ZIDANE KONSTRUKCIJE I NOVI EVROPSKI STANDARDI

Vladimir DENI
UVOD
Polazei od injenice da u novogradnji zidane konstrukcije uestvuju sa preko 90%, bilo je neophodno posvetiti odgovarajuu panju Evropskoj regulativi u ovoj oblasti. Ovu materiju reguliu EN standardi iz serije 771 kojih ima 6 za graevinske materijale koji se koriste u zidanim konstrukcijama. Samo graenje regulie Eurokod 6 koji ima 4 dela. Pored ovih standarda, ima i preko 20 standarda za metode ispitivanja (bie navedeni u prilou). Takoe ima jo nekoliko standarda koji su u direktnoj vezi sa ovom materijom, a to su EN standardi za malter, termiku i poar. Navedena problematika razmatrana je na dva struna skupa odrana na graevinskom fakultetu u Beogradu i to 07.12.2006. i 24.05.2007. godine pod optim nazivom "EVROPSKA REGULATIVA IZ OBLASTI ELEMENATA ZA ZIDANJE U OBLASTI ZIDANIH KONSTRUKCIJA EVROKOD 6 I PRATEI STANDARDI". Glavni organizator ovih skupova je Drutvo DIMK-Srbija. Prikaz koji sledi ukazae na odredbe navedene regulative u neto skraenom obliku. Prikaz Standardi za elemente za zidanje su: EN 771-1 Elementi od gline za zidanje EN 771-2 Elementi od kalcijum silikata za zidanje EN 771-3 Elementi od betona na bazi normalnog i lakog agregata za zidanje EN 771-4 Elementi od autoklaviranog aerisanog betona za zidanje EN 771-5 Elementi od vetakog kamena za zidanje; EN 771-6 Elementi od prirodnog kamena za zidanje. U svim gore navedenim standardima osnovna postavka je da kupac mora da zna kakav materijal eli, a to to je platio treba i da dobije. Proizvoa prua sigurnost i garanciju kroz prateu dokumentaciju i oznaku kakav je materijal kupcu isporuen, drugim reima, dobio je materijal koji je platio. Svi standardi reguliu propisane osobine koje proizvod treba da ispuni ako se pojavi na tritu. On to moe da ostvari kroz strogu i potAdrese autora:
Vladimir Deni, dipl.in.tehnolog panskih boraca 26, 11070 Novi Beograd STRUNI RAD UDK:624.012:693/694=861

punu kontrolu sirovine, tehnolokog procesa i gotovog proizvoda, kao i kroz svoju fabriku proizvodnu kontroli (FPK). Ovde moramo da ukaemo da naa proizvodnja jo nije osposobljena da vri FPK jer nema opremljene laboratorije i kadrove, ali se kao neophodno namee da u najkraem moguem roku to uini ako eli da budu ozbiljan proizvoa i da svoje proizvode plasiraju na tritu Srbije i u susedne zemlje. Zadnjih nekoliko godina, izvoz elemenata za zidanje je u ekspanziji a posebno je ovaj izvoz veliki u bive jugoslovenske republike. Prema svim pokazateljima, ovi materijali nisu predmet meunarodne robne razmene, jer se radi o kabastom materijalu sa niskom jedininom cenom i visokim cenama transporta. Okolnosti su se promenile i zbog nedostatka kapaciteta u nekim susednim zemljama. Otvorena je, dakle, mogunost izvoza koji sigurno ne moe da bude dugorona orientacija. Svi gore navedeni standardi su unificirani, sem kada se radi o nekim specifinostima kod odreenog proizvoda. Dimenzije nisu propisane ali su propisane tolerancije. Proizvoa je obavezan da deklarie dimenzije sa tolerancijama. Kod svih proizvoda ima tri vrste tolerancija, a kod proizvoda od gline postoji i posebna tolerancija za proizvode visoke preciznosti, a to su proizvodi koji su brueni pre isporuke i koji koriste tankoslojni malter 1-3 mm. Kada se radi o vrstoi pri pritisku, postoje dve klase proizvoda i to: I kategorija sa tolerancijom 5%, to je vrlo teak uslov i retko koji proizvoa moe to da ga ispuni u naim uslovima. Pojedinana vrstoa uzorka moe da bude 80% od prosene vrstoe na ovu klasu. Svi ostali proizvodi pripadaju II kategoriji (proizvoa je obavezan da u deklaraciji navede kategoriju proizvoda). Pokuali smo smo da razjasnimo zato je propisana tolerancija od 5% i vodili razgovore sa mnogim strunjacima koji se bave zidanim konstrukcijama i nismo mogli da naemo adekvatan odgovor. Jedini odgovor koji nam se namee je da proizvoa koji moe da garantuje I kategoriju ima potpunu kontrolu u proizvodnji od meavine sirovine, tehnolokog procesa i

