Sve to trebate znati o cementnom estrihu

Tehniki list za cement

Tehnika betona
B 19 11.2008
Cementna kouljica

Beton


Kouljice (estrisi) su slojevi maltera, koji se, kao pod, nanose na nosivu podlogu ili
na razdvojni meusloj ili na izolacioni sloj. Nakon ovravanja se odmah mogu
koristiti i mogu dobiti oblogu.

Ako se malteru doda cement kao vezivo, nastaje cementna kouljica. Cementne
kouljice se odlikuju velikom vrstoom, veoma velikom otpornou na habanje i
dobrom hrapavou. Dobro podnose i visoke i niske temperature, a neosetljive su
na vlagu. Cementne kouljice se mogu primeniti u stambenoj, upravnoj i
industrijskoj gradnji. Bez dodatnih obloga se postavljaju npr. u podrumskim
prostorijama, garaama, fabrikim halama, a uz odgovarajuu obradu sve vie i u
stambenim, prodajnim i komercijalnim prostorima u svrhu posebnog oblikovanja.

Prema vezi kouljice sa noseom podlogom i njenom funkcijom razlikujemo:
kompozitnu kouljicu: kouljica, koja je vrsto vezana za noseu betonsku
podlogu,
kouljicu na razdvojnom sloju: kouljica, koja je od nosee podloge
razdvojena tankim meuslojem (razdvojnim slojem),
kouljicu na izolacionom sloju: zove se i plivajua kouljica, predstavlja
kouljicu koja je postavljena na izolacioni sloj i pokretna je, a sa susednim
graevinskim delovima (npr. sa zidovima, stubovima, cevima) nema nikakvu
neposrednu vezu,
kouljicu za podno grejanje: kouljica koja se greje, koja se po pravilu izvodi
na izolacionom sloju,
kouljicu od vrstih materijala: kouljica koja je izloena visokom optereenju
i sadri granulaciju zrna od vrstih materijala shodno normi DIN 1100.

Prema nainu proizvodnje postoje na primer sledee kouljice:
kouljica na gradilitu: kouljica koja se sastoji od maltera za kouljicu,
pripravljen na gradilitu ili se pravi upotrebom fabriki pripremljenog maltera
(suvi malter ili sve malter),
samorazlivajua kouljica: kouljica (od maltera), koja je na osnovu svoje
veoma mekane konzistencije dodavanjem plastifikatora samoravnajua i
ugrauje se bez znatne raspodele ili zgunjavnaja,
kouljica od gotovih delova: kouljica, koja se izrauje od industrijski unapred
izraenih ploa.

Za planiranje, izvoenje i ispitivanje kouljica vae norme navedene u tabeli 1.
Evropske norme za kouljice utvruju pojmove i opisuju karakteristike i zahteve
prema proizvodima. Na toj osnovi DIN 18560 regulie njenu primenu u Nemakoj. U
zavisnosti od primenjenog veziva ove norme razlikuju:
CT = cementnu kouljicu (ranije ZE)
CA = kalcijum-sulfatnu kouljicu
MA = magnezitnu kouljicu
AS = kouljicu od livenog asfalta
SR = kouljicu od vetake smole
- 2 -

Slika 1: Izrada kouljice


Tabela 1: Osnovne norme za kouljice

DIN EN 13318 Malter za kouljice i kouljice 12/2000 Pojmovi
DIN EN 13813 Malter za kouljice i mase za kouljice -
karakteristike i zahtevi
1/2003 Norma za materijale, nije regulativa
za izvoenje
DIN EN 13892 Postupak ispitivanja maltera za kouljice i mase za kouljice
Deo 1: Uzorovanje, proizvodnja i skladitenje uzoraka
Deo 2: Odreivanje vrstoe na savijanje i na pritisak
Deo 3: Odreivanje otpornosti na habanje prema Bhme-u
Deo 4: Odreivanje otpornosti na habanje prema BCA
Deo 5: Odreivanje otpornosti kouljice na eksploataciju
tokovima za korisne slojeve
Deo 6: Odreivanje vrstoe povrine
Deo 7: Odreivanje otpornosti na kotrljanje kod kouljica sa
podnim oblogama
Deo 8: Odreivanje vrstoe prijanjanja
2/2003
2/2003
7/2004
2/2003
9/2003
2/2003
9/2003
2/2003
Uzorkovanje, postupak ispitivanja
DIN 18560 Kouljice u graevinarstvu
Deo 1: Opti zahtevi, ispitivanje i izvoenje
Deo 2: Kouljice i kouljice za podno grejanje na izolacionim
slojevima (plivajue kouljice)
Deo 3: Kompozitne kouljice
Deo 4: Kouljice na razdvojnom sloju
Deo 7: Kouljice izloene visokom optereenju (industrijske
kouljice)
4/2004 Lokalna pravila o primeni
DIN 18353 ATV Radovi na kouljici 10/2006 VOB/C, Tehn. ugovorni uslovi

Kouljice, odn. malter za kouljice se u gore pomenutim normama opisuje prema
njihovim osobinama, koje se opet moraju dokazati ispitivanjima. Pritom razlikujemo
normativna ispitivanja (obavezujua) i opcionalna ispitivanja (ukoliko ugovorena).
U skladu sa vrednostima ispitivanja se kouljice, odn. malter za kouljice deli na
razliite klase. Da bi se opisala cementna kouljica, odn. malter za cementnu
kouljicu CT (Cementitious Screed) obavezni su podaci o
vrstoi na pritisak (C),
vrstoi na savijanje (F) i eventualno o
otpornosti na habanje (A), npr. prema Bhme-u, ukoliko je predviena
direktna upotreba kouljice u industrijskoj gradnji.
- 3 -
Karakteristike kouljice mora da navede autor nacrta opisa radova, tj. kod cementne
kouljice moraju biti zadate bar klasa vrstoe na pritisak C i klasa vrstoe na
savijanje F. Kod oznake cementne kouljice prema staroj normi dovoljan je bio
podatak o klasi vrstoe na pritisak. Uporedni prikaz oznaka za kouljice prema
staroj i novoj normi je dat u tabeli 4.

Debljina kouljice mora da bude usaglaena sa dotinom vrstom kouljice,
optereenjem i svrhom primene. DIN 18560 za debljinu kouljice preporuuje
vrednosti u skali od po 5 mm, od kouljice debljine 50 mm u skali od po 10 mm.
Kouljice debljine >80 mm podleu naelima tehnologije betona, te se moraju
izmeriti i izvesti kao betonska ploa u skladu sa DIN 1045. Kod vrstih kouljica
preporuene debljine imaju i guu skalu (vidi tabelu 13).

Ako se prekorae dozvoljene dimenzije utvrene u normi DIN 18202 Tolerancije u
visokogradnji, potrebno je izvesti ravnajue slojeve na kouljici na razdvojnom sloju
ili na plivajuoj kouljici (tabela 7).

U pogledu ponaanja prilikom poara, cementne kouljice se mogu razvrstati u
klasu A 1 ukoliko udeo organskih supstanci nije prekoraio 1 % od mase.

Zahtevi prema otpornosti na habanje se postavljaju samo kada je kouljica izloena
neposrednom i trajnom mehanikom optereenju. Ako je proizvodnja besprekorna,
gustina dobra, a zatita od isuivanja dovoljno duga (naknadni tretman), cementne
kouljice dostiu vrednosti abrazije kao to je prikazano u tabeli 8. Vea otpornost
na habanje moe da se postigne impregnacijom, ubacivanjem vstih agregata ili
nanosom vrste kouljice. Ostale karakteristike cementnih kouljica su prikazane u
tabeli 9.


1 Poetni materijali

Kao vezivo za cementne kouljice treba koristiti cemente prema normama DIN EN
197, DIN 1164 ili cemente, koji su odobreni od strane graevinskog nadzora. esto
se koristi klasa cementa vrstoe CEM 32,5, a za vee zavrne i poetne vrstoe
CEM 42,5. Vea vrstoa cementa moe da skrati vreme prerade. Cementi sa
sporim poetnim stvrdanjavanjem, npr. CEM 32,5, zahtevaju due vreme naknadne
obrade.

Laboratorijska ispitivanja iz prethodnih godina i praktina iskustva potvrdila su
naelnu pogodnost Portland cementa i cementa sa dodatkom zgure visoke pei,
krenjaka ili kriljca sa dva, odn. tri glavna sastojka za kouljice. Ovi rezultati
pokazuju da su cementi klase CEM II i CEM III/A u naelu pogodni za proizvodnju
cementnih kouljica.

Trenutno se pored Portland cementa CEM I 32,5 R i CEM I 42,5 R pre svega
upotrebljavaju cementi klase CEM II za proizvodnju cementnih kouljica:

Portland cement sa dodatkom krenjaka CEM II/A-LL 32,5 R
Portland cement sa dodatkom kriljca CEM II/B-T 42,5 N
Portland cement sa dodatkom zgure visoke pei CEM II/A-S 32,5 R
- 4 -
Portland cement sa dodatkom zgure visoke pei CEM II/B-S 32,5 R
Portland cement sa dodatkom zgure visoke pei CEM II/B-S 42,5 N
Portland kompozitni cement CEM II/B-M (S-LL) 32,5 R

U odreenim sluajevima primene svrsishodna moe biti primena takozvanih
brzovezujuih cementnih kouljica. Cementi bez podataka o glavnim sastojcima ili
bez neophodnih uverenja o usaglaenosti proizvoda, odn. znaka o usaglaenosti ne
bi trebalo koristiti.

Sadraj cementa u malteru za kouljicu, odn. betonu kouljice treba ograniiti. Ne bi
trebalo prekoraiti uobiajene konzistencije 450 kg/m
3
(kod kouljica na izolacionim
slojevima 400 kg/m
3
).


