Hans Werner-Schroeder

Prvi deo strana 2 KRAJ VEKA I INKARNACIJA ARIMANA U NAREDNOM MILENIJUMU

Drugi deo strana 9 INKARNACIJA ARIMANA I ASURA

re!i deo strana "# S$RA I KRAJ %&KA

Hans Werner-Schroeder Prvi deo KRAJ VEKA I INKARNACIJA ARIMANA U NAR&DN$M MI'&NIJUMU

Iz godine u godinu pogled nam je sve vie usmeren ka dogaajima koji se oekuju na kraju (XX) veka. Ovde u pokuati da objedinim sve izjave udol!a "tajnera koje se odnose na te dogaaje. #esto se govori da je udol! "tajner predvideo inkarna$iju %rimana krajem XX veka. &oliko ja znam takve izjave ne postoje. (eriod )os*e +ra,a -e+a i tre!i .i*eni,u. &ako se svetski dogaaji pribli'avaju kraju veka( postaje sve va'nije da se pogleda i dalje od nji). *i sa lakoom usmeravamo pogled samo prema onome to nam je najbli'e a te'imo da zaboravimo da su za milenijum koji dolazi takoe bili predvieni dogaaji od elementarne va'nosti. +o se tie stanovita i delovanja oni) ljudi koji su povezani sa antroposo!ijom. ,a poetak bi) voleo da navedem nekoliko izjava udol!a "tajnera u vezi sa dogaajima koji se oekuju posle kraja veka( dogaaja koji) treba da smo veoma svesni. -ajpre se pozivamo na predavanje odr'ano .. aprila 1/10. godine u 1erlinu (1)2 3-ee proi mnogo posle 45556te godine a oveanstvo e do'iveti neobine stvari( stvari koje se danas tek postepeno ispoljavaju. 7tvari su takve da se od Istoka i od ,apada dve krajnje suprotnosti kreu ka buduem razvoju... -amera bi bila da se razrei zagonetka o tome ta predstavlja dete8 neka vrsta rituala ili kulta( za poetak( bie povezan sa odgajanjem deteta. +o se ve odigrava na Istoku. +aj kult e naravno doi do 9vrope. :rouzrokovae razvoj najveeg potovanja za ono to se naziva 3genije;( potragu za genijem.... <eina oveanstva( meutim( bie podrena uti$aju koji dolazi sa ,apada( iz %merike. +aj uti$aj te'i drugaijem razvoju( koji se u odnosu na ono to e tek doi osea danas samo u idealistikim tragovima kao prijatan poetak. *o'emo rei da je sadanje doba sasvim dobro u odnosu na ono to e doi kada jednom razvoj ,apada ubrzano pro$veta. &ada proe 45556ta godina( nastupie doba kada e razmiljanje( ne direktno( ali u odreenom smislu( biti zabranjeno. ,akon e nastupiti iz %merike sa svr)om da se ugui svako individualno miljenje. :oetak u ovom prav$u je nainjen isto materijalistikom medi$inom danas( gde dui vie nije dozvoljeno da dela i gde se( isto na osnovu spoljnji) opita( prema oveku odnosi kao prema maini.; =ruga izjava iz predavanja u =orna)u datirana 1>. januara 1/1?. godine (4)2 3*oramo biti ozbiljni u razumevanju ovi) stvari( moramo biti potpuno i krajnje ozbiljni u vezi sa njima. +o razumevanje podrazumeva da jedan broj ljudi mora svim snagama sopstvene linosti da skupi )rabrost i da se zapravo suprotstavi uzburkanom 4

talasu materijalizma. +o e postati neop)odno( jer e se materijalizam( pro'imajui industrijski i komer$ijalni impuls( ujediniti sa sadr'ajem drugi) nazadni) impulsa. Ovi opet postaju uveliko upleteni u materijalizam i vode kinesko6japansko poreklo( ali uglavnom japansko... =olazei iz %zije( to e biti posebna vrsta materijalizma. @ svakom pojedinanom sluaju moramo jasno da razumemo potrebu da se svim snagama odupiremo plimi materijalizma. +o mo'e svako. -astojanje e svakako uroditi plodom... "ta je potrebno za suprotstavljanje materijalizmu koji( ipak( ima zakonitu svr)u( mo'e se sa'eti u dve reeni$e. @ budunosti( tokom pete postatlanske epo)e( svet e sve vie biti pro'et industrijskim i komer$ijalnim elementima8 ali suprotnost( suprotan pol( takoe mora da postoji. *ora biti ljudi koji s)vatajui okolnosti delaju na suprotnoj strani.; -ajzad( iz predavanja datiranog 1A. novembra 1/1?. godine u =orna)u (B)2 3*aterijalistiki pogledi su u porastu i imae odlinu priliku da $vetaju ukoliko ljudi ponu da veruju da vie nisu materijalisti. "irenje materijalizma e se nastaviti u naredni) .556>55 godina. *oramo potpuno jasno da s)vatimo( kao to sam esto govorio( da je to sluaj. #oveanstvo e nai mir ukoliko smo u potpunosti svesni( i radimo u svetlu 'ivota du)a( znajui da je zadatak petog postatlanskog perioda da stvori materijalistiko postojanje iz itave struje ljudskog razvoja( ali upravo zbog toga mi moramo nasuprot tome da stvorimo jo du)ovnije postojanje.; *nogo se ovaki) navoda mo'e navesti. =a ovaj prikaz ne bi ostao jednostran voleo bi) da dodam sledei izvod iz predavanja od A. januara 1/1A. godine u =orna)u (.). Ono prikazuje da pozitivni vidovi moraju takoe biti vizualizovani i povezani sa buduim dogaajima2 3+akoe se mo'e rei da u poreenju sa razliitim periodima postatlanskog vremena... na peti period je... iz odreenog ugla najznaajnije doba( ono koje donosi najvie oveanstvu( ono koje u sebi poseduje ogromne mogunosti za razvoj i postojanje oveanstva i tano kroz ono to ovek posebno razvija u ovom dobu kao tamnu stranu du)ovnog 'ivota( on kree i mo'e( ukoliko postupi pravilno( da nae put u du)ovni svet. On posebno mo'e da nae put ka svom pravom( svom najviem ljudskom $ilju. azvojne mogunosti su u nae vreme veoma velike( sa odreenog stanovita vee nego to je to bilo u prolim periodima postatlanskog razvoja.; In+arnaci,a Ari.ana u tre!e. .i*eni,u.u -a osnovu ovi) izjava udol!a "tajnera( njegove rei koje se tiu inkarna$ije %rimana mogu se pojaviti u svom punom znaenju. On opisuje ovu injeni$u u sedam predavanja iz 1/1/. godine i ukazuje na pripreme koje se deavaju u sadanjosti za te dogaaje. Ovde je spisak pojedinani) predavanja2 Ciri)( 4?. oktobar 1/1/8 =orna)( 1. i 4. novembar 1/1/8 1ern( .. novembar 1/1/8 =orna)( 1>. novembar 1/1/8 "tutgart( 4>. de$embar 1/1/.

