveuju Direktori 24% Nastavnici 14% upotrebi IKT u nastavi Nastavnici ne poseduju dovoljno IKT Direktori 26% Nastavnici 29% vetina Nedostatak pedagokih saveta Direktori 12% Nastavnici 17% nastavnicima Malo ansi za tehnike savete i podrku Direktori 12% Nastavnici 14% Pregledom tabele 15 i tabele 1 vidimo da se nastavnici u Danskoj slau sa uiteljima u Srbiji, gde su takoe dva glavna razloga koja onemoguavaju upotrebu IKT u nastavi premalo IKT opreme i nedovoljna osposobljenost uitelja. Osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, sam pristup raunaru je bio prepreka, ali poslednje dve decenije puno sredstava je uloeno u infrastrukturu i razvoj vetina nastavnika, pa su se i prepreke promenile, ali vidimo da se puno nastavnika i direktora i dalje ali na infrastrukturu. Razlozi za to mogu biti to su infrastrukturi potrebna stalna ulaganja, jer se oprema i zahtevi brzo menjaju. (E-learning Nordic, 2006, 9)

Tri velika projekta

Svi projekti su bili deo ITMF projekta i imali su zajednike ciljeve, a ciljevi su bili da se kroz svakodnevnu upotrebu IKT u koli uradi sledee: 1. Poboljanje vetina itanja, pisanja i raunanja kod uenika, 2. Pojaanje uenikove opte upotrebe IKT, 3. Pojaanje sadraja predmeta, 4. Pojaanje interdisciplinarnog rada u svakom predmetu posebno, povezano sa ivotom i interesovanjima uenika, 5. U kolu smestiti vie kreativnosti, 6. Stvoriti nove metode uenja, 7. Ojaati sistem podele znanja i razmene iskustva, 8. Stvoriti i ojaati komunikaciju izmeu nastavnika i uenika, 9. Pojaati uticaj obrazovanja na uenika. Kako su ITMF projekti uticali na broj nastavnih jedinica obraenih upotrebom IKT moe se videti na dijagramu 47.

53

kola u projektu 2001 kola u projektu 2004 kola iz mree 2001 kola iz mree 2004 Obina kola 2001 Obina kola 2004 0%

28% 29% 40% 24% 39% 39%

20%

30% 25% 33% 38% 35% 37%

40% 60%

43% 46% 28% 38% 26% 25%

80% 100% Manje od 10%lekcija 10%-19,9% 20% I vie

Dijagram 47: Uticaj ITMF na broj lekcija obraenih upotrebom IKT. kola iz mree je ona koja je uestvovala u ITMF projektima, kola u projektu je ona kola koja je imala sopstvenog ITMF kontrolora.

Uticaj Skole-IT na upotrebu IKT u kolama

Pre pohaanja kursa nastavnici su mnogo vie panje posveivali pripremi nastave nego onome to se deava u samoj uionici. 64 procenata nastavnika koristilo je IKT nedeljno ili ee za pripremu nastave, dok je 25 procenata nastavnika upotrebljavalo IKT u samoj nastavi. Po pohaanju kursa procenat nastavnika koji koriste IKT za pripremu nastave se poveao. Kasnije je svaki trei nastavnik koristio IKT za istraivanje i pravljenje obrazovnih materijala, a malo se poveala i napredna upotreba. Svi ostali nastavnici su imali neka poboljanja u upotrebi IKT u nastavi, i svaki trei nastavnik je poveao upotrebu IKT za sopstvene potrebe. Najvei broj nastavnika je uveao upotrebu IKT u nastavnim jedinicama, u kojima uenici pretrauju informacije na internetu. Kurs je produbio korienje kako standarnih tako i specijalizovanih programa, mada nema puno efekata na upotrebu IKT kod uenika. IKT kao vid komunikacije prvo se uveao meu samim nastavnicima, i nastavnika i kolskog rukovodstva, nekolicina nastavnika koristi IKT za komunikaciju sa uenicima i roditeljima. Ogranien uticaj na nastavnikove strategije korienja IKT, oko ezdeset procenata uesnika kae da mu kurs nije pomogao da pobolja organizacione sposobnosti koje se tiu upotrebe IKT. Oni koji su redovno koristili IKT i pre kursa najvie su napredovali posle kursa. Istraivanje pokazuje da oni nastavnici koji su koristili IKT pre kursa iz kursa su izvukli najvie koristi, meutim oni koji su u manjem obimu upotrebljavali IKT pre kursa, esto nisu poveavali upotrebu ni posle kursa. Situacija je ak loija za one koje nisu ni malo upotrebljavali IKT pre kursa. Veza izmeu uslova u koli i nastavnikove upotrebe IKT u nastavi je detaljno analizirana. Ispostavilo se da sami uslovi nemaju puno uticaja na upotrebu IKT. U

