Knjievnost I

1. Knjizevnost-u sadasnjem obliku rec knjizevnost stupa krajem 19. veka, i tada dolazi do suzavanja ovog pojma i tada se pod knjizevnoscu ne smatraju nauke i slicni oblici neumetnicke upotrebe jezika. Kada se danas kaze da je tekst knjizevan, znaci da ima neka umetnicka svojstva. Nekada je knjizevnost oznacavala sve sto je napisano. 2. Gramatika-nauka o jeziku i njegovim zakonotostima koja opisuju njegovu strukturu, glasovne, formalne, tvorbene i recenicne osobine,istovremeno podrazumevajuci skup pravila na kojima pociva nauka jednog jezika. 3. Beletristika-do !""" veka termin se odnosi na sve knjizevne vrste i kosristi se da bi se one odvojile od strucne i naucne literature. #anasnje znacenje beletristike, uglavnom se odnosi na pripovednu knjizevnost.fr rec belles lettreslepa knjizevnost. $. Filologija-zadatak je filologije prvenstveno utvrdjivanje tacnog teksta i oni% osnovi% podataka koji su pretpostavka za njegovo izucavanje. &. Filoloska kritika-osnovni predmet ispitivanja f.k jeste jezik knjizevnog dela, njegove osobine, poreklo,nacin na koji se upotrebaljva i sl. '. Knjizevna kritika-disciplina nauke o knjizevnosti, koja se bavi opisivanjem, tumacenjem i procenjivanjem pojedinog knjizevnog dela (teksta) ili autora, na osnovu termina i pojmova koji joj daju teoriju knjizevnosti i estetika. *ilj knjizevne kritike ogleda se u nameri da se citaocu omoguci potpunije uzivanje i uvid u znacenje dela, ali i da pruzi niz neop%odni% informacija relevantni% za njegovo razumevanje. +. Knjizevna teorija trazi ono sto je zajednicko velikim skupinama knjizevni% tvorevina.Teorija knjozevnosti tezi da pruzi rezime knjizevnog iskustva. ,na ispituje prirodu knjizevnosti i njeno mesto u ljudskom zivotu, kao i opstija nacela knjizevnog stvaranja. -. Poetika-nauka koja proucava zakone i osobenosti umetnickog stvaranja. .ko je to discpilina koja propisuje norme stvaranja, onda je rec o normativnoj peotici..ko se usresredjuje na utvrdjivanje sistema stvaranja jednog pisca ili jedne skole, onda je to poetika pisca ili poetika nekog pravca (romatizma, realizma itd). ,sim eksplicitne poetike, gde se iskazuju knjizevna nacela u pojmovnom obliku, postoji implicitna ili imanentna poetika."mplicina poetika moze da utvrdi istrazivanjem postupaka koje pesnik primenjuje, upoznavanjem puteva koje je on u stvaralastvu sledio.

9. Bibliografija je spisak knjiga iz odredjene oblasti, od izvesnog pisca ili iz jednog razdoblja, zabelezeni% %ronoloskim, azbucnim ili nekim tematski% redosledom. 1/. Periodizacija-discpilina istorije knjizevnosti koja se bavi utvrdjivanjem merila podele knjizevnosti na epo%e,periode, pokrete..itd. 11. Istorija knjizevnosti-bavi se medjusobnim odnosima izmedju odredjenog niza knjizevni% dela.0ezi davanju sinteticki% pregleda. ,bu%vata biografije, bibliografije, knjizevno istorijske preglede, istoriju nacionalne knjizevnosti i svetsku knjzevnost. 12. Biografija-jeste knjizevni zanr koji opisuje zivot neke istaknute licnosti.

