RACIONALIZAM I PROSVETITELJSTVO Prosvetiteljstvo-racionalizam (od lat. ratio razum) je najznaajnija kulturnoknjievna epoha posle renesanse.

. U XVIII veku dolazi do pojave novog ucenja i pravca poznatog kao racionalizam, i prvo se javlja u Engleskoj. Prosvetiteljstvo se javlja kao pokret graanske klase i graanske svesti protiv verovanja, i dogmi srednjeg veka. Prosvetitelji se zalau za moralnu i socijalnu jednakost svih ljudi. Nastaje u Engleskog, krajem XVII veka (Bejli), pa se naglo razvija u Francuskoj sa Monteskjeom, Didroom, Lametrijem, Holbahom, Helvecijusom, Kondijakom, a zenit dostie sa Rusoom i Volterom. Ova epoha je oznaila pokuaj ovekov da o svim stvarima i pojavama sudi na osnovu svoga razmiljanja i iskustva, a da odbaci mistina objanjenja i iracionalna tumaenja crkve o oveku, svetu i bogu. Na mesto "religije otkrovenja" javlja se "prirodna religija", razumna religija, tzv. deizam (Volter), po kome je sve na svetu svrsishodno i najbolje ureeno; u isto vreme kod drugih predstavnika prosveenosti ova osnovna orijentacija ka "verovanju u razum" dovodi do ateizma (Holbah, Didro), dok se kod nekih opet javlja "religija srca" (Ruso), po kojoj se prisustvo boanskog bia osea, a ne saznaje putem razmiljanja. Osnovna ideja prosvetiteljskih filozofa bila je da se ovek raa po prirodi dobar i da mu je dua ista kao "neispisan list hartije" (tabula rasa), a da od iskustva zavisi kako e ta "hartija" biti ispisana. Otuda prosvetitelji u pravilnom vaspitanju vide glavno sredstvo za formiranje ovekovo i za razumno ureenje i njegova ivota i drutvenog poretka. kola i prosveta imaju za ovekovo i narodno blagostanje najvei znaaj, te su zato popularno-nauni i didaktini spisi najprea narodna potreba i najznaajniji dug pisaca prema svome narodu. Lepa knjievnost mora ne samo zabavljati nego i pouavati. Javlja se kult prema knjigama i potreba da se izvrsi revizija dotadasnjih ucenja i da se znanje objedini i bude dostupno ljudima.Tako je nastala enciklopedija (naucno delo koje po abecedi daje pregled znanja iz razlicitih oblasti). Ukupno je izaslo 10 knjiga. Prosveenost je pre svega epoha proze, tj. romana, drama, pounih spisa, rasprava, traktata, razgovora i izreka. U XVIII veku snano se razvija jedan novi vid popularizacije nauke i irenja knjievnosti: to su nedeljni ili meseni asopisi, koji se u velikom broju i po jeftinoj ceni ire u masi graanstva. SRPSKA KNJIEVNOST 18. VEKA Prosvetiteljstvo u srpskoj knjizevnosti Za istoriju Srba i njenu kulturu od znacaja je severno od Save i Dunava. U XVIII veku pred turskom tiranijom i u strahu od istrebljenja beze u Ugarsku, I seoba Srba,pod patrijarhom Arsenijem III Carnojevicem bila je 1690. godine, a II 1739.godine. Sa puno ljudi u Ugarsku su pobegli i kaludjeri, jedini uceni ljudi iz Srbije. U pocetku je srpski narod imao kulturnu autonomiju sto je omogucilo da podize crkve i manastire, skole, prepisuje stare i stvara nove knjige i tako neguje svoju kulturu. Ali,vremenom autonomija se ukida,kod Srba jaca otpor i okrenutost prema Rusiji, pozivaju se ruski ucitelji,sire ruske knjige i upotreba ruskog jezika. Zaokret Srba u Vojvodini prema Rusiji na planu kulture nije odgovarao Ugarskoj, pa se Bec trudi/Marija Terezija i Josif II/ da Srbi budu ukljuceni u politicki i kulturni zivot carstva. Srbima se daje veca autonomija,osnivaju se skole,a zatvaraju manastiri. U Becu se 1770.godine otvara stamparija za Srbe,u Sremskim Karlovcima se 1791.godine osniva srpska gimnazija. Nastaje doba prosvecenog apsolutizma (jozefinizam). Najznacajniji predstavnik srpske prosvecenosti je Dositej Obradovic.