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 50 (2007) 1-2 (51-55)

51

gotovog proizvoda. Drugi zakljuak koji se namee je da II kategoriju nije slabiji kvalitet za namenu za koju se koristi, to je u svetu normalno ako se uzme u obzir da kupac uvek zna ta su deklarisane osobine i ta one predstavljaju. U praksi kod nas, II kategoriju se obino smatra slabijim kvalitetom. Proizvoa je obavezan da deklarie bruto zapreminsku masu u suvom stanju, a kada se postavljaju akustini zahtevi, i neto zapreminsku masa. Kada se radi o glinenim proizvodima, postoje dve vrste proizvoda i to: LD elementi sa zapreminskom masom do 1000 i HD elmenti sa zapreminskom masom preko 1000 , u ove spadaju i elementi od gline koji se ne malteriu (fasadni). Kod ostalih elemenata za zidanje drugaija je klasifikacija po bruto zapreminskoj masi. Kada se radi o upijanju vode, ne postoje zahtevi za upijanje vode sem za elemente koji se koriste kao fasadni elementi. Kada se radi o propustljivosti vodene pare, deklarie se difuzioni koeficient vodene pare, tabelarno dat u EN 1745. Kada se radi o reakciji na poar, elementi koji se koriste u objektima koji podleu protivpoarnim zahtevima, proizvoa je obavezan da deklarie reakciju na poar. Smatra se da elementi za zidanje koji imaju manje od 1% sagorljivih materija klase A1 u pogledu otpornosti na poar zadovoljavaju, a kada sadre vie od 1% neophodna su ispitivanja i klasifikacija reakcije na poar u skladu sa EN 13501-1. U pogledu termike otpornosti, proizvia prua informaciju o termikim osobinama na bazi standarda EN 1745, a postoji i mogunost da te podatke prui i na bazi ispitivanja ili prorauna. Izolacija zvuka je deklarisana na bazi bruto zapreminske mase i geometrijskih karakteristika, ukljuujui i tolerancije. vrstoa veze se deklarie na bazi utvrenih vrednosti u standardu EN 998-2 i iznosi 0,15 N/mm za laki malter i 0,30 N/mm za tanak sloj maltera. Ova osobina je utvrena na bazi poetne vrstoe na smicanje koja se ispituje u skladu sa EN 1052-3. Kada se radi o trajnosti, za proizvode koji se malteriu nije neophodno deklarisati trajnost kroz otpornost na mraz, ali je u zavisnosti od namene, kada se to zahteva (fasadni elementi), proizvia obavezan da prui podatke u skladu sa standardom o metodi ispitivanja opornosti na mraz (kod glinenih elemenata u skladu sa EN 772-22). Opasne supstance se deklariu kao NPD, to znai da nije takva performansa predviena. Obeleavanje ukljuuje: broj i datum izdanja ovog standarda; vrstu elementa; dimenzije i tolerancije (srednje vredosti); bruto zapreminsku masu u suvom stanju i tolerancije Kada je bitno za upotrebu, obeleavanje e ukljuiti jo: vrstou pri pritisku; konfiguraciju; neto zapreminsku masu u suvom stanju i toleranciju.

