MASI SKI ELEME 1 r

I

Dldan 1. Vitas
Milan D. Trbo jevi!!
ELEt.IENTI, 1
lzdavat
lP .Naurna knjiga
Beograd, Uzun-Mirkova 5
Za izdavata
Dr BIaz.o Paovlt
Urednik
Ni*.ofa
TehniClci urednjlc
Gordana Kr&lit
ISBN 86-23-43053-0
Tirat 1000 primeraka
Slampa
S!amparsko izdavaCko predu7..ete .DAKAR _ &r

PREDGOVOR
Dr info Milan Trbojevic, profesor fakultela u Beogradu
predloiio IT.i je da knjigu "Masinski elementi". 1e prvi deo
prvl put jos .1947. g., prer.dim i prilagodim jugoslovenskim standardlma.
Zauzet drugim zadacima zamolio sam prof. Trbojevica da se primi toga
posla. Prof. Trbojevic se odazvao ovoj ieJji pa je neke odeJjke
Tleke skratio, a i neke nove uneo; kao jedinicu za sHu uvea je "njutn" (N)
pored "kiloponda" (kp).
Svi su crtezi izradeni u skladu sa jugoslovenskim standardima.
Decembra 1966. g. Dulan J. Vita,
Beograd
PREDGOVORIX IZDANJU
Pored promena koje su izvrsenc u ranijim izdanjima knjigc MA5lNSKI ELEMENTl
I u IX izdanju uradene su znatnc promene i dopune. je Uvodni deo odeljkom 0
Koncentraciji napona i Dinamickoj izdriljivosti. Prosirena su zatim poglavlja 0 Zavrtnji-
rna, 0 Zavarcnim konstrukcijama. Oprugama i 0 Cevima. Dodata su poglavlja 0 Taleran-
cijarna, 0 Steznim skJopovwla, 0 Lemljenim i Lepljenim sastavcima. Knjiga je obogai:ena
novim slikama i upOlpunjcna nizorn tablica.
Ovom prilikom lclim da izrazim zahvalnost koJegi de Siobodanu Ivkovifu, docentu
fakultcta u Beogeadu. na korisnim savetima i sugestijarna koje su
OIi pomoglc pri pripecmanju ovoga izdanja.
Beograd, marla 1986. godine. Dr M. D.


Sila
Mas.
Guslina
Priti.rak,
napon
Sn3ga
Dinllmic!ka
viskoznosl
Top/olna
provodljj.
vost
Tahe/arni preg/cd lehJlickog i 51 ( I\l K5A) sistema mera
Tc=hnic!ki sislcm mera I SI siSIC".l n:'c.ra"
"osnovne jcdinice" "osnovnc Jcdlnlcc
Mcdusobni odnosi si<; tema
z.a Tn
SI/ tchnic!ki
Duunu Silu Yrcmc Duzi nu M:ls U Vrcme
m kp
,
m kg
,
,
1 kp - 9,8 1 I
N 1 N O,102kp
kp (osnovna I N (izvcdcna jedin;-
jcdinica)
I ca) I N
1 kg m/':>!
kp slIm (iz\lcdcna
jcdinica)
kp slIm
al (kp/cml)
1
1
at ... 1 kp/cm!
kp/mm
l
... 10
1
at
kp m/' (ks)
k5 - 75 kp m/s
I jed i-
nlca)
--------
kg/ m'
P.
1 Pa ... I N/m
1
1 bar ..a 10' Pa
W -- I
1 kg
9,B l kg/m'
I at 9,SI'104pa l
1 at 0,981 bar
1 kg 0,102
kp ::": / 01
I kg/m' ..
0,102 kp slim'
1 Pa _ I,02
IO-'al
1 bar - 1,02 al
11 - 0,102
kpm - 3,777,
10- 1 ksh
lW- O,102
kp m/s
_/ 1 W _ 1 N ru/s m/s - 9,8 1 W
1--- --- , Pas ' 1 kP- 'I-m-' -.-- I- - ----;
kps/ml IPas - 0,I02
I
J Pa s - I N s/m! 9,81 Pa s kp s/m
l
1 kcal /(m h ste- 1 W I (m K)-
k c.l/(m h stepen) W/(m k) pen) _ ',163 WI 0,86 kcal/(m/h
(m K ) slcpen)
Prefiksi ; oznake decima/Ilil, umno! aka
T (Iera) .. lOll
G (giga) _ 109
M (mega) .. 10
6
k (kilo) ... 10J
h (hekto) ... 10
1
da (deka) ... 10
1
d (deci) _ 10 - 1
c (centi) _ 10 -'
l
m (mili) _ 10 - J
!J. (mikro) - JO- o
n (nano) _ 10-'
p (piko) _ 10- 11


1. UVOO
I lOr;;" po!! kcl
1.2 St..LIHJanh.
1.2 ' St:lndard, 13 prl'tnike
SAORlAJ
I 2.2 la .
I .:: 3 Pro pi', I: ,
1.3 Olwld;lv,lrI'\.' ll1ilh'nj.Jla .
I A IlJpnlll
t .S nJcd.1 clemenat:! mdtna
1.6 II. IJda c.:r1l'l.1 1 pro ra c tlna.
1.7 napon:!
1.8 IJ mlJll1 l1!b iz.driljivo,,",
I 9 0 111:'01,(' 10 ,II.' pcn
2. SISTEM TOLER ISO ...
2.1 OsnovOl JhJJmovll dennt l" ije . . .. . .........
2.2
2.3
2.4
Izbo. tolc lan..:ijc ..... .
Ulil".lj Icmpcr:llurc na kar3kTef \klopa .
Tole rant',)1.' b'aJllcla povf,int"
2.5 Tolcri '-3'l\! Iller\.' u ni1. u
2.6 oblika i po lo1.aja
3. KLlNOVl ..
3. 1 Z3daI3h., POdcl.ll materij:!!.
3.2 Vuluini klinovi ....... .
3.3
3.2. 1 obc lctjn ... .
3.2.2 Uzdu!ni k:linovi nap:ibom ..
3.2.3 Uzdulni khnovi hc1. nal!iba .
3.2.4 Obcld..avJ njc uuiuinih klinoV1!
PoprcCni klinovl .. ,. . . .... . .
3.3. 1 Podcla i .... .
3.3.2 Prorat un I izbor popreCnog kJin:J. _
3.3.3 Civijc ....... .
3.3.3. 1 Obelc1avnnje Ch'ija ..
4. ZA VRTNJl .
. 9
10
10
10
II
12
13
15
20
20
21
23
.2S
. lq
29
. )3
. 35
JJ
... 39
40
41
41
41
41
13
SO
S<
54
54
5.
61
.65
.0$

4.1.1 Zld:l.llk .....
4.1.2 Za\'oJm ... "l.'.
4.1.3 la ... rt::lnj I nllvrlkl IY1J;!k 11IJ.\Tlkll)
4 1 A VN\' Z!1\'ojni ... 'C (mlVoJll .
41A.I obddja.
4.1 .4.2 Vllvordo\'::l I Wlul\\ orth) /,::l\'ojrllLI
4.I.J.3 Vit\orclo\'lltnJ.l.3\ojll1cl .
4 J .JA Vj(\orclo\:1 ccmJ L:I\'ojm",-:a
4.1.45 UhJjnrC"3 ISO ...
4.IA.6 MctrICk\' 1I1l\' z.nojna ... ..: ..
4.1.4.7 Sdcr,o\J (Sdkr:.) L:lYI,lJrlI ... .J {,\ SAI.
4.1 A.8 Tr.1pczt1:l zavoJllIc:I ...
4.1.4.9 Tc\tcrut:l Z!1VOlnica (k(hl nJvoJl
4.1.4 IOOblllJl\'oJrllca ..
4.IA.11 ObeldrwanJI.' u'IoJI1lCC
4.2 Analiza ,iia ..
4.2.1 O'nov-ni
4.2.2 Stcp.:n lskon;tcllja .
J.2.3 :.poljlllh I unutrainjlh
4.2.4 z;J\'ojnact I n,lvrtkc.
4.3 III oblici
4.3.1
4.3.2 Zavrtnji ..
4.3.3 Na\'rlh.
-l.lA Podmel.:u!j.
Lt5 ..
4.3.6 Olyori t:l Z3'fftnjc .
4.3.7 Kljucc\'1
4.3.8 lunda ... .
4A ObclciaYltlljt .... .
4.5 Pror:!cull l.allrtanja .
4.5.1 Opil:! r.1zlIl::llr.1nj:!.
45.2 Zavrtnjl izloicm hlczanju t I. grup3)
4.5.3 Zavrlnji izloicni istezanJu i uviJ:tnju (2.
4.5.4 uyrtnji izloicni I uVljanju (3.
4.5.5 ZIl\Tlnji izloicm popr\'cllllll \rl:lnl:l (4 grup:I) .
5. ZAKIVCI ....... .
S.I Osnovni pojrnovi ..
S.I.I Zadatak ...
5.1.2 Vhtl'
5.1.3 Zakivci (zakoYiC'C).
5.104 Kotlov,kis3$13I1Cl.
5.1.5 Uloga zakivk3 u saSlil\'ku.
5.2 Izbor i proracun !-a.\13Vuka ....
5.2.1 OplcretclIjc !.l.stavka
c .2.2 I'roracun dcblJlllc li ma ..
5.2.3 i konk 1.:IkIYk;a .
5.2.4 Izbor saSllI\'ka i prontun
.65
65
67
68
.68
.70
71
74
76
80
80
.81
82
84
.84
86
.86
.89
.91
101
lOS
105
107
121
11)
116
I J I
131
146
I J 7
DR
DR

140
145
lSI
154
154
154
154
154
156
159
165
167
167
169
170

6. ZAVARENI SASTAVCI.
6. 1 Osnovm pojmovi ..
6.2 Vule ...
6.3 Sta litki pro rat un z':lVatl' nth ..
6.3. 1 Matcnjal l,3 zuv;u ..:nt>
6.3.2 Sas tavcl 0pICtCCcm na ISl ezanje adn pnllSllk
6.3.3 Snst3vcI oplcreccm 03 Sl1\'lJ<lIIJe .
6.3.4 SasI3Vc1 optere6:nt na tOt1.1jU .
6.4 Dlnami ckl proratun Ulvarcnih 'k!\laVilka
6.5 7.3vareni saslavci
7. STEZNI SKLOPOVI .... .
7.1 Presov:mje YCZt cilindricmh clemcnal3
7.1. 1 pojmoVl, dcfiniclJt I oznake.
1. 1. 2 Proracun presQvanth .....
7. 1.2.1 Proracun sklopa u elUhl:noSII
7.1.2.2 Proral:un prcsavanog U obla5h pia!i tu!nonl
7.2 Stezn! sldopovi OMY;!.fcm pomocu unrtnJ3
7.2. 1 Konicn3 \leu. . .....
7.2.2 Sklap ostv:uen pomoeu pr\lenaV3
7.2.3 St ezn! sklap u procepom .
8. LEMUENI I LEPUENI SASTA VCI
8. 1 Lemljem s.3st3Vcj
8.1 I Proncun lemljenih
8.2 Le.pljeni sastavci.
9. 0PRUGE ..... .
9.1 Zad:ltBk, podtla I r1l3tc.rijal.
9.2 Fleksione opnlge
9.3 Tonione opruge ..
9.4 Tanjlfastc o pruge .
9.5 OpTuge ad gumc.
10. CEVI ...... .
10. 1
10.2
10.3
10.4
10.5
10.6
10.7
10.8
Oplta obele:f.jn
Ccvi ad lh'enog gvolda..
Cr licne cevi ......... , ....... .
Mcsi nga nc. bakarne i olovne cevi.
Cevi ad plaslic nih masa ..
Nast3vlj anj e cevi ....
Cevi narocitog oblika
Proral un ccvi ..... .
II . CEVNI ZATVARACI .
11.1 Opl ti pogl cd.
11.2 Ventil . ...
171
178
178
178
180
1&0
180
181
183
185
186
186
'"7
IS.
190
195
195
195
19.
197
199
199
199
200
202
205
212
ll'
221
229
2lt
2H
lP

11.3 Prrklopcl ..
I r A Z ..
11.5 SI:zvinc ......
12. TAB LI CE 1 OIJAGRAMI ..... .
J 1.1 Sf:'lnd.:mJIlI brojc\'1
12.2 f:J klon n<1pon;J
12.3 Snnlov; dijagrami. , ...........
12.J rokranclJc . . . ......... .
115 Gr.lllicna Od'(Up.:mjOl La 'labl3 (o\ov;nc) .... .
12.6 Karoklcrhficno od,tupanjc za OIVOT!!.
11.7 Tolcram:ijc za 7.3\1rtnjc.
Utcra!ura ........... .
:!55
253
257
258
258
159
262
268
269
272
276
278

1. UVOD
1.1 OP5Tl POGLED
S\'aka ill masinski uredaj sastavljcni su ad delova,
S\'aki dl'o rr,asinc iii uledaja vTsi tacna odrcdcnu ulogu. Od ulag(> z, ';'-.e
obl:k i veliema pOJedinog maslnskog dela; ad nJe zan"j I matPrlJala
'oga dela.
Delo\-j Inasina mag-u se svrstati u dv(; opstu i pvs(bnu.
U opstu grupu ulaze delo\'i opfiteg znab'ja koji sc Sff'CU IIi u
velikom broju ill na mnogim urecbjimn (l1[>r. zavrtnJI
vratila, lezisla itd.).
Posebnu grupu dclovi koji Im:-IJu u/.i, 1nacaj I
nalaze se, prema lome, na relalivno manjem broju 1n1.!SlIla I ma;mskih
uredaja (npr. ukrsne glave, klipovi, ekscentri itd.).
Predmet Masinskl e lementl obuhv3ta ugla,:nom clemente IZ opstc
grupe i tretira konstrukciju, izbor i proracun tih elemenala. Pomenutl ele-
menti dobili su vremenom odredene konstrukti"nc oblikt koji n:tJbolje
odgovaraJu lIslovima sigurnostl, ek..nnomicno!:)ti itd., no ni ovi do "ada
ljeni oblici nisu veciti i postepeno se mtmJaju 1 prilagodavaju savremenim
zahtevima i uslovlma rada, a narocito savremcmm vrslama materijala 1
rezullalima nauke a raspodc:li napona
Pod proracunavanjem masinsk,h elcmen,lta podrazllrncva .'ie odrediva-
nJe oblika na osnovu pl'avi lnih dlmenzija, odno'.;no najvaznijil-; preseka, ito:
( I) Odredivanje d:menzija (velicine demenla) na o,no\'u dopu;lenih
napona u materijalu, odnosno proverav3nJe napona u dclovima u cilJu
utvrdivanja da Ii SU ovi naponi manji 111 jednaki dopustenim napontma,
(2) Odredivanje obl tb 1 dimenzlja delova s obzirom no nJihovu ulog'J
H cilju odrct1c:nog kao-lJpr. odredi\'anjc duzine poluca
klipnog m('hamzmo iii oblika bregastlh plocn.
(3) Prorac'una\'anjc odredenih mera na osnovu obrazaca,
rl:ao npr, lrastoJanj:1 zakivaka HI deblji nc livenih objckata.
(.!) Odl'edlvanje lapl'emina, tczina iii masa. kao npr. zapremine ci-
lind!';.! kompl'CS01'3 radi odrcdenc kolil.'ine "azduha pod prit i-
skorn, iii teiine tegova l'egulatora, iii mC;tse ';enca z3majca.
(5) Odrect"anje dimenzija s obzirom nn odredena ogranicenJa. kao
IIPr. dimcnzija kliznih ICzlsta 5 nbzlIom na Z3!re\'anje u 'nf.du, ill dlml'n-
7i j a kotrljajnih leii;;la s obzirom on njiho\' \'ek lrajanja, iii zUpCnniku
::: obzirom na njihova troscnje u radu.

(6) Odredivanje oblika s obzirom na propisane deformacije, odnosno
odredenu radnu sposobnost, kao npr. kad opruga i gi bnjev3.
Tehnicka dokumentacija koju konslruktor u vezi s gornjim zadacima
priprema sadrii radionicke crteze elemcn8.ta sa i kolicine
materijala, nacin iZl'acie, odnosno obra?e (tehnolo!)kJ pr?c.es lzra,de), kon-
struisanje alat.:t i uredaja za proizvodnJu, vreme abrade 1 lzrade ltd.
S\.j masinski delovi izlozeni SU dejstvlI nekog opterecenja. Svako opte-
recenje izaziva u t,zv. l1(lpons,ko posledi,ca napons.kog
<tanja javljaju se deformac.)e. Op(erecen)u u ma"ns(vu ob.cno su d1n3-
micka rede slaticka. To znaci da se optereCc?nje menja z3visno od vre-
men a iIi po nekom zakonu, kao npr. kod elemenata mehanizma krivaje, ill
nepravilno kaa kad autamabila prilikom voznje po losem putu:. S obzirom
na karakter opterecenja razlikuju se: jednosmerno promenl]lvo opterc-
cenje, naizmenicno promenljivo opterecenje, zatim udarno opterecenje i,
kao izuzetan slucaj, mirno opte:-ecenjc.
1.2 STANDARD[
Mnogi masinski delovi mogu upotrebitl na velikom broju razlicitih
maSina. Korisno je ograniciti broj ovakvih delova i dati im propisani obUk
i velicinu pa ih proiz\'oditi u masi, a ne pojedinacno i u manjim kolicinama.
Time se povisavaju kvalitet i kvantitet proiz\'odnje, smanjuje broj alata
i masina za izradu, obradu i merenje, olaksava l1abavka i zamena, sniiava
nabavna cena. Isto tako korisno je propisati jednoobrazne mere, metode
merenja, sastav materijala, formate hartije i crteia itd.
Svi ovakvi jednoobrazni propisi sacinjavaju standarde. U pocetku raz-
"oj a industr ije imale su pojedine fabrike svoje s(andarde, pa su docnij e
pojedine drzave, industrijski razvijene. propisivale standarde obavezne za
sve fa brike u drzavi. Naj7.ad, ukazala se potreba da se rnedu drzavama po-
stigne spor azum 0 jednoobraznosti standarda pa je tako osnovana medu-
narodna organizaci ja za standardizaciju International Federation of the
Na tional Standardizing Associations - I8A. Danas se medunarodna or ga-
nizaci ja za standardizaciju zove International Standardizing Organisation
- ISO.
Standardi upotrebljeni u ovoj knjizi razradeni su na bazi mellunarod-
nih standarda I SO, nasih jugoslovenskih st andarda JUS i standard a DIN
(Deutsche Indust rie-Normen).
1.2.1. STANDARDl ZA PRECNlKE
Precnici okruglih masinski h delova su standardizovani; ovi standardni
precnici izneseni su u tablici 1.1. Kada se racunom dobi je precnik koga
nema u tabli ci 1.1, treba, po pravilu, usvoji ti pr vi veci precnik. Na primer,
precnik neke vagonske osovine ti'eba da. bude po pror acunu 116,5 mm:
konstruktor ce usvoj iti st andardni precnik 120 mm. Kada treba saobraziti
unutrasnji precnik sl.IplJeg predmeta standardnim pravilno je
usvoji.ti st andardt;i kada bi se usvojio najbliZi veei
precmk za supl]Inu, predmet b. blO oslabljen.
10

Tabllca 1.1
Standordni
Mcre u mm
1
r, ,!)
21 130 330 850
1 ,1 6 21 56 140 :155
90()
1.2
;
24 00 150 380 950
1,4 8 25 63 160 lfJO 1000
1,5 9 26 68 110 120 1000J
1,6 10 28 10 180 450 1120
1,8 I I 30 75 190 480 1'80
2 12 32 BO 200 500 12.1()
2,2 13 34 85 210 530 1320
2,5 H 36 90 220 560 1400
2,8 15 95 240 600 1500
3 16 40 100 250 630 ltiOO
3,5 11 42 105 260 610
1 j()()
1 IB 45 110 280 710 11100
'1.5 19 48 120 300 150 1900
:; 20 50 125 315 800 2000
Napomena uz tablicu 1.1:
1) se dn se ovi standardni brojevi upolrebljavaju nc sarno z.a pre
tnike vee i za druge konslruklivnc mere'.
Za pojedine slueajeve mogu se izuzelno upotrebiti i preeniel koji nisu
predvideni u tabliri 1.1, kada je to iz konstrukcionih razloga neizbeino;
no lada treba te meduvrednosli birati toko da poslednja brojka bude 0, 2,
5 iii 8, npr.: 102, 108, 368, 482, 465, 490 itd.
1.2.2 PROPISI ZA ZAOBWENJA
Prelazi sa jedne ravni na drugu ili sa manjeg preenika na veei su zao-
bljeni (51. 1.1), i'osto s: time znatno povec3.va izrlriljivost m3sJnskog deja.
Kad su prelazi ostri, pojavljuje se koncentracija napona, zbog cega
element moze bd"i mestimicno suvise napregnut: to moze izazvati kidanje
(prelom),
'IN
/l
'"

--- \ !
r
I
L
SI. 1.1 - Obelei.ja komtnost! 1 nagiba
Poluprecnici zoobljenjo (TI su propisani i izneseni u laulie. 1.2; koruno
je, po mogucnosti, pridrz.nvati se ovih propisanih vrecino. ti.
11

Tabllca ].2
Proplsan! Ztlo/)ljenja
Mere u mm
.,--
1,6
0,2 10.3) 0,4 (0.5) U,I) 0.8 I ( 1.2)
(21
:? ,"
I :J 1 6 1M)
)0 (12)
16 (\81 211 (21)
:1') (2;;) 32 (36) 40
(45)
,;0 (.;61 6.1 (70) 80 19O) lOll () 10)
125 (1'0) 1611 (180) 200
Nopomcne uz tablicu , , .
l) Vrcdnosti u lrcba po Izbcg.:lVal l.
2) zaobljenja mogtl imntL i druge vrednosti kada to izisl(uju kon-
strukcioni rnzlozi.
1.2.3 PROPISI ZA NAGIB
J)
KoniCnost SC obelci.ava bilo uglam (1. bila odnosom f.
ni adno:-,om
D-d C I' h d ... k '.
-- (s1. 1.1). C IS 0 no ]c na crlezlma, OSlm onl(:-
o
nosti - odnosno
1.
1
0 -11 . . I ' I'' 1 1 1
- - oznacill DO o\'me a lZVQunlCe prema S, "
I .
a D-c1
Naglb se obelezava langcnsom ugle IJ. tg '2 21 za konus (sl.
I
,

II -if
1.1) ill tg P = !_,
1
za kosu ravan (sl. 1.1).
U tablici 1.3 sadrZ .. ne su propisane vrednosti za konicnosti i uglove,
Konicnost se Qbelezava na crtezima pored izvodnice konusa znakom
kon. i odnosom, npr, kon, 1 : 5; nagib se obelez3va sarno brojnim odnosom,
npr. 1 : 20.
TabUca 1.3
Propisi za konusc
D D I. D
i
-
I
.'
-
.' .'
L L L
1:0.289 120
I : 1:866
30
I
1 :10
I
5,13' 30"
(1:0,350) \ 110) (I : 3) (1855' 30") 1:12
I
4' 46' IS"
90 I 1 :3,429
I
(I (3' 49' 6")
(I :0,652) (75)
,
3.5:12 i6' 35' 40"
1
(I ' 16) (3
0
34'48")
1:0,866 60 1:1.072) 14
I
1:20 251'52"
1 :1,207 45
"
1:5 1125'16" 1 :30 15-1' 31"
(1:1500) (36' 12") II (I :6) (9'31' 38")
,
1:50 18'46"
uz labhcu 1.3:
1) Prvt;nslveno treba birati vrednosti koje nisH u zacradamo.
2) Propisi z.a Morzcovc konusc ne nala7.C sc u tablici 1.3.
I
I
3) Veci konusa (zarubljenog ) treba da se u30bral.i standardnL'11 pretni-
dma prcma lablicl 1.1.
12

4) Ut:ao alala na moslni je 2'

1.3 OBELEZAVANJE MATERIJALA
Materijal se obele'ava skracenom oznakom koja saddi
rodatke.
Najvainiji konstrukcioni materijali za opstc maSina su Ie-
gure gvoida: celik, celicni liv, hYena gvo2d.e, temperisano Hvena gvozd:e
kao i razne legure obojenih metala. I
. Celik se obelezava oznakom C. pored koje se stavljaju
cetlrl broJcana slmbola klJjl elne osnovnu oznaku vrsle celika. Ovoj oznaci
ponekad se dodaje dopunska oznaka kojo'Tl se propisuje stan)e
(JUS C. BO. 002) .
Simbal na prvom mestu odnosi se na sastav celika i znat-i '
.,0" negarantovan sastav
,,1" plemeniti celik
,,2" legiran silici)umom
,,3" legiran manganom
,,4" celik legiran hromom
,,5" celik legiran niklom
,,6" legiran voiframom (tungstenom)
,,7" celik iegiran molibdenom
,,8" celik legiran vanadijumom
,,9" celik legiran ostalim el.mentima
Brojcani simbol na drugom mestu oznaeava za celik negarantovanog
sastava (oznaka ,, 0" na prvom mestu) najmanJu jacinu pri ltidanju (zaleznu
evrstoeu), ito:
,,0" ."lik bez propisanih mehaniekih o, obJn'
"I " eelik iaeine do 325 M P.
,,2" ."Iik od 340 do 360 MP.
,, 3" ."Iik jae;ne od 370 do 390 MP.
,,4" eelik j.cine od 400 do 490 MP.
,, 5" ."Iik j.eine od 500 do 590 MPa
,,6" ."Iik j.eine od 600 do 690 MPa
,,7" eelik j.eine od 700 i vi!C MPa.
Za celike sa proplSamm sastavom Isimbal ,,1" na prvom mestu) simbal
na drugom mestu oznacava desetorostruki procentualni sadrlaj ugljenika,
a kad legiranih celika drugi po redu element za legJranje, prema redu
navedenom za simbole na prvom mestu. Z. celike legirane san,o jednim
elementom oznaka na drugom mestu je ,.1".
Simbal na trecem i cetvrtom mestu predstavlja za "elike negaranto-
vanog sastava redni broj celika i to simboli ,,00" do ,, 44" znace celike trgo-
vackog kvaliteta, a ad oznake ,,45" do ,,89" celike garantovane tistoee, Iii,
za izvesne namene, celik sa garantovanim sadrzajem pojedinih elemenata,
a od ,,90" do ,,99" ugljenieni celik za automate.
Kod celika garantovanog sastava (oznake na prvom mestu ad .. \" do
.. 9") simbol na trecem i e:etvrtom mestu znaci:
,,00" do ,,19" celik oije namenjen obraJI
,,20" do .. 29" cehk za cementovanje
,,30" do ,,39" celik za
,,40" do ,,49" i njskolegIrani telik l3 alate
,,50" do ,,59" visokolegirani celik za alate
13

,,60" do ,,69" eelik sa fizifkim osobinama
70" do ,,79" eelik hemijski postojan I otporan prema vatri
" 80" do 89" oznaka koja se drti u rezervi
II "
190" do ,,99" ostale felike.
Dopu':"ka oznaka, koja se stavlja iza osnovne oznake propisuje:
"
0" neodredenu obradu
" I" wenje
,, 2" iarenje radi bolje obradljivosti
3" normalizovanJ e
"
,,4"
"
5" obradu deformaciJom na hladno
,,9" po narobtim uputstvima.
Dopunska oznaka odnosi ;;e sarno na poluproizvode ne stavl)a se
kao oznaka materijala u crtdima.
Kio primer obeletavanja felika mote da poslutl 07.n3ka
C.0345.51
Ovom oznakom definisan je felik negarantovanog sastava (oznaka ,.0
na prvom mestu), jatlne 360 do 380 MPa (oznaka ,,3" na drugom
!Oestu), garantovane fistoce (oznaka ,,45' na trecem i mestu),
obra<1en deformacijom na hladno (dopunska oznaka ,.5'), podvrgnut
nju (dopunska oznaka ,,1"). Ovaj felik obeletava se u crtetima oznakom
CV.IA i upotrebljava se za izradu zamanja.
Legiran mo1e, npr" nosit'i ovu oznaku
C.4321
Simbol na prvom mestu pokazuje da je felik legiran hromom, simbol
na drugom mestu da je drugi legirajuci elemenat mangan, simboli na Ire-
cern i mestu ukazuju da ie felik predvi<1en za cementa-
ciju. Ovaj felik upotrebljava se npr za izradu zuptanika, kardanskih
vratila i s1.
Za obeleiavanje celitnog liva, posle skracene oznake CL. stavliaiu s.
tako<1e tetiri broitana s!!nbola, koji imaju jednako znatenie bo i kod
lika. U primeni su vrste obitnog liva CL.OOOO, CL.0300,
CL.0400, CL. 0500 i CL.0600, kao i ove vrsle kva!itetnog telicnog !iva
CL.060 I" CL.0602, CL.Q603 i CL.0700, i druge.
Sivo liveno gvoi<1e obelehva se skracenom oznaKom SL. Dvocifreni
brojtani simbol iz. ove oznake ukazuie na iatinu pri kidanju. Ovai broi
oznativi zaokrul/ljenu, pribliinu vrednost iafine pri kid.nju izr.tenu u
10 M Pa. U primeni 'u ove vrste livenog gvo!d.: SL.1O, SL.15, SL.20, SL.25,
SL.30 i SL.35. Temperisano Uyeno gvot<1e oznafava se ako je belo ozoo-
kom BTeL, a ako je erno CTeL. BroJcana oznaka koja se stavlja iza ove
skracenice ima jednako znafenje kao i kod sivog liva.
Rame legure obelehvaju se primenom hemijskih simbola u kombi-
naciji sa brojtanim simboUma. Tako npr. kalajna bronza obelelava se
CuSn20. 1 ovde broibni simbol znafi pribliinu pri kidanju izrazenu
u 10M Pa. Medulim, kod Kalajne olovne oronze, iIi kod atumlOijumovc
bronze brojtani simboli u oznaei odnose se na hemijski sastav pojedinih
elemenata, npr. CuAllONI5Fe je a1urninijumova bronza odredenog sastava
14

" Cu80Zn je oznaka za ]. ednu vrstu . Kod . .
. . .. .mesmga. legura aJum:mluma na
prvo mesto u dolazl henn]sIti sunbol aluminijuma. r:pr. AlS,Cu:';,
Je oznaka alwruwlumove Jegure za kovanje.
1.4 DOPUSTENI NAPONI
(s1. L2) pokazuje ishod opita pri istezar.]u <.:.ceo epru .... te
do na apSCISl su procentualna i7..dufenja [(".) a na Ordm01!1 r.on:.-
nalnl napon cr [Paj. Naponl u
svakoj tatki <lijagrama odredeni
su prema jedna6ni a - FlA. gde
je F fNj sila, a A [m'l powsi"a
pieseka epruvete U loku Opit3
istezanja. lake se u toku Opi13
preseka epruvete slaJno
smanjuje. llobitajeno je da se na-
poni ratuoajll prema
preseku; stoga ovako
naponi nisu stvarni, vee nominalni.
Stvarni naponi Yeci Sll od Domi-
oalmb.
tacke na di-
jagramu suo
1 - napon na grani-
ci proporcionaJ-
nosti Up I
2 - napon na grani-
ci
"E.
1
I
G
5
,
3 - napon na razvlacen)a (poee:ak vel:klh :zc' ten:a)
ReJ
4 - Napon na. zavrletku (kra' vehk!h a)
R "-
_yO.2
5 - Najveei nominalni napon R ,kOll se zo\'e jatlnom p:. kl-
danju (zatezna tvrstoCa). I'"
6 - napon u trenutku kidanja .pruve,e.
Naporu u presecima pojed.inih delo"a u sklopu r:nair.e np s;n .. ; .. " :J
toli1ti da izazovu tra)ne deformacije materljala. Zbog !osa .Ivam!
u m.sinskim delovirna moraju bin manji od napoli. na \!TamC": ;azv t...
nja; odn. granici elastiCnosti, dakle i znatno man!! od
tj. a < R",. Kolicnik jacine pri kidanju i slvarnog napor.a po..kll7 ko8co
je puta stvarni napon manjl od jaCine pri kldan)a, daitle pcka:\lle s gur
nost konstrukcije. Obieno se propisujp ",am; ;: pon ,.... -
Sinski. dec sme da bud. izloieo. i on se ZO\p do;>us,ert "'pon - Ie 0 te
on iznositi zavisi od materijaia, vrste opiereeer.ja 1 M""",, -:;a od oplj.h
uslova rada i koostrukcije. Kolienik :ae",e pn \cld3-.lU I d g
napona zove stepenom sigurnosu s
S = Rill 'e'"
Na vrednosti S odn. '1, uliCe pored drJgl1i faklCra. nalY> \ !.II op' -
recenja.

[\1 Pal
T..wJea 1..4
DoplliU
:J ... :Jlmjala
RN
R ..
S "..,
1 .. . ... ok F. 1"
"
---
----
I
"<) - I;:,) 00-1::0 .... -100
.&_,} I
l'

,
'<oJ
II

"'-I!O
.o-IW
53-10
-
J<l-)

"
11/
--

I
1: 0-1"1 1:0-180 I
T -
x
/I

.0-1:1)
t)- I;:,)

..
,
III
.&tJ- 60
35 -so
I
.0-1: 0 ""-150
' -100
c
/I 6-!i
.0-100 53-67 5-.
J

11/

I J<l-H 90-100 'O-!O

\..0.
:10 /I
(--' .. ; ::.:J-:J .0-66 4:-53 6

1/1
\I)-I: ::J-r
I 40-50 -10-50 30-010
"
::'J< /I 6-$
.,
-JJ :-'-33 20-!';
!
.
"""'"
11/
13 -I' 10-13
I .0-"<) 60-90 50-15
6
f
.,.....
. 00-:5<) II 6-5 -1.:)-60 010-.0 33-50
On .....
11/ :O-l'J 11- :.s
,-I
I J<l-oIO J<l-40 25- Jj
'"
/I 6-!i :0- :; :0-:1 11-2.}
-,.
/1/ 10-IJ 8- 11
to:. !"
1 u g-o"C"!J!r oc:I..t1oR H' n.J. epn1vetu okrugloc preselu..
- =.... obliU c!el . 'i od. lwenol evcfeb podatke lz tablice tnba po-
r." !u.tC':vrn i;.c:i a} n g'iij:mje Z3 k ... adralnl p.resek 0.8. u pravoulaonl
f:-esek 1. t n. hOS".ruko l' prt5lek okQ O.i; b\ UI to!U}u ta k'iadratol p.l"e'Rk oko 1.4 .
...... 0&0 1.5 ! hrpaij &n1:1ni. prBek oko 0.8
3) stOlndardn..i.h matl!':'1JaJa citlra.nib u knjixi
lc' na kra;: k::'J ""t'.
l" : .; tz."o;esene su \-reOnostl dopuStenih napona f7d u zavisnosti
00 :-" nap!'"e:!anJ3. i optereeenja: vrednosh za mimo opte-
3:.. kolone oznaeent;- sa I. za. Jcdnosmemo promenljlvo
t! -iO".one ozraeene .sa U i za n:&izmenicno promE'nt)ivo opte,
".: 'Jne ': ::-...J.:ene sa Ill. Izuzetak cini jedino kolona III za dopu-
.' t'..l su date \'Tednosti za optereeenja
113.Z -..3.
l- wbL':"! "- , C"clok.!p:':.\1!!l. tekstu kn)ige usyojena su ova obeleiavanja
n .li=.;"'e. pr.J!rtb:!.(> velicme:

----
oq
'"
' ...
----
90 - 1.20 12-96
SO- SO 4-) 43-64
)0 -40 24--32
-
--
IlO-180 96-144
80 4 64-96
40 - 60
J2-48
',.
60-90
40-60
20-)0
90-140

30-43
I
)E GR.,t
\1, m- (0 Pa] (0 Pa] broj
7.85 210 81
. 7.8.5 215 Il 2
----.,
75-120 43-96 43-96
lO-SO 6-l 32-64
:l-40 16-31
7.65 III &J )
I
6-5 32-64
16-32
- - - - --

I
I
46 -60
31-40
Il-ZO
4O-SO
:!7-33
1)-11
60-90
40-60
20-30
30-40
20-21
10-13
I
I
30-lS
20-23
10-12
45-70
)0-47
IS-23
a - normalru napoll
- -
'< - tangencijalni napon
p - povrlmski pritisak,
E - modul
G - modul klizanja,
S - stepen sigurnosti,
I
- IzdulenJl!.
21-35
18-23
9-12
30-40
20-27
10-13
'5-70
30 -47
Il-23
7olO
8.80
8.80
i
!
8.70 I
75
do
105
110 I
120
90
T - Marnen' toIzije
M - Mor:aen, sa-qarrj.
19
do

40
l
--
6
. 7
Z. pojedi.ne vrste napona i optezeo!enja I jll&m materIjala \IPItltOb-
ljenl SU ovl indeksl:
c - .. pritlsak (i:ompreliju),
d - za dopuJtenl Il&poD,
17

e - za istezanje (ekstenzija).
f - za savijanje (fleksija)
k - za izvijanje,
p _ za povrsinski pritisak
S - za smicanje (sekcija),
t - za uvijanje (torzija).
m _ za statil:ku jacinu materijala pri kidanju.
I - za mirno opterecenje,
II - za jednosmerno promenljivo opterecenje,
III - za naizmenicno promenljivo opterecenje.
Evo nekoliko primera primene oznaka i indeksa:
' d - dopuAteni napon,
G, - napon pri istezanju,
G, - napon pri savijanju,
f
t
- napon pri uvijanju,
Rm - zatezna cvrstota Gac!ina materijala pri Jddanju)
f,\{, - jacina m:lterijala pri pritiskivanju,
f,\l, - jaNna materijala pri smicanju.
a", - dopusteni napan za savijanje,
p" - dopuSteni povrSinski pritisak,
fd' - dopusteni napon za uvijanje.
S I - stepen sigurnosti pri jednosmerno promenljivom opterecenju.
U svim abrascima upotrebljenim u ovoj knjizi naponi su izrazeni u
Pa.
Pri proracunavanju masinskih elemenata od narocite je vaznosti pra-
vilno biranje dopustenih napona u zavisnosti ad opterecenja, vrste napre-
zanja, vrste materijala i drugih faktora.
18

Red.
I
2
3
J
5
6
7
8
9
10
II
12
13
14
15
16
17
18
19
20
2 1
22
13
24
25
26
Tablica 1.5
Statist/eke" dinamicke karakleristike standordnih marerijala u MPa (GPa)
-
Oznaka Rm
RpO.2
fiB
O\H!
c,y.[ Tw
a"
oJ(
TJ
E G
P
C.OOOO 400
-
- - - .
-
-
- 206 77 7.85
C.0370 410 230 1150 130 185 '. n 220 285
160 206 77 7.85
C.0460 460 250 1300 150 215 115 240
;\25 165 206 77 7.85
C.0545 550 275 1500 180 245 145 280 385
210 206 77 7.85
C.0645 660 315 1800 210 305 175 310 440 215 206 77 7.85
C.0745 775 345 2100 250 340 195 340 485 245 206 77 7.85
C.1220 745 360 6000 200 275 165 290 320 215 206 81 7,85
CA120 860 475 6000 240 330 190 380 500
315 206 81 7.85
C.4 720 1050 650 6000 270 380 220 470 660 410 206 81 7.85
C.5420 1030 612 6000 265 370 210 460 585
395 206 81 7.85
C.1730 875 600 2430 265 370 215 485 645 315 206 81 7.85
C.1230 950 550 2170 320 4JO 255 500 765
390 206 81 7.85
CA830 1050 850 2170 365 515 295 660 890
460
206 81 7.85
CL.0345 380 180 1100 liD 150 90 180 250 120 201 80 7.85
CL0445 450 220 1300 120 180

210 300 130 201 80 7.85
.-
CL.0545
520 r 250 1500 140 210 110 250 350 190 20 1 80 7,8S
ClO645 600 360 1750 180 240 150 320 400 220 201 80 7,85
SL IS 150
1400 50 B5 50 60 140
70 78 28 7.4
SC20 200
1700 47 100 70 76 170 100 96 38 7.'
SUS 250
2100 57 120 90 92 200
125 108 45 7.4
Sl.J5 350 -
2300 80 16S 130 130 280
180 137 50 7.4
NLl8 380 240 1600 - -
7,2
NL 42 420 280 1750 130 400 120 310 - -
7,2
NL 50 500 350 2050 -
-
7.2
NL 60 600
400J 2400 150 500 250 365
-
7.2
NUO 700
450 2550 210
-
200 - - 7.2
Napomenll UL lahlicu 1.5:
1) 5\'1 podaci u tablin prtd\t.vIJilju HC'dnJc y\edno\1I
2)
J) N.1 mel(ima .de JC , tavljena otnuka. .. nc podlltkom.
4) Zn .. oznaka OW. OJ' I TW I TJ obJ2injeno jr u OdelJku 1.1
S) Ozrukll I. c. In:atllndck\ IXnc, tj. odno, tellk. prcms cc-ml!chkl C.OOOO.
.
JUS
I. e.
C.BO.500 1.00
C.BO.500 1.06
CBO.500 1,13
C.BO.500 1. 16
C.80.500 1.16
C.80.500 1.22
C.89.020 1,20
C.89.020 2.60
C.89.020
2.80
C.B9.02D 3,60
C.B9.021 1.40
C.B9021 2.60
C.B9.021 3.00
C.J3.0ll
C D .O ll
C 13.011 -
I C.J3.01 1 -
en020 -
C.l2.020
C J2 020 -
e J20:W
C.12.022
cn.ou
I
CJ2.021
C.J2.021
C J2.022

1.5 OPSTA NACELA KONS1'RUISANJA ELEMENATA MASINA
Konstruisanje, tj. davanje oblika masinskim elementima vezano je uz
izvesne uslove. Oblik elementa zavisi od narnene, poloiaja u sklopu masi-
ne, mesta i prostaTa u kame se iskorgcava (npr. da Ii u vlaznom prostoru,
pod vodom, u praSini iL<l .). Vaino je da elemenat bude sto jeftiniji i po vrsti
i po kolabni materijala i po izradi i obradi i da bude, karla ima mogucnosti,
pnlago<!en standardima. Dalje Ireba voditi mouna da se elemenat lako
moze transportovatl S obzirom na velit:inu 1 teiinu svoju i da se pros to moze
sklopiti sa ostahm delovlma maSine i raskloplti (montaia i demontaza).
Jedan od bitnih uslova Je da se maSinskom elementu da oblik koji
n.j"iSe odgovar. opterecenju kome je iz!ozen, d. bi materija! bio sto bolje
i>koriSCen i d. bi podela napona u materija!u bila sto povoljnija (opsirnije
o tome u predmetu "Osnovi konstruisanja" i u knjizi D. J. Vilasa: Osnovi
maiJn'lok,h kon trulcll J. l. ... Heograd. 1984). o:rznJu
treba obratill na lzbor vrste matenjala I nn natm 17rade i abrade. Po mo-
gucnostt treba predvidali sto prosuji nacm mehanicke izrade i abrade (ko-
vanje, valJanje, presovanje, hvenJe) i naslojatl da se obrada rezanjem,
kOjil JC skupa. s\'cde na fllo manJu meru (slruganje, busenje, rendisanje,
glodanj e, glai'anje ltd.). Naknadnu termlcku obradu treba tako predvideti
da se oban na sto raclOnalmji nacin (kaljenje, pobolj!anje, cementova-
nJe, nitrovanJe I sl.) .
1.6 IZRADA CRTEZA I PRORACUNA
Pn iznd! crteia potrebno Je pridriavah se svih pravila crtanja i svih
proplsa 0 fO(matu crteza. slovima, specifJkaciji delova j matrrijala itd. koji
su izneseni u "Tehnickom crtanju".
Crlei poJedmacnog elementa mora bili dovolJno tacno dimenzionisan
tj . snlbdeven mer3ma i oznakama koje su polrebne da se nacrtani elemp.-
nat Izradi I obradi. Mere mogu bib racunske i konstruktivne. Racunske
mere (mere iIi dimenziJe dobijenc racunom) cesta nisu potrebne za izradu
pa Ih lada ne lreba unoslli u crtez; u crtei treba unositi sarno one mere na
osnovu ko)ih se predmet moze izraditi u radionici. Svakako je da
predrnet bude nacrtan Jasno I predstavljen dovoljnim brojem projekcija
I preseka. da hi mu se oblik mogao tacno zamisliti i izraditi.
dispozicije sklopa elemenata treba da ima sarno glavne
mere elemenata radi orijenlaclje i, CJsim loga, mere polrebne za
sk:apanJe I raspoznavanje medusobnog polozaja pojedimh elemenata (mon-
tazne mere).
VaZno je jos istaci da je neophodno potrebno na crtezu oznahti od
koga Je svaki pojedmi elemenat; ponekad treba osobine i sa-
slav maten}ala narocllo obeleiiti.
. Proracun, kao pri kanslruisanju, daje glavne mere prema ko-
se konslrulse. Proracunom dobivene mere (dimenzije) trcba
standardni.m gde onc postoje, a gde ih nema. zaokru-
glltl lh tako da budu sto podesnl}e za lzradu u radionici, lj. i prilagoditi ih
standardntm. broJevlma (lablica 1.1) po mogucnosll. Mnage mere eleme-
nata odre<1uJu se cesto bila poreden}em sa merama slicnih, izvedenih ele-
20

menata, bile pomocu empirickih obrazaca ' empirick, obrasc ta I .
. k l . d ..' 1 sas v Jeru su
na osnovu IS ,us va I . aJu kOrlsnu orijentaciju pri konstruisanju.
. . l! ohrasclma kOj! slufe proracunavanju elemenata usvojene su Dve
Jedimce.
za 51lu - njuln (N).
za duiinu - melar (m).
za vreme - sekund (s),
za snagu - val (W).
. negde u lekslu ima odstupanja od ovih jedinic biee to naro-
c,to naglaseno. od redovnih izuzetaka je broj obrta koj i se uvek
na 1 mlnut : mmutnl broj obrta n.
Mere za duiinu, iako se racunom dobivaju u m, unase se u emf.
u vek u mm.
. . Prorafun maJ.inskih elemenata se primenom obrazaca iz Otpomosti rna terijaJa
ill "auke 0 fmtoci oa osnovu zadatih podataka 0 opteretenju radnim uslovima i iza-
branim dopwtenim naponirna.
Grafic!ki prikaz promene "apona pri promenljivom opterecenju dat je oa sl. 1.3.
-a
r-
b
O
b
O
S
1
t;J
bE
bE
.
t1
J
't