Ono to je za nas od interesa je stvarno vreme koje je dao udol! "tajner za ovu inkarna$iju. -avodim glavne izjave2 3&ao to se dogodila inkarna$ija Du$i!era poetkom treeg pre)rianskog milenijuma( kao to se dogodila inkarna$ija Erista u doba Folgotskog *isterijuma( tako e se dogoditi prva inkarna$ija %rimana negde oko treeg posle)rianskog milenijuma... *eutim( %riman deluje ve od sredine X< veka i ojaae do stvarne inakarna$ije %rimana( koja e se odigrati u zapadnoj $iviliza$iji... %riman e se pojaviti u ljudskom obliku.; (4?. okt.) Ono to je posebno znaajno ovde( jeste izjava da je inkarna$ija %rimana u vremenskom smislu naporedna sa inkarna$ijom Du$i!era koja se odigrala u %ziji poetkom treeg pre)rianskog milenijuma. 7)odno tome( trei milenijum nae ere( uopteno je odreen za inkarna$iju %rimana. +aj trenutak u vremenu je pomenut u kasnijem predavanju2 3+ek to zapone deo treeg milenijuma )rianskog doba( na ,apadu e se inkarnirati %riman. %riman u telu... 1ie kao %riman( koje e se inakrnirati na ,apadu u doba koje dolazi... i sada je dolo vreme za oveka da sazna koje su te'nje i dogaaji oko njega ma)ina$ije %rimana( koje mu poma'u mu da se pripremi za svoju dolazeu inakrna$iju... 7ada se suoavamo sa inkarna$ijom %rimana u treem milenijumu.; (1. nov.) =alje2 3Ono to je sada u pripremi i to e se sasvim sigurno ostvariti na ,emlji u ne tako dalekoj budunostim je prava inakrna$ija %rimana.; (.. nov.) Ovde se stie utisak da se ovaj dogaaj nee odigrati krajem( ve vie tokom prvog dela ili ak poetkom treeg milenijuma. :oslednja izjava( koja se odnosi na vreme( je sledea2 3@ budunosti e doi vreme( kada e isto kao to se Du$i!er utelovio na Istoku u jednu zemaljsku linost( tako e se na ,apadu odigrati zemaljska inkarna$ija samog %rimana. +o se vreme pribli'ava. %riman e se stvarno pojaviti na ,emlji.; ( 4> de$.) +oliko o izjavama udol!a "tajnera iz 1/1/. godine koje se odnose na vreme %rimanove inkarna$ije. (&oliko ja znam ne postoje druge izjave. -eka koja govori o %rimanovoj pojavi ve na kraju ovog veka (XX) mi nije poznata. @koliko se ona mo'e nai bio bi) za)valan na obavetenju.) -a osnovu ovi) navoda mo'emo zakljuiti da mora da je nesporazum ako ljudi danas govore( kao da je to nesumnjiva injeni$a( o %rimanovoj inkarna$iji u odnosu na kraj ovog veka. -aprotiv( zaista izgleda da se svedoenje mora sagledati na drugaiji nain i ova studija nudi osnovu za takav pristup. <ratiu se ponovo na ovu temu na kraju.

Kra, -e+a @ traganju kroz sva predavanja udol!a "tajnera za izjavama koje se odnose na kraj veka( iznenaujue je kada se otkrije da se one pojavljuju tek u poslednjem periodu( naime u predavanjima o karmi. &oliko je meni poznato( samo nekoliko retki) nagovetaja se mo'e nai u pret)odnim godinama i de$enijama. Ovde u navesti odlomak koji mi je poznat. :rvi odlomak je iz predavanja odr'anog u "tutgartu( ?. marta 1/1.. godine.(>) ,apis je verovatno nepotpun. udol! "tajner ovde navodi da svaki put kada se pribli'ava kraj milenijuma( nastaje posebno 'estok napad od strane Du$i!era i %rimana. &ao primer on navodi kraj prvog )rianskog milenijuma( podvlaei injeni$u da se u to vreme poelo sa dokazivanjem o postojanju 1oga( posebno ono od %nselma iz &entenberija i on ukazije na putovanje $ara Eajnri)a u &anosu( rekavi2 3+o je kada je zvanina $rkva usvojila obiaje koji su prouzrokovali prezriv sme) meu arimanskim du)ovima.; @koliko se ova navoenja pobli'e preispitaju( primetie se da se odnose ne samo na kraj milenijuma ve da ukazuju i na kasnije vreme. %nselm iz &entenberija je 'iveo od 15BB. do 115/. godine nae ere( dakle itav vek kasnije8 putovanje u &anosu se odigralo 15??. godine( prema tome takoe u novom milenijumu. Iz ovoga mo'emo videti da se udol! "tajner ne osvre posebno na kraj milenijuma kao na odreenu vremensku odredni$u kada ovde govori o sna'nom napadu sila %rimana i Du$i!era. <a'no je ovo imati na umu u nastavku teksta. 3&ako se pribli'avamo 4555. godini( jo jednom se osea uti$aj arimanski) du)ova. 9volu$ija se nastavlja kao klatno koje se njie. @ godini 15556toj ljudi su iekivali kraj sveta8 u 45556toj upravo se oekuje suprotno. @ B5556toj ljudi e ponovo ekati kraj sveta( ali e svet postati takav da e itavi narodi te'iti tom kraju. 1ez oklevanja se mo'e rei( da se ljudi 9vrope kreu ka tekim vremenimaG... @ prolosti( na primer( oko 15556te godine( ljudi su verovali u ono to su im Du$i!er i %rman nametnuli da veruju( jer tada ljudi jo uvek u sebi nisu nosili pravi( svestan Eristov impuls. -ama vie ne treba da im verujemo. @mesto toga treba da primimo taj novi Eristov impuls u sebe sopstvenom voljom tako da mo'emo da pru'imo otpor Du$i!eru i %rimanu. @ XX veku e doi do toga da Du$i!er i %riman posebno prisvoje oznaku H biti )rianin. Djudi koji vie ne poseduju nikakvog traga od istinskog )rianstva e se nazivati )rianima i besnee ne samo na one koji se dr'e onoga to je Erist jednom rekao u skladu sa tradi$ijom jevanelja( ve i na one za koje va'e rei Ija sam uvek sa vama( do kraja vremenaJ. Ovo poslednje se odnosi na 'ivi( neprekidno delatan Eristov impuls. Oni e iskusiti gnev protivnika. ,brkom i razaranjem obilovae pribli'avanje godine 45556te. *i emo na to gledati odozgo iz du)ovnog sveta.; @ vezi sa gore reenim( mora se imati na umu da ono verovatno nije doslovno zapisano. =rugo spominjanje kraja milenijuma je u predavanju 3=elovanje anela u ovekovom astralnom telu; (/. oktobar 1/1A.). +u udol! "tajner govori o ulivanju impulsa aeoskog sveta u astralno telo oveka. :ostoji opasnost da to ulivanje ovek ne mo'e svestno da s)vati. >