Tabela 2: Cementne kouljice prema DIN 18560-1, klase vrstoe, zahtevi, minimalne debljine,
posebni zahtevi i primena

Klasa
vrstoe
Sopstvena kontrola
proizvoda u fabrici
nakon 28 dana
Prvo
ispitivanje
Minimalne debljine / posebni zahtevi Primena
vrstoa na
pritisak
vrstoa
na
vrstoa
na pritisak
Kompo-
zitne
Kouljica
na raz-
Kouljica na
izolacionom sloju
Kouljica
na

[N/mm
2
] savijanje
[N/mm2]
[N/mm2]
nakon 28
dana
kouljice
(jedno-
slojne)
dvojnom
sloju
(jedno-
(plivajua
kouljica)
otvore-
nom

Najnia
pojedin.
vrednost
Srednja
vred-
nost 6
(Srednja
vred-
nost 3
probna
tela)
(zadate
vrednosti)
slojne) bez
grejanja
sa
greja-
njem

(nomin.
vrstoa)
probnih
tela

C12
1) a)
12 15 3 18 Beton sa
nagibom
samo u
podreene
svrhe, npr.
poravnanje
visine
C20
b)
20 25 4 30 50 mm


tro-
50 mm
35 mm
najnia
klasa
tro-
struka
veliina
najve-
45 mm

iznad
eleme-
tro-
struka
veliina
najve-
preteno u
stambenoj
gradnji
C25 struka vrstoe eg nata za eg
veliina
najve-
eg
C20 - F3
(sa
oblo-
zrna
30 mm
greja-
nje
30 mm
zrna
(vidi i
tabelu 9)

C30 30 35 5 40 zrna gom)
ili
C25 - F4
(bez
vidi i
tabelu
10
(nain
gradnje
A prema
DIN
Obratiti
panju
na
otpor-
stambena
gradnja,
upravna i
industrijska
C35
obloge) 18560
deo 2,
sl. 3.2.2)
nost na
mraz
prema
gradnja
C40
2)
40 45 6 50 DIN EN
12620
industrijska i
upravna gra.
C50
2)
50 55 7 60 (VOB/C:
samo
F4)
(VOB/C:
samo
F4)
(VOB/C:
samo
F4)
(VOB/C:
samo
F4)
industrijska
gradnja
- 5 -

C60 M
2) 3)
55 70 11 80 18 mm
4 mm
18 mm
4 mm
18 mm
4 mm
ind. gradnja,
velika
po
potrebi
kao kompozitni sloj na
prelaznom sloju 25 mm
po
potrebi
otpornost
na udar
C70 A
2) 3)
65 75 9 80 prelazni
sloj
prelazni
sloj
ind.gradnja,
velika
C70 KS
2)
3)

65 75 9 80 25 mm 25 mm otpornost na
habanje

1)
Samo sa oblogom
a)
nije za kouljice prema VOB/C-DIN 18353
2)
Neophodno prvo ispitivanje
b)
nije za kompozitne kouljice bez obloge prema VOB/C-DIN 18353
3)
Grupa vrstih materijala prema DIN 1100;
M = metal, A = prirodni kamen i/ili gusta
ljaka, KS = elektro korund i silicijum-karbid


Tabela 3: Zahtevi (normativni) za cementne kouljice prema DIN EN 13813

Zahtev Skraeni naziv Klase Postupak ispitivanja
vrstoa na pritisak
[N/mm
2
]
C
Compressive
Strength
(C5...C80)
npr. C20 = vrstoa na
pritisak > 20 N/mm2
Na obe polovine uzorka za ispitivanje
vrstoe na savijanje na povrini veliine 4
cm x 4 cm se postavlja teret dok ne doe
do pucanja (DIN 18555-3)
vrstoa na savijanje
[N/mm2]
F
Flexural Strength
(F1...F50)
npr. F10 = vrstoa na
savijanje > 10 N/mm2
Prizma (4 cm x 4 cm x 16 cm) se stavlja na
dva oslonca i sa gornje strane se stavlja
trakasti teret sve dok ne doe do pucanja
(DIN 18555-3)
Otpornost na habanje
(samo kod direktne
upotrebe)
A
Abrasion
(A22...A1,5)
npr. A9 = koliina abrazije
< 9 cm
3
/50 cm2
Odreivanje koliine abrazije prema
Bhme-u (DIN 52108)



Tabela 4: Oznake za cementne kouljice prema staroj i novoj normi

Stara oznaka
DIN 18560 (1992)
Nova oznaka
DIN EN 13813 (2003)
ZE 12 CT - C15 - F3
3)

ZE 20
1)
CT - C25 - F4
2)

ZE 30 CT - C35 - F5
ZE 40 CT - C45 - F6
3)

ZE 50 CT - C55 - F7
3)

ZE 55 M CT - C70 - F11M - A3
ZE 65 A CT - C75 - F9A - A6
ZE 65 KS CT - C75 - F9KS - A1,5
1)
vrstoa na pritisak 25 N/mm
2
- min. 20 N/mm
2
, vrstoa na savijanje 25 N/mm
2

2)
vrstoa na pritisak 25 N/mm
2
- min. 22,5 N/mm
2
, vrstoa na savijanje 25 N/mm
2
3)
Oslanjajui se na DIN EN 138131

- 6 -
Tabela 5: Primeri za razvrstavanje klasa vrstoe kouljice prema eksploataciji, oslanjajui se na [1]

Klasa
vrsto
e
Naini eksploatacije i zgrade
bez obloge sa oblogom
2)

C20 -
F4
veoma mali saobraaj
peaka
1)

podrumske prostorije u
stambenim zgradama
1)

veoma mali saobraaj
peaka
stambeni prostor
C35 -
F5
mali saobraaj lakih vozila
mekih pneumatika do 10
km/h; interni promet
peaka; bez abrazivnog
habanja; bez habanja
usled udara
podrumske prostorije u
kancelarijskim zgradama;
skladine hale za laku i
elastinu robu (drvo, papir,
guma, mekane plastine
mase, itd.); podreene
radionice za male
komade; fabrika izdanja
o alatima i magacini
saobraaj peaka;
mali saobraaj lakih vozila
mekih pneumatika do 10
km/h; malo habanje usled
udara; ostavljanje lake
robe
stambeni prostor sa
podnim grejanjem;
kancelarijski prostor bez
saobraaja stranaka;
proizvodne, montane i
skladine hale za laku
robu; radionice za lake
komade svake vrste;
radionice za putnika
vozila; hale sa veim
zahtevima u pogledu
ienja
C45 -
F6
lagani saobraaj vozila
mekih pneumatika do 10
km/h; mali saobraaj
peaka; umereno
abrazivno habanje; malo
habanje usled udara;
ostavljanje lake robe
proizvodne, montane i
skladine hale za laku i
elastinu robu; radionice
za lake komade bez otrih
ivica; radionice za
automobile;
jak saobraaj peaka;
saobraaj vozila srednje
jaine; lagan saobraaj
viljukara; umereno
habanje usled udara;
ostavljanje robe srednje
teine; kotrljanje lake robe
kancelarijski prostor bez
saobraaja stranaka;
proizvodne, montane i
skladine hale za robu
srednje teine; radionice
za komade srednje teine;
radionice i garae za
teretna vozila; skladine
hale za rinfuznu robu finog
zrna
C55 -
F7
saobraaj vozila mekih
pneumatika do 20 km/h;
lagan saobraaj viljukara
mekih pneumatika do 10
km/h; umereni saobraaj
peaka; jako abrazivno
habanje; ostavljanje robe
srednje teine; kotrljanje
lake robe bez otrih ivica;
umereno habanje usled
udara
proizvodne, montane i
skladine hale za laku
robu; sladine hale za
srednje teku robu;
radionice za lake komade
svake vrste; radionice i
garae za putnika vozila;
saobraaj vozila srednje
jaine; saobraaj
viljukara srednje jaine;
umereno habanje usled
udara; ostavljanje teke
robe; kotrljanje robe
srednje teine
proizvodne, montane i
skladine hale za teku
robu i komade; radionice
za popravke za teke
aparate; skladine hale za
rinfuznu robu zrna srednje
veliine

1)
Prema VOB/C ovde se kod kompozitnih kouljica zahteva C25-F4
2)
Poboljanje otpora na abraziju, kao i na udar zavisi od sastava obloge; poboljanje prihvatanja saobraajnih
tereta izmeu ostalog zavisi od debljine obloge



Tabela 6: Maksimalno neispunjenje nominalne debljine kouljice u skladu sa DIN 18560-1, tabela 1

Debljina kouljice
(Nominalna debljina odgovara zahtevanoj srednjoj
vrednosti)
lokalno neispunjenje nominalne debljine
dozvoljena maksimalna razlika
kod nominalne debljine 20 mm i 50 mm < 5 mm osim kod vrstih estriha
kod nominalne debljine 60 mm i 80 mm < 10 mm


- 7 -
Tabela 7: Dozvoljena odstupanja za ravnomernost kouljice u skladu sa DIN 18202, tabela 1

Graevinski deo/Funkcija Granine vrednosti za odstupanja u ravnoi u mm (mikrometar)
pri razmaku mernih taaka do
0,1 m 1,0 m 4,0 m 10,0 m 15,0 m
Nosei beton ili donji beton radi prihvata kouljice 5 8 12 15 20
Podovi gotovih povrina, tj. kouljice kao korisne
kouljice, odn. radi prihvata podnih obloga
2 4 10 12 15
Podovi gotovih povrina sa veim zahtevima
(posebno se ugovaraju)
1 3 9



Tabela 8: Abrazija cementne kouljice kod strunog izvoenje i naknadnog tretmana

Klasa vrstoe
kouljice na pritisak
Vodocementni
odnos
Klasa vrstoe
cementa na pritisak
Grupa zrna Koliina abrazije prema
Bhme-u (DIN 52108)
[cm
3
/50 cm
2
]
C30 0,53 CEM 32,5 linija sita A/B 8
pesak 0/2
ljunak i pesak 2/8
< 15
C40 0,42 CEM 32,5 linija sita A/B 16
pesak 0/2
ljunak i pesak 2/8
ljunak 8/16
< 12
C50 0,38 CEM 42,5 linija sita A/B 16
pesak 0/2
estice krenjaka
5/11
< 9


Tabela 9: Karakteristike cementnih kouljica

Otpornost na klizanje
1)

[R = Grupa za ocenjivanje opasnosti od klizanja GUV-
Regulativa Podovi u radnim prostorijama i podrujima
rada sa opasnou od klizanja", GUV-R 181, 10/2003]
glaano helikopterkom: R 9 do R 10
mainski glaano: R 10 do R 11
strugano: R 12
broom finish: R 13
Koeficijent toplotnog irenja a 0,012 mm/m je K
Toplotna provodljivost X (izmerena vrednost) 1,35 W/m po K uz sirovu gustinu od 2 000 kg/m
3

Faktor otpora difuziji vodene pare |i (zadata vrednost) 15 do 35 prema DIN V 4108-4
Elektrini otpor 10
4
do 10
8
Q cm
Skupljanje > 0,6 mm/m
Modul elastinosti ~ 30 000 N/mm
2



Tabela 10: Primeri za sastav cementnih kouljica, prema [1] do [3]

Klasa vrstoe
kouljice na
pritisak
Sadraj cementa u kg/m3
kod veliine zrna
Klasa vrstoe
cementa na pritisak
Vodocementni odnos
w/z
Klasa vrstoe nosee
betonske podloge na
pritisak
0/8 0/11 0/16
C30 410 390 365 CEM 32,5 0,53 C20/25
C40 480 440 420 0,42
C50 490 470 CEM 42,5 0,38 C30/37
- 8 -
Granulacija zrna mora da odgovara normi DIN EN 12620 Granulacija zrna za
beton ukoliko su ugovoreni VOB/C. Udeo finih estica u agregatu treba da iznosi
3 % od mase. Najvee zrno treba izabrati to je mogue vee, ali ipak vai
Debljina kouljice 40 mm: najvee zrno 8 mm
Debljina kouljice > 40 mm: najvee zrno 16 mm

Preporuuje se da se sastav zrna bira tako da se linija sita nalazi u gornjoj polovini
podruja A/B regularnih linija sita prema DIN 1045-2. Treba voditi rauna da
suvie grubi pesak moe da pospei krvarenje betona, a fini pesak da zahteva
poveano dodavanje vode i da dovede do skidanja peska sa povrine kouljice.