1\

U U

-II
0
b
c
Sl. 1.3 - Promena naponll zavisno od vremcna: a) pri naizmenicno promcnljivom
Clklusu opu:rctcnjo. b) pri jcdnosmerno promcnljivom ciklusu. i c) pn jednosmcmo
promcnljivom ciklu$u sa prcdn::lponom om. Napon Om = (Omax + 0min)12. a ompliludni napan
Oa :: (Omax - 0min)/2
I. 7 KONCENTRACIJA NAPONA
Analizom lomova maSinskih elemenata doolo se do saznanja da do lorna mote doei
j ooda kada se usvoje rclativno veliki stepeni sigumosti. Ispitivanjima je utvrdeno da po-
dela napona odstupa u izvesnim uslovima od raeunske ill nominalne vrednosli lj . da je
npr. 0c #= F/A. Podela napona je utoliko neravnomemija ukoliko je ohlik elementa slote-
niji. Na primer, za kru1.nog preseka sa stepenastim prelazom, sl. 1.4, stvama podela
napona prikazana je za 3 preseka i to prj istezanju i pri savijanju. Iz slike se vidi da je na
mestima gde potinje prelazno zaobljenje maksimalni napon u perifemim vlaknima. Do
ovih rezultata dono se eksperimentalnim putem (hidrodinamiena analogija, merenje po-
merom traka, fotoelastit ni metod). Prelazno zaobljenje, kana! zn klin. o[>'Or za
zakivak, zavojak zavrtnja itd. sve su to mesta koja izazi\'3ju neravnomemost u podeli na
21
t

pona i lOVU se i;l'orima koncenaocije noponn. Odnos maksimalnog napona prema
nalnom, dobijenom pomocu obrnzaca, nazvan je geometrijslrim loktorom koncenrracl/e
napona "l;:
,

an]
a
max
a
b
5L 1 A - Teorijsk3 i stvamJ podtla napona u !lapu sn prela:tnim Z3obljenjem:
3) pri b) pri S3vijanju I c) prj lorziji n3 mestu kanalo. z.a klin
c
Geometrijski faktor koncentracije zavis.i ad oblika i ad vrste naprczanja. On je za
geometrijsk.i slitna tela jednak, tj. on ne zavisi ad velitine abjekta. On je najveci pri
istezanju, ne!to manji po savijanju a najrnanji pri tOrziji. Za okrugli stap sa prelaznim
zaobljenjem faklor a
k
zavisi ad adnosa pld i DId i obitno se daje u vidu dijagrama
(s!. 1.4 i 1.5), Podaci za a
k
"ate 1.3 prakticno homagen i izotropno eiastitan materijal
i to sarno u oblasti Huko\'og zakona.
22

9!a
51. 1.5 - faktor koncentracije napona ak u zavisnosti od
odnoS3 p/d i D / d

Kada se. na . mestu nade iz\'ora koncentracije dolazi do poremeeaj3 u
loku linlJ3. mogu UUc:J.ll na povecanje iii na smanjenje futora
QIo;:- ZaV1sno od IOg3 ,li radl 0 Iii smanjenju avora koncenU'acije goyon It
o :arezuna preoprcrecenJa I 0 :are:lfflQ rastereeenja. Npr ked YTJuil sa kanaiom za klm
koji se protc!e i u obbsl prelaznog zaobljenja utiCJj koncentraciJe se pot.encira. dolt ka.
naI iz::a prelaznog zaobljenja dejstvuje kao Zlrez rasterecenja , a 11 1.6 prikaz.ana su on
dva prirnera.
Zorez r05 rerecenjo
"
/
- - -- t--
51 1.6 wez u oblu.u luutnog .t1ebJ.1 UICZ preople-re6cnja
n3 meslu prcJ.nnog l.l.obljcnj3 1 bruu l.J khn
Z30rezi rastcrecenja mogl.l se primeniti i na mestima gde nerna koncenuaclje naporu.
Ako se npr. u pljosnalom stapu. izlolenom Sl\'ijanju izbuli fUpl sa sredil:tem u neutulnoj
osi. ova rupa bite zarez raslerecenja i napan u perifemim vl.aknima bite snunjen (11 1_7).
iz sUke se vidi da z.arcz r.lSleretenja aktivira \'lakllll u bhzini zaIeza. koja preuzimJju deo
opterecenja sm:tnjujuci na 13j "aei" najjace opterccena perifema vlakna
(I
On
51. 1.7 - Z3TCI U obhku OI\OU. n::1pon ad nun)1 JC od
ttonjslo;:og uhn]juJuCt po\'cbnom n.1ponu na me-.tu ot\ora. Napan on ) nomma1m
.1 Q""3.rm
1. 8 D1NAMICKA IZDRZUlVOST
Lorn miUinskih delova nastupl nnjte!ce usled lZ\. Lll1lora melm O\'l}.. .... i preJonu
nazivaju se dinamitkim za rnzliku cd statitkih. koji n:lStaju pn tz\' prog.ttslVnom optere
cenju. kao je slutaj pri ispitivunju materij311l nJ kidanje .. aporu kojl d,
namitki pre 10m znatno su m:mji cd statitke jlltine materijab 0\, prdoml m kod !il.J.,
"ill rnaterijala ne pokazuju znake jnCih plastitnih defonnacij3. Dm3JTUtli prelom mote SL'

razumeti ako se uzme u obzir kristnlna strukturn mnt crijola i c! injenitn da matcrij31 nijc
kontinuum, vee dll redovno sndr1i mcsta 113 kojimn je struktura ab
normalna grubB, Prema tome makroskopska podcla napona rnvnOOlcmo rnsporcdcnjh
po eelaj poVTiini posmntmnog prcsekB. kaa se 10 obic!no kada se govon
a g.lntkom Unpu apterccenolll nl iSlezanjc, ustvnri ne postaji, vet sc redovna jnvljn sasvim
nera\llamema podelB napona sa izrnzitim mnksimumil1la. I-Ia tim mestima n:l kojimn mn
tenja! trpi jate oplerecenje dola7j vrcmcnom do promena U slrukturi , slvarnju sc finc
submikroskopske naprsline, je dejslvo ehivalcntno dejstvu z3seka. Stvaranjem ovih
izvoro koncentrncije naponn javljaju se izr!12.itiji maksimumi optcrctenja tnko da se
vremenal1l stvorene naprslinc sve vi!e !ire uzimajuci makroskopskc rwnere , vidljive galim
akarn. Ukolika se dea sa takvom nnprslinol1l aptereti umcrcnim opterecenjem. naprslina
preSlaje da se metlutim. pn knsnijem opiereeenju jatcg inlenri lela !ircnjc naprslinc
se nasl:1\'lj3. pri smanjenom optcretcnju prcslajc ild . . s...'C do tic dok se vremcnom nosetu
povruna laliko ne smanji dn dec Ilije vi$e u st:mju d:! nosi dato oplcretcnjc i lada dolo.ri
do dinamiekog preloma. Ook su za prelom pri progresivnom opterecenju
plastitne defomulcije i neprU\oilna prelomna pomina, za 10m uslcd 1,nmor3 kllrukteristit
no je da postajc dve pot puna razlitite oblasti. Prva. u kojoj je pomina glatka. bez slIsed
nill defomlacija. odnosi se na inicijalnu naprslinu i njeno i druga. u kojoj je struk-
tura malerijab grublja. kojn odgovara 1l1lsilnom. zo.vri nam Prelam usled zamora
n:.lStaje knda se prekornti dlilamicko izdr!.iji)'Ost nll1ten"jala.. Oinami tka izdrtljivost jc anaj
naj\'eCi napon koji materijal (epruvcla) izdr1ava i pn praktitno beskono.tnam broju eik-
lusa oplerecenja. Ovuj braj 50 Zll tclik krece od (5 , . , 10) . 10
6
z:l legure bakra ako
50 . 10
6
i za lake legum ako :200 ' J 0(\ ciklusa.
Pri laboratarijskom ispitivanju na Zllmor rezultat sc prikazuje krivom linij om paz
natom pod imenom Velero\'e krive (Wohler. 1800 ... 1882). Na ;)pscisi Vclerovog dija
grart.l1 na.nesen je broj promena oplerecenjo. po kame nastupa 10m;) na ordino.ti adgoVB'
napan. AsimptolSki dec krive odgOVUIIl dinantitkoj izdrtljivosli (sl. 1.8). Oblasl
.... 'T1\1e do N = 10"' odgovara slatitkoj t:vrstoci, zn N = 10" ... 5 . 1 0
6
vremcnski ogrnni-
tenoj t'vrstoei, a preko 5 . 10
6
sve do 10 . 10
6
dinnmiekoj izdrtljivosti . Velerove krive
se .za tuto promenljivo napreZ3l1je pri savijlUlju, pri istezunju i pn
tOI'ZlJI. zntim za t:ISlO Jednosmemo promenljivo nBprezanje z.a sve navedene nafine
naprezanjll .
a
a
b
c
N
51, 1.8 - Vc:leroVll kri\'ll m-o.., ((N)' ) b' -
. - u . a 0 promena oplerC'ce nJll dl,) N < l Ot \ITIlltr3
. sc b) obbst odN -= 10 .. l Ot jc
ogmmtcne d1Ramlth 11 uN> 5 . 10 oblast
24

Dinami6kn iz.drtljivost materiJala iii osnovna dint1milko ;zdrlqiVOS( odnosi se na
epruvetu uglntane povt1illc. Za ne.ki malinski deo sa izvorom kOnCt.nlmcije ili dec nepra.
vihlOg obLika rnzJikovate se dinamitkn izdrtljivosl , ana te hiti manja od osnovne
ke izdrtljivosti. Zn delove 1I skIopu ann je joo manjl1. Vreme.nski ogranitena dinamit:ka
izdrlljivosl obeletavn::e 51) oN' a dinamicka izdrfljivO$t sa 0 . Aka se radi 0 lislO na.i7.me
nilna promenljivol11 ciklusu 0
0
::. ow' a za slutnj eisto jefnosmemo promenljivog CiUli'
S3 aD ::. Or
Podnci 0 mnterijalu, potrehni za konSlruisanje. dobijaju se iz Smitovog (Srrulhl
dijllgrnmll, sl. 1.9. To je dijllgrnm koji pokazuje z.avisnosl dinamitke izdrtljivosti od sred
njeg napona. Lin.ij3 koja prolazi kroz koordinatni poteta.k I sa apscisnom osom zaldapa
lIgao ad 45 je li,nija srednjeg napona. Linij!! kojl1 polllZi od tatke tije su koordinatt
(0 , uw) zak1llpa sa apscisnolll osom ugao od 35 ... 45. zavisio oct mlltcrija.la 1 naCinl
naprezanja. Dijagram zn upolrebu prOtele se sarno do ordinate R 0.2' Postoje SllUt0\1
dijagrami z.a isteznnje-prilisak, La snvijanje, l.3 torziju, i to za niz nfaierijala. u Dodat:ku
Na s1. 1.9 vidi se kako se pomotu Smitovog dijBgramu rnogu uustrovali runt slufaje,"j
naprezanja. Ordinate u dijagrnJl1u mogu se iz.rn7Jli zbiJom 0- + 0 A' gde jt 0 A ampli-
tuda izd.rtJjil'osti. Za OislO naizmenitno promenljivo 0- = 0 i 0 = Ow'
za cislo jednosmcmo promenljivo opteretenje oJ. = om" Kad j&granlA
postigne \'Tednost R 0" amplituda izdr1ljivosu. pri poveta.nju srednjeg nllpona. naglo
opada. Podllci kojimlseKollslrukLOc koristi su om i 0 A' odn. Tm I TA"
1.9 DI NAMI CKl STEPEN SIGURNOSTI
Dinamieki stepen sigumosti definisan je k!lo odnos
gdc su: - raktor stanjll spoljnc pomine,
h - faktor yel.h!inc objektn,
;3 - fllktor t.cmpernture,

- ostali eventualni uticaji obuhvaceni su faktorom
tJk - stvami ili efekeiJltTi fakeor koncentracije napona.
Faklor 1 uzima u obtir stanje spoljne pomine i uz.ima se iz dijagrama na sl. 1.10.
It slike se vidi da je manji od jed an (izuz.imajuci poJiranu povriinu) i opada sa poras-
tom jacine malerijala. Pominska oksidacija ima jak uticaj na ovaj faktor.
"
I ' f-l
I-


-
I-
-+
"
:>-..

---
!-l--

-.....
,
2>
,
K
t
'"
:
"
f+ i'<:.
,0.-
t +
1
.
l'<-
' 1"-
j
h-
- . !
II--
- b.

:"-
L
,
,
J'-..
+ Pre:
,.
0
....
.. .. .
r,--+
<-
IT
,

:-:;-
H
"
T
" .
If-;" l-
i
,
'", ""
"" '" ""
&:lO tOO 1000 I 1100 ,'00 l tal ISIb
51. 1.10 - Faktor \ Ianja spoljnc povdine u zavisnosti od
malcrijal.a = f(Rm)
Fakl or l avisi cd veliCinc preseka, najccsce cd precnika. i usvaja se iz dijagrama
na sl. 1.11. 7.. precnike do 10 mm on je jedan, a potom opada. Velitina objekta ima uti
caja 531110 pri ist czanju i savijanju. dok pri istezanju i priti sku nema uticaja oa dinamicku
izdrtlji vos(
26
o ill 60 100
f - pri savljanju.
t-pri torzi,J/
180 lID l1/O lIXI
- - ..... -d[mm]
51. 1.11 - Faktor objekta U 7..:lvUnosti od prcl:nika
U SJ,,\janjc i za torziju. Za isu:zanje jc h '" I

Faklor h uzjma se u abzir sanlO 7.a temperature preko 350C
Faktar uvodi sc prema potrebi Npr. za slutaj da je pavriina ojatana kao kod
abrade mlazom celicnih !opti ca, ovaj faklor blce veci od jedan, jer se obradom mlazom
celicnih ioptica povecava dinamitka izdriljivosl.
Svi faklori uticaje na izdriljivost i su u upotrebi
sama prva dVJ. Oni umanjuju dinamitku i/.driljivost.
Faktor 11k pokazuje kuliki je stvarni ulkaJ koncenlr3cije napana na dinamitki
tereccni element. Svi malerijili nisu u istoJ meri oseLijivi ns izvOre koncenlracije. Najrna-
nj e je oselljivo Uyeno gvojlle. a najviSe legirani teUk veLike jacine. S tim u vezi. u\'eden je
jd jedan faktor tzv. stepell asci/jil/osli nn koncemroclji 11k. ' On je detirusan ho odnos
= (Jlk - J)/(<>k - J) odaklcje
r
Podaci 0 [aktoru 11k naia:le se 1I tabhd 1.6.
Tabli"" 1.6
Slepen oset/jivO)li kd kOflcelllraciji
MatcrlJal
Siyj liv om 0.20
CelieOl liv
0.30 . 0.40
CeUkjacine Rm '" 400 MPa
OAO . . 0,60
Cl!likjatinc Rm =400 .
. 550 MPa 0,55 0.70
Cchk jacm!:' Rm = S50 . .. 1000 MP:l
0.70 . . 0.90
premo Rrn '" 1000 MPa
0.70 .. 0,99
L.:guu: iaklh mc.tab
0.60 . . 0.80
Nnpomena Ul. tablicu 1.6:
Slcpcn OSCllJl'o'OStl k.:t koncl!nuaciJi odreduJc.sc ckspcnmcnulno IUO Ie upore-dUJu
kc epruveta. jednc Ixl I drugc 'iii lzvorom koncenuilClje. 1iI koju Je poZJUI f.ak1Ol
tada jc 17K. ,.. 0Do'0D' gdc Doer diJwruckn cprun:h: ..a IL\'OIom as
u slueajc\'imn k3dJ. za lleke materija1e ne posLOje dinamitke k.arakteri.sukc: ?"e 5C
mogu izracunati na asnaw relacij<! kaje su date u tablici I 7 Ll njihova
praracunavanje daL je u zavisnosti od z.ateLne" Rm I on Je u ubliC"1 pcxhute:Jl.
,

T.blica 1.7
Medllsoblle :zavis1losti dinamickih karakleristika
M:1tcrijal IslcZ3njc
Savijanjc Torzlja
Cclik
Ow = 0.72 0Wf
= (0.42 ... 0,45)' RD} TW = O,5R 0Wf
oJ'" (1,7 ... 1.8) Ow 0Jr - {I ,33 ... 0Wf 'J: (1.4 ... 1,8)' 'w
Celie"i aw=O.7 owe 0Wf "" (0.4 ... 0,42)' Rm 'W; 0,58 . o.,vr
0J=41.5 ... J.7)OW 0n= (1,4 .. 1,6)OWf 7) -= (\,4 .. ,1,5) iW
Lak, Ow = (0,5 ... 0.6) 0 Wf 0Wf'" (0,3 ... 0,45) 'Rm
\egura OJ; (1 ,3 ... 1,6) OW
Napomcnc uz Inblicu 1.7:
I) Gramca razvbc!cnja za ,lelik pri RoO.2,f :: .. : 1,2) . RpO,2. 3 pri uvijanju (tor-
ziji) RpO.2t "" 0,6 . RpO,2. gdc JC RpO,2 gr:'lmc:a pn Istcl.'lnJu.
2) Manjc vrednOSI1 U zagradam3 5e na ugljcnicni telik :1 yetc n.:I. lcgiran cclik. :1 kod lakih
legum manje vrt'dnosli Z3 livcnc legure.
Za materijal za koji se ne raspolafe sa Smitovim dijagramom amplituda izdriljivosti
o A (1 A) mote se izracunati ako su poznati podaci za Ow i oJ- Prilikom opisa Smitovog
dijagrama receno je da prava koja polazi iz tacke (a, ow) zaklapa sa apscisnom osom
ugao od 35 _ .. 45. Tacna vrednost ovoga ugla moze se izracunati. Neka bude taj ugao
alOaten tada jc tangens p jednak (sl. 1.9);
Ordinata u dijagramu za neku vrednost am jednaka je am + 0 A- Tangens (3 moze se izra-
ziti i na ovaj nacin (am + 0A - 0W)/om odakle je
Napomena:
o A = Ow - om (I - tgll) , adnasno
'A ='W -'rn (I - '!!p).
clemenala izvorom konccnlr.lcije napona napon am treba pomnotiti faktorom Ckk.
Ovo. 7..3 statlcke napc:mc p:1 i l.3 staticku komponentu dinamickog napona a . Pri reiativ-
no J:lklm srcdnJlm am povct:lnje ovog napona mnoicnjcm faktorom <lk
do pomemnJa ordina te udesno i z.a vrcdnost cfektivnog srednjeg nnpona lrk '
Om RpO,2 do naglog oPJd3J'lja amplitude izdriljivosli.
28

2. SISTEM TOLERANCIJA ISO
2.1 OSNOVNI POJMOVI I DEF!NlCIJE
Polazeci ad finjenice da se ni jedan pcedmel ne mote da izradi sa apsoiulno tatnim
merama uveden je sistem toierancij:l. Najpre u industriji naoru1anja, a potom i u drugim
industrijama (automobilskoj i dr.). Tek 1936. g. ulvrden je medunarodni sutem lcleran
cija ISO (JUS M.AI.120). U siSlcmu tolerancija ISO polazi se od In. nominoint mu(
"pro 50. 2eljena mera je pojam koji obuhvata npr. sve mere izmedu 4> 50 - 0,25 i
q, 50 - 0,064 mm. Prva mera 50 - 0,025 love se lIajvecom merom, a 50 - 0,064
najf1umjom merom. Za abe mere je q, 50 nominalna mcca. Svaka rncra dObijena pri izradi,
tzv. s(Vanla mera, prihv3t3 se sarno ukoliko se nalazi u intervaJu izmedu najvete i najrna
nje mere (51. 2.1). U sisternu lolerancija ISO dimenziona linija, koja obeletava neku no-
SI. 2.1 - Odno:. najmanjc mcrc/tfmlO i najvee mereM
max
prem3 stvarnoj mut
Ms I nOlntnl:moj mcrilrf
n
. Raslojanje dimcnzione lmije Mmu od nulte l1ruJc 0-0
je gornjc Od'ltuplnje, 4g. dimenztone Iinije MmlJl od nulle ltnije donje odstupatlJc, G'd RUloJanp:
dimenziOnlh Il00JII IIf
max
I Mmtn je tolerancija T, u o\'Om dutaju To jer }t ram 0 OIOVUlI
minalnu meru, nazvana je nullom linijom i slufi kao polazna linija pri izutavanju (oleran'
cija. Nulta linija prikazuje se kao du! koja na krajevima ima oznaku O.Uda.Ijeoosu najvete
i najmllnje mere ad nulle linije zovu se odsluponjiflUl, i to gomjim i danjim, obeleUrum
sa a! i ad' ako se radi 0 slabJu (osovini iii eepu). a sa Ag iAd' ako.se radl0 Ot\'oru
(ruPI) (sJ. 2.2). ApsoJulna vrednost razlike a, - ad = To. ,ako se radl.o nabJu, ~ Tr
aka se radi 0 Olvoru. Ovdc su To i Tr tolcrancije. Odstup:utp mogu blu veta 11W1JI W
jednnka nuli
l
mogu se nalaziti . Zllac!i, wad nulte Linije (a > 0), na nultOJ lirujJ (a. = 0,:
i ispod nulle linije (0 < 0). Karakteristitno odslupanje je ono koje je bUlt nuiloJ linfJI
j njegov polotaj je obe1ezen slovom abecede i to malim aka se r3dJ 0 stablu i "tblim aka
sc radio OlvaTU. Slava if Ii 0 (t, L i 0) su izostllvljcna da ne bt ~ t \ u a I a ubunu, Of doJ .. u
su slaY:! ZD. Ib i ze (ZA, Z8, ZC) (sl. 2.3).

$1. 2.2 - Gomj3o i donjll odslup3onja L.1 o lvorc (rupc) i 1.30 stabla (osovinc)
0,
<l
,
Q
00,
,
9
J'
,
$1. 2.3 - Polot3jnc oznakc lolcnncij skih polj3o z.a olVore i l.:l ~ 3 b l a
u sislemu ISO
Zc-,-JJ..I..L..
Srafirani paraJelogram na sl. 2.3 zove se tol crt/fIlli om zOll om i sve ieljene mere mo-
raju da lete unutar tolerantne zone. S tim u vezj uveden je nacin merenja pomol; u tzv.
grrr:-:if!nih meriifl: za stabla racvaslih, a za otvore u vidu cepova (sl. 2.4) . Mcra osovine
Sl2.4 - Racv:lSto graniC-no mcrilo Z:I o ~ o ... inc iii siabio.
30

prikazane u prescku Iczi unutar lolerantne zOne ona )'e mall)', od .
. .' naJve!"'c mere. veceg
Ako osovma proiazi kroz yeti raspon racve ona treba da se dorarli.
Joo malo sastrufe, a aka prolazl kroz ul.i Taspon racve ana je preterano sastrugana i ba,a
se kao otpad. Stema raevastog merila sa veCim rasponom zove 50 dobra I
, _ S roJUJ, a ana S3
manJ lIn 1010 Kad merila sa c!epovima (sl. 2.5) je ohrnuta: fep manjeg pretnika
odgovara dobra] . a veteg prefnika strani.
51. 2.5 - GraOltno merilo 7,3 Hi rupc:
Za sva karakteristicna odstupanja i Z3 svaku pololajnu oznaku ISO propisuje nu-
meri cku vrednost sa predznakom izratenu u mikrometrima. Npr. z.a oblast precmka
18 ... 30, za poloujnu oznaku[,je a
g
= - 20 (Tab. I u Dodatku).
Yuma tolerantne zone, tolerancija , in3cunava se odn. dobija pomotu jedinice to-
lerancije i i /akrora h'alirera x lcdinica tolrancije
;=0.45 Dl/l +0,001 D[I'IllJ.
gde je D sredina krajnjih vrednosti jedne oblasti precnikD, npr . .z.a oblast
18 ... 30, D = (18' 30)1 / 2 = 23,24. U domenu mom od I .. 500 mm inn 13
oblasti Visina tolerantne zone zavisi ad pretnika i kvalltcta. K\':iliteta ima 10
(ad 0 , 1. 0, I , ... 18). U tablici 12.4. 1 u Dodatku dale su tzv. osnOl'lIe IOltrancijt. Za
kvaJ itete ad 0.1 ... 4 to su empirijski dobijeni brojevi , a od kvaliteta 5 18 brojevi
dobijeni mnotenjem jedinice tolerancije faktorom kvaliteta. Npr za kvalitet 7 i ob13s1
18 . . . 30 jedinica lolerancije i = 0,45 ' n .24
1
/l + 0.001 13.14 = I.31
fakt or kvaliteta je 16, pa je osnovna tolerancija i x:: 1,31 16:: 20.92;:: 21 p.O'3j
broj nai3Zi se u tab. 12.4. 1 u Dodatku.
Sistem tolerancija [SO dolazi do svog punag izrataja prilikom skJapanja delo\"J.
Tada je, zahvaljuj uti tolerancij ama, mogute sklapanje delava izrademh bilo gde, bez
ikakvog naknadnog Omagutena je serijska iii rnasovna proizvodnja
Prilikam izbara talerancija u yeli sa skJapanjem postaje dvc mogutnostJ ledna je
kada se za atvare usvaja polotajna olnaka H. za koju je Ad = O. pa se teljeno nalega.nje
posti1.e zavisno od izbora poloiaj ne alnake stabla. Ovakav sis tern nalaganjJ zo,,e st
sisremom zajednickog on'ora ili sisremom zojednitke IOltrancije unulrJ.1njt met (d
2.6). I drugi, koji se retko primenjuj e, kod koga sc za stablo usv'jl polot.1jna oznaka h,
z.a koju je a ::= 0, p3 se t eljeno naleganje oSlvllruje izborom polotajne ozn3ke ol,on. (ho
je sislem sflaponja sa =ojednickim stablom iii =ajednitkom to/erotlc/jom mtrl
(s!. 2. 7).

Hit Hlp
51. 2.6 _ Sislem skJapanj:a S3 z;ajcdnilklm olvorom (polotajn!l oznaka Olvora uvek je II)
Plh Rlh
SI. 2.7 - ~ t e m $kbpanja sa zajednil:kim stablom (polotajna oz.naklllilllbl3 uyckj e II)
Posloje lri vrste naleganja: labavo, kada je precnik stabla uvek manji od precnika
Olvora, sklop je labav; neizvesno, kada je u ekstremnirn sluc.ajevima precnik stabla yeti a
drugjpul manji od olvora, sklop je prelazan: i cvrsto. kada je precnik stabla uvek yeti
od precnika olvora, sklop je tesan. Sklapanje se U ovom poslednjem slucaju mi ili nasilno
ili se dec sa otvorom zagreje taka da se otvor prosiri ill se sta610 oWadj i ono se suzi pa
se sklapanje lake ostvari. Pod pojrnom rwleganje podrazumeva se medusobni odnos po'"
louja tolerantnih zona slabla i Olvors.
Toierancija fJaleganjo nanosi se za lab ave skJopove nallic od nulle linije i iznosi
Zg - ld = Tr t To. gde je Zg najveti zazor, Zd najmanji zazor , To toierancija stabla (oso.
vine) , a Tr tolerancija otvora (rupe) (sl. 2.8). Za Cvrsta naleganja tolerancija zazora
(prekJopa) Pg - Pd = Tr + To nanosi se od nulte linije nadole.
51.2.8 - Tolerancija n31eganj3: levo. za I3b3vo i d.:sno. zn t:vrs!O naJeg3J1jc
32

2.2. IZBOR TOLERANCI1E
Izbor tolerancije predstavlja za konstruktora vrla odgovoran pono. Suvi!e fine to
lerancijc z.natno poskupljuju proizvodnju, a u nckim slufajevima mogu biti i neizvodive.
dok , Opel, suvije grube tolerancije dovode u pitanje ispravno funkcioniianje nekeg
s.kJopa. 10$ uvek trofkovi proizvodnje zavise iskljut ivo ad kvaliteta (tolerancije. visme
to)erantnog polja), ali ne i od polotaja lolerantnog poJja. Kvaliteti I .. 4 primenjuju se
pri izradi memog mla i u precilnoh mehanici , od 5 ... 11 z.a spoljne pret nike , a od
6 ... 11 za unutraJnje prec!!nike u OpUem maSinstvu, a ad 12 ... 18 prj prcrizvodnji po-
luproizvoda. Na osnovu naznaeenog kvaliteta odrel1uje se m!1!ina oa kojoj te se obrada
izvditi. Ked najrnodemijih m3!ina alatki, kod kojih s.e obrada vrii primenom elektronike
proizvodnje oe z.avise ad kvaliteta.
Karakter nekog naleganja zavisi od srednjih mera skJopnih deloVii . U proizvodnJI
najvet i broj komada koji se izral1uju izraden je sa srednjim merama ill sa merama mo
bliskim srednjim merama. S tim u veri mogute je da se neki uobic!ajeni sk.lop zameni ne-
kim drugim, grubljim i jeftinijim sa stanovi!ta proizvodnje, na ovaj nac!in: nen je npr
uobitaj.ni sklop 50 m /[7 za koji je srednji zazor Zm = 50 (sl. 2.9) Ako so sod.
mesto polja In upotrebi polje H8 treba potraiiti ana polje za stablo koje te obezbeditJ
srednji zazor blizak srednjem zazoru ad 50 JLIIl . To se Vl1i na ovaj jednostavan nac!m:
iz slike 50 vidi daje Zml = T,, 12 + bll l + Tol 12 = 12,5 + 25 + 12,5 = 501ffil Ako" I
za osovinu usvoji kvalitet 8 la
l
2 1= Zm I - T,2 / 2 - To2/ 2 = 50 - 39 / 2 - 3912 =
= I t ,urn, odn. - 11 ,um. lz tab . 12.5 u Dodatku vidi se da je najblita vrednou a,2 =
= _ 9 ,um Uo odgovara poloi.ajnoj o7.naci g. Srednji z.azor Zm2 je z.a sklop sa naleganjem
H8/g8 48 !J1Tl, !to je bUsko zazoru ad 50 Iffil
Od svih mogutih kombinacija naJeganja ISO je izdvojio sarno neh, a od oVlh ll'
dvojenih prvenstvo pri izboru dao je z.a 17 naleganja u sistemu zajednitko! otVOf1. i 1 J
u sistemu zajednitkog stabla.
51. 2.9 -
H8
H7
'"
'"
01
CO
'"
<:>

'"
It\
o
o
01
....
It\
'"
(7
g8
limen:! sklopa rlllljlm lolcnnClJama lklopom s.a JfublJun tolcrancijam&
(lcnlitetl1 umenJeru su. Icnhtefltna 8)
JJ

Tabticn 2.1
Pr porucenil ,wleganja e
Sistem ujednickog OlvOro
N3lcg3.nje: 13b3VO
ncizvesno cvrSIO
H6 E7 , (6, gSt h5 jS, kS, m5, n5 p5, IS, uS
H7 39,bS.c8. d8,e8,f7.15. h6 j6. k6, 1T16 , n6 p6, r6, 56. 16. u6, x6, z6
HS 39 .b9.c9, d9.e9. f8, h7, hB j7, k7, m7, n7 p7, r7, <;7. 58, 17, t8. u7
HS
u8, x7, )(8, z7, 28, lobS, leS
H9 dID, e9, [8, h8 19, u9. x9, 2.9, zb9, zc9
HIO ulO. :<10, 210. zblD. ze lO
HII a1',bll,c" ,dll , hl1 xl1, zl l , zbll. zcll
Sistem zajednickog stabl3
hS 7,F6,G6,H6 J6,K6,M6,N6 P6,S6, R6,T6,U6
h6 A9 ,B8,C8. DS,E8 ,E7,G7 ,H7 l7,K7,M7,N7 P7 ,R7.S7,T1,U7,X7,Z7
h7 A9. B8,C8 .H8 J8, K8,M8,N8
h8 A9 ,89 ,C9 ,D9 ,E9,F8,H8.H9 SS,T8,U8,X8,ZS,ZDS,zC8
h9 D1D,E9.H9 T9,U9,X9,Z9,ZD9,ZC9
hlO UI O,XI O,Z W,ZDI O,ZCI 0
hll A 11 .Bl1.Cl1 ,Dll ,Hl1 Xll.ZlI,ZBlI,ZClI
Napomene UI tabl..icu 2.1:
1) Prvenstvcno UCbl bir.lti n31eganja sa podvucenim Ozn:akaffia.
2) Preporucene familije nalegnnja u skJadu su 53 JUS M.A.200.
Tabtica 2,2
Pn'meri primene raznih vnta na/eganja u sistemu zajednickog otvora
A) lab,lV3 nalcg:lnj:l
H7m
H7 / g6
H7 / h6
H8/d9
H8/f11
HS/ hS
H9/e9
HJ I / all
HlI / bll
HlI /cll
HlI / hll
34
Za klizna letilu malina nlatki. letitia bregastih osovina, kardansltih vtatila, 13
lculisne u meh3nizrnima
Za I1ksij3ino pomerljivc zuptanike i spojnicc, UI leliitl1 molornih poJuga, za klipnc
Z3 sldopovc clcscent.:ua i ogrlicn
Z3 slclopove dvodelnih leiijta, Z.1 poklopce rcduktora, t.:l pomcrljivc zuptanike i
spojnice, za ce ntrisanje spojnica i cevi, :z.a z.am:ajce sa tnngenlnim klinOvtJ1l3
Z:a kHpne prstenove u kan3lima, UI brzohodll Idizn3 ie1iiu, za pJand!e.re pumpi,
za Je!ula poljoprivrednih malina, z.a Idi.sta turbogcneratora
Za ak.sijalno pomerljive zuptanike i Spojfll CC, za ukrsne glave u vodicama, ZIl Ie!i! ta
Obrtnih pumpi i vcntilalora, za zuptaste pumpc
Za prstenovc z.a poddavanje, za lc1ijta poljoprivredfllh nU!inil i dizallCil. Z.3
U eentrisanjc, z.a uictnjllte, z.a lcfina vodctlh vrctena suuga, za vratila sa vilc oslo-
naea, za c!awe prednjih lotkova na motornim vozilima, za vtatil3 prenosnika
Za ve!aljke gibnjeva, z.a ruk-avec u lc:b!tima vrala lotgta
Za lefiJu grubih poljoprivrednih malina, ta osovinicc kotionih poluga na vozilima.
t:l Osovinict nil vralimllloii!I:l, o$ovinice;
Za distancione prstenove na vratilimll, z.a slepc navrtke, zn osoviniec l.glavaka

Nastavak labtice 2 2
b) Neizvesnn nalcganj3
H7 /j6
Z3 postelj ice u motora. ZlI PChlcljicc koj..:: w: 10 mc-nJ;tju
H7/k6
Za na vr.lhlima Shuga. za zarJUJoJo I wblJe oplcre-
eelllh 1.:1
H7/n6
u dlindnma mol ora, 1.:1 vczu ck ... ccnt3f3 vra llhrru. ;u podelc:ne tavrl.
nJe, za letdnc u kufiC3ma redukl0r.l
C) Cvrsta naleganja
H7/r6 vagon)kih I lokomotivskih to.tkova. 7..3 venee pu'nih zuptllllb 11.tJ1;1\-.
IJelllh n3 lotkovc od swog hva, Z3 OSQVIllIC< U klipc)VJm.:a mOiora u. unulfunjlm Q.
gorcv!l..IlJc m
H8/u8 Za vcne(! i gl:lvtinc zuptanik:J. z.a :z.amajce. III \pojma nl Yf:alil una bel:
H8/x8 upotrebe klina. za presov::lJlc sklopovc r3Zhc!itl! namenc
Nnpomenl! uz tablicu 2.2:
I ) N3\"cdclll primeri rnogu d3 sarno ho orijenI3C1JI. jer u nekim !\.lut.'lI(VUtu nakp-
nja Tako se npr. pror3cunav3 nalegJnje Z3 kliznn letdla koje eVbl ad obnrme btuae
rukavC3, optcreeenja. rndne tempernlure I ulj3 1.:1 podffiUlvanje
2) CVI)(1 sklopovi se takode zavisno ad optert:tenJ3. NJlhov proutyn objd-
njen jt u poglavlj u 7.
2.3 unCAl TEMPERATURE NA KARAKTER SKLOPA
Temperalume promene ulitu na promenu zapremine maleriJaJa pa prena tome I
na proO""nu dutinskih mera cJemen:lla. Promena dutine zavisno od promene
temperah. :..: Iznosi
6 / ; a ' / '(I, - (0).
gde ie:
a [OC-
I
I _ temperatumi koeficijentlineamog li renja, odn. slruplja.nja.
I [mm1 - dutinska mera na temperntun to . I
'1 [OCI - temperatura na kojuje deo zagrejan ili ohladen.
Za jednorodne m3terijaie, za koje je temperaturru koeficijent lmeamog 'uenJ. lli
skupljanja jednak, promena temperature praktiCno ne utiCe na promenu klraktera
pa (s1. 2.10). Mctlutim ako su elementi u sklopu od raznorodnih mllenJila .... ocleJnalim
koeficijenlima a, promena temperature utiCe na promenu karaktera skloplc On promena
je izrazitija ako srednje temperature deiovil U sklopu medlUoboo rulitlte. uo 'to
je to sluCaj kod sklopa klip-cilindllr motom sa unutra!njim s3g0ft\1O,tem. Prorltun
naleganja u ovakvim uslovima obj3.!njen je u primeru 21.
35

SL 2.10 - Utic:aj !(!mperatume ptomene nl ka.n.k:ter sklope
P rim e r 2.1: Sklop klipa ad lake legure i cilindra ad sivag liva treba do. je na
radnaj temperaturi 50 H7 / g6. Pita se kaje naJegllnje treba propisati no. osnovnoj tempe
raturi od 20C, aka je srednja racina temperatura klipa 150 i srednje radna temperatura
cilindra HXloC. Koeficijent a za laku leguru za klipove je at = 23,4 . 10-
6
C-
1
, a za sivi
liv <rc = 9 . 10-6 C-
1
Na sl. 2.1 1 prikaznna su tolerantna polja spregnutih elemenata
na radnim temperuturama i njihov polotaj na osnovnoj temperaturi. It slike se vidi daje
H71g6
"
t -to
S'
..,
'"
0 H7/c6

O
0'
'tl
e
<I
d-
O
..,
-
I
t k-lO
Sl2.11 - Polotaj polja otvora ci.1indra i pretnika klip;l it primera 2. 1.
Levo: na ndnoJ ternpenturi i duno: na temperatun ndionice (20
0
e)
Odgovanjufe promene prefnika klipa 6d i cilindra till iznose 6d =" . d (I _ I ) =
= 23,4 ' 10'" 50 10' (150 _ 20) = 152,11' m k k 0
till = a
e
D (I, - 1
0
) = 9 . 10-' . 50 . 10' . (100 _ 20) = 36/lffi.
36

Kad se ove vrednosti uvnle u gomju jednainu dobija s.e
as,lok = a
s
,llk + l:!.d - l:!.D = 9 + 152,1 - 36 = 125,II'tTl ,
Ako se usvoji dn je nulta linija pomerena za 6D nadole dobite se naleganje u sistemu u .
olvora i lreba pronati polotajnu oznaku a slabla koja je bllska dObiJenog pro-
taCunskoj vrednosti 125 ,1 Iz tablice 2.1 u Dodltku vidi se daje to - 130 u po_
lotajnu oznaku c. Prema tome tcateno naleganje na osnovnoj temperatun je
1150 H7 / c6
Iz s1. 2. 10 i 2.11 se vidi da temperatume promene ne utitu na promenu visine tolerant-
nih polja, odn, n. kvalitel.
2.4 TOLERANClJE KVAUTET A POVRSINE
Svakom kvalitetu IT odgovara odredeni kvalitet povrlinske hrapavosti . Pod po-
mins.k.om hrapavo!tu podrazumevaju se oblik i visina neravnina na povrtini . koje Ie jaY.
Ijnju kao posledica rnehanike obrade. Najfinijoj obradi : glaanju, lepovanju i honoYlftju
odgovaraju najmanje neravnine . ne!to vete ostaju posle linog struganja Lli bndenjl. Ijol
vete posle obitnog struganja iii grubog bMenja. Kvalitet povrtine mote se lako utmliti
posmatranjern. pomotu Smalcovog mikroskopa (Schmaltz) ili neke druee
de . Prema JUS M.A I .021 kvaJitet povrtina svrstan je, zavisno od povrtinske hrapaVOlti.
u 14 klasa. KInsa 1 prcdstavlja najlinije. a. klasa 14 najgrublje obradenu povninu. U cilju
J1:lS uvodi kao merilo neravnina. velitinu Rra koja predstavlja sred
nje aritmiCk,o odstupanje 1aaka proma neravnina cd srednje linije, posmatrano na nekoj
referentnoj I (s1.
.y

I

51. 2.12 _ UVl'tan ncuvmna ob",l1cnc povrilnc {hnJYwo'l) na.rtfcttntDOJ dwnl I iIO I
I
R = III J Iyl-<u '"
0
gde je n broj ordinata y.
n
1: I)" It" ,
1

T.bUca 2.3
Klase povrf;nske hrapavosti zal1jsno ad Ra
R.1J0111
0.012 0,Q25 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50 100
K1ua
hrapavosti I 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
T.bUca 2.4
Klosa povrlinske hrapavos/j zavisno ad IT kvaliteta
IT l"Vlllitct 5 6 7 8 9 10 11
K1asa povr-
tirukc
4 ... 7 5 .. . 7 6 ... 8
hrapavosti
6 .. . 9 7 .. . 10 8 ... 10 8 ... II
Napomen:a lIZ tablicu 2.4: MlInjim mernmn odgovarnju manje vrednosti povrsinskc hrapavosti i obrnu-
to. Npr. za kvnlitet IT 5 i za d c 3 . .. 18 odgOvrull kM 5, a Z.1 d= 80 .. . 250 6, :1 prcko 250
llis< 7.
Tablica 2,5
NaCin izrade zavisno ad IT kvalilela
IT kvalitcl
SpoljJ!ne povdinc
UnutrnJnje povdine
I
Gl.acanje,lepovanje
2
Glacanje, lepovanjc
Lcpovanje. honovanje
3
Glacanjc, lepovanje
Lepovanje, honovanjc
4
BruJenje
Rnvrlanje
6
Fino bruJenjc
Fino slruganje. bru!cnj c
7
Fino slruganje. bru!enje
Fino slruganje.
8
Struganje, grubo brmenjc
Glodanjc. struganjc. prosccanje,
9
Ijtdtenje, izvlacenjc

10
g1odanjc,lcndisanjc
presovanje
11
Izvlatcnjc, struganjc
Struganjc, ptesecanje 12
Valjanje, Sl ruganje,
Siruganjc, prosecanje 13
presovanjc
SLIuganjc. prosccanjc 14
Rucna obrada, rendidanje.
Struganjc. prOScC3njc
stluganje
15
Kovanje u kalupu, livcnje
Kovanjc u kaIupu. Iivcnje 16
u kOkiti
u kokili
38