3Ovde le'i velika opasnost za doba due svesti. +o se jo uvek mo'e dogoditi ukoliko pre poetka treeg milenijuma ovek odbije da se okrene du)ovnom 'ivotu. +rei milenijum poinje godinom 45556tom tako da je vrlo malo vremena pred nama. Ko uvek se mo'e dogoditi da $iljevi anela budu dosegnuti posredstvom usnuli) ljudski) tela umesto potpuno budnog oveka.; &ao to je opisano dalje u predavanju( to bi dovelo do potpune izopaenosti oveanstva. Iz predavanja odr'anog u "tutgartu B5. jula 1/45. godine (0)2 37a poetkom treeg milenijuma mo'emo do'iveti da e se oveanstvo tako razvijati da e materijalizam postati pravilno stanovite. =anas nije pitanje nepriznavanja materijalizma( jer materijalizam je u pro$esu postajanja istinitim8 radije( to je pitanje praviti ga neistinitim H inae e postati injeni$a jer je to vie nego la'na teorija.; -ajzad iz predavanja odr'anog u =orna)u( 0. avgusta 1/41. godine (?)2 3@koliko se razvoj nastavi na ovaj nain doi emo( na kraju XX veka( do ata svi) protiv svi)( posebno u oblasti ljudskog napretka gde je nastala takozvana dananja $iviliza$ija. <e mo'emo videti ta se tako razvilo( mo'emo to videti kako zrai od Istoka i utvruje se preko velikog dela ,emlje. :ostoji unutarnja veza. +reba da smo u mogunosti da to uvidimo.; +oliko o izjavama nainjenim pre 1/4.. godine u kojima se osvrtao na kraj veka. Kar.i/+a )reda-an,a 7amo nekoliko nedelja pre kraja njegove javne predavake delatnosti( udol! "tajner poinje da govori o kraju veka. 1ez izuzetka( svi ti izvodi se nalaze u 3&armikim predavanjima; (1/4.. godine) u vezi sa zadatkom *i)aila i zadatkom *i)ailovi) sledbenika u odnosu na oblikovanje nae nove kulturne budunosti. udol! "tajner kree 1A. jula u %rn)ajmu sa narednim izjavama 1/. u 45. jula. :otom u =orna)u 4A. jula i 1. avgusta( takoe u =orna)u B. i .. i A. avgusta( potom u +orkiju 1.. avgusta( u Dondonu 4?. avgusta i najzad u =orna)u 10. septembra. +eme su2 H H H H kriza oveanstva na kraju veka vr)una$ antroposo!skog pokreta zajedniki rad platonista i aristotelova$a reinkarna$ija savremeni) sledbenika udol!a "tajnera 0 udol! "tajner

@ tom kontekstu nema pomena o arimanskoj inkarna$iji( ali se spominje uti$anje delatnosti arimanski) du)ova do take u kojoj e %riman( u ulozi pis$a( nada)nuti ljudsku svest i zaista je to uinio u sluaju -iea. <oleo bi) da uka'em na jedan poseban pasus koji opet otvara pogled u sledei milenijum( iza kraj veka2 3+okom XX veka( kada je proao prvi vek posle kraja &ali Kuge( oveanstvo e ili stajati na grobu svake $iviliza$ije ili na poetku onog doba kada e se u duama ljudi( koji se svojim sr$ima udru'uju intelektualno sa du)ovnim( *i)ailova bitka biti dobijena.; (1/. juli) Ovde se posebno pominje injeni$a da se *i)ailova bitka( koja e preobraziti intelektualnost u du)ovnost( mora nastaviti u sledeem milenijumu. ,a mene( ovo vienje je u bliskoj vezi sa izjavom iz 1/1/. godine koja je u vezi sa inkarna$ijom %rimana. Mogu!i 0a+*,u/ci i )itan,a ,adr'avajui se na gornjim izjavama udol!a "tajnera( mo'emo doi do zakljuka da se u vezi predvianja vezani) za kraj veka i inkarna$iju %rimana( suoavamo sa dva dogaaja koja se odigravaju u razliita vremena. *ogue da je u njegovim izjavama u Kramikim redavan!ima( udol! "tajner 'eleo da pokrene neku vrstu ispravke svoji) raniji) izjava iz 1/1/. godine u vezi vremenskog odreivanja( jer tokom ovog veka dogaaji su se odvijali br'e nego to se prvobitno moglo oekivati i stoga se jai uti$aj %rimana mora obavezno pojaviti ranije. Ova mogunost treba makar da se ostavi otvorenom. @ svakom sluaju( izgleda va'no da antroposo!i gledaju ne samo ka kraju veka( ve ak i danas postanu svesni dogaaja koji e usledeti. -eka ovi izvodi iz predavanja poslu'e toj svrsi. @ daljem prouavanju ovi) i srodni) izjava mo'e proistei sledei pogled( koji se ovde mo'e navesti sa velikim oprezom. -a kraju veka mi emo se suoiti sa velikom krizom nae $iviliza$ije. +a kriza e sadr'ati izazov naoj vo"!i# Eaotino raspadanje prilika generalno( at svi) protiv svi) (vidi navod iz 0. avgusta 1/41.) e zapretiti da zbrie sve du)ovno( posebno !onda$ije i ustanove koje su nastale iz du)ovnog 'ivota. @koliko bi do toga dolo( onda bi rvi preduslov za potpuni uspe) %rimanove inakrana$ije bio ispunjen. +aj preduslov se nee postii dokle god antroposo!i rade $a!edno# %ntroposo!ski pokret e do'iveti vr)una$ krajem veka (Karmika redavan!a). *ora se uvrstiti kroz saradnju velikog broja pojedina$a na takav nain da jednostavno ne mo'e biti zbrisan. :resudnu ulogu odigrae "!udska vo"!a da se istra!e $a!edno i da se radi $a!edno du)ovnom snagom. :latonisti i aristotelov$i treba da se ujedine u toj volji. *o'da je ovo odgovarajue mesto da se saopti razgovor koji je vodila %na *an sa udol!om "tajnerom 1/45. godine2 ?