Dodatak disperzija od vetakih smola u odreenim sluajevima primene moe da
stvori odreene prednosti. U zavisnosti od proizvoda i doziranja mogue je
poboljati obradljivost ili prijanjanje kouljice na podlozi, poveati rvstou na
savijanje, smanjiti sklonost ka pukotinama i usporiti isuivanje svee kouljice.
Sadraj vode disperzije treba izraunati u odnosu na vrednost vode u cementu.

Kod povrina na otvorenom kouljica mora da poseduje veliku otpornost na
smrzavanje, po potreba i veliku otpornost na sredstva za otapanje leda. To se moe
postii dodavanjem aeranta (LP), usaglaenog sa veliinom zrna.

Pogodnost aditiva treba da potvrdi njegov proizvoa za odreeni sluaj primene.
Kod upotrebe razliitih aditiva treba prvim ispitivanjem proveriti da li su meusobno
podnoljivi.

Kako bi se eljene osobine sigurno postigle, cementne kouljice treba izraditi sa to
niim vodocementnim odnosom. To znai da se - izuzimajui samorazlivajue
kouljice - ugrauje kruta do plastina konzistencija. Kod krute konzistencije kod
plivajuih kouljica mogu da nastupe potekoe npr. u zgunjavanju. Ovde pomae
primena aditiva koji e pospeiti teljivost (BV ili FM), i uz iju pomo se
konzistencija maltera moe podesiti da bude meka do razlivajua. Meutim,
kouljice ne treba podesiti tenije nego to je to neophodno za strunu nesmetanu
ugradnju.

Referentne vrednosti za sastav cementnih kouljica date su u tabeli 10. Kod
kouljica klase vrstoe na pritisak C40 sastav se mora odrediti prvim ispitivanjem.


2 Armatura

Armatura nije nuno potrebna za kouljice. Ovo vai i za kouljice na izolacionim
slojevima. Samo kod cementnih kouljica na izolacionim slojevima za prihvat
kamenih i keramikih podova postavljanje armature prema DIN 18560 Deo 2 moe
da ima smisla.

Armatura ne moe da sprei nastanak pukotina, ali moe da sprei njihovo
smanjenje i da pomogne da se izbegnu razlike u visini. Sa druge strane ona moe
da otea ugradnju i zgunjavanje maltera kouljice. Kod kouljica na izolacionom
sloju nije mogua ugradnja armature na taan poloaj usled savijanja elinih
prostirki i mekane podloge. Usled gaenja po armaturi u kouljici za vreme ugradnje
- 9 -
treba raunati sa smetnjama u vezivanju u prethodno zavrenom sveem podruju.
Ovo moe da dovede do razdvajanja maltera iznad armature od sloja koji je ispod
njega ugraen.

Kao armatura u obzir dolaze
prostirke od armiranog betona prema DIN 488-4 sa veliinom otvora do 150
mm x 150 mm (npr. N 141, N 94)
reetka od armiranog betona sa veliinom otvora od 50 mm do 70 mm i
promerom reetke od 2 mm do 3 mm, vrstoe elika 500 N/mm
2



Armirane prostirke treba postaviti tako da na sastavu prelaze 10 cm i prekinuti ih na
podruju dilatacionih fuga. Polaganje se po pravilu vri u poprenom preseku
kouljice.

Dodatak vlakana (armiranih vlakana, staklenih vlakana otpornih na alkalijeve soli,
vlakana od plastinih masa) moe da smanji stvaranje pukotine u kouljici usled
skupljanja. Iz tog razloga primena vlakana moe biti od koristi, naroito kod direktno
izloene kouljice. Efikasnost vlakana kod zadatih koliina dodavanja i ravnomerne
raspodele u cementnom malteru treba dokazati sertifikatom o ispitivanju. Treba
voditi rauna da dodatak vlakana generalno sniava konzistenciju cementnog
maltera i time oteava obradljivost. Ako se gubitak u konzistenciji izjednaava
dodavanjem vode, smanjuje se vrstoa kouljice. Poveanje sadraja cementnog
lepka u malteru opet doprinosi tenji kouljice ka skupljanju.


3 Kompozitna kouljica

Kompozitna kouljica je kouljica koja je vezana za noseu betonsku podlogu.
Kompozitna kouljica moe da se koristi neposredno nakon dostizanja potrebne
vrstoe ili se moe postaviti obloga.

Prilikom planiranja bi trebalo razmisliti o tome da li naknadni nanos kouljice na
noseu betonsku podlogu ima smisla. esto se nosea betonska podloga moe
izraditi tako da povrina bude zavrena, bez da je potreban kasniji nanos sloja
kouljice.

Debljina kompozitne kouljice trebalo bi da bude najmanje tri puta vea od prenika
najveeg zrna agretata upotrebljenog u malteru. Najmanja debljina kompozitne
kouljice stoga iznosi 25 mm kod veliine zrna 8 mm, odn. 45 mm kod veliine zrna
16 mm. Jednoslojne kouljice od preko 50 mm debljine ne bi trebalo izvoditi iz
razloga prerade, osim ako konzistencija cementnog maltera i vrsta ureaja kojim se
izvodi ne omoguavaju dovoljno stezanje u donjoj zoni kouljice. Napomene o
kompozitnim kouljicama debljine >50 mm su navedene u [4]. Debljina kompozitne
kouljice nije merodavna za njeno naprezanje, jer je prenos svih statikih i
dinamikih sila na noseu podlogu obezbeen vezivanjem.

Promene oblika usled stvrdnjavanja, promene temperature i isuivanja stvaraju
napone zatezanja u kouljici i smiui napon u prijanjajuem sloju. Ova naprezanja
mogu da dovodu do odvajanja od podloge. Zbog toga treba potovati sledee take:
- 10 -

briljiva priprema povrine nosee betonske podloge kako bi prijanjanje bilo
dobro,
fuge u kouljici samo iznad fuga u noseoj betonskoj podlozi,
modul elastinosti kouljice podesiti to nie u odnosu na modul nosee
betonske podloge, npr. dodavanjem disperzija od vetakih smola kouljici,
brzi nastanak vrstoe kouljice na savijanje (naknadna obrada, vrsta
cementa).

Preduslov za dobru adheziju (kod povrina po kojima se vozi klase vrstoe na
prijanjanje najmanje B1,5 prema DIN EN 13813) jeste dovoljna hrapavost nosee
betonske podloge. Ona dodatno mora da bude ista od praine, ulja, lepkova,
ostataka maltera, itd., a moraju se ukloniti i slobodni delovi. Uklanjanje praine
metlom nije dovoljno. Da bi povrina nosee betonske podloge optimalno bila
pripremljena nakon uklanjanja grube prljavtine treba povrinu oistiti vodenim
mlazom ili usisati je. Nakon toga bi noseu betonsku podlogu trebalo kvasiti u toku
48 sati. Pre sledeeg postupka u radu nosea betonska podloga ne bi smela da ima
barice i trebalo bi da bude blago suva. Posle toga bi trebalo postaviti sloj od
cementnog maltera, eventualno sa disperzijom od plastinih masa, tako da se
malter u kouljici i prijanjajui most mogu ugraditi jedno u drugo svee na svee.

Kod veih neravnina nosee betonske podloge, cevovoda ili kablova potrebni su
izravnavajui slojevi. Izravnavajui slojevi pre nanosa kompozitne kouljice ne
smeju biti kruti ili ovrsli, osim ako se ne nanosi prijanjajui most.

Na noseim zidovima i potporama se preporuuje postavljanje rubnih traka kako bi
se spreile pukotine usled deformacije plafona.

Kompozitnu kouljicu dodatno treba oznaiti slovom V (kompozitna, vezana), kao i
nominalnom debljinom, a po potrebi i otpornou na abraziju A (prema Bhme-u):
Estrich DIN 18560 - CT - C30 - F5 - A15 - V25
CT = cementna kouljica
C30 = klasa vrstoe na pritisak
F5 = klasa vrstoe na savijanje
A15 = klasa otpornosti na abraziju
V25 = kompozitna kouljica V, nominalna debljina 15 mm


4 Kouljica na razdvojnom sloju

Kouljica na razdovjnom sloju je kouljica, koja je tankim, vieslojnim meuslojem
odvojena od nosee podloge. Kouljice na razdvojnom sloju se izvode uglavnom
onda kada se ne moe ili se moe teko postii adhezija sa noseom betonskom
podlogom. To moe da bude sluaj kod konstrukcija kao to su kontinuirani plafoni
ili povrine, koje su usled nanetog sloja vodonepropusne. Kouljice se na ovim
razdvojnim slojevima mogu postaviti uz trenje. One bez prijanjanja lee na vrstoj
podlozi. Meutim, ona mora da bude toliko ravna kako pri promeni duina ne bi
nastala naprezanja. Da kouljica ne bi imala pukotine, vano je da prinudni napon
usled trenja ne bude prevelik.
- 11 -
To znai
trenje treba da bude malo tako to e povrina biti ravna i imati dobar klizni
sloj,
klasa najmanje vrstoe C20 - F4,
razmaci izmeu fuga treba da budu to manji, ako se rauna sa promenama
u duini i veim optereenjima,
odabrati debljine kouljice od 35 mm do 50 mm.



Slika 2: Kompozitna kouljica Slika 3: Kouljica na razdvojnom sloju


Podloga ne sme da ima takasta uzdignua, nevezane sastojke, ostatke maltera ili
cevi. Ukoliko kod podloge nisu ispunjene tolerancije za ravnomernost prema DIN
18202, potreban je ravnajui sloj. Razdvojne slojeve treba izvesti dvoslojno.
Zaptivke i parne brane smatraju se jednim slojem razdvojnog sloja. Kod razdvojnih
slojeva koriste se npr. polietilenske folije (najmanja debljina 0,1 mm), ter papir
(povrinska teina 100g/m2) ili stakleni flis (povrinska teina 50g/m2). Razdvojni
materijali ne smeju imati nabore. Na spojevima preklapanja treba da budu bar 8 cm i
zalepljena lepljivom trakom.