54

kolama gde se uenicima nudi novi nain izraavanja upotrebom IKT nastavnici u veoj meri za predavanja koriste IKT. U takvim kolama je savetnik za IKT imao fiksno radno vreme, ili je bilo mogue zakazati sastanak da bi se pomoglo nastavniku da povea upotrebu IKT u nastavi, na onim mestima gde nastavnik nikako nije mogao da se snae uticaj je umeren. U kolama gde je pedagoki savetnik preduzimljiva osoba povean je pozitivan uticaj koji se vidi posle uea na kursu Skole-IT. Gde je pristup IKT opremi bio lak i gde je oprema lepo funkcionisala nastavnici su upotrebu ITK podigli na vii nivo u predavanjima i u meusobnoj komunikaciji. injenice podravaju vanost dobro funkcionalnalne IKT opreme, ali istraivanja pokazuju da to nije est sluaj, samo treina ispitanika kae da poseduje dobro funkcionalnu IKT opremu. Dosta kola je postavilo ciljeve za upotrebu IKT, veina kola ima slina pravila za korienje IKT opreme, kao i pravilnik za razvoj IKT infrastrukture. Nastavnici u koli detaljno prate integraciju i paljivo planiraju i organizuju stalno poveanje upotrebe IKT. Stav rukovodstva kole imao je uticaj na upotrebu IKT kao sredstva komunikacije meu nastavnicima, i naravno u kolama gde je rukovodsto imalo pozitivne stavove te kole su kasnije poveale upotrebu IKT dosta lake nego kole ije rukovodsto nije imalo izgraen stav. Gde su se nastavnici zauzeli za usaivanje IKT, i gde su nastavnici od rukovodstva kole zahtevali uee na kursu, upotreba IKT u nastavi se poveala. Nastavnici su izrazili zahtev za vie edukativnih kurseva i naprednijom upotrebom IKT i novim sredstvima za uenje. Kurs je izgleda iscrpeo zahteve za osnovnim znanjima o IKT. Prema veini nastavnika budui kursevi bi trebali biti kratki, gde bi eksperti dolazili u kolu i saraivali sa nastavnicima i uenicima. Uesnici su bili zadovoljni sadrajem kursa i 60 procenata bi posetilo sline kurseve.

Ocena SFO-IT
Potreba za osnovnim vetinama i znanjima o pedagokoj primeni IKT su bili glavni razlozi za uee u SFO-IT svaka etvrta osoba uestvovala je u SFO-IT jer je tako zahtevalo rukovodstvo kole. Ispostavilo se da su uesnici imali koristi. Pre kursa vie od pola uesnika je imalo vrlo malo iskustva u korienju IKT zajedno sa uenicima. Posle uea u SFO-IT njihova upotreba IKT sa uenicima se poveala. Ispostavilo se, bilo je oekivano, da raunarske igre zauzimaju dosta vremena i prostora u SFO-IT, i one se dosta koriste sa drugim obilicima primene kao na primer internet i drugi kreativni oblici koriena. Kao rezultat SFO-IT dosta institucija je razvilo pravila za upotrebu IKT i svaki peti nastavnik je poveao upotrebu interneta sa uenicima. SFO-IT je prvenstveno imao za cilj da povea uvid u mogunosti korienje IKT zajedno sa uenicima Pre uea u SFO-IT vie od 50 procenata koristilo je IKT za komunikaciju sa kolegama i roditeljima nedeljno ili ee. Kurs SFO-IT je prvenstveno poveao komunikaciju unutar kole, sa roditeljima se komunikacija neznatno poveala. Komunikacija elektronskom potom se znatno poveala, i svaki trei uesnik je kasnije uestvovao na elektronskim konferencijama. Nastavnici najvie koriste Word i internet pretraivae. Veoma je mala upotreba nekih drugih kreativnih programa i druge opreme, na primer digitalnih kamera.