3&ada sam poslednji put oko 1/456te godine bila u mogunosti da govorim sa udol!om "tajnerom( on je veoma ozbiljno rekao2 I+i sada mora da se okrene jednom drugom zadatku koji vie nije slikanje. Ka ti sada dajem drugi zadatak. @ svemu to mora da uradi dobro obrati pa'nju da lanovi ostanu zajedno. ukovodstvo mora biti svesno da mora da odr'i lanove objedinjene. Odgovornost rukovodstava manje ili vee grupe je da se postara da lanovi nau nain da zajedno )armonino nastave zajedniki rad koji treba da se uradi. =rutvo se mora jedinstveno suoiti sa svetom. Iznad svega mora prevladati istina. Opravdana protivljenja se moraju razjasniti a ne samo odba$iti. :azi na to i =rutvo e ti kasnije biti za)valno. -emoj u tome da izneveri.J &ako je to rekao( udol! "tajner me je ozbiljno pogledao( upirui pogledom i ponovio je ovo upozorenje tri puta glasno i polako. I-emoj da izneveriJ.; @koliko se treba suoiti sa krizom na kraju veka( mora se suoiti sa jo jednim izazovom H izazov nai) s o$na!ni% sna&a# %riman mo'e da prevlada samo ako nije prepoznat. =a ga zaista prepoznamo( meutim( za)teva preobra'aj intelektualizma u du)ovnost. *i emo se nai usred ovog sukoba koji e( u smislu gore navedenog( dosei svoju stvarnost i krajnje ostvarenje u narednom milenijumu2 3+okom XX veka( kada je proao prvi vek posle kraja &ali Kuge( oveanstvo e ili stajati na grobu svake $iviliza$ije ili na poetku onog doba kada e u duama ljudi koji u svojim sr$ima udru'uju intelektualno sa du)ovnim( *i)ailova bitka biti dobijena.;

Hans Werner-Schroeder Drugi deo INKARNACIJA ARIMANA I ASURA

@ pret)odnom lanku osvrnuli smo se na kraj veka i inkarna$iju %rimana u sledeem milenijumu. =a bismo u potpunosti s)vatili dogaaje vezane za budui razvoj( bie neop)odno da se ukljue dve dodatne grupe bia koje istovremeno proiruju pogled na stvar. Kedna grupa je vezana za rad Asura u sadanjosti i budunosti( druga je delatnost takozvanog demona 'un(a( ije je mistiko ime 7orat. @ ovom lanku mi emo prete'no prouiti ove prve. (#lanak koji sledi e se ukratko osvrnuti na delatnost 7orata.) (ri)re.e 0a in+arnaci,u u s*ede!e. .i*eni,u.u =a bismo tano opisali delatnost %sura( osvrnuemo se jo jednom na pripremu arimanske inkarna$ije. @ pret)odnom lanku( nabrojano je sedam predavanja u kojima se udol! "tajner osvre na inkarna$iju %rimana. :osebno nas zanima vreme na koje je on ukazao. :ostaje jasno da se udol! "tajner uvek poziva na naredni milenijum (XXI) ili na njegov poetak. =atum sa kraja veka (XX) nikada nije u tom smislu spomenut. &ada se zapitamo koji motivi igraju znaajnu ulogu u "tajnerovom opisu priprema za tu inkarna$iju( uviamo da i) pribli'no ima sedam. @ gore pomenutim predavanjima( svi) sedam ili bar neki od nji) se ponavljaju. %pstraktno miljenje( me)aniki( matematiki pogled na svet( oznaen je kao prevladavajui motiv. Ostali) est je dodatno nabrojano2 1. %pstraktno miljenje( me)aniki( matematiki pogled na svet. 4. #uvanje du)ovnog (biblioteke). B. <era u brojke (statistika). .. =elatnost bez zainteresovanosti (takoe2 3-esposobnost da se nada)ne du)ovnom naukom;). >. Izdvajanja( nesklad meu grupama ljudi( na$ionalni impulsi. 0. *aterijalistiko tumaenje Kevanelja (vodi do )alu$ina$ija Erista). ?. Osnivanje kola zarad uenja vidovitosti. Oigledno je u ovi) sedam motiva to to su oni( gotovo bez izuzetka( povezani za v"adan!em ljudske mis"i. 1ilo posredno ili neposredno( oni su os"edi(a a straktno& mi"!en!a. -asuprot tome stoje dati opisi u vezi delatnosti i nastojanja %sura.

