OVAJ TEKST UKLONJEN JE U VREME TRAJANJA PREDIZBORNE KAMPANJE 2014.

NAKON TO SE NALAZIO NA SAJTU DVOGLED IJI JE GLAVNI UREDNIK VLADIMIR MILUTINOVI

Ritern
Pie: Itvan Kai
Osvrnuu se na neka zapaanja koja su izneta u tekstu Vesne Raki-Vodineli u vezi sa tekstom Nova epoha. Ali, najpre bih eleo da se zahvalim autorki to se u tom smislu oduprla svoptem bojkotu naeg teksta i da kaem da mi je ast to mogu sa njom da polemiem, makar ovako u ping-pong stilu, poto vie nismo u mogunosti da to inimo na istom sajtu. Ba zato, smatram da je autorka trebalo tekst da uputi na adresu gde je tekst koji uzima za predmet objavljen, prenet ili makar preporuen. Vrlo rado bi bio objavljen da je poslat npr. nama, kao to smo ga nakon to je objavljen uneli u nae linkove. E sad, veoma je teko prii svakom tekstu koji je napisan sa intencijom da se po svaku cenu unapred ne sloimo sa onim to uzimamo za predmet. Vrlo esto predmet tada i sam biva transformisan pod uticajem te intencije i pogreno protumaen. Zato bih ja najpre to rekao, da autorka nesvesno ima ispred sebe jedan nerealan predmet u kojem stoji ono to se u realnom ni ne tvrdi. To vie nije nerazumevanje nego iskrivljavanje i ono se osea du itavog njenog teksta, kako odmiemo sve vie i vie. Zakljuci postaju sve manje utimovani, a teze sve manje vezane za ono to u naem tekstu zaista pie. Nasuprot njenom naslovu, ja ne mislim da je njoj ili nekome drugome zbog toga u bilo kom smislu odzvonilo. Stoga u konkretno ukazati na ove manifestacije u uverenju da to moe i treba neemu dobrom da doprinese. Rezultat moe biti iznenauju u onom smislu u kojem moe da se ispostavi da velikih razlika i razmimoilaenja zapravo ni nema, ali da postoji jedan tetni reziduum koji nagoni autorku da ipak prikae da to nije tako. Kraj nacionalizma? Buhahahaha Vesna Raki-Vodineli naletela je na prvi problem ve kada je pokuala da utvrdi na koji nain autori Dvogleda razumeju nacionalizam. Ona kae: Verujem da autori Nove epohe pojam nacionalizma shvataju kao politiki princip, a ne mentalno stanje. I ja ga tako poimam, tj. prihvatam onako kako ga definie E. Gelner. I Sran Jovanovi je obratio panju na istu reenicu. To je reenica kojoj, zanimljivo, prethodi itav pasus u kojem se vrlo precizno hvata distinkcija nacionalizma kao politike i onoga to smo nazvali mentalnim nacionalizmom. Zato se onda u ovom pasusu potpuno naputa ono to je detektovano gore, radi ega? Dakle, nije tano da autori Dvogleda pojam nacionalizma sad odjednom shvataju iskljuivo kao politiki princip. Jasno je da mi nacionalizam shvatamo u jednom polinomnom obliku. I jedno i drugo je nacionalizam. Nacionalizam se danas jasno pokazuje u binomnoj strukturi upravo zato to lanovi ovog polinoma imaju u drutvu razliite funkcije. Vladar ne mora biti nacionalista da bi sprovodio nacionalistiku politiku i njom uinio da se nacionalizam ukotvi u sistem vrednosti graana, tj. mentalno. Tako je uglavnom bilo ranije. Danas, vladar moe biti i nacionalista, ali to ne znai da samim tim nuno vodi i nacionalistiku politiku kad je u pitanju politika prema susedima, ekonomska politika, tj. ono to se zove visokom politikom. Ranije mentalno indoktrinirani graani (meu koje ubrajam i drugosrbijance) tako sada imaju veliki problem da razumeju ovu polinomnu strukturu nacionalizma, pa mentalni nacionalizam