55

Oekuje se da e kasniji kursevi biti vie usmereni ka usaivanju IKT u nastavu, a manje o pravljenju okvira za njegovu upotrebu. Uestvovanje u debatama o IKT ima veliki uticaj. Naravno i ovde su vetiji korisnici posle kursa najvie poveali upotrebu IKT. Oni koji su i pre kursa upotrebljavali IKT redovno najvie su napredovali po zavretku kursa. Sa druge strane oni uesnici koji su do kursa retko ili gotovo nikad koristili IKT nisu izvukli puno koristi od kursa, nastavili su da koriste samo standardne programe kao to su Word, internet pretraivai i elekronska pota. Uesnici kursa koji su u rukovodstvu kola, posle kursa su poveali upotrebu IKT u svom poslu. U kolama u kojima su ciljevi upotrebe IKT bili jasno i na vreme definisani, uee u SFO-IT je dalo dosta vee rezultate. Stav rukovodstva kola je da dosta upotrebljavaju IKT posle zavrenog kursa. Sedam od deset rukovodilaca kola podrava upotrebu IKT, i pokazuje interesovanje za dodatno korienje IKT. Rukovodstva kola u veini imaju pozitivan stav o upotrebi IKT. Upotreba posle kursa je najvie poveana u onim kolama gde su se i pre kursa IKT puno koristile. Pedagoki pristup IKT je vaan deo kursa. Uticaj SFO-IT je najvei na kole koje su imale u vidu to da se njihovi uenici izraavaju preko IKT. Takoe je postojao uticaj na kole u kojima je IKT kao alat bio ravnopravan sa papirom i olovkom. Pristup mobilnoj opremi povealo je upotrebu IKT posle kursa. Preko pedeset procenata nastavnika kae da je IKT oprema korisna i efikasna. Svaki trei nastavnik kae da ima suvie IKT opreme, dok svaki etvrti nastavnik kae da mu je upotreba IKT limitirana jer nema dostupnih raunara. Ispitivanja pokazuju da uenici mogu samostalno koristiti programe i igre bez ikakvog rizika. Samo deset procenata kola ima mobilnu opremu. Lako je pronai pomo i uputstva za upotrebu IKT. U reim sluajevima pomo prua neko iz SFO-IT, ali je uvek neko iz kole ili optine zaduen da pomogne. Saradnja sa drugima u vezi upotrebe IKT na nove naine je vana za usaivanje IKT, pokazalo se da sedam od deset nastavnika imaju pozitive stavove o upotrebi IKT, ali samo svaki trei od njih sarauje sa kolegama u vezi upotrebe IKT na nove naine. Kod kue skoro svaki uesnik kursa poseduje raunar povezan na internet. Svaki peti ispitanik ima od kue pristup podacima kole, ovo je svakako pozitivan uticaj kursa na upotrebu IKT. U eljama za dalje usavravanje pedagozi stavljaju u centar vetine, a ne dotadanje znanje. Postoji vei interes, za vie naprednih programa i opreme, na primer digitalne kamere i kreiranje internet prezentacija. Takoe postoji interesovanje za kreativne programe kao to su programi za crtanje i programi za obradu slika. Ima potreba i za poznavanje tehnikih delova IKT, neznatno interesovanje je samo za osnovne vetine, kao na primer Word.