Asure )re.a o)isu Rudo*1a 2ta,nera @ nastojanju da se da pregled predavanja u kojima je udol! "tajner spomijao %sure ubrzo primeujemo da i) uopte nema mnogo. -ajpre( 'elim da nabrojim predavanja koja su mi poznata u kojima je dotaknuta ta tema2 1erlin( 4B. maj 1/5.. (F% /B) 1erlin( ?. i 1?. oktobar 1/5>. (F% /Ba) *in)en( 4. jun 1/5?. +eoso!ija rozenkroj$era (F% //) &asel( 4.. jun 1/5?. +eoso!ija i rozenkroj$erstvo (F% 155) 1erlin( 10. maj 1/5A. @ti$aj du)ovni) bia na oveka (F% 154) -irnberg 44. jun 1/5A. Kovanova %pokalipsa (F% 15.) "tutgart( ?. avgust 1/5A. 7vet( ,emlja( ovek (F% 15>) 1erlin( 1. januar i 44. mart 1/5/. =elo Erista i suprotstavljene du)ovne sile (F% 15?) =izeldor!( 41. april 1/5/. =u)ovne )ijerar)ije i nji)ovo ogledanje u !izikom svetu (F% 115) 1azel( 1. oktobar 1/11. 9teriza$ija krvi (F% 1B5) =orna)( 1>. de$embar 1/1/. *isterije svetla( prostora i ,emlje (F% 1/.) :ostoji trinaest izvora od koji) se dvanaest pojavljuje u toku sedam godina( od 1/5.61/11. :oslednji se ne pojavljuje sve do 1/1/. godine i tu u bliskoj vezi sa izjavama u vezi inkarna$ije %rimana. *i sada tra'imo odgovore na tri pitanja u prikazima udol!a "tajnera2 1. &ako se %sure uklapaju u oblast protivniki) snagaL 4. &akve su posledi$e opisaneL B. &oji je vremenski raspon dat za nji)ovu delatnostL 3de se u+*a)a,u Asure4 :rouavajui gore navedene izjave udol!a "tajnera ubrzo s)vatamo da %sure ne pripadaju ni arimanskim ni lu$i!erskim biima( ve da one obrazuju posebnu grupu protivniki) sila. Ovo uprkos injeni$i da je udol! "tajner povremeno poistoveivao nji)ovo ime direktno sa arimanskim posledi$ama. azlog za to je verovatno da su se u prolosti %sure jedva pojavljivale kao nezavisna delatna bia. @mesto toga( one su otkrivale svoja nastojanja kroz arimanske snage. One tek sada poinju da se pojavljuju kao nezavisna delatna bia. @ predavanjima o De"u )rista i su rotstav"!eni% du%ovni% si"a od 44. marta 1/5/. udol! "tajner razlikuje delatnost neprijateljski) sila u tri prav$a2 * "u(i+erski uti$aj u dui ose,a!a( koji nastaju posredstvom preobra'aja astralnog tela8 15

* arimanski uti$aj na duu ra$uma( koji se ispoljio kroz preobra'aj eterskog tela8 * asurski uti$aj je opisan kao irenje u duu svesti i Ja( ija je delatnost u oveku zasnovana pri preobra'aju !izikog tela. @ pitanjima i odgovorima na kraju predavanja Eteri$a(i!a krvi( uti$aj ove tri sile se razlikuje ne prema ovekovim lanovima( ve vie prema nji)ovim oblastima u du)ovnom svetu. Du$i!erska bia su povezana sa oblau koja is)odi u pod!izikom kao ogledanje astralnog sveta. :osledi$e %rimana su povezane sa ogledalnom slikom ni'eg deva)ana( one od %sura sa ogledalnom slikom vieg deva)ana u !izikom svetu. Ovde nalazimo drugo merilo koje ukazuje da se u sluaju %sura sreemo sa nezavisnom oblasti bia unutar neprijateljski) sila. -ajzad( iz predavanja od 4. i 4.. juna 1/5?. godine nailazimo na razliku po pitanju vremena kada su asurska bia nastala. :rema opisu udol!a "tajnera sam poetak ot$epljenja arimanski) bia kree na 7tarom 7un$u( lu$i!erski) bia na 7tarom *ese$u. Ot$epljenje asurski) bia se dogodilo tokom razvoja 7tarog 7aturna. @ tim predavanjima udol! "tajner opisuje kako zajedno sa poreklom ljudskog tela( nastaje uti$aj %r)aja koji su tamo takoe nazvani =u)ovi egoizma( koji prenose sposobnosti na !iziko telo omoguavajui mu da kasnije primi ljudsko Ja2 @ tom smislu treba =u)ovi egoizma( %sure da rade. *eu njima razlikujemo dve vrste( pored neznatni) odstupanja. Kedna je razradila egoizam na plemenit( samopouzdan nain i uzdigla se visoko u savrenstvu oseaja slobode2 to je pravilna nezavisnost egoizma. Ovi du)ovi su vodili oveanstvo kroz sva planetarna stanja( oni su postali uitelji ljudi o nezavisnosti. *eutim( na svakoj planeti postoje takoe i du)ovi koji zaostaju za razvojem( oni su ostali statini i bez 'elje za napretkom. :repoznaete zakon iz ovoga2 ukoliko najizra'aniji pokleknu i poine 3veliki gre); ne napredovanja sa evolu$ijom( tada oni postaju najgori od svi). :lemeniti oseaj slobode se preobra'ava u slabost( u svoju suprotnost. +o su =u)ovi iskuenja i oni se moraju ozbiljno s)vatiti8 oni vode prema zloj strani egoizma( ak i danas su u naem okru'enju( ti zli du)ovi 'aturna. 7ve to je loe $rpi svoju snagu od ti) =u)ova. (0. !ebruar 1/5?.) On je to izrazio na slian nain u drugom gore pomenutom predavanju. <oleo bi) da navedem sledee pojedinosti iz njega2 +e'ei za slobodom i ljudskim dostojanstvom mi sobom nosimo uti$aje =u)ova Kastva koji su sledili dobar put( ali nosimo sobom i seme zla jer su uti$aji bia koja su otpala nastavili da budu delatni. +a suprotnost se uvek oseala. 7Mmo )rianstvo razlikuje 1oga O$a koga smatra visoko razvijenim =u)om 7aturna i njegovog suparnika =u)a svi) zli) Kastava i svega to je nemoralno( =u)a koji je poklekao na drevnom 7aturnu. +o su dva predstavnika 7aturna. (0. april 1/5?.) 11

