PITANJA (OPERATIVNI SISTEMI)

1. Objasniti ukratko geometriju savremenih disk uredjaja i nain zapisivanja podataka na disk.

Geometrija diska je u optem sluaju odreena brojem magnetnih povrina, cilindara i sektora, i uva se u posebnoj memorijskoj lokaciji sa baterijskim napajanjem - CMOS !M" Operativni sistem ita vrednosti koje opisuju geometriju diska prilikom podi#anja sistema ili inicijali#acije drajvera" $alje se trodimen#ionalnim adresiranjem %head, cylinder, sector& mo'e ostvariti pristup svim delovima diska u cilju pristupa postoje(im podacima ili dodele prostora #a nove podatke" )a primer, podatak koji je upisan na drugu povrinu, u sta#u *, na sektoru + mo'e se adresirati ureenom trojkom % head, cylinder, sector&,%-,*,+&
2. Logiko-fiziko mapiranje blokova na disku (LB -!"B #.

Logiko-fiziko mapiranje blokova na disku (LBN->PBN) .radicionalno mapiranje jednodimen#ione adrese /0) %Logical Block Number& u trodimen#ionu 1i#iku adresu adresu 20) %cylinder/head/sector& obavlja se poevi od /0),3 koje se pridru'uje prvom bloku na poetnom cilindru i onda se /0) blokovi dodaju sukcesivno, sve do punog kapaciteta diska" Meutim brojni 1aktori %kao to su Bit Zone Recording i upravljanje de1ektima& utiu na dosta i#mena isetno pove(anje slo'enosti u mapiranju
$. "riprema diskova za rad. Logiko i fiziko formatiranje diska ( high level formatting & low level formatting#.

"%&"%'() *&+,O-)
Formatiranje diska je proces upisi anja o!naka koje predsta "jaju #ranice sta!a i sektora na ma#netni medijum$ %ime se u odi red u ma#netni &aos ne'ormatirane po r(ine) *isk koji nije 'ormatiran ne mo+e da se koristi) Pod 'ormatiranjem se na *OS i ,indo-s sistemima podra!ume a se proces kreiranja sistema datoteka) Taj proces je u "iteraturi po!nat i pod imenom 'ormatiranje isoko# ni oa (high level formatting) (logiko formatiranje) 4ormatiranje diska na niskom nivou (low level formatting) je priprema magnetne povrine diska #a rad (fiziko formatiranje) 5 principu, 1i#iko 1ormatiranje se ne radi, osim u sluaju da se pojave novi 1i#iki ote(eni blokovi" Ove povrine treba i#begavati prilikom upisa podataka, jer su podaci upisani u njih naje(e nepovratno i#gubljeni" 6valitetniji diskovi imaju ugraen mehani#am #a automatsko obele'avanje neispravnih sektora, ali je glavna logika ugraena u sisteme datoteka" 0roj 1i#iki neispravnih blokova ima tendenciju rasta, kao i verovatno(a daljeg gubitka podataka" $isk ija je povrina 1i#iki ote(ena treba to pre #ameniti ispravnim diskom"

.. Objasniti tehnike remapiranja diskova kori/0enjem rezervnih sektora i klizanjem sektora.

Oporavak od o/te0enih blokova emapiranje koje #ahteva ili da se disk 1i#iki 1ormatira ili da se iskoriste specijalni programi #a %ScanDisk& remapiranje de1ekata be# gubitka podataka" 2roces remapiranja se mo'e obaviti na dva naina7 Kori !enjem rezervni"-alternativni" sektora 8a svaki de1ektivan sektor nae se alternativni sektor i tom alternativnom se dodeli ista adresa kao de1ektivnom, koji #auvek ispada i# igre" 9e(ina diskova na svakom cilindru ostavlja altrenativni prostor koji se mo'e iskoristiti #a remapiranje, a tehnika remapiranja se uvek trudi da remapira sektor sa alternativnim na istom cilindru" Kori !enjem te"nike klizanja sektora (sektor slipping) 6ii#anje sektora je alternativa re#ervnim sektorima" 4ukcionie na slede(i nain7 prilikom #amene de1ektivnog bloka alternativom, svi ostali sektori i#meu njih kli#aju na gore" )a primer, neka je sektor :; de1ektivan, sektor -3* re#ervni" 2rilikom oporavka, sektor -3- se pomera u re#ervni %-3*&, -3: u -3-, -33 u -3:, a na kraju de1ektivni sektor :; u :<" )a ovaj nain relativni polo'aj sektora ostaje isti"

1. Objasniti potrebu kreiranja parti2ija na disku. (B% i Boot sektor.

,reiranje parti2ija i sistema datoteka

$a bi se 1ormatirani disk mogao koristititi pod bilo kojim operativnim sistemom, obavlja se dalja priprema diska u dve 1a#e" Prva faza - disk se mora i#deliti na particije u kojima mogu da se kreiraju sistemi datoteka" 2o potrebi disk se mo'e podeliti i na nekoliko delova - particija % partition& koje se ponaaju kao odvojeni diskovi" 9e(i broj particija se kreira ukoliko je na raunar sa jednim diskom potrebno instalirati vie operativnih sistema" a#dvojanje sistemskih i korisnikih datoteka ime se pojednostavljuju postupci arhiviranja datoteka" =n1ormacije o svim particijama diska uvaju se u prvom logikom sektoru, odnosno u prvom sektoru prve sta#e sa prve povrine diska" Ovaj sektor je po#nat pod imenom Master Boot Record (#B$) i njemu 0=OS pristupa svaki put kad se raunar ukljuuje" M0 sadr'i mali program koji oitava particionu tabelu, proverava koja je particija aktivna, i oitava prvi sektor aktivne particije (boot sector)" 5 boot sektoru se nala#i mali program ijim pokretanjem #apoinje bootstrap rutina, odnosno punjenje !M memorije operativnim sistemom" %ruga faza - 1ormatiranje visokog nivoa %logiko 1ormatiranje&, odnosno kreiranje samih sistema datoteka" 2rogrami #a logiko 1ormatiranje kreiraju kontrolne strukture pomo(u kojih se upravlja sistemom datoteka"

"

3. Objasniti Look i 4-Look algoritme rasporedjivanja zahteva za rad sa disk uredjajem.

!lgoritmi /OO6 i C-/OO6 su modi1ikacije SC!) i C-SC!) algoritama" Glave se ne pomeraju do kraja ili poetka diska, nego do poslednjeg #ahteva koji se nala#i u redu ekanja u tom smeru" 2ri tome, /OO6 opslu'uje #ahteve u oba smera, a C-/OO6 samo u rastu(em smeru do poslenjeg #ahteva u redu, nakon ega se vra(a na #ahtev najbli'i poetku diska, kao to je prika#ano na slici :3">" !lgoritmi su ime dobili po tome to ?gledaju? na kom se cilindru nala#i poslednji #ahtev u tom smeru i kre(u se do tog cilindra" 5 praksi se umesto SC!) algoritama uvek koriste /OO6 algoritmi"
trenutna pozi2ij a glave5 2ilindar 1$ red ekanja5 678 17$8 $98 1228 1.8 12.8 318 39

C-/OO6 ./0OO1 je naj2o"je re(enje !a jako optere3ene sisteme) No iji a"#oritmi minimi!iraju o2e me&ani%ke komponente / i po!iciniranje i rotaciono ka(njenje (pri %emu rotaciono ka(njenje ima dominantan uticaj na per'ormanse sa remeni& disko a)) Jedan taka a"#oritam je SATF (shortest access time first))

2o'eljno je da se program #a rasporeivanje #ahteva #a rad sa diskom reali#uje kao poseban modul kako bi se mogao lako #ameniti"

9. %)&* strukture : paralelizam8 konkurentnost8 pove0anje pouzdanosti. Objasniti %)&*$ i %)&* (;<1# strukturu.

5pis na disk mo'e da se #avri na * naina7 uspeno okonan upis - svi sektori su uspeno upisani na disk, delimini otka# - otka# je nastupio u sredini trans1era, neki su sektori dobro upiani, a neki su ote(eni i potpuni otka# nita nije upisano jer je ciklus upisa odmah otka#ao" 6oliko god da su savremeni diskovi br#i i kvalitetni, po per1ormansama daleko #aostaju #a savremenim procesorima" @edna od brojnih tehnika kojima se pove(aju per1omanse sekundarne memorije

je !=$ %redundant array of inexpensi e disks &" !=$ tehnikom se vie diskova na koje se paralelno upisuju podaci mogu spojiti u jedan veliki logiki disk ije su per1ormanse #natno ve(e" Osnovne karakteristike !=$ sistema7

Paralelizam i konkurentnost opera&ija 2araleli#am je tehnika deljenja podataka i#meu ra#liitih diskova" Minimalna jedinica podataka koja se mo'e smestiti kontinualno na jednom disku je traka % stripe unit&" 5 sluaju malih traka, jedan ve(i logiki blok 1i#iki se smeta na vie diskova" 5 sluaju velikih traka, mali #ahtevi se opslu'uju sa jednog diska, to mo'e dovesti do paralelnog i#vrenja vie ne#avisnih disk operacija u istom trenutku %konkurentnost operacija&" Pove!anje pozdanosti uvo'enjem redundanse Svaki disk ima svoju pou#danost koja se meri srednjim vremenom otka#a %obino :33"333 asova&" 9erovatno(a otka#a !=$ strukture koju ini ) diskova uve(ava se ) puta" 2roblem pou#danosti se reava uvoenjem redundanse, odnosno uvanjem dodatnih in1ormacija koje obe#beuju mogu(nost potpunog povratka podatka u sluaju otka#a jednog diska" )ajprostija tehnika koja se mo'e koristiti je tehnika ogledala (mirroring)( odnosno uvoenje identine kopije svakog diska" Svaki logiki disk se sastoji od dva 1i#ika diska, tako da se u sluaju otka#a jednog, podaci mogu proitati sa drugog diska" 2odaci (e nestati samo u sluaju da oba diska istovremeno otka'u" Osnovni nedostatak tehnike ogledala je to se #a jedan logiki disk koriste dva diska, ime iskori(enje kapaciteta pada na +3A" $ruga tehnika koja se koristi #a pove(anje pou#danosti je tehnika parnosti (parity) %rekonstrukcija ote(enih podataka&"
!=$ * predstavlja !=$ kon1igraciju koja ima organi#aciju deljenja podataka na bit ili bajt nivou, a po pitanju redundanse prvi put se uvodi parnost #a diskove % bit!interlea ed parity&" 8a ote(eni bit, dovoljan je jedan bit da uva parnost, i na ba#i te parnosti mo'e da se rekonstruie ote(eni bit" 8a sve diskove podataka dovoljan je jedan disk parnosti" =#rauvanje i upis parnosti osetno smanjuju per1ormanse ciklusa upisa u odnosu na !=$-3"

4 kom2inaciji 0+1$ skup disko a de"i podatke$ a potom se s e stripe jedinice u ce"ini kopiraju u s oje o#"eda"o)

7. =kratko objasniti nain kodiranja podataka na 4*-%O( medijumu.

4*-%O( ure>aji
C$- OM ureaj koristi i#menljive medijume u vidu tankih diskova s visokim stepenom re1leksije" 2odaci se upisuju na povrinu diska u vidu malih re#ova" 2rilikom itanja podataka, C$- OM ureaj upu(uje laserski #rak koji se mo'e re1lektovati na dva naina, #avisno od povrine s koje se re1leksija vri %glatka povrina ili re#&" Ovim je omogu(eno jednostavno kodiranje bitova, a samim tim i podataka" 5 poreenju sa hard diskovima, C$- OM ureaji pripadaju klasi sporih ureaja" Srednje vreme pristupa podacima %a erage seek time& standardnog =$B diska ne prela#i :+ milisekundi, to je nekoliko desetina puta manje u odnosu na C$- OM ureaje" C$- OM je jako koristan ureaj #a kori(enje prilikom instalacije so1tvera - kapacitet medijuma je relativno visok %>+3-;33M0&, a br#ina nije presudna #a instalaciju"

6. ?ta je datoteka a /ta sistem datoteka@ ?ta ini sistem datoteka@ datoteke koji se uvaju u njenom kontrolnom bloku (A4B#.

abrojati znaajnije atribute

Sistem datoteka je nevidljiviji aspekt operativnog sistema koji obe#beuje mehani#am #a uvanje i pristup datotekama i programima koji pripadaju operativnom sistemu ili korisnicima" Sistem datoteka se sastoji od dva dela7 -kolek&ije datoteka -kolek&ije direktorijuma, odnosno kataloga koji obe#beuju in1ormacije o datotekama" .akoe, uvodi se i pojam particije, odnosno strukture koja omogu(ava deljenje diskova na vie sisetma datoteka" $atoteka %file& je logika celina sa #naenjem, a #a operativni sistem objekat koji se uva na sekundarnoj memoriji ili organi#ovani skup podataka koji ima svoje ime i koji se prema odreenom prostornom rasporedu uva na sekundarnoj memoriji" $atoteku osim sadr'aja i imena opisuju i dodatni atributi, koji se uvaju u kontrolnom bloku datoteke" 6ontrolni blok datoteke je naje(e direktorijumska struktura, ali se implementirati i kao #asebna tabela" 5 #naajnije atribute datoteka spadaju7 tip datoteke, pomo(u koga operativni sistem preliminarno odreuje vrstu datoteke i po potrebi je pove#uje sa nekom aplikacijom, opis prostornog rasporeda blokova koji ine datoteku ili uka#iva na lokaciju prvog bloka datoteke, veliina datoteke, informa&ije o vlasni tvu i pravima pristupa , odnosno atributi koji reguliu kontrolu pristupa datoteci %kao to su kontrola itanja i modi1ikacije datoteke& i vreme i datum kreiranja"

1;. Objasniti metod pristupa datote2i pomo0u indeksne datoteke.

#etod pristupa pomo!u indeksni" datoteka

6arakteristian #a pristup odgovaraju(em slogu u ba#i podataka" Svakoj datoteci %tabeli& pridru'ena je indeksna datoteka, ureena po nekom kriterijumu, pomo(u koje se prilikom itanja br#o mo'e pristupiti odgovaraju(em #apis %slogu&" 2rilikom upisa novog sloga u datoteku, a'urira se i indeksna datoteka"

11.

abrojati opera2ije nad datotekama i osnovne tipove datoteka.

Operacije koje se mogu i#vesti nad direktorijumima su7

- Prikazivanje sadr)aja direktorijuma %?listanje? direktorijuma& - Pretra)ivanje direktorijuma %poreenjem kontrolnih blokova datoteka sa #adatim imenom& - Promena imena datoteke - Kreiranje i brisanje datoteka i poddirektorijuma u okviru teku(eg direktorijuma Bipovi datoteka
)ajjednostavnije, datoteke se mogu podeliti na i#vrne datoteke %odnosno prevedene i pove#ane programe& i datoteke sa podacima koje mogu biti tekstualne i binarne" 2omo(u tipa operativni sistem mo'e da odredi vrstu datoteke i da je pove'e sa nekom aplikacijom" Ekstenzija e5e$ com O2j "i2$ d"" c$ cpp$ asm 6at T5t vrsta datoteke i! r(na datoteka pre edeni i! orni kod stati%ke i dinami%ke 2i2"ioteke i! orni kod i! r(na datoteka (batch pro#ram) tekstua"na datoteka

doc$ rt' !ip$ rar$ arj jpe#$ 2mp$ #i' mpe#$ -m

tekstua"ni dokument kreiran tekst procesorom (kao (to su ,ord i Open O''ice ,riter) ar&i e rasterske s"ike mu"timedija"ni sadr+aji

12. &lustrovati logiku vi/enivovsku strukturu direktorijuma.

1$. Linkovi (referen2e# na =niC i DindoEs sistemima.

L*NK+,* (referen&e) $atoteke se na ve(ini sistema datoteka mogu linkovati, odnosno re1erencirati drugim imenima, sa iste ili ra#liite po#icije u direktorijumskom stablu" a#lo#i #a kori(enje linkova su lake pretra'ivanje i kori(enje datoteka na disku" )eki sistemi datoteka podr'avaju vie vrsta linkova" )a 5)=C sistemima se mogu kreirati dve vrste linkova na datoteke7 "ard link i simboliki link %symbolic link&"

Dard link i original imaju isti i-node, tako da se moraju nala#iti na 1i#iki istom sistemu datoteka" )e mogu se linkovati datoteke sa mre'nog sistema datoteka %)4S&, direktorijumi niti nepostoje(e datoteke" $atoteka sa hard linkovima se ne mo'e obrisati sa diska sve dok se ne uklone svi hard linkovi koji upu(uju na tu datoteku" Simboliki link je preica ka objektu u sistemu datoteka, odnosno #aseban objekat sistema datoteka koji koristi jedan i-node %indeksni vor& i jedan blok podataka u kom je #apisana lokacija originalnog objekta" Simboliki link #au#ima odreen prostor na disku i pru'a ve(u 1leksibilnost jer do#voljava re1erenciranje direktorijuma, nepostoje(ih datoteka i datoteka koje se nala#e na drugom sistemu datoteka %ukljuuju(i i )4S&" )a EindoFs sistemima postoje preice %shortcuts& veoma sline simbolikim linkovima na 5)=C sistemu" Svaka preica se reali#uje kao #asebna datoteka sa eksten#ijom lnk i mo'e se obrisati ne#avisno od originala" 2reica mo'e uka#ivati na postoje(e i nepostoje(e datoteke i direktorijume na lokalnim ili mre'nim diskovima"

1.. -i/epro2esno deljenje datoteka i deljenje u distribuiranim uslovima.

Svaki korisnik ima utisak da radi sa svojom datotekom" $eljenje datoteka se mora obavljati po strogo de1inisanim pravilima kojima su obuhva(eni mehani#mi #atite datoteka" Mora se uspostaviti sinhroni#acija vieprocesnog obra(anja datoteci po algoritmu pisci-itaoci" .o #nai da u jednom trenutku vie procesa mo'e da ita datoteku, ali samo jedan da vri upis ili i#menu" Problem konzistentnosti podataka Ovaj problem se javlja u sluaju da ve(i broj procesa otvori istu datoteku, a #atim jedan proces upie ili i#meni deo te datoteke" :" !4S semantika" 2retpostavimo da je vie procesa otvorilo datoteku i da jedan ili vie procesa 'eli da i#vri upis" 2romene koje i#vri jedan proces vidljive su i# ostalih sesija tek kada se datoteka #atvori tj" i#mene su vidljive samo i# novih sesija %sesija koje su otvorene nakon #atvaranja datoteke&" -" 2rema nei#menljivoj semantici %immutable&, datoteka koja se proglasi #a deljivu se ne mo'e vie modi1ikovati" 2ristup datoteci je omogu(en samo u re'imu itanja %read-onlG&" *" 5)=C je u pogledu deljenih datoteka krajnje 1leksibilan - sve promene koje obavi jedan proces su trenutno vidljive svim ostalim" 5 distribuiranim uslovima, datoteke se dele po mre'i" )a primer, EindoFs protokol #a deljenje datoteka do#voljava administratoru da proglasi direktorijum deljivim" 5)=C obavlja deljenje datoteka preko )4S sistema datoteka"

11. Fa/tita datoteka i direktorijuma na resursu.

BA+ sistemima-standardne i spe2ijalne dozvole za pristup

!dministrator EindoFs ).H-333HC2H-33* sistema kreira korisnike grupe i u nji" ulanjuje korisnike i druge grupe" Svakom objektu, odnosno datoteci i direktorijumu na ).4S sistemu datoteka, se prilikom kreiranja dodeljuje grupa in1ormacija koja se tie kontrole pristupa % Security Descriptor&" SecuritG descriptor sadr'i in1ormacije o do#volama #a pristup resursu %).4S do#vole& i o vlasniku resursa" ).4S do#vole se dodeljuju ili odu#imaju korisnicima i grupama, pri emu svaki korisnik ili grupa predstavlja jedan "ccess #ontrol $ntry %!CB&, a skup svih do#vola tabelu "ccess #ontol List %!C/&"

Grupe i korisnici su u ovoj tabeli predstavljeni numerikim vrednostima S=$ % Security %dentifiers& koje ih jedno#nano identi1ikuju" ).4S do#volama se kontrolie pristup objektima iskljuivo na ).4S volumenima %).4S do#vole se ne mogu dodeljivati objektima na 4!. sistemu datoteka&, a do#vole va'e be# ob#ira da li korisnik pristupa resursu preko mre'e ili lokalno" 2rava pristupa data grupi prenose se na korisnike koji su u tu grupu ulanjeni" 2ostoje dve vrste do#vola koje se mogu dodeliti objektima 1ajl sistema7 standardne i spe&ijalne" Standardne do#vole omogu(avaju korisniku da i#vri odreeni skup akcija nad objektima sistema datoteka" 5 standardne dozvole spadaju7

Read
$o#vola koja omogu(ava korisniku da vidi sadr'aj objekta"

&rite
$o#vola #a upis novog sadr'aja u objekat" =#mena sadr'aja objekta je mogu(a ukoliko je korisniku pored ove do#vole data i do#vola Read, koja omogu(ava korisniku pregledanje sadr'aja"

Read and $xecute

Ova do#vola predstavlja proirenje do#vole Read - korisniku se daje mogu(nost i#vravanja datoteke"

'odify
2redstavlja uniju standardnih do#vola Read and $xecute i &rite, i do#vole #a brisanje objekta"

(ull #ontrol
5kljuuje sve do#vole" 6orisnik kome je data do#vola (ull #ontrol ima sva prava nad objektom ukljuuju(i mogu(nost dodele i odu#imanja ).4S do#vola i preu#imanja vlasnitva"

List (older #ontents

$o#vola koja se mo'e #adati samo nad direktorijumom" Ova do#vola omogu(ava korisniku da vidi sadr'aj direktorijuma" Specijalne dozvole predsta "jaju korisni%ki de'inisan skup do! o"a koji se mo+e dode"iti nekom o2jektu)

).4S ukljuuje mogu(nost nasleivanja do#vola sa direktorijuma koji se u hijerarhiji stabla nala#i na viem nivou na poddirektorijume i datoteke" 5 tom smislu, do#vole se mogu svrstati u ekspli&itno dodeljene %do#vole koje su direktno prikljuene samom objektu& i nasle'eneSvaki korisnik mo'e biti lan vie grupa" B1ektivne do#vole korisnika 1ormiraju se na slede(i nain7 ra#liite do#vole dodeljene grupama kojima korisnik pripada se sabiraju, ra#liite nasleene i eksplicitno dodeljene do#vole se sabiraju

13. Fa/tita datoteka i direktorijuma na =niC sistemima-vlasnike kategorije.

,lasnik (owner)
9lasnik korisnik koji je kreirao datoteku ili direktorijum, a u sluaju promene vlasnikih odnosa, korisnik kome je vlasnitvo dodeljeno" 2rava pristupa #a svaku vlasniku kategoriju se eksplicitno dodeljuju svakom objektu prilikom kreiranja, a kasnije se mogu promeniti" 2otpuni skup prava #a svaku vlasniku kategoriju ine7 pravo itanja %r - read&, pravo upisa %F - )rite& i pravo i#vravanja %I - execute&" 8naenje pristupnih prava ra#liito je #a datoteke i direktorijume" 5 odnosu na datoteku, pristupna prava imaju slede(e #naenje7

19. +trukture za organiza2iju podataka na medijumu (meta poda2i#.

Na o om ni ou se upra "ja meta podacima$ odnosno s im strukturama podataka e!anim !a datoteku osim njeno# sard+aja) 4 meta podatke spadaju konto"ni 2"ok datoteke (F.6 / file control block)$ po"o+aj datoteke na disku i direktorijumska struktura) 7a s aki sistem datoteka de'ini(e se speci'i%an skup meta podataka) Na primer$ u FAT sistemu datoteka meta podatke %ine !a#"a "je$ d e FAT ta2e"e (file allocation table) i koreni direktorijum$ dok su na 4NI890inu5 sistemima datoteka meta podaci rea"i!o ani kro! ta2e"u indeksni& % oro a)

17. ?ta sadrGi kontrolni blok datoteke (A4B#@ *ati primere za =niC i BA+ sisteme.

B.B (boot control block)

0C0 sadr'i in1ormacije koje su potrebne #a otpoinjanje procesa podi#anja operativnog sitema i to je obino prvi sektor sistema datoteka"

Kontroni blok part&ije (P.B( partition control block)

1ontro"ni 2"ok particije sadr+i in'ormacije o sistemu datoteka$ kao (to su veliina bloka$ ukupni broj blokova$ broj slobodnih blokova sa ukazivaem na listu slobodnih blokova$ listu !" kontrolnih blokova datoteka i ukaziva na tu listu#

Kontrolni blokovi datoteka %4C0 - file control block&

1ontro"ni 2"ok sadr+i atribute datoteka i ukazivae na alokaciju datoteke) Na 4NI8 sistemima$ kontro"ni 2"ok se sastoji i! d a de"a: fileinfo strukture u direktorijumu koja sadr+i ime datoteke i indeksno# % ora u kome se na"a!e s i atri2uti i prostorni raspored datoteke na disku) Na NTFS sistemu$ s aka datoteka %u a s oj kontro"ni 2"ok u MFT ta2e"i) Tipi%an F.6 prika!an je na s"ici)

vlasnik i grupa lista kontrole pristupa datum i vreme veliina datoteke blokovi podataka

5 operativnoj memoriji se de1iniu strukture koje ubr#avaju rad sistema datoteka" 5 memorijske strukture podataka spadaju7 tabela otvoreni" datoteka na sistemskom nivou %sistem )ide open!file table& koja sad'i kontrolne blokove #a svaku otvorenu datoteku tabela otvoreni" datoteka po pro&esu %per proces open!file table&, koja sad'i uka#iva na glavnu tabelu i druge in1omacije kao to je teku(i uka#iva na datoteku" 2rilikom otvaranja datoteke njen kontrolni blok se upisuje u glavnu memorijsku tabelu" 2retra'ivanje blokova datoteke kro# memoriju osetno pove(ava per1ormanse sistema"

16. %ealiza2ija sistema datoteka u vi/e nivoa-objasniti ulogu svakog sloja.

$E%&'(%!')% *'$E+,-$')./%

$irektorijumi sadr'e kontrolne blokove dataoteka i odgovorni su #a br#inu pretra'ivanja, ime direktno utuu na per1ormanse" 2ostoje dve osnovne eme #a reali#aciju direktorijuma7

Linearna lista2rema ovoj emi smetanje novih kontrolnih blokova datoteka vri se u redosledu koji je identian redosledu kreiranja datoteka" Jema je jednostavna, ali pretra'ivanje traje dugo ukoliko se u direktorijumu nala#i veliki broj datoteka i poddirektorijuma"

Linearna lista sa "as" tabelomOva ema 1unkionie kao linearna lista, ali se #a upravljanje direktiorijumom korsiti hash tabela, koja osetno ubr#ava pretra'ivanje" Glavni problem predstavlja to to je hash tabela 1iksne veliine, tako da je broj datoteka u direktorijumu ogranien brojem ula#a u he tabelu"

2;. Objasniti metode aktiviranjaHdeaktiviranja sistema datoteka na DindoEs i =niC operativnim sistemima.