Ocena Seminare-IT (univrezitet za obuku nastavnika u oblasti IKT)

Samo je nekoliko od uesnika kursa zavrilo kurs za predvieno vreme. Nedostatak vremena je glavni razlog zbog kog su nastavnici odugovlaili zavravanje kursa. Dosta nastavnika je krenulo ranije nego to su se registrovali, a veini njih je

56

trebalo izmeu pola godine i godinu i po da zavre kurs. Razlog tome je to to veina nastavnika ima zauzet raspored pa je bilo teko umetnuti negde kurs. Vea barijera za zavravanje kursa je bila nedostatak vremena. Ispitani nastavnici koji su uestvovali na kursu su za kurs odvojili izmeu deset i pedeset sati. Nastavnici koji su pohaali kurs, veinom su bili voljni da imaju slobodnog vremena na kursu, ali bilo ga je teko pronai. Minimalno vreme za savladavanje kursa bilo je pedeset sati, ali je veini bilo potrebno vie vremena. Dosta nastavnika je pohaalo kurs jer je moralo, ali dosta nastavnika se pridruilo kursu po sopstvenoj eji. Oekivanja od kursa bila su velika. Od osnovih stvari kao sto je korienje IKT kao alata, do pedagokog shvatanja IKT. Veina oekivanja je ispunjena, ali su zadovoljniji oni koji su imali vie zahteve. Profesionalnost kursa zahtevala je da kurs bude prilagoen i interesantan veini uesnika, to je bilo deo motivacije da nastavnici zavre kurs. IKT alatke i internet korieni su na razliite naine. Oni iskusniji korisnici IKT imali su koristi od upotrebe sajtova i raznih IKT alatki, gde su manje iskusni korisnici bili zbunjeni i gde im je bilo teko. Oni uesnici kursa koji nisu imali napredna iskusta, nisu mogli da izvuku puno koristi od kursa. Timska saradnja je bila motivacija za uesnike da zavre kurs. Slino za njihovu motivaciju bila je vana povezanost kursa i njhove svakodnevne upotrebe IKT. Veina je prepoznala vezu dok je nekoliko uesnika kursa reklo da veza ne postoji. Stepen upotrebe IKT varira meu nastavnicima koji su bili ispitivani. Svi oni u velikom obimu koriste IKT za komunikaciju sa uenicima drugim nastavnicima i roditeljima, pa obzirom na to upotrebljavaju IKT i u nastavi. Na nekoliko mesta nastava se moe ostvariti bez papira i olovki. Samo nekoliko nastavnika misli da je njihovo uee na kursu povealo njihovu upotrebu IKT u nastavi. Nekoliko uesnika misli da je konkurs promenio njihov pogled i miljenje o upotrebi IKT u obrazovanju. Nastavnici su uvideli da su IKT na mnogim kursevima glavne teme, kako za nastavu tako i za rukovodsto. Na mnogim obukama nastavnika formalni ciljevi su bili usaivanje IKT. Rukovodstvo kole je promovisalo upotrebu IKT. Celokupna upotreba IKT moe biti efektivna, to se povezuje sa nastavnikovom upotrebom. Iskustvo pokazuje ako neka grupa nastavnika upotrebljava IKT u velikoj meri oni inspiriu ostale zaposlene da poveaju svoju upotrebu IKT. Uenici ne zahtevaju upotrebu IKT u nastavi. Nastavnici tvrde da je za njihovo korienje IKT veoma bitno to kakvi su uslovi u koli. Veoma je bitan i broj raunara povezanih na internet. Pored toga to puno nastavnika tvrdi da su tehniki uslovi bitni, na nekim mestima to i dalje predstavlja problem.(Rambol management, 2005, 10)