dolazi do izraaja kao revolt prema ovome, no, uprkos tome, ipak ne uspeva da se prelije u visoku politiku. Ono na ta je autorka verovatno mislila nije vezano za to kako razumemo pojam nacionalizma, nego o kom nacionalizmu je re u naem naslovu Kraj nacionalizma. Upravo taj kraj, tj. situacija u kojem nacionalizam u jednom segmentu postaje potpuno nefunkcionalan nagnala nas je da shvatimo da je re o pojmu koji se manifestuje na dva naina. To su zapravo dva fenomena u jednom istom strukturnom izrazu, polinomu, a ne jedan. Tako smo mogli za taj nefunkcionalni deo da kaemo da mu je kraj i da se posvetimo ovom drugom. U ovakvom ralanjivanju mi upravo preduzimamo taj korak ka svoenju nacionalizma na ivotno podnoljivu meru koji trai i autorka i kaemo: jedan deo nacionalizma je otpao, sada se posveujemo mentalnom drutvenom jezgru, njegovoj patologiji. Meutim, taj drugi pasus se kod nje zavrava reenicom: To se nee postii tako to e se proglasiti njegov kraj, i za tili as, sva diferencijacija zbog koje smo uopte mogli da kaemo da je neemu kraj, tj. da je poela nekakva dinamika u suzbijanju nacionalizma, potpuno se previa i opet postaje totalno nebitno o kom se nacionalizmu radi. Nadaleko poznata analitinost Vesne Raki-Vodineli, koju je i ovaj put poduzela u gornjim delovima teksta, razbila se i zatupela preko jednog nesvesnog oznaitelja koji bi se mogao iskazati reenicom: nacionalizam je nacionalizam. Po mom dubokom uverenju, takva misao, pa makar i nesvesna, nikada ne moe doprineti onome emu je napisala da treba teiti. Ralanjivanje pojma nacionalizma, njegova polinomna struktura odraz je sagledavanja i razumevanja stvarnih dogaanja oko nas. Tako je vrlo lako odmahnuti rukom i podsmehnuti se na pitanje da li je nacionalizmu zaista odzvonilo, ako se podrazumeva da tu nikakvog ralanjivanja uopte ne moe ni biti. Moda je u tom smislu naa nesaglasnost pomalo na terminolokom nivou, jer malo iznad autorka pie: Ono to se moe oznaiti kao kraj jedne i poetak druge epohe jeste kraj jednog od balkanskih imperijalizama srpskog imperijalizma koji je sprovoen ratovima, zloinima, zamenama stanovnitva. Meutim, ovde jedino nedostaje vienje da se politika imperijalizma moe voditi i pasivnim putem, tj. u miru, zavoenjem svih bitnih politikih aktera od kojih zavisi budunost naih graana, odnosi sa susedima, i najzad obmanjivanjem samih graana. Sve je to nacionalizam kao politika, a ne samo ratovi i stradanja. Boris Tadi je u tom smislu u odnosu na sadanju vlast vodio nacionalistiku ili kriptonacionalistiku politiku. Ovo neukljuivanje i generaliziranje, tretiranje nacionalizma kao neeg to je sveprisutno i neartikulisano takorei, divlje i stihijsko ali i stereotipno, danas spreava njegovo ralanjivanje, a to znai bavljenje njime. Nacionalizam vie nije monolitan, i to u samom svom pojmu, i mi svi sa tim treba da se pomirimo. Tako su autori Dvogleda naznaili da kulturna politika ova vlade, bez obzira to je formalno dravna, nije i ona visoka politika u kojoj je nacionalizam kao politika nefunkcionalan, nego je vie pod uticajem i vostvom ljudi koji i dalje ne mogu da se odupru mentalnom nacionalizmu. Upravo na osnovu ralanjivanja koje smo preduzeli nama je potpuno jasno da e se na ovom terenu voditi najdua borba, jer su kultura i sistem vrednosti pojedinca nerazdvojive stvari. Mantra o zaboravu bia U narednoj taki koju je autorka nazvala Prevladana prolost? samo u prvoj reenici stoji da se striktno referira na prolost devedesetih. Sve ostalo to sledi prikazuje jasnu tendenciju da se zaobie injenica da se misli na konkretnu prolost, pa se kroz argumentaciju ideoloki namee tema znaenja prolosti kao takve, dakle, nevezano o kojoj je prolosti tano re. Zato kaem ideoloki, jer se tu prolost tretira