7ada posedujemo tri merila2 uti$aj unutar ljudski) lanova( oblasti u kojima borave neprijateljske sile u du)ovnom svetu i vremenski raspon u kome su one napustili napredne delatnosti bogova tokom evolu$ije. ,akljuak je uvek da %sure zauzimaju najvie mesto unutar trojstva neprijateljski) sila. *o'da bismo ovde mogli da podvuemo da je ono gore navedno prvi pristup slo'enom problemu. Celokupna antroposo!ija pokazuje kako du)ovna bia prikazuju najraznovrsnije prirode i delatnosti. #ak i posle razvoja 7aturna i takoe 7un$a( neka arimanska kao i asurska bia su nastavila da se razvijaju. 7toga( nastaje vrlo slo'ena slika ovi) bia. Ovde date pojedinosti su samo poetna ski$a. Ko,e )os*edice su -e0ane 0a Asure4 @ ranijim izjavama (u predavanjima od ?. i 1?. oktobra 1/5>.) osnovne ideje koje su se kasnije pojavile na razliite naine su ve izra'ene. One su u vezi sa ljudskom ulnou( !izikim razvratom i razvojem $rne magije. *otiv ulnosti takoe izbija na povrinu u predavanjima De"o )rista i ne ri!ate"!ske du%ovne si"e . +u u predavanju od 44. marta 1/5/. godine uti$aj %sura je opisan mogue najizra'ajnije2 Ker ovi asurski du)ovi e podstai ono to su zgrabili( naime samu sutinu ovekovog bia( duu svesti zajedno sa Ja( da se spoji sa zemaljskom materijalnou. =eo po deo e biti otrgnut iz Ja i u istoj meri kojom asurski du)ovi uspostave sebe u dui svesti ovek mora da ostavi delove svog postajanja iza sebe na ,emlji. "ta tako postane 'rtvom asurski) sila bie nepovratno izgubljeno. -e mora itav ovek da postane nji)ova 'rtva( ali delovi njegovog du)a e biti otkinuti od strane asurski) sila. *o'da je ovde prigodno uba$iti primedbu na metodu koju koristim2 primedba kao to je ova gore zaista ne treba da se ponovi bez upuivanja na opte uslove. *i nalazimo da udol! "tajner uvek opisuje ljudsku budunost i delatnost zla povezane u na! o$itivni!em sveobu)vatnom smislu. 1ez ovog pozitivnog $elokupnog pogleda takvi odlom$i poprimaju jednostranu obojenost to ne bi trebalo( bez obzira na svu ozbiljnost i nu'nosti. +reba da pomenemo da u predavanju iz koga je gore navedeno izdvojeno( udol! "tajner izvlai u potpunosti pozitivne zakljuke. 7toga bi) voleo da navedem kraj predavanja2 +ako vidimo kako snage rade zajedno u ovom svetu( kako sve to se ini da je suprotstavljeno napretku oveanstva na kraju ispostavi da je blagoslov... Ker sve u velikom svetskom planu je dobro( a zlo se pojavljuje samo privremeno. 7toga samo onaj veruje u venost zla koji zamenjuje privremeno sa venim. Onaj ko se ne uzdi'e iz privremenog do venog nikada nee razumeti zlo. =rugi poznati navod u vezi sa monom delatnou %sura je pronaen u predavanju Eteri$a(i!a krvi. Ovde se posebno razmatra takozvana 3trea sila;. +o e se otkriti kao prirodna sila i doprinee unitenju ,emlje. 14

+aj opis ruilaki) sila u vezi sa %surama je takoe smeten unutar najpozitivnijeg predskazanja koje se tie budunosti( naime 'ivi opis delatnosti eterskog Erista. %ko pokuamo da razaznamo razlike izmeu opisa asurski) uti$aja i oni) koji su u vezi sa inkarna$ijom %rimana( dolazimo do zanimljive suprotnosti koja se mora ovde podvui (iako bi mo'da suprotnost morala da se sagleda u jo vie pojedinosti). &ao priprema arimanske inkarna$ije snage miljenja poinju uglavnom da slabe kod oveka. A straktno mi"!en!e i njegove posledi$e odvode do 'eljeni) posledi$a( naime materijalizma kao pogleda na svet. &ao to smo videli( asurski uti$aji dose'u mnogo dublje. Oni razvijaju ulnost i stoga neposredno zaposedaju ljudsko te"esno ustro!stvo. Oni vode oveka od ulnog pogleda na svet do ulnog( sen$ua"no& u ljudskom delu. Oni ne dovode samo do izola$ije Ja( kao to se dogaa arimanskoj oblasti posredstvom apstraktnog miljenja( ve korak po korak do propasti Ja snaga. Ka+o datirati de*atnost Asura4 Iz opisa udol!a "tajnera postaje oigledno da uti$aji %sura oin!u u naem vremenu. @ nekim oblastima se ti uti$aji mogu sasvim jasno do'iveti. Flavno razvijanje asurski) snaga je meutim jo uvek pitanje budunosti. +o postaje oigledno ako uzmemo u obzir da je( na primer( uti$aj Du$i!era poeo ve tokom Demurije i nastavio da se razvija kroz atlantsko i postatlansko doba dose'ui vr)una$ svog razvoja u lu$i!erskoj inkarna$iji u pre)riansko vreme. :oetak arimanske delatnosti u odnosu na oveanstvo je bio na %tlantidi( razvijao se kroz postatlansko doba i kao to smo videli( dosegnue svoj vr)una$ u sledeem milenijumu. +o nagovetava da mo'emo uvideti same poetke delatnosti %sura u naem vremenu ali da e nji)ov vr)una$ biti u dalekoj budunosti. -ji)ova delatnost je ipak povezana sa razvojem ljudskog Ja. Oni su pozvani da se suoe sa tim Ja( koje e se u budunosti razviti do jo vee zrelosti( sa najsna'nijom snagom protivnitva. +o e biti sluaj tek u budunosti kada ljudsko Ka ve dostigne vii stepen zrelosti i veu snagu. <ezano sa tim stoji pitanje da li e 3trea sila; koju je pominjao udol! "tajner da se odnosi na atomsku energiju. :ostoje merila po kojima se pretpostavlja da se to odnosi na silu koja e tek da se pojavi u budunosti. &ao zakljuak( dva izvoda iz $iklusa o Kovanovoj %pokalipsi e uravnote'iti pomalo sumoran izgled budunosti2 3Ker pomislite samo( ba time to e se odvojiti zlo od dobrog( dobro e stei svoju najveu snagu. Ker( posle velikog rata svi) protiv svi)( dobro e morati da napregne to je mogue veu snagu da bi zlo ponovo privuklo sebi( tokom perioda u kome e to jo biti mogue. +o nee biti vaspitaki zadatak kao danas to su takvi zada$i za vaspitanje( nego e tu da uestvuju okultne snage. Ker e ljudi( u toj sledeoj( buduoj epo)i ve razumeti da stave u pokret okultne snage. =obri e imati zadatak da 1B