Kouljice na razdovjnom sloju treba po mogustvu podeliti na kvadratna polja.
Rastojanja meu fugama treba utvrditi prema debljini kouljice (vidi tabele 14 i 15),
ne treba da budu vea od 6 m. Fuge se usecaju (prividne fuge) ili se prave u obliku
radnih fuga (presovanih fuga); povrinu kouljice treba ivinim fugama (dilataciona
fuga) odvojiti od drugih graevinskih delova, koji su postavljeni iznad plafona.

Kouljicu na razdvojnom sloju dodatno treba oznaiti slovom T (razdvojni sloj), kao i
nominalnom debljinom:
Estrich DIN 18560 - CT - C30 - F4 - T35
CT = cementna kouljica
C30 = klasa vrstoe na pritisak
F4 = klasa vrstoe na savijanje
T35 = kouljica na razdvojnom sloju, nominalna debljina 35 mm

Iako se ovde ne zahtevaju podaci o klasi vrstoe na pritisak, nju bi trebalo navesti
bar kod naruivanja kouljice (ovde C20).
- 12 -
5 Kouljica na izolacionom sloju (plivajua kouljica)

Kouljica na izolacionom sloju (plivajua kouljica) moe da se pokree na svojoj
podlozi i ne pokazuje nikakvu neposrednu vezu sa susednim graevinskim
delovima. Zbog toga, kao ogranienje ivica, treba postaviti npr. plastine trake uz
zidove. Nominalne debljine za cementne kouljice na izolacionom sloju zavise od
korienja (sa grejanjem - bez grejanja), sile optereenja prilikom korienja, klase
vrstoe kouljice na savijanje, kao i od vrste i debljine izolacionog sloja. Najmanja
debljina za kouljice na izolacionom sloju prema DIN 18560-2 su prikazane u
tabelama 2, 11 i 12. Kod klase vrstoe na savijanje F7 nisu mogue manje
nominalne debljine. Meutim, debljine ne smeju biti ispod 30 mm, a po potrebi ih
treba poveati za spoljni prenik cevi za grejanje, ako postoje. Dimenzije plivajuih
kouljica kod veih tereta nego to je to navedeno u tabeli 11 pogledajte i u [5] i [6].
Teret tokova preko 10 kN (odgovara viljukaru do oko 2,5 t ukupne teine) kod
plivajuih kouljica nije vie mogu.


Tabela 11: Minimalne nominalne debljine cementnih kouljica na izolacionim slojevima prema
DIN 18560-2

Kouljica na izolacionom sloju Klasa
vrstoe na
savijanje
Nominalna debljina kouljice
1)


Pojedinano optereenje, odn. povrinsko optereenje
Mogunost stiskanja
izolacionog sloja c -
s 2 kN/m2
s 2 kN, odn.
s 3 kN/m2
s 3 kN, odn
~ 4 kN/m2
s 4 kN, odn
~ 5 kN/m2
bez gre-
janja
c s 5 mm CT - F4 45 mm
2)
65 mm nema
podataka
nema
podataka
CT - F5 40 mm
2)
55 mm
c s 3 mm CT - F4 nema podataka nema podataka 70 mm 75 mm
CT - F5 60 mm 65 mm
sa greja-
njem
Nain gradnje A, cevi za grejanje na
izolacionom sloju
Minimalnu nominalnu debljinu kouljice bez grejanja
dodatno poveati za spoljni prenik cevi za grejanje.
Prekrivanje cevi 45 mm, odn. kod samorazlivajuih
kouljica 40 mm
Nain gradnje B, cevi za grejanje u
izolacionom sloju
Minimalne nominalne debljine kao kod kouljica bez
grejanja
Nain gradnje C, cevi za grejanje u
ravnajuem sloju
Minimalne nominalne debljine kao kod kouljica bez
grejanja
1)
Kod izolacionih slojeva 40 mm nominalna debljina kouljice se moe smanjiti za 5 mm.
2)
Kod mogunosti veeg stiskanja izolacionog sloja ( 10 mm) nominalnu debljinu kouljice treba poveati za 5 mm. Nije
svrsishodno ugraivati druge izolacione slojeve ispod kouljice, eventualno (armirane) betonske ploe.

Tabela 12: Minimalne nominalne debljine cementnih kouljica na izolacionim slojevima kod
optereenja saobraajem, prema [6]

Klasa vrstoe na savijanje za
mogunost stiskanja
izolacionog sloja c s 3 mm
Nominalna debljina kouljice
1)
[mm]
kod optereenja saobraajem
2,0 kN/m
2
3,0 kN/m
2
4,0 kN/m
2
5,0 kN/m
2 2)
7,5 kN/m
2 2)
10 kN/m
2 2)

CT - F4 45 65 70 75 (90) (100)
CT - F5 40 55 60 65 80 (90)
CT - F7 35 50 55 60 75 80
1)
Kod izolacionih slojeva 40 mm nominalna debljina kouljice se moe smanjiti za 5 mm. Debljine preko 80 mm su kritine!
2)
Izraunato sa brojem KS = 100 MN/m3 (kouljice u sloju toplotne izolacije: podruje primene DEO, mogunost stiskanja
dh ili ds).

- 13 -

Slika 4: Kouljica na izolacionom sloju, spoj sa zidom

Ispod kamenih i keramikih obloga najmanje debljina cementne kouljice na
izolacionom sloju naelno iznosi 45 mm.
Kouljicu na izolacionom sloju dodatno treba oznaiti slovom S (plivajue), a ukoliko
se radi o kouljici koja se greje onda i sa H, kao i nominalnom debljinom:
Estrich DIN 18560 - CT - C20 - F4 - S70 - H45
CT = cementna kouljica
C20 = klasa vrstoe na pritisak
F4 = klasa vrstoe na savijanje
S70 = plivajua, nominalna debljina 70 mm
H45 = kao kouljica koja se greje sa pokrivanjem elemenata za grejanje od 45 mm

Iako planer shodno DIN 18560 kod plivajuih kouljica ne mora da navede klasu
vrstoe na pritisak (drugaije nego kod DIN EN 13813) preporuuje se da se
predvidi klasa vrstoe na pritisak C20.

Nosea podloga mora da bude suva i ravna kako bi mogla da prihvati plivajuu
kouljicu. Ravnomernost i tolerancija uglova mora da odgovara DIN 18202.
Oscilacije u debljini kouljice treba izbegavati. Ako postoje, cevi treba uvrstiti i
ravnajuim slojem tako popuniti dok se ne dobije ravna povrina koja bi prihvatila
izolacioni sloj. Ako se plivajua kouljica izvodi na padinama, onda padina mora ve
da postoji na noseoj podlozi kako bi se obezbedila ravnomerna debljina sloja.

Ukoliko se zidovi malteriu, malter mora da se nanese pre izvoenja izolacionog
sloja sve do osnove (slika 4). Izolacioni materijali se po pravilu najvie dvoslojno
postavljaju direktno na betonski plafon estim udarcima i preko cele povrine. Kako
bi se spreilo prodiranje vode i cementnog lepka u izolacioni sloj, treba ga, pre
izlivanja kouljice, prekriti polietilenskom folijom minimalne debljine 0,1 mm (kod
kouljica koje se greju minimalno 0,15 mm), a na ivicama se sve do gornje ivice
postavlja rubna traka (smanjuje buku). Trake folija na sastavima moraju da naleu
bar 8 cm jedna preko druge.

- 14 -

Slika 5: Nain gradnje kod kouljica koje se greju


Izolacioni materijali za kouljice treba da slue kao vazduna izolacija i izolacija od
buke od hodanja, kao i toplotna izolacija. Kod izolacionih materijala treba navesti
podatke o debljini u kojoj se isporuuje, o mogunosti stiskanja i optereenja
pritiskom, dinamikoj vrstoi (izolacija od buke od hodanja), toplotnoj provodljivosti
i upijanju vode. Kao izolacioni materijali se koriste: epoksidna polistirol pena (EPS),
ekstrudovana epoksidna polistirol pena (XPS), mineralna vlakna (kamena vuna ili
staklena vuna) i drvene ploe mekih vlakana (vidi i DIN V 4108-10).

Plivajua kouljica se teko stee zbog povrnog federiranja izolacionog materijala.
Iz tog razloga bi trebalo izabrati to meku konzistenciju maltera za kouljicu, po
potrebi dodavanjem teljivih aditiva. Ako je potrebno da se sve malter za kouljicu
kolicima ili sl. dopremi na izolacioni sloj, onda treba postaviti drvene fosne kako bi
se zatito izolacioni sloj.



6 Kouljica koja se greje

Kouljica koja se greje jeste kouljica koja se greje preko cevi sa toplom vodom ili
icama za grejanje, a po pravilu se izvodi na izolacionom sloju. Uobiajena su
podna grejanja sa sistemom tople vode (max. 55C u delu cevi) i elektrina podna
grejanja (max. 55C u podruju elemenata za grejanje).

Kod podnog grejanja sa sistemom tople vode cevi za grejanje se nalaze ili
u kouljici iznad izolacionog sloja (nain gradnje A),
u izolacionom sloju ispod kouljice (nain gradnje B) ili
u ravnajuem sloju iznad izolacionog sloja (nain gradnje C).

Minimalne nominalne debljine i klase vrstoe na savijanje za kouljice koje se greju
prikazane su u tabeli 11. Kad se DIN 18353 ne mora potovati (VOB/C), a klasa
vrstoe kouljice na savijanje je >F5, kod naina gradnje A se prekrivni sloj preko
cevi moe smanjiti na 30 mm. Meutim, u tu svrhu je potreban poseban dokaz, koji
obuhvata ispitivanje podobnosti uzorka sa umetnutom cevi.

Grejni krugovi i polja kouljice se moraju usaglasiti. Dilatacione fuge ne smeju biti
uokvirene elementima za grejanje. Rubne trake moraju kouljici koja se greje da
omogue kretanje od najmanje 5 mm. Njeno odreivanje se vri u zavisnosti od
- 15 -
oekivane temperaturne razlike i koeficijenta toplotnog irenja (0,012 mm/m po K)
cementnih kouljica. Kruta veza ni na jednom mestu ne sme postojati. Poloaj cevi
za toplu vodu i ica za grejanje treba fiksirati pre izlivanja kouljice.

Kod kouljica koje se greju posebnu panju treba pokloniti planu fuga. Vrstu fuga,
putanju fuga i razmake fuga utvruje planer, a u zavisnosti od grejnih krugova,
obloge, geometrije tla i debljine kouljice. Veliine polja od 40 m2 do 65 m2 su
shodno karakteristikama materijala obloga eventualno mogue [6].