ELEME TI !TI"#
13. $nomato%eja-oznacava 1slikanje2 zvucni% pojava pomocu glasova. 1$. E&fonija-glasove koji skladno zvuce odlikuje eufonija ili milizvucnost, blagoglasje.3ufoniju u nacelu, stavraju ponavaljanja isti% glasova, pogotovo vokala, nji%ova %arizmaticnost i kontrasti. 1&. #sonancija- u najsirem smisli oznacava svako ucestano javljanje istog samoglasnika 1'. #literacija-prvobitno oznacava pojavu istog suglasnika na pocecima uzastopni% reci, a zatim i svako ucestano javljanje istog suglasnika. 1+. 'ima ili slik- za razliku od ostali% podudaranja glasovni% skupina, podrazumeva da se u recima podudaraju svi glasovi pocev od poslednjeg naglasenog samoglasnika. 1-. 'itam u govoru i pesnistvu nastupa tamo gde ima periodicnog ponavljanja glasovni% jedinica, a najizrazitije izbija na podrucju sti%a.0o podrucje ispituje teorija sti%a poznata najpre kao metrika. 19. Metar-utvrdjivane kombinacije stopa opredeljivale su metar ili razmer sti%a. 0ako bi sti% od tri stope bio-trimetar, od cetiri-tetrametar, od pet-pentametar, od sest-%eksametar. 4etar je mogao biti tro%ejski, jampski ili neki treci u zavisnosti od vrste stope koje su zastupljene . 2/. (ez&ra-u savremnoj versifikaciji oznacava onu granicu izmedju reci koja se u svakom sti%u javlja na istom mestu. Najcesce jedna cezura deli sti% na dva polusti%a, koji mogu biti simetricni ili nesimetricni. 21. )ersifikacijom se naziva vestina pravljenja sti%ova.

22. !istem versifikacije*kvantitativna-izgradjen je u skladu sa prirodom stari% jezika(%elenskog, latinskog, arapskog) i praksom izgovaranja sti%ova kroz pevanje. 5 izgovaranju slogova javljale su se dvojake duzine. !reme potrebno za izgovaranje kratkog sloga (obelez. 6nakom 5) racunalo se kao jedna m o r a (sto je latinski naziv za trajanje) i iznosilo dve i po sekunde, a izgovor drugog sloga (obelezavanog znakom - ) iznosilo je dve m o r e.

Najmanju jedinicu ritma predtsvljala je sto%a, kao kombinacija dugi% i kratki% slogova koja se u sti%ovima ponavlja. Najpoznatije stope su7 tro%ej ( - 5 ) jamb ( - 5 )- dvoslozna metricka jedinica u kvantitativnoj, antickoj silabickoj verisifikaciji koja se sastoji od prvog kratkog i drugog dugog sloga daktil ( -55 )-u antickoj, kvantitativnoj versifikaciji, troslozna stopa koja se sastoji od jednog dugog i dva kratka sloga amfibra% ( 5-5 ) anapest ( 55 - )- metricka stopa iz kvantitativne (anticke) versifikacije koja se satoji od dva kratka i jednog dugog sloga spondej ( - - ) 8 u antickoj metrici stopa koja sadrzi dva duga sloga piri%( 5 5 ) 23. !ilabi+ki sistem verisifikacije javio se, sa novijim jezicima, u sti%otvorstvu koje za meru ritma uzima broj slogova u sti%u bez obzira na nji%ove duzine.9ti% u kojem jedan slog nedostaje zove se katalekticki, a sti% u kojem je neki slog prekobrojan zove se %iperkatalekticki. 2$. Tonski sistem verisifikacije iziskuje da u svakom sti%u bude po isti broj naglase%i% slogova, dok broj nenaglaseni% slogova ne igra ulogu. 2&. !ilabi+ko*tonski sistem verisifikacije uspostavlja ritam putem utvrdjenog rasporeda naglaseni% i nenaglaseni% slogova.:roj slogova je ovde stalan,ali prirodan naglasak reci dobija ritmicku ulogu. 5 sti%u ponavljane kombinacije slogova zovu se stope i ovde kao u kvantitativnoj metrici. *ak su i nazivi stopa isti samo sto na mesto dugi% slogova dolaze naglaseni ,a na mesto kratki% slogova nenaglaseni. 5 tro%eju je ovde prvi slog naglasen,a drugi nenaglasen. 5 jambu je obrnuto, prvi je nenaglasen, a drugi naglasen. 2'. !trofa je metrick celina od vise sti%ova. ;rvobitno je u <eladi oznacavala pesmu %ora prilikom kruznog op%oda na sceni tokom dramski% izvodjenja. Kasnije ce oznacavati niz sti%ova koji cine misaonu celinu. 2+. Tercet-strofa od tri sti%a 2-. Katren-strofa od cetiri sti%a 29. Najpoznatija oktava je stanca, ali taj naziv u nekim jezicima uzima kao sinonim strofe uopste. 3/. !lobodan sti,- kao rezultat otpora stegama metrike, zauzeo ravnopravno mesto uz vezani sti%. 9lobodan sti% ostavruje ritam mimo svi% sistema verisifikacije. 9ti%ovu ovog tipa ne primenjuju druga metricka sredstva osim pauza koje i% medjusobno dele.

31. Elegijski disti, * (kombinacija %eksametra i pentametra), koji se pojavljuje i u poeziji kasniji% vremena, upotrebljavan ili u nizovima ili samostalno. 32. !onet* izrazito slozen, poznat i popularan stalni pesnicki oblik, koji se sastoji od 1$ sti%ova u jedanaestercu, jampskom pentametru, ili nekom drugom sti%u, sa raspored rima koji je vremenom varirao. 33. $%kora+enje 8narusavanje uobi=ajene sintaksi=ko-sematicke ili sintaksickointonacione strukture sti%a, za%valjujuci prenosenju jednog dela redninice iz prvog u drugi polusti%, ili iz sti%a u sti%, ili iz strofe u strofu. 3$. arodni jezik- obu%vata reci i oblike >ivog govora ljudi odredjeni% krajeva u odredjeno doba.0o je govor ljudi koji se sluze svojim maternjim jezikom onako kako su naucili u detinjstvu, kako se govori u nji%ovom zavicaju, ne vodeci racuna o pravilima kakva isticu jezicki strucnjaci i normama koji se pridrzavaju ljudi od pera. 3&. -ijektalizmi su reci koje oznacavaju pojam karakteristican za neki kraj i nemaju zamenu u standardnom jeziku. 3'. Knjizevni jezik je jezik na kome se razvija narodna kultura, isti za sve krajeve. ,n se uci u skoli i njime govore skolovani ljudi i njime se pisu knjige. 3+. P&rizam je ciscenje jezika od nepotrebni% reci. ;reteranost u teznji za cistotom govora. 3-. #r,aizam je grcka rec. zastarela rec ili izraz koji se danas vise ne upotrebljava. 39. eologizam je uvodjenje novotvorina u jezik, kovanica, stare reci sa novim znacenjem. $/. )arvarizmi su reci preuzete iz "" jezika. $1. .argon je pokvaren, nerazumljiv i pogresan govor drustvenog reda. $2. Licentia %oetica je preformulisanje vec odredjenog teksta od strane umetnika, da poboljsa knjizevno delo. $3. !til je nacin pisanja i izrazavanja misli. $$. #nticka %odela stila je na jednostavan, umeren i uzvisen. $&. !tilske fig&re su reci i izrazi kojima pripovedaci i pesnici obogacuju delo, dajuci nova znacenja.