Oznaavanje se vri na elementu, u pakovanju, otpremnici ili bilo kakvom dokumentu koji prati proizvode. Prema svim prilozima u standardima serije 771, prema direktivi 89/106/EC, prema uputstvu M o stavljanju znaka i prema ostalim prateim proposima koji se odnose na ovu oblast: CE je oznaka - nije znak kvaliteta niti porekla robe. CE znak je deklaracija dokument, da proizvod ima tehnike specifikacije u skladu sa ovom deklaracijom; CE oznaku postavlja proizvoa ili njegov ovlaeni predstavnik. Po svim usvojenim standardima kod elemenata za zidanje, CE oznaka treba da sadri: a) identifikacioni broj i ime proizvoaa; b) dve cifre godine kada je postavljena oznaka c) broj EC certifikata o usaglasenosti, samo u cluaju kada je propisom utvren sistem kvaliteta 1,1+ i 2+. Za elemente za zidanje kategorije I po pritisnoj vrstoi predvien je sistem 2+. d) u deklaraciji se unose karakteristike i to: dimenzije i tolerancije; vrstoa pri pritisku; zapreminska masa sa tolerancijama: slika bloka kako bi se prikazala konfiguracija; upijanje vode kao i informativne podatke: jaina veze, toplotna provodljivost, reakcija na poar, propustljivost vodene pare kroz difuzioni koeficient iz standarda EN 1745 i EN 13501-1; broj elemenata na paleti. Ocena usaglaenosti
Proizvoa je duan da prikae da je njegov proizvod usaglaen sa zahtevima standarda koji se odnosi na proizvod koji se isporuuje. On je obavezan da ispuni sledee: da izvri poetno ispitivanje tipa proizvoda; da ima fabriku proizvodnu kontrolu. Kada se radi o poetnom ispitivanju tipa, ono obuhvata mnogo ira ispitivanja nego to su potrebna kod redovnih ispitivanja. Fabrika proizvodna kontrola je neophodna ako se primenjuje EN standard. Postoji mogunost da neke usluge fabrike proizvodne kontrole vri neka trea strana na bazi ugovora. EC certifikacija u sistemu 2+ zahteva saglasnost certifikacionog tela da bi u deklaraciji bilo navedeno da proizvod ima certifikat. Certifikat je dokument da je proizvoa dobio ceretifikat od strane sertifikacionog tela (koga odreuje odgovarajui komitet EZ ovlaeno telo) i da je njegova proizvodnja pod kontrolom i nadzorom ovlaenog certifikacionog tela. Certifikaciono telo izdaje certifikat na osnovu pismenog zahteva proizvoaa u kome treba da stoje: svi podaci o firmi, o vrsti proizvoda koji su predmet certifikacije, kao i odgovarajui standard i niz drugih podataka. Svi podaci su navedeni u formularu. Pored toga, u prilogu treba da stoji izjava u kojoj treba navesti ta se trai, ta se proizvodi, da li su usvojeni sistem ISO 9001/2000 i ko ga je izdao, da e pruiti svu potrebnu dokumentaciju i navesti ovlaeno lice za kontakt.

52

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 50 (2007) 1-2 (51-55)

Nakon toga, predstavnik certifikacionog tela vri poetni pregled proizvodnje i vri pregled rezultata o ispitivanju poetnog tipa i pregled sopstvene proizvodne kontrole. Na svakih 6 meseci vri pregled nadzor i na bazi rezultata izdaje certifikat o usaglaenosti FPK i unosi izdati certifikat u registar. Kada doe do eventualnih neusklaenosti sa certifikatom, u FPK vri nadzor zbog ega je to nastupilo. Kada se radi o Eurocode 6 koji se odnosi na zidane konstrukcije, u ovom prikazu emo se osvrnuiti samo na deo koji se odnosi i koji je u vezi sa materijalima za zidanje. Eurocode 6 sainjavaju sledei delovi : Deo 1-1: Osnovna pravila za nearmirane zidane konstrukcije;

armirane

Deo 1-2: Projektovanje zidanih konstrukcija na dejstvo poara; Deo 2: Projektovanje, izbor materijala i izvoenje; Deo 3: Uproena pravila za proraun zidanih konstrukcija. Eurocode 6 Deo: 1-1. Obrauje, kao to stoji u naslovu, armirane i nearmirane zidove.Ono to je bitno sa aspekta materijala je taka 3 gde su navedeni materijali koji se ugrauju u zidanim konstrukcijama i da treba da budu I i II kategorije a prema geometrijskim karakrteristikama postoje 4 grupe materijala ije su karakteristike date u tabeli 1. Takoe druga bitna karakteristika koja se odnosi na materijale, data je kod prorauna vrstoe zida u zavisnosti od srednje normalizovane vrstoe pri pritisku upotrebljenog elementa za zidanje, vrstoe pri pritisku upotrebljenog maltera za zidanje i odgovarajuih konstanti koji zavise od toga kojoj grupi elemenata pripada i vrsti materijala od ega su izraeni, tabela 2.