Zakljuak
Informaciono komunikacione tehnologije postale su sastavni deo naih ivota, pa tako i deo obrazovanja. Poslednjih godina IKT su sadanjost nastave, a ne bubunost nastave. Naravno da bi obrazovni sistem bio uspean mora da prati trendove. IKT su svoje mesto nale u svim delovima kole administraciji, prezentovanju kole i u samoj 57

nastavi. Upotreba IKT u nastavi u Srbiji i u Danskoj se za sada dosta razlikuje. Vidimo da su u Srbiji informacione tehnologije to se tie nastave na poetku i jo uvek se ispituju mogunosti za njihovu upotrebu. Danska je par koraka dalje, normalno jer je od sredine devedesetih bilo obavezno prisustvo IKT u svim predmetima, i kao to je reno u Danskoj je upotreba IKT u nastavi regulisana zakonom o obrazovanju. Dok se u Srbiji ispituju uslovi i mogunosti za primenu IKT, u Danskoj se ispituje uticaj i posledice korienja IKT. U Danskoj se na primer pominje to da je komunikacija izmeu kue i kole dosta olakana upotrebom IKT, dok u Srbiji upotrebom IKT komuniciraju samo uenici meu sobom i nastavnici sa drugim nastavnicima. U Danskoj od naprednije upotrebe IKT sreemo jo i uenje na daljinu i blokove interdisciplinarne nastave gde uenici pomou raunara povezuju i koriste znanja vie srodnih predmeta, takoe se sree i grupno reavanje nekih problema upotrebom raunara. Meutim postoji i dosta zajednikih stvari, dobra stvar je velika dostupnost raunara uenicima i nastavnicima kod kue, i veliko poverenje uenika u IKT (u nekim situacijama i preveliko). Uenici puno koriste raunar van kole i uglavnom su nauili sami da koriste raunar. U Danskoj kao i u Srbiji nastavnici koriste IKT i internet u nastavi i za pripremu nastave, jer kao to je reeno mesta za IKT ima u svim predmetima. Glavni zajedniki problemi Srbije i Danske su nedostatak kvalitetne IKT opreme, a zna se da je dobra infrastruktura bitna za prenoenje znanja, kao i nedovoljne sposobnosti nastavnika. U Srbiji i Danskoj postoji struno usavravanje i razni kursevi iz oblasti IKT, ali zajedniki problem su nastavnici koji retko upotrebljavaju ili uopte ne upotrebljavaju IKT, jer su upravo oni najvei protivnici IKT, to su uglavnom stariji nastavnici, oni najmanje pohaaju obuke iz oblasti IKT i imaju malo koristi od tih obuka. Glavni razlozi za ne pohaanje kurseva su nedostatak vremena. Vidimo da elja za veom upotrebom IKT postoji i ima puno prostora za napredovanje. Pregledom iskustava danskih nastavnika, uenika i roditeljima, puno toga bi moglo da se naui i preuzme od njih.

58

Literatura
[1] Nedim Deli, 2008, Informaciono-komunikacione tehnologije u obrazovanju [2] Danimir Mandi, Informaciona tehnologija u savremenoj nastavi [3] Nedeljko Klari, Primjena savremenih sredstava informacionih tehnologija u obrazovnim procesima [4] Sanja Marii Daliborka Puri, 2011, Primena informacione tehnologije u nastavi u mlaim razredima osnovne kole [5] Udruenje profesora informatike, 2009, IKT u nastavi kola u Srbiji, pregled stanja, perspektiva razvoja [6] Katarina Milanovi Vesna Milosavljevi, 2006, Istraivanje o stavovima uenika u Srbiji o primeni IKT sredstava u nastavi i uenju [7] Danmarks evaluringsinstitut, 2009, The Use of ICT in Danish School. A study of experience and perspectives English summary [8]Undervisnings ministeriet, 2009, ICT in Upper Secondary Education in Denmark [9] E-learning Nordic, 2006, Impact of ICT on education [10] Rambol management, 2005, Evaluation of ITMF Overall results [11] Jovana Mladenovi, 2009, Raunari u obrazovanju

59