Drvo i materijali na bazi drveta u arhitektosnkoj akustici

"Mogue je ostvariti neke unapred determinisane akustike ciljeve projekta pravilnim izborom materijala kojima e se oblagati prostor koji se projektuje, u zavisnosti od toga da li apsorbuju, prenose ili reflektuju zvuk. Koliko kvalitetno e se projektanta u odabiru i korienju ovih materijala" 1 dostii ovaj cilj zavisi od znanja i vetine

Arhitektonska akustika je grana akustike kao inenjereske nauke koja se bavi determinisanjem uslova za postizanje akustikog kvaliteta u odreenom prostoru, u skladu sa aktivnostima za koje je namenjen. Prva znaajna primena novih znanja vezana za akustiku prostora je sprovedena od strane naunika Wallace Sabine-a u projektu Dvorane Bostonskog simfonijskog orkestra, sagraena 1900. godine. Zahvaljujui interakciji akustike i arhitekture vano je naglasiti domete ljudskog ujnog polja. Prag ujnosti oveka je na granici od 0 dB, to je jednako pritisku od 2x10-5 Pa. Granica ljudskog bola izazavnog zvukom je 120 dB, odnosno, 20 Pa. Objekti sa zadovoljavajukim akustikim okruenjem su okarakterisani kao oni kod kojih je kontrolisan proces gubljenja jaine zvuka koji se deava prolaskom kroz konstruktivne elemente objekta, dobre apsorpcije zvuka u prostoru i odvojenost zvunih izvora od prostora u kojima je potrebna tiina. Drvo i materijali na bazi drveta imaju sposobnost da apsorbuju znaajnu koliinu zvuka u cilju smanjivanja zvunog protiska u prostoru i smanjenja vremena reverberacije, pa se zbog toga i smatraju i ispituju kao materijali za postizanje akustikog kvaliteta u enterijeru. Materijali od drveta se apliciraju na zidove, pdoove i plafone prostorije, u zavisnosti od zahteva koji se za njih postavljaju, a oni direktno zavise od namene i razliiti su za poslovne prostore, prostore za govor i sluanje i muziko izvoenje, stambene objekte, itd. Apsorpcija i refleksija zvuka je direktno uslovljena unutranjom strukturom materijala, povrinskim tretmanom, naina kaenja, geometrijom. Primer za to je perploa i iverica pruaju dobru apsorpciju zvuka u polju niskih frekvencija ujnog spektra (<500 Hz), a vetaki porozni materijali izvanredni apsorberi srednjih i visokih frekvencija zvuika ( 2000-4000 Hz).

L.L.Beranek, Noise Reduction, McGraw - Hill, 1960.

Uticaj strukture drveta na apsorpciju zvuka Akustike sposobnosti zida na koji se apliciraju materijali od drveta zavisi od naina ugradnje i karakteristika samog drveta. Apsorpcija zvuka zavisi i od specifine vrste drveta. Prouavanje ovog fenomena je prvi put objavljeno 1927. godine od strane naunika Sabine-a, koji je publikovao rezultate merenja apsorpcije zvuka drveta jele, uzoraka debljine 20 mm. Ove vrednosti apsorpcije zvuka su dobijene eksperimentalnom formulom koja je prvenstveno pod uticajem faktora debljine uzoraka i vrste drveta. Studije odnosa izmeu koeficijenta apsorpcije i anatomske strukture raznih vrsta drveta publikovane su od strane naunika Watanabe-a (1967. godine) i Hayashi-ja (1984. godine). Poloaj talasa je korien kako bi se definisao koeficijent apsorpcije i akustika impedansa 2 razliitih vrsta drveta: Japanski kedar (Cryptomeria japonica), Sahalinska jela (Abies sachalinensis), javora (Acer spp.) i vrbe (Salix spp.). Merenje je vreno na diskovima raspona od 31-101 mm u preniku, debljine 2-11 mm, na frekvencijama od 90 do 6.500 Hz. Uzorci su seeni u pravcu drvnih vlakana i pod razliitim uglovima u odnosu na longitudinalni presek i izloeni su dejstvu zvuka u zvunom polju. U tabeli ... prikazana je varijjacija koeficijenta apsorpcije u funkciji frekvencije zvuka za javor.

U prilogu 1 je materijal koji sam nala, odnosno poglavlje koje je napisano bazirajui se na ispitivanjima navedenih naunika. Trebalo bi da naem njihove objavljene lanke i da svaku injenicu potkrepim direktnim citatom onoga to naem.

U svakoj taki zvunog polja se moe definisati impedansa kao odnos pobude koja deluje na estice medija da se one pokrenu i njihovog odziva na tu pobudu. U mediju pobuda je zvuni pritisak koji nastaje zgunjavanjem ili razreivanjem vazduha pod uticajem neke sile, a odziv je brzina kojom e se estice zbog toga pokrenuti. Izvor: http://telekomunikacije.etf.bg.ac.rs/predmeti/te4e/Akustika_02_Zvucni_talas_u_vazduhu.pdf