2.5 TOLERISANE MERE U NlZU
Tolerisane mere u OlZU javljaju se kada je potrebno da se dva ill viSe delava sa
tolerisanim merama sklope sa nekim lretim delom. Najveta mera trettg deb biu tada
jednaka zbiru najvetih mera. a najrnanja zbiru najrnanjih me fa komponenata. Aka Ie sa
M oznati tolerisana mera, l1 sa N njena nominalna mera, mo1..e se napisati
gdc je a i ad gomje i donje odstupanje. K.o Ito jc vet objalnjeno smo ad ovih odstup'.
nja biti vete, manje iU jednako nwi.
Sabiranje tolerisanih mera vrii se taka Uo se nominalne mere saberu. gomja odsru
panja saberu j danja odstupanja saberu:
Ovdeje a 3=a I +a 2, i 3
d
3:::3
d
l +'d2,atolenllcijaT3 =3 3 - 3
d
3=3 1+12-
g g g J J I
- (ad 1+ a
d
2) = agl - ad 1+ a
g
2 - a
d
2 = T
J
+ T
2

Kad uzimanja mera postupak jt ovaj:
Kaa Uo se vidi kad mere Ml menja se pri izostavljanju zagrade polo1aj i predznak jednOl i
drugog odstupanja. Tolerancija T, = \ - a
d
2 - (ad I - a,2) = I&.\ - ad I + ',2 -
_ 3
d
2 = T
t
+ T
l
kao i kad sabiranja. 'bdstupanja su uvek sa predznaJcom (v. Tab. 12.S
i 6).
P rim e r 2.2: Za prikazani dec (51. 2.\3) sa funkcionalno va!rum merJJ11' a
i b treba meru c. pogodniju za merenje od mere Q. kOJa te obezbedJtJ. p<:JIlo-
janje mere a. Zadate mere su a = 20h9 i b = 70h6.
c
51. 2. 13 - Iko tZ rumen 2.2

k d . meTa b a mera c najmanja i ohmuta;
17 slike se vidi da je mera a najVC",ll a 3 JC
lJ13ti
= b _ 0 = 70 - 20 = 50 i
c
mln
mn mIX
=b . - 0 .
emu min min
+0.022
Sa ovim vrcdnostimll. mCT3 C = 50
+0 ,00
Proycra:
+0,022 _ - 20119
M,=M
b
- M,= 70 _
0
.
0
) - (50 ) = 70_
0
,03 -
50
_ 0,022 -20_ 0 ,052- .
Ovakva zalllcna mera je sarno tada kada je tolcrancija mere koja 51! zamcnjujc
(mera a) veta od tolerancije druge mere (mera b), jer je razlika ave dYe tolcrnncije tolcran-
cija nove mere (mera c).
2.6 TACNOST OBUKA I POL02.AJA
Kao UO nema apsolutno tatnih mera taka nema ni apsolutno oblika, a ni
polotaja. Odstupanja se javljaju u raz.nim vidovima, "pro kao oV310 05t, konj i! nost , odstu-
p:mje od ravni . ad paralclnosti . ad pravog ili nekeg drugog ugla, od koaksijalnosti itd.
SV3 ova odstupanja posledica su nesamene izrade odnosno abrade delava. U radu ma! ine
raditice javljaju se rami oblici grdaka kao npr. one koje su posledica pohabanosti le1iUa,
ili vodic3 , lupeanika itd. !to mot e dovesti do vibracija; tu su zatim kojc
od upoucbljcnog al3t3 i njegove od uticaja susednih ma!ina i njihovih vibra
cija. lemperatume promene u toku rada ild.
Odstupanja oblika lubaca l avojnica zavrtanja i mera kotrljajnih le2i! ta
obuhv3cena su poscbnim standardima.
40

3. KLiNOVI
3.1 ZADATAK, PODELA I MATERUAL
Klinovi tvrsto vezuju delove koji se lako mogu razdvojiti
kada. Je a da se ne ostete ni oni'ni kIm. Stoga se veza klinom
ubraJa u "razdvoJlve vezc".
. se na uzduzne i poprecne u zavisnosti od svoga poJoiaja
I siia kOJima su Izlozeni. Uzduzni klinovi imaju nagib sa jedne strane ili
su bez naglba. klinovi imaju nagib sa jedne strane. ponekad i sa
dye Ugao naglba klinova manji je cd ugla trenja; dakle, otpor pro-
ttv khzanJa Je vezivanja ma.sinsklh delova klinom.
Klinovi su mahom od tvrdog topljenog celika C. 0645 i C. 0545.
3.2 UZDU2NI KLINOVI
8.2.1 OP8TA OBI!LEZJA
Uzduzni klinovi vezuju osovine i vratila sa gJav&ama zup(!anika, 0 -
rucica itd. Na sl. 3.1 pokazana je veza vratila i zupcanika pomoCu
klina. Delovi koji se vezuju - ovde vratilo i glavcina zup(!anika - imaJu
ilebove u koje se klin zabija. Glavne oznake I nazivi za uzdume kllllove
izneseni su na sl. 3.2. Treba dobro razlikovati stvarnu (I) cd korisne (I.)
duzine klina (uporedi sl. 3.1 i 3.2). Nagibom klina naziva se odnos
II-h'
tga= --(sl. 3.2).
I
Uzduzni klinovi propisanih mera prenosice potpun obrtni momenat
koji moze da prenosi i sarno vratilo, odnosno glavcrna toCka koji se. vezuJe
sa vratilom pod uslovom.da je duzina klina dovoljno duga&a. Ako Ie glav-
tina od livenog gvoMa, duzina klina 1.= 1,5. d, gde .le sa cl obelefen pret-
nik vratila na mestu gde je klin. Korisna duZina kJina ne uop!te da
bude za taj slucaj manja cd 1,3.d. Za gJavcine cd ill celinog hva
koriina duZina klina treba da bude z.=(I+I.3).d.
41

I' > 21.
S1. 3.1. - Veza vratila i zupCanika kukastim klinom (1-vratilo, 2 - zup/!anik, 3 - ku-
kastI klin, 4 - glavcin. zupCanik.: strelic. pokazuje k.ko treba usmeriti udarce ce-
kiCa u cUju izbijanjs klina).
42
2
----------
- - -----
-----,
,
-----------------
3
1
.,1L4========l-::t
I
SL 3.2 - Oznnke i nazivl za kiin (1- duZina, b _ fulDa
h - vlsln. klin. . 1-prednja strans, 2 _ zadnja strana,
3 - UDutram]. straDa, 4 - spolja!nja i 5 - boene strane

_______ ' :_ro_o ______
F--- j
51. 3.3 - Prost! DOrmaIn! kilo
1.2.2 UZDuZNl KLINOVI SA :-'AGlBOM
Ova vrsta uzdufnih klinova
ima na spoljasnjoj strani nagib
1 : 100; izuzetak cine tangentni kli-
novi kojima je nagib na bocnoj
strani. Kada je veza klinom pravil-
no izvedena, boI'ne mane ne uCe-
stvuju u obrtnog mo-
menta (izuzev tangentne klinovel,
vee samo spolja1;nja i unutra1;nja
strana na kojima vlada jak povrSin-
ski pritisak kao posledica prisilnog
zabijanja klina u Zlebove (napon-
ska veza). 0 glavniro oblicima uz-
duZnih klinova sa nagibom date su
glavne karakteristike.
Sklop vratila sa glavcinom
treba da bude cvrst, jer bi kod 'a-
bavog sklopa, usled naponske veze,
doslo do ekscentricnog pomeranja
glavcine u odnosu na vratilo. Uobi-
cajeni su sklopovi H/k i Him.
51. 3.' Izrada lIobo rAvnun!kbnun p,daIom
Prosti klin (51. 3.3) upotrebljava se Kada ;e klin pristupacan sa obc
strane: klin se zabija sa zadnje, a izbija sa prednje strane udarcuna. Pred-
nja i zadnja strana su raYne. Zleb u vratilu. kOjl se izraduje gloda!ljem
pomoeu ravnog Zlebnog glodala (51. 3A), mora bit! do\oljr.o dugacak radi
izvlacenja klina (51. 3.5); iJeb treba da Je najmanje d\'aput duil od kltna,
Ij. Z'>2Z.- ne racunajuci tu prelazna zaobljenja u ziebu (51. 3.11 3.5), uko-
liko vratilo nije podebljano na mestu veze 151. 3.6).
Po polozaju prema vratilu i po obliku popreenog preseka razlikuju se:
prosti normalni klin (sl. 3.7), prosti tetiml klin (51. 3.8), i prostl izd:JbljCnI
klin (st. 3.9). Najcesce se upotrebljava normalni klin. a pogoto\'O
izdubljenirn klinom ne moZe se prenositi potpun obrtni moment kojl od-
govara vratilu.
Podaci 0 merama prostog klina nalaze se u tablici J 1.
KIm sa kukom (kukasti klin - sl. 3.1 i 3.10) upotrebIJa\"l! !'e kad:l je
veza pristupacna sarno sa jedne strane; kl:n se zabija I izblJa sa zadn)e
strane na kojoj je kuka. Kuka sluzi za iz'.'lacenje. i.bljanje. Radi bezbed-
nosti personala kuka se obicno pokriva kapom, Da bi se \rukasti kim mc-
gao izvlaciti po potrebi. treba predvldeti dO\'oljno dugacak zIeb.
1 kukasti klin moze blli izveden kao normalni. letn;.1 I izdublJeni
43

44
(>21.
S1. 3.5 - Prostl normalnl kiln u veu (prama .trellca pokazuje smer
zabljanja, 8 puna stner lzbljanja kllna)
SL 3.5 - KIln na podebljanom
deJu vratUa
SL 3.9 - IzdubIJenl Idin
b
S1. 3.7 - Normalnl
kiln
II I
S1. 3.8 - TeUvnl
kiln
st. 3.10 - KIln .. kukom

TabU U
Uzdldnl kllnovl
Mere u mm
Pmno JUS M. 0 .020. 011 1 OU
vrotlla Normalnl kiln I
Tellvnl
I.dubl)enl
Olvor u ,laVelnl
kiln be. naglb.
kiln
kiln
11 normllnl
II kiln btl
kiln
na,lbt
d
b I h I
I I hi b h
I
b h
f
r
f.
f.
10 121
4
4'
2.4 7
1
d
+
1,3
Iznad 12-
171
5 b
2,9 8
d
+
1,8
17- 22 6
6
3,5 9
d
+
2,1
22- 30 8
7
4,1 10 8 6 1,3 8 3.5 3,2 15 d
+
2,4
d + 3,2
30- 38 10 8
4,7 12 10 6 1,8 10 4 3,7 19 d
+
2,8 d ... 3,7
- -
126\"7.8
- --
38- 44 12 8 4,9 12 12 4 3,7 22 d
+
2,& d
+
8,7
44- 50 14 9 5,5 13 14 6 1,4 14 4,5 4 n d
+
2,9 d
+
4
50- 58 16 10 6,2 16 7 1,9 16 5 4,5
2\j
d "- 3,2
d + 4J
58- 65 18 11 6,8 17 18 7 1,9 18 5 4,5 33 d ...
3.S d ... 4.1
65-
1S 20 Il 7,4 19 20, 8 1,9 20 6 5,6 33 d i 3,9 d ...
U
- - - -1- -
--,-
I
75- 85 22 14 8,5 22 22 9 1,8 n 7 6,5 43 d
+
4,8
d +
U
85- 95 2.\ 14 8,7 25 25 9
1.9 25 7 5,4 4S d
+
4,& d ... e,4
95- 11 0 28 15 9, 9 28 28 10 2,4 28 7,5 6,9 55 d
+ 5.4
I
d +
e.g
110- 130 32 18 11 ,1 32 32 II 2,3 32 8,5 7,9 65 d
-
&, 1
d + U
130-ISO 3ti 2uI 12,3 36 36 12 2,8 3& 9 8.4 15 d + 6,9 d ... 8,4
-1--
-1- - - '
I 150-110
40 22 40 40 14 4,0 d "- 7,7
17U-200 45
15 15,3 44 45 16 4,7
d + 8,9
200-230 50
28
11 48 SO 18 5,2
d + 10,1
730- 260 56 32 19,3 51
d + 11,8
260-290
5J
32 19,5 60
d + 11 ,5
-
- - -
-
-
290-330 70 36 22 68
d
+
13, 1
I
330-380 80 4U 24,6
75
d
+
14,.\
380-440 90 45 27,S
d T 1&,6
I
410-500 100 50 30, 4
d
;.
18.7
1 :
Nnpomene uz tnbllcu 3.1 :
1) su ave vrednosll .. dullnu kllnovo : 14, 16, 18, 20, 22, 38,21. II. ..
40, 46, 60, 56, 63, 70, 80, 90, 100, liD, 126, 140, 160, 180, 200, 220, 260, 280, 115, .... 800.
2) VI. lno h merl se .a prolU I .oobllenl kiln no debl)em laoju (II. J.J I 1.11), a ..
kiln sa kukom no odstoj.nju h od unutraln). atrane kukl (.1. J.10),
3) reel "otvor gloveloe" f. luozl I 1. l.lS; f. mlr! " na dutaD Iaaju.
Na crtd1ma trebn redovno vred.nosl/. 1 b u .llvetnu. Znaenjl dub1De
/ l.lazJ Ix , I. 1.14.
4) Ivle. kllna Ino,U so po poirebi .RSeei (zoko, Itl), a Ivl tlebova ""obUU.
6) Rodo Ie prl radu jovljaju udarl III kad. Ie eello mtnlo amer obrtanj. """"
lie namt.!itltl d VD klinn, za 120' po obimu.
6) oznaka b, Ii, hi, d I f vldllo na 11,3.7, J,8, 3,9, 3. 1Q;. lol, J.t) I. po-
Izdubljcnja kllnu.
7) ToleronclJsko pnlj. r. lrlnc kiln. jo h9, Ilrino !leb. u 1I.,elnJ .. klln 14 11111-
born j. DI0, xu kiln tcz nnsibo j. P9 111 J9, 0 ... lleb u vratUu P1I1I1 Ng, n=onl
45

klinu nalaze se u tablici 3.l.
Podacl 0 kukastom bl'ava se kada ni sa jedne njegove stra-
Zaobljeni klm (s1. 3.11) ni za izbijanje; zaobljeni klin se
ne nema podesnog mesta z;a ':e naglavljuje tocale (glavcina). Zleb
najpre umeee u Z!-eb u vra u 'k koliko i klin i tacno je izraden prema
je u ovom SlUC8JU radi lakSeg navlacenja glavcine
obliku klina. KraJeVl t bl 'a a se ceono zlebno glodalo (sl. 3.12).
tocka. Za izradu zIeba upo re J v
J
'\
r,-'-'- '-'J
l
I,
I
SI. ] .11 - Zaobljenl kiln
SL 3.12 - lzrada !leba Z8 klIn fe-
onlm !lebnlm glodalom
SI. 3.13 - Olvor gl.vfine
sa kanalom ;a klin
m
...
,
"tl
SI. 3.14 - Dubin. !le-
ba U YraWu
Podaci 0 merama zaobljenog klina jednaki su kao za prosti normalni
klin i nalaze se u tablici 3.l.
Tangentni klinovi (sl. 3. 15) podesni su za prenosenje jakih obirnnih
sUa a pogotovo pri promenljivom smeru obrtanja vratila. Vratilo je manJe
oslabljeno zlebom za tangentne klinove nego slo je sluCaj kod ranije opi-
sanih vrsta klinova. Uvek se stavljaju po cetiri tangentna klina, po dva
jedan uz drugi, sa nagibom na bocnim stranama (dvostrulct klin). Kada
je obirnna sUa promenljiva, dva dvostruka klina (dva para klinova) pome-
rena po obimu za 120' (1351 (rede 1801. kako je 10 pokazano sl. 3.15,
cvrslo vezuju vratilo sa glavcinom. Tangentni klinovi mogu tako<le imati
46

kuke radi izvlacenja, no to je retko. Podaci 0 tangentnim klinovima nalll2:e
se u tablicama 3.2 i 3.3 - u tablici 3.2, kada su uslovi rada umereni, U
tablici 3.3 - kada je rad propracen naizmenicnim pritiscima ill udarima.
Kada ce se upotrebiti koja od navedenih vrsta klinova (izdubljeni. t.e-
tivni ill normalni klin, odnosno tangentni klinovi). pokazuje sl. 3.17 premo
Reeeru (RBtscber). Redi su obliei klinova: kvadratni klin (s!. 3.18) koji se
51. 3.1S - Tangentni kllnovi
Mere u mm
SI. 316 - De-
tal) tanlentnOl
kJina I lleba
Prrtnik
transmisionog
totka D
do 500
SOl.,. 630
Dvodelni totak
lednodelni totak
____ -.:S::;i::"::;n':-:totke B'-____ _
501 do "nod
100 200 300. 4001 500 600, 100 200 JOO 300
I . I N 1 -I - I T _- S
= = =1 I \ N I Nil T S
631.,. 800 I INN ITT
801.,.1000 --I -I N I Ii N--T ', T .\ ,.
1001"'1250---
1
--
1
- _'-I N I_N -N T_I S \ N
1251.,.1600 I I '" S S ..
1601 .,.2000 INN S N N --., I \.
--:71--'- l--- \{
2000 N ' N N I N, N_N _ " N . "',
S1. 3.11 _ Pregled primene uzduf.ruh khnovO! U-izduhljcm kll..-:
T-tetivni klin N-nonnalni kIm; palla bcz oznakc odnose na podru
I primene bez upotrebe klm3)
moze upotrebiti za jaca oplerecenja pri smcru
iclin If" (I 3 19) iZlebleni klin (Remele-ov, 51. 3._0), okrugh kim (
3.21) se
s
na delovima "ralila za vezu delova
kOii se posle sklapanja golovo nikad Vise ne razdvaJ.aJu \"raltla prctmk
P rim e r 3. 1: Treba izabrati kukasll kIm za \ezu
d= 145 mm sa zupcanikom (prema s1. 3.1).
47

S1. 3.18 - Kvadratnl klin
51.3.19 - Klin "alIa"
TabU .. S.2
51. 3.20 - ItlebljenJ kiln
Tangentnt kltnotri za fad
Mere u nun JUS M C2 040
I
I
fl<b
I II
I
fleb
d
I I
b
I
f
d
I I
b
I
r
60
I
7 19,3 1 1,5 410 30 108,2 2,5 3
70 7 21,0 1 1,5 440 30 110,9 2,5 3
80 8 24,0 1 1,5 460 30 113,6
2,5 3
90 8 75,6 I 1,5 480 34 173,1
3 4
-- ---- ---
100 9 28,6 I 1,5 500 34 125,9 3 4
110 9 30,1 I 1,5 520 34 128,5 3 4
120 10 33,2 I 1,5 540 38 138,1 3 4
130 10 34.6 1 1,5 560 38 140,8 3 4
-- ----
--
1,5 580 38 143,5 3 4
140 II 37,7 I
ISO II 39,1 1 1,5 800 42
3 4
160 12 42,1 1,5 2 620 42 155,8 3 4
170 12 43,S 1,5 2 640 42 15M 3 4
-- - - --
--
180 12 44,9 1,5 2 660 46 168,1 3 4
190 14 49,6 1,5 2 680 46 170,8 3 4
200 14 51.0 1,5 2 700 46 173,4 4 5
210 14 52,4 1,5 2 720 SO 183.0 4 5
-- --
5
220 16 57,1 1,5 2 740
SO 185.7 4
230 16 58,S 1,5 2 760 SO 188.4 4 5
740 16 [,9,9
1,5 2 780
54 198,0 4 5
250 18 6l,6 2 2,5 800
54 200,7 4 5
--
-
. 260
18 66,0 2 2,5
820 54 203,4 4 5
270 18 67,4
2 2,5
840 58 213,0 4 5
780 70 72,1
2 2,5
860 58 215,7 4 5
290
20 73,5
2 2,5
880 58 218.4 4 5
- - -
300 20
i4.8 2 2,5 900 62 227,9 4 5
320
22 81 ,0
2 2,5 910 62 32U,6 4 5
340 22 83,6
2
2,5 940 62 233,2 4 5
360 26 93,2
2,5
3 960 66 242,9 5
-
380 26
95,9
2,5 3 980 66 245,6
I
4 5
400 26
98,6
3 1000
66 248,3 4 5
Napomene uz tabUcu 3.2.
1) Klinovi se mogu namestlU ns razmnku' 180
0
po obimu, kado bi se zbog raZIna ..
ka cd 120' javljale pri monlall (81.
21 Naglb klloova je na bofnlm slranama I Imoll 1:100,
3) Za prefnlke vrailia kojlh nema u labllel, uzlmaju se Z8 dubln. tlcbova f vre-
dnosU kOje odgovaraju prvom vet:em prefnlku, a Airina !leba odreduje se po obroscu
b-V I(d f}.
48
4) Oznake su date na aI. I 3.16,

Tabllca 8.3
Tangentn! klinov! za opterecenie
Mere \1 mm
JUS M. C2. 011
I
!Ieb
I

I
lleb
_! kiln
d
I f I b
I I
d
I
I
r
f
b
I
r a
100 10 30 2 3
I
460 46 138
--
110 11 33 2 3 480
4 5
120 12 36
48 144 5 6
2 3 500 50 150 5
130 13 39 2
6
3
I
520 52 156 5 6
140 14 42 2 3 '540 54 162 5 6
160 45 2 3 560 56 168 5 6
160 16 48 2 3 500 58 174 5
,;
170 17 51 2 3 600 60 180 6 7
180 18 54 2 3 620 62 186 6 7
190 19 57 2 3 640 64 192 6 7
200 20 60 2 3 660 66 198 Ii 7
210 21 63 2 3 680 68 204 6 7
220 22 66 2 3 700 70 210 6 7
I
2JO 23 69 3 4 720 72 216 6
I
7
I
240 24 72 3 4 740 74 222 6 7
250 25 75 3 4 760 76 228 6 7
-
260 26 78 3 4 780 78 234 6
I
7
270 27 81 3 4 800 240 6
I
7
280 28 84 3 4 820 246 6 7
290 29 87 3 4 840 81 252 6 7
300 30 90 3 4 860 ' 86 258 6 7
320 32 96 3 4 88 264 8 9
340 34 102 3 4 900 90 270 8 9
360 36 108 3 4 920 92 276 8 9
-
-5-
--
380 38
114 4 940 94 281 8 9
400 40
120 4 5 96" 96 288 8 9
420
42
126 4 5 980 98 294 8 9
4-10
44
132 4 5 1000 100 300 8 9
Napomene ut tablicu 3.3:
1) KUnov! se mogu namesUU na razmakl1 180'. po oblmu, kada bl Ie zbo, ruma-
kn ad 120 javljale pri montoti.
No.glb kHnova je na stranama 1 twos! 1 :100 do 1 :60.
3) Za prefnlke vratUa kojln nema u tablld uzlma se: b - 0.3 d I f - 0,1 d; .. r
1 C1 uzimaju se vrednosU koje vale za prvi vratlls.
4) Oznake su date no 01. I 3.16.
Za d= 145 mm nalaze se u tabllcl 3.1 ove mere kllna:
irina b 36 mm;
visina
dubina ZIeba
visina kuke
h == 20 mm;
f = 12,3 mm;
hI = 30 mm;
otvor
korisna duiina klina
fo = d /' 6,9=145 +6, 9=151,9 mm;
I, 1,5 d=I,5 . 145 - 217,5 mm; IUvaj:lse
I. = 220 mm;
49

dufina kli"a (sl. 3.10)
dufina !leba
1= l.+h = 220+20 = 240 mm; usvaja se
standardna duZina prema napomeni br. 1
UZ tablicu 3. 1, tj. I = 250 mm;
1",,=I-b+l,=250+36+220=506 mm, a
s obzirom na prelazna zaobljenja na kraje-
virna Zleba potrebna je stvarna duzina zieba
I' = 560 nun.
!.1.J UZDuZNI KLINOVI BEZ NAGIBA
Klinovi bez nagiba upotrebljavaju se' kada se zeli da se tocak postavi
tacno na odredeno mesto, kada se 'leli da se izbegnu deformacije tocka
koje nastaju zbog zabijanja klina, kada Se ieli da se tocak moze pomerati
uzduZ vratila, ili najzad, kada se 'leli da se izbegnu udarci od zabi janja
klina zbog opMlh konstrukcionih razloga (npr. kada je vratilo sa lezistima
sa lopticama).
Klinovi bez nagiba ne proizvode naponsku vezu; prilikom obrtanja
ra"a se povrSinski pritisak na boenim stranama klina koji je izlozen smi-
--,--
--+ ..."
-,: -- 'tl
I t.
J
t
51. 3.21 - Oknlgll
kJJn (elvija)
S1. 3.22 - Zaobljeni slobodni klin bez nagiba
Pri navlacenju tocka na vratilo ne pojavljuju se prethodna napre-
zanJa pa se. stoga toeak nece deformisati. Klinovi bez nagiba umectl se
u koji_ su tacno po njirna izradeni (tesan sk1op), kada se
radi 0 prenosenJu slablJlh oblffinih sUa (slobodni klinOVl' _ sl 322 i 3.23)-
kadasub U - -- . . ,
_ 0 s e Jace Hi kada je pot rebno da se tocak porn era uzdui
:ati1a, Pz;cvrscuJu se _ klmovi _ zavrtnjima za vralUo (pricvrsceni klinovi
1 3.25); Od tn zavrtnJa dva krajnja sluze za pricvrscivanje klina,
a sre
b
Jl odizanje klina prilikom razdvaj anja veze. Klinovi bez
klin
na_gl a. mogu blti u obliku prostih iii zaobljenih klinova' zaobl jeni
OVl su pogodnlJI od prostih. '
50


Klin(>vi bez nagiba zovu se cesto i klinovima za vodenje kada im je
zadatak da omoguce pomeranje tocka uzduz vratila. '

--- --- '--- '---.---
r
1--- - -
-1-
I.
51. 3.23 - Prost sJobodni kJin bez nagiba 51. 3.24 - zaobJjenl
klin bez nagiba
Podaci 0 klinovima bez nagiba nalaze se takode u tablici 3.1; za ove
klinove vrede jednake mere kao za normalne klinove ,a nagibom, izuzev
mere za otvore giavcina.
Kod klinova bez nagiba proveravaju se
ponekad naponi smicanja u materijalu klina,
kao i specifi cni povdinski pritisak na dodir-
noj povr:;;;:i klina i glavcine.
Napon smic:rnja
r =!.-- =
' A b l. -
Ovde je Fo obimna sila Fo = 2 Told: To
je ohrt,i. moment koji prenosi tocak . koji se '
vezuJe khnom za vratIio, a A )e povrsma '- I. ==:J
na izlozena smicaniu. Dopusteni napoll PrJ Li, -=::::=====-_...1
smlcanJu iznosi -:", = (60 -7- 90) [M Pal. Vece
vrednosti odnose se na miran pogon, a man)e 5L 3.25 - prosti
na pogon ,a udarima. ..k1.in. nog.ba ..
Specificni povrsinski pritisak na dodirnoj povrSlnI ileoa u glavcll'U
iznosi
F. ./
p=
(f . _d) . /.
TabUea 3.'
Dopusten, specijii'ni povrsinski pritisak za Jclinove bez nagiba [MPai
POgon
Vrsta klina
MaterijaJ g)avcine
miran
sa slabim
sa Jakim
udarima
udarima
,
--
ISO
I
/-.
50
cellk
Klin bez nagiba za 80
53
I 27
{vrsto vezivanje
Hveno gvoiOe
40
30
I VoJeci kli" bez nagiba
SO

51

tn" 2a e kllnova bez nagiba nalaze se u
Podae! 0 zavr Juna . diz' d t j
lsblici 3.5. Detaljan crtd zavrtnja i otvora zavrtnJa za 0 8nJe a e na
sl. 3.26.
b
d
51. 3.26 _ Zavrtnji zn I oh'or z3vrlnja 1.a odlzanje klinn
TabUc> s.s
Zallrmji =a klinolle bez 1tagiba
u mm
Premo JUS M.C2.060
-
Prosek kiln. '
Otvori u kllnu
,
Lavrlan)
,
I I
b I
II
I
0,
,
d,
,
c
I
,
d I
14 9 9.4
5,3 3,7 2 M5 10
16 10 9, 4 5,3 3,7 2 1'15 10
1M 11 10,4 6,4 4,1 4 1'16 12
20 12 10,4 6.4
4;2 5 M6 12
22 14 10.4
6, 4 4,2 7 Mti 15
----
--'
---
25 14 13.5 8,4 5,3 7 MS 15
28 16 16.5 10.5 6.3
7 M 10 18
32 18 16,5 10,5 6,3 8 Ml0 20
:In 20 19 13 7,3 10 M12 22
40 22 19 13 7,3 12 M12 25
- -- -- - -
45 25 19 13 7,3 15 M12 28
50 2 19 13 7,3 18 M12 30
56 32 19 13 7,3 22 M12 35
63 32 19 13 7,3 22 M12 35
70 36 25 17 9,>
24 MI6 40
-_.1_-
- __ 1- _ .
- ---
I
80 40 'l5 I 17 9,5 28 M16 45
I
45 31
L
21 11 ,5 3'l M20 50
I 100 50 31 21 11 ,5 28 MIO 55
-
Nopomenc uz tab lieu 3.5:
1) Kada jc klin du1i ad IO.b, lreba uzeU 2 Z3vrtnjn 73 odizanj e.
2) Quake nalaze na 51. 3.26.
Segmentni klin (Vudra{ov (Woodruff) klin, s1. 3.27) Idi u zlebu seg-
mentnog oblika, izradenom ravnim z!ebnim glodalom (uporedi 51. 3.4). RUn
je prost. Vratilo je znatno oslabljeno relativno dubokim zlebom. Segment-
nl klinovi upotrebljavaju se ceslo na masinama alatkama; prilagodavaju
SE' sam! od se\:-e u glnvclni.
52

\. ___ ----.J
51. 3.27 - 5tiJlltnmi klin
Podaci 0 segmentnom klinu nalaze se u tablici 3.6.
TabU .. 3.6
Segmentni ktinovi
Mere u mm Prem JUS M. C2 050 Q
d
I b h9 I
" h12
I
I
I
0
I
f
I
I.
I
I
-
I
Izn.ct 3 do 4 I 1,4 3 8 ~ 4 I d - 0,5
4 6 1,5 2,6 6,76
I
7 2 t d + ~ l
6 8 2 2,6
I
6,76 7 1.8
I
d + O .. Q
6 8 ~ 3,7 9,6Ii 10 2,9 d + 0,9
8 IU 3 3,7 9,66 10 2,5 d + 1,1
.
--
..
I --
8 10 3 5 12,65
,
13 3,R
I
d + 1,3
8 10 3 6,5 15,72 15 5,3 d ~ 1.1
I
10 12 4 5
12,6\ 13 3,5 d + 1,6
lU 12 4
6,5 15,72 16 5 d .;- 1,6
10 12 4
6,5 18,57 19 6
9 1.6
-
.
12 17 5
6,5 15,72 16 4,5
12 17 5 7,5 18,57 19 I
5,S
12 17 5 9 21,63 22
7
17 22 6 7,5 18,57
I
I!i
I
5,1
17 22 6 9 21,63 22 ! 6,6
--
17 22 6
10 24,49 25
7,6
17 22 6 11
27,3.1 I 28
I
8.6
22 :10 8 9
21,63
I 22 I 6.2
22 30 8 11
22,35 28
8,2
22 30 8
13 31,.\3
I
:t! I 10,2
---l----
30 28 10
11
27,35 28 i.8
30 38 10 13
31,.\3 32 9.8
30 38
10
I
16
.\3,08 46
12,
I
Naporoene ua tablicu 3.6:
1) Dui!ne I 50 rafunom Qdn!deoe.
2) Tolerancijslto poIje sa IirII:w b ~ bi, sa v\o!I>D h ~ bU-
3l Znafenje oznph nalazl se na sl. 3..:!7.
d -
2,1
d t ~ . l
d .. ~ . ~
d 1 2.':>
d .... ?;,
I
d ~ 2.5
I
d + 2,\
d 2.9
d i- 2.9
d .. 2.9
- -
d + 3,3
<l ... 3.3
d
J

-
,
I
I
I
I
S3

S.U OBELEZAVANJE UZDUZNIH KLINOVA
Uzduini klinovi obelezavaju se na crtezima nazivom i ovim merama:
sirinom, visinom i duiinom, podatkom 0 materijaJu i brojem odgavaraju-
ceg standarda. Evo primera: .
1) kukasti normalm kiln (sa naglbom) - C. 0645 - JUS
M.C2.020, sto znaei da mu je si rina b=18 mm, Vlsma h=l1 mm, a duzina
1=100mm;
2) prosti tetivni klin (sa nagibom) 16.7.60 - C. 0645 -JUS M.C2.021,
sto znaei da mu je sirina b=16 mm, visma h=7 mm, a duzma 1=60 mm;
3) segmentni klin 6.11 - C. 0645 - JUS M. C2.050, sto znaei da ffill
je sirina b=6 mm, a visina h=l1 mm (za nj se duzina ne abelpzava).
3.3 POPRECNI KLINOVI
1.3.1 PODELA I KARAKTERISTIKE
,
Naziv im potiee odatle SID sile deluju uglavnam popreka na njih
Popreeni klinovi upotrebljavaju se iii za podesavanje polozaja dela-
va npr. posteljica lezisla (sl. 3.28 i 3.29), lezisla u postoljima itd. ill za ve-
zivanje delova tj. i za prenos sile, npr. za vezivanje ukrsne glave klipnih
masina sa klipnom polugom (sl. 3.30). Popreeni klinovi imaju nagib sa
jedne strane (s1. 3.31), rede sa dye strane (51. 3.32); prvi oblik je celishod-
niji, prostiji za izradll.
51. 3.28 - Klin za podesavanje polozaja
posteljice u glavi motome poluge, sa
dva zasebna zavrtnja
81. 3.29 - KUn za podesavanje posteljice
u gIavi motome poluge, sa dye navrtke
. Na!lib klinova zavisi od namene; kada se zeli postici "samokocenje",
tJ. sl'reclb da se kIm sam od sebe izvucc iz veze, treba da bude ugao nagiba
man]1 od dvostrukog ugla trenJa a. 2p, kao sta je poznato iz zakona me-
hamke. klinove sa glatko obradenim pOVl"sinama naleganja moze se
kao srednJa vrednost usvojiti ugao trenja p=6', sto priblizno odgovara
vrednosb. koeficlJenta otpora protiv klizanja I-l=tg p = 0 1. Uobicajeni su
OVI naglbl (Iga.): '
1 : 5 do 1 : 10
1 : 50 do 1 : 100
54
za, klinove kojima se padesavaju (pri-
tezll) lezlsne pasteljice (npr. u glavcinama mo-
tornih poluga - s1. 3.28 i 3.29);
za klmove sa "samokacenjem" kojima
se jlodesava i ucvrscuje medusabni polozaj poje-
dllllh de!o,va, a koji se retko vade (npr. ucvrSCi-
vanJe lezistasa postoljem-vidi odeljak LeziStv);

1 : 20
za popreene klinove s ~ "samokOCeDjem" kojima
se. deloVl vezuJu I kOJI prenose silu (opr. U vezl
klipne poluge i ukrsne glave) .
. _._._L._._
51. 3.30 - Konstrukcioni crtei ukrsne glave sa popret:nim klinom
P r t ~ A A
::.::
~
:
-0
:.:
I
r
I
I
51. 3.31 - KonstrukclOnl crtei ukrsDe glave sa popretnim klmom
Ponekad se popreCni klin osigurava protiv izvlarenja; kao osigurat
sluze npr. dYe navrtke (\Tidi odeljak Zavrtnjl) Hi ovi)a ko)a se umeee
U olvor izbusen u klinu (sl. 3.31). Osiguranje klina )e potrebDo. ucla )e
55

veza za vreme rada izlo!enB potresima, ill vrIo. promenIj!vlm 51-
lama, zbog eega, nB mahove, na pO':'l"ln.1 naleganJa mofe past! vrlo
nlsko; posledica je jako penodietlo smanJlvanJe otpora protiv kIlzanja !
postepeno izvlaeenje klina.
.;
'--'--'
'tt
"
Klin popreenog presekn pravougao-
nog obllka prost je za izradu, all !zaz!va
jaku koncentraclju napona u trupu ukr-
SDe glave kOja vrlo lako dovod! do stva-
ranja pukotina i prskanja; kIinovi ova-
kvog preseka nBlaze se na zastarelim
konstrukcijama i ne treba !h upotreb-
51. 3.32 _ Popree.1 kIln sa dve Ijavati. Mnogo su boljl ' kIinovi sa zaob-
naglba Ijenim, polucillndrienlm stranama (s1.
3.31).
Popreeni klin zabija se i izbija ud,arcima eekica po prednjoj i zad-
njoj strani. Da bi se izbegla oBral1enih povrina naleganja, snab-
devena su prednja i zadnja strana klina zaobljenim i zakoenim uzvHe-
nj ima; na taj naein izvedena uzvienja, I kada budu deformisana od uda-
raea neee doci u dodir sa obral1enlm povdinama delova u koj e se
klin zablja.
S.U PRORACUN I lZBOB POPBECNOG KLlNA
Klinovi su uglavnom izlozeni prltisku i savijanju, to
jasno izlazi iz s1. 3.33 i 3.34. POvrSinski pritisak postoji na povrini A, sa
jedne, i na A. sa druge strane klin.
.F
51. 51. 3.33 - Veu' dveju poluga pomoeu dv. 51 3 34 V ,.- I 1
klina . . - eza Uru;:,ne gave
Povdinski .. ' . klipne poluge klinom
s1. 3.35: pn tisBk na mestu A, lZllOSl , kada se usvoje oznake prema
a na A,
F F
p=-=-
A, bd,
F F
-=----
A, b (O-d,)
pa se iz ovih obrazaca lako d ' .
uzima da je debljin kIin 0 redl ti nepoznRte velicine; obicno se
ravnomerniji . a d -ljId" a IjI=O,25+0,32. Da bi pritisok bio to
tacno no le a naleganja budu dobro obral1ene i
S6

SI. 3.35 - Rupored alla na
kllnu
SI. 3.36 - Prelecl 1tIJ-
na Wo1en.l Imlcanju
bh'
je otporni moment W pravougaonog preseka W -- , lz-
6
raz ZB odredivanje vlsine klina
/I = , ! 3FD
Y 4bdq'
Kako je presek kline gotovo redovno pravougaonik sa zaobljenJm m-
jevlma, trebalo bl odrediti otporni moment ovakvog preseka medu-
tim, dovoljno je kade se sa srednjom vlslnom pravougaonika h..
(91. 3.35) pa ovako visina malo zOOg zaobljenosti kJ.lna
ns krajevlma. Vislna I'. je visina klina otprillke u sredini veze: na
kraju klin je vl!l, na drugom nlfi zOOg naglba, tj . h'>h>h". Vlsine h' I hM
BU konstrukclone vrednostl, a I'. je Clsto vrednost, nepolrebna za
lzradu klina u radlonic!.
Klin je oslm toga lzlo!en i smicanju u dvema ravnima (s!. 3.36 -
pomenute ravnl BU ta&ama NajjsCl je napon ad smle&nja:
SF SF 3F
r---_--.-
, 22,4 2.2M 4bh
gde je A - Ill'. povrtins jednog preseka lzlofenog smlcanju. Medutim. na-
pon ad smic&nja je matno slabljl ad n.pona kojl ad savljanja PI _

kl
' ovi obicno ni ne racunaju na smicanje. Iskustvo je pokazalo da
,.loga m ., .' go XI poc P
'e klm, zbog iznenadnih preopterecenJa, savlJa pre ne 0 ne roces
smicanja (odsecanja) . . . . .
Osim sile F koja deluje popreko na kim za rada, SU.'
klin i delovi koje on vezuje prelhodnom. naprezanJu kOJe police od pn
nudnog zabijanja klina. Stoga je. veza khnom naponska veza.
naprezanje postoji, prema tome, 1 kada vezanl mlru)u. S,la
F, koja stvara prethodno naprezanje. se sill F .'11 oduzlmall od
nje u zavisnosti od nacina delovanJa sile.F: Slla Fa ne mo,:e .se .odredltl; all
se, za svaki slucaj zasebno, moze zaklJuclll da 11 Fo smanJuJe III povecava
silu F; to je vazna cinjenica 1.a Izbor dopustenih napona.
Za izbor dopu.slenih napona radi proracunavanja klinll narocito je
vaZoo poznavati kako se menja slla F za vreme I kakva na-
prezanja izaziva ova sila u vezl. Kao primer neka ukrsne
glave i poluge klinom: ovakva nalazl u khpn!h ma-
si na (sl. 3.37). U cilindru pame masme nalazl se khp na kO)I . para
naizmenicno (cas na levu, cas na desnu slranu klipa) pa se kllp krece na-
izmenicno pravolinijski. Pomocu mehanizma - klipne poluge, ukrsne gla-
61. 3. 37 - KllpnJ meh.nlzam (1 cHlnd.r, 2 - poklopac, 3 - klll>, 4 - kli
pna poluga, 5 - ukrsna glava, 6 - kHn, 7 - zglavak, 8 -
torna poluga, 9 - krivaj., 10 - vr.tllo, ll-vortic. ukrsne glave)
ve, motome poluge i krivaje - pretvara se naizmenicno pravoIinijsko
kretanje klipa u krumo kretanje krivaje odn. vratila. Za vrerne dva hoda
klipa odn. iednog obrta vralila sila menja smer. KIin u ukrsnoj glavi izlo
zen ie, prema tome, promenJjivoj sili F. Kada se analizira uticaj ove pro-
menljive sile na klin (51. 3.34), vidi se da povrsinski prilisak na povrsini
A, ima ':I"iveCu vrednost kada je smer sile F pozitivan; kada je smer sile
F negallvan, nastupa raster ecenje povrsine A" a pritisak na povrsinu A,
pada do minimuma. Povrsina A2 r asterecuje se, dakle, kada sila F ima
negat ivan smer. Naizmenicno promenlj iva sila F izaziva, prema tome,
promenJj iva naprezania i u klinu i u repu klipne poluge
(I za kl ma) I u trupu ukrsne glave (II slucaj opterecenja).
Radi lakSeg r azurnevanja naponske veze konstruisan je dijagram na
sl. .3. 38. U ovom dij:,gramu, na apscisi, u po1.iti vnom smeru, nanose se
duzenJa, a u negahvnom, skracenj a, a u smeru ordinate sile. U oblasti
Hukovog .zakona defo":,aci one karakteristike napr egnutog dela ukrsne
glave. I. klipne poluge su u dijagramu pravim linijama. Odrede-
Sill Fo, kOJ.a se JavlJa posle zabijanja klina i kOjom kli n pritiskuje. s
Jedne strane zldove kanala u ukrsnoj glavi (povrsina A, J, a s druge zld
kanaJa u klipnoj poluzi, odgovaraju Ove deformacije: za napregnuti deo
58

ukrsne glave (cilindricni dec od povdine A 1 do pavrline 0 koju ~ e ')!lanja
rep klipne poluge), lzdufen)e f.O, a za sabijeni rep klipne poluge, Ekr"cenje
5. (s1. 3.38).
Radi boljeg povezivanja uzajamnog dejstva spregnut,h elemenata ce-
lishodno je da se ovaj dijagram prikaze taka da se karak!eristika repa
klipne poluge pameri za )",+Sn udesno, kao na 51. 3.39. Na taj naCin ko-
ordinatni pocetak za skracenja pomeren jf: u tacku 0'.
Kad maSina pocne da radi, neka se npr. klip krece ud""no, sila u
klipnoj poluzi F, prEnosiCe se preko klina na ukrsnu glavu i njen pret-
hodno napregnu!i deo, raniie izlozen istezanju, biee j o ~ Vlse istegnut (s:.
3.34). Me<1utim, usled ovog dopunskog istezanja, pritisak u repu klipne
poluge popuSta, tako da se pritisak na povrlini A I umanjuje. Prema tome
F
F.
l
6. l.
51. 338 _ Deformacloni dljagram ve,ze kltnom (stanje posle ub!:anja k..Unal
F
N
/ i\
F, 1\
\
\
F,
\
Ii
,
I '
I
V
F,.
~
1\
1/
' .
l/
r;
1\
"F
r-
.' '-
1/
F.
F. ill
6,r .6,(
I\I!II It
"
1
0
'
0
A.
J.
st 3.39 _ DeCormacioni dij::lgrnm Ve7C klihom u rOOa
F' . mnksimalna sBa u repu kltpne poluce. F"'" _ - ma-
- - kBimalnOi sil<l u teiu ukI"!l.ne gt;JY(,,)

celokupna sUa koja isteze gla:v
e
bice manja od
zbira sUa F.+F,. Ova rezultu]uca slla blce ]ednaka zblru Y. +F" gde je
Y. preostali deo sUe F. koja prethodno naprezanj e. Sila Y . dobija
se grafickim putem na ova] nacm. U dl]agrarnu na s1. 3.39 sUa F, nanese
se iz tacke M u sIDeru ordinate (dui MN) i iz tacke N povuce paralela
s karakteristikoID klipne poluge do njenog preseka sa karakteristikom
ukrsne glave. Na taj nacin prenesena je sUa F, translatorno za A)..' udesno.
Ovde je sa A)..' obeleieno dopunsko izduienje prethodno napregnutog dela
ukrsne glave. TaCno za koliko se ukrsna glava dopunski izduZi, umanjice
se skracenje repa klipne poluge, tj. A'f(=A)..'. Novo, umanjeno, skracenje
repa klipne poluge bice lio--AIi' i njemu odgovara sUa u poluri Y . Prema
tome je rezultujuca sUa koja isteze telo ukrsne glave Y.+ F" dok u poluri,
izvan ukrsne glave, deluje sila F,.
Prilikom kretanja klipa ulevo, u k1ipnoj poluri deluje pritiskujuca
sila. Usled ove sile -F, povecava se pritisak u repu k1ipne poluge i pri-
marno skracenje repa, koje se javilo kao posledica rnontaie (zabijanja kli-
na), povecava se. Usled ovog po'lecanog skracenja pritisak poluge na klin,
na povrsine Ali A, opada, tako da se primarno izduienj e prethodno na-
pregnutog dela ukrsne glave umanjuje. Rezultujuca sUa pritiska, koja
deluje na rep klipne poluge, dobija se graficki kad se povlacenjern para-
lele iz tacke N, ovaj put sa karakteristikom ukrsne glave, sUa F, transla-
torno pomeri za Ali". TaCno za koUko se skracenje repa klipne poluge po-
vecalo za toliko ce se izduzenje posmatranog dela ukrsne glave umanjiti,
tj. A).."=Ao". Preostalo izduienje bice tada )..o--A).." i njemu odgovara deo
sile pretbodnog naprezanj a Y'.
Iz s1. 3.39 vidi se da sUa koja napreze telo ukrsne glave varira od F".
do r. +F" a sila koja pritiskuje rep k1ipne poluge od Y. do F".+F,. U
oba ova elementa deluje, prema tome, jednosmerno promenljivo opterece-
nje: za ukrsnu glavu jednosmerno promenljivo istezanje, a za k1ipnu po-
lugu jednosmerno promenljivi pritisak. Ovo maN da uprkos naizmenicno
promenljive sile u klipnoj poluzi F" opterecenje elemenata unutar veze
k1inom nije naizmenicno promenljivo. Ovo se, me<iutim, ne odnosi na deo
klipne poluge njenom oslabljenom delu kanalom za k1in, gde se naponi
JStezan]a 1 pnhska naizmenicno smenjuju, zavisno od smera kretanja k1ipa.
SUa F, merodavna za proracun, uzirna se stoga, na osnovu iskustva,
za 50'/0 veca od sUe u poluzi F,.
F = 1,5F,.
Radi ostvarenja naponske veze mora poluga na nekom mestu imati
oslonac. Oslonac moze biti iii na ceonim stranama poluge (51. 3.33 i 3.34)
60
81. 3.40 - Oslonac poluge na
prelazu sa debljeg na tanjl deo
51. 3.41 - Oslonae poluge
uzdu! njenog zamnog, ko-
dela (repa)

iii pri ulazu poluge u vezu pa je tu poluga stanjena (sl. 3.40) ili je, naJzad,
ceo zavrSni dec poluge koniean pa je naleganje ostvareno dull toga konu-
sa (sl. 3.41 - najcesei slucaj).
Pri izboru obLika i polozaja klina treba se r ukovoditi .teznjom za sto
prostijom izradom i obradom i sto povoljnijom raspodelom napana i na-
stojati da klin bude pristupacan. U tome pogledu bolje je birati kiin
sa jednost ranim nagibom i sa zaobljenim krajevima, s(o Je vee ranije po-
menuto. f'hgnutu stranu klina treba tako namestiti da bude u dadiru sa
a
h h
51. 3.42 _ Vel.a kli pne poluge i ukrsne glave klinom
trupom ukrsne glave (na supratnaj
klipnom polugom (sl. 3.34), a ne;a rekinuta Na taj naein biee otvor U
strani klina) koj a je pored J(k/n
P
moie biti upravan na ravan klipnag
trupu ukrsne glave ./ da bt se olakSao pristup, mMe klin blli po-
mehanlzma
l
kao na s. . J 1 1, . .
stavljen pod nekim uglom prema tal ravn.l.
6 1

