Pojam INTELEKTUALNOG KAPITALA

Doc. dr Slaana abrilo

Fakultet za usluni biznis Sremska Kamenica

Mnogi razmatraju intelektualni kapital, definiu ga samo neki, u potpunosti ga razume samo nekolicina odabranih, ali ga za sada niko formalno ne moe vrednovati. (Stewart, 1997; Sveiby, 1997)

Koncept intelektualnog kapitala - IK

Jedan od glavnih atributa intelektualnog kapitala je njegova neopipljivost Intelektualna imovina je neopipljiva imovina. Ona nema materijalni oblik kao nekretnine (pogoni i oprema delovi fizikog kapitala), a nema ni oiglednu finansijsku vrednost

Intelektualni kapital se esto opisuje i kao "skrivena imovina" Zbog toga ga je esto teko identifikovati i oznaiti njegovu ekonomsku vrednost, te se na tom podruju vre brojna istraivanja

Teorijski elementi koncepcije IK

Iako se ini da koncepcija intelektualnog kapitala nalazi svoje uporite u teorijama organizacije i menadmenta, ona se meutim, kao i upravljanje znanjem, vrsto oslanja na makroekonomske temelje. Prilikom teorijskog analiziranja koncepcije intelektualnog kapitala potrebno je osvrnuti se na Roberta Solowa Solowljev Model neoklasine teorije rasta predstavlja sklop formula sa ciljem odreivanja najdelotvornije kombinacije tradicionalnih faktora proizvodnje: zemlje, rada i kapitala

Model neoklasine teorije rasta

Jedna od osnovnih Solowljevih pretpostavki bila je da rast poinje usporavati i konano se prekida kada se kombinacija proizvodnih faktora priblii najdelotvornijoj kombinaciji Solow je zbog toga predviao da e sve zemlje jedanput dosegnuti taku konvergencije; rast e opadati u industrijalizovanim zemljama dok e ekonomski napredak biti vrlo brz u manje razvijenim zemljama. Stvarnost je, meutim pokazala da se to nije ostvarilo. Ekonomski rast u industrijalizovanim zemljama ima i dalje tendenciju rasta, a u manje razvijenim stagnira. Dakle, nema znakova ni o kakvoj konvergenciji kao to je Solow predviao. o Zbog toga moderni teoretiari ukazuju da postoji nedostatak varijabli u Solowljevim formulama

Nova teorija rasta ili Endogena teorija rasta

U 1980-tim, Paul Romer objavio je serije lanaka o svojim otkriima, kasnije nazvanim Nova teorija rasta, ili Endogena teorija rasta Romerov glavni doprinos je konstrukcija modela koji istie presudnu ulogu ideja u ekonomskom rastu Romer svoj model zasniva na podeli sveta u dva dela - fizike objekte i ideje Romer govori da ako drave ele podstai ekonomski rast, njihove ekonomske politike trebaju: 1. ohrabriti ulaganje u istraivanje i razvoj novih ideja, a ne u ulaganje i akumulaciju fizikog kapitala, i 2. subvencionisati akumulaciju ukupnog ljudskog kapitala na nivou drave

Sastavni delovi Romerovog

modela endogenog rasta

Romer navodi 4 osnovna inputa: 1. Kapital - meren u jedinicama potronih dobara 2. Rad - vetine raspoloive od zdravog ljudskog tela 3. Ljudski kapital koji obuhvata aktivnosti kao na primer formalnu edukaciju i trening zaposlenih 4. Indeks nivoa tehnologije
Romerova Nova teorija rasta bila je znaajan napredak. Romer je dokazao da pokreta ekonomskog rasta nisu, na primer, vladine mere, ve konkurencija izmeu preduzea. I, to je jo vanije, ta se preduzea takmie pomou svojih inovacija koje prema Romeru predstavljaju "malena, ali vredna, od ljudi stvorena poboljanja na svim nivoima organizacije"

Pojava koncepcije IK
Revolucija na podruju upravljanja znanjem dogodila se 1991. godine kada je Thomas A. Stewart, urednik asopisa Fortune, objavio lanak pod naslovom "Brainpower - How Intellectual Capital Is Becoming America's Most Valuable Asset"

Stewartov lanak je izazvao veliki interes za prouavanje znanja

i podstakao ekonomske istraivae na razvoj itavog novog podruja - koncepcije intelektualnog kapitala

Treba naglasiti da je evolucija intelektualnog kapitala kao naune discipline imala razliite izvore Pre pojave koncepcije intelektualnog kapitala postojala su tri samostalno razvijajua trenda iz kojih ova koncepcija vue jasne korene:

1. Trend Prouavanje uloge znanja

o Javlja se u 1980tima u Japanu na elu sa utemeljiteljem i predvodnikom prouavanja znanja Hiroyuki Itamiem

Drugi vaan japanski naunik je Ikujiro Nonaka koji se od sredine 1980-tih bavi problematikom upravljanja znanjem
Zajedno sa koautorom Hirotaka Takeuchiem 1995. godine objavio je poznatu knjigu "The Knowledge-Creating Company", u kojoj opisuju kako japanske kompanije inoviraju svoje poslovanje primenom i raspodelom eksplicitnog i implicitnog znanja

2. Trend - Teorija bazirana na resursima

Vee se uz pojavu razliitih ekonomista koji od 1950 tih do danas razvijaju novi pogled i teoriju koja istie presudnu efikasnost resursa preduzea Teorija bazirana na resursima naglaava da se preduzea razlikuju prema jedinstvenim resursima, sposobnostima i talentu koje poseduju. Izmeu autora treba posebno izdvojiti Davida Teecea - 1986. godine objedinio je razliita istraivanja i razmiljanja ekonomista na temu teorije preduzea bazirane na resursima, te razvio novi ekonomski pogled na tehnoloke inovacije kao izvore vrednosti, definiui mehanizme i korake nune za komercijalizaciju inovacija