$'. Polisindeton je nagomilavanje i upotreba veza radi pojacavanja utiska. (veznika) $+. #sindeton je izostavljanje veza izmedju recenica i clanova recenica. $-. Gradacija je postepenost? nacin izlaganja u kme se reci redjaju jedna za drugom po jacini (klima@ i antiklima@) $9. Inverzija je zamena mesta reci u recenici radi isticanja smisla zavisne recenice. &/. Eli%sa je izostavljanje manje vazni% delova recenice pa i celi% recenica koje se iz ostale sadrzine mogu razumeti, radi isticanja onoga glavnog. &1. 'etorsko %itanje je misao u obliku pitanja na koje se ne ocekuje odgovor. &2. E%itet je rpidev ili prilog koji stoji uz glavnu rec i opisuje je da bi se upotpunio dozivljaj dela. &3. Perifraza pojava kada se jedan pojam, stanje, osobina ili radnja iskazuju sa vise reci. &$. E&femizam je st. Aigura kojom se neki izraz zamenjuje drugim, ali u blazem obliku, iz bontona, religiozni%, politicki% i dr.razloga. &&. Kom%aracija je st.fig.kojoj je cilj da nam nesto nepoznato ucini poznatim tim sto ce ga uporediti sa nekim opstepoznatim pojmom. &'. Parado/ je misao koja na " pogled izgleda protivrecna, a u stvari je duboko tacna i istinita. &+. Tro%i su reci sa prenesenim znacenjem. &-. Metafora0 rec umesto prvobitnog znacenja dobija drugo, jer je govornik u svom du%u uporedio dva predmeta, ali nije iskazano da je neka stvar poredjena sa drugom, pa je umesto reci iskazana zamena (drustveni talog ili olos) &9. Metonimija je kada se jedan pojam zamenjuje drugim koji sa onim prvim u svom smislu stoji u blizuj vezi. '/. "i%erbola je preuvelicavanje osobina predmeta ili intenziteta radnje. '1. Personifikacija je kada se stvarima daju ljudske osobine, radi sto slikovitijeg utiska. '2. #legorija je osamostaljena, produzena metafora koja cini samostalnu sliku 5 celom toku se odrzava logicko razvijanje slike u osnovnom i prenesenom znacenju.

'3. 1!imbol je najudaljenija veza izmedju pojmova u odnosu na "" figure sa prenesenim znacenjem. Bec koja oznacava konkretan predmet a ukazuje na apstraktan pojam ili grupu pojmova. '$. Ironija daje recima suprotan smisao od onog koji inace imaju u svom znacenju. Nastaje u kontrastnim situacijama gde se rec namerno dovodi u nesklad sa ostatkom teksta. 231 4smena knjizevnost* ''. Lirika*pored epike i drame jedan od tri knjizevna roda, odnosno jedna od tri opste kategorije knjizevnosti. '+. Melika monodijska* vrts lirike koja izrazva iskljucivo pesnikova osecanja. 251 Melika ,orska '9. "imna* vrsta svecane pesme ispevane u slavu bozanstva, %eroja ili pobednika na pan%elenskim takmicenjima. +/. Elegija 6 vrsta lirkse pesme mastale u antici, koja je bila ispevana u elegijskom disti%u, sastavljenom od daktilskog %eksametra i pentametra. +1. 7amb* dvoslozna metricka jedinica u kvantitativnoj, antickoj silabickoj versifikaciji koja se sastoji od prvog kratkog i drugog dugog sloga. +2. E%igram 6 kratka i sazeta pesma du%ovitog,a neretko i podrugljivog sadrzaja +3. Balada* prvobitno narodna pesma koja se izvodila uz muziku i ples. 'omansa-1.epsko lirska narodna pesma du%ovnog sadrzaja, u kojoj se na saljiv nacin, pre svega slavi telesna, erotska ljubav.2.instrumentalna i vokalna lirska pesma kojom se iskazuje ili slavi ljubav.3.u anglosaksonskoj tradiciji oznacava pesnicki oblik cije se znacenje tokom vremena prilicno menjalo. Poema 6 krace epsko ili epsko-lirsko delo u sti%u, pripovetka u sti%u. +$. E%ika- ili epsko pesnistvo, uz likirku i dramu jedan od tri osnovna knjizevna roda +&. Manirizam 8 umetnicki pravac stil negovan prevas%odno u italijanskom slikarstvu,a zatim u ar%itekturi i knjizevnosti !" veka, koji se zalagao za oslobodjenje od pravila klasicne umetnosti cvrsto uspostavljeni% tokom renesanse. +'. Pri%ovetka - narativna prozna forma koja prikazuje jedan ili vise dogadjaja, a cija je duzina veca od prica, a kraca od romana.