3.3.3 CIvIJE
P
.. kll'novi u vidu civija nailaze u novije vreme na sve siru
oprec", . . k . x t' kr t . I
. Civlje koje mogu biti cilindncne I om,ne, za 1m u e I e a-
pn.menu. trebIJ.'avaJu se za vezivanje raznih vrsta tockova, poluga itd. za
sllene, upo
/ / ~ ~
/
/
I ~
1--._'-
I
. ~
/ I
. / ,
/
-'i' I, V
/
. /
"*'
Ir
51. 3.43 - Primer priml'ne Nvlja
vratila, narocito za manja opterecenja (sl. 3.43). Dobra irn je strana jetti-
na izrada kako samih civija tako i otvora u elementima koji se vezuju.
Sem toga koncentracija napona koja se javlja u oblasti otvora manja je
nego kod veza pornorll uzduinih klinova. Ci-
vije se isporucuju fino obradene sa preenici-
rna koji se nalaze u tolerancijskim poljirna
m6, h8 i hll, prema potrebi. Materijal za kru-
te 6vije je celi k jocine 370.;- 700 M Pa, za-
Vlsno od namene, a za elasticne Civije celik
za opruge jaeine od oko 1400 M Pa. Podaci 0
eivij arna dati su u tablici 3.7
Civije su izloiene povrsinskom pritisku i
smicanju. Spreg koji se javlja usled.obrtnog
momenta koji civija prenosi teii da Civiju
smakne. Napon smicanja u ugroienim prese-
cima eivije, sl. 3.44, iznosi:
To
r,=-<r ..
rI - u,
SI. 3.44 -. Shcm:1 oplc[ctcllj:l 2A __ I
clvije 2
62

Ovde je To [Nml
d' "
obrtni moment koji se prenosi, A - [m') povr-
4
sina preseka Nvije, a d, [m) preenik vralila.
Povrsinski pritisak nije raspore()en ravnomerno, vee se poveeava
iduci od centra ka periferiji. Ako sc pretpostavi da je ovo poveeanj" line-
opterecenje civije bice kontinualno po trouglu. Ako se ovo optere-
cenje zameni koncentrisanim silama F, moment koji se prenosi moze se
izraziti na ovaj nacin
To = F . a,
gde je
2
U= - d,.
3
Koncelrisana sila F = A . P = !!!.d = _1_ d,d p_.Ovde je A povrSlna
2 2 2 4
A = !!!.d.
2
Nvije izlozena dejstvu sile F;
M ere u mm
d
I
0,6
0,8
I
1,5
2
2,5
3
4
5
6
8
10
13
16
20
25
30
40
50
TabUca 3.1

(Cilindrifne, zakaljene konlfne I elastime)
I I
I,
I
I.
I
4 10
2- 8
2- 8
6- 14
4- 12
4- 12
8- 18
16
4- 16
10- 26
4-
6
20
6- 20
12- 36
6-24
6- 24
12 40
8-32
8- 32
14- 50
lJl-4U
10- 40
16- 60
12- 50
20- 70
12-50
14- 60
24-IUO
14-6U
80
18 80
28 120
16
24-100
32-140
20-100
32-100
36-165
28-140
40-120
40-230
32-180
50-230
20 200
50 120
55
260
50'-200
60-260
60-200
70-26U
80-200
80-260
100
200
I
r
U,6
0,8
I
1,6
2,S
2,5
4
4
6
6
10
10
16

2t
25
a2
40
50
Prema JUS M. C2. 201, 202,
202, 2Of, _ I
%30
'\
I,
I
s
I
d,
0,4
0,8
0,5
0,2
0,3 1,1
0,6
0,4 1,5
0,7 0,5 1,3
0,8 0,6 2,1
I 0,8 2,8
1,2 I 3,4
1,5 1,25 3,9
1,8 1,5 5,j
2 2 6,5
2.5
2,5 U
3 10,&
4 4
5
15,5
6
18,5
8
21,5
10 30,5
Napomene uz tabl!cu 3.7: III C2. 201 je c = o,ld.
1) Dufina zavrletka c %a .... 345
2) Znaeenje nQ sl'to-'';''''cllskim poljima h 8, h II I m e, a ..-
3) l,;U.u u u . _ ..
kaljene flvlle u I oa elftstitne ttviJe, II oa zab..I.Jme I I. lIrA
4) Dut-lna I odnosl se DB Cl
konJenc .
l4a.linskl etemrnU I

Ako se izraz za moment
uvrsU u obrazac za napon smicanja, dobija se
r,
Za PM"" '" r", dobija se d 0,21 dl' se usvaja da je d=(0,270,25)dl.
Veze pomocu a pomocu uzduZnih klinova, sve.
zamenjuju se drugim pogodnijim Npr. za naglavlJen na
kraju vraUla veza se moze ostvariti primenom poligonalnog (opr. trougla-
"
........
<
. I '\
!
I
I
I
I
I
r
F-
-
I
I
-
I
<
i
'"
d
I
I
-
I
i
d
I
I
-
I
I
if

-.
gj

Q .

"/

-
d
0- r-
I-
d
51. 3.45 - Vrste flvlJ.
stog) zavdetka preseka vrallia, primenom ozlebljenog vrallia, iii pri-
menom presovanog sklopa. presovanJh sklopova obra",uje se u
Osnovima konstruisanja (v. Vitas: Osoovi mMinskih konstrukcija I,
oa knjiga, Beograd 1984).
3.S.!.! Obel.uvanje llvlja
Civije se obelezavaju nazivom uz koji se stavlja proizvod precoika i
duZine, zaUm olOaka materijala i odgovarajuci broj standarda.
Npr:
64
10.40 - (:.0645 - JUS M.C2.201
bvija 10.40 - (:.0645 - JUS M.C2.205 iii
Elastifna Civija 10.40 - (:.2131 - JUS M.C2.230.'

'Il
t
t---._ ._ ._
1.<;'
rj'
51. 3.46 Cllindrifna zakaljena flvlj.

4. ZAVRTNJI
4.1 OSNOVNI POJMOVI
4.1.1 ZADATAK
Zavrtnji i navrtke, kao i klinovi, vezuju maSinske delove koji se, kad
je potrebno, lako mogu razdvojiti, a da se ne ostete ni oni ni zavrtnji. Za-
vrtnji u sklopu sa navrtkama sluze sem toga za pretvaranje kruZnog u
pravolinijsko kretanje pri cemu se obrtni moment pretvara u aksijalm,l
silu pritiska ill istezanja.
4.1.2 ZA VOJNICE
Zavojna linija postaje kada se npr. pravougli trougao obavija oko ci-
lindra (s1. 4.1); hipotenuza ovog pravouglog trougla ocrtava zavojnu liniju
oko cilindra. Nagib zavojne linije zove se odnos
Ii
tga =-
nd,
gde je: h = visina hoda ill hod zavojne linije,
<I,
51.4.1 J D ~ n a zavojn3 linila
d I = pr eenik cilindra, . . . .
a = ugao nagiba zgvoJne limJe.

65

Nacrtana zaVOJOB linija je desna, jer se posmatrani dec zavojnice pe-
nje i Jeva nademo. Kada bl lie penjanje zde.t;na ulevo, dobila bi se
leva z3vojna linija.. . .. .. . .
Kada bi 56 oko cilindra, umesto llruJe obavlJala zlca prOlzvoljnog
preseka (trougao, (rapez, polukrug itd.), dobila bi se zavojnica (navoj, loza)
- Opel desna ill leva u zavisnosti od smera obavijanja. Premo. obliku pre-
seka Z8vojnica se zove trouglastom, pravouglom, trapeznom lId. Primeri
zavojnica dati su ns 51. 4.2, 4.3 14.4.
SI. 4.2 - Desnn
troUilBltn UlVO-
Jnlco
51. 4.3 - Deana
kvadratn. za.
voJnlco
51. 4.4 - De.nn
trapeznn ZIlVO-
jnltn
Na ili zavojnice d
i unutrnSnJI III Jezgra d, (s!. 4.5). Kada bi se zavojnica
verno predstavlJala na crtezuna (kao na s1. 4.5), crtez ne bi bio pregledan,
51. 4.5 - Zn-
vojntca na Zll -
vrtnju (dl _
jezgra
d - zn-
vojnlce)
CI
do
!
I
I
I
i
i
51. 4.6 - ZQ-
vojnfca nocrto-
nn
prama stnndar-
dnlm propisimn
n crtnnje:ln " d ' 10
uprosteno' 0 UZlma hi :,remena. Stoga se zavojn!cs crto.
vojnice celoJ nJenoj duiini punim, a jezgro ZQ-
66

4.1.3 ZAVRTANJ I NAVRTKA (VIJAK I NAVR'I'KA)
Zavrtanj i navrtka SU spregnutl delovi tj. oni predstavljaju jedan par
delova koji zajednicki svoj zadatak vezivanja drug1h ma!lnsldh
delova Zavrtanj je spolja, a navrtka iznutra snabdevena zBvojnicom (spo-
i unutrasnja zavojnica). ProID zevojnice na zavrtnju mora da ad-
govara profilu zavojnice u navrci.
d,
2
b d, b
d
51. 4.8 _ Trou&la<ta uvolnlc.
(d _ pretnlk zavolnl.", d, -
51. 4.7 _ Zovrlonl i navrlka jez&l's, d. - .ndnjl
(1- stablo ZDvrtnjD., 2-deo pre.nlk zavojruce, h- v1J!na
18 zQvojnicom, 3 _ glBva %a- hodo. b - liriol1 z,avojruee, 4 -
vrtnjo, 4 _ navrlko) vlIlna omovno, prom.)
Glave zavrtnja, na jednom kraju njegovog stabla, i navrtkn, na cIru-
gom kraju, prlte1u delove koji treba da budu vezan! (51. 4.7). Ugao nagiba
zavojnke manji je od ugla trenja; dekle, otpor protlv kllianja je suJtIna
vezivanja delova zavrtnjem.
dL-_'1
d
51. 49 _ Trope"," .avojnles (d
_ pretnlk z.avoj nice, dl- prc-
je" , ., dt-<,ednjl
uvojnice, h'- vlslnn harlo, b-
IIrl ns zavoJnice, a - viain. 0-
snovnog profile)
6
j
51. 4.10 _ Shema mehanlZl1l3 za rut:no
v.,ona (1 - 2 -kOClono
vreteno, 3 - r.avo)nica
na, - navn!<a, 5 - polup.
e-.oI"(8)

Ne 51. 4.8 i 4.9 pokazana su u uzduinom preseku dva zavrtnja: jedan
sa trouglastom ("ostrom") i drugi trapeznom ("plosnatom") zavojnicom.
Obe zavojnice imaju jednake osnovice profile a; isto taka jednaki su im i
pretruci d i dr. lz slike se vidi da je visina hod a trouglaste zavojnice h;
2h=h'. Kada se kao osnova za odre<1ivan)e ugla nagiba zavojnice usvoji
srednji preCnik zavojnice d! dobija se
II
tga=-
"d.
pa posta je d! jednako u oba slucaja, izlazi da je srednji ugao nagiba veCi
za plosnate nego za ostre zavojnice. Preme tome, otpor protiv odvrtanja
navrtke bire veei kod zavojniea trouglastog profila. Stoga se zavrtnji sa
trouglastom zavojnicom upotrebljavaju za cvrste veze,
a zavrtnji sa pljosnatom zavojnicom (npr. trapeznom) za
pokretne veze. Pruner zavrtnja za cvrstu vezu je na sl.
4.7. K::o primer pokreme veze zavrtnjero data je shema
mehanizma za rueno kocenje vagona (s1. 4.10); tu je upo-
trebljena trapezna zavojnica na koCionom vretenu i
spregnutoj navrci. Ovakva sprega zavrtnja i navrtke pri-
mer je pretvaranja kruZnog kretanja vretena u pravoli-
nijsko kretanje navrtke.
Kada je potrebno da ugao nagiba zavojnice bude jos
veCi nego sto se moze ostvariti npr. trapeznom zavojni-
51.411 _ prave se zavrtnji sa dye, tri i viSe paralelnih, neza-
da zavojnica VlSnih zavojnica; tada se takve zavojnice jed-
. nohodim, dvohodim, trohodim zavojnicaroa iii zavojnica-
rna sa )ednim, dva i tri pocetka itd. Na s1. 4.9 je jednohoda, a na s1. 4.11
dvohode zavojnica. Dvohoda zavojnica ima dvaput veei hod od jednohode
zavoJniee, trohoda triput veei hod itd. Za odredivanje nagiba
Vlsehodih zavojniea posluZice izraz
xii
tga= -
r:d
t
gde je x broj zasebnih zavojnica, odnosno broj hodova.
(,1.4 VRSTE ZAVOJNICA (NAVOJA)
4.1.4.1 opt .. obeleija
Na sl 4 12 predst I' .
_<__ K' '. av len Je presek stvarne trouglaste zavo)' nice znatno
UV=<UI. ao .to se 'di tr . '
profil zavojniee' 'st ougao u smlslu reci nije zadrian kao
moe nosenja 0 na vrhu 1 dnu profila nepovoljno uticu na
nezgodne su za napo?-a i u zavrtnju i u navrei,
vrtnja i navrtke Sto 0 ?tezavaJU pravllno naleganje zavojaka za-
niea oblika na si. vrh 1 dn? trouglastog profila zaobljeni. Zavoj-
Sko je i skupo izraditi ovve se zavoJDlca sa punun profilom. Medutiro, te-
potpun dodir zaobljenja u tolikoj meri taeno da se postigne
vrh profila na zavrtnja i navrtke. Zbog toga je
tako da dna 'edn 1 zavr .o)a 1 navrtke pravo odsecen (s1. 4.13),
) og zavoJka 1 vrha spregnutog zavojka postoji za-
68

zor - s.lobodan razmak. Takva zavoj:1ica zove se zavojnicom sa skrace.
mm pronlom. sa skracenim profilom upotrebljavaju se redovno.
Stvarno, I pune zavoJTUce irnaju mir.imalan zazor (rninimalno odstupanjel.
sa punlIrl profllom upotrebice se kada se zahteva hermeticnost
u zavoJclma.
. Dalje, .zavojnice se mogu podelili na proste i fine. Fine zavoJnice ima-
JU manJu Slrmu profila I manji hod pa su zato naroeito pogodne za de-
l?ve IZ oblasti .:nehanike ili za cevi sa tankim zidovima, posto
fma zavoJnIca Ima sltmJI profil pa manje slabi tanke cevi i fine delove
masina.
H
/ /'
,
'/
SI. 4.12 - Puna z(t\"ojn;c
o
---...::.-
( ___ d
o-!-
... -;l u u
z rom
U masinstvu se redovno upotrebljnvaju za\TtnJi sa de,nom zavO)11I-
com; Jeve za\'ojnice upotrebljavaju se izuzetno. i Tpr. zalpg.:i na 5t. 4.10
Ima sa jedne strane levu, sa druge desnu zavojnicu. pa kada se on. obri:e
u jednom smeru, skracuje se kociona poluga, a kada se obrt" suprotno,
produZuje se isla poluga. rsto tako upotrebice se leva 7.3\ojn;ca n I slavi-
nama i ventilima, kada se desnim okre:anjEm v('ntila ieh post!ci otva
ranje, ili na uelovima sa Z3vojnicama koji se Z3 \Teme rad3 obrcu l! sme-
ru zbog kojcga !::i moglo nastupiti od\Ttanjc navrtkc sa desnom zavojnicom.
Doskora se u primeni nalazio vTlo \'eliki broj raznih vrsta zavoJnica.
Standardizaeijom sveden je taj broj na znatno manju Za izvesne
vrste zavojniea koje irnaju SiTU primenu u masinstvu i koje su standanti-
zovane dati su potrebrj podaci i tablice. r i cnrhma za\"(,jnica
usvojene su ove oznake i termi11l (uporroi sJ. 4 13.4.14 i 4.86):
d. - nominalni (nazlvni) preenik - preenik po kome nOO
irne;
d - precnik zavojmce (spoljaSnji preenikl: naji:esct' <u pr<>Cnlk za-
vojnice i nominaln.i preCnik identicne vTednosti:
d, _ preCnik jezgra zavrlnjs (unutraSnji preemk):
dt - srednji precnik zavojnice (racunska \"rronos!)'
D - veCi precnik zQ\"ojnice u nanc\: 7.a z3\'ojnice "" pumm proCilom
69

D=d, za zavojnice sa skracenim profilom D > d;
Dt - manji preCnik zavojnice u navrci; za zavojnice sa punim profi-
lorn Dt=dt, za zavojnice sa skracenim profilom DI> dl;
H - teorijska sirina profila zavojnice;
h
J
- stvarna sirina zavojnice;
H
I
- korisna sirina zavojnice: za zavojnice sa punim profilom HI ; h3
za zavojnice sa skracenim profilomH
I
<h3 ;
P - visina hoda zavojnice iii, krace, hod zavojnice;
z - broj hod ova (zavojaka) na izvesnoj duzini, racunatoj uzdliZ ose
zavrtnja;
R - poluprecnik zaobljenja vrha iii dna profila;
Z - zazor izmedu vrha i dna spregnutih zavojaka;
s - otvor kljuca;
e - najveca sirina navrtke;
m - visina navrtke;
k - visina glave zavrtnja;
Il - ugao pri vrhu profila zavojnice;
A, - povrsina preseka jezgra zavrtnja
,
(
. .) A
zavoJruce; 1 = -- .
4
'-1.4.2 Vltvortova (WhItworth) .avojruc.
To je trouglasta zavojnica. Teorijski je njen profil ravnokraki tro-
ugao sa uglom pri vrhu Stvarno, profil je zaobljen i pri vrhu i pri
dnu tako da otpada sa svake strane po jedna sestina teorijske sirine:
h, =2/3. H (51. 4.14). Stvarna i korisna sirina su jednake:H,=1r
3
. 1z slike 4.14
izlaze ovi odnosi:
81. 4.14 - Vitvortova zavojnlca
70
H = Pcotg = 0,96049 P
2 2
"3=H,= L = 0,64033 P
3 2
R = 0,13733 P
Vitvortova zavojnica potice iz
1845. g. i meri se engleskom jedini-
com za merenje duzina: colom (1 col
odn. 1 inc (inch) = 25,4 nun). 1ako je
ova mera za nas nepraktiena, ipak se
Vitvortova zavojnica jos i danas upo-

u masinstvu! postose je odomacila i tesko ju je potpuno elimini-
sat!, no postepeno Je lstiskuJe rmhmctarska 7A1vojnica, na evrop-
skom kontmentu.
Podaci 0 Vitvortovoj zavojnici nalaze se u tabUci 4. 1.
Nagib zavojnice iznosi prema tim podacima:
npr. za zavojnicu od 1/ 4" 19a= _1"",2.:..,7_ = 0,073
5,5371f
za zavojnicu od I" 19a= 3,175 =0,043
23,368 "
I
7,257 032
g a = = 0,
71,556n
za zavojnicu od 3"
za zavojnicu od 6" 19 a = 10,160 = 0,022
146,9 :r
Kad se uzme da je vrednost tangensa ugla trenJa tg p = 0,1,
vidi se da bi nagib Vitvortovih zavojnica precnika lspod 114" blO vrlo
blizu vrednosti ugla trenja pa bi zavrtnji sa takvim zavojnicama vrlo lako
mogli da se odvrcu sami od sebe. Zbog toga zavojnice sa d< 114" msu
standardizovane i ne treba ih upotrebljavatl. Stoga je celishodnije snab-
deti zavrtnje manjeg precnika zavoJnicom kOJa ima manJl na-
gib (vidi cl. 4.1.4.5).
Karakteristicna je vTednost za Vitvortovu Z8VOjniCU ZI , a :0 je brei
hodova iii zavojaka na duzini 1"; prema tome zlP=1"=25,4 mm. Broj ho-
dova ZI veei je, ukoUko je zavojnica ma-
njeg precnika, i iznosi npr. 20 za d=1/4",
a 2,5 za d=6". Zavojnica nosi ime po svo-
me spoljasnjem dakle, nominalni
i zavojnice su identicni.
U.U Vilvortova flna uvoJnlea
SL 4. S - Vltvo:to". fin. D-
voJruca
Uzduzni presek Vitvortove fine zavoj-
nice sa skracenim profilom, kako se redov-
no izvodi, dat je na sl. 4.15; on je
preseku Vitvortove proste zavojnice, ali
ima manju sirinu Hli h, i veei broj hodova
ZI na duzini od 1" pa prema tome i manju
visinu hod a P. Zbog toga se ova fina zavoj-
nica upotrebljava na masinskim delovima
koji ne smeju biti osetno oslabljeni, naro-
cito na supljim vratilima, tankim cevima,
prstenovima itd. Zavrtnji sa ovakvom za-
vojnicom podesni su za opte-
recenje i udare, izazivaju rel.ativno slabiju napono u
navrci i u zavrtnju nego sto je sa proshm Z8VO)ru
cama
.
Dve su vrste Vitvortove fine Z8vojnice standardizovone. jedna u
precnike od 56 do 499, druga za preenike od 20 do 189 rom; za. O\'U drugu
71

t da
ti su potrebni podaci u tablici 4.2. Kao 5tO se vidi, broj hodova na
vrs u . 'X d t'
1" - z, - iznosi 10, 8 ill 6. Karakterlsb"ne su vre nos 1
2

3
Z"" 0,074 P
H= 0,96049 P
h,= 0,56633 P
H= O,49233P
R= 0,13733 P
Pz, = 1" = 25,4 mm
TabUca U
Vitvortova zavojnica
JUS M.BO 051
I d;; d mm 1 d, mm A, em' I d, mm 1 =, IP",m in,mm I smm I k mmlmmm
1/4 6,350 4,721 ' 0.175 5,537 20 1,
270
1
0
,813 II I 5 I 5,0
5/16 I 7,938 6,131 0,295 7,"31 18 1,411 0,904 I 14 6 6,5
38 9,525 I 7,492 0,411 1 8,509 16 1,588 1,017 17 7 8
(716/ 1 lI,il3 0,607 9,951 14 1,814 1, 162 19 8 9,5
1/2 . 12,700 9,990 0,784 11.345 12 2,117 1,355 22 9 II
15,876 12,9181-1 ,iii' '-11,397 II 2,309 1,47927 - 1-1---13 -
3/4 19,051 15,798 1,960 17,424 19 2,54011,617 32 13 16
7/8 27,226 18,611 2,720 20,419 9 1,8n7 16 18
I 25.401 21,335 3,575 23,368 8 3,175 2,033 41 18 20
I ' /. I 28,576 23,929 26,253 7 3,62912,;)24 46 20 22
31;N; 27,104 1 5,770 29,428 7 3,629 2,321 50 ---:n--'25
I 3/8 34,926 , 29,505 6,837 6 4,2331 2,711 55 24 28
I \12 38,101 32,680 8,388 :15,391 6 4,233 2,711 60 27 ;)0
I 5/8 41,277 3l.771 9,495 I 38,024 5 5,080 I 3,253 65 30 32
5 5,08013,253 70
(I 7/8) 47,627 40,398 12,818 44,012 41 /2 5,645 3,614 75 34 38
2 50,802 43,573 14,9 12 47,187 41 , 2 5,645 3,614 80 36 .0
2 1/4 57,152 49,020 18,873 53,086 4 6,350 4,066 85 45
2 1/2 F3M2 55,370 24,079 59,436 4 6,350 4.066 50
2 3/4 69,853 60,558 I 28.804 65,205 3'/, 7,2.';7 4,6H 105 I
-- ------ ---- ._- ----,- ---
3 76,203 66,909 35,161 71,556 31/2 7,257 4,647 110 60
3 1/4 82,553 72.544 41,333 77,548 31/4 7,816 5,005 120 65
31/2 88,903 78,894 48,885 83,899 31/4 7,810 5,005 1 130 70
3 3/4 95,251 84,410 55,959 89,832 3 8,467 5,422 135 75
4 101,604 90,760 64,697 96,182 5,422 145 I 80
4 1/4 107,954 96,63g 73,349 102,297 27/8 8,8:!5 5,6!;7 1 155 85
4 1/2 114,304 102,990 83,307 108,6li 27/8 8,835 5.b57 165 90
4 3/4 120,655 108,825 93,014 114,740 23/4 9,217 5,915 175 1 95
, 5 127,005 115,176 104,185 121,090 234 9,237 5,915 180 t lOO
i 5 1/4 133,355 120,963 114,922 121,109 25/8 9,677 6,196 190 . _ _
1
5 1/21"9,705 127,313 127,304 IJ3,509 25/8 9,677 6,196 200 110
5 3/2
1
' ,,6,055 133,043 1139,022 139,.'>19 12 1'2 10,160 6,506 210 115
6 152.406 , 139,394 152,608 145,900 2 1/2 10,160 I 6,506 220 120 ,
Napomenc uz tab1Jcu 4.1.
1) Vrednosli U 7.agr4id.-ma trcb", po mogw:nosti izbeg.watL
2) Znacenje oznaka data je u l:1. 4.1. 4.1 1 4,1.4.2 i s1. 4.14.
72

TabUc. 4.2
VitvoTtova fina zavojnica (Bi tm 11.avo;l
D, mm
__ --L-_ . _
I
- -
-
68 67,374 62.580
,
72 71,374 66.,580
76 75.374 70,580
80 79,374 74.580
84 83.374 78,580
- -
- -
89 88,371 82,580
94 93.374 88,580
99 9S,374 93.580
104 103.374 98.580
109 10S.374 103,580
---
114 113.374
108,."80
119 118,374 I 13,5S0
124 123.374 118.580
129 128.374 123.580

133,374 128.580
139 138.374 133.580
144 143,371
138,'.80
149 148.374 143.580
154 153,374 148.580
159 158,374 153.580
--.- -
164 I 16.1,174 15l.580
169 I 68,:l7 4 163.580
174 173.374 168.580
179 17S.374 173.580
184 183,374 178.580
--I
--
I 189 ! 188.374
183.580
30,76
34,82
39.12
43.69
48,50
--
54,86
61,63
68.78
76,33
84.26
--
92,60
101.32
110.44
119.95
129.85
140,14
loo.f3
161.91
173.38
185.25
-- - -
197.51
21ll.16
223.20
2.16.6'

284,69
-
I
I
,
I
.
I
I
-
.
.
6,),

290
190
290
290
190
73,.
77.
81,.
86.
91,
96.
290
290
290
290
290
101 .
106.
Ill. :no
90
290
290
290
116.2
121._
126.
131,_
136, .... 290
290
290
290
190
141.
146.

156_
161.
I tiC,
171.
1;6,
181,
290
2110
290
290
290
1- 186 _
"911

10
10
10
10
10
R
K
ij
fi
6
6
6
6
I
IJ
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
ti
6
6
6
ti
6
6
6
6
6
I
--- - .
-
Napomena uz tabllcu 4.2:. .'
1) Znafenje oznaka dato )e u tl. 4.1.4.1 ,4.1.4.3 1 03 &.I. ".15.
20
22
24
27
30
--
'8
52
56
bO
84
68
72
76
80
84
89
94
99
104
109
II.
119

129
134
139
144
119
154
I;,g
16-1
169
174
1,9
18 I
189
-

1-
17.122
19.122
21,122
24.122
27,122
30.122
32,401
3S,404
88,404
41404
,404
48,404
SI,zJ6


63,zJ6
m:

711,zJ6
U.206
8II,zJ6
91,206

104,zJ6
109,206
114.2116
1111,206
124,206
129,206
---
134,206
139.206
144,206
1411.206
154,2Oci
l59.206
16.)06
169.206
174.'06
1<9.206

-
73

Za narocite potrebe mo!e se Vitvortova fina zavojnlca praviti kao Za-
vojniea sa punim profilom.
Nomina1ni d. ove vrste fine zavojniee je navge zaokrugljena
vrednost precnika zavojnlce d u eelim milimetrima ; npr. zavojnlca prec-
lllka d=44,530 mm ima nomina1ni precnlk d. =45 mm (nlje izraien u eo-
lovima).
4.1 .4.4 Vitvortova eevna zavojnlco
Cevna zavojnica je tako<!e trouglasta i po obliku odgovara Vitvorto-
'voj normalnoj zavojnlci (sl. 4.14). Razlika je uglavnom u tome, sto Vitllor-
tova cevna zavojnlea ima nile visine hod a P i manje Irine H,pa je sa toga
razloga podesna za zldove cevi koji ne treba da budu mnogo oslabljeni za-
vojcima. Cevna zavojnica moze Be upotrebiti, osim ZR eevi, I za druge
elemente koji ne smeju da budu zavojclma osetno oslablJeni.
Cevna zavojnlca ima redovno pun profil i to omogucava da se postigne
hermeticnost u zavojeima; da bi se i u zavojnici sa skracenim profilom koja
se re<!e nalazi proizvela potpuna hermeticnost, potrebno je da se u za-
vojke umetne zaptivna materija (kuNna).
Podaci 0 Vitvortovoj cevnoj zavojnlci sa punim profilom nalaze se u
tablici 4.3. I za nju vrede odnosi kao i za Vitvortovu prostu zavojnicu
(v. 4.1.4.2).
St&ndardizovana Je cevna zavojnica za nominalne precnlke od ' I." do
18". Cevna zavo.inlea nosi ime po unutraiinjem precniku cevi; dakle ovde
je - unutranji precnik cevi. Primer: cevna zavojnica
od 2 Je zavolruca spoijanjeg precnlka d=59,614 mrn urezana oko cevi
eiji je unutraiinji precnik 2"=50,8 mm.
SI. 4.16 - Pore<1enje Vltvortovlh ZIlvojnloQ prl je<1nakom cI..
(1- proito, 2 - fino, 3 - cevna zavojnica)
Cevna Ima sl?lljl prom od tine zavojnlce. Na s1. 4.16 dati su
uPkoredo p,:ofih proste (1), flOe (2) i cevne (3) Vitvortove zavojnice za jed-
na precruk zavojnlce d.
74

I
I
,
drs" d mm
I
R 1/8
9,728
I
R 1/4
13.157
R 3/8
16.662
I
R 1/2
20,955
R 5/8
22,911
TobUco 4.11
VitvoTtOt'a cevna zavojnica
d
J
mm I d. mm
:, I
P mm
I
8,566 9,147 28 0,907
11.445 12,301 19 1.337
14,950 15,806 19 1.3.17
18,631 I
19.793 14 1,814
20,587 21,149 14 1.814
JUS
I
I
1 111 mm R mm
-- -
0,581
,
0.856

,
U,II\-I
1,1.2 0,249
1,lb2 0.249
I
R 3/4 26,441 24,117
I
25.279 14 1,814
1,1-;;;- 0:;;-1
1,162 U.249 I R 7/8 30,201 27,877 29,0.19 H 1.814
R 1 33,249 30,291 31.770 11 2,309 1,479 0,317
(R 1 li8) 37.897 34,939 36,418 11 2.309 1.479 0.'17
R 1 1/4 41,910 38,952 40,431
I
II , 2.309 1,479 I
0.317
,
-
-
-
(R 1 3,8) 44,323 41 ,365 42,844 II 2.309 1,479
,
() 317
R 1 1/2 47,803 44.845
46,324 11 2,31& 1,479 0.517
R 1 3/4
53,N6 50,788 52,267 11 2.309 1,479 0.317
R 2 59,614 56,656 58,135 11 2,309 I,H9 0.317
R 2 1/4
65,710 62,752 64,231
11 I
2,309 1 479 0.317
11 1
1--.
R 2 1/2 75,184 72,226 73,705 2.309
I.H9 r 0.317
R 23/4
78,M6 80,055 11 2,309 1,479 0.'17
R 3 87.884 84,926 86,405 11 I 2.309 1.479
0,317
R 3 1/4 93.980 91,022 92501 11 2.109 1.479
0,317
R 3 1/2 1OU.330 97.372 98.851
11 2.309 1.4i9 0.J17
I
-
_0-
I
R 3 3/4 106.680
103,722 105.201
II 2.JOQ 1.479 0.317
R 4 113.030
110,072 111.551 II 2.309 1.479
0,311
R 4 1/2
125,730 122.772
I
124.251 II 2309 1.479
11.317
R 5 138.430 135.472 136,951 II 2.309
1,479
0,l17
R 5 1/2
151,130
148,172 149,651 II 2.309 1.479
0,317
-i----
-1 . 7i!
-
R 6 163.8-10
160,872 162.351
11 I 2.309
0,317
R 7 189,230 185.978 187.604
10 1.628 0 9
R 8 214,630
211,378 213,004
10 I
UtO I,' 26

R 9
240,030
236,778 288.404 10 2MO 1.626
0.249
R 10
I
265.430
262,178 263,80-1 10 I,!m 0.349
I
-- -----
R 11 I
290,830
286.764
288.797 8 3.175
2,0:\3 0.4.16
R 12 316.230
312.164
314,197 8 3,175 2.033 0.'36
R 13
347,472
313,406
345,439 8 3,175 2.03.1 0.4lo
R 14 312,872 368.806
370,639 8 3.175 2.033
11. 4 )6
R 15
.98,272 394.206
396.2. 9 8 3.175 2.1XSJ
0,436
+-
R 16
423,672 419.606
421.639 a 3.175 2.03.1 0.436
R 17
449,072
445,006
447,039 8 3.175 2.1X' 3 0.436
R 18
474,472
470.406

8 I
3.175 2.1133
I
0,436
Napomene u.z tabllcu 4.3:
1) Nomlnaln] u co1ovlmQ je prlbUlAn unulrUoJl
2) Vrednostl U Ul(Todama po l1be1avatL
3, u tabUel vate 1 E.Q konJfnu zavojnieu
4) z, je broj zavojnlkn nl du1lnl I".
S) omak. dato je u tl. 4.I.U I tl. '.1.U I DO.t. oj It.
7S

4.1.4.5 Metricka zovojnica ISO
Metricka zavojnica je trouglasta zavojnica. Teorijski joj je profil rav-
nostrani trougao: p= 60' (sl. 4.17). Stvarno, vrh profila je skracen za jednu
osminu teorijsKe sirine. H, a dno
zaobljeno.
HI2
H
SI. 4.17 - zavojn!c. ISO
K
X" 5
onsna .mna H,= - H<II,.
8
Redovna upotreba metricke
zavojnice pocinje 1898. g. kada je
usvojena na jeelnom medunarod-
nom kongresu u Ciribu; glavna je
teinja bila da se izbegne col kao
neprakticna jedinica za merenje
duzina i zavede i za zavojnice mi-
limetar odnosno metar kao jedinica
za duzine. Metricka zavojnica do-
zivela je od tada niz promena -
usavrsavanja - i njen danaiinji
oblik prikazan je na sl. 4.17.
Podaci 0 metrickoj zavojnici
sredeni su u tablici 4.4. Za sada je
standardizacija obuhvatila precni-
ke d=O,25 do 300 mrn.
Za metricku zavojnicu vrede
oelnosi:
H = +pcotg =0,8660 P
17
", = - H =0,6134 P
24
5 5
H,= - H= -O,8660P=O,5412 P
8 8
1
Z=-H=0072P
12 '
1
R=(jH=O,144P
Prema podacima u tablici 4.4 izlazi da je nagib npr.:
zavojnicu precnika 1 mm t g a; = 0,25 = 0 095
0, 838 " '
za zavojnicu preenika 6 rom tg a; = 5 I = 0,059
,35 "
za zavojnicu preenika 24 rom tg a; = 3 = 0 043
22,051 " '
76

za zavojnicu precnika
6
72 mm tg et = ---- =0 028
68,103 It '
6
160 mm tget = =0,012.
156,103"
za zavojnicu precnika
TabU .. 4.'
M etTicka zavojnica ISO (metricki navoj ISO)
Mere u mm
Prem. JUS M BO 012
d
n
- d I
d,
I
I d, = D, I
I
I
I
A tlem', P
I
D, H,
,
0.25 0.153 0.00020 0,201 0,075 0,169
I
0,().I6
0,3 0,202 0,00032 0,08 0,213

U,4 0,277 0,00060 0,335 0,1 0,292 , 0,061
0,5 0,317 0,419 0,125 9,365 0,077
0,6 0,416 0,00136 0,503 0,15 0,438

0,8 0,.155
I
0,00241 0,670 0,2 0,584
0,123 I
1 0,693 0,00378 0,838 0,25 0,729
I
0,153
1,2 0,893
I
0,00628 1,038 0,25 0,929 0,153
1,6 1,17 1 0,QI08 1,373 0,35 1,221
I
0,215
2 1,509 0,0179 1,740 0,4 1,567 0,215
---- -
2,5 1,918 0,0298 2,208 0,45 2,013 0,276
3 2,387 0,0447 2,675 0,5 2,459 0,307
4 3,141 0,0775 3,545 0,7 3,242 0,129
5 4,019 0,127 4,480 0,8 4,134
I
0.491
6 4,773 0,179 5,350 I 4,918 0,613
----
8 6,166 0.328 7,188 1,25 6,617 0,7b7
10 8,160 0,523 9.026 1,5 8,370 0,920
12 9,853 0,762 10,863 1,75 10,106 1,014
16 13,546 1,44 14,701 2, 13,835 I 1,227
20 16,933 2,25 18,376 2,5 17,294
I 1,534
24 20,320 3,24 22,051 3, 20,752 1,840
,
30
I
25,709 5,19 27,727
I
3,5
I
26,211
I
2,117
36 31,093 7,59 33,402 4, 31,670 2,454
42 36,479 10,45 39,077 4,5
I
37,129 2,760
I
48 41,866 13,75 44,752 5, 42,587 3,0,7
I
I
I--
I
56 49,253 19,05 52,428 5,5
I
5O,().I6 3,374
64 56,639 25,19
I
60,103 6, 57,505 1,681
Napomena uz tabllcu 4.4:
1) oznaka dato je u B. 4.1.4.1 i 4.1.4.5 i na sl. 3.17.
Kada se ove vrednosti uporede sa odgovarajucim vrednoshma Ul Vit
vortovu zavojnicu (vidi Cl. 4.1.4.2), vidi se da su nagibi metrickih zavoj-
nica manji od Vitvortovih, to je narocito za manje preenike od presud-
nog znacaja zbog slabije teznje ka odvrtanju.
Mana metricke zavojnice iz 1898. g. bila je 510 joj je po1upreenik za-
obJjenja dna profila bio ma1en (R=O,0633 P), dok Vitvortova zavojnica ima
znatno veei poJuprecnik zaob1jenja (R=O,137 P), pa su zato zavrtnJI sa Vit-
vortovom zavojnicom bili izdrlljiviji. Stoga je u pos1ednjem standardu ISO
po1uprecnik zaob1jenja profila za metricku zavojnicu poveean na R
= 0,144 p.
71

Pregled i koraka metrickih zavojnica
Mere U mID
Prema JUS M.B 0 011
Nnmlnl)n) prefmk Korak z4voJnicn
u\,oJnice
I.
I
2. 3. normaJne I
"" i h
slepeni prlorileta I
I(
III IV
I
V
I
0,25 0,2
1, 1 0,25 0,2
0,25
1,6
1,4 0,3 0,2
0,35 0,2
--
2
1,8 0,35 0,2
0,4 0,25
2,2 0,45
0 0 -
2,5

0,45 0,35
3
0,5 0,35
I
3,5 0,6 0,35
-,
4 0,7 0,5
4,5 0,75 0,5
I
5 O,B 0,5
S,5
0,5
6 1 0,75
8
7 1 0,75
I
1.25 I 0.70
10
9 1,25 I 0,75
----
--
.1,5 I 0,75
II
-1,5
I 0,75
--
12
1,75 1,5 1,25 I
14
2
I
1,5 1,25 1
I
IS 1,5 I
16
2 1,5 I
----
18
17
1,5 1
2,5 2 1,5
20 2,5 2 1,5 1
22 2,5 2 1,5 1
24 3 2 1,5 I
- --
25
2 1.5 I
30
27 .J 2 1,5 1
3,5 2 1,5 I

2 1,5
I
33
3,5 2 1.5
----
I
35 1,5
36
4
3 2
1,5
39
4
3 2
1,5
42
40
4,5
3 2
1,5
3 2
1,5
48
45 4,5
3 2
1,5
5
4 3
2 1,5

5 4
3 2
I:5
52
4
3 2 1.5

5,5
4
3 2 1.5
56 60
5,5
4
3 2 1,5
3 2 1,5
78

TahlIea U (DUtavall)
Nomlnaloi
k
lJvojnlce
I.
1
2.
I
3.
slpena prionleta
64
65
68
70
----
72
76 75
80
SS
----
90
95
100
110
105
----
lIS
120
125
130
-
135
-1-1
140
-
145
150
160
I, .)
--'--
1
165
170
-
180
1
17
ISS
.)
0
---;001
19
200 120
1' 210 I
5
5
.)
0
5