3. Trend - Prouavanje ljudskog kapitala

U 1960-tim su utemeljeni teoretski i empirijski temelji ovoga podruja

Najvee

zasluge pritom pripadaju Gary Beckeru, koji je sa svojom knjigom "Human Capital" iz 1964. godine utemeljio Teoriju ljudskog kapitala Kljuan korak u razvoju koncepcije intelektualnog kapitala sa aspekta ljudskog kapitala uinio je Karl-Erik Sveiby iz vedske Sveiby je u svojim knjigama The Invisible Balance Sheet, objavljenoj 1989. godine i Knowledge Management, objavljenoj izvorno 1990. godine objasnio da bilans preduzea treba da sadri i elemente nematerijalne imovine, koja se temelji na ljudskom kapitalu.

Neopipljivosti
to je skriveno ili nije materijalno, ali zna se da realno postoji (Longman Dictionary of Contemporary English). Taksonomija neopipljivosti:

Nivo 1: neopipljivosti koje su vlasnitvo kompanije i mogu se prodati - lako se definiu i opisuju - brendovi, autorska prava, patenti i robne marke. Nivo 2: neopipljivosti koje se ne mogu prodati, ali ih preduzee na izvestan nain kontrolie - ne mogu se odvojiti od drugih u cilju zasebnog merenja ili vrednovanja - poslovni procesi, R&D procesi, poslovne tajne i imid. Nivo 3: neopipljivosti koje se ne mogu prodati niti kontrolosati - nemogue ih je odvojiti od ostalih - ljudski kapital i organizacioni kapital

Taksonomija neopipljivosti
(I) Intelektualna svojina (registrovano) Patenti Brandovi Autorska prva (II) Neopipljiva sredstva (neregistrovano ali kodifikovano)
Projekti Softver ematski planovi Zapisane poslovne tajne Baze podataka Formule

(III) Intelektualni kapital (nekodifikovani ljudski i organizacioni kapital)

Kolektivno korporativno znanje Individualno znanje i vetine zaposlenih Know-how, kultura

Neopipljivosti
Zbog razliitog pristupa- terminoloka konfuzija Neopipljiva sredstva: raunovodstveni pristup razlikuje vrste sredstava, koje su zastupljene u skoro svakoj kompaniji: finansijska sredstva, osnovna sredstva, neopipljiva sredstva Neopipljivi resursi: pristup zasnovan na resursima (RBV), razlikuje razliite kategorije resursa, koji stvaraju vrednost kompanije: finansijski resursi, opipljivi resursi, ljudski resursi, know-how i drugi resursi. Intelektualni kapital: upravljaki pristup, predlae da se vrednost kompanije ispituje analiziranjem tipova kapitala. Sa ovog stanovita, postoje dve vrste kapitala: opipljivi (strukturni- fiziki i finansijski kapital) i neopipljivi (intelektualni kapital).

Pojam intelektualnog kapitala

Izraz intelektualni kapital (IC) prvi put je 1969. godine upotrebio John Kenneth Galbraith: Pitam se da li ste svesni, koliko mi, irom sveta,

dugujemo intelektualnom kapitalu kojim nas snabdevate tokom poslednjih decenija.

IC - prvo individualni atribut, a Tom Stewart je upotrebio izraz intelektualni kapital kao atribut organizacije. Intelektualni kapital neopipljivi izvor stvaranja bogatstva.

IK - DEFINICIJE

paket korisnog znanja (Stewart ,1997) znanje koje se moe konvertovati u profit (Sullivan, 1998), znanje koje se moe konvertovati u vrednost (Edvinsson i Sullivan, 1996)

imovina znanja, primenjenog iskustva, organizacione tehnologije, odnosa sa potroaima i profesionalnih vetina koja kompaniji obezbeuju konkurentnost na tritu (Edvinsson i Malone,1997)
jedinstvo neopipljivosti koje omoguavaju funkcionisanje kompanije (Brooking,1996)

IK - DEFINICIJE
materijal znanje, informacije, intelektualna svojina, iskustvo koji se moe upotrebiti radi stvaranja bogatstva. To je snaga kolektivnog uma. Intelektualni kapital je termonuklearno kompetitivno oruje dananjice.
(Thomas Stewart, 1997)

Intelektualni kapital je intelektualni

IK - Statiki i dinamiki pristup (Kianto, 2007)

Statiki pristup
Znanje je...
... statiko sredstvo, resurs, zaliha ...ekplicitan; znati-da identifikacija i vrednovanje postojeih neopipljivosti investicije, prava na intelektualnu svojinu, ljudski kapital, strukturni kapital i relacioni kapital

Dinamiki pristup
... iznenadan i socijalno izgraen (obrazovan) proces ... tacitan; potencijal, znati-kako sposobnost upotrebe, razvoj i modifikacija neopipljivosti

Sutinski oblik znanja je...

Osnovni interes je

Teorijski fokus Upravljaki fokus

Koreni

Sposobnost organizacije da primenjuje i razvija znanje Stvaranje i razvoj sposobnosti Organizacione nauke i strategijski menadment
socijalne procese i organizacione karakteristike teko

Osnaivanje postojeih sredstava

Ekonomija i raunovodstvo Postojee statistike podatke o pojedincima, strukturama i rezultatima Lako

Merenje se fokusira na
Kvantifikovanje objekata merenja