++. ovela 8 kraca prozna forma koja pripoveda o jednom vaznom i neobicnom dogadjaju ili nekoliko njig, sa jednim likom, ili vise junaka cija je karakterizacija zasnovna na upotrebi jezika i povezivanju postupaka sa nji%ovim psi%ickim osobinama. +-. -rama - jedan pd tri osnovna knjizeva roda, pored lirike i epik3 +9. Memoari 8 prozno delo u ojem autor pripoveda svoje uspomene o proslim dogadjajima -/. !atira- knjizevni oblik koji podrazumeva podrugljivo i kriticko prikazivanje drustveni%, politicki% i moralni% prilika i istovremno, izrazva srodan du% razliciti% ostvarenja. -1. E%istola-pesnicko pismo, sroceno u prisnom tonu obracanja, koje pri tom razmatra filozofkse, moralne ili knjizevne i snetimentalne vrste. -2. 'oman (fr. roman, ital. romanzo, lat. romanicus rimski, u Bimu na) prvobitno, u Arancuskoj, izraz kojim su ozna=avane epske pesme napisane romanskim, tj. narodnim jezikom (lat. lingua romana), za razliku od svega drugog Cto je pisano latinskim jezokom? danas7 duDi prozni tekst koji obu%vata veliki krug pojava i odnosa, obi=no viCe li=nosti =iji se Divotni putevi ukrCtaju, a sve =ini jednu umetni=ku celinu? neki romani su usredsreEeni na jedan glavni dogaEaj i jodno glavno lice (junaka romana -3. -rama pesni=ka vrsta koja prikazuje dogaEaje iz ljudskog Divota kao da se u sadaCnjosti i pred naCim o=ima zbivaju -$. -ramske vrste0 alosna igra ili tragedija, komedija (sa alom i pozom) i pozorina mgra, tj. drama u uDem smislu? fig. dogaEaj ili doDivljaj koji je po svojoj uzbudljivosti sli=an drami. -&. Satirska igra (gr. satyros)
parodian epilog u ctapogrkoj trilogiji u kome su satiri sainjavali hor.

-'. Tragedija Dalosna igra, vrsta drame u kojoj istaknuti karaktr (tragi=ni junak), boreFi se za neku viCu zamisao, dolazi u sukob sa interesima i s%vatanjima svoje okoline? tim svojim radom stvara sebi t.zv. tragi=nu krivicu, zato Cto dolazi u sukob sa prilikama u kojima Divi, i u toj borbi (tragi=ni konflikt) podleDe, ali zamisao za koju se borio njegovom smrFu ipak pobeEuje? figurativno7 Dalostan, koban, nesreFan dogaEaj (naziv po pesmi koju je %or pevao o svetkovinama u slavu :a%aG, na kojima se prinosio na Drtvu jarac i svi peva=i u %oru obla=ili u jareFe koDe). -+. biografija (gr.) opissivanje (ili7 opis) Divota, Divotopis.

--. Komedija je vrsta drame, odlikuje se veselim sadrDajem, crta smijeCne strane ljudskog Divota i ljudi, ismijava nji%ove nedostatke i mane. Komedija se, kao i tragedija, razvila u anti=koj Hr=koj. 5 po=etku je ozna=avala pjesmu komosa, tj. grupe mladiFa koji su na otvorenim prostorima izvodili Cale na ra=un svoji% sugraEana.0ematiku i likove uzima iz svakodnevnog Divota. 6avrCava pobjedom razumnog principa u Divotu, tj. pobjeEuje razum, pravda i poCtenje.;rema temi koju obraEuje komediju dijelimo na7

Komediju karaktera koja ismijava mane pojedinca (Ckrtost, laDljivost...), Komediju intrige koja se zasniva na nesporazumima, #ruCtvenu komediju koja ismijava mane =itavog druCtva.

