Ailanthus Altissima Kiselo drvo

Duan Gruji 311/09

Poreklo

- Jesuit Pierre Nicholas(1740 god.); - Seme je poslato iz Pekinga preko Sibira njegovom prijatelju botaniaru Bernardu; - Toxicodendron vernicifluum; - 1751 Pjer je zasadio nekoliko semenki u Francuskoj, a ostatak poslao u Englesku upravnicima botanikih bati F. Mileru I F. Vebu;
Toxicodendron vernicifluum

- Poetak konfuzije -> Drvo je dobilo tri razliita imena; - Od 1750 do 1788, drvo je nosilo naziv Rhus succedanea; - Francuski botaniar Rene-> Otkrio greku u determinaciji (A. glandulossa); - Volter S. je stari naziv vrste promenio u Ailanthus altissima;
Rhus succedanea

Opis vrste

-Kronja je gusta I zaravnjena(kiobranasta); - Heliofil; - Visina stabla je od 1727m, prenik 1m; - Kora je svetlo siva, plitko poduno zelenkasto ispucala; - Pupoljci su bradaviasti, tamnocrveni do smedji;

Cvet
- Mali, pojedinani cvetovi se javljaju na dugim drkama; - ukasto zelene do crvenkaste boje sa po 5 kruninih I ainih listia; - Latice su maljave; - Cveta sredinom Aprila do Jula; - Dvodoma, muka stabla proizvode 4 puta vie cvetova nego enski I odaju neprijatan miris koji privlai insekte opraivae;

List
- Velik, lancetast, nesimetrian; - Nalaze se na dugim drkama(30-90cm), naspramno perasto rasporedjeni sa kratkim pojedinanim drkama(512mm); - Lamina je duga od 5-18cm, irok 1,5-2cm; - Stariji listovi su zeleni dok su mladji crvenkasti; - Na drkama pojedinanih listova nalaze se ledice; - U jesen dobijaju jarko crvenu boju;

Seme
- Javlja se na enskim stablima; - Prenika 5mm dok je krioce dugo od 2,5cm I iroko 1cm; - Sazreva od Jula do Avgusta ali obino prezimljava na stablima sve do narednog prolea; - Krioce je uvrnuto na vrhovima to mu omoguava da se vrti prilikom pada; - Rasejava se vetrom I biljka ih proizvodi u velikim koliinama(30.000/kg);

Ekologija

- Izraziti heliofit; - Brzim rastom pobedjuje konkurenciju(do etvrte godine raste od 1-2m godinje); - ivotni vek 50 god. - Visok stepen tolerancije na aerozagadjenja(sumpor dioksid) I polutante(Hg);

- Pogoduju zemljita isprana kiselinama,

nizak stepen fosfora I visok salinitet; - Otporno je na suu(skladitenje vode u korenu); - Neotporna na poplave; - Proizvodi toksine radi smanjenja konkurencije(ailantron-> spreava klijanje); - Sok uspeno suzbija etinare(34 vrste) I listopadno drvee( 11 vrsta) osim Fraxinus americana;

- Poseduje vlastiti antitoksini sistem;

- Zasenjenost ima veliki uticaj na rast; - Do kraja Drugog svetskog rata, drvo nije naturalizovano u gradovima; - Visok stepen kolonizacije u nacionalnom parku Aggtelek u Madjarskoj;

Mere kontrole I suzbijanje

Metode iskorenivanja su razliite: a)Bioloke b)Mehanike c)Hemijske

Bioloke - Gljivini patogeni - Insekti

Verticillium dahliae

Fusarium oxysporum

Eurema hecabe

Actias selene

Atteva aurea

Mehanike - upanje mladih biljaka sa korenom; - Seenjem vie puta godinje I senenje;

Hemijske - Upotreba herbicida; - Prskanje po listovima, nanoenje herbicida na koru drveta I direktno ubrizgavanje u koren;

Hvala na panji