maltene kao nekakav tradicionalno filozofski, ontoloki pojam odnos oveka generalno prema svojoj prolosti. Takvo nehotino skretanje toka sa naeg teksta u startu promauje sve to smo eleli da kaemo o jednoj konkretnoj prolosti i njenoj upotrebi, odn. zloupotrebi danas. Vesna Raki-Vodineli tako izbegava svaku pomisao na mogunost sopstvenog manipulisanja prolou, a posebno onim to se misli pod suoavanjem sa prolou. Umesto toga, teza se izvre a glavno i jedino pitanje postaje: kakav to uopte moe biti ovek ili drutvo ako zaboravlja svoju prolost? Nesvesni mehanizam je isti kao i u prethodnom delu. Iako autorka gore citira deo naeg teksta gde se jasno kae da pitanja prolosti ne treba zaboraviti, niti ih gurati pod tepih kao da prolost nije postojala, svoj glavni stav zasnivae na citatu Nenada Dimitrijevia kako bi pokazala da demokratska budunost ostaje nedostupna dok god ne ponemo da se bavimo pitanjem odnosa prema looj prolosti. Nae moralno suoavanje sa prolou na neki nain tako treba da diktira demokratizaciju naeg drutva. Bez obzira na to to je re o najznaajnijem teoretiaru suoavanja sa prolou u regionu, ova teza je, po mom uverenju, potpuno fundamentalistika. Pre godinu dana sam i sam zastupao ovu tezu, piui prikaz knjige Vesne Pei Divlje drutvo Ali o fundamentalistikim stremljenjima Dimitrijevia koja trijumfuju u njegovoj nedavno objavljenoj tezi da e ustavni identitet Evropske unije razreiti krizu u njoj, pisau neki drugi put. Ovde je bitno da se apostrofira da suoavanje sa prolou ne podrazumeva samo moralno suoavanje, nego i ispunjavanje obaveza prema sudu u Hagu i primenu propalog Zakona o lustraciji. Autorka tako insinuira da Dai i Vui ne bi mogli da budu na dananjim funkcijama da je taj zakon, u ijem je sastavljanju uestvovala, primenjen, ali nam ne navodi po kom osnovu, lanu tog zakona kojeg nema ni na internetu, ovi ljudi konkretno treba krivino da odgovaraju. Ono to autorka naziva zdravim razumom jeste stav da bi moralno legitimni trenutak, to znai faktiki izabrana vlast i potpisivanje Briselskog sporazuma, teko kod iole pamteeg oveka odneo pobedu nad trajnim moralnim nelegimitetom. Zato je na sceni zaborav bia, zaborav sutine. Ovde neu ponavljati oiglednu vrstu argumentacije ad personam koju sam toliko puta razloio. Ali u zapaziti da se motiv moralnog i praktinog u okviru teme suoavanja sa prolou stalno meaju i perpetuiraju kad se referira na pomenute politike aktere. as je bitno ono moralno, as praktino, tj. formalno-zakonsko. Da li je to sve zbog toga to u stvari ne postoji nikakav zakonski osnov po kom bi ova, toliko omrznuta, lica mogla da se nau iza reetaka, a da to ima nekakve veze sa ratnim zloinima? Moemo li to sebi da priznamo? Iako je pored teksta Nova epoha za grau svog teksta koristila i mnoge druge nae tekstove, Vesna RakiVodineli optuila je autore Dvogleda da, kada je re o suoavanju sa prolou i zloinima, nisu uspeli da odvoje dela od aktera ak ni simbolino, propustivi da pogleda npr. u dva pasusa iz mog poslednjeg teksta, koji je ve uveliko bio objavljen dok je ona pisala svoj. Tu sam slino kao i sa nacionalizmom podelio problem suoavanja na identian nain za koji se zalae i autorka i sa kojim sve vreme pokuava da balansira. U emu je onda ponovo nae neslaganje? Ja u toj tezi zagovaram da je problem drugosrbijanaca povodom ove teme taj da ono to treba da stoji razdvojeno i ralanjeno, to nam zapravo omoguava da iole racionalno izaemo na kraj sa tim pojmom suoavanja, stoji danas spojeno i pomeano, te se jednom po potrebi izvlai moralni, a drugi put insinuira nelegitimitet po pseudo-krivinom osnovu. Autorka je svojim tekstom potvrdila takva moja zapaanja. Ona hoe isto to i ja, ali ne i kad su u pitanju ovi ljudi. Ovo perpetuiranje vue svoje ideoloke korene pod ijim je uticajem i sam Nenad Dimitrijevi. Odgovornost se moralno verovatno nikada ne moe prevazii, ali to ovakvim autorima izgleda nije dovoljno. Stoga, okvirno govorei, stupa na scenu Milutinoviev koncept lustracijskog uma. Kazna poinje da izlazi iz okvira moralne odgovornosti i postaje egzistentno obeleje tu-bitka, tj. subjekta koji