Tabela 1. Podela elemenata za zidanje na grupe prema geometrijskim zahtevima

Grupa 1 (svi materijali) Zapremina svih upljina (% od bruto zapremine) 25

Materijali i ogranienja za elemente za zidanje Grupa 2 Grupa 3 Materijal glina kalcijumsilikat betonb glina Vertikalne upljine >25; 55 >25; 55 >25; 60 svaka pojed. upljina 2 rupe za rukovanje (max. 12,5) svaka pojed. upljina 15 rupa za rukovanje (max. 30) svaka pojed. upljina 30 rupa za rukovanje (max. 30) 25; 70 ne koristi se >25; 70 svaka pojed. upljina 2 rupe za rukovanje (max. 12,5) ne koristi se svaka pojed. upljina 30 rupa za rukovanje (max. 30) unut. spolj. preg. zid 3 6

Grupa 4 Horizontalne upljine >25; 70 ne koristi se >25; 50 svaka pojed. upljina 30

Zapremina bilo koje pojedin. upljine (% od bruto zapremine)

12,5

kalcijumsilikat

ne koristi se

betonb

svaka pojed. upljina 25

unut. unut. spolj. Deklarisane spolj. zid preg. preg. zid vrednosti debljina unutranjih bez glina 5 8 5 6 pregrada zahteva kalcijum5 10 ne koristi se ne koristi se i spoljnih silikat b zidova (u mm) 15 18 15 15 20 20 beton Deklarisana vred 16 glina 12 12 nost kombinovane debljinea bez unutranjih zahteva kalcijumprergrada i 20 ne koristi se ne koristi se silikat spoljnih zidova (% od ukupne irine) 18 15 45 betonb a Kombinovana debljina je debljina unutranjih pregrada i spoljnih zidova merena horizonrtalno u relevantnom pravcu. b U sluaju konusnih ili elijastih (upljikavih) rupa treba uzeti srednju vrednost debljine unutranjih pregrada i spoljnih zidova

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 50 (2007) 1-2 (51-55)

53

Jo jedan deo na koji elimo da ukaemo a to su neke karakteristike kao to su: kojeficient tee, promene dimenzije pod uticajem vode (vlano bibrenje) i termikog irenja, Tabela 3.

U prilogu dajemo istu takvu tabelu (Tabela 4) koja je data u naem pravilniku o zidanim zidovima koje se dosta razlikuju.

Tabela 2. Tabela 1. Preporuene vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti

Zidane konstrukcije napravljene od elemenata kateg. I, sa proraunskim malterom elemenata kateg. I, sa propisanim malterom elemenata kategorija II 1 1.5 1.7 2.0 2 1.7 2.0 2.2

M Klasa 3 2.0 2.2 2.5

4 2.2 2.5 2.7

5 2.5 2.7 3.0

Tabela 3. Projektne vrednosti koeficijenta teenja, skupljanja i toplotne dilatacije

Tip elementa za zidanje Glina Kalcijum silikat Beton na bazi normalnog agregata ili vetaki kamen Lako agregatni beton Autoklavirani gasbeton Magmatskog porekla Prirodni Sedimentnog porekla kamen Metamorfnog porekla
a b c

Konani koeficijent teenja 0,5 do 1,5 1,0 do 2,0 1,0 do 2,0 1,0 do 3,0 0,5 do 1,5
c

Vlano irenje ili skupljanje mm/m -0,2 do +1,0 -0,4 do -0,1 -0,6 do -0,1 -1,0 do -0,2 -0,4 do +0,2 -0,4 do +0,7

Koeficijent termikog irenja t 10-6/K 4 do 8 7 do 11 6 do 12 6 do 12 7 do 9 5 do 9 2 do 7 1 do 18

Konana vrednost koeficijenta teenja =/eb gde je c konani napon teenja iel=/E. Ove vrednosti su obino veoma niske. Kada je konana vrednost skupljanja ili vlanog irenja negativna oznaava skupljanje, dok pozitivna oznaava irenje.

Tabela 4. Projektne vrednosti za skupljanje, teenje i toplotnu dilataciju

Vrsta zidanih Glina Kalcijum-silikati Autoklavirani gasbeton Beton Lakoagregatni beton

1) 2)

Skupljanje h 1) mm / m -0,1 do +0,2 -0,2 -0,5 -0,2 -0,3

Teenje 2) 0,7 1,5 1,5 1,5 2,5

Toplotna dilacija T 3)
10 6 / O K 6

8 8 10 10

h je konana vrednost skupljanja ili irenja usled vlage; minus oznaava skupljanje, a plus irenje je konani koeficijent teenja.

ZAKLJUAK
Odrani nauno struni skupovi i obraeni materijal koji je prezentovan, u potpunosti su prikazali kretanje na polju tehnike regulative u oblasti zidanih konstrukcija u Evropi. Obraeni materijali pruaju punu podlogu za harmonizovanje svih ovih standarda i razmatranje istih na odgovarajuim komisijama u Institutu za standardizaciju.Polazei od obraenog materijala i diskusije koja je voena na ovim skupovima, preporuuje se Institutu da hitno pristupi harmonizaciji i usvajanju ovih standarda. Nalae se glavnom organizatoru ovog skupa da uputi takav zahtev Institutu za standardizaciju. Polazei od injenice da su zidane konstrukcije najmasovniji oblik graenja i da je sve vei izvoz elemenata za zidanje u susedne zemlje koje su lanice EZ, kao i sve veeg uea stranih investitora i izvoaa u Srbiji, namee se kao neminovno usvajanje ovih standarda.

54

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 50 (2007) 1-2 (51-55)

LITERATURA
Spisak EN standarda koji su u vezi sa sekcijom 771 i standarda za elemente za zidanje (metode ispitivanja): EN 772-1: Odreivanje vrstoe pri pritisku EN 772-2: Odreivanje procenta upljina kod elemenata za zidanje pomou iscrtavanja na papiru EN 772-3: Odreivanje neto zapremine i procenta upljina u elementima za zidanje od gline metodom hidrostatikog merenja EN 772-5: Odreivanje sadraja aktivnih rastvorljivih soli u elemntima od gline za zidanje EN 772-7: Odreivanje upijanje vode sloja otpornog na vlagu, elementa za zidanje kuvanjem u vodi EN 772-9: Odreivanje zapremine i procenta upljine i neto zapremine kalcijum silikatnih elemenata pomou postupka sa peskom EN 772-11 Odreivanje upijanje vode elemenata od betona za zidanje na bazi agregata od industrijskog /vetakog kamena i od prirodnog kamena metodom kapilarnog efekta i poetne stope upijanja vode elemenata od gline za zidanje. EN 772-13: Odreivanje neto i bruto zapreminske mase u suvom stanju elemenata za zidanje /izuzev za prirodni kamen/ EN 772-14: Odreivanje kretanja vlage kod elemenata od betona na bazi agregata i elemenata od vetakog kamena

EN 772-16: Odreivanje mera EN 772-18: Odreivanje otpornosti na mraz smrzavanje/odmrzavanje kalcijum silikatnih elemenata EN 772-19: Odreivanje kretanja promena usled vlage kod velikih elemenata od gline sa horizontalnm supljinama (vlano bubrenje) EN 772-20: Odreivanje ravnosti fasadnih elemenata za zidanje EN 772-22: Odreivanje otpornosti na mraz elementa od gline za zidanje EN-1052-3: Odreivanje poetne vrstoe pri smicanju EN 1745: Metode za odreivanje raunske termike vrednosti EN 13501-l: Klasifikacija nna korienje prema rakciji na pozar na bazi metoda ispitivanja EN 998-2: Malter za zidanje EN 12 EN 12371: Odreivanje otpornosti na mraz kod prirodnog kamena EN 12372: Odreivanje vrstoe pri savijanju kod prirodnog kamena EN 1936: Odreivanje stvarne i prividne gustine ukupne otvorene poroznosti kod elemenata od prirodnog kamena EN 13373: Odreivanje mera i drugih karakteristika elemenata od prirodnog kamena.

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 50 (2007) 1-2 (51-55)

55