utiu na svoju sabrau zlog prav$a( i u okultnim strujama sveta sve se priprema( sve. Od svi) ti) okultni) struja( samo se ba ponajmanje s)vataju one najdublje. Ona svetska struja koja to priprema( ka'e ovo svojim ueni$ima2 3Djudi govore o dobru i zlu( a ne znaju da je u svetskom planu potrebno da i zlo dospe do svoje kulmina$ije( da bi oni( koji to zlo moraju da pretrpe i savladaju( ba u tome savlaivanju zla upotrebili za to potrebnu snagu tako da iz toga proizae vee dobro;. (Iz <III predavanja.) 3I zato e ljudi jo vrlo esto imati prilike da otvore svoja sr$a spiritualnom gledanju( koje danas izvire iz antroposo!ije. #esto i preesto bie za to prilike( i ne smete da mislite da e te prilike biti u budunosti iste ovakve kakve su danas. O( dananji nain objave spiritualnog gledanja ljudima jo je neto vrlo slaboG :a i kada bi neko danas govorio tako da njegov glas zvoni neposredno kao plamen du)a( jo bi to uvek bilo neto slabo prema mogunostima koje e postojati u kasnijim( razvijenijim telima( da bi se ljudi uputili u du)ovni pokret. &ada oveanstvo kao $elina bude u budunosti sve savrenije i uzvienije( moi e spiritualni pogled na svet da prodre u sr$a sasvim drugim sredstvima8 i najpametnija dananja re bie mala i slaba prema onome to e u budunosti da stvori mogunost pristupa spiritualizmu za sve due( za due koje danas jo 'ive u telima u kojima jo ne bije sr$e za du)ovnost. +ek smo na poetku du)ovnog pokreta( i on e rasti( pa e biti potrebno mnogo tvrdoglavosti( mnogo tvrdoe( da bi se i pred silnim utis$ima budunosti zatvarale due i sr$a. =ue koje danas 'ive u telima( ija sr$a mogu da osete i uju antroposo!ski pogled na svet( te se due time pripremaju da 'ive u budunosti u telima u kojima e im biti data snaga da slu'e svojim savremeni$ima( koji jo dotle nisu imali prilike da uju otku$aje ti) sr$a u sebi samima. *i smo tek pretee pretea( pioniri pionira... i nita vie. =anas je spiritualni pokret tek samo mali plamiak8 ali e se on u budunosti rasplamsati u velianstveni du)ovni plamenG; (Iz XII predavanja.)

1.

Hans Werner-Schroeder re!i deo S$RA I KRAJ %&KA

@ pret)odna dva lanka razmatrali smo inkarna$iju %rimana u narednom milenijumu (leto( 1/?/.) i delatnost %sura koja je sada poela (prolee( 1/A5.). :rikazano je kako je priprema za inkarna$iju %rimana sadr'ana posebno u razvoju apstraktnog miljenja( matematikog i me)anistikog stava sa kojim je povezan materijalistiki pogled na svet. -asuprot tome( uti$aj %sura se mora opisati kao zaseban unutar grupe od tri sile (Du$i!er( %riman i poe$i %sura). Oni imaju dalekose'nije posledi$e jer prodiru u ovekovo !iziko telo kao razuzdanost i ulnost i donose propast ljudskog Ka sa im u vezi je razvoj $rne magije. Ovo nae novo prouavanje e se zadr'ati na treem uti$aju o kojem je udol! "tajner govorio a u vezi sa krajem veka. +o je delatnost 7unevog demona koji se takoe naziva 7orat( dvoroga zver %pokalipse (glava 1B). Opis u %pokalipsi pokazuje da se on ne mo'e poistovetiti sa %rimanom jer se pojavljuje odvojeno( sa a'dajom( i prikazuje se kao jagnje sa dva roga. 7a njim u vezi stoji broj 000. -ajpre emo navesti nekoliko prilika gde 7unevog demona2 udol! "tajner govori o uti$ajima

*in)en( 44. april 1/5?. %pokalipsa (F% 15.a) 1erlin 4?. april 1/5?. (F% /0) 1erlin( oktobar ili novembar 1/5?. 1ela i $rna magija -irnberg( 4/. i B5. jun 1/5A. Kovanova %pokalipsa (F% 15.) =orna)( 11.( 14.( 1B. oktobar 1/1A. +ri struje u razvoju oveanstva

1avimo se sa osam predavanja od koji) su pet odr'ana 1/5?. i 1/5A. veinom u vezi sa %pokalipsom. =eset godina kasnije tema o 7oratu ponovo izbija na povrinu. -ezavisno od %pokalipse ona se otkriva u vezi sa istorijskim dogaajima i brojem 000. Ko,e nas to 5i!e 0ani.a4 ,a poetak mo'emo se osvrnuti na opis dat u -irnbergu u predavanjima o %pokalipsi. *otivi koji se tu pojavljuju podseaju na uti$aj %sura2 3&onano oveanstvo e se razdvojiti na bia koja se slu'e belom( i na bia koja se slu'e $rnom magijom. +ako je u tajni 000 ili 7oratu otkrivena tajna $rne magije( onog najstranijeg zloina u toku $elog razvoja ,emlje( sa kojim se nijedan drugi zloin ne mo'e ni uporediti8 a pisa$ %pokalipse ga prikazuje u dvorogoj zveri. I tako stupa u na vidokrug $epanje ljudskog roda u dalekoj budunosti2 izabrani$i Erista( koji e konano postati beli magovi( i nji)ovi protivni$i( divlji arobnja$i( $rni magovi( koji ne 1>

mogu da se otkinu od materije i koje pisa$ %pokalipse prikazuje kao one koji se gube u perverzijama sa materijom. ,ato se sav taj rad na $rnoj magiji( sve to nastaje iz braka oveka i stvrdnjavanja u materiji( dovodi pred oi njegove vidovite due u sli$i velikog <avilona( u zajedni$i svi) oni) koji su upleteni u $rnu magiju8 u stra)ovitom braku( ili upravo u divljem braku oveka i oni) snaga to izviru iz pada materije.; (40. jun 1/5A.) @ tom opisu( posebno u odnosu na $rnu magiju( pojavljuje se motiv uti$aja %sura. Opet( mo'e se stei utisak da 7orat nije jednostavno deo %sura. udol! "tajner povezuje misterijsko ime ovog bia sa etiri ovekova lana. Eebrejski izgovor ovog imena sadr'i etiri glasa2 7 O (ili <) + 7ame <av ai +av