nije niko i nita ukoliko vazda fenomenoloki ne reaktualizira (ne ovremeni) svoju prolost i ne preobrauje je u nekakvom gadamerovskom horizontu smisla (Dimitrijeviev identitet). Jedino tada tubitak stie uslove da bude deo demokratskog drutva, da izae iz prirodnog stava. Drugim reima, to je logika da neto pre neeg nema smisla. Tek kad proe kroz sve to, onda moe neto da se pita (ablon prosvetiteljstva). Prolost tako nije prolost ako nije, u izvesnom smislu, aktivno i javno proganjalaka, u smislu da drugi odluuje o onom kada i koliko. O meri kada je ona dovoljno proganjalaka i iluzorna, poto ne postoje zakonski osnovi, ovi autori ne umeju nita da kau. Zato tu vie nije ni re o nekoj odreenoj, nego o svakoj prolosti o generalizaciji na prolost kao takvu da bi se ta povratno primenila na onu konkretnu i tuu kojom nismo zadovoljni. Jedino unutar takve posrnule konstrukcije Vesna Raki-Vodineli moe da izvede salto mortale i postavi pred autore Dvogleda pitanje: kako je uopte mogue da se jedna prolost navodno izuzima (devedesete), a druga ne izuzima (period prethodnih reima obuhvaen borbom protiv sistemske korupcije koju sprovodi ova vlast), kad je sve to u stvari jedna prolost, ba ta prolost kao takva? Kojom to prolou vie ne treba da se bavimo da li samo onom devedesetih ili i nekom kasnijom? Upravo u ovom drugom sluaju imamo strukturu u kojoj ne postoji gotovo nikakav jaz izmeu krivine i moralne odgovornosti, onu za kojom tragaju i ude drugosrbijanci pri suoavanju sa prolou, ali koja je istovremeno za takvu stvar realno neprimenjiva. Zato se ovde pokualo sa podmetanjem i zamenom jedne prolosti za drugu. Zakljuak je iznova isti: ljudima koji snose moralnu odgovornost za zloine u devedesetim pokuava se natovariti i krivina, iako ona ne podlee nikakvom realnom zakonu. Nedosanjani san je taj da svi ti jednog dana lete ba kao to danas lete oni koji su zloupotrebili svoj poloaj na nekoj javnoj funkciji proneverom novca. Treim delom autorkinog teksta baviu se vie u najavljenom tekstu. Dovoljno je samo napomenuti da se tu pravi tema od neeg to nijedan od autora Dvogleda nikada nije ni rekao, niti mu je palo na pamet, da se o dananjem stanju u EU ne moe debatovati, da ono ne treba da bude predmet kritike. Ceo ovaj deo nema ba posebnu poentu osim da se iz nepoznatih razloga brane lica koja dovode u pitanje samu potrebu ulaska nae zemlje u Evropsku uniju. Jo manje sve to ima smisla jer je ve na poetku ovog dela i sama autorka iznela miljenje suprotno njihovom, da nam je Evropa nesumnjivo potrebna. E sad, da li je Evropa zaista nastala kao odgovor na anti-faizam, ili je njena osnova uvek bila ekonomska, kao i zbog ega ekonomija i ekonomski faktori kod Dimitrijevia zauzimaju tako skrajnuto mesto, o tome sledei put. Sve u svemu, po sve tri take njenog teksta ispada da se autorka koju osobito cenim zapravo slae sa svima nama na Dvogledu, a da moda nije toga u velikoj meri ni svesna. ta je, dakle, spreava da to prihvati? Zato joj je bila potrebna tolika zamena teza, centrifugiranje kroz ve-mainu, razni omekivai i relativizovanje svega to piemo, nije ba sasvim jasno. Dodue, i taj odgovor se moe nazreti, ali neke stvari je, pretpostavljam, ipak bolje ostaviti otvorenim i prepustiti ih budunosti. Evropskoj, svakako. (Dvogled, 27.05.2013.)