%+,'0'$%1)E S'S,E/% *%,-,E+%

Svaki sistem datoteka pre kori(enja mora da se aktivira" 6od nekih operativnih sistema ovaj postupak je transparentan i ne #ahteva uestvovanje korisnika" $rugi operativni sistemi #ahtevaju da korisnik sa odgovaraju(im privilegijama eksplicitno odredi koji (e sistemi datoteka biti automastski aktivirani, a koji ne, i koje sisteme datoteka ostali korisnici naknadno mogu aktivirati" $ve osnovne metode aktiviranja sistema datoteka su7 mapiranje na logike diskove , pri emu se koreni direktorijum sistema datoteka poklapa sa korenim direktorijumom logikog diska

montiranje na direktorijum, pri emu se koreni direktorijum sistema datoteka poklapa sa direktorijumom na koji je montiran" )a primer, $OS i EindoFs K"I automatski aktiviraju sve 4!. sisteme datoteka i mapiraju ih na logike diskove" /ogiki diskovi !7 i 07 su re#ervisani #a prvi i" drugi 1lopi disk, dok se svi ostali dodeljuju hard diskovima, C$- OM ureajima i mre'nim diskovima, pri emu je C7 naje(e dodeljen prvoj particiji prvog hard diska" 6orisnici $OS i EindoFs K"I operativnih sistema ne mogu deaktivirati sisteme datoteka EindoFs -333HC2H-33* do#voljava korisnicima da sisteme datoteka aktiviraju i deaktiviraju po 'elji, pod uslovom da im je dodeljeno pravo da to rade" 2rilikom aktiviranja, korisnik sa administratorskim privilegijama mo'e da mapira volumen na logiki disk ili da ga montira na neki drugi direktorijum" )a 5)=CH/inuI sistemima logiki diskovi ne postoje - sistemi datoteka se montiraju % mount& na odgovaraju(e mount!point direktorijume, i na taj nain se 1ormira aktivno 5)=C stablo" 6orisnici dalje pristupaju tim sistemima datoteka navigacijom po stablu i po#icioniranjem na mount!point direktorijume" !ktiviranje i deaktiviranje sistema datoteka po pravilu obavlja root korisnik"

21. )loka2ija datoteka na disku zasnovana na mapi datoteka i indeksnim blokovima.

/apa datoteka

2odra#umeva postojanje centrali#ovane tabele u kojoj (e na neki nain biti opisan prostorni raspored svih datoteka na disku" Ova tabela se #ove mapa datoteke % file map& i sadr'i najmanje dva atributa7 broj bloka i poka#iva na slede(i blok" 2rimer je 4!. tabela sistema datoteka" Sistem datoteka se prilikom kreiranja deli na extent-e koji se na#ivaju klasteri % cluster&" 5 okvirima jednog klastera datoteci je dodeljen kontinualan prostor" $atoteci se mo'e dodeliti ceo broj klastera u proi#voljnom rasporedu, ali jedan klaster ne mogu koristiti dve datoteke" )eiskori(en deo klastera je slack" Svi klasteri jedne datoteke ine njenu pove#anu listu" 2ove#ane liste svih datoteka uvaju se u 4!. tabeli %koja predstavlja mapu datoteke& na slede(i nain7 svaki klaster diska opisan je jednim #apisom u 4!. tabeli, u kome je naveden broj slede(eg klastera dodeljenog datoteci" 6raj datoteke je klaster u ijem slogu u 4!. tabeli stoji o#naka #a kraj datoteke - BO4 % end of file&" 6ontrolni blok datoteke je samo broj poetnog klastera, dok se svi ostali klasteri odreuju na osnovu 4!. tabele" 'ndeksni blokovi

Svakoj datoteci se dodeljuje indeksni blok koji sadr'i sve in1ormacije o prostornom rasporedu datoteke, odnosno o blokovima koji su dodeljeni datoteci" 8ahvaljuju(i indeksnim blokovima svi uka#ivai na blokove podataka koji pripadaju datoteci smeteni su na jednom mestu" 6raj datoteke o#naen je slogom BO4 u indeksnom bloku" 5 kontrolnom bloku datoteke se nala#i adresa odgovaraju(eg indeksnog bloka" 2rednosti ove metode su slede(e7 nema eksterne 1ragmentacije pristup datoteci je direktan"

Metoda indeksnih blokova po pitanju per1ormasi nadmauje prethodno pomenute metode ali #ato unosi najve(i utroak prostora na disku #a meta strukture" 0roj indeksnih blokova je ogranien ime je dodatno ogranien i broj datoteka koje se mogu kreirati na sistemu datoteka" 5 sluaju mape datoteka, ovo ogranienje ne postoji"

22. (etode za upravljanje slobodnim prostorom na disku.

Slobodni prostor na disku se dodeljuje datotekama prilikom kreiranja i proirenja datoteka" 2ostoje dve osnovne metode #a upravljanje slobodnim prostorom7

#ape bitova
8a svaki blok diska uvodi se bit koji vrednostima 3 i : opisuje da li je taj blok slobodan ili #au#et" Mapa bitova se 1ormira kao struktura podataka na disku, odnosno kao ni# svih prethodno pomenutih bitova i kao takva opisuje koji su blokovi slobodni u sistemu datoteka" Mape bitova #ahtevaju 1ormiranje posebne meta strukture na disku ali se u# pomo( memorijskih struktura #a keiranje relativno br#o pretra'uju"

Povezane liste
2oetak liste uka#uje na prvi slobodni blok, a svaki slobodni blok uka#uje na slede(i" Metoda ne koristi dopunske strukture #a voenje evidencije o listi slobodnih blokova %osim poka#ivaa&, ali su per1ormanse #natno manje u odnosu na mape bitova"

poetak liste slobodnih blokova

; . 7 12 13 2; 2. 27 1$ 19 21 21 26

1 1 6 1; 1. 17 22 23 $;

2 3 11 11 16 2$ 29 $1

$ 9

2$. "ouzdanost sistema datoteka-fizika i logika o/te0enja.

Sistem datoteka je kompleksna struktura podataka koju osim datoteka i direktorijuma ine i meta strukture kao to su #aglavlje i kontrolni blokovi datoteka" 2ou#danost sistema datoteka direkto #avisi od pou#danosti povrine diska na kome se nala#i, ali i od mogu(nosti operativnog sistema da oporavi nekon#istentan sistem datoteka nakon nasilnog #austavljanja sistema" Ote(enja sistema datoteka se mogu podeliti na7

/izika o te!enja
4i#ika ote(enja sistema datoteka odnose se na neispravnost povrine diska i mogu da prou#rokuju nepovratan gubitak podataka" 2reliminarna sigurnost se posti'e prijavljivanjem de1ekata na povrini diska prilikom kreiranja sistema datoteka" &ogika o2te3anja /ogika ote(enja se odnose na neispravnosti u meta strukturama, i naje(e nastaju kao posledica keiranja diskova, odnosno kao posledica in1ormacija koje se uvaju u )rite!behind keu" 5koliko sistem u potpunosti ne ispra#ni )rite!behind ke u periodima slabe aktivnosti diska i prilikom deaktiviranja sistema datoteka, deo in1ormacija ne(e biti upisan na medijum" Ovakve situacije se javljaju prilikom nasilnog #austavljanja sistema, koje mo'e biti prou#rokovano nestankom struje" Manja logika ote(enja se u ve(ini sluajeva mogu otkloniti" 5koliko se radi o podacima koji ine #aglavlje sistema datoteka, sistem datoteka gubi integritet, a postoji mogu(nost i da (e ceo sistem datoteka biti neupotrebljiv" 5koliko se radi o meta strukturama, kao to su 4!. ili i!node tabela, korisnik ne(e mo(i da pristupi datoteci ili direktorijumu, iako sami podaci postoje na disku" 5koliko se radi o datotekama, delovi datoteka mogu biti nepovratno ote(eni" 2ou#danost sistema datoteka mo'e se pove(ati kori(enjem neprekidnog i#vora napajanja %52S&, dnevnika transakcija, i naprednih tehnika kao to je disk mirroring % !=$&"

2.. *nevnik transak2ija-metode vo>enja dnevnika transak2ija.

*1E01'+ ,$%1S%+!')%

Gubitak integriteta se naje(e javlja kao posledica nasilnog #austavljanja sistema, odnosno promena u objektima sistema datoteka koje nisu blagovremeno a'urirane u meta strukturama, i mo'e #a posledicu imati gubitak podataka" Opasnost od gubitka podataka umanjuje se uvoenjem dnevnika transakcija koji prati aktivnosti ve#ane #a promenu meta struktura i samih objekata sistema datoteka" $nevnik %*ournal& se a'urira pre promene sadr'aja objekata i prati relativne promene u sistemu datoteka u odnosu na poslednje stabilno stanje" .ransakcija se #atvara po obavljenom upisu i mo'e biti ili u potpunosti prihva(ena ili odbijena" 5 sluaju otete(enja, sistem datoteka se mo'e lako rekonstruisati povratkom na stanje poslednje prihva(ene transakcije" =ako je sam nain organi#acije i voenja dnevnika speci1ian #a konkretan sistem datoteka, #avisno od in1ormacija koje se uvaju u dnevniku ra#likuju se dve opte metode voenja dnevnika transakcija7

Pra!enje svi" promena u sistemu datoteka

2rate se promene u meta strukturama i datotekama" 4ra3enje promena u meta strukturama 2re ili posle upisa ili i#mene datoteka, u dnevnik se upisuju promene nainjene u meta strukturama" Ovaj metod karakterie manja redundansa i ve(a br#ina rada" 2otpuna sinhroni#acija objekata sistema datoteka i meta struktura se mo'e posti(i ukoliko se najpre upie ili i#meni sadr'aj datoteke a tek nakon toga a'uriraju meta strukture" ;e&