GAVRIL STEFANOVI VENCLOVI Gavril Stefanovi Venclovi (od oca Stefana, otud Stefanovi, a na grkom Stefan znai venac, pa otud Venclovi) je bio svetenik, iluminator, ikonopisac, prevodilac i pesnik koji je iveo u XVIII veku. Godine 1690. iz Srema preao je u Sent Andreju, gde je pohaao ikonopisaku i knjievnu kolu kaluera Kiprijana Raanina. Za Gavrila Stefanovia Venclovia se slabo zna. Jo manje se zna da je on u srpsku azbuku uveo slova , i d. Skoro da se ne zna da je Gavril za sobom ostavio 20 hiljada stranica rukopisa od kojih je 7 hiljada na slaveno-serbskom, a 9 hiljada na narodnom srpskom jeziku. Poeo je da zapisuje svoje propovedi onako kako ih je i govorio. Tako su nastale zbirke njegovih propovedi "Ma duhovni" od kojih su sauvane dve, od ukupno tri knjige. U Venclovievim propovedima jezik je veoma blizak narodnom, on uvodi i turcizme i razne druge tuice. Za svoj rad on je 1732. godine napisao da je "pisao srbsko prostim jezikom na slubu seljakom neknjievnom." U njegovim propovedima postoji nekoliko ciklusa, od kojih su najzanimljiviji oni u kojima su propovedi zapravo slobodno prepriani dogaaji iz Svetoga pisma. Tako postoje propovedi: Pria o Davidovom grehu; David i Saul; Pria o prekrasnom Josifu; arena riza Aharova; Milosrdni Samarjanin; etai po moru; Kladenac Jakovljev (u kojem on ini spoj Staroga i Novoga zaveta); Besovi Hristu govore; Pria o Sejau; Danil; Vojska vazduna; Mojseov (Mojsijev) tap; Mana s neba, Zmija od tua; Jonatanov med; Avesalom dugokosi, Gedeonove testije; Ki Irodijadina itd. Veoma je vano rei da je Venclovi, za potrebe svojih propovedi, prevodio Sveto pismo na narodni jezik. Tako je nastao obimniji deo njegove zaostavtine, koji se datira u period od 1732. do 1746. godine. Oigledno je da Vencloviev stil i jezik u propovedima ima svoje poreklo i da je to, u pravom smislu rei, biblijski stil. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Stefanovi Orfelin (1726 Novi Sad, 19. januar 1785) je bio istaknuti srpski pesnik, istoriar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udbenika. Roen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. Kao pesnik, Orfelin je najznaajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak duih pesama, od kojih je najznaajnija Pla Serbiji (Pla Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnika pesma. U toj pesmi Srbija ali za nekadanjim sjajem srednjovekovne drave i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet. Meu najznaajnija Orfelinova dela ubraja se Slavenoserbski magazin tampan u Veneciji 1768. Zamiljen je kao asopis, odnosno to je prvi asopis na itavom slovenskom jugu. Izaao je samo jedan broj. To je prva srpska svetovna i graansko-prosvetiteljska knjiga. Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su uile brojne generacije dece. Njegovo najopsenije delo je itije Petra Velikog (Venecija, 1772.) u kome je video prosveenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski Veiti kalendar 1780, tampan u Beu. Zapazio je veliki znaaj lekovitog bilja i napisao (nedovrenu) knjigu Veliki srpski travnik. Bio je uspean kao slikar, kaligraf i bakrorezac.