Prevremeno zagrevanje i previsoke temperature proizvode oteenja u kouljici.
Grejanje se, po pravilu, puta u rad tek tri nedelje nakon izlivanja kouljice. Kod
zagrevanja kouljice za grejanje pravi se razlika izmeu funkcionalnog grejanja
(dokaz izvoaa grejanja za izradu dela bez manjkavosti) i grejanja posle dovoljne
isuenosti (dostizanje maksimalne dilatacije kouljice po duini i izbacivanje vlage iz
kouljice sve do zrelosti za postavljanje obloge).

Svrsishodno je da se ove dve vrste grejanja poveu u jednom postupku rada. Ovo
poslednje predstavlja sastavni deo radova prema DIN 18380 (VOB/C), a regulisano
je u DIN 4725-200, kao i u DIN EN 1264-4 - mada dozvoljeni skokovi temperature
mogu bez daljnjeg da prelaze 40 K i da tako prouzrokuju oteenja na kouljici.
Ispitivanje funkcionalnosti u okviru grejanja do zrelosti za postavljanje obloge
zahteva pet dodatnih postupaka za regulisanje temperature vie nego to je to
sluaj kod funkcionalnog grejanja. Prilikom spajanja ova dva postupka grejanja
mogue je da se sa postavljanjem obloge pone nedelju dana ranije.

Pripremna temperatura bi trebalo da se poveava dnevno za najvie 10 K, poevi
od +25C (nono smanjenje iskljuiti!), sve dok se na kraju ne postigne najvia
pripremna temperatura od 55C. Ova temperatura se konstantno odrava sve do
polaganja obloge. Posle toga se temperatura smanjuje u koracima od po 10 K.
Obrasce za ovu proceduru vidi [7] i [8].

Kada je predviena obloga od drveta, ploica, prirodnog kamena ili nekog drugo
vodonepropusnog materijala, sledi jo jedan postupak grejanja:
grejanje dok se ne dostigne pripremna temperatura uz poveanje od najvie
10 K dnevno,
pripremnu temperaturu drati 2 dana, a zatim
temperaturu kouljice sniziti uz najvie 10 K dnevno do temperature okoline.
Posle toga treba kontrolisati vlagu u kouljici uz pomo CM metode [9].



7 vrsta kouljica

vrsta kouljica predstavlja cementnu kouljicu uz primenu vrstih materijala prema
DIN 1100. Sastoji se ili samo iz vrstog sloja ili iz dva sloja, gornjeg vstog sloja i
prelaznog sloja koji se nalazi ispod. vrste kouljice se nanose na industrijske
podove, koji su izloeni jako visokom optereenju.

- 16 -
vrste kouljice se po pravilu izrauju kao jednoslojna kompozitna kouljica (vrsti
sloj) svee na svee sa najmanjom debljinom od 4 mm na noseu betonsku
podlogu.


Slika 6: Nanoenje vrste kouljica svee na svee


vrsti sloj moe, kao vrsta kouljica, da se nanese i na ovrslu noseu betonsku
podlogu kada je povrina nosee betonske podloge dovoljno ravna, hrapava i ista
(po potrebi podlogu obraditi frezovanjem ili peskiranjem) i kada je nanet prijanjajui
most. Nosea betonska podloga bi u tom sluaju trebalo da poseduje klasu vrstoe
C25/30 i povrinsku vrstou na zatezanje od 1,5 N/mm2.

Kod vrstih kouljica se prema DIN 18560-7 razlikuju tri grupe naprezanja.
Nominalne debljine, koje se pritom moraju potovati, navedene su u tabeli 13.

Tabela 13: Zahtevi prema cementnim vrstim kouljicama prema DIN 18560-7

Grupa
eksploatacije
Eksploatacija vozilima za
horizontalni prevoz robe
(vrsta pneumatika
1) 2)
,
procesi rada i saobraaj
peaka)
F 9A
3)
F 11M
3)
F 9KS
3)

Nomin.
debljina
[mm]
Otpornost na
abraziju
prema
Bhme i.M.
[cm
3
/50cm
2
]
Nomin.
debljina
[mm]
Otpornost na
abraziju prema
Bhme i.M.
[cm
3
/50cm
2
]
Nomin.
Deb-
ljina
[mm]
Otpornost na
abraziju
prema
Bhme i.M.
[cm
3
/50cm
2
]
I
(teka)
eline i poliamidne gume
Obrada, bruenje i kotrljanje
metalnih delova, odlaganje
robe metalnim viljukarima
1000 lica/danu
15
7
8
4
6
2 II
(srednja)
Uretanske-elastomerne gume
(Vulkolan) i guma
Bruenje i kotrljanje drveta,
papirnih rolni i plastinih
delova
100 - 1000 lica/danu
10 6 5
- 17 -
III
(lagana)
Elastine i vazdune gume
Montaa na stolovima
100 lica/danu
8 6 4
1)
Vai samo za iste pneumatike. Utisnuti vrsti materijali i prljavtina poveavaju eksplataciju!
2)
Maksimalni pritisak kontaktom 40 N/mm2.
3)
Grupa vrstih materijala prema DIN 1100; A=priordni kamen i(li stegnuta ljaka, M=metal, KS=elektro korund i slicijumove
soli.

Dvoslojna vrsta kouljica vezana za noseu betonsku podlogu se ugrauje onda
kada bi jednoslojna vrsta kouljica bila predebela. U tim sluajevima se na ovrslu
noseu betonsku podlogu prvo nanosi prelazni sloj (bez vrstih agregata), na koju
se postavlja vrsti sloj. Prelazni sloj mora da ima debljinu od najmanje 25 mm i da
odgovara klasi vrstoe C30 ili veoj.

Kod vrstih kouljica na razdvojnim ili izolacionim slojevima (npr. krovu parkinga
iznad grejanih prostorija) uvek su potrebni prelazni slojevi. Debljina prelaznog sloja
mora da iznosi najmanje 80 mm i da odgovara klasi vrstoe C35 - F5. U zavisnosti
od vrste i debljine izolacionog sloja, kao i od optereenja saobraajem moe se javiti
potreba za veim debljinama prelaznog sloja. Prelazni sloj ne sme da se koristi za
proizvodnju nagiba na vodoravnim povrinama. vrsti sloj se stavlja svee na svee
na prelazni sloj; kod debljine sloja od 10 mm i putem prijanjajueg mosta na
ukrueni prelazni sloj. Za prelazni i vrsti sloj treba koristiti cement iste vrste i iste
klase vrstoe.

vrste kouljice se nakon nanoenja po pravilu glaaju, a zatim se obrauju
helikopterkama. Prethodno skidanje praha cementom i/ili prethodnim kvaenjem
vodom nije dozvoljeno, jer kouljice ije su povrine tako obraene osetljive su na
pukotine i sklone su listanju. Kod prijanjajuih povrina svrsishodna je zavrna
obrada sa strukturom traga etke. Zbog svog visokog sadraja cementa, vrste
kouljice treba veoma paljivo naknadno obraivati.

Dvoslojna vrsta kouljica se oznaava na primer ovako:
vrsta kouljica DIN 18560 - CT - C60 - F10 - A1,5 - DIN 1100 - A - V10/30
CT = cementna kouljica
C60 = klasa vrstoe na pritisak
F10 = klasa vrstoe na savijanje
A1,5 = otpornost na habanje prema Bhme-u
DIN 1100 = vrsti materijali prema DIN 1100
A = vrsti materijali grupe A = priordni kamen i/ili stegnuta ljaka
V10/30 = kompozitna kouljica V nominalne debljine 10 mm za vrsti sloj i
30 mm za prelazni sloj

Radi poveanja otpornosti na habanje alternativno se mogu ugraditi vrsti materijali
(uobiajeno je 2 kg/m2 do 3 kg/m2) uz pomo rasipaa na jo uvek sveu noseu
betonsku podlogu i mainski ugraditi. Ova mogunost je, dodue, pomenuta u DIN
18560-7, ali se rezultat ne sme poistovetiti sa vrstom kouljicom u smilsu DIN
18560-7. Iskustveno se kod rasipanja vrstih materijala esto ne postiu eljene
karakteristike abrazije korisne povrine. Ovo naroito vai za beton sa
vodocementinim odnosom 45. Ovako obraene povrine sklone su tomeda se
prilikom promaje i visokih temperatura jako brzo isue na povrini, tako da se ne
postie sigurno vezivanje izmeu betona i vrstog materijala. Sa druge strane, kod
- 18 -
veoma meko podeene nosee betonske podloge rasuti vrsti materijal utone i
stoga ostaje bez dejstva. Treba obratiti panju da penobeton moe tetno da utie
na sistem vazdunih pora usled mainskog skidanja i glaanja.


Slika 7: Gotova kouljica od cementom vezanih ploa


Napomena: Kod industrijskih betonskih podova rasprivanje vrstih materijala se
shodno DIN 1045-2 moe primeniti kao povrinska obrada nose betonske podloge
(C 35/45, odn. C 30/37 (LP), koja mora da ispuni zahteve klase ekspozicije XM3
(vrlo jako habanje abrazijom).


8 Samorazlivajua kouljica

Cementom vezana samorazlivajua kouljica jeste malter, koji je ili samoravnajui ili
zahteva veoma malo angaovanja oko razlivanja i stezanja. Malter za cementom
vezanu samorazlivajuu kouljicu moe da se primeni kod svih vrsta kouljica. Kod
poetnih materijala kod samorazlivajuih kouljica treba zahtevati posebno veliku
ujednaenost. Ovo prvenstveno vai za kvalitet i sastav upotrebljene granulacije
zrna. Fabriki meanom malteru treba dati prednost. Kao najvee zrno uobiajeno
je ono veliine 4 mm do 8 mm. Aditivi mogu da poboljaju raspodelu zrna u podruju
najfinijeg zrna. Meutim, bolji efekat je sa CEM II cementima (Portland kompozitni
cementi), koji zbog posebno usaglaene strukture zrna imaju pozitivan uticaj na
karakteristike prerade svee kouljice.

Aditivi kao to su plastifikatori (FM) zahtevaju manje vode uz istu obradljivost
maltera za kouljicu. Kod primene aditiva (naroito u pogledu dovoljno dugog
vremena obradljivosti) uvek treba vriti ispitivanja efikasnosti sa predvienim
sastavom kouljice. Da bi oscilacije u ukupnom sadraju vode bile to nie, stalno
treba proveravati vlagu zrna agregata. Kod obrade samorazlivajue kouljice treba
obratiti panju na dobru pripremu, paljivu ugradnju i oprezno rukovanje mladom
kouljicom. Treba preduzeti sve predostronosti na nain koji e omoguiti
nesmetanu ugradnju. Detaljni podaci o pripremnim radovima, ugradnji rubnih
izolacionih traka, izolacije i folije, o samoj ugradnji, kao i o narednim radovima i
naknadnoj obradi su prikazani u [10]. Dodatno treba obratiti panju da se
- 19 -
samorazlivajua kouljica zbog gue strukture uvek sporije isuuje nego obina
cementna kouljica.

Mladu kouljicu paljivo treba zatiti od promaje i direktnih sunevih zraka. Kod
naknadne obrade, na nju se ne smeju postaviti folije, jer nakon uklanjanja folije kod
suenja dolazi do deformacije povrine i stvaranja pukotina usled gradijenata
ekstremne vlanosti u poprenom preseku kouljice. Samorazlivajua kouljica
sledeim radovima sme da se optereti najranije nakon sedam dana.



Slika 8: Bruenje kouljice Slika 9: Kouljica u boji i bruena



Slika 10: Cementna kouljica, nebruena i
razliitog intenziteta bruena


9 Kouljica od gotovih delova

Unpared napravljene cementom vezane ploe ili graevinski delovi se mogu koristiti
za proizvodnju kouljica. One se obrauju uz druge graevinske materijale prema
DIN 18340 Suvi graevisnki radovi. U prilog primeni unapred napravljenih
elemenata kouljice ide lako rukovanje, jednostavna obrada, mala visina ugradnje,
neosetljivost na pukotine i na sputanje ivica, a naroito preostala vlaga koja ne
postoji ili postoji neznato i time znaajno skrauje vreme ekanja do postavljanja
obloga.
- 20 -

Kao tehnike polaganja se preteno koriste tehnike utor i pero, kod betonskih ploa i
tupi sastav zaliven vetakom smolom. Za izjednaavanje visine neravnih podloga
uglavnom se koristi suvo posipanje (npr. kriljac). Debljine kouljice po pravilu mogu
da budu izmeu 15 mm i 30 mm. U zavisnosti od zahteva prema nosivosti i zvunoj
izolaciji mogu se postaviti kao jednoslojne ili dvoslojne. Kod dvoslojnog postavljanja
se uglavnom vri spajanje vijcima i/ili lepljenje gornjeg i donjeg sloja ploe.

Kouljice od gotovih delova se koriste ili sa ili bez obloga. Mogue strukture
fabrikog kamena za beton u betonskim ploama otvaraju nove mogunosti
oblikovanja bez dodatnih obloga.

Cementom vezane kouljice od gotovih delova mogu da se postave i na izolacioni
sloj i da se upotrebe i kao kouljice koje se greju. U zavisnosti od proizvoda dostiu
vrstoe na pritisak do 50 N/mm2 (C50) i vrstoe na istezanje do oko 11 N/mm2
(F10), te su pogodne kako za stambene i komercijalne povrine, tako i za
industrijske podove. Svojim malim debljinama i malom povrinskom teinom njihovo
polaganje je mogue i na plafone od drvenih greda, to moe da bude od koristi u
gradnji.


10 Oblikovane kouljice i kouljice u boji

elja da se podovi oblikovanjem i bojenjem ulepaju i da se koriste bez dodatne
obloge postoji otkad ovek zna za sebe. Najlepi izraaj ove umetnosti kod kouljica
je verovatno teraco, koji se etablirao pre sto godina i u Nemakoj. Teraco podovi,
koje su esto stvarali umetnici, a ugraivali majstori svog zanata, naravno da imaju
svoju cenu, te su namenjeni za posebne upotrebe. Povoljnija alternativa teracu su
cementne kouljice, koje su optiki poboljane bojenjem i/ili bruenjem, odn.
nanosom sloja cementom vezanog razlivajueg finog maltera [11].

Za bojenje kouljica mogu da se koriste pigmenti boje. Dodatna primena belog
cementa stvara izuzetno jasne i jarke boje. Pigmenti se nude u skoro svim bojama.
U praksi se koriste u obliku praha, tene boje ili granulata. Uobiajena doziranja (do
5% mase) imaju samo mali uticaj na vrstou kouljice.

Boja i oblik odabranih zrna granulata razvijaju svoje puno dejstvo kada se oslobode
bruenjem povrine cementnog kamena (eventualno u boji). Paleta boja mogueg
zrna agregata prua se od bele (mermer, krenjak) preko ute, crvene, plave i
zelene do crne (bazalt). Kod manje zahtevnog oblikovanja standardna cementna
kouljica se moe poboljati bruenjem.

Bruenje cementnih kouljica se vri suvo dijamatskim ureajima za bruenje,
najee u tri prelaza: grubo bruenje, bruenje srednje finoe i fino bruenje. to je
bruenje finije, to je intenzivnija boja samog zrna agregata. Bruenje dodatno ima
prednost da takvi podovi podleu manjem habanju, a smanjuje se sklonost ka
stvaranju pukotina na povrini. Svaki brueni pod predstavlja unikat; tipino za
kouljice, naroito bojene, jeste ivahna, delom oblana pojavna slika.

- 21 -
Obrada povrine u svrhu zatite od prljavtine i nege bruenih kouljica u obliku
zaptivanja, konzervacije ili impregnacije se preporuuje i trebalo bi je izvesti shodno
tehnikim ili optikim zahtevima. Obrada povrine moe znaajno da produbi
dejstvo boje npr. bruenih kouljica, a dejstvo treba proceniti na osnovu probnih
povrina. U zavisnosti od zahteva mogu se naneti voskovi i kamena ulja, silani,
siloksani, silikoni, akrilati, epoksidne smole, odn. mogue je izvriti kristalizaciju,
silifikaciju ili flotaciju.

Kod cementom vezanih finih maltera za premazivanje kouljice je re o
samoravnajuim malterima, koji se sa jedne strane koriste za izravnavanje
neravnina, a sa druge strane, svojom pigmentacijom mogu, naroito kod malih
povrina kouljice (do 100 m2), da stvore jarke i ravnomerne boje.

Druge mogunosti oblikovanja mogu se postii preko razliitih tehnika gletovanja i
struganja prilikom obrade povrine sveih cementnih kouljica (stvaranje
zamagljenosti i oblaka, dezen mermera). Mogue su i tehnike peata da bi se na
povrinu svee kouljice nanela struktura.


10 Fuge, plan fuga

Fuge u kouljicama slue za ogranienje zatezanja i treba da spree nekontrolisano
stvaranje pukotina.
Razlikujemo
dilatacione fuge
prividne fuge
radne fuge

Dilatacione fuge, zovu se i prostorne fuge, razdvajaju polja kouljice meusobno
preko itave njihove debljine. Omoguavaju deformacije pojedinanih kouljica bez
prisile, usled skupljanja, dejstva temperature ili optereenja u horizontalnom i
vertikalnom smeru. Dilatacione fuge se preko graevinskih fuga u noseoj betonskoj
podlozi ugrauju u svrhu razdvajanja ugraenih delova ili za ogranienje polja
kouljice; kod kouljica na razdvojnom ili izolacionom sloju i na graevinskim
delovima koji idu navie, kao to su npr. zidovi (ivine fuge). irina fuga zavisi od
oekivanih deformacija. irina dilatacionih fuga ne bi trebalo da bude ispod 8 do 10
mm na ogranienim duinama polja od 8 m. Ivine fuge trebalo bi da omogue
deformacije od najmanje 5 mm.

Armature treba prekinuti kod dilatacionih fuga. Kod jako velikog optereenja
saobraajem ( 15 kN/m2) treba postaviti tipl, odn. profil za fuge na pomerenu
visinu polja kouljice. Ugradnja zavrnih profila radi postizanja ravnog toka fuga se
dokazala. Kod povrina po kojima se vozi preporuuje se da se ivice fuga kouljice
zatite ugaonim profilima postavljenim u kouljicu.

Prividne fuge, koje se zovu i fuge skupljanja, predstavljaju mesta gde bi trebalo da
doe do pucanja kako bi se zapoelo kontrolisano stvaranje pukotina kod skraenja
kouljice, npr. usled skupljanja kouljice. Prividne fuge se do polovine debljine
kouljice (kod kouljica koje se greju najvie do 1/3 debljine kouljice) izrauju
fanglom odozgo i formiraju se ili se to pre mainski usecaju. Umesto da se
- 22 -
kouljica usee, bolje je da se kod samorazlivajuih kouljica ugrade profili, koji e
oslabiti popreni presek kouljice. Prividne fuge se nakon isuivanja do zrelosti za
postavljanje obloga zatvaraju npr. reakcionom smolom. Ukoliko prividne fuge
delimino preuzimaju funkciju dilatacione fuge (npr. u prolazima sa vratima ispod
keramikih obloga) fuge ostaju otvorene.

Tabela 14: Rastojanja izmeu fuga kod cementnih kouljica na razdvojnom sloju unutra
(zadate vrednosti prema [12])

Optereenje
saobraajem
[kN/m
2
]
Stalni teret
[kN/m
2
]
Minimalna debljina d
kouljice [mm]
Najvee rastojanje za prividne, odn. dilatacione
fuge [mm]
2,0 0 35 145 d
2,0 2 50 100 d
3,5 3,5 80 70 d
5,0 4 100 50 d


Tabela 15: Rastojanja izmeu fuga kod cementnih kouljica na razdvojnom sloju na
otvorenom (zadate vrednosti prema Lohmeyer u skladu sa preporukama za
betonske podove [12])

Kouljica na razdvojnom sloju kod kvadratnih polja kod pravougaonih polja
Duina/irina = 0,80 do
1,25
Duina/irina < 0,80 bzw. > 1,25
Najvee rastojanje izmeu fuga za
prividne ili dilatacione fuge
33 d 30 d


Urezivanjem prividnih fuga po mogustvu treba obrazovati polja sa stranama duine
do 6 m. Kod kouljica na razdvojnom ili izolacionom sloju, koje se ne greju, polja
kouljice ne treba da budu veliine znatno iznad 30 m2. Kod kouljica na
izolacionom sloju koje se greju, a imajui u vidu karakteristike materijala obloge,
mogua su polja kouljice veliine 40 m2 uz rastojanje izmeu fuga do 8 m. Odnos
strana maksimalno moe da iznosi 1 : 2. Referentne vrednosti za razmak izmeu
fuga kod kouljica na razdvojnom sloju (koje se ne greju) prikazane su u tabelama
14 i 15.

Izuzetno podlone pucanju su kouljice na pomerenim povrinama, podvezanim
povrinama (prolazi ispod vrata), udubljenjima ili osloncima. One se usled toga
moraju ublaiti odgovarajuim fugama usaglaenog toka (slika 8). Prividne fuge u
kouljici na razdvojnom ili izolacionom sloju imaju smisla samo kada kouljica moe
da klizi po podlozi.

Radne fuge nastaju na kraju jednog radnog segmenta, kada se npr. postigne dnevni
uinak na velikim povrinama ili se prvo ugrauje kouljica u prostorije, a potom se
ugrauje u hodniku. Radne fuge se izvode ili kao presovane fuge ili kao dilatacione
fuge.

Vezano za struno izvoenje fuga obratite panju na [13] i [6]. Posebne napomene
o stvaranju fuga kod industrijskih kouljica vidi [14].

- 23 -
Kod kompozitnih kouljica, pogreno je pored graevinskih fuga urezivati dodatne
fuge. (Srazmerno tanka) kompozitna kouljica svoj zadatak moe samo onda da
ispuni kada se dostigne potpuno snano vezivanje izmeu kouljice i nosee
betonske podloge. Dodatne fuge mogu da oslabe dejstvo ovog veziva.

Planer graevine mora da izradi plan fuga u skladu sa DIN 18560-2. On mora da
sadri vrstu i izvoenje svih fuga ukljuujui njihov tok. Taj plan je sastavni deo
spiska radova i dostavlja se polagau kouljice, kao i izvoaima kasnijih radova.


12 Izrada i obrada, ukljuujui naknadnu obradu

Pre izrade kouljice treba stvoriti sve graevinske preduslove za nesmetano
izlivanje kouljice. U to pre svega spada spreavanje promaje i mere protiv
prodiranja padavina. Nosea podloga ne sme da sadri takasta uzdignua, cevi i
slino, koji bi mogli da imaju za posledicu zvune mostove i/ili oscilacije u debljini
kouljice. Ukoliko su na podlozi postavljene cevi, one moraju biti vrsto instalirane.
Ravnanjem treba stvoriti ravnu povrinu radi prihvata npr. izolacionog sloja.

Temperatura maltera ne sme da bude ispod +5C, a posle toga bi trebalo da bar tri
dana zadri najmanje ovu vrednost. Sa druge strane, temperature u zgradi u toku
najmanje 7 dana ne bi trebalo, npr. usled grejanja, da iznose vie od +15C. Vee
unutranje temperature, kao i brze i velike temperaturne promene znatno
poveavaju opasnost od pukotina. Niske temeprature usporavaju razvoj vrstoe
maltera kouljice, a u ekstremnom sluaju kod smrzavanja usled labavog vezivanja
zbog smrzle vode u ovrslom malteru kouljice dolazi do unitavanja svee
postavljene kouljice.

Poetne materijale za izradu kouljice trebalo bi odmeriti. Proizvodnja maltera za
kouljicu prema delovima prostora jeste mogua, ali bi zbog sastava smee koja se
tom prilikom ne moe precizno postii ograniiti samo na male povrine kouljice
koje nemaju nikakve zahteve. Meutim, malter za kouljicu se u svakom sluaju
mora meati mainski.

Ako se malter za kouljicu probno mea bez vrsto odreenog sastava, trebalo bi
prvo dodati deo zrna agregata, zatim propisani odnos cementa i vode i na kraju
toliko zrna agregata sve dok se ne dobije smea koja se moe ugraditi. Tako emo
sa jednom kofom vode (10 litara) i dakom cementa od 25 kg dobiti vodocementni
odnos od oko 0,40 sa suvim zrnom agregata. Karakteristike, koje su definisane
prema DIN EN 13318 po pravilu se postiu samo fabrikim suvim malterom ili
gotovim fabrikim sveim malterom/transportnim betonom, pri emu se tada mogu
dobiti odgovarajui dokazi o isporuci iz sertifikovane proizvodnje.

Malter za kouljicu mora se ugraditi odmah nakon meanja, odn. u roku navedenog
vremena prerade. Nakon postavljanja pribora za tano obeleavanje i merenje
visine malter se izliva, skida do odreene visine i paljivo ravna. Zahtevi u pogledu
ujednaenosti prema DIN 18202 se moraju potovati (vidi tabelu 7).

Nakon ravnanja i skidanja do odreene visine povrinu treba sastrugati, odn.
glaati. Strukturisana povrina, npr. radi poboljanja hrapavosti, moe se proizvesti
- 24 -
u obliku "traga metle" ili rebrastim valjkom. Eventualno glaanje (poseban zahtev
prema DIN 18353 (VOB/C) se vri tek kada vie ne postoji opasnost od izvlaenja
cementnog blata. Ovo je esto sluaj kada se povrina kouljice ini mat-vlanom.
Kod veeg vremenskog razmaka izmeu izlivanja kouljice i glaanja kvalitet
kouljice moe da se pobolja naknadnom meuobradom (postavljanjem folije).

Naknadno puderisanje povrine kouljice cementom ili nanoenjem finog maltera
kako bi se npr. dobila zatvorena povrina nije dozvoljeno. Povean sadraj
cementnog lepka i vodocementnog odnosa stvaraju pojaano skupljanje tih slojeva,
a tako pospeuju stvaranje pukotina i ploasto razdvajanje povrine kouljice.

Ugraena kouljica se najmanje 7 dana mora uvati od promaje i sunevih zraka,
kao i od optereenja skelom i graevinskim materijalima. Kao zatita od prebrzog
suenja mogu se postaviti plastine folije ili - ako nije planirano premazivanje
kouljice ili obloga koja bi se lepila - moe se naprskati sredstvo za naknadnu
obradu. Na otvorenom, kod ekstremnih temperatura ili velikih temepraturnih
promena treba koristiti folije ili prostirke za zatitu od toplote.

Branaste, pranjave ili peskovite povrine po pravilu potiu od nedovoljne
naknadne obrade. Fine pukotine na povrini, kao to su kapilarna cepanja
(mikropukotine) uglavnom potiu od promaje ili previsokih temperatura kouljice.
One nisu osnov za tehnike nedostatke, jer ne utiu na nosivost i upotrebljivost
kouljice. Dubina ili neprekidne pukotine, i u formi mree, mogu se vrsto utvrditi i
zatvoriti reakcionim smolama, po potrebi uz dodatno oplemenjivanje. Ovaj troak
ima smisla samo ako pukotine ograniavaju upotrebljivost i trajnost kouljice.
Zatvaranje ili punjenje pukotine reakcionim smolama generalno pogorava optiki
izgled povrine.



13 Poetak korienja i zrelost za polaganje obloga
(suenje, brzovezujue kouljice)

Ako nisu preduzete posebne mere, po cementnim kouljicama se moe hodati
nakon otprilike 2 do 3 dana. Potpuno optereenje je mogue posle otprilike 10 dana.

Cementne kouljice se mogu oblagati samo kada su dovoljno suve. Dozvoljena
vlaga je prikazana u tabeli 16. Pojedinosti, a naroito o tanoj proveri dozvoljene
vlage, su prikazane u [15] i [9].

Vreme suenja kouljica uglavnom odreuju klimatski uslovi na gradilitu.
Temperatura, vlanost vazduha i promena vazduha su odreujui faktori. Kod
nepovoljnih vremenskih prilika suenje moe da bude spreeno. U ekstremnim
sluajevima (visoke temperature uz relativno visoku vlanost vazduha) moe da
doe ak i do poveanja vlanosti u kouljici usled kondenzacije. Zbog toga se gore
navedena zrelost za polaganje obloga mora potvrditi merenjem vlage.

Da bi se suenje ubrzalo treba voditi rauna o dobroj razmeni vazduha (bez
promaje!). Kod veih debljina kouljica mogu biti potrebne posebne mere kao to su
grejanje ili izvlaenje vlage uz pomo kondenzacionih suilica i sl. [16].
- 25 -

Upotrebom brzosteuih cemenata ili dodavanjem aditiva i evetnualno vlakana
mogue je da se kod cementnih kouljica znatno smanje rokovi za hodanje po
kouljici i dostizanje zrelosti za postavljanje obloga, koji su navedeni u tabeli 16.
Brzo dostizanje zrelosti za polaganje obloga se uglavnom postie smanjenjem vode
za pripremu maltera za kouljicu. Obrada brzoovravajuih kouljica polagau
kouljice stvara povean vremenski pritisak, jer faza ovravanja poinje znatno
ranije nego kod uobiajenih cementnih kouljica. Iz razloga tehnike rada oni se
preporuuju samo za male delove povrina i male debljine kouljice, kada je
obzebeeno da e se obloge nakon izrade kouljice zaista i ugraditi. U pogledu
spremnosti za grejanje obloge vidi odeljak "Kouljice koje se greju".


Tabela 16: Poetak korienja i trenutak polaganja obloga na cementne kouljice

hodanje nakon ^ 2 do 3 dana
optereenje nakon ^ 10 dana
1)

hodanje nakon ~ 28 dana
2)

vreme za polaganje obloga na kouljice, koje se greju, sa
elastinim i tekstilnim podnim oblogama, laminatom,
parketom i drvenim ploama
< 1,8 [% mase] vlaga u kouljici
3)

vreme za polaganje keramikih obloga na kouljice, koje
se ne greju i koje se greju
< 2,0 [% mase] vlaga u kouljici
3)

vreme za polaganje obloga na kouljice, koje se ne greju,
sa elastinim i tekstilnim podnim oblogama, laminatom,
parketom i drvenim ploama
< 2,0 [% mase] vlaga u kouljici
3)

vreme za polaganje paronepropusnih tekstilnih obloga,
odn. ploica/prirodnog kamena/betonskog kamena u
debelom sloju na kouljice, koje se ne greju i koje se
greju
< 3,0 [% mase] vlaga u kouljici
3)


1)
Pri upotrebi cementa klase vrstoe CEM 42,5: oko 7 dana
2)
Gruba orijentaciona vrednost. Vai za debljine kouljica do 50 mm; kod debljih kouljica za viak debljine raunati
najmanje oko 5 dana/cm. Kontrole radi treba vriti merenja vlanosti.
3)
Sadraj vlanosti vae kod merenja sa CM ureajem (kalcijum-karbid metoda), vidi [15]; [9].


14 Dokaz kvaliteta, ispitivanja

Kod ispitivanja i utvrivanja karakteristika maltera za kouljice se shodno DIN 18560
prema vrsti i svrsi ispitivanja razlikuju
uvodno ispitivanje
prvo ispitivanje
fabrika kontrola proizvodnje (WPK)
ispitivanje ovrivanja

Uvodno ispitivanje
Poetni materijali za proizvodnju maltera za kouljicu (cement, zrno agregata) treba
proveriti prilikom isporuke. Kod cementa se to odnosi na podatke na pakovanju,
odn. dostavnici o vrsti, klasi vrstoe i napomenu u pogledu eksternog nadzora. Kod
zrna agregata treba izvriti vizuelnu proveru u pogledu veliine zrna, oblika zrna,
sastava i neistoe. U spornim sluajevima treba izvriti kontrolna ispitivanja.
Dodaci moraju biti doputeni normom ili od strane graevinskog nadzora. Ako se za
izradu kouljice koristi fabriki suvi malter ili fabriki sve malter, onda su potrebne
- 26 -
provere poetnih materijala i ispitivanja vrstog maltera u okviru sopstvene fabrike
kontrole proizvodnje (proizvoa) i eksterni nadzor (proizvoa, preraiva)
regulisani u DIN 13813.

Prvo ispitivanje
Prvim ispitivanjem treba pre upotrebe maltera za kouljicu dokazati da poetni
materijali koji se upotrebljavaju ispunjavaju karakteristike koje tvrdi proizvoa (TB
fabrika ili polaga kouljice). Prva ispitivanja treba izvesti za sve kouljice klase
vrstoe C40. Isto vai i za malter za kouljice klase manje vrstoe, ako nema
dovoljnog iskustva sa njima ili sa dodacima. Ako se poetni materijali za kouljicu
(npr. zamena cementa) ili odnosi na gradilitu znatno izmene, potrebno je izvriti
novo prvo ispitivanje.

Fabrika kontrola proizvodnje (WPK)
Ona obuhvata kontrolu procesa proizvodnje i ispitivanje maltera za kouljicu. Odnosi
se samo na fabriki suvi malter i fabriki sve malter. WPK se sprovodi po
dogovoru. Vri se uzorcima, koji se uzimaju za vreme izrade kouljice. Uzorci se
uzimaju najmanje svakih sedam radnih dana, odn. na 1000 m2 povrine kouljice za
proizvodnju po tri tela uzorka (merodavan je zahtev koji daje vei broj uzoraka).

Proizvoa maltera za kouljicu (fabrikog suvog maltera) sme da stavi CE znak
kada je u izjavi o usaglaenosti proizvoda shodno DIN EN 13813 dostavio podatke
o svim bitnim karakteristikama.

Ispitivanje ovrivanja
Ispitivanja ovrivanja potrebna su samo u izuzetnim sluajevima, npr. da bi se
procenila upotrebljivost kouljice od odreenog trenutka. U tu svrhu treba uzeti bar
tri uzroka iz maltera kouljice dotinog segmenta gradnje i skladititi ga neposredno
pored ili na izlivenu kouljicu i naknadno ga obraditi kao i nju. U pogledu postupka
ispitivanja vidi tabelu 3.

Ispitivanje radi izdavanja potvrde
Ispitivanje ugraene kouljice se vri ispitivanjima radi izdavanja potvrde (tabela
17). Ona slue kao dokaz debljine, vrstoe ili npr. otpornosti na habanje. Ispitivanja
radi izdavanja potvrde se sprovode kada postoje znatne sumnje u kvalitet kouljice
u graevini. Pojedinosti o sprovoenju ispitivanja radi izdavanja potvrde prikazane
su u dotinim delovima DIN 18650.
- 27 -

Tabela 17: Ispitivanja radi izdavanja potvrde cementom vezanih kouljica prema DIN 18560

Vrsta kouljice Vrsta i zahtevi ispitivanja uzoraka iz graevine
vrstoa na savijanje vrstoa na pritisak Habanje Debljina
Kompozitna kouljica da
(kod nominalne
debljine < 40 mm)
da
(kod nominalne
debljine < 40 mm)
da da
Kouljica na radzvojnom
sloju
da - da da
Kouljica i kouljice koje
se greju na izolacionom
sloju
1)

da - - da
vrsta kouljica da - da -

1)
Potrebno j dodatno ispitivanje pogodnosti, ako minimalna debljina prema tabeli 11 nije dostignuta, odn. kod optereenja
saobraajem > 5 kN/m2


15 Norme

DIN EN 197 Cement
DIN 488 Armirani beton
DIN 1045 Nosee konstrukcije od betona, armiranog betona i prenapregnutog
betona
DIN 1100 vrsti materijali za cementom vezani vrste kouljice - zahtevi i
postupak ispitivanja
DIN 1164 Cement sa posebnim osobinama
DIN EN 1264 Podno grejanje, sistemi i komoponente
DIN V 4108 Deo 4 Toplotna izolacija i uteda energije u zgradama - izmerene
vrednosti toplotne izolacije i izolacije od vlage
DIN 4725-200 Podno grejanje sa sistemom tople vode, sistemi i komoponente
DIN EN 12620 Granulacija zrna kod betona
DIN EN 13318 Malter za kouljice i kouljice - pojmovi
DIN EN 13813 Malter za kouljice i mase za kouljice - karakteristike i zahtevi
DIN EN 13892 Postupak ispitivanja maltera za kouljice i mase za kouljice
DIN 18202 Odstupanja u visokogradnji - graevine
DIN 18353 VOB - Deo C: ATV - Radovi na kouljici
DIN 18380 VOB - Deo C: ATV - Pogoni za grejanje i pogoni za centralno grejanje
vode
DIN 18555 Deo 3 Ispitivanje maltera i mineralnih veziva; vrsti malter; odreivanje
vrstoe na savijanje, vrstoe na pritisak i gustine
DIN 18560 Malteri u graevinarstvu:
Deo 1 Pojmovi, opti zahtevi, ispitivanja
Deo 2 Kouljice i kouljice koje se greju na izolacionim slojevima (plivajue
kouljice)
Deo 3 Kompozitne kouljice
Deo 4 Kouljice na razdvojnom sloju
Deo 7 Kouljice izloene velikom optereenju (industrijske kouljice)
DIN 52108 Ispitivanje neorganskih materijala, nemetala; ispitivanje abrazije
brusnom ploom prema Bme-u; postupak bruenja ploom
Broura o cementu u niskogradnji T 1: Industrijski betonski podovi, Udruenje
nemakih cementara, Diseldorf, 1/2006
- 28 -


16 Literatura

[1] AGI-Radni list A 12 Deo 1: Industrijske kouljice - Dopune uz DIN 18560,
Cementna kouljica, cementom vezana vrsta kouljica, 1997

[2] DBV Broura Industrijski betonski podovi na otvorenom i za povrine u
halama, 2004

[3] Lohmeyer, G.: ta treba znati o cementnim kouljicama, ploicama i ploama,
Sveska 6/82

[4] BEB Broura Napomene o polaganju debelih cementnih kompozitnih
kouljica, Savezno udruenje za kouljice i obloge, Troisdorf, 1997

[5] Prirunik za industriju kouljica i obloga, Izdava: Savezno udruenje za
kouljice i obloge pri Centralnom udruenju graevinarstva Nemake,
Savezno udruenje za kouljice i obloge i Savezna strukovan kola za
kouljice i obloge, R. Mller Verlag, Keln, 2. izdanje, 1999

[6] Timm, H.: Kouljice - Pomo u radu za planiranje i obezbeenje kvaliteta,
Vieweg Verlag, Visbaden, 3. izdanje 2004

[7] BEB Broura Pripremne mere za postavljanje gornjih podnih obloga na
cementne i kalcijum-sulfatne kouljice koje se greju (Broura FBH-M2),
2/2005

[8] BEB Zapisnik o funkcionalnom grejanju kalcijum-sulfatnih i cementnih
kouljica kao ispitivanje funkcionalnosti pdnog grejanja (Dokumentacija FBH-
D3), 2/2005

[9] Broura Strukovnog udruenja industrije keramikih ploica Nemake pri
Centralnom udruenju graevinarstva Nemake, Kermaike ploice i ploe,
prirodni kamen i betonski kamen na podnim konstrukcijama vezanim
cementom na izolacionim slojevima, 2007

[10] VDB-Vodilja 1: Vodilja za ugradnju cementom vezanih samorazlivajuih
kouljica, 10/2000

[11] Hee, S.: Oblikovane i raznobojne cementne kouljice u stambenoj i
komercijalnoj gradnji, opusC, Sveska 2/2006

[12] Lohmeyer, G.: Cementne kouljice izloene visokom optereenju, tehnika
podova, Sveska 3/1998

[13] BEB Broura Napomene o fugama u kouljicama, Deo 2, Fuge u kouljicama i
kouljicama koje se greju na izolacionim slojevima prema DIN 18560 Deo 2,
Savezno udruenje za kouljice i obloge, Troisdorf, 1994

- 29 -
[14] BEB Broura Napomene o fugama u kouljicama, Deo 1, Fuge u industrijskim
kouljicama, Savezno udruenje za kouljice i obloge, Troisdorf, 1992

[15] BEB Broura Ocenjivanje i pripremanje podloga - Polaganje elastinih i
tekstilnih podnih obloga, elementi sloja (laminat), parket i drvene ploe -
podne konstrukcije koje se greju i ne greju, Savezno udruenje za kouljice i
obloge, Troisdorf, 2002

[16] BEB Broura Graevinsko-klimatski preduslovi za suenje kouljica, 2000

- 30 -

Konsultacije i informacije o svim pitanjima primene betona

Regionale Ansprechpartner www.beton.org


BetonMarketing Nord GmbH
Anderter Strae 99D, 30559 Hannover, Tel.: 0511 554707-0, Fax: 0511 554707-15,
hannover@betonmarketing.de

BetonMarketing Ost GmbH
Teltower Damm 155, 14167 Berlin-Zehlendorf, Tel.: 030 3087778-0, Fax: 030 3087778-8,
mailbox@bmo-berlin.de

BetonMarketing Sd GmbH
Gerhard-Koch-Strae 2+4, 73760 Ostfildern, Tel.: 0711 32732-200, Fax: 0711 32732-202,
info@betonmarketing.de
Kancelarija u Minhenu: Rosenheimer Strae 145 g, 81671 Minhen, Tel.: 089 450984-0, Fax: 089
450984-45, muenchen@betonmarketing.de
Kancelarija u Visbadenu: Friedrich-Bergius-Strae 7, 65203 Visbaden, Tel.: 0611 261066, Fax: 0611
261068, wiesbaden@betonmarketing.de

BetonMarketing West GmbH
Annastrae 3, 59269 Beckum, Tel.: 02521 8730-0, Fax: 02521 8730-29,
bmwest@betonmarketing.de


Izdava: Udruenje nemakih cementara
Tannenstrae 2, 40476 Diseldorf
www.vdz-online.de
Autori: Dipl.-Ing. Otmar Hersel, BetonMarketing Sd GmbH, Dipl.-Ing. Wolfgang Schfer,
BetonMarketing Ost GmbH


Nae konsultacije su besplatne. Obavetenja, savete i napomene pruamo po
najboljem znanju. Za to jemimo - i u sluaju izostanka koji je suprotan obavezi
- samo u sluaju grube krivice, osim ako je savet u pojedinanom sluaju od
primaoca zatraen i dostavljen mu pismenim putem uz napomenu o posebnom
znaaju. Br. B 19 11.08/4
Beton