Iz toga se izvodi ime 7orat (sa naglaskom na drugi slog). =ovodei u vezu ova slova sa etiri ljudska lana udol! "tajner opisuje kako kroz uti$aj 7unevog demona( te'nja ka stvrdnjavanju je utisnuta u svaki lan. +o je neposredno u suprotnosti 7unevoj delatnosti Erista. 7toga se ovde suoavamo sa biem koje sveobu)vatno utie na oveka( ne kao drugi protivni$i koji prevas)odno deluju na jedan deo ovekovog bia. Ova pomisao na 7oratovu sveobu)vatnu mo je dopunjena daljim opisima u kojima se navodi da sa ovim kao 3najveim neprijateljem Erista Isusa; jeste delatan( 7unev demon koji 'eli da sprei oveanstvo i ,emlju da nastave sa daljim( viim razvojem (1/1A.). *o'da je dopustivo( putem poreenja izmeu ni'eg i uzvienog( da se prisetimo kako je u radu Erista za oveanstvo H iako na uzvienom nivou H delatno neto isto tako sveobu)vatno. &roz Erista ispoljava se 1og Ota$. 7 druge strane delatna snaga =u)a takoe dolazi iz Erista. On ima punu snage da razotkrije -jegove napore ka oba aspekta vaseljene. *ogue da je na ni'em stepenu( neto slino delatno u prirodi 7oroata. 1ie koje u sebe mo'e da primi druge zle uti$aje( da bi zatim dopustilo da izbjaju iz njega H ali koje je uglavnom verovatno asuristike prirode. (Ovo iznosim vie u vidu problema nego zakljune izjave).

%re.e de*atnosti Sorata 10

@ predavanju iz 1/1A.( udol! "tajner povezuje vreme delatnosti 7oroata za broj 000. (@ %pokalipsi( poglavlje 1B( posebno se pominje taj broj). On razvija broj 000 iz brojne vrednosti sadr'ane u )ebrejskim slovima 7oroatovog imena2 7ame <av ai +av 05 0 455 .55

@ *isterijama ime 7orat obezbeuje klju za broj 000 i time je simbolinog znaenja. 7 druge strane kao to je jasno ukazano u predavanjima iz 1/1A. stvarni istorijski datum se vezuje naime 000 nae ere tokom koje je 7orat zvrio veoma sna'an napad protiv napretka oveanstva. Ovo se izrazilo prevas)odno u arabizmu. @ vezi sa 7oratovom delatnou( broj 1//A H B N 000 je udol! "tajner spomenuo samo jednom. (+o je bilo u razgovorima sa Oridri)om itelmajerom i drugim sveteni$ima Erianske zajedni$e.) Ono se odnosi tano na kraj veka kada e to bie jo jednom podstai svoj zli uti$aj meu ovenastvom. Opet( treba naglasiti da udol! "tajner nigde ne spominje inkarna$iju %rimana u vezi sa krajem (XX) veka. @kaz na 1//A. godinu se tie 7orata ali samo njegov povean uti$aj ne stvarno utelotvorenje. @ tim stvarima uvek se mora imati na umu da se ti datumi nikada ne odnose na pojedinani trenutak u vremenu. *o'emo prepostaviti da se ovaj uti$aj pripremao( mo'da su neki dogaaji koji smo iskusili predviali ovu predstojeu povredu Eristovi) neprijatelja. @ pominjanju dejstva $rne magije mo'emo stei utisak da se takvi magini uti$aji ve oseaju. @ tom smislu( godina 1//A. e mo'da doneti spoljnje jaanje( a onda opet mo'da samo doneti unutarnji pojaan impuls na strani neprijateljske sile. 6a,edni/+i na)ad na +ra,u -e+a =elatnosti %rimana i %sura i one 7orata ukazuju na opasan skup neprijateljski) snaga na kraju veka. Inkarna$ija %rimana je u pripremi i ba$ie svoju senku na taj period. :o prvi put u istoriji oveanstva sile %sura napadaju i 7orat koristi ritam broja 000 nerazdvojiv od njegove delatnosti da pojaa svoj uti$aj tano u isto vreme. -a kraju veka zajedniki deluju sve tri sile. @ tom vremenskom periodu prete'no je ljudska volja ta koja se mo'e nazvati maginim sastojkom koji e biti presudan kao nosila$ zla pomou %sura i 7orata. Inkarna$ija %rimana e usledeti u sledeem milenijumu i to e biti poziv ljudskoj inteligen$iji. +ok budunosti e najzad zavisiti od preobra'aja intelekta( njegove produ)ovljenosti. <eliki problem koji eka ljude u godinama koje dolaze je stoga sledei2 da li e nam biti mogue da se suprotstavimo posredstvom sila bele magije( ruilakim i 1?

razornim maginim( neprijateljskim posledi$ama voljeL 7ile bele magije postaju delatne kroz saradnju ljudi koji zajedno rade( negujui odgovornost prema svom du)ovnom miljenju i oseanju. ,ajednika namera oni) koji su reeni da se posvete produ'enju du)ovnog 'ivota e odluiti sudbinu oveanstva na kraju veka. 7uoavajui se sa izazovom inkarna$ije %rimana u sledeem milenijumu( da li emo biti u mogunosti da sakupimo dovoljno snage i moi( koje su roene iz nae zajednike namere( da preobrazimo na uobiajen( uroen intelekt do ti) razmera da se produ)ovljen mo'e osloboditi kand'i %rimana da bi slu'io oveanstvu u doba *i)aila.

Prevod sa en&"esko& A# Andri!evi, i N# -kondri,

1A