-9. Knjizevnost izvan %esnistva0 4"0 - na temelju mitskog iskustva govori se naj=eCFe o postanku svijeta, o bogovima ili nekom osobama (Kako je postala zemlja) I3H3N#. - govori o ljudima =iji je na=in ponaCanja i pogled na svijet uzor takvog ponaCanja :.JK. 8 =udesno i nadnaravno isprepliFe se sa zbiljskim na takav na=in da izmeEu stvarnog i izmiCljenog nema pravi% suprotnosti (Kako je ;otje% traDio istinu) :.9N. 8 kratka prozna vrsta u kojoj se naj=eCFe u likovima Divotinja prikazuju ljudski karakteri, nji%ovi postupci i djela u Divotu, nji%ov moral i Divotni ideal 9.H. 8 govori o dogaEajima iz obiteljskog Divota !"* - kratka jezi=na tvorevina koja izaziva smijeCan dojam .N3H#,0. 8 Caljiva zgoda iz Divota neke osobe 6.H,N30K. 8 poseban oblik postavljanja pitanja koji namjerno skriva pravi odgovor ;,9I,!"*. 8 u obliku tvrdnje izraDava se neko Divotno iskustvo d) sloDeni oblici N,!3I. - prozni oblik kraFi od pripovijetke s manjim brojem likova i uDeg mjesta radnje (.. H. 4atoC7 *vijet sa raskrCFa)

;B";,!"J30K. 8 prozni oblik duDi od novele, a kraFi od romana B,4.N 8 dulji prozni oblik sa radnjom koja obu%vaFa velik broj dogaEaja i likova gnoma (gr=. gnome) kratka, obi=no u ritmi=koj formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.7 1;oznaj samoga sebeK? up. sentencija. 9/. Teorija drame 8 podrazumijeva tri dramska jedinstva. 1. Jedinstvo radnje 8 svi dogaEaji su ispri=ani %ronoloCki, nama suviCni% epizoda i dijaloga, jer to moDe da remeti tok radnje. 2. Jedinstvo vremena 8 vremenski okvir trajanja dogaEaja prepri=ani% u drami je 2$ do $- sati, a samo trajanje drame (izvoEenje na sceni) moDe trajati do tri sata. 3. Jedinstvo mjesta 8 radnja se odvija na jednom mjestu 91. termina katarza-pro=iCFenje putem stra%a i saDaljenja 92. anali (l. annales, annus godina)pl. godiCnjaci, letopisi. 93.Tema je osnovna, glavna misao nekog dela 9$1-igresija je odstupanje ili udaljavanje od teme ili predmeta 9&.#r,eti% je otisak prvog izdanja nekog dela 9'1Fab&la je predmet, sadrzina drame, epa, price.. 9+.Parafraza je opisno iskazivanje necega u cilju bolje razumljivosti, prepricavanje. 9-.!ize je predmet, sadrzina nekog govora, spisa, knjiz.dela i drugo 99.Motiv je umetnicka misao koja preovladjuje celokupnim delom (radnjom).. 1//1Ideja je osnovna zamisao u nekom delu?misao, pojam, predstava. 1/1-eskri%cija je opisivavnje, prikazivanje, ocrtavanje, opis. 1/2.Knjizevni rodovi su epika lirika i drama. Knjiz1vrste su poezija i proza. 1/3.Poezija je pesnicka umetnost, pesnistvo. Proza je nacin izrazavanja koji nije ogranicen ritmom ili rimom, nacin pisanja u onim knjizevnim poslovima kojima je cilj prikazivanje stvarnosti onakvom kakva je, odsustvo pesnistva i uzvisenosti. -rama prikazuje dogadjaje iz ljudskog zivota kao da se zbivaju u sadasnjosti.