220
I rs
__ 1-;:;01
23
,
j
I 124
250 25
260
I
I
I
I
,
I
I
I
I
1
I
I
Korak
norma'nel fin i h
1
I 11
I
111
I
IV
I
V
I
I
d
4 3 2
1.5
4
3 2 1,5
6
4
L-!- 2 1,5
6 4
3
6 4
I
3 2 1,5
6 4 3
I
2 1,5
6 4 3 2
I
1,5
6
4 3 2 1.5
6 4
I
3
1
2
6 4
1
3 2
6 4 3 2
6 4 3 2
6 4
I
3 2
6
I
4 3 2
,-- --
6 4
,
3 2
6 4
I
3 2
I
6 4 3 2
d 4 J 2
I 6
I
4 3 2
--
6
I
4 J 2
1
6 4 3
6 4
1
3
,
2
6 4 J
1
I
6 4 3
1
-1--
6 4 3
6 4 3
6 4 3
I I
6 4 3
6 4
I
3
I 1---,--
6 4
I
3
I
6 4
I
3
6 4 3
1
6 4 3
I
6 4 3
I
,
6 4
I
3
I
6 4 3
6 4 3
6 4 3
6 4
I
3
, I
-
6 4 3
,
6 4 3
6 4
1
3
6 4 ,
6 4
-'- -'
I
I
I
,'I

Tabllea t.5 (_val<)
I
Korak z8 vojnica
zavoJnlce
I.
I
2.
I
3. nOnn.3Jne[
fin i h
sfepena priorlleta I I II , III
I
IV
I
V
I
I I
,
!
265 6 4
I
,
6 4 I
27"
6 4
I
280 6 4
28; 6 4
'------
.--
290
I
6 4 ,
295
I
6 4
I
300
I
5 4
I
I
I
I
Napomena uz tabHcu 4.5:
1) U narocitim slul!!ljt:vima po potrebi mogu se kortstiti korae! iz ovog niza.: 3, 2-
1,5, I, 0,75, 0,5, 0,35, 0,25 1 0,2, prtlom za pre<'nlk 300 nun korak ne !reba da je manil
od 3 mm; z.a 200 mm: 2 mm; za 150 mm: 1,5 m.m z.a 80 mm: 1 mm; za 33 nun: 0,75 mm
i za 22 mm: 0,5 rnm.
Po predlogu ISO (JUS M.BO.Oll) postoje tri niza prebrlka zavojnica;
temja je da se prvom nizu da prioritet. U tablici 4.5 data su sva tri niza
preCnika sa odgovarajucim hodovima.
H
His HIs
D
51. 4.18 - Selersova (ASA) zavojnica
Preenik metricke zavojnice je jed-
novremeno i njen nominalni preCnik
(d=d..).
4.1.4.6 MetriCke fine zavojnice
Presek profila ovih zavojnica sliean
je preseku metricke proste zavojnice (sl.
4.17). Drugim reeima, njihov teorijski
profil je ravnostrani trougao sa uglom
= 60, a vrh profila skracen je za jednu
osminu teorijske Sirine H; dno je za-
obljeno.
Metricke fine zavojnice upotreblja-
vaju se za elemente koji ne treba da
budu osetno oslabljeni zavojcima.
su im Sirine i visina hodova roanje nego
kod proste z3vojnice. Pregled koraka
finih roetrickih zavojnica dat je u ta-
blici 4.5.
4.1.4.7 Selersova (Sellers} zavojnica CASAl
Zavojnica ASA (American Standards Association) postala je od Seler-
SO", i upotrebljava se u Americi. Njen teorijski profil je ravne-
.traru trougao sa ugloro (sl. 4.18). Vrh profila skracen je za jednu
80

sirme: Presek zavojnice ASA prikazan je na sl. 4.18. Spo-
lJaSnJI precruk zavoJruce uJedno je i nominalni preCnik i izrdava se u
colovima.
4.1.4.8 Trapeznn zavojnica
Trapezna zavojnica (sl. 4. 19) nosi ime po svome profilu: trapezu sa
uglom pri vrhu (3=30. Dna se upotrebljava uglavnom za pokretne veze,
vretena na dizalicama i presama, lokomotivska vretena itd.; moze se upo-
trebiti i za cvrste veze kada se radi 0 jako opterecenim zavrtnjima velikog
I
TabUca '.6
TTapezna zavojnica
Premo. JUS M. BO. 062
I vi sina boda P I 3 ....... 4 mm I 5.;. 12 mm \ 14.;. 26 mm
zazor a 0,25 0,25 0.5
zazar b 0,5 0,75 1,5
z8oblJenost R 0,25 0,25 0,5
I
\
\ I
I H, Il d.-d I d, I
I
,
d. =d\

A, P
A, d,
P H,
,
mm em' mm mm 1 mm mm em'
mm mm mm
, 1
10 6,5 0,33 8,5 3 1,2; 90 77,5 47,17
I
8<
1
12 5,5
12 8,5 10,5 3 1,25 95 82.5 53,46 89 12
I
5,5
14 9,5 0,71 12 4 1,15 100 87,5 60,13
I
94 12
I
5,5
16 11,5 1,04 14 4 1,75 110 97,5 74,66 104 12 5.5
18 13,5 1,43
I
16 4 1,75 120 lOS 86,59
I
113 14
I
6,
----,
20 15,5 1,89 18 4 1,75 130 115 103,87 123
I
14 6
22 16,5 2,14 19,5 5 2 140 125 122,72 133 14 6
24 18,5 2,69 21,5 5 2 ISO 133 138,93 142 16 7
26 20,5 3,30 23,S 5 2 160 143 160,61 152
I 16 7
28 22,5 3,98 25,5 5 2 170 153 183,85 162 16 7
--'--
30 23,S 4; J4 27 6 2,5 180 161 203,58 171 18 8
32 25,S 5,11 29 6 2,5 190 171 229,66 181 18 I
36 29,5 6,83 33 6 2,5 200 181 257,30 191 18 8
40 32,5 8,30 7 3 210 189 280,55 200 20 9
44 36,S 10,46 40,S 7 3 220 199 311,03 210 20 9
- - --
--
nr
--
48 39,5 12,25 44 8 3,5 230 209 343,07 220 9
50 41,5 13,53 46 8 3,5 240 217 369,84 229 10
52 43,5 14,86 48 8 3,5 2SO 237 239 22 10
55 45,S 16,26 505 9 4 260 237 441,15 249
I
22 10
60 50,S 20,03 55,S 9 4 270 2 15 471,44 258 24 II

1--- -
1
1
0-
--
65 54,5 23,33 60
4,5 255
51 0,71 268
I
24 II
70 59,5 27,81 65 10 4,5 290 265 551,55 279 I 24 II
75 64,5 32,67 70 10 4,5 300 273 585.35 287 26 12
80 69,5 37,94 75 10 4,5

I I
85 72,5 41 ,28 79 12 5,5
Napomene uz tabUcu 4.6:
1) Dvohode, trobode itd. z.avojolce imaju dva, tri . .. puta vtli hod P dok su osl3le
mere jednake kao i za jednohodu zavojnicu.
2) Znacenje oznaka data je u fl. 4.1.4.1 i M. 4.1.4.8 i aa sl. 4.19.
3) Pretnik zavojnlce d ujedno je i nominalnl prern.ik d..


precnika iii kada veza treba da se cesto razdvaja.
sasvim je isti,cmula plosnatu kvadratnu zavoJ111cU, posta. lma Jatl koren,
dakle veeu moe nosenja, bolje joj je medusobno naleganJe zavojaka, a za
izradu je podesnija od kvadratne.
Podaci 0 prostoj trapeznoj zavojnici nalaze se u tablici 4.6. Moze se
pretpostaviti da je teorijski profil uzduinog preseka trapezne zavojnice
takode trougao, kome su vrhovi jako skraceni. Prema tome je teorijska
sirina zavojnice
H=O,5 P cotg 2 = I,866P.
2
Ostali su karakteristicni podaci
",=0,5 P+a
H, =O,5 P+a-b
D=rI+2a
D, =d,+2b
Pored proste postoje jos i fina i gruba trapezna zavojnica, koje imaju
jednak profil kao i pro.ta (tablica 4.6), no razlikuju se od proste trapezne

S1. 4.19 - Trapezna zavojnica
zavojnice sarno po tome sto za istu visinu hoda fina zavojnica ima veci,
a gruba, manji precnik d od proste zavojnice.
4.1.4.9. Testerasl. zavojnica (kosi navoj)
TeSlerasta zavoJnica doblla bl k
. . Je lme po 0 I u uzduznog preseka pro-
hla (s1. 4.20); upotreblJava se na j ako optereceni m vretenima teskih presa,
lokomotJvsklm vreteni ma i 51. , a podes na je za sil e koje deluju sarno u
82

jedn?m smeru: Na jace nagnutoj strani
i>r?fJla Je akslJalni zazor, minimalne VP.
heme. 0,2 mm. U tablici 4.7 sredeni Sl.: 0 0
glav,:u podacl.o prostoj testerastoj za-
o
vOJnlCl. OdnOSl su ovi
y =3' d

H= 1,73205 P; H, =0,75 P <:t
a =0,62607 P; b =0,45698 P ;:
hJ=f!,+Z
Z=O,11777.P; R =0,12427 P
d,=D+2a - H=D-O,68191 P a..
Pored proste postoje jos i tina i
ba zavojnica koje imaju jed-
nakprofil kao i prosta (tablica 4.7), no
razhkuJu se, sto pri istoj visini hoda finaL..<'--"-4''-"'-"'i':-H
ima veti, a gruba manji preenjk d od a
b
proste testeraste zavojnice. Spolja5nji H
precnik zavojnice d=D ujednq je i no-
minalni precnik testeraste zavojnice d".
SI. 4.20 - Te u\"oina.
TabU.> 4.7
Testerasta zavojnica
(Kosi nonnalnl navojl) Prema JUS M. BO 072 .
".,0 -dl
d
J
I
A,
I
P
I
0 ,
If'! dl
d,
I
A,
P 0,
mm mm em' mm mm mm em'
I
mm 18m
22 13.32l 1,39 100 79.114 ,9.23 12 82
24 15,322 I,BI 16.5 110 62.46 12 In
26 17.322 2,36 5 185 IlO 95.702 71 9) 14
gg
28 19,322 2.93 5 205 130 81.75 14 1011
30 19.5B6 3.01 ti 21 WI 115.701 105.14 14 IIi
32 21586 3'70 6 23 122.232 117.34 16
I
126
36 25,586 6 21 16U 132232 137.33 16 136
21.852 6,09 7 29 . > 170 142.232 I': .69 16 I'-
44 31 .852 7,97 7 33.5 . IBO 14V60 173.1
t
18 153
48 3'.116 9.14 8
36 I
190 15'.760 197.96 18 163
50 36.116 10.24 B

200 1611.75
1
) 223611 18 173
52 38,116 11,4 I 8 210 241.33 20 180
55 39.380 12,IB 9 41 .. > 220 185.29<) 269.65 20 19o
60 44 .380 15.47 9 46.7 230 195.29<) 299.54 20 200
65 41 .644 17,09 IU 240 201.g1B 319.90 22
I
'1f17
70 52.6H 21.77 10 5> 352.:16 22 217
26.10 IU 60 200 221.818 3%.11 22 m
BO 62.61l 3O.H2 10 65 270 226.,.R 21 134
64.174 32.35 12 67 2RO 236.3IB 446.18 21 244
90 fi9.174 37.i8 12 72 290 218.3IB

24
,
2M
95 74.174 43.21 12 17 300 2;4876 21
'2'j
'lill
- --
Napomcne uz tabllcu 4.7:
I) Dvohodc. trohode .... zJvoJn!ce Imaju dva, tn, . put. VlJl hod. P od jedDo--
hode, a oslaJe mere su istovelne.
2) ZnOeel\.je oznaka dato je u eJ. 4. 1.4.1 I tl 4 1.4.9 1 na 51 .. 20
3) Pretn!k zavCljnicc d je ujedno nominalnl pretOlk d..
3

4.1.4.10 Obln z3vojoica
T
.' ki iil ''-Ie zavoJ'nice (51. 4.21) je ravnokraki trougao sa uglom
eOrlJs pro . k' d' h' d
ri \'rhu 30'. no stvarno taj profil je tohko 5 racen.. a t vr I. no
feka imaju gotovo izgled polukrugova. Ovak\ a le
hab.nja i upotrebljava se za zavrtnje i. delove tzlozene praslnt, pesku I
I' s'tl'n't npr za vatrogasm pnbor, creva, cevnu armaturu, va-
uopste pr Jav , .
gonske spojnice itd.
H
SI. - Obla zQvc-jnica
Dve su vrste oble zavojnice standardizovane : jedna za upotrebu
(bez aksijalnog zazora) i druga ugla\' nom za zeleznicko masinstvo (sa aksi-
jalnim zazorom). Za lorvu vrstu izneseni su u t.blici 4.8 glavni podacl.
Ostale potrebne mere mo:; u se odrediti iz ovih jednacina:
p_, = mm H = 1,86603 P
H, =O, 08350 P iI) = 0,5 P
R= I,,255Y7 P R,=0.22105 P
,. = O,238f" P Z = n,05 P
Spoljasnji precnik zavojnice u ujedno je i nominalni preenik oble U1voj-
nice duo
4.1.4.11 Obelcinvnnje znvojnicn
Za svaku vrstu zavojnice tacno je prupisan naein obelezavanja. Za
obelei..vanje je usvojena neka karnktensltena ncdnost (nonunalni pret-
nik). ponekad i sa naroi:itom oznakom itt viSe oznaka. Kada je za neku
84

zavojnicu data sa karakteristltnom VT'MnoSCu kOla Ilutl r
n.t)e potrebno nllvodili r.ooalk<, 0 zavojnlcl,
se oru mogu nacl u tablicama 58 standardnim pod.rlma,
Proplsl za obelezavanje zavoJnicn po JUS-u JUS ;\1 BO.003 '" OV1:
1) prosta zavojniea obplciAvn . ' 5pol)nlm procnlkom d Ii
npr. na 51. 4.22 data le Vllvorlova pmSla zwoJnica pretlllu 2h,
2) Vltvortova. fma zavojnica se l.D\'O)IlIC I V1 1_
nom hoda u eolovJrna; npr. na sl. 4.23 prika7.ann V,lvottov. fin uvo"
niea 5poJjnjeg 2
1
/2" 1 vlsine hoda P - I 6" (uporMI tablicu 4 i).
!
I
2"
1
I
:
I
II
I I
I
I
I I
f 1-
I R]" I
rJ-1:- T.
liT - I'j
I 7:...,)
I
r I I
'i
I
I: LJ
U
I I
1.-
,
I
:
I I I I
I-
Tr
?1,
.s

I
I
II I
I
I

,
I
1
I
:
I I .J :
51. .. Z: 19
3) Vitvortova eevna zavojnlca obelefavl om&kom R I ",,,ulrUnJIm
preenikom cevi u colovlma, ,. koju J" z.vo]nic pre<h1d ,npr na d
4.24 predstnvJjena je VitvorloV8 Ce\'nR Z \'O)filCa U C'" unu )
nika d. = 2" - prebtik zavojnice d 611 mm ( .. 'd, Ubhcu 4 )
4) ISO zavojnica obdrb"a .. o1n3itom I I rum
precnikom d.=d u mm; npr. na sl 4 .25 pokez,,"a j pr
vOjnie8 prernika d . 80 mm.
5) Melrifka finn Z8\,0JOIca olwl<!1a\'a onWtOlD I
preenikom u mm 1 visinom hodft II mm. npT na a1..; 2 pzlu.u
nbele1avanJe finE' zn\,0Jnic<, pmnlka mm a VI In
P=1,5 mm.
6) Trapezna zavoJnlca obo-ll't.a\1I "rlLnakom TT. InJm metlru..
kom d. d u mm i vlsmom hoda It mm' npr al. 4 27 prUt zuje oM
trapezne zovoJOIce <pcJjnJeg pretnlka rom a na 1'-8 mm
(uporedl Leblicu 4.6).

7) Testerasta zavojnica obeldava sc oznakom S, nominslnim
nikom d,.=d u mm visinom hoda h u mm; npr. na sl. 4.2S obelefena je
testerasta zavojnica spoljnjeg d=70 mm i visine hodn P=10 mm
(upored.i !ablicu 4.7).
8) Obla zavojnica obeletava se oznakom Rd, nominalnim
d,.=d u mm i visinom hoda h u colovima ili u milimetrima; npr. na sl.
4.29 predstavljena je obla zavojnica d = 44 mm, a visine hoda
P=7 rom. Za oblu zavojnicu Rd 44X7 je norninalni d,.=d'
=44 nun, a visina hoda je 7 mm.
I
,
I
I
.
I
I
TrJO.f8
J'hoda I'va
SL 4.30
cI,.-d I
d
3
mm a>m
8 5.4150
9 6,400
10 7,4150
\I 8,4150
12 9,460
14 10.62S
16 12.825
18 14.825
20 16.825
22 18.825
24 20.625
26 22.825
28
I
24.825
I
"
10
10
10
10
10
8
8
8
8
8
8
8
8
Kada je zavojnica leva, stavlja se iznad oznake
leva, a kada je zavojnica dvohoda, trohoda itd.,
stavlja se iznad oznake 2-hoda, 3-hoda itd.; na
sl. 4.30 obelezena je trohoda leva trapezna zavojni-
ca d = 30 mm, i visine hoda P= IS mm
uporedi tablicu 4.6 - ovde je P=3X6=ISmrn).
4.2 A NAUZA SILA
4.2.1 OSNOVNl ODRASCI
Na sl. 4.31 predstavljena je kvadratna (pljo-
snata) zavojnica sa eJementom navrtke
nim sHorn F. Za kretanje navrtke uz Ij.
uz nagnutu ravan, potrebna je. teorijski, sUa F"
kada se zanemari otpor trenja. Navrtka ce se, pri
)ednom punom obrtu, diei za P; iz jednakosli rada
obeju rua
I
Ft . d.,,= FP
TabllM 4.1
Obla zavojnica
d.-d
I
d,
I
mm mm
30 26,825
32 28,825
36 32,825
40 35,767
44 39,767
48 43.767
52 47.767
55 50.767
60 55.767
65 60.767
70 65.767
75 70.767
80 75.767
"
8
8
8
6
5
6
5
6
6
6
6
6
6
Prema JUS M. BO. 081
I
cI,.- d
I
d
3
I
mm mm
"
85 80,767 6
80 85,767 6
95 90,767 6
100 95,767 6
103,650 4
---
120 \13.650 4
130 123,650 4
140 133.650 4
150 143.650 4
1150 153.650 4
170 163.650
4
180 173.650 4
190 183.650 4
I 200 1113,650 4

H pameno uz tabllc:u u .
1) ZnafalJe omab dato Je u a 4.1.4.1 I a . \,4.10 1 na aI. ."1.
2) zavojnl .. d Ie nomlnalnl premjk cL.
6

dobiva se izraz za odredivanje sHe F.,
p
F,,=F- =Flg u
nd,
gde je a' srednji ugao nagiba, a d. srednji
precnik zavojnice.
. Stvarno, pri kretanju navrtke po zavoj-
Clma rada se trenje. Otpor koji potice od tre-
nja uzece se u obzir time sto ce se nagnuta IF,.}
ravan nagiba u fiktivno zarnenili nagnutom
ravni nagiba a + p, gde je p ugao trenja. Pre-
m a tome je stvarna sila, potrebna za kretanje
navrtke uz zavojnicu (zavrtanje)
F, =F tg (u+p)
Za kretanje navrtke niz zavojnicu (odvrtanje)
potrebna je sila
F',=F tg (a - p)
tj. nagnuta ravan je sad a fiktivno zamenjena F;
nagnutom ravni nagiba rx - p, posto otpor od ....... "
trenja otezava silazenje navrlke .Ovde mogu IF;,J
nastupiti tri slucaja:
F
d,
51. 4.31
1) a> p; navrtka ce se spustati niz 7.avojnicu sama ad ,ebe pod utlca-
jem opterecenja silom F, jer Je ugao nagiba zavojnice veei ad ugla trenJa F
2) a=p; tada je F', = O; navrtka se jos moze da odrh na zavojnici. iako
je opterecena silom F. Ovakvo stanje, pri kome se navrtka ne odnce sarna
po sebi, zove se samokocenje - na granici klizanja.
3) a<p; u ovorn slucaju navrtka se sigurno neee od\'1'tati sarna od
sebe pa cak treba upotrebiti silu suprotnog smera -F', radl adn.
odvrtanja navrtke.
I
aJ
bJ
SI. 4.31
Gornja izlaganja vrede za kvadratnu kojoj jt! akt1vna strana
profila upravna na uzduznu osu zavrtnja (sl. 4 Aktl\'Tla .trana prahla
trouglaste zavojnice nagnuta je za 90 - prema uzdulnoj os; untn)a

51 4 32b) pa je zbog toga otpor od trenja veei nego na 'plosnatoj
Komponenta sUe F, upravna na akllVnu stranu profila
zavojnice
izaziva otpor protiv klizanja
F F
_.c,F:--" = F I'
"= Nl' = Q'"
P cos .!::
cos 2" 2
gde je Il koeficijent otpora protiv klizanja, a 1" = I'll
cos -
2
1; .1' ekviva-
lentni koeficijenl otpora' za ostre zavojnice; 1" > 1', . Ovome koeficijentu
Il' odgovara fiktivni ugao trenja p'>p:
I"=tgp'.
Prema tome, za oslre zavojnice izgledaju ranije izvedeni obrasci
F,=F tg (a.+p')
F',= F tg (a. - p').
Vrednosti ekvivalentnog koeficijenta otpora protiv klizanja iz
nose za zavojnicu:
sa =60
0
1" = I'
cos 30
0
_ 1'_ = 1,151'
0,866
Vitvortovu sa P =55 1" = I' = _ V_ = I 131'
cos 27 30' 0 887 '
trapeznu 13=30' 1"= I'
cos 15
,
_ 1'_ = 1,0351'.
0,966
lz ovoga se pregJeda vidi da je za i za Vitvor-
tovu, tj. za ove dYe vrste zavojnica, koje se upotrebljavaju kao zavojnice
za vezu konstruktivnih elemenata, povel:anje otpora protiv klizanja
iznosi 15
0
/. odn. 13%; to svakako oleiava navrtanje navrtke, ali je ujedno
i korisno posto pruia vel:u sigurnost protiv nezeljenog i samovoljnog od-
vrtanja navrtke. Za trapeznu zavojnicu, koja najce!\ce sluii za pokretne
veze, = 1,035, tj. povecanje otpora proliv klizanja iznosi svega 3,5"/0 U
poredenju sa kvadratnom zavojnicom, pa se za nju moze usvojiti bez
vece grelike da je 1" = 1'.
Moment sile potreban za kretanje navrtke uz kvadratnu iii trapeznu
zavojnicu iznosi
<. d, F t d.
T = .,- = g (a+p)--
2 2
88

pa kada se stav! tg IX- tg P=11 dobiva'8
n d I """""'

a za kretanje niz zavojnlcu
T= 2.
Fd
P-1fd,p.
,
2 Itd. +Pp.
Za kretanje uz trougJastu zavojnieu moment sile je ndto veei i iznosi
T= I
2
Fd, P+ltd, p.'
:rd, -Pp.'
a za kretanje nlz zavojnleu
T= _1_Fd, P-ffd. \1'
2 "d. +P\1'
Ovi obrasei za odredivanje T potrebni su pri
zavoJmea za pokretne veze.
'.2.2 STEPEN ISKORISCENJA
Stepenom zavrtnja 1) zove se
F,. ig IX

F, tg (a +p)
Ovaj izraz, koji se odnosi na zavrtnje sa kvndratnom zavojnicom, prelazi u
= ig a
tg(a+p')
za zavrtnje sa trouglastom zavojnicom; 1')' <T}.
Na sl. 4.33 iznesen je dijagram zavisnosti stepena iskorgcenja 1) ad
srednjeg ugla nagiba zavojniee a; linija a odnosi se na kvadratnu, 3 Iinija
b na trougJastu zavojnieu; u oba pretpostavJjeno je cia
je p '" 6" ill'" 0, 1, se za podmazane zavr\nje moze usvojtti
kao prosetna vrednost. Najveea vrednost stepena iskoricenja 1)_. dobi'la
0 t'
se, kada se stav! - = . J.
da
Odatle izJazi
=sln(a + p) cos(a +p)-sin a cosa=O
da
sin 2 (lX+p)=sin 21X
pa poSto je p .. O, biee ovaj usJov ispunjen kada je
sin 2 (IX + p) =sin (180 - 21X)
ili kada je
a= 45' - p
2

100

a
1;"'"

t
80
W
[\b
;/
60
0
,
2
Ii

.:.
a
'"
'"


0
10' 20' 30' 40' 50'
<i:
81. 4.33 _ Stepen zavrtnja " U z3vlsnosti ad ugla nagiba
(a-za b-za z3vojnicu)
Ova vrednost a. daje najvecu vrednost 'Ilmu
t
g
( 45-
'lm.% = ( p ) = tg' (45 - ..!:..) ,
tg 45+ - 2
2
Za p= 6' iznosi maksimum stepena iskoriScenja kvadratne zavojnice, pri
a.=42'
'Ilmu=tg' 42'=0,81,
a maksimum stepena iskoriilcenja metricke ISO zavojnice, pri a.=41' 43'
'Il'mu=tg' 41' 43'=0,79,
Trouglaste zavojnice imaju niske vrednosti 'Il, posto im je ugao nagiba
a < 6', Radi orijentacije dati su uglovi nagiba za nekoliko velicina stan-
dardnih zavojnica u ovom pregledu:
I Z3\fojnica
\
d 1 mm 6 mm 24 mm 76 mm ISO mm I
a 5' 25' 3' 25' 2' 30' l' 33' oa 45'
VitvoriOV(l z8vojnica

1/4"

3"
I
6"
4' 12' 2' 30'
1
0
SO' l' 14'
90

Stepen iskoriscenja Tj za najmanju standardnu Vitvortovu zavojnicu
d = I/4" ne dostize ni 40%; npr. za d=l", odnosno d=24 mm iznosi 11'"
= 28"10, tj. p:i navrt"!'ju navrtke gubi se na trenje 72"10 energlje.
U gramcnom slucaju samokocenja, kada je a.=p, stepen iskoriscenja je
- Igp 1- IgOp
J1, --- = -
tg2p 2
sto pri p= ,s' za k,;:,adrat.nu zavojnicu iznosi Tj,=O,495, dok Tj, za trouglastu
zavoJnlcu Ima nesto nlZU vrednost.
4.2.3 ODNOS SPOLJNfH I UNUTRASNJIH SlLA
Spoljne sile koje deluju na z8vrtanj mogu biti privrernene, redovne I
izuzetne. Sila na kljueu kojim se navrtka priteze je privremena i prestaje
pO zavrsenom pritezanju. Promenljiva sila koja potice od pritiska pare u
cilindru parne masine (ili motora sa unutrasnjim
sagorevanjem) pa opterecuje zavrtnje na poklopcu
(s1. 4.36) je redovna i zove se "sila u radu"; ona de-
luje dok god je masina u radu. Izuzetne sile su one
koje dolaze npr. od trenutnog iznenadnog udara ill
drugih uzroka: npr. rdavog sklapanja. Posledice
ovih pobrojenih sila mogu po zavrtanj biti privre-
mene i trajne. Pobrojane vrste sila, koje mogu de-
lovati na zavrtanj, izazivaju i u zavrtnju i u vezi
unutrasnje sile, a ove opet raznovrsne privremene
ill trajne napone. Poznavanje odnosa spoljasnjih i
unutrasnjih sila, i izazvanih napona, od narocite je
vaZnosti za proraeunavanje. U tome pogledu mogu
se zavrtnji svrstati u nekoliko glavnih grupa, od
kojih su cetiri grupe opsirnije razradene.
U I grupu ulaze zavrtnji koji se uvrcu neopte-
K
SI. 4.34 - ZavnanJ sa uJ
receni iii cije se navrtke navrcu neopterecene. ao korn za prcno!enje lereta
primer neka posluzi zavrtanj sa uskom za prenose
nje tereta (s1. 4.34) . Ovakav zavrtanj uvrce se rukom - ruenom silom; mo-
ment rucne sile moze da se pojaea umetanjem eelicne poluge koja igra
ulogu kljuca. Zavrtanj se ne priteze narocito jako: unutrasnje sile izazvane
privremenom ruenom silom neznatne su i mogu se praktieno zane mariti.
Kada se 0 usku obesi teret G, a to je ovde redovna spoljna sila, izlozen je
zavrtanj uzduznoj sili F koja u njegovom jezgru izaziva napon istezanja
p p
d, = - = --2"
A,
--;r-
gde je F=G. . .. ..
Karakteristika je zavrtanja II grupe sto se uvrcu Ih nJlhove navrtke
pritezu pod odredenim opterecenjem. Primer pruza zavrtan.j za dizanje
tereta (s1. 4.35). Uzduzna sila F koja se stvara u. 'prJ d,zanJu te-
reta G i koja je prema tome odre<1ena (F=G), IZaZlva u jezgru Z8vrtnJa
napon od pritiska
p
91

i napon od tonije zbog trenja i momenta
T Fd, tg (a + p)
f,= w. = "dl
2 Hi
nIP, . . t ek vrtn
gde je Wo = _ polarru otporru momen pres a ]ezgra za Ja,
16
aT
tonioni moment.
Jos jedan primer zavrtnja II grupe naJazi se u mehanizmu za koeenje
(S]. 3.10). KoCiono vreteno obrce se u svoj oj navrci koj a se dize iii spuSta -
F
F
I
T, VRHeNO
I
I
.
I
.
Tl POSTO
.
F POSTOL )
I
I
.
I
I
F
T
S1. 4.35 - dizalica sa vrelenom (desno: dijagram aksij al nc sUe F i dljagrarn
momenta T1 ; Tl je moment potreban za savladivanje otpora trenja nosal"a tereta
koji se ne okreCe po vretenu kaje se okreCc)
u zavisnosti od smera obrtanja vretena - i pri dizanju je naro<!ito optere-
eena, posto se zatezanjem poluge ostvaruje kocenj e. Tu je jezgro
zavrtnja, slieno gornjem primeru, izlozeno jednovremeno istcz80jU i tor-
ziji (uvijanju).
U III grupu idu zavrtnji izlozeni jednovremeno uzdui.nim silruna i
uvijanju, posto se oni zavrcu pod opterecenjem, no s tom razlikom od za-
92

vrlnja II grope slo uzduina sila nije odredena vec moze b:!l prmz\,oljr.a -
cak i lolika da se pod njenim uticajem zavnanj prekine Primer UP. avo
pruz.aju zavrtnji za vezu poklopca sa cilindrom klipnog motora (i!l klipnog
kompresora) (s1. 4.36) ill za medusobnu vezu ceV) s.:. obodom (s1. 4..3;/.
Zavrtnji SU, po pravilu, ravnomerno rasporedeni po obod" cilindra h ce'oi.
Potrebna hermeticnost postiZe se ili jakim prilezanjem glalKo obrade:-:!h
metalnih dodirnih !X>vrS1na ill, 510 je ceSce i balje, urnpt3::jem 1 pnteza-
njem zaptivaca kao na sl. 4.36 i 4.37. Zaptlvati moga b!ti tvrdi, npr bakar,
mek cetik, ili mekSi, npr. olovo. azbesl, klingerit
< f
o
e I
/ . ,
81. 4.36 - Veza cillndra i poklopt"S tavTtn)irr..a Sl. ... 31- Vez;a poClbodu
Zavrtnji treba da budu !X>djednako pritegnuh 1 to tohko bU,de
dena potpuna bermeticnosl. cak i kada deluje n3jveCl pr:nsak .lulda U <."1-
lindru maSine ill najved pri- a
i
tisak l.,cnosti ili gasova u ce- a
vi. Prema lome, zavrtnji tre-
ba da budu pretbodno zateg- ( E ++ - --==:=::::==::::::::33
nuti do !X>trebne mere; dru-
gim recirna, u njima vlada, r
jos pre nego slo meSina
da radi, prethodna uzduzna "
sila koja se naziva prethod- //,-
nim zatezanjem. ZatezanJe se
ostvaruje kljucem (s1. 4.38).
Ukoliko je radni krak !djuea
duii u toliko se jab moment
r--___ =-L.::c-US - ZOcl
, . .
prilezanja maze ostvantl ..
Moment sile na !dJucu
treba da savlada 1) moment
otpora u zavojnici T, i 2)
moment otpora trenja izmedu
navrtke i !X>dloge T, tj.
T= T, +T,
-- -- ----
/'

Prema C1. 4.2.1 je
d,
T, = F, tg(a + p,) -
2
gde je Fo - prethoclno zatezanje u zavrtnju,
d. - sreclnji preCnik zavojnice,
a - ugao nagiba zavojnice i
P' - ugao trenja zavojnice.
Za zavrtnje srednjih prefuika (veee od M 24) rnoze se usvojiti da je pro-
seCno 1,08 d
"
a a + P' = 10', tj. tg (a - 0,18. Sa ovim vrednostima je
T, 0,1 Fod,.
Moment otpora trenja ispod navrtke koji stvarno nema nikakvol( uticaja
na naprezanje u jezgru zavrtnja, ni na prethoclno zatezanje Fo iznosi
(51. 4.38).
T, =Fo a tg P'!=w Fo a
gde je: Fo - prethodno zatezanje u zavrtnju,
a - rastojanje ose zavrtnja od sredine dodirne navrtke
i podloge i
tg p'=\'u - koeficijent otpora pri klizanju izrnedu navrtke i podloge.
Koeficijent otpora 11,=tg P'! tesko je taeno odrediti. Otpor pri klizanju
navrtke po podlozi obieno je najrnanji pri prvom pritezanju navrtke. Pre-
rna ispitivanjima Debusa (Debus), posle 200 uzastopnih odvrtanja i prite-
zanja navrtke, otpor je oko dva i po puta veei nego pri prvorn pritezanju
- zbog babanja dodirnih povrsina. Kao sreclnja vrednost moze se usvojiti
da je \.U = 0,1, a krak a d
,
pa je tada
T, =0,1 Fo d, .
Iz svega ovoga izlazi
T= T, + T, =F. L=0,2 Fo d
,
gde je: F. - ruena sila na kljucu,
L - radni krak kljuea,
Fo - prethoclno zatezanje u zavrtnju i
d
,
- preCn.ik jezgra zavrtnja.
Gomji izraz daje
F,= 5F.L
d,
Klada se uzrne da je raclni krak kl j uca L=15 d, gde je d preenik zavojnice
12 az1
F.=75 ( :JF.
pa kako je za metricke zavrtnje :, 1,16, dobiva se najzad
F.=87 F.
pri umerenoj ruenoj sill na kl jucu F. = 100 N daje
Fo= 8,7 leN.
94

Ova bi uzduzna sila izazvala napen od iSLeZAIl)'a npr. u zavrlnlu MIG
F 8700
a, - A, 0.0000523 16.63 . 10' Pa 166.3 MPa,
gde je A, ": 0,523 em' (v. Tab. 4.4), odD. A, 0,0000523 m'.
. Dobl)ena je dosla blizu napon. na granici mzvlatenja uobil!.>.
)enog za zavrtn\e 3.6
.. Kao sto se vidi iz ovih izlaganja, u zavrtnjima malog preenlka vI!<!
pnhko,,: pntezan)a na\'rtke kljucem mogu lako nastupiti preteranl naponi
u maten)alu zavrt.n)a koji .mogu dovesti i do kidan)a zavrtnja. Stag. male
zavrtnJe treba pazl)lVO pnt!"zati. posta su za n)ih kJjucevi du-
.. Tr:ba svakako imatiu vidu da ee ovi zavrtnji bili pored taga opte-
recent JOS 1 redovnom spol)nom silom u radu. Posledica ovoga je pravilo
da treba po moguonosli izbegavati upotrebu mali'> zavTtanja. ispod .'Y.12
ill M14 odn. 112" ili 5/8", na odgovorrum mestima u konstrukcijama, kad
ovi zavrtnji treba da se za,' reu pod prethodnirn opterl!<!enjem (prethodno
zatezanje) i kad 5U iZNu1eni od mekog celika za 2.3vrtnje. U velikim zavrt-
njima nece se pojaviti preterani naponi. posto se rukom 1 kljuteID nor-
malne duzine ne mogu ostvariti relati,'no Jaki momenti; ZB\-rtnji veltkog
preenika ne mogu se cesto ni pritegnuti do potrebne mere kJjutem nor-
maIne duzine pa se lada radni krak kljuCa po,..cava natiClln)em cevt na
kljuc. Dva su pravila 0 kojima treba voditi racuna pri konstruisanJu:
I) da se za zavrtnje manjih preenika mogu dopustili man), napan! I
2) da je u 5tatickom pogledu balje, pa mogucnosti, uzimati za vcze
sliene 51. 4.36 i 4.37 manji braj jaeih zavrtan)a, tj. vl!<!eg prl!<!nika, pOOto im
je relativna moe nosenja veca, ukoliko drugi konstrukcioDl raxlozi Iii dina-
miCki uslovi ne nameeu supratno resenje, u kome bi trebalo 1& dva
u510va celishodno pomiriti (npr. od ovoga je supratan zahtey, koji se pone-
kad postavlja, da ose zavrtanja budu sto bli!e sredini cilindra, ceVl ltd. pa
je tada potrebno uzeti Veel broj zavrta.1lJ3 manjeg preenika).
Za zavrtnje III grope naroeito je vaZno pozna"ali, kakav ce utical
imati 5poljne sileo koje deluju za vreme rads, i na za\"Ttanj i na celu Ve%U
koja je vee prethodno napregnuta ("naponska v .. za"). Elemenll kOje z,a-
vrtanj priteie neka budu nazyani ploeama (51. 4.39).
Prilikom pritezanja nRvrtke ra(!A se u Z3\'TtnJU, na kraju pntnanja.
unutr.snja sila Fo koja ga rasteze i izduiuje, a ploee sablJa 1 SkrACu\@. Po-
sto naponi ne treba da granicu elasticnosti pa ni granicu proporcio-
nalnosti (11<11, - 51. 1.2), vaz;ce Hukov zakon proparcionalnostl Izmedu
napona odn. pretl)odnog zatezanja i izduienja ili skratenJ3. Po
pritezanju navrtke kljucem u zavrtnju ostaje prethodno zate:!aI1je F, kole
izduzuje zavrtanj za iznas ).,
F.=c, ).,
J ednovremeno na ploee deluje prethodni pntisak is,e F, koji
skratuje ploce za M
F.=C! A.. .
Ovde su c, i co konstante rnaterijala odn. elemena!a. koje pred$ta\'ljaju
jedinitne sile - 5yaka za S\'oj malerijal. Jedinitna (Iuu I je sila
patrebna da se ostvari izduzenje 'll s!<:raCen)e ravno )edlruCI.
6 Malinski element( I

Ove deformacije mogu se predstaviti dijagramom (s1. ..
Kada pocne da deluje jos i spoljna sila u radu F" se gornJl
.. ' Sil d F pOJ'aeace zatezanJe u zavrtn)u kO)1 ce se naknadno
di)agram aura u , , 't' , +A' 0 k
, duiiti t.>.. tako da ce ukupno izduzenje .'znosl I 1\1 , 1\, vome ,u, up-
lZ ' d' ' dgovara po zakonu proporclOnalnostl, slla F1. Za Isb Iznos
nom IZ uzen)u 0, . ' 1 x b' ti >.. " t.>.. a 0 0
t.1.. izduiice se i ploce pa ce definitivno skracenJe ,P .oca I , . - , ':'
C
' 'e opet po zakonu proporcionalnosti, Izazvah sarno neka slla
skra enJe moz , " ' t" plocama od
F Prethodna unutraiinja sila Fo promeruce se I u zavr nJu I u ,
kada veza bude izlozena spoljnoj sill u radu F,; zatezan)e u za-
F
..:'
,
/
t.O



f-

k'
t.:'
-A
IlA
fA
A2 A1
LlA
-
PLOCE ZAVRTANJ
81. 4.39 - Deformacioni dijagram veze zavrtnjem
vrtnju poraiiCe od Fo do Fl, a pritisak u plocama pasce sa Fo na F" Jasno je
da i zavrtanj i pIeCe, srazmemo jedinicnim silama, uzimaju ucesea u pri-
manju spoljne sile F, i da u novorn ravnoteznom stanju Fl "" F" odakle se
logieno zakljueiti da je F,= Fl - F"
Iz iznesenog izlaganja izlazi cinjenica da definitivna, stvarna sila iste-
zanja, kojoj je zavrtanj izlozen i koja je rnerodavna za proracun zavrtnja,
nije ravna zbiru prethodnog zatezanja Fo i spoljne sile u radu F" vee ne-
koj drugoj vrednosti Fl<Fo+ F,; Fl moze se odrediti na dijagrama
(sl. 4,39), kada su poznati AI, A, i Fo na ovaj naein: iz dijagrama (s1. 4.41a)
vidi se da je sila Fl=Fo+t.F" gde je AF,=Clt.A. Sila F, moze se izraziti
kao zbir F,=Clt.A+C,t.A, odakle je t.>"=F,/ (Cl+C') , Ako se ovako izrazeno
naknadno izduzenje AA zameni u izraz za silu t.F" dobiva se
t:,. F, = _.:.. c
1
,-- F,
(",+(',
Ovaj izraz pokazuje da ee za neku silu F, dinamicko opterecenje zavrtnja
biti utoliko manje ukoliko je krutost zavrtnja Cl manja, a krutost ploca cr
96

veea. Optereeenje zavrtnja za vreme
rada varira od minimalnog F mI. = F.
do maksimalnog F mu = F. + ll.F, = F J.
avo je obj asnj enje jos oNglednije ka-
da se da su ploee potpuno
I . da su lZmedu njih, namesto F,
umetnute opruge YI-Hl,(
(sl. 4.40) . Po l zvrsenom pritezanju
navrtki kljucem opruge ce se skratiti
a zavrtnji izduziti. Kada spoljna
F, optereti vezu, pojacace se zateza-
nje u zavrtnj ima, a opruge ce se malo 51. 440 -
izduZiti, tj . u njima ce popustiti unutra.snja sila. avo poptiStanje prethod-
nog pntIska u oprugama vrsi se na spoljne sile F, .
F
F
t.::
J
0
A 0 -
<I ..
.A
A, A
oj
ti
S1. 4.41 - Deformacloni dijagram veze zavrtnj em (a- Tadnl dijagram. b-utac.3J prrt-
hodnog z.atezanja na odr!avanje hennetifnosti i dopuUenih n3poru u u\'rtnJu)
Stvarno zatezanje zavrtnja u radu treba da je utoliko ukoliko su
ploCe ill umetnuti zaptivaci istegljivij i i elasticniJi. Svakako je valan
uslov da prethodno zatezanje bude toliko da se pod uticajem spoJjne sile
F, ne rastave potP,uno, posto tada ne bi bila odriana potrebna her-
meticnost veze (sl. 4.42) .
Prethodno F. zaviJ\ ad Iile F . Ve60j sill F, odgQv&l8 jlte
prethoclno uteunje Ft. SUa pritislca FI, koja preostaje \I ploelUDa posle
PQj llve we u radu F" mol e se izraziti zavisno ad sile F. ovako:
F.-F,-F,=F.+ t,F.-F,=F.+ _c,_ -=1- F, .
c, +c. c, +c.
8vakoj sill u radu F, odgovara odredena minimalna sila prethodnog ute-
&&nja Fo ... za koju je sila F. = 0(sJ.4.41b),
7

Sl. 4 4:! _ DeformaQlQ :';:\Ttnja lsranje pre pritezanja navrtke, posJe prirez.anjlll. n;vrti:e i poIIt
pojave ,il e u radu)
S druge strane opteretenje zavrtnja ne sme da izazove u m9.terijalu
zavrtnja plastiene deformacije. Maksimalna sua F ..... treba, stoga, da je
< A"'II OR 0'
p , - ,
gde je: - najrnanja povrSina popreenog preseka zavrtnja na njege>-
vom onterecenom delu, a
- napon "na granici razvlaeenja pri istezanlu.
Obicno se zbog sigurnosti usvaja da je
F I ,.az= (0,5 '7 V, 7 5) A.nll 0
Prema tome sUa prethodnog zatezanja treba da je u ovim granicama
F.= <F.<F._,.
_.
Obieno ie, na osnovu is1.'llstva,
Fo=(5-;-7J F,.
Melr
sim
a
1n
j normalni napon u zavrtnju iznosi.
F.+ /::,.F, c, F,
0, MCU= =0,50'p(+ I
A"",, C
1
+ c. A.-ifl
Odnos krutosti zavrtnja prema krutosti ploca, cl / e., obieno ie u granicamn
cd 0,5 do 0,08, tako da ie odnos C1I(Cl+C.)=0,33-;-0,074.. Posle pritezani
a
navrtke zavrtanj ostaje opterecen na uvijanje usled momenta T,. Napon
cd uvijanja je
d
F. tg (a+p,)-1
2
T, = ---,:;;;---

16
lzvedeni normalni napon u zavrtnju biee, prema tome
98

1 , (:Jill 10
6
,
= - ; .. =,)
_ . Za\-rtn)i kOji, se pntci:t: pod a :co;U ;>li - e ili>-
zeru prOlZ\'O]lDO )akoj :.t;;':;cinoj DC s::le-" se rahmati = = c.;>'
spol)ne sile u radu sarno ;u, neko!! p=zvollno is pffi-
hodnog u.tezanja, vee na osnovu sile oJa 'e, bo ;;:0 do 3 p:;ta
\'eea od sile u radu F,.
Kada se u yen r .alAZi '\* z.a\7t.!..."'l.': .. po :;:']og'JCnoSti tre:" d. b:uta
istog konstruktivnog oblika, I). ill sarno be;: rao r.a .. 1. 4.36
ili sarno za\TtnJi sa gla\'OIn kao na s1.. .. a ne... ja,!<ada 50 :r:avrtnJi
jedne I druge nste lZIIleSani. ?OSto sn a.--:-.Jl sUa ::.=.a : naprt2&l1je
nisu jednalo 1.. Z3\Ttnjirr.a .amog ebbra.
lzuzetne rue. kOJe tzazlYar.J ..." je.zgr.l ::.&\-T1r.ja selrundama
n"pre::an)a, mog.., biti pa ::aU> ::......,ba ;rr'.=>eruti ... '" mere da lie
C:1e otklone ili, kada Je to ne:noguCe, da se h;.:- :t"\'eoa:l na rr - .... nm.. Tw,
npr., kad podloge n&\"rtke i glave Z3\-rtr;)a rU-.cu po,a''itf! lie U
za\TtnlU napeD od sa\iJanja i 2\7=) te se defO=.lS4t1 (s:! . 3).
I:raz je za moment savija.:'lja --s!-
EI
M =-R
gde ie: E - modal ela;tiCnosti,
1 - moment inercijl! preeka j
R - polupTeen:J< knv.ne.
Iz s1ibosti trouglo\'" ulazl
R = ::d
c
pa kako se moment inerc:je 1 ::lc!e
otpornim momentom preseka W
d
1=-11
1
dobiva se da ie napo." ad "";j&:lja
Eo:; II . c

-
" -3 - 4t:tom'fen
;x>C! U'.1a!= oao1jaJlja
EJ:c
' 1 = W = - -.'-:1
za a-2d daje Be
15,=-
""I
Na pnmer, za modul 1: - 210 G Po, pndlap
c=0,1 mID i raspon ::a\'rtrl)a 1=10 = aa ;a :, ' ,... p:-.hlibla :-recInost lie-
kundarnog Dapona ad sa''l)Il!l)a po gornJe:::> obnoscu
r -5. :5 10'''''-. 2,5 lOs
4 40,1
0\'8j selrundarni nspan ad sa'-:Jc.:a -
kraci i ukoliko je neparaJ ... :nn>: pu.:;.lor;. . nil %
prunera \idi se da "ee neko '0 de :n;;:...-..,t:> rpL"l

moze ponekad izazvati u zavrtnju cak.i iznad granice ela-
stienosti. Stoga je od najveceg znacala da dodlrne povrsme podloga navrtke
i zavrtnja ili kosog podmetaca (v. 61. 4.93) burlu obradene lacno ,,:a
uzdumu osu zavrtnja i olvora u koji se zavrtanJ umece; IS to tako 1 zavoJ-
nice treba da budu pailjivo izradene.
Posledice od savijanja trpe narocito zavrtnji cije se ns.vrtke snRino
priteiu, a tu spadaju na prvom mestu zavrtnji III grupe.
SL 4.44 - zavrtanj iz-
lote.n poprocnim sUama
d
S1. 4.045 - zavrtanj izlo-
zen popre!;nim silama
Ponekad se, slo se opet najvise odnosi na III grupu, moze u zavrtnjima
pojaviti sekundarni napon pod uticajem toplotnih dilatacija zavrtnja i
ploca. NaroCito pri visim temperaturama ove dilatacije mogu biti osetne
pa sekundarni i ukupni naponi matni, a to je utoliko nepovoljnije sto pri
viSim temperaturama jacina celika opada. Tada treba birati manje dopu-
stene napone iii materijal poslojan i na vBim temperaturama, npr. hrom-
molibdenov celik 10.9
LJ IV grupu idu zavrtnji koji su izloieni poprecnim sllama. Iako je za-
vrtanj po svojoj konstruktivnoj sustini uglavnom odreden da prima uz-
dume sile, ipak je ponekad izlozen poprecnim silama koje mogu u njemu,
prema prilikama, izazvati napone od istezanja, smicanja i savijanja. Pi-
tanje savladivanja ovih poprecnih sila resava se uglavnom na tri nacina.
Prvi je nacin da se zavrtanj umetne u otvor koji veeeg preCnika
(51. 4.44) pa limovi iii ploce pritegnu navrtkom u tolikoj meri da se ostva-
reni P!otiv limova popreenoj sill F . Zavrtanj
Ie tada lzlozen uzduznol sili F kOla se moze odrediti iz uslova:
p.F> F,
F= F,
)1
U je izrazu IJ. koeficijent otpora protiv klizanja; iznos njegov je
u od finoce obrade. Posto se ovde navrtka sna:zno
pnteze, odnos spollnih 1 sila slican je kao i kod zavrtnja III
gr.upe, pogotovo k';-da delulU lOS 1 uzduzne sile ns. zavrtanj. Zavrtanj je iz-
lozen naponu od lStezanja
100

F
d.= _
ndj .
"4
Ovakvi koji se obieno zovu zamnji", mogu se
upotrebltl za poprecr;e same kada je opterecenje mimo ili neznatno
promerujlvo. U slucajeVlma promenljivih opterecenja iIi udara navrtka bi
popustlla zbog sta!nih potresa, opala bi uzduzna sila F pa bi, prirod'lo, i
otpor kllzanja \.1F postao manji; 10 bi izazvalo relativno pomeranje
hmova I .zavrtanj bl bio izlozen smicanju i savijanju. Stoga se, za slueaj
promenljlvog oplerecenja iii udara, upotrebljavaju za pnmanje popreewh
sila "podeseni zavrtnji". To je drugi nacin resavanja ovoga pitanja. Za-
se umece u otvor bez zazora (cak sa malim zadorom) i naltacnije je
podesen prema otvoru (sl. 4.45). Pod uticajem poprecne sile F, j3vlja se u
stablu zavrtnja srednji napon od smicanja
Fr
'f
J
= - d'
" s
4
gde je d, precnik stabla zavrtnja koji je ravan preeniku otvora: J.=dt.
Ovde zavojnica igra sporednu ulogu. stablo zavrtnja glavnu. Navrtka
ne priteze limove znalnom silom; ona treba da bude toliko pntegnuta, da
spreei ispadanje zavrlnja i onemoguCi labavljenje veze. Mesto ebicnog
cilindricnog stabla moze se upolrebiti i znalno ,kuplje konieno .nabla
(konicnost 1 : 50 do 1 : 20) u konienom otvoru, eime se moie postiei mnogo
ravnomernije
,
b)
/
--
,
vJ
81. 4.46 - Sredstva za rasterecenje zavrtnja od poprern..!b 5113
Nije cellshodno da za"rtanj bude izlozen uzduinim I
poprecnim silama. To se resava, na treel naem, time sto se zavrtanJ raste-
recuje oslobada delovanja poprel:nih sila. Kao sredstva za rastereCenJe
sluie: 'cilindricni (sl. 4.46a) ill koniCni prslenovi, okrugle (51. 4.46b),
klInovi itd. iii sami delo"i podesnom konstrukcijom primaju popre<'ne sile
(s1. 4.46v). Zavrtnji primaj u na sebe sarno uzduinu sllu koja deluje na vezu
i koja je za njih podesnija.. .. . . .. . . .
Za"rtnji ostalih grupa (Izlozem. udanma, nalzmcmcmm dlnam,ck,m
oplerecenjima) nisu obradeni u OVOj knJIZI.
4.2.4 OPTERCENJE ZA\"OJNICE I NAVRTJU:
Zavrtnnl I navrlka dodiruju se po Pod uhcajem uzduine
sile u zavrtnju F zavojnic,a i na I u navrct lzlofena Je st,alno sa-
vljanju smicanju i povrSmskom pnbsku (sl. 4.47.>. Sa pret!"'sta, kern d.
je sila F ravnomerno f Rsporedena po svima zavoJclma unutar n;;.vrt (', do-
101

biee se ovi izrazi za pojedine vrste napona za met rick:, zavojnicu:
U pogledu savijanja zavojak se moze smalrat! gredom sa
. ei m momentom savijanja na mestu oznacenom tackama na sl. 4.47.
naJve .. . . t d .
Moment savlJanJa Je a a
M =F 1ft =0,2706PF
2
posto jelft=0,5412 P (v. cl. 4.1.4.5), a otporni
moment jednog zavojka pravoug"onog preseka
osnovice "d, i vi sine = 0,9 P
W= (O,9P)'.
6
Napon od savijanja u zavojcima zavrtnja iz-
nosi, kada ucestvuje z zavojaka u primanju
1ft d, sile F, M 6 . 0,2706 F P 0,637 F
0,= -- =
51. 4.47-0pterecenje zavojnica W zr.d, (0,9 P)' d, pz
gde je F - uzduzna sila u zavrtnju,
d, - precnik jezgra zavrtnja,
z - broj aktivnih zavojaka i
P - visina hoda zavojnice.
Proizvod z . P=/
n
predstavlja ujedno visinu navrtke.
Napon od savijanja u zavojcima navrtke iznosio bi, kada akti.vno
ucestvuje z zavojaka,
0',= .,;,;0,,-6_37_F_
ctzP
gde je d precnik zavoJruce. Posto je O'/>rr/, jer je d,<d, merodavan je
napon od savijanja u zavojcima zavrtnja.
Zavojci mogu biti smaknuti po povrsini os novice "d. i visine 0,9 P.
Prema tome je srednji napon od smicanja u zavojcima zavrtnja, kada
aktivno ucestvuje z zavojaka
F F 0,35F
'(1'= -- = -
A z1td, (0,9 P) d, z P
a u zavojcima navrtke
r = _0,-,- ,3_5 _I:
,
dzP
pa posto je d,<d, dakle 't,>'t' merodavno je 't, kao nepovoljnije.
. Za povrsinski pritisak merodavna je projekcija radne povrSine zavoj-
nIce ravan upra\nu na uzduznu silu F; to je povrsina kruZnog prstena
srednJeg precnika d, i sirine b, kada se, sa minimalnom greskom, usvoji da
svaki ""vojak lezi u jednoj ravni. Povrsinski pritisak p na zavojcima bilo
zavrtnja bilo navrtke iznosi, kada akti vno ucestvuje z zavojaka,
p = _F = F = F = _O,--,5_88_ F _
A' zrtd,H, zrtd,(O,5412P) d, zP
102
0,588 F
d, In

Ako se odbaei navrtka kao slabije naprernuti elemenat izlazi da je
napon od zavrtnja crf jaci od napona smieanja ... : i pored toga
lito Je "'d.<crdf, oblCno Je lzmedu dopustenth napona pri smicanju i savija-
nJu za cehk odnos .. ",=0,8 crd/
Kada bi se oba napona crf i .. , svela na fiktivni napon koji 5e smatra
kao normaini napon cr, po obraseu
,...----_,o_
, " )'
d. = + I -lL t ,
\
dobilo bi se kao rezuitat povecanje napona od savijanja pribiiZno za 21';.
tj. cr,=1,21 crf.
Napon od istezanja u jezgru zavrtnja iznosi
f
d, = --:-,.,.- ,
u;r.
4
a napon od savijanja u zavojniei zavrtnja, zajedno sa ekvivalentnlm na-
ponom od smieanja,
",= 1,21 0,637 f
d, In
Kada se fell da zavojei i jezgro zavrtnja budu jednako napregnl._
treba uzeti cr.="f tj.
1,2 1 0,637 f
d," d,ln
4
odakle se dobiva kao najmanja visina navrtke
In =0,605 d,.
Radi sigurnosti i zbog neravnomernosti naJeganja pojedinih zavoJaka
usvojena je kao standardna visina celicne navrtke
In =0,8 d
gde je d precnik zavojniee. ZahvaJJujuci ovome nastupa. u siucaju preople-
recenja, kidanje zavrtnja obicno pre u jezgru nego u w\'ojnici. Isto tako
popustice u vezi zavrtanj pre navrtke.
Kada zavrtanj i navrtka nisu od istog materijala, mcfe se na O$novu
napona od savijanja u zavojeima zavrtnja
0,737 F
"1= - - -
d, In
napona od savijanja u zavojeill\a navrtke
, 0,637 F
" =
, dl'
n
odrediti vis ina navrtke od drugog materijaia deljenjem olfln dvcJu Jed-
nacina:
103

Posto je In = 0,8 d i posto ovde treba zameniti napon a, vredno-
stima za savijanje adl za materijal od koga Je zavrtanl (celtk), IzlaZl nalzad
d,
<Jd(
gde je d, - preenik jezgra zavrtnja,
adl - dopusteni napon za savijanje zavrtnja,
a'dl - dopusteni napon za savijanje navrtke visine
Povrliinski pritisak p u zavojcima, s obzirom na dovoljnu duiinu za-
vojniee u navrei standardne vi sine In = 0,8 d, uvek je ispod dopu;;tenih
vrednosti, kada je zavrtanj izlozen mirnom opterecenju. Medu dopu-
stene vrednosti Pd mogu biti lako prekoracene, kada Je optereeenJe
menljivo, a narobto kada je zavrtanj stalno u pokt-etu pod opterecenjem
iii kada je navrtka niia od standardne.
Pojedini zavojei nece stvarno nikada biti podjednako optereceni, eak
ni kada su obe zavojnice - i na zavrtnju i u navrci - precizno izradene,
zbog cega bi na prvi pogled trebalo ocekivati polpuno ravnomerno nale-
ganje. Svaki zavojak prima deo sile F koja isteze zavrtanj, a pritiskuje na-
vrtku; prema tome, na rnestu prvog aktivnog zavoika. naibliZeg podlozi
navrtke, i zavrtanj i navrtka izlozeni su celokupnoi sili F. Na tome mestu.
dakle, i zavrtanj je izlozen najjaeem istezanju i navrtka najjacern pritiski-
vanju pa ce stoga tu nastupiti i najjace deformacije, zbog cega neee biti
optereeenje pojedinih zavojaka podjednako. Prema ispitivanjima, koja su
izvrSili MaduSka (Maduschkn) i Mice (MOtze), na lrapeznoj zavojnici iznosi
opterecenje prvog zavojka 520f0, drugog 250f0, treceg 13"/ 0 itd., ana trougla-
stoj zavojniei oplerecenje prvog zavojka 340f0, drugog 230f0, treceg 16'10
ltd. Naroeito prva dva zavojka, zbog preopterecenja, znatno ce se defor-
misati, elasticno, a ponekad cak i plasticno, pa ce se zbog toga ravnomer-
nije podeliti optereeenje na ostale zavojke.
1z ovoga izlaganj a moze se izvesti zaklj ueak da se nikakva korist nece
postiei navrtkama sa brojem zavojaka mnogo veCim od uobicajenog, jer
poslednji zavojci praktieno vise ne ueeslv\!ju u primanju opterecenja. U
tome pogledu broj zavojaka ne treba da prelazi 6 do 8 u navrtkama sa tra-
peznolTl zavojnicom, odn. 8 do 10 u navrtkama sa trouglastom zavojnicom
jer j e kod ovih poslednjih podela opterecenja ravnomernija. U metrickom
nizu broj zavojaka u navrci standardne visine kreee se od 4.8 do 13,3, pre--
rna ovom ogledu:
-'I '7:MC-:6:-lIC-:M7":':12"I""CM:-:2:-:-j 'I "-:-:1-=56-:-01 M:-:-::-so"I-::M'"'\=oo'
z; -1- \ 4,8 I 5,5 I 6,4 \ 8,15\ 10,6 \ 13.3
Za z:,-vrtnje dinamickom naizmenic.nom optereeenju i udari-
",;a naroclto Je. vazno podela opterecenja na pojedine zavojke bude
uJednace,:,a, kohko god le moguce. To se moze postiei raznovrsnim kon-
struk.llvrum I tako znatno pojacati dinamicka izdriljivost zavoj-
ruce I lavrtnJa. Radl prlmera data je na 51. 4.48 konstrukeija navrtke po
Soltu. Izmet1u zavojaka urezan je zleb koji je sve dublji iduei od
do prvog .zavoJka .pa su zbog toga prvi zavojei savitljiviji , po-
PUStlJ.1VlJI savIJa,nJu, Time postize znatno vcea ujednacenost opte-
reeenJa poJedinih zavoJaka, lakO I ovde prvi zavojak ostaje relativno naj-
104

81. 4.48 - Navrtka sa savltljlvlm zavojelmB SI. 4.49 - Izdubljena. nBvrtka Wo!ena
viSe optereeen. Drugi primer resenja ovoga zadatka profa konstrukcija
navrtke na sl. 4.49, po Tumu (Thurn) i Vigandu (Wiegand) . Navrtka je iz-
dubljena, a polozaj prvog zavojka malo izdignut. Ona je u oblasti prv!h
zavojaka izlozena istezanju, a u oblasti poslednjih zavojaka pritiskivanju 1
time je ostvarena bolja ujednacenost optereeenja zavojaka.
4.3 KONSTRUKTIVNl OBLICI
3.1 MATBBJ.JAL JUS M. Bl.023 I 028
Simbolicko obelefavanje kJasa kvaliteta Celika za zavrtrUe prema ISO
S1andardu sadrfi dva broja odeljena tatkom. Prvi se odnosi na jaQnu pri lcidanju
u MPa podeljenu sa 100, a drugi, iza tacke, na deselOstruld odnos napona na gra-
nici razvlacenja prema jacini pri lddanju. Tako npr. ce!ik jaCine R ~ - 400 MPa.
sa granicom razvlaCenja ~ 2 - 320 MPa ima oznaku 4.8 gde ja 4 - 400/100,
a 8 - (320/400) ,10, Prema ISO standardu Celici za zavrtnje imaju ove oznakc
ldase kvaliteta: 3.6, 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8, 8.8, 9.8, 10.9 i 12.9. Najvafniji
podaci za ove materijale dati su u Tablici 4.9.
Tabllca 4.9
Karakterisr!cn! podac! za celike za zumnje prema JUS M.Bl.023 I 028
Simbol.
~
"
J!
0-
'" --
C 1'01 P 1"1
S 1%1
..
I .. , IK/
oznalta ::;
11"!
'"

- ~
0
kvalil

0.
max. m," . max. max.
'"
(otpu!wual
0::
0::
a;;
3.6 300 180 0.6 U,2 0.05 0,06 25
4.6 400 240 0,6 0.55 0.05 0,06 n
4.8 400 320 0,8 0,55 0,05 0,06 14
5.6 500 300 0,6 0,55
0,05 0,06 20
5.8 500 400 0,8 0,55
0,05 0,06 10
6.8 600 480 0,8 0,55 0,05 0,06 8
8.8 800 640 0.8
0,35 0,15 O,G4 0,05 12 691
(425)
lOS

Nastavak tabUce 4.9
8.8 800 640 0,8 0,55 0,25 0,04 0,05 12 723 (450)
9.8 900 720 0,8 0,35 0,15 0,04 0,05 10 683 (410)
10.9 1000 900 -0,9 0,35 0,15 0,04 0,05 9 613 (340)
12.9 1200 1080 0,9 0,50 0,20 0,035 0,035 8 653 (380)
Napomcna Ul lablicu 4.9:
1) Standard '" n. zavrtJ1ie M5 do M39.
2) Celik 9.8 primenjuje sc za prcauke do M16.
3) Celici olnake kvalitela 3.6 do 6.8 su ugljenifni tetici, a ad 8.8 do 12.9
termifki obradeni Iqtirani
4) Podaci u posledqjoj koloni dati u zagradama predslavljaju temperaturu u 0 C.
Manji zavrtnji prave se i od mesinga i bronze, narocito kada
postoji opasnost od r"anja.
Zavrtnji od lakih metala, narocito legura aluminijuma, bakra i mag
nezijuma - jacine do R
M
=350+450 MPa pa i vise, podesni su, kada po-
rtoji opasnost od korozije ili kana se radi 0 malim opterecenjima; oni se
narocito upotrebljavaju u lakim konstrukcijama (avionima, motornim va-
gonima i sl.),
Liveno gvoMe nije pogodno kao materijal za zavrtnje; izuzetno pra-
ve se ad njega navrtke. Temperisana liveno gvazae upatrebljava se za
kljuceve i navrtke sa uSkama.
Najbalje je kada su zavrtanj i navrtka ad is tog materijala, iii kada je
navrtka ad nesto malo slabijeg materijala ad materijala zavrtnja. Ovo
narocito onda kada je zavojnica izlozena ostecenju zbog cestog u.vrtanja
i advrtanja; tada se navrtka, kao element koji se lakSe moze zameniti, pravi
d
d;
e
81. 4.50 - Norm.lnl zavrtanj (desno: Ilava la Izblnom)
106

-od slabijeg materijala. Upotreba razlicitog materijala opravdana je I onda
kada se moze ocekivati oksidacija (korozija) zavrtnja.
4.3.2 ZA VRTNn
U zavisnosti od namene i uslova rada izrat:len je niz zavrtDnja
raznovrsnog konstruktivnog oblika. Ovde je izneseno ,amo nekoliko oblika
zavrtanja, uglavnom i7. oblasti opsteg maSinstva. Osnovni ,)blici nvrtanJa
za pricvrseivanje elemenata u masinskim konstrukeijama su ovi: normllni
zavrtanj (vijak sa sestostranom glavom za opstu primenu) (51. 4.50 i tabU-
ea 4.9), zavrtanj bez navrtke (51. 4.56) i goli zavrlanj (51. 4.58).
1) Normalni zavrtanj (51. 4.50) ima glavu i navrtku
ugaonog oblika i najcesee 5e upotreblj ava. Delovi koje vezuje imaju neita.
sid otvor od prernika zavojnice d pa i od precnika stabla d" tj. Oo>d I
Do> d,. Radi smanjivanja koneentraeije napona zaobljen je prelaz izmedu
stabla i glave (51. 4.51); poluprecnik zaobljenja iznosi 0--(0,06 +-O, l)d; za
zavrtnje manjih precnika je veti, a veeih precnika manji (v. tnblicu 4.10)
Precnik stabla d. maze biti jednak iii manji ad precnika zavrtnja d; pone-
kad je ovaj precnik veei ad precnika zavojniee d ($1. 4.45). Kada je zavr-
lanj namesten, prelazi mu zavojnica navrtku za x = 2+ 10 mm pa I yJJe
(manje vrednosti za manje zavrtnje).
JUS predvida tri klase izrade zavrlanja i to sa za"ojnicamn u tole-
raneij skim poljima Sh 8, Sh 10 i Sh 11.
F
I J
SI. 4.51 _ Zao- SI. 4.52 - Is- SI. 4.5, - Za-
bljeni prelaz sa tegljivt zavr- vrtanJ sa kva-
stabla na gtavu tanj dralnom &I.vom
Normalni zavrtanj zove se podesenim (51. 4.451 ka'!..a bez
uti5kuje u olvor precnika jednakog precmku stabla (Dc;; d.). )e
cak precnik stabla d. veei od precnika olvora d. zn H- 2 o. pa se utisku!.e
pod priti5kom u otvor. Podcieni zavrlanj Je. za !,rLmanJe
nih sila (v. cl. 4.2.3). Precnik zavoJnlce nesto Je manJ' QQ preCnLka &tabla.
d < zavrtanj (51. 4.52) pogodan jeza naizmenicna opten..oC('n)a i
d Precnik 5tabla manji mu je od precnlka zavoJnlce pa Je toga
ravnomernije optereeen i izdrtlJiviJi S obz.rom na zamaranJe
materijala. . t obltka
Propisana visina slandardne gla,'e sestougaonog pflzmaU no
107

je In 1= (0,6 -+- 0,7) d, gde je d precmk zavojnice. Pri navrtanju navrtke pri-
drZava se glava kljucem i tako sprecava obrtanje zavrtnja. Kada j e glava
nepristupacna kljucu ill kada se zeJi da se spreci obrtanje zavrtnja bez
pomoci kljuca, primenjuju se razne konstruktivne mere koj e su uglav-
nom dovele do naroCitih oblika glave pa je tako nastala npr. kvadratna
(51. 4.53) i pravougaona glava (51. 4.54) koje, oslanjajuei se 0 zid obliznj eg
konstruktivnog elementa, ne dopustaju obrtanje zavrtnj a. Tu j e nar oci to
znacajna pravougaona (pljosnata) glava koja omogucava da se zavrtanj
!lirom stranom glave viSe primakne nekom konstruktivnom element u, sto
HmB
81. 4.54 - Zavrtanj sa p r ~
vougaonom glavom
-
-
je cesto vrlo korisno. Obrtanj e zavrtnja, pri-
likom navrtanja navrtke, moze se spreciti i
civijom iii rebrom (51. 4.55) koj i zadiru i u
konstruktivni element; to se radi kada je gla-
va npr. cilindricna (51. 4.55a), iii polulopta5ta
51. 4.55b) .
a)
b)
81. 4_55 - Zavrtanj sa okruglom
1 poluloptastom glavom
51. 4.56 - Zavrtanj bez navrtkc
51. 4.57 - Caura sa s poli-
nom i unutra.njom za voj-
nicom
21 Zavrtanj bez navrlke (51.4.56) ima standardnu sestostranu glavu
pomocu kOle se kljucem uvree neposredno u konstruktivni element kon-
,
108

struklivni element ovde igra ulogu navrtke Kada ]'e zavrtan' t,
j
' , , ,] uvrnu prl!-
azl zavoJmca na stablu zavojnku u konstruktivnom elementu za x' ..
, 1) d; vece uzimaju se za manje zavrtnje, Za zavrtnje
lzlozene promenl]lVlffi opterecenjima i udarima XI=d,
Zavrtn]l bez navrtke upotrebljavaju se kada je veza stalna, tj, kada
se zavrtn]l vrlo retko odvrcu, teSce odvrtanje ostetilo bi unutraSnju za-
T.btl .. 4.10
Norma!n; zat:rtnji (vijci sa sestostranom glavom)
Mere u mm Prema JUS M 81 060
Noml- Duflna de la sa DirnenziJe glave (nomlnllne I
nnlnl zavoJnlcom b mere)
prtt. -'1--7
1
-'1---+-'1--'1-...,::.....-..,.--1
1
-----
1
dullne
p
5_
k
_ 1: l_b-t_
C
_:
I
. -+-_' .11_d_' -+I_ml_'_n--.-_m_ox_ __ ' __
6 17 22 + l,2 3,5 1 0,4 8 7,6 \ 8,6 I 0,4 I 0,2 20 do
+ 1,5 4 0,5 10 9,5 10,8 0,5 0,3 25 do 110
8 2l 26 + 1,9 5,5 0,6 13 12,3 l4,l 1 0,5 30 do 100
10 25 30 + 2,3 7 0,6 l7 16,1 l8,6 1 0,5 35 do 200
12 29 34 44 + 2,6 g 0,6 19 18 20,7 1,6 I 40 do 7JO
---- ----1----1-- - --- - - --\----\
(l4) 33 38 48 + 3 9 0,6 22 20,9 23,7 1,6 1 45 do 220
16 37 42 52 + 3 10 0,6 24 22.8 25,9 1,6 1 do 220
(18) 41 46 56 + 3,8 l2 0,6 27 25,6 29,3 1,6 I 55 do 220
20 45 50 60 "' 3,8 13 0,6 30 28,5 32,7 2 1,2 6IJ do 7JO
(22) 49 54 64 ... 3,8 14 0,6 32 30,4 34,7 2 1.2 6IJ do 220
- ---1---1--1-- ------\
24 53 58 68 + 4,5 15
(27) 55 64 74 +4,5 17
30 65 70 80 + 4,8 19
(33) 76 86 + 4,8 21
36 82 92 + 6 23
I (39) - 88 - 98-
1
--+- 6-
1
- 2- <' -
42 94 l04 + 6,8 26
(45) 100 110 +6.8 28
48 l06 Il6 + 7,5 30
(52) I 114 1124 +7,5
1
33
Napomene uz tnblicu 4.10 :
0,7 36
0,7 41
0,7 46
0,7 50
0,7 55
0,8 60
0,8 65
0,8 70
0,8 75
0,8 I 80
34,2 39,2 2 1,2
38, 44,8 2,5 1.6
43,7 50,4 2,5 1,6
47,5 54,9 2,5 l,6
52,2 60,3 3 2
-1-- - - --
57 65,9 3 2
61.8 71,5 3 2
66,5 77,l 3 2
71,3 82,7 3 2
76 88,3 3 2
60 do 220
70 do 220
jj() do 7JO
lOO do 220
100 do 220
lOO do 220
l20 do 220
140 do 220
ISO do 220
Ijj() do 7JO
1) Nominalne prel:nike u zagradama po ltbegavaU.
:!) Duiine dela sa Z3vojnicom b navcdene pod a) odnose se na zavrtnje duiiDe ,
do 80 mm, pod b) za zavrtnje duflne 1 od 80 do 200 mm, a duiine pod C) u
duzlne l iznad 200 mm.
3) mere z.avojnice moraju leta.ti unutar tolerandJsito, polja ,
4) Znatenje oznaka je na 51. .. SO.
vojnicu u konstruktivnom elementu, Da bi se izbeglo oSteeenje, kOle b.
moglo nastupiti zbog ceSceg odvrtanja za\' rtnjn, moie se uvrnul! u kon-
struktivru element celicna iii bronzana caurn sa spoljnom i unutralnlom
zavojnicom, narocito kada je taj konstruktivru element cd liveno!! gvotdl
ili od mekog metala (sl. 4,57), Ova caura mora se OSlgurah protiv cdntanj3
Zavrtanj bez navrtke ne moze se praviti kao zavrtanl 1 ne
sme biti izloien popreenirn silama.
3) Goll zavrtanj (sl. 4,58) irna dye zavojnice na stablu: redo\'T\u 1 OSlIO '-
nu; na redovnu zavojnicu navrce se a osnovna Ul3Z1 u koJUtcuk-
tivni element. Primer veze goli m zavrln]em pokazule sl. 4.59. )man)e
10'1

rastojanje od ose zavrtnja do ivice konstruktivnog. elementa, je a .... =d.
Kada se gali zavrtan) jedared uvrne u konstru..1,.-tivru element on osta)e
stalno u njemu; veza se razdvaja odvrtanjem navrtke. Prema tome zavoj-
niea u konstruktivnom elementu nije izlozena troSenJu. Sa toga r-azloga
goll za\'I1anj je mnogo balji od .zavrtnja b"f navrtke. (sl. 4.56) za konstruk-
th-ne eJemente od livenog gvozd.a Iii mekSeg maten)ala.
51. 4.58 -
Goli %8-
yrtanj
1
S1. 4.59 - Veza golim
zavrmjE"m
51. 4.61 - 51. 4.62 - S1. 4.63
5L 4.60 - Zavrtanj sa dve na-
vrtke
Veza golim zavrtnje.m cesto se upotrebljava, iako je skuplja ad veze
zavrtnjem bez navrtke, a pogotovo od veze normalnim zavrtnjem. Goll
zavrtanj omogucava da se ostvari zbijena veza, ali je nepodesan za pri-
manje popreCnih sila; on se ne moze upotrebiti kada je potrebno da se,
prilikom rasklapanja, konstruktivni element ispod navrtke pomera po-
preko na osu zavrtnja.
Zavrtanj sa dye navrtke - goE zavrtanj (sl. 4.60), kao varijanta nor-
malnog zavrtnja, upotrebljava se kada se normalni zavrtanj ne moze umet-
nuti u otvor zbog ogranicenog prostora.
4) Za vezu lakih delova i prenosenje malih sila upotrebljavaju se
zavrtnji naroCitog oblika glave sa otvorom ill CeSCe prorezom (sJ. 4.61 do
4.66) u koji se radi uvrtanja ill odvrtanja stavJja advrtac ill izvojae (sJ.
4.11.6). Ovakvi zavrtnji. ne mogu se odvrtacem nikada preterano priteg-
nuti. Glave un mogu blti po polozaju spoljne, poJuukopane i ukopane (v.
110

51. 4.61), a po obliku konicr,e, polu1optaste !td. Za >tanda.rd.'le
oblike zavrtanja po);az:mih na sL 4.65 i 4.b6 dati su glaml podad
u tablicama 4.10, 4.11 i 4.12.
5) Zavrtanj sa uSkama (s].
4.67) upotrebljava se kada se
fell da se rukom, brzo i lako,
veza delova sklopi ill rasklopi.
Propisane mere za zavrtJlje sa
1Iskama date su u tablici 4.13.
6) Radi uStede u prostoru
danas se cesto upotrebljavaju
zavrtnji sa unutraSnjom ruporn
u glavi, za kljuc (sL 4.68) . Poda-
ci 0 ovim zavrtnjima dati su u
tablici 4.H. 81. 4.69 daje porelle-
oje zaprernina pri upotrebi 01>0-
renog kljuCa za zavrtanj bez na-
vrtke, cevastog kljuCa za zavr-
tanj bez navrtke i specijalnog
kljuCa za zavrtanj sa unutra-
mjom rupom.
7) Zavrtnjima se eesto po-
deeavaju i osiguravaju kon-
struktivni elementi protiv obr-
tanja, ispadanja, izvlacenja iz
, ,
c

(
4.65 - Zo,'Tta!:j sa pol;;loptutcm &lav""
;donja s:.ila; :;aT:".."j fija je a'lOj-
mea :zradtna valji.:l em)
.,,'

,;
"
b
SL i>4 - Z-:lrnanj .. &10
III
; Ma11nI.k1 elemer.U 1
L-___ _ ______________________________

veze itd. Ovakvi zavrtnji imaju oblike koji najbolje odgovaruju numeni.
je u nj ih vrh naroMog oblika kojim se prenosi pritisak na susedni
element; stoga se vrh eementuje. Nekoliko ovakvih zavrtanja poka-
.;,
!/I

I
1-- .-
,,1
c
--.-
",
,
fl
b
..,
k I
I J
ti+--&
1:1

Sl. 4.66 - Zavrtanj sa ci1indrifnom glavom
zuju sl. 4.70 do 4.72 a primer primene vidi se na sl. 4.105. Za zavrlnje 11a
sl. 4.70 do 4.72 dati su propis.ni podaei 0 merama u tablieama 4.15 do 4.17.
e b
"
o
d
E r
51. 4.67 - Zavrtanj so.
Za vece zavrtnje i sile glave su sestostranog oblika.
Za manje sile zavrsava se zavrtanj prorezom za (izvojae
11 2

,
y-

1- . _ .-
..,

"
-
</
n b
k
!
51. 4.68 - Zavrl.mj sa rupom u glnvl
'- ' - .
QI < a ,
a ,
5 1. 4.69 _ zapremina pri. upolrebi raznlh :tavrtanja J kljuOevD
c
.,.
n 30
e
}\t-

=,1).-
. _.JX
.-
.,;
"
c c
1
51. 4.70 _ Zavrtanj za o,lguranj_
n
,.
-- --
c
Sl. 4.71 _ Zavrtanj Ul osiglJr'cr.je sa
113

__ s1. 4.70 i 4.71). Zbog ostecenja zavrtnja oko proreza prave se, kada je
potrebno jace pritezanje iii cesce odvrlanje, unulrasnji otvori u zavrSelku
zavrtnja (sl. 4.72).
Zavrtnji se mogu upotrebiti i za odiznnje utisnutih (upresovanih) Hi
razdvajanjc slepljenih, zaglavljenih delova. Tako se zavrtnjem moze, radi
rasklapanja (demontaZe), odici poklopac cilindra klipne masine koji ima
za to predvidene otvore sa zavojnicom.
51. 4.12 - Zavrlanj I3 oslgurnnje SOl
ru?om
7) Podesnom konstrukcijom mogu se zavrlnji prilagoditi i potrebi da
velie ulogu zapusaca iii zalvar"ca na cevima, otvorima u konstl'uktivnim
elementima itd. Tri oblika ovakvih zavTtanja poka7.uje 51. 4.73.
Tabllc. 4. 11
Zavrtnji sa ukopanom glauom
Mere u mm
Premo JUS M Bl 130
,

Du1ina dela sa
D,menzije
Normalne
01 pre-
zavojnlcom b
I
cnik /,
D
r dutine
d
b
toleranc.
I ( I n '
I
I
min I max I
1,6 9 +0,5
'\9
3
0,2
0,'
I 0,45 \
0,65 0,1 12 do 14
11,8} 9 .J. O,5
\
1,0
3,5 0,2 0.5 0,5 0,75 0,1 12 do 16
12 10 + 0,6 1,2 < 0,2 0,5 0,6 0,8; 0,1 Ii do 18
(2,2} 10 +U,7
I
1,3 <.1 0,2 0,6 0,7 1 0,1 14 do 20
2,5 11 +0,7 1,5 5 0,2 0,6 0,7 1 0,1 14 do 25
3 12 +0,8 1,7 6 0,2 0,8 0,9 1,3 0,1 16 do 30
(3,5 13 +0,9 2 7 0.25 0,8 I 1,< . 0,2 16 do 3;
4 14 + 1 2,1 8 0,3 I 1,2 0,2 18 do 40
5 16 + 1,2 2,8 10 0,3 1.2 1,5 2 0,2 2) do :;0
6 18 + 1,5 3,3 12 0,3 1,6 1,8 2,3 0,3 25 do 50
8 22 + 1,9 4,4 16 0,4 2 2,3 2,8 0,5 30 do 55
\0 26 + 2,3 5,) I 20 0,5 2,5 2,7 3,2 0,5 35 do 70
Nnpornene uz tablicu 4.11:
. lJ nominalnih pretni ka tijc su vrednosli date u zagradama po moguc-
nosh lzbcgavah.
2) zavrtanja treba da se nalaze u lolerancijskom polju 4 h
3) ZnatenJc oznaka je na sl. 4.64 .
1 (4

T.bli.a 4.12
Mere u mm
Za''Ttnji sa po!uloptastom fl lavom
Prema JUS "181 160 ., .
I
. - ---
--
Nomina-
del a
DimcnziJa glave
lni pre-
sa zavojnicom
1
I
I
,.

cnik
r IttSolJl' duline
-
"
D
"
R
I min
d
b
I
to ler.
I
I
max
---
3,2 I
-
1,6 9
I
+0,.1 1,6 0,5 1,6 0,45
01;5 I
0,2 12 do II
(1,8) 9 + 0,5
,
1,8 3,6 0,5 1,8 0, 5 t 0,75 0,2 12 dol6
2 10
I
+ 0,6 2 -I 0,5
,
2 0,6
I 0.1:15 0.3 12 do 18
(2,2) 10 +07 2,1 4,2 0,6 2, 1 0,7 I
0,3 i
II do 20
2,5 II + 0,7 2,3
4,6 I 0,6 2,3 0,7 I
I
0,3 14 do 25
I
I 5,5 1-0:8 ,2.75 0,91-;-:3
-
3 12 +0,8 2,7
0,3 10 do 30
(3,5) 13 + 0,9 3
' 6 0,9 3 I 1.4 0,3 16 do lS
4
I
14 +1 3,5 7 I 3,5 1.2 1,6 O,CI,)
18 do 40
5 16 + 1,2 4,) 9
1.2 4,5 15 2 O,lS 20 do 50
6 18 + 1,5 5 10 1,6 5 1,8 2,1
,
0,4 25 do 50
I
-- -- --,-------- --
8 22 '" 1,9
I
6 13 2 6,5 2,3 2.8 0,6 30 do.).)
10 26 + 2,3 7,5 16 2,5 8 2,7 3.2 0,6 35 do 60
Napomene uz tablicu 4.12:
1) Zavrtnje nominalnih pretnilta i'!ije su date u zagr.lJama po DlOI\IC-
nosti izbegavati.
2) Znal: .... .. je oznaka objasnjeno je n3 sl. 3.65.
TabU.> 4 .\3
Zavrtnji sa cilindrirnom glavom
Mere u U&lIl
Prema rus M.Bl.:OO
,
Nomlnalni Du!ins dela
DimenziJe glove
" r
. 'ormalne
precnlk sa zavojnicom
I
I
I min f
du210e
d b
"
D n
max I max
I
min

I
0,4\ i
-,-
1,6 9 I
0,5 0,6\ 0,2 0,1 12 do I'
(1,8) 9 1,15 05
0,5 O,?5 0,2 0,1 12 do 16
2 10 1,3 3,8 0,5 0,6 0,85 0,1 0,1 14 do 18
(2,2) 10 1,5 4 0,6 0,7 I 0.3 0,1 14 do 20
2,5 I I 1,6 4,5 0,6 I 0,7 I I
0,1 14 do 25
I
------- --
3
I
12 2 5,5 0.8 0,9 1.3
0,3 0,1 16 do 30
(3,5)
13 2,4 6 0,8 I 1.4
0,3 0,1 16 do lS
4 14 2,6 7 I 1.2
1,6 0.35 0,2 I do 40
5
16 3,3 8,5 1,2 1,5
2
0;15 0.2 2QdolJO
6
18 3,9 !O 1,6
1.8
2,3 0.4 0,25 do is
-
-- ----- --
----
8
22 5
13 2 2,1 2,8 0,6
n.'"
26 do 75
!O 26 6
16
?'
2.7
3,2 I 0,6
0"
30 do
I
_ ,J
--
--
Napomene liZ tablicu 4.13 :
1) Zavrtnje nominalnih prefnika fij e su vrednosti date u UiJ'8dama po
nosti izbeg3vatl.
2) Zn3eenje oznaka objdnjeno je ns 51. '" .66.
JlS

Tl.bUca 4.14
Zat;Ttnji sa ukama
(Vijci sa krilastom glavom)
Prema JUS M B1 230
. ere u m.m
d I .\\2 i(,\\2.3)1,\12,5
1

.\\4 : ,115 1 ,1\5 1 ,\18
,\\ 10
1
,1112
1
AI16 AI20 ,\ 121
b I I
I
1.2 \ 1,2 1
1,5 1,6
2 I 2,5
3
I

I
5 5 7 9
1,2
1,5 1,6 2 2 2,5 5 5 7 9 11
b, 1 1,2
131
D 5 5
5 5 8
R
10 1 12
16 20 23 28 45
D, 4 4
.) .) 6 5 8 10 12
I
16 19 22 2.
35 ,
16 20 20
, -
32 40 50 6-4 72
190 112

12 12 16
_ 1
h 3 3 4
4 5 5 6 8
10 14 15 20 24
H 5 6 8
I 2,5
10 10 12 15
I
20
I
25 3! 36
45 1 55 I
R
2 2
, .
3 3 4 5 5 8 10 11 I 14 18

r, zaoblili I I
1,2 1
1
,5
1
2,5/
r,
M
0":; 0.5 0,5 0,5 0,5 0,5 , I I
,
1.2

1,6 3 I
I
r,
1,2 1,2 1,5 1,6 2 2,5 3
I
4 , 5 i . 9 11
Napomene U2 tablicu 4.1-4:
1) Zavrtnje nominalnih preCnika su vrednosti dale u tabUci u z.aifI"Bda.ma pe

2) oroaka objamjeno je ns $1 . .; .67.
8) Menjanje i podeSavanje duiine poluga, vretena i s1. omogucavaju
zatege. Zatega se sastoji iz navrlke naroeitog obJika i dva zavrtnja, od
kojih jedan nosi desnu zavojnicu, a drugi levu. To dopusta da se obrta-
njem navrtke zavrtnji iIi priblizavaju ili udaljavaju. Primer pr imen .. iz-
nesen je vee ranije na s1. 4.10.
Tl.bUC& 4.15
Zavrtnji sa unutrafnjom rupom u glavi
Mere U mID
Premo JUS M B1 120
d 1,\\4
AI5 ,M6
AIS\ ,\110 I A\l2
A\l5
Al20 I Al24
M30
,\\35
AI8xl ,IIl0xl ,\\l2xl,5 A\l6xl,5 AI20xl,5 AI24x2 A\30x2 M35x3
D 7 9 10 13 15 18 24 30 35 45 54
e' 3,5 4.7 5,8
U
9,4 11,7 15,5 19,9 22,2 25,7 31 ,2
h 4 5 5 8 10 12 15 20 24 30 35
I,
13 115
18 22 25 32 38 45 5) 55 75
n 2,5 3 4 5 5 8 11 12 15 18 22
r 0,2 0,2 0,3 0,> 0,5 I I I 1,5 1,5 1,5
r,
0,4 \ 0,4
0,5 0,8 I I 2 2
i
2 3 3

3 ;; 5 6 8 10 14 17 19 22 27
Napomena uz tablicu 4.15:
oznaka obja!njeno je na &1. 4.68.
116
i

TabUea 4.16
Zavrtanj za os;g!,ranje
Mere u mm
(Uvrtni vijak sa cilindrienim zavrs-etkom)
p"""" JUS 1>1. Bl.:I91
I 1 1 0,7 3,:, ; 3
I
I ! l'S :,7 1 {: 2,.> I 3,; 45 6 7 9 12
1.5 2 2,3
9
I ;, I I g:: 1 L L I?
u 0,3 0,4 0,4 0,4 0,6 , 0,6 0,8 , 0, 1,2 I"; 3
Napomena uz tablicu 4.16:
cznaka objam;eno je na sL 4.70.
TabU ... 4.17
ZoVTtnji za osiguranje sa Siljkom
Mere u m.m P"',n .ruS 1>1. BI. 2110
d 1,1-\1,\\1,2
1 I 1 ---
(,112,3)1.1-12,6 '013 (,\\3,5) 1/4 1/5 1(6 \/8 'olIO .\/12 1t16 M7O:
c 0,2 0,2
" 0.5 0,6
n 0,6 0,6
r 0,8 I
0
0,3 0,3 0,4 0,4 I 0,5 0,5: 0,6 0,7
1
0,9 I 1,5 1,7 2 2 3
,7 0,8 I 1,15 1,3 1,5 1,75 12 2.; 2,5 3 4 5 6 7
0,7 0,8 0,9 I I 1,1 1,2 1,01 1,4 I, 2 2,5 3 4";
I I,' 1,5 2 I' 2 2,,1 3 3 4 5 6 10 IS 18
u 0,25 0,25 0,3 0,3 0,3 0,4 0,4 0,4 , 0,6 0,6, 0, 0, 11.2 1,5 2 2 3
Napompna uz tabllcu 4.17:
Z-narenje oznaka objah1jeno je na sl. 4.71.
TabUea 4.18
Zavrtnji za osiguranje sa unutraSnjom
roPO'"
Men u mrn
Prenuo n;s lo1. B 1. 2'11
d ,1\6 .0\18 A'12 .'116
I! .4
,
0,5 0,6 0,8 I
1,1 1.1
1,5
"
2,5 3 4 5 6
;
"
3,5 4,7 5,8 7
1 ! ,i 14
n 4 5 6 S
10 12 15
min
3,02 4,02 5,02 6,02 8,04
1ll,Q.4 1 =,, 04
max 3,05 4,05 5,05 6,05
,I 10,1 ,:' 1
Napomena w; tablicu 4.18:
Znarenje omaka je na sl.4.n.
Dva oblika zatege pokazuje sl. 4.74; jedan je oh-oren b oblika (sL
4.748), a drug; zatvor enog (51.
9) Fundamentnim zDvrtnjima priC\7Stuju se maru.e ::a On!
se umecu u oh'ore predvidene u lerneljima; on'Ori re, pos!e t gJl, ali -aju
cementom ili olovom. Stabla ovih ulVrtanja imaju nar06:e c>bll'<e oji
spre&ovaju izv18cenje zaVTtnjB iz temelja.
11'

118

[
,
J
"
a
0-
> <0
- 1
,

-
s ';
1
>

SI. 4.73 - Zo.\rtnji kao zapuacl ill
.
/
,,-
leva
desna
01
r===
J
'+--
-- -- I-
--
-
-_._-
r-
=
\. ../
,
levQ
,
desna
bJ
, -- -
-="-'i- ----------""'-----.,
I
-
r--- -\- 1-- -
I-- -- ----L ----4
f-
L
- t"---I- --
_-_-_*--=-.=:!J
\l.- - L

1
-
51. 4.74 - Zatega (a-otvorene, b-zatvorene konstrukcije)
0 1
I
I I
\ )
bl
51. 4.75 - Fundamentnl Z8vrtnjl
SI. 4.76 -
damentnl ZD.vr-
tanj sa !piral-
no uvljenJDl
stablom

Nekoliko konstrukcija pokazuju sl. 4.75 do 4.77. Fundamentni zavr-
tanJ na sl. 4.75a l"2a raseceno stablo sa krajevima savijenim D3 suprotlle
strane, a na sl. okruglo stablo savijeno na kraju.
Za. temelJe teZlh I Jace opterecenih masina sluze kotveni (ankerni)
zavrtnJ!. To su uglavnom zavrtnji normalne konstrukcije stabla sa jakom
gla,:,om kOJa se oslan]a 0 plocu (sl. 4.78), nosac ili slieno koji se opet osla-
nJaJu 0 temelJ. '
10) Zavrtnjima je ponekad zadalak da vezuju limove iii druge ele-
mente na odredenom odstojanju. To su distantni zavrtnji iii sprefnjaci.
am se nalaze cesto u konstrukeijama parnih kotlova.
81. 4.77 - l"un-
damentni zavr-
tanj sa stablom
u vidu piramide
, /
/
, /

51. 4.78 - Kotveni zavrtanl
Na 51. 4.79 pokazane su cetiri konstrukcije spreznjaka. NepromenljlYO
odstojanje limova maze se postiCi iii umelnutom eevi (s1. 4.79a) iii stablom
podesnog oblika (s1. 4.79b). Odstojanje izmedu limova moze se podeSa\'sti
kada se upotrebi spreznjak sa celiri navrtke (s1. 4.79v). Sprefnjak sa dYe
zavojmee, uvrnul nepos red no u limove (sl. 4.79g), daje vezu
i stoga se upolrebljava u parnim kotlovima; kada se uvrne, prelszi spolja
sa obe strane limova pa se ad toga "vika" udarcima prave poluloptaste
glave kao u zaki vaka.
11) Zavrsetak zavrtanja je najceSce ravan iii zaobljen (s1. 4.80 i 4 .81).
Prelaz na ravni zavrsetak izveden je s kratkim konusom. Zahvaljujuci
110

120
/
~
/
/
,
I
~ 1
I
~ .
"-
I
,
, I
I
"-
I
I
aJ bl
//
//
,
/
: //
~
-l-
I
I
!
I
,
. I
I
I
vJ
/::
~
I
I
ri'1
9 )
51. 4.79 - Spn&njaci (za\'rtnji za VeZU na odstojanju)
S1. 4.80-
S1. 4.81 -
I
I
I
- - - - - - - lJ-.-+--l1
I
-+-
S1. 4.83 - N,,-
PTUvilnost prc-
laznog del a 2.a-
vojnice
I
S1. 4.84 - Cr-
tanje prelaznog
de1a 7.avojnice
I
i
S1. 4.82 -
d
I
I
~
I
1
d'
SI. 4.85 - Zieb
ns zavdetku
zavojn1ce

tome lakSe se nasaduje navrtka i maze sc, bez po zavojnicu udar-
cima izbiti zavrtanj kada je potrebne> Kod zaoblJenoll za;"""'tka
r=d ill je nesto veCi. ZavrSHak z"ntnja mof" biti i pro<lu-
zen 4.82) kada je imad navrtke potreban . ':or za umetanje
(uporedi 51. 4.99) .
12) Zavrsetak zavojnice, rezane nozem n trugu, mje pravilan zoog
noza, tj. na prelazu izmedu dela zwojnicom i "latkog sta-
bla zavojnica nema pravilan profil (51. 4.83) '1" '""teli ma Je to prik07.anO
mal om krivinom na prelaznom delu stabla I 1. -I 84) dec zaVO]-
nice sa nepravilnim profilom proteie sc OblC u .3 Jedan do dva zavojka;
zato ispod navrtke treba uvek da osiane 'OJ,:18 l" 3", mm stabl.
sa zavojnicom.
Da bi zavojnica bila pravilna po cclc.j O"LL patn'bno JC do ae na
njenom zavrsetku napravi kru1ni zleb (51 48;;, ra], 171aska oo1a. Pre{'mk
zIeba jednak je precniku jezgra zavo]nicv ,I: je nesto manji. d' < d, Pc>-
zaobljenja je p=0,2 d (d=prec"". L. JOice' DZina 1leba I, 1Z-
101ena mirnom opterecenju, Itreee se izme(Il;. 14 mm (manic vrednosll
za zavojnice manjeg Za za,.,.tnJe 1_.07ene promenlJlvom opte-
reeenju, savij anju i udarima, treba da bud( d Jtma lleba nlljmanJe ravni'
polovini precnika zavojnice; Iml = 0,5 d.
,.s,3 NA VRTKE
Navrtka u pravom smislu reCi je zas(:bd, l.' ment. no ulogu
moze vrsiti i konstruktivni element, koji tI ':"." .Iutaju im3 owor sa ure-
zanom unutraSnjom zavojnicom (v. s1. 4.55 . 5
Q
\.
Materijal za navrtke je CA. ( t t, t ., C 10. C I C 14
d
[OJ
' , ,
. .... t
51. - Navrtka staodu.:1n blU:3
1.1

tand::rdna nS\Ttka j2 es;ougaonog prizmatiCn g oblika sto olakSaya
ruko\-anje )LCeln radi ::antanja iIi od\Ttanja. Tacan crt2Z i naCin kon-
stnllSaJ1ja "a.,dardne nantke da; je na 51. 4.86. Vrhovi Davrtke ocisecaju
se Doem nagnutim pre:na 051100 ped ug!om 30"; dobivene hiperboUcne
lirJje prese1;:a konusa. ke>ji noi ftkti\"tlo opisuje, $a stranama na\ rtke, :ta-
rne., elu se kruini.rn Jucima prosti)eg crtanja. Odsecanje "rho\J. po-
t",bno je da se spreCi habaDje na\"I"tke i podloge prilikom prito2anjJ.; sa
spoll"e (gornje) strane navrtlte time se izbega\'aju nepociesne Za-
\-rSeCi unutraSnje zaYoj:1ice u na\7ci redo\'no su zaseceni pod ugbm L!O.

I
I
S1. 4 . - Cettcrostr:ma
n2vTtka
81. - Navrtka kao
zapus.af
o
,
!(
1 ,
II 1\
II IJ
L. ,
81. 4.89 - Navrtka sa u!kama
. Propisar.a \isina celicne navrtke je k = 0,8 d, gde je d preCni.k zavoj-
mce .. Kana se navrtka ceSce odvrce, korisno je uzeti k = d (visoka n8v1't-
biti k d (niska navrtka). Za navrtku od livenog
p,,;'"_) d, a na):nan)e k ml'. 1!8d. Kada je navrtka od
rnaten)ala, sto Je dosta relko, treba )0) \lISmu proracunati prema postu.,-
ku lZ!lesenom u cr. 4.2.4.
Razmak izmedu paralelnih strana navrtke zove se otvor kljuca ('J.
Oh'or kl)uca e da se nalazi u toleranci)skom polju h14 za s 19, a
za ,>19 u poIlu hI" za nantke za opstu primenu.

Kada je navrtka od jaeeg materiiala, mote se uzeti I n&lblila =i3
vrednost za odret1eni precnik zavrtnia prema abllci ".lB.
Postoje tri klase izrade navrtki, sa zavO)nicama u tolerancijsk.:::l pc>-
Ijiroa S. H, 7 H i 8H. Podaei 0 navrtkarna dati su u tabhCl
Re<1e su u upotrebi cetvorostrane (s1. 4.87), a pogotovo
navrtke. Sl. 4.88 pruia primer navrtke u uloli ili zapuSa.Ca (,.sle-
pa navrtka").
.' avrtka sa uft.ama (s1. 4.89) upotrebljava se kada je potrebno cia se
bno i lako odvrte ili zavrte bez kljuCa. SliCnu namellU imaju i navrtke
sa )ednom (s! .... 90) ill sa dye siroetriene rucrce. Podaci 0 navrci sa uSb-
rna nalaxe se u abhei 4.19.
o navrtkama naroCitog oblika bite reO u 1'1. 4.3.5.
Dubina unutraSnje zavojniee' u konstruktivnom elementu (,,zamiSlje-
na navrtka") za.isi od materijala. Korisna c!uZina zantn)a, C>dno-<no Irori-
sna duZina zamiSljene navrtke u konstruktivno:n ele:nentu uzima se (.1.
4.56 i 4.59):
(6 -7Jd
-1. __


51. 4.90 - Navrtka sa
SL ..:. -. - Zleb na dnu unu-
:.avojnice
1. = (1 .;.1,2) d za eelik ; bro:>z..."
[,=(1,3.;.1',5) d za livena gvoMe,
If=25 d za meke metale (alwr.L-ujurn i sl.), '.
gde d mac; za\ajniee. Manje se,za_ zavrtn)e
(51. 4.59), \'ece za zavrtn)e bex navrtke (s1. - .56). po!;to gem >:3,. ",jl ostaJU
stalna uVTnuti pa zavojnica nije izlozen1i t.aba.'1)u. .
Dubina rope sa unutraSnjorn zavoJrucom u, konstruktlvnom eleme,ntu
treba da je nesto veea od korisne d:lzL'1e. 1.> <.t. Tako se u= 51. -.56
4.59)'
za rnanje zavrtnje
1.=(1,5.;.1,7) d
10=(1,8.;.2) d
1.=3 d
za vece zavrtnje
1.=(1.;.l,2)d-O,OIS m
!o=(l,3.;.l,5)d-O,015 m
1.=2.5 d- 0,015 r:l
za eelik i branzu
za li ve:10 gvoide
za rneke rteta'e
Zleb na dnu rupe (sl. 4.91) predv;t!a se kada se i.eh da :::a\'ojnica ?,a-
vilna po eelai dulini.
..3.t PODMETACI
U b
. oblik podmetaCa ko)'i se stay ja 1=et!" :>.\7'.)<e : podlogt!
o lea)eru . ad Ce]-k.:: COO :::e5ln -a ...
po
kazan J' e na sl. 4.92. PodmetaCi su " ',.'
h
"" t .... -br: 'OQC.3Cl "'"'') ue se - -
melalll, ponekad i od presovar-1 m&Sa ",: .-
4.20. Po potrebi imaju podmetati 1 cir'JkCi}l 0:'.]<.

TabU .. 4.19
SestostTane navrtke za optu primenu
M
, " erc u n \.
Premo JUS M. BI. 800
'omlnal"1
S
I"
t ,.. , ..
Nommajni s
I"
l' ,." ..
preemk
pretn'k
II ,
8,63 .1136
:;.; 29 60,79
'I 6
10 5
IO,R9 (,1139) 60 31 65.H
II 13
6,5 14 ,20
,1142 6, 72.09
1110 17
18,72
(,114,) 70 :\6 77,74
.11 I 1 19 10 20.83 ,1148
7, 3!1 83,39
( 22 I I 23.91
(M,2) 80 42
n
26,17 M16 8,
4,
(.11 IS' 2. 15 29,56
(,1160) 90 48 100,12
II I 3U 16 32.9, ,1\6 1 95 51 105,77
(1\21) 32 18 35.03
,1172 105
,8 117,07
1\24 36 19
.\/ 80
11, 61 128.37
(.'117)
H n 45.20 A\ 90 130 72 145.09
11;\0 46 21 ,0.85 ,II I UO 14, 80 162.27
( ',133) :;0 26
:;';,:17
1\'3pomene uz tablicu 4.19:
l} Upotrebu novrtki su nominalni u zagradama po izbe-
gavati.
2) Znarenjc oznaka :e na 51. "' .86.
TabUc. 4.20
NauTt/:e sa Ukama
(krilast.e navrtke)
Mere u mm Prema JUS M. BI. 680

I
-


h, n n, r H
/,
,.
"
r,
" pretnlk
,\\ 2 I 1.2 I 5 4 12 6 3 2 0,5 1.2
(lin) I 1.2
,
\2 6 3 2 0,5 1,2
112,b 1 ,'2 1.6 6
.)
16 R 4
2"
0,5 1,6
,\\1
1.2 1,6
i
6
.)
Hi 8 2.5 0,'
1.6
(AIV 1,6 2 8 6 20 10
.-
5
;J
:0
0,5 2
0

,\\ 4
1.6 2 8 6 20 10
.)
3
N
0,'
2
',1 :,
2
2"
10 8 25 12 6 4
0" 2"
,\\ 6
3
I
12 10 31 16 8
,
I 3
"I 8
:\ 4 16 12 40 20 10 S 1 4
,\\ 10 5 20 16
,0
25 12 8 I 1,2 5
,1112
5 6 23 19 64 32 14 10 1 1,2 6
AilS 6 7 28 22 72 36 16 II 1,2 1,6 7
I
M20 7 9 36 28 90 45 20 14 1,6 2 9
,1\24 9 11 45 36 112 56 24 18
2"
3 11
Napomene uz tablicu 4.20:
1) Matcrijal za navrtke sa je temperisanl 11v (po lzboru) &llk C.4 i
.. A:ko nlje navedena oznaka materij ala, podrazumeva &e da je tem-
pcrlsam hv.
2) Znaccnje oz.naka objamjeno je na s1. 4.89.
124

or.bUea 4.21
Podmer.uti
(Podlozne plot ice)
Mere u rom
Premo JUS M. B' 011 ..
Nominllnl
I
c I D i
n
ZLl zavoJnicu
I Nominalni l eT 0 I
pretnik
melr. ,
vitv.
pretnlk j
n lJvojnicu
I
metr. Yitv.
1,8 0,2 4.5 0,3 1,7
43 I 1,5

7 ' 42
2,2 0,2 5,5 2
H5)
1
1
,5
I 5/8"
,
(2,5) 0,2 6 0,5 2,3
7 I 45 I 3/4"
2,8 0,2 7 0.5 2,6
50 I,) 9 8
3.2 0,2 7 0,5 3
(54) 1,5 98
8 , 52
2"
58
1.5 105 9 56
(3,7) 0,2 8 0,' 3,5 (60)
1
1
,5
110 9 58 2 114"
4,3 0,3 9 U,8 4 (02) 110 9 1
5,3 0,4 II I 5 3' 11)"
I,' tiD
66 1,5 liS 9 61
2 I, -,
6,4 0,4 12 1,5
.6 (70) 2 120 10 68
8,4 0,5 17
2 8 5116" 74 '1 125 10 72 2 3.4"
10,5 0,5 21 2,S 10 3/8" (78) '1 135
IO' 76
3"
13 0,5 21 3 12 82 2 140 12 80
(13,5 0.5 24 3 -
I ''2 I
(88) 2 145 12 85
( 15) 05 28 3 14
I
93
1 2
ISO 12
9)
3 I 2"
I7 0.5 30 3 16
5fS"
(9S) '1 1'55 12 95
(19) I 34 4 18 101 2,5 1751 14
-
100 4'
21 I 33 4 20 3,4" (It 9) 2,5
14
I v.)
(23) I 40 4 2'2 7/8" I 14 2,5 I 5' 14 110
25 I 44 4 24 1119) 2.5 2 Jll 14 115 4 I 'r
(27) I 50 5 26 I" 124 :1 210 l :i 12J
(28) I 50 5 27 (129)
13
220 Iii 1'1'>
.)
(29) I 50 5 28 134 220 16 13 }
}
31 I 56 5 30 I
1 S" ,
(139) a 230 I:;
)1-,
(33) I bO 5 32 I I ;4" I 144 3 210
1411 :;12'
(34) I 60 5 33 ( 3 230 I
37 68 6 36 155 '3
1.5
I 112" I
i 25JI

(40) I.'; i2 6 39 i '
Napomene uz tablicu 4.21:
1) Nominalne prefnike u zagradamo po mo:;:ucnosti
izbegav.1ti.
2) Znacen;e oznaka je n3 61. 4.92-
Podmetaci su potrebni :
1) kada je dodirna povrlina navrtke i podloge mala, npr zbog veli
podmetaC3
kog preCnika otvora u kome je zavrtanj,
pa se umetanjcm
,manjuje povriiinski pritisak (vaino kada se navrtka jako priteie);
2) kada je ispod navrtke podloga od mekSeg mnterijnln, npr. aluml
nijuma, drveta, koji ne podnosi jak povdinski pritisak;
1 ' - .,

3) kada je podloga nagnuta prema osi z:,:vrtnja, da bi se izbeglo sa-
v:janje (v. Cl. 4.2.3); tada podmetac ima naroclt oblik (sl. 4.93).
4) kada je pomina podloge
:$> brapava, neobradena, pa hi pri-
likom jaceg pritezanja navrtke
Cl zbog jakog povrSinskog pritiska
nastupilo preterano habanje na-
vrtke i podloge.
n

51. 4.92 - Podmetaf
U.5 OSIGURACI
51. 4.93 - Cetvrtast pod-
metal: sa nagnutom stra-
nom
Zavojnice zavrtanja za evrste veze imaju ugao nagiba manji od ugla
trenja (v. el. 4.1. 3) pa se navrtka neee advrtati sarna ad sebe bez spoljnjeg
unaka. Otpar prativ klizanja po za"ajnici ill, drukeije reeena, atpar pro-
tiv odvrtan]a navrtke utalika je jaei, ukalika je navrtka jace pritegnuta,
tj. ukoliko je veCa uzduina sila u zavrtnju. Kada je zavrtanj izlazen pro-
menlji\irn silama, moze nastupiti i takvo stanje da uzduzna sila pastane
jednaka null; tad a nestaje otpora protiv odvrtanja i navrtka se moze od-
vrnuti sarna od sebe. Ista pojava na;tupa kada su zavrtnji izlozelli vibra-
cijama iii udarima. U takvim slucajevima treba s?reciti samovoljno od-
vrtanje navrtke: osigurati navrtk-u prativ odvrtanja. Svakaka treba nasto-
jati, pri projektovanju maSina, da se uzroci patresa svedu na najmanju
meru (npr. uravnoteiavanjem masa).
1ma veCi broj sredstava i moguenosti da se navrtka osigura protiv
odvrtanja. Pri izboru osiguraca treba voditi a nameni i palozajl1
zavrtnja i navrtke i paziti da osigurae mnogo ne otezava razdvajanje veze.
Najprirodnije je sredstvo ukloniti mogucnost da uzduzna sila u za.-
\Ttnju postane jednaka nuli. To 'e maze ostvariti podmetacima
raznog oblika. Primer daje sl. 4.94. Elasticni podmetac, r asecen - sa kra-
jevima pavijenim na suprotne strane (sl. 4.95), c('sto se upotrebljava. Ela-
stiCni podmetaci obezbeduju dovoljan pritisak izmedu zavojaka. Elastic-
nost podmetaea treba da bude tolika da pritisak izmedu zavojaka ne pre-
ni kada uzduzna sila postane jednaka nuli. Osiguraci u vidu ela-
sticnih .podmetaca ne magu se upotrebiti za veze u kojima navrtke nisu
Jako pntegnute, ru za v('ze izlozene udarima.
126

Prost, ali odlican osigurac cine dye navrtke (sL I lu je
- obezbedenje pritiska izmedu zavojaka. Primena osiguraca sa d':e n.am-
ke naroblo je umesna i opravdana, kada delo"i k'>Je zavrtanJ vezuje ne
smeju biti sume slegnuti. Medutim navrtke su snaZno jedn.a
uz drugu, zbog cega postoji pritisak izmedu zavojaka i onda kada je uzdu-
ma sila u zavrtnju jednaka null. :-ialeganje zavojaka u gomjoj i doojoj
SL - E1asti<!ni
kao osigurac
I ,
" ,
. /
,
I
S1. 4..93 - Rasei:en! ebsllOl: 430
osigunt
I
I
,
J
,
.
S1. 4.96 -
u vidu dve!u na\rtki
, / /
??f
%l


'- I
[1$1J
,
JI ;
/
,
l-lJ
/://
/
,;;.


E

I

+- .. -.\

,
,
// /
/'"/ /'
_ Presek :" . P ... .,j n u,; J
csgur-.Jb 53
S:.... .. -
$1. -197
:!..av:o:.<e
'"
dl,re navrC.:c
i Mdrnskl elemenU I
1':"'

navrci je na suprotnim stranama profila (sl. 4.97). Zavojnica gornje na-
vrtke oslanja se 0 zavojnicu zavrtnja onako kako bi se oslanjala kada
ne bi bilo donje navrtke. To da je gornja navrtka glavna navrtka,
ona prima opterecenje od uzduzne sile u zavrtnju, dok donja igra
ulogu obezbe<luje pritisak u zavojnici gornje navrtke.
Zbog toga donja navrtka maze imati visinu manju ad standardne, a gor-
nja mora imati standardnu visinu In =0,8 d. 1z prakticnih razloga
se uzirnaju obe navrtke jednako Yisoke, tj . stan-
dardne. sa dye navrtke je pouzdan osigu-
on se ne moze preporuciti jedino kl'.da je veza
izlozena vrlo jakim potresima. - Dve navrtke za-
uzimaju relativno mnogo prostora i povecavaju te-
zinu konstrukcije.
U;>otrebom finih zavojnica. u kojih je ugao na-
giba manji, moze se matno pojaea!i sigurnost na- W
vrtke protiv odvrtanja.
81. 4.99 - Osiguranje navrtke klinom
o
120'
e
e
Za ',( 20
Za ,=
Sl. 4.100 - Navrtka S$ kru-
nom
o
u
120'
Za ,-64+100
SI. 4.10 I - Obllci navrtke sa krunom
128

Cesto primen)' enn sredstvo . d .
. . . .. Je neposre no obrtan' a navrt-
ke. Je sredslvo, .ali je ovim sredstvom tesko fino
podesavanJe poloza)a navrtke tJ. regulisati proizvolJ'no '1' .
navrlke. Cu. pn ezanJa
Najprostiji ?ve vrste je rascepka (sl. 4.98), mali klin
(sl. 4.99), ClVl)a 1 sliello. Navrtka i zavrtanj probuseni su i u otvor J'e t-
nuta rascepka (sl. 4.98) malo ra- urne
stavljenih krajeva da ne bi ispa-
lao Otvor se moze nalazi!i sarno
u stablu zavrtnja iznad navrtke
pa se u nj zabija npr. klin (s1. '" p I .,,1'
4.99). U prvoJ konstrukciji zavr- '
tanj je oslabljen u opterecenom -I,,!- 4
delu. Ni prva ni druga konstruk-
cija ne dopustaju da se polozaj
navrtke podesava.
/
S1. 4.1 02 - Rascepka
,.,()
51. 4.103 - Isecena plOt.:a kao osiguraC
Navrtka sa krunom (sl. 4. 100), danas vrlo cesto primenjena,
da se njen polozaj podesava u izvesnim granicama pa time reguli;e i ja-
eina prilezanja. Navrtka ima pri vrhu ,est iii deset izrez3 (sl. 4.101). kada
ih je sest ugao'podesavanja je 60', a kada ih je deset, ovaj ugao iznO,l 36",
Ugao podesavanja moze se upola smanjiti kada se u stablu zBvrtnja izbuse
dva unakrsna olvora (retko u upotrebi). Podaci 0 standardmm navrtkama
sa krunom nalaze se u tablici 4.?1, a potrebne oznake na 51. 4.101. Poda"
o rascepkama sredeni su u tablici 4.22, a potrebne oznak" date su na 51.
4.102. Rascepka je najeesce od celika C.OOOI, C.OH5 i C.0146. OSiguraci
u vidu navrtke sa krunom i rascepke su praklu'ni. posto 'e elementi
mogu rasklapa!i.
Vrlo dobar osigurac, ali slozeniji I ,kuplji od na\Ttke sa krunom, po-
kazan je na sl. 4.103. To je ploea isecena kao koja delimic':no obu-
hvata navrtku; ona mora bili pncvrscena malim zavrtnjem uz korutt"uk-
,.
1::9

ti vni element. Ponekad je potrebno osigurati ovaj mali zavrtanj podbija-
njem glave. Ugao o,:akvog oSiguraca iznosi 60'; on se moze
smanj iti kada se ploca 1Znutra lZreze prema sl. 4.103.
Tab Uca 4.22
Navrtke sa krunom navrtke)
JUS M. Bl. 631
Mere u nun
Nomi n.-' R Nomina I 1
Ini D e H h S U asce- lni D e H h S u Rascepka
__ __ __ _____ _
\
8,1 5 \ 3,2 7\ 1,2 lxl0 \ (M39) 55
1
1
69,3 42 30 \ 60 9 8x70
10,4 5,5 4 9 1,2 lx12 'J\l42 58 75.0 44 32 65 9 8x75
11,5 7,5 5 10 12 1,5x15 (J\l45) 62 10,8 47 35 70 9 8x75
16,2 9,5 6,5 14 2,5 2xl" '\<148 65 86,S 50 38 75 9 8x80
19,6 II 8 17 12,5 2x22 (M52 ) 70 92,4 52 40 80 9 8xOO
1---- -- - - - --1--1--:----1-- ---- -- -- -- --1---1
21,9 14 9,5 I 19 3x25 II Moo 751 98
M4
M 5
J\I 6
M 8
MI 0
60 44 85 II
65 48 90 11
65509511
6852 100 II
70 55 10" 11
10xl00
lOx 100
10xi00
10xl00
10xi00
2J 21,4 16 II 22 3,5 ;'x28 ('\\60) POI 104
22 27,7 19 13 24 4,5 4x32,5' M64 85, 110
25
1
31,2 \21 15 27 4.5 4x35 (,\<168) 90' 116
28 31,6 22 16 30 4,5 4x40 '\<\72 9i 121
1 ____ 1._ -------- --1-- 1---1-- ---- - - -- --f---I
I
(,1122) 30 36,9
1
25 17 32 6 5x40 (M76) 100 127 75 60 110 11 10x120 I
M12
(M 14)
MI.
(,\<\ 18)
M20
M21 3. 41,626 18 36 6 5x45 105 133 7862 115 11 IOx140
1
(M27) 38
1
47
,3 28 20 41 6 5x50 (iI\85) 110 139 80 65 120 11 IOx140
M30 42
1
53,1 31 22 46 7 6x55 MOO 120 150 ;0 70 130 14 13x140
(M33) 46 57,7 34 25 50 7 6x60 (M95) 125 156 95 75 J35 14 13x140
6x65 M 100 -;;;)i;oo 78
Napomene U:t tabhcu 4.22:
1) Pretnike u zagradama po mogucnosti izbegavati.
2) Zna(:enje oznaka objasnjeno je na sl. 4.101.
Tabll ea 4.23
R.tu<cepke
Mere u mm
JUS M B2 300
Nomin31ni prefnik.
0,61 0,81
1
1
1
,5 1
2
I
3
I 4 1 51
6
I
8
1
10
\13 1 16120 ujedno otvora
d
0,5 1 0,7\ 0,9 \ 1,3 i 1,8 2,7 13,7 14,7 1 5,7 1 7,7 \ 9,7 112,6115,6119,5
tolerallci ja
-0, 1 -0,2
, d,
0,5\ 0,61 0,8
1,2 I 1,6 2 3 I 4 I 5 I 6 -I 8 10 13 I 16
\
D"II'"
2,51'3:4'4:7 6:7 18.7110,7113,7\77,7
-,-
I 1,3 1,7 22,6
I
k
1+0,5 2+ 1
\ 2,5+ 1,5 1
I
I,
I 1
313.71 4,5 1 2,51 2.8 ' 6 8 I 10 \ 12 1 15 1 19 I 24 I 30 I 38
Napomena uz tablicu 4.23:
Znafenje oznaka objanJeno je na sJ. 4. 102.
130

vrste postife se nnrocrtim limenlm
se kraleVl saVllalu tako. da se na jednoj strani savijeni kraj oslanja 0
nu navrtke, a na drugoJ 0 konstruktivni element (sl. 4.104).
SI. 4.104 - Sav!jena
kao
SI. 4.105 - Penov



SI. 4.106 - Oslo
guranjc navrtke
pntenom od U
bera
SL 4.107 - KOl1la1o
,pro!l.re.nJe otvora U
zallTtanj
Penovo osiguranje, oesto primenjeno na motornim polugama brod-
masina, sastoji se od navrtke narocitog oblika i malog zavrtnja koji
sprecava odvrtanje navrtke (sl. 4.105). Vrlo cesto potrebno je osigurati i
taj mali zavrtanj. U tome cilju uvrne se u konstruktivni element jos jedan
zavrtanj pa se glave u oba mala zavrtnja probuiie i kroz otvore u glavarna
proYUce fica, koja se zategne, a krajevi joj se uvrte.
Praktican osigurac je navrtka sa cvrs(o usa<1enim elastienim prste-
nom ad fibera prl vrhu (sl. 4.106). Pri navrtanju navrtke sabija se prsten
od fibera i svojom elasticnocu koci navrtku, oslanjajucl se 0 zavojke za-
vrtnja. Jednovremeno prsten od fibera vri uJogu hmnetienog
pa Je zavrtanj zaticen od uticaja vode i vlage.
Ima Jo citav niz osiguraca; svi se oni osnivaju uglavnom na naeelu
odrlavanja pritiska me<1u zavojcima iii neposrednog prinudnog
nja obrtanja navrtke.
403.6 OTVORI ZA ZAVRTNJE
Otvori kroz koje se provlace zavrtnji dpbijaju se i livenjem.
retko probiJanjem. Precnlk otvora do (sl. 4.44) neto le veCl ad preCflIka
stabla zavrtnja d" izuzev za podesene zavrtnje.
Prema vrst! izrade i obrade razllkuje se pet vrsta Olvora:
Vrsta izrade 1. - vrlo fini otvori,
vrsta izrade 2. - fini otvori,
vrsta izrade 3. - obieni otvori,
131

vrsta izrade 4; -- grubi otvori i
vrsta izrade 5. -- vrlo grubi otvori.
Vrste 1., 2., 3. i 4. dobivaju se buSenjem, a vrsta 5. livenjem.
Precnici otvora do su standardizovani za svih 5 vrsta: podaci nalaze
se u tablici 4 .24. ., .
Vrlo fini i fini otvori -- vrsta 1. i 2. -- upotreblJavaJu se za fmu me-
haniku i precizne alatke. Obicni otvori -- vrsta 3. --. upotrebljavaju se
u opstem masinstvu. Grubi otvori -- ,:,",sta 4. -- IskoriScavaJu se u gra:
denju cevnih vodova. Vrlo grubi otvon -- vrsta 5. -- su otvon doblvem
livenjem.
Redovno se zavrsetak otvora prosiruje konicno (s1. 4.107), koliko je
potrebno zbog zaobljenja izmedu glave i. stabla moze
biti jedino grubo izliven otvor, kada mu Je precnik znatno vecI od prec-
nika stabla zavrtnja.
4.3.7 KLJUCEVI
KJjucevima se zavreu ili odvreu navrtke ili zavrtnji. Kljuc se sasto.h
iz kraka i celjusti (s1. 4.108). KJjuc je prost kada Ima celJust sarno na Jed-
nom kraju, a dvostruk.kada ima celjust na oba kraja.
Kljucevi mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni kljuc obuhvata na-
vrtku delimicno, zatvoreni potpuno .
. --_.--_.--_.--_.--_.----.---.
L
81. 4. 108 - Prosti otvoreni klju{:
Duzina kljuca iznosi L=(15721) d, gde je d precnik zavoJUlce (s1.
4.108). Debljina celjusti obicno je oko 0,7 d, dakle nesto je manja od re-
dovne visine navrtke. Otvor kljuca s ima za svaku zavojnicu propisanu
vrednost (uporedi tablice 4.1,4.9, i 4.18). Vrednosti s su nominalne vred-
nosti po kojima se kljucevi imenuju. Stvarne vrednosti za s nesto odstu-
paju od nominalnih, prema propisanim tolerancijama za s; one se nalaze u
tolerancijskom polju H.
Otvoreni kljucevi, koji se testo upotrebljavaju, zahtevaju dovoljno
rukovanje. Osa celjusti moze se poklapati sa osom kljuca (s1. 4.108)
lli bIt! nagn'!ta pren;a osi kljuca (s1. 4.109). Ugao nagiba iznosi 30'
II!.15 .codnosno 45, t J. 30 + 15"). Za ograniceni prostor bolji je ugao od
15 ,.posto u tom .slucaju,.po izvrsenom okretanju kljuca i navrtke za 30"-
moze klJuc obrnut! za 180 i produiiti okretanje navrtke jos za 30' -- sa
132

Tab1!c. 4.24
za zaVTtnje
Mere u mm
__ -;;-_____ JUS :vI. 81.004
I ZovoJllicl1 ___ p_rct_flik olvora Do Z
_ _ _
pre, nik oh"ora Do
Metri- I ViI- " Vrstaizrade --
fk. vorl I. 2. 3. 4. 5:-1
Metn-
ik.
ViI-
\' Oft
MI
M 1,2
M 1,4
M 1,7
M1
1 1,1 1,2 I} 1-1-' ----':---Ild"
1,3 1,4 1,5 AI 30
I,., 1,6 1,8 I
1,8 2 2,1 I M 3.3
1/4"
2.2 2,3 2,4 ft.1 35
V Izrade
I' -
I 1 12. 3. 4. 5.
30 I
31 32
33 ,
:14
36
1---1--------- 1------- -
3231135
33 ,1', 36
35 ,I, 31!
30 3A 40
38' 3 II
i
M 2,3 I 2,5 2,6 2,8
M 2,6 I 2,8 3 3, I I
M 3 3,2 3,5 3,6
M 3,5 3,7 4,5 4,2
1\1 36
M 39
3 8" 36
AI 42
M 4 4J
M 4,5 --'1 ----.;;- -5-'511-
1
--','
M 5 5,3 5,5 ,I
I 37
l ,c2" -IU
40
58" 43
43
,
I 3/4" 46
M 5J 6 ,1\ 45 46
1 7,8
11
50
ISO
M 5-2 -,"2" -,

ft.1 7
M8
M9
7,4
5, 16"1 8,4
8.4
9,5
318" 1 0
7,8
9
10
8
9,5
9,5
10,5
11,5
--- --- - ----
I uv
10,5 M 56 2 I 4" I
----------
38 10 4 I
39 40 11
.;" H -4,s
42 H 15
1 45 18 49
\ 45' 4 49
4R 50 52
48' 50 '>2
1 5j
,2 :;1 56
55 51! 60
.>0 oG 6
61 '5; 88
I 61 ti5 6A
6S 70 7'1
M 10
,
M 11
7/16"
10,5
12
12
13
13,5
1
12:5 M 60 , 1_62
II 11,5 2 1/2" 66
125 13 1\1 64 66
, I' 13 14 M 68 1 70
13,5
I
1
68 ;2 7,'. 1
70 ; 4 iti
; 1S an'
71 78 '! II
iR ,.c2
M 12
M 14
M 16
M 18
M 20
AI 22
M 24
1/2"
5/8"
314"
7,18"
I"
15 15,5 1 16
17 18 19 20
17 17,5 18 19 20 ,II 80
19 19,5 20 21 22
,1\ 76
20 , 22 2J 24 I AI 85
21 22T23 -;- -;;---
23 24 I 25 26 27 ,II 90
23 25 26 27 I ,1\ 95
25 26' 27' 28 30 I
26 28 30 31 ,II 100
1----1-- ----'---'--,--
M 25
M 27
M 30
26 27 28 29 31
28 29 30' 32 33 II 105
31 32' I 33' 35 J6
Napomena uz tablicu 4.24:
78
3" 7A
.2
3 I }4" 8:;
88
3 I 2" !r.'
93
98
3 3/4" 9
10";
4" 105
IO!>
i
F' 'IS 9Q
82 85 9Q
-6 Ii'J 95
9:s
91 'W
I 9:'

Ill'.?
,lilt;
I
II I
105
105
110
llO
I IS
PM upotrebi zavrtanja sa glavom pmnici otvora 1. vTSte izrade i onl pretnicl 1.
i 3. vrsle izr:tde koji su obeleieni zvezdlcl.1m moraju $-e izve5ti $:l z.1koknJem od u
dubini koja odgovara z.aobljenJB izmedu gla\'e i stabla z..1vrtnJa.
133

i.'tim parom obuh\."oenih strana navrtke. Tu mogucno t ne dopu.sta
sa nagibom ose eeljusti ad 30'. s ni potpuno prnv koji zahtevaju
slobodu kretanjs ad 60'.
Dyostruki ot,'oreni kljuc (51 4 .110) ima nejednuke otvore
Ijusti i to otvore za d,'e susedne. uzastopne preCnika zavojnice
(npr. 13 i 17 - uporedi tablicu 4.9). Kada je raspploiivo mesto vrl0 ogra-
nirena, olvori Celjusti d"ostrukog su jednaki, ali osa jedne
nagnuta je prema osi za 22' /" a osa druge &>ljusti 1eii u osi klju-
ca. pa se pri rukovanju obe ce1justi za istu na-
Htku.

1. 4.109 - Presti otvoreni kljue 58 2ookrenutom

Jedan krak pravi se kraci od drugog kraka (s!. 4.111), kad se
,eli da se ubrzs skidanje sa jednog para strana navrlke, i nami-
canje na susedni par strana.
Kad je mesto a nije potrebno jako pritezanje navrtke,
mogu se upotrebiti l.:ukasti (s1. 4.112); u ovom potrebne
su i navrtke naroCitog oblika: okrugle, sa nekoliko otvora 4) po
ohadu. u koje ulazi kuka na

51 4.110 - Dvostruki otvorenl klJut
SL 4.111 -
sa nejednaldrn
krac.ima reljustt

SI. 4.1" - Kukasti klJuf
SI. 4. 113 - N.vrtka
sa kllnom za priteza-
nje goiog 2';8.vrtnja
iii zavrtnja se iii narociti kljuc (s1. 4.113)
Z tv otvoreru kljuC uz pomoc dveju navrtaka (sl 4 114)
a orem cevasti kljucevi upotrebice se kada je ukopal1H.
134

Za manje zavrlnje predviden je kJjuc na sl. 4.115, a za vel:e na sl. 4.116.
U kJjucu postoje dva unakrsna otvora u koje se \l1neee
radl pntezanJa, a pored toga mofe biti i standardna glava pa
se pritezanje vrli obicnim kJjucem. jedan oblik zatvorenog cevastog
kljuca pokazuje sl. 4.117.
S1. "' . 114 - Uvrtanje lola, zavrt.nja sa dve Mvrtt-e
51. 4.115 - Ccvastl
Zidovi celjusti zatvorenih kljuceva SU tanji od zidova otvorenih Idju-
ceva, po!to je optereeenje podeljeno na vHe elemenata. SpolJdnji prebIllt
cevastog kljuca izn05i oko 1,4 s.
51. 4. 116 - Ce\1astl kljuc!! U veCe preblike zavrtanja
Na 51. 4.69 dat je izgled za na\'I"tke sa unutraSnjim ot\'orom.
Osim opisanih oblika posloje i drug; obliCl kljuee\'a, priJagoderu po-
lofaju i obliku navrtaka kojima su namenjeni.
lJS

Za zavrtnje sa prorezom u glavi iii pri vrhu (51. 4.61, 4.62, 4.64 do
4.66) upotrebljava se odvrtac iii izvojac (51. 4.1 t8).
SI. 4.117 - Savijeni cevasti
4.3.8 IZRADA
51. 4.118 -
(izvojac)
Izrada zavojnice moze biti rucna i masinska. Maliinskim putem izra-
dena zavojnica tacnija je i bolja od zavojnice izradene rukom.
Rucno se pravi spoljna zavojnica rucnim rezacem-narezacem, a unu-
traSnja zavojnica burgijom za zavojnice-urezacem.
MaSinski se zavojnica izraduje reza- rc"',",",
njem, glodanjem, presovanjem. Pojedinacno se
zavojnice prave rezanjem na strugu. Stablo za-
vrtnja, ukIjesteno izmedu stezaca i Siljka (sl.
4.119), obrce se, a profilisani noz pomera se
translatorno i urezuje zavojnicu; noz se mora
pomeriti za visinu hoda zavojnice pri jednom
obrtu zavrtnja. Radi made unutraSnje zavojnice
-
S1. 4.1 ) q - Izrada zavojnice na strugu
51. 4.120 - Izrada
zavojnice na strugu
u navrci .ili elementu potrebno je najpre obicnom burgi-
Jom lZbuSllt z:upu precruka Jezgra pa zatim urezati zavojnicu. Unutrasnja
zavoJmca moze se urezati na strugu nozem (sl. 4.120) iii burgijom za za-
136

vojnice. Glodanje vdi se tako<1e profilisanim glodalom koje se
translatorno pomerI za vismu )ednog hoda zavojnice, dok se zavrtanj obme
)edanput.
Masovno prave se zavojnice na narocitim automatirna masmama za
rezanje zavojnica i :evolverskim strllgovima. Kao alat za' rezanje sluZe
rezael. Na Istim masmama, )ednovremeno sa zavojnicom izraduju se i
drugi oblici na zavrtnju. '
Da bi zavrtnji bili izdrlljiviji, eesto se rezane i glodane zavojnice
bruse na masmama za brusenje zavojnicB.
Valjanjem se zavojnice izraduju brzo i u velikom broju. Valjanje se
vrsi pomoeu dveju ploca, od kojih je donja nepokretna, a gornja se kreee
naizmerucno translatomo, pritiskujuei stablo zavrtnja ka donjoj piOCi.
Glatko stablo zavrtnja, ubaceno na jednom kraju medu ploce, biva na
drugom kraju izbaeeno sa gotovom izvaljanom zavojnicom. Zavrtnji sa
valjanom zavojnicom izdrzljiviji su od zavrtanja sa rezano!l1 i glodanom
zavojnicom; zbog toga se, ponekad, rezane i glodane zavojnice naknadno
valjaju.
Presovane zavojnice dobivaju se iz presa profilisanim obrtnim kalu-
pima (za tanke limove).
Manji zavrtnji sa glavom dobivaju se iz cele sipke, a za vece za\Ttnje
glava se kuje ili presuje zasebno i privaruje za stablo ill se izra<1uje u
kalupu pod presom iii cekieem.
Standardna sestostrana navrtka iseca se sa propisanom duZinom iz
sestougaone sipke pa je po izvrsenom busenju i urezi'.'anju zavojnice go-
tova za upotrebu (neobradena navrtka) iIi joj se strane obraduju gloda-
njem (obradena navrtka). Kada navrtka ima cesto da se odvree, mogu joj
se strane cementovati.
Povrsine naleganja glave i navrtke moraju biti obradene tacno uprav-
no na uzduznu osu zavrtnja. Doptlsteno odstupanje od upravnosti (90") iz-
nosi za normalnu klasu izrade 2", a za srednju i finu klasu izrade I".
Kljucevi se ili presuju od topljenog celik ili se prosecaju od debelog
celicnog lima; prave se takode od temperisanog livenog gvozc!a.
4.4 OBELE2AVANJE
Zavrtanj se obeleiava nazivom i karakteristicnim vrednostima:
nikom zavojnice, duzinom stabla i odgovarajucim brojem standarda r.pr:
Zavrtanj M 12 X60 JUS M.Bl.050
Iza oznake duzine zavrtnja dodaje se po potrebi jos i slovna oznaka
i to R ako na stablu treba izbusiti rupu za rascepku, G ako se rupa za
rascepku busi 11a glavi, i U ako Da glavi treba izraditi urez.
Navrtka standardne visine obelezava se precnikom zBvojnice, Ozn3-
kom materijala i brojem odgovarajuceg standarda: kada nema uobicajenu
visinu, mora se visina narocito naznaciti. Tsto to "redi i za glaVtl zavrtnja.
Rascepka (sl. 4.102) obeleiava se nominalnim preenikom, nominalnom
duzinom i brojem standarda, npr. Rascepka 6 ,' 60 .JUS M B2.300.
Standardni podmetac (sl. 4.92) obelezava se precnik>Jm ot\'ora d; npr.
oodmetac 31 ima precnik otvora d = 31 mm.
, Kljuc se obeleiava otvorom celjusti. Dvostruki otvoreni kljul: 75.80
ima jedan otvor celjusti 75 mm, a drugi 80 rom i sluii za zantnlc l>1 48 i
M 52 ili Vitvortove od 17/ 8" i 2". Dvostruki otvoreni kljuc 75.75 ima jed-
nake' otvore celjusti i slulii samo za zavrtnje 111 48 iii 1 7 8".
137

4.5 PRORACUN ZAVRTANJA
(.5.1 OPSTA
Najvainiji je zadatak pri zavrtnja svrstati ga u jednu
od grupa opisanih u rl. 4.2.3, posto od toga zavisi nacin
Po izvrsenom izboru materijala (v. 4.3.1) treba pristupiti drugom za-
datku: pravilnorn odre<l.ivanju dopustenih napona materijala. Vrednost
dopustenih napona (fd zavisi od vrste rnaterijala, vrste napona, vrste opte-
retenja i nafua izrade zavrtnja. Izbor dopustenih napoM moze se izvrsiti
neposredno prerna podacima iznesenim u tablici 1.4. Ovo je polama vred-
nost dopustenog napona; neka ona bude obelezena sa (fdo. S obzirom ns
uticaj naCina izrarle zavojnice treba vrednost (fdo da se srnanji. Smanji-
vanje je potrebno zbog toga sto vee i sam oblik zavojnice izazivs koncen-
traciju napona u jezgru zavrtnja, a pored toga zavoinice nije pre-
izradena, ponekad biva pri obradi i nozem ili rezaeem.
Prema tome, u svakorn odrediee se dopusteni napon, mere-
davan za zavrtnja, iz izraza
ad
gde je - faktar za popravku i
(fdo - tabelarna vrednost dopustenog nspona (prerna podacima u ta-
tablici 1.4).
Za vrednost faktara za popravku moze se usvojiti:
= 0,9 - za precizno izradene zavainice,
= 0,8 - za dobru izradu (najeesCi slueaj) i
" = 0,7 - za ill uopste povrmo izradene zavojniee.
Prema prilikama potrebno je ponekad smaniiti dopuSteni napon i viSe
nego .to odgovara obrascu (fd = <, (fdo.
1.5': ZAVRTNn IZLOZENIISTEZANJU (L GRUPA)
Za zavrtanja izlozenih cistorn istezanju merodavan je izraz
(v. B. 4. 2.3)
F F
".= - = - [Pal
Al dllt
4
gde je: F [N] - uzduZna sila u zavrtnju,
A, [m'] - povrSina preseka jezgra zavrtnja
d, [m] - precnik jezgra zavrtnja.
Hadi odredivanja povrSine preseka jezgra zavrtnia upo-
treblce se lzraz
F
A,= __ [m' ]
ad.
gde je (fd. = "(fho [Pal daptiSteni napon pri Istezanju.
138

. Kad je AI nalazi se prernik zavojnice d iz Ia-
bhee za zavolnlee (v. odelJak 4.1.4) pa je time zavrtanj lJOtpuno odroden.
Iako je povrsinski pritisak p n" zavoicima gotovo uvek daJeko manji
od dopuStemh vrednosti 1'" ipak ie korisno proveriti ga narocito kada ie
optereeenie promenJjivo. Radi toga potrebno je odrediti stvami povrlinski
pritisak po obraseu (v. 4.2.4)
p= 0,588 F [Pa]
d,l.
gde je d, [m] - srednji prernik zavojniee, a
In [m] - visina navrtke iii, kada nema navrtke, visoa "zamiSJje-
ne" navrtke u konstruktivnom eiementu, npr. t. na sl.
4.56
i proveriti, da li ie ispunien usJov I' S 1'" DopuStena vrednost povrtin-
skog pritiska p. odredice se iz izraza
p. =
gde ie 1''' tab lien a vrednost dopuStenog povrlinskog p>itiska (po lablici
1.4); podaei 0 faktoru nalaze se u 4.5.1.
Opsti ie izraz za odredivanje povrlinskog pritiska
F
p= [Pal
zod.HI
gde Ie: z - broj aktivnih zavojaka, a HI [m] - korisna fuina zavojniee.
P rim e r 4.1: Zavrtanj sa uskom stalno nosi tere! (s!. -1.34),
F = 5. 10' N. Materijal zavrtnja je C.4. 6 ; dec u koji je zavrtanj
uvrnut takode ie od Zavoinica ie metrieka prema JUS M.RO.OJ '!.
1) PoJazna vrednost dopustenog napona za istezanje nalazi se u ta-
bliei 1.4 i imosi za C.4.6 , iacme pIi kidanju Rm = 400 M Pa, pri
mimom optereeeniu (1. optereenja) r1 ... = 100 MPa.
Sa pretpostavkom da ce zavojniea biti kvalitativno dobro izradena
usvojiee se
2) Potrebna povrsina preseka iezgra iznosi
r- 510'
AI = -- = 6,25 10-' m'.
".u 8010'
3) Prva veea "redoost, po tabliei 3.4 je AI = 7,59 IO-'m' lito odgovara
zavoinici M36; dakle, usvaja se zavoinica preCnika
d=M36.
4) Stvami napon od istezanja iznosi
5) PovrSinski
a = 510' _ 6,588.10' = 65.88 MPa
AI 7,5910-'
pritisak u zavojcima ie
0.588 F
p= ,,/
... . ,

Za zavojnicu M 36 je d 33.402 mm (tab. 3.4). a 'n = I, je korisna duzina
uvrnutog dela zavrtnja. P:cma podacima u 4.3.3 je ova duzina
je mOl, to je i mm. Dubina unutrasnjc zavojniec je
'. d.,. 0,015 m 0.036 + 0,0 15 0,051 m 5, I em.
Sa ovim podacima je
p= 0,588 F = 5 10' 2,445.10' Pa 24,45 MPa
d, I, 0,03340,036
sto je znalno niie od dopust.ene vrednosti pd.=O,8. 9010' = 72 MPa.
P rim e r 4.2: Kada bi opterecenje zavrtn ja iz primera 4.1 bUo jedno-
smerno promenljivo (2. slucaj opterecenja), proracun zavrtnja dobio bi
ovaj tok:
0",,, = 0,8 . 7 , 10' 5,610' Pa = 56 MPa.
2) Potrebna povrsina preseka jezgra zavrtnja
F 510'
A, = - = -=........:.=-:- = 8,928 10-' 8,93 em'.
eld, 5,6 10'
3) Po tablici 4.4 je najbliza veca vrednost A,=10,45 em'; njoj odgo-
vara zavrtanj precnika zavojnice M42.
4) Stvarni napon od istezanja u jezgru zavrtnja je
F 510'
0,= -A, 4,7810' Pa 47,8 MPa.
10,4510 - '
5) U ovom slucaju je l!=42 mm, 10=57mm, d,=39,077 mm pa je
0,588 F
p=
eI, I,
0588510' .
, --- = 1,79 10' Pa = 17,9 MPa,
3,908.10-'.4,2 . 10-
2
S obzirom da je
da je P <Pd'
ZAVRTNJI IZLOZENI ISTEZANJU I UVIJANJU (2. GRUPA)
. . Kao sto je izneto u 01. 4.2.3, zavrtnji 2. grupe zavrcu se pod outere-
eenJe.m pa. su .izlo";ni jednovremeno istezanju (odn. pritisku) i uviJanju;
uzduzna sila Je tacno odredena.
Napon ad istezanja (iii pritiska)
i napon od uvijanja
140
,..
0",=
-4-
T, =F _ d....:',-t",-g -'.. ( u",,+,-,p-,-)
lTd'
2 __ '
16

mogu se sloziti u zamiSljeni nonnalni (imaginarni) napan IJ'.
(J,= r,r
gde jc F - uzduina sila u zavrtnju,
d, - precnik jezgra zavrtnja.
d. - srednji precnik zavojnice,
et - ugao nagiba zavojnice i
p - ugao trenja.
Precnik zavrtnja ne moze se nepasredno proraclmati po gornjim obra-
zbog njihovog slo!enog matematakog obllka; stoga se mora preina-
Cll! metod proracunavanJa na nacin koji je dalje objaSnjen.
Za trapeznu zavojnicu. koja se naji!eSCe upatrebljava za zavrtnJe 2,
grupe, moze se kao cesta srednja vrednost usvojiti
d.-I,ld"
tg (et + p) =0,14.
Sa ovim vrednostima je odnos tangencijalnog i normalnog nspana
r. 2d, tg (a+p)
- = =0,3
(J. d,
a,
OOnosno 1:,=0.3 <7" a zamiSljeni (svedeni) napan za OOnos - =2
r.
0, = Vo;+ (2.0.317,)' = 1.17 (J,
je za 170/0 vece od normalnog napana 07, Ili 07 . U zaVlSnOSti ad vrste i 'Ie-
licine zavojnice kreCe se ovo paveeanje 00 11 do IS'/,.
Prema tome, dovoJjno je racunati zavrtnje 2 grupe sarno na osnovu
uzduzne sile odn. normalnog napana, no pod usJo\'om da se dopu!teni
napan nesto smanji. Ovo smanjivanje pastiZe se mnoienjem palazne IJ'.-
vrednosti faktorom za papravku dakle, za zavrtnje 2. grupe
a, = 1;. IJ'".
gde je 07< - dopusteni napan,
1;. - faktor za papravku s obzirom na izradu (CI. 4.5.1).
1;. - faktor za papravku s obz1rom na Z3JT1"nu sloienog napoo-
skog stanja ekvivalenlnim zamiSljenim normalmm naponom,
07.0 - paJazna vrednost dopuStenog napana prema tabhe; 104.
Faktor 1;. moze se uzimati u ovim granicama
1;.=0,76
vece vrednosti uzeee se za trapezne, roanje za trou.'llas:e zavojmce, a osIm
toga za manje preenike vrede veee vrednosti.
,. I

Prema i%lo!enome se zavrtnji 2. grupe po prostom obrascu
F
..1
1
= -,
OJ
gde je A, povrlina preseka jezgra a CT!". . .
P<l izvrlenom potrebno ]e svakako proventi veliCinu stvar-
nog napona a to je moguee poMo je prefuik zavojnice poznat. Provera-
vanje se vrti po pomatom obrascu
al= V :: r,f (j" ad"
Za zavrtnje 2. grope na.rOCito je vaZno proveriti povrSinski pritisak,
poSta su resto zavojci jako optereeeni, a zavrtanj se zavree pod optere-
Cenjem; je nepovoljniji sa zavrtnjima koji su stalno u pokretu.
Proveravanje povrSinskog pritiska ide ovim redom
p=
zlfd.b
,
Ovde je F - uzdu!na sila,
z - broj aktivnih zavojaka,
d, - srednji preenik zavojnice,
H, - korisna Sirina zavojnice,
Pd -dopuSte.ni povrSinsJri pritisak.
Vretena sa zavojnicom i zavrtnji koji su stalno u pokretu (vretena di-
zalica, presa) podrnaruju se radi smanjivanja trenja i habanja zavojnica.
Zavojniee su im trapezne ili testeraste. Za njih se mogu usvojiti
ove vrednosti povrSinskag pri tiska Pd. (za zavrtanj od celika)
Pi>; 12..;-15 MPa za navrlku od 500..;-700 MPa
po.; 10..;-12 MFa za navrtku od jacine 300..;-500 MPa
iii ad bronze,
p .. = 7..;- 9 MPa za navnku od Iiva, i
p .. = 4..;-6 MFa za navrtku od sivog liva.
Za zavrtnje koj i se relko nruaze u pokretu ill sluie za podeSavanje po-
lohja delova mogu se usvojiti i do 2,5 puta veee VTednosti doputenog
pominskog pritiska.
. P rim e r 4.3: Zadatak da se mere ruene di-
zalice sa vretenom (sL 4.35). Vreteno sa zavojnicom je od C. 0545,
a trup dizalice ad livenog j(Vof"a SL. 20; trup je iskoriten kao navrtka.
Zavojnica je sa Dizalica !reba da eli fe lere! do 50 !tN.
1) Potrebna povrSina preseka jezgra vretena je
A,= 51()4
a" 6,4 . 10'
jer ie dop\lStenj napan za pritisak fI_, za
.... _ 0,8.0,810. 10'= 6,410' Pa.
142
7,8 10-' m' = 7,8 em'
2. oplereeenja a
de
=

2) Prerna podacima za trapemu zavojnicu u tablict 4.6 nalazl se prva
veea yrednost A, = 8,30 em', odgovara nominalnom prebllku d,,=40
mm; lzabrana je, dakle, zavojnica Tr 40.7.
3) Napon pritiska je
F 5 10'
0,= - = = 610' Pa = 60MPa
A, 8,3 /0 - ' .
4) Napon od uvijanja:
Fd, Ig (a+p)
f
t
= .
"d'

16
sa d,= 36,5 mm, d
3
=32,5 mm, F=5IO'N, tg(Cl+p) = O,162 (racunalo sa
O
P 0,007 06 d '
1'- = ,I , = 0, I) ale
rt d, "0,0365
510'0,03650,162
"'00325' = 2,210' Pa 22 MPa.
2 - - '
16
5) Svedeni napon
I , (ad)' I 6 " (10. 10' ')'
C, = \I a, + Td T, = V ( . 10 ) + 6,5. IO' .2,2. 10 -
= 6,8 10' Pa = 68 MPa.
Ovde je ad = 10 10' Pa i "t",= 6,5 10' Pa. Dobijena vrednost a, - 6,8 10'P.
manja je od dopullene vrednosli ad, - 1;, adm = 0,8 10 10' = 8 . 10' Pa.
6) Proveravanje samokocenja sastoji se u tome da se utvrdi da Ii je
a<p. 'Ovde je
P 0,007
t
an = -= ---=0061
,
nd. ,,0.0365
pa polto se moze racunali sa koeficijenlom Irenja I"' = 0, I.
(lgCl<I"') i pod ulicajem Icrela vreteno dlzal,ce neee se spuSI.tt sarno do Stbe.
7) Potrebna visi na navrtke odredujp se iz izrRza
F
p =--

pa kako je In=zP, == In ' P 0.007.5.10'
In = H; p = ,,0,0365 0.0030,81.510'
.. ! I-I 0
Usvaja se In = 85 mm.
II MaJln.lk\ elcrncnU [
0,0 48 m.
143

8) Kada je visina dizanja velika, postoji opas.nost da se pritisnuti dec
vretena izvije. Tada treba .proveriti i napon od . .
Ako se pretpostavi da Je maksunalna VISlna dlzanJa h- 1 ako Je
visina dela vretena u tereta hl=5 em, eelokupn.a vretena
izlozena izvijanju l=h + hl =20+ 5 = 25 em. Slobo:!na duzm3 IzvIJanJa I, =
=2 1=2.25=50 em. Oyde se dec vretena unular lla-
Htke smatra da je ukljesten, a na gornjem delu, gde
F vreteno ulazi u tereta, da je veza zglobn.
(sl. 4.121).
Vitkost yretena ). =
I, __ __
._-'---
0,25 d, 0,250,0325
61,54.
Kako je ).<93 u obzir dolazi metod proverava-
nja sigurnosti prema izvijanju po Tetmajeru. Kri-
lieni napon '" iznosi za celik C.0545

2,968 . 10' Pa;
Napon priliska
F 510' ,
__ =6 IOPa
, A, 8,310-'
stepen sigurnosti prema izvijanju
CJ k2 _.:. ,9,--6,--8_'...: 1...:. 0_'
"k = - =- = 4,95.
CJ. 610'
sto zadovoljaya.
81. 4.121 - lzvijanje
vretena dizal1ce ((-du-
Ilna. vretcna Izlozena
lzvijanju, I,-siobodna
duiina izvijanja)
Da je, medutim, maksimalna visina dizanj a bila
veca, npr. h= 40cm, i duzina lu=5cm, kao i ranije.
ce)okupna duzina vrelena izvijanju bLia bi
1= 4S em, odnosno ', = 90 em, pa bi viucost f.. iznosiJa
A I, =, __ 0,9 _= 110,77
0,25 d, 0,25 0,0325
a slepen sigurnoSli trebalo bi proverili prema Ojleru (Euler)
,,'El, 9,872 10" 5,48 10-'
v.=-- = 2,67
FI,' 510'0,81
sto pokazuje da preenik vretena (reba pojacali.
U gornjem obraseu 1 d,'" 0,0325' 7t 5,48. 10-' m' moment
'64 64
inercije prc!ieka jezgra vretena.
Sa pojacanim vretenOln na prvu vccu vrcdnost nominal nor. precnika
d = 44 mm, dobijaju se vrednosti: I. = 98,63, I, _ 8,7 10-' m' j v. = 4,24, sto
P?Jacanje vrelena na sJeaecl nomlnalni precnii< d = 4B mm,
dalo bl JOS Vel"U slgurno,( prema izvijanju. U 10m bi .e slueaju clotile
llve vrednosti: 1. - 91,14 < 93, pa bj prema Tetmajeru btlo CJ. = 2,78.10'Pa,
CJ, - 4,0810' Pa i v. - 7,27.
144

9) pokre!anje vrelena proracunava se na osnovu dopuAlenog
napona za savI)a.n)e. Slla na rubei F, deluje na kraku L momentom sa-
VI)an)a M = F, L 1 Ireba da savlada olpor trenja na podnolnoj povclini no-
sacn tereta I otpor u zavojniei. Usled prvog otpora javlja se moment T ..
a usled drugog moment T,. Prema tome moment nn ruciei je
M= T, + T, = 0,5 FUulm+d,tg(l1+p)]
Ovde )' e d - 2 d: -dl d " 1'k .
m - 3" d'-d' sre n)1 preem trenJa na podnoinoj povriini no-
, ,
saca tereta. Precnik d, je spoljni precnik, a d, unutr!iSnji preenik podnotja
nosaca tereta. Znacenje drugog clana u obraseu za moment M poznalo je
od ranije (v. cJ. 4.2.3).
Na osnovu momenta M proracunava se precnik rucice cI.
'132M _ '110M [m].
V it a,a V ad!
Dopusteni napon t7dl usvaja se jednak ill noSlo vee; ad napona za slue.j
jednosmerno promenljivog naprezanja. '
Duiina ruciee
MI F, [m],
gde je F, ruena sila koja se kre"e od J 00 do 250 N.
U datom primeru moment na rucici iznosi
M- T, + T, - 0,5 F[JLdm T d, tg(,, +p)]
- 0,5 . 5 . J ()< (0, I 0,0408 + 0,03650,162) - 2,498 10' Nm.
Ovde je racunato sa d, _ 0,05 mid, 0,03 m.
Ako se za rucieu predvidi celik C.0545, za koji je dopuSteni napon za a-
vI)an)e "dI - 100 MPa, precnik ruciee iznosice
d _ '110M _ '/10-:-249,8 - 292./0-'
r V ad V 10. 10' t m,
usvaja se standardni precnik d,=30 mm.
Kad bi se ispod nosaca tereta stavilo odgovarajuce lefi!te sa loptlcama,
moment na rucici bio bi znatno manji . U tom slucaju mogao bi se moment
T, zanemariti. Tada bi moment na ruciei tznosio At - 147,8 Nm, pa bi ra-
cunski precnik ruciee bio 2,45 em i, najzad, standardru preCnik ruCice d.-
=25mm.
'.5.' ZAVRTNn IZLOZENl ISTEZANru I UVUANJ'V (S. GaUPA ZAVJlTANJAl
Kako sto je vee obja!injeno u cJ. 4.2.3 u 3. grupu S\'rstam su zavrtnji
koji su izloieni Jednovremeno istezanju i uvijanju, ali uzdutna stia u OVlm
zavrtnjima moie blti proizvoljno velika. Uzduina sila kojol su zanlOjl
ove grupe izlozeni od prethodnog zatezan)a pojacava se, kada potne delo-
vati na vezu i spoIjna sila u radu. Za odredl\'nnje uzdu!ne slIe kOloj
ie zavrtanj izloien za vreme rada potrebni suo sa i"dne strane, lSerp"' pa-
daci 0 osobinama upotreblienog materi)ala, a sa druge strane, I podacI 0
14S

stvarnoj sill prltezanja koje mogu dati kljucevi snabdevenl dinamometrom
III manomelrom (kontrolnl Medutim, u praksl ne stojl no
raspolaganju kon5truktoru prvo, a monteru drugo. Stoga se zavrtnjl
ove vrste racunaju prema 5poljnoj sili u radu F R , a dopu.teni naponi
biraju po dljagramu na 51. 4.122, sastavljenom na osnovu ispitlvanja i u
duhu objanjenja u cl. 4.2.3 za C.4.6 i C. 6.8 . Ovi dijllgrami pro-
f 1
i
1 1 a
6",
(kN/Cm

8
7
6
5
3
2
1
o
7
10
I
V
I
17
/
/
/
/
/
20 30
.....
V

b''/,'
I'f-
1/
-
V
tV o

-'10
50
,
70 80 90 100
.,j (mm)
i S1. 4. 122 - napont istezanju z.n zavrlnJe 3. grupe (I - 10' Pa )
p.suju vredno5h '7J . za za vezu cevi - u zavisnosti od precnika Z3-
1 ,:,ogu se pnmemh 1 n3 ostale. 3. grupe koji rade pod
nun uslo\lma (npr . za vezu poklopca 1 clhndra klipnog motora). Dijagrami
na 51. .4:lJ122 vue za sluea) kada protiee kro7. cevi voda, a kada proticu vreli
gasOVI 1 para, treba vrednosti smanji ti:
146
. U'd,o
gde )C ad<, [Pal - napon za istezanje prema dijagramu na
sl. 4.122, a
- laktor za popravku; 1 vodu do 120C.
= 0,8 kada s.u cevima gasovi ili para zagreju-
nosh do 300 C I kada se ladi 0 pregl'c-

pari do 400C. U svakom slucaju treba vo
dltl reeuna 0 kvalitetu obrade zavojnice (taktor
Ii, - e1. 4.5.1).
Postoji i empirijski obrazac, resto primenjen za nepo,;redno odrediva-
nje preemka )ezgra z.vrtnja 3. grupe
dJ V FR + 0,005 [mJ,
goe je FR [NJ - spoljna ,ila u radu, a
- faklor tija vrcdnost iznosi: "'" 1,27. 10- -4 pri vrlo izradi
zavojnice i povrsina naleganja, = 1, 58 10-' pri ' Iaboj izradi i
. ': = 1,43. 10- ' pri osrednjoj (prosetnoj) izr.di.
Poto )e odmah unapred odrediti a", iz dijagrama, dok joA
I)reemk zavrtn)a .poznat, najbolje je proraeunati zavrtanj prema ova-
me obrascu pa zatlm ,sp,tat, da Ii napon od istezanja odgovara dijagramu;
ako treba preenik menjat! dok se postigne podudarnost sa
podaclma u dl)agramu. Ovo ispitivanje vrli se po obrascu:
a,= F: [kN/cm'j
nUj
'j
pa kada je ad, po dijagramu, usvaja se proraeunati zavrtnia.
Staticno proracunavanje zavrtnja 3. grupe na osnovu deformaclonoll
dijagrama svodi se na proveravanje maksimalnog slofenog (izvedenog) na-
pona u stablu zavrtnja. Ovaj napon treba da je manji od napona na gra-
nici razvlacenja. Pri tome treba voditi racuna 0 promeni napona nl fP'&-
nici razvlaeenja zavisno od temperature.
Za vezu cevi (51. 4.37) ill poklopca sa cilindrom (sl. 4.36) uzima Ie nlz
zavrtanja. Razmak izmedu znvrtanja e (51. 4.36) ne SIne biti pmerano
lik, poto bi se ploea, izme<lu zavrtanja, mogla saviti i tako prouzrokovaU
nehermeUcnost; cak bi pritisak medijurna u cilindru mogao istisnuti zap-
livac. Kao opte pravilo za odre<livanje razmaka maZe poslunti:
e
gde je d nominalni precnik zavojnice, a e razrnak i2:me<1u au dvaJu IU-
sednih zavrtanja, meren po kruznom luku srednjeg (osnog) kruga mvrta-
nja precnika Do. Za poklopce klipnih mdina sa pritiskom f1uida do 10
bara(=IMPa) ie emu=150mm, a pri visim pritiscima ._=120mm. Za
vezu cevi sa obodom propi.sani ou ra7.maci s Iv. odeljak Cevi) i korilno je
priddavati se ovih propisanih razmaka i u drueim slicnim ironstrukcIlama.
P rim e r 4.4: Treba proracunati zavrtn)e za vem poklopca sa cilln-
drom klipnog kompresora. Zavrtnji su od celilca C.4.6 ,cilindar i poklo-
pac su od livenog gvoMa. Temperatura vazduha na kraju sab1lanja je
ISOC. Ostali su podaci (sl. 4.36 i 4.59):
cilindra . D = mm,
precnik osnog kruga zavrtan)a Do = 700 m,
debljina poklopca b, = 30 =,
pritisak pare p= 12 bar .
Tok proracuna bio bi ovakav: . . ..
1) Broj zavrtanja za vezu poklopca sa clhndrom pn na)veeem dopu-
razmaku izme<lu zavrtan)a e_= 120 mm
l = nD, = dO =
e 12
Usvojeno z= 20.
147


2) Povrina poklopca izlozena pritisku pare je - 4- ' Medutim, posta
p'ara prodire i u zaptivac, pa njen. pritisak postepeno opada od unutra.snje
do ivice zaptivaca, povrsma poklopca Je veea. Zato Je
potrebno uvesti racunskl precruk D > D
D'=!;' (DD-D)+D
guc jc 0,2 .;- 0,3. Ovdc jc D' 0,25 (0.,7 :- 0,59). + 0,59 m. Prema tome su
zavrlnji izlOleni ukupnom oplcrccenJu kOJe pOllee od pnl lSka vazduha ( .. sll a u
rauu")
F
D" " - 0,62'" ' 362 10'N
R=-4- P- -4-
I
,2.1O = , ' .
3) Sila koja napada jedan zavrtanj:
F
R
,= FR = 3,62 10' 1,8 1. ID'N.
z 20.
4) Precnik jezgra zavrtnja pri dobroj izradi
d
3
= E Y F R, + 0,0.0.5 1,43 10. - ' V 1,1lT:-'o' .;. 0.,0.05 2,424 10-
2
m.
Ovoi vrcdnosli odgovara zavrt. nj M 3D.
5) Proveravanje napona prema dijagramu na sl. 4,122.
FR. 1,8110.'
CI ,= - = 3,487 10.' 34,87 MPa,
A, 5,19 1 0. - '
a ad' ad,. 0.,80,85,4 I 0.' 3.456 . I 0' 34,56 MPa , 510 pokazuje da
zavrtanj nc odgov.ra i da !reba birali prvi .veei M 36.
6) Radl saielosli konslrukeije upotrebicc se goli zavrtanj, za nj treba iza
brali jos i ove mere I, I, i I, (51. 4.59). AKlivna duzina zavojniee za uvrtanje
(el. 4.3.3) je usvojeno je
I, 50. mm. Ukupna duzin. I In + b. + I, + 11; gde je visina navrtke In = 29 mm,
b, 30 mm, I, mm, a dodal3k 11 sastoji se iz zazora izmeelu poklopca i
eilindra (debljin. sabij enog zapli vaca), koji se moze uzeli da je uko 3 mm, i
OSlal. k zavrtnja, iznad navrlke, oko 3 mm. Prema tome je I 0,029 + 0.,03 +
+ 0.,0.5 + 0,0.03 + 0.,00.3 a, 115 m. Usvaja se I 115 mm. DUlina dela sa zavoj -
nieom za navrtku neka bude takoele I, = 50 mm.
Prerna tome je izabran goli zavrtanj M 36.115.50..50.. JUS M.B 1.261.
1) Precnik' otvora za zavrtanj pri vrsti izrade 3. (tabliea 4.24) je do=
= 39rnrn.
8) Povrsinski pritisak u zavojeima je racunski znatno ispod dopustene
vrednosti za liveno gvoide:
0,588 F R,
P = -'---"'--
d, In
0,588 1,81 10.'
0.,0.3340.,0.29
1,0.99 la' Pa,
medutim, treba imati u vidu da ovde nije uzeto U obzir prethodno zatezanje
u zavrlnju. Sasvim grubo moze se uzeti da je prethodno zalezanje dva do
tri puta jaee od spoljne sile u r.du, tj . F
o
,,"(2.;-3) F
R
, . Sa ovom, sasvim proi z
voljnom pretpostavkorn, bllo bi u najnepovoljnijem slueaju p = 3,3 I a' Pa. a
148

dopustena yrednost Pd Pdo 0,866 I 0' 4,8 Pa. OYde je prelposlavljeno da je
Po 6 10' Pa, posto je promenljivost opterecenja lakYe prirode da so moie
smatrati da se oplerecenje nalazi izmedu mirnog i jednosmerno promenljivog
(izmedu Jill prema lablici 1.4).
9) Proveravanje na osnovu deformacionog dijagrama vrmo bi se ovim
tokom: Maksimalna sila prethodnog zatezanja, zavisno od napona na gra-
nici razvlacenja, iznosi
Fo "ox = 0,75 A
ml
",, =0,75 A, RpO.2 = 0.75 7.59 . 10-' 2,4 10' = 1,366 10' N.
Napon istezanja u zavrtnju izazvan ovom maksimalnom silom prethodnog
zatezanja
",= F, mu = 1,366 ' 10' = 1,8' 10' = 180 MPa
A, 7,5910-'
Maksimalni napon istezanja dobija se kad se ovom naponu od prethodnog
zatezanja dod a napon izazvan viskom opterecenja usled dejstva spolJne
sile u radu. Ovaj visak opterecenja ilF R iznosi (v. N. 4. 2.3)
L' C, F
b, IR= R,
L,+C,
Krutost zayrtnja e, = A, E, /I. = 7,59 10-'206 10'/0,033 = 4,74 10' N/m.
'(e + 8)' - do' (0,055 + 0,033)' - 0,039'
a krutost podloge cp =Ap Ep/lp = 4 "Ep/lp = 4
1< 96. 10' = 1,42 ' 10" N/ m, pa je, prema tome
0,033
t>F = 4,74.10' 1,81.10'=4,53 IO"N.
R 4,74.10' + 1,42 ' 10"
Napon koji izaziva ovaj visak optereeenja
0 ' = ",FR = 4,53.10' = 5,97.10' Pa.
t A 75910-'
I '
Maksimalni napan istezanja O"mll.l' = at + a/ - 1.8 10& + 5.97 . 10
6
:;:
I 00 10' Pa.
Napon od uvijanja
t ( )d
1,366 ' 10' 0,23090,0334 ,
F'me, g u+p = = 8.93 10 Pa.
f,=- d'n 0,03109'"
2 _, _ 2 -".'-::..:c. __
16 16
Maksimalni slozeni napon
, (")' ,- 0"
(j I = \J + T, = \J ( 1, 86 . I ) + 64 '
Td . . l'nJ'aR _ 24,10'Pa.
manje ad napona na granici razva",e pO.2 . _ .
. 44 . P ekad se des.va da, lZ razloga,
Napomena uz ... toliko malen da se navrtke ne mogu
razmak izmedu mora tome se normalne na.vrtke
pntezall standardmm U za otvor kljuca smanji na naJbliiu
abrade taka da 1m se proplSana mer,a
manju standardnu meru za otvor klJuca,
H9

P rim c r 4,5: Odrcdili nnjpovoljnijl mntc.rijal za Ulvrt nnj M 16.2 z.n vczivanjc poklopca
motome polug:e :.3 polugom ako jc siln u rJdu po jed nom UlVTtnju FR = 8000 N. Pri rdavanju ovoga
zadotka potrebno jl.". k30 pf"\'o. dn Sf' proracunaju krutostl z:lvrlnjo i pod loge i da sc ilI3cunn din:l.-
miek-n komponcnln optcrctcnjc
Ulvrtnnj na 4.113 je rclntivno dugacnk i stablo mu jc na dclu bez Zcllvojnicc nn dva
mens Svakom de-Iu stabill. znv1(nO od povrline preseka I dulinc. odgovarn druga krutost.
SI. U 23 - Dctalj i lavrtnja iz primcra 4,5.
Krutost l.IJ\rtnja Ilracunace lie ako lie d d' d" .
.. L = L L po C 0 IZ uzenJa la\TtnJ3. Njcgovo celokupno izdutcnjc
II I + II - + ., + I:J. L gdc 1>U 6.L ,. I ' ,
Prema lome J'e . d tn., ' . I," n parelJa na IzduienJ3 delova razlicilog prcsekn.
no 12 u cnJe zavrlnJa. lzaz.vano jcdinitnom silom:
n
AL = Il c, + + ,., Ilc
n
I: t /cj= Ezi (L ilA, + .. , +Ln/An
l
=
i=J
4
= --(L I d; + L /d
l
+ L / d' + L I( mm _nun
_ III 4 1 1 4 )=
Ezor 2
4
=---
2 . 0,005
+:-::------
0,0145P + 0.0132431
= 206 . 10'
= 3.368 ' 10- ' mIN odno\oo
C'z = 2.969' 10' N/m.
U jc d, prctmk jczgf3. :I d Srcdn'j tee 'k . ,
kvahlCl7h, 3 za preenik d, 6h. 10icraJnXe .. Ako z:l preenik d
l
uwojl
=J3,2-12mm ld
2mtn
= I-I .54Imm. \,. Tab, 12.7,l J I Omlkromct:ltal3kod:ljcd
lmin
=
Kruiosl pod loge c =: E . A I L M d
P P p Z" ero a\lna Ap = (D" - rr/4.gdejc Ohr:l1..3C
150

za D' ck .. pcrimcntalno dobijcn. D' :- 1.2 . dO + 0.14 . Lz. = 1,2 17 + 0,14 . 90 = 33 mm. PJ je A p .
= 628.3 mm} , tako da jc
C
p
= 206 . 10' . 628.3 . 10 '/(90' 10 .) ) = 1,44 10' N/m
Sa o\'im jl' Vlbk optcretenja b F
R
= C
z
FR/ (c
z
+ C
p
) = 2,969 10' 8000/
/ (2,969' 10' + 1,44 ' 10')= 1367 N.
Silu nn granici razvlaccnja F F = R pO.2 ' A mill' gdc jc...l mm povriin3 preseka 1.anlnja n3
meshl mmimalnog prccnika . Mont ain:l sila (\113 prelhodnog 1..3 tczanJJ J moie hltl najviie F om.n
= 0.7 FF' Sivarna monlai nl Fo trehl d3 je manja od O\'e mlk<.lmalne "lie 117nO\1 Fo = 0.75'
. Fom .. = 0.7 ' 0,75' FF = 0,7' 0,75' Amin . RpO,l = 0.7' 0,75 1,227 10 " RpO.2 =
= 6,44 . 10 '5 . RpO. 2' Mnksi m31no optcretenje zavnnja Fm:!x = Fo + 6 F
R
dok je mmlnuino OpIC-
ret-enje jcdnako F
min
= Fo (v. 4.41) . Ampli tudno opleretenje F3, = lI. FR/ 2. Optereclt'nJt FO +
l FR
+ !!.FR/2 je srednje opleret\cnje iii komponenl3 opterecenja. a I 2 je korn-
ponenln optcrccenja .
Radi provcrc sI3tickog slepena sigurnostl Ss u odnosu na gramcu r3lvbtenja RpC)) potnt..
no je da luatuna svedeni napon. koji UZlffia u obzu n:lpon lonije i7..azvan pnteunJem navrtke:
d:nln 1T
1 ( - - )
16
Z3 0" + P
d,
OJ = j + 2.25 gdc je 1t = T/ Wo = Fo tg (Q +Pl
2
=0 17', d
l
rr/ 16 =O.0 I2S) ' " / 16=<3.83' 10 m) pajc Tt=3.2610
1

.. mm
d, 12 = 7,35 10- ' m) .
Stcpcn sigurnosti Ss = RpO.2 /0I' a stcpcn SO::: 0Arrd t 'Oa- 0Aredjc ndu-
kovana amplituda irortljlYosti OAred .= . OA/ fJk, ,'rednost kOjJ. sc uz.ima 11 SmitoVOJ dljaJ::rama
za zavrtnje ($1. 4. 124), a faklor kojl uz.lma u obzir vclit mu prc<,ekJ 7.1.vtlnja. IZ sJ " 12S U DYI"
tanj Mt6jc =0,9.
,"'J,
6fX) ,
aD I
""' ,
-100 I
SI . 4.124 _ 5m110\1 La maltr1Jak: La
UWTII1JC a A red " I C am I
I 51

1

0,5
o 8 16 2t 32
d(mml
SI. 4. 125 - Faktor prctnika U1 Z3VrtnjC
U donjoj tabhd dati Sll rClultati prorlll!un:t z..a nckoliko m3terijaia z.t1VTlllnja.
Materijnl
10.9 9.8 8.8 6.8 5.8 5.6
zavrtnj:t
RpO.2 IMP'I
900 no 640 480 400 300
F,INI 57960 46368 41216 30912 25760 19320
Fmax INI
59327 47735 42583 32279 27127 20687
Oe (MPa\ 484 389 347 263 221 169
TllMPal 277 222 197 148 123 92,5
OJ (MPal 638 512 456 344 288 219
0
3
1MPn\ 5.57 5,57 5.57 5.57 5,57 5,57
OAredlMPaJ 70 50 40 40 30 JO
S, 1,41 1.41 1,40 1,40 1,39 1,37
So 11.3 8.1 6,46 6,46 4,8 4.8
Fol FR 1.25 5.8 5.15 3,86 3,22 2,42
3.6
240
15456
16823
137
74
176
5,57
27,5
1,36
4,4
1.93
11. prikazanog pregleda izgleda. na prvi pogled, da svi materijaii zadovoljavaju.
MetJulim. pre odluke , potrebno je da se proven odnos sile prethodnog zatezanja
prema sili u radu Fa / FR . koji se post3vija,na osnovu iskustva, u cilju obezbeoenja veze
ad evcntualnog labavijenja. Ovaj odnos treba da je Fo/FR ;;.- 4 i njega ispunjavaju materi-
jali 10.9,9.8 i 8.8. Kakoje lll11terijal8.8 najj cftiniji ad ova tTi onje i najpodcsniji U ovom
slueaju.
U .5 ZAVRTNJI IZLOZENl POPRECNIM SILAMA (4. GRUPA LA VRTANJA)
Kao sto je receno u CI. 4.2,3, tri lri mogucnosti posloje da se
zavrtnji osposobe za savladivanje poprecnih sila.
Po prvom (sl. 4.44) se "nepodeseni" zavrtnji
uzdui,noj oili
152

gde je: F, [N) - ,ila kOja na jed"n zavrtanj 11 _ koefl-
cijent otpora protiv kUzanja (I-'=O,H-O,2). Polreban presek do-
bija se iz
gde je oJ, - Cdl'O dopustcni napon za istezanje.
zavrlnjl (drugi se prema smicanju.
Povrsma preseka slabla zavrtnja odre<1uje se prema obraseu
F
II = _ $_ [m' l
Xf,.
gde je X - broj preseka izlofcnih smieanju (na sl. 4.45:
[Pal - dopusteni napon pri smiean)u,
F, [N] - sila za jedan zavrtanj.
Na osnovu vrednosli za II odre<!u)e se stabla
d = V 4, 1 Iml
, n
ko)i se mora prilagooiti slandardnim (tabliea 1.1) I
olvora za zavrtnje do (tabUea 4.23).
Kada je usvojen stabla, bira se zavojnica: njen bite
najbmi manji prema tabliei za zavo)niee.
Proveravanje povrsinskog pritiska u za"ojeima ovde niie potrebno,
posta navrtka obitno nije jako pritegnuta. Me<1ullm, provera\'anje povr-
sinskog pritiska izme<!u stabla zavrlnja i zidova olvora u konstruktivnim
elementima mora se izvrsiti; to se vrsi po izrazu
gde je: b Cm) - sumarna aktivna debljina plota, silom F.
u jednom srneru; na 51. 4 45 su svega dye sa
aktivnim debljinama b' i b
H
pa te se u rntun ona
vrednost koja je manja,
PdCPn) - dopusteni povrnski pritisak.
Zavo)niea ispOO navrtke ne sme da ulan duboko u olvor, po!lo bi Ie
tada IlOvetao bOCni povrsinski pritisak izme<!u stabla i ot\'ora. Zbog
toga sto je vrlo teSko podesiti stablo mvrtnja prema olvoru po ceIoj
duzini, !reba vrednosti za p, birati obauivo I skromno.
Sto se tite natina savla<1ivanja popretnih sila uz pomot .am-
nja !reba naglasiti d. sami zavr!nji tu igraju sporednu ulogu. Del 0"" kOJI
prima)u popretnu silu (prsten, ltlin itd. - 51. 4.46) !reba proratunati prema
smiean) u i proveri Ii povrlinski pritisak na povrlinam.a naJegan)a. Sam
.avrtan) se uops!e ne prem" popretnoj 51h. vet sarno prema
uzduZnoj sili ukoUko ova poslo)i.
ISJ

5. ZAKIVCI
5.1 OSNOVNI PO.TMOVI
5.1.1 ZADATAK
Zakivcima se c:vrsto vezuju delovi Sfazmerno male debljine - uglav-
nom limovi. Da bi se "eza ost"arila, stavlja se zakivak sa jednom gotovom
glavom u nesto sire otvore u limovima. fijc se ose taeno poklapaju (sl. 5.1).
d' ,
c
b
i udareima iii pritiskom pravi zavrsna glava.
Glave zakivaka s!ezu limove i tako spreeava-
ju njihovo rela!ivno pomeranje. Dakle, otpor
protiv klizanja je sustina vezivanja limova
zakivcima.
Otpor protiv klizanja limo va znatno je
poj aean, sa jedne strane, sto se zakivak zakiva
u usijanom stanju pa zbog skupljanja pri hi a-
denju pritiskuje snaino limove, a sa drugc
strane sto se zakivanje vr,i pod jaklm pntl-
skom. Kada bi sila F (sl. 5.23) postala vee a od
olpora protiv kllzanja izmedu limova, nas_tll-
pilo bi klizanje limova i zakivak bl blO lzlozen
smicanj u u ravni dodira Hmova.
SI. 5. 1 _ Zakovana VCZ3 (l -du- se
tina stabla zakivka pre zaki_moraJu se umstllt Ih ostetIh bllo hmovl bIla
vanja - ;zrade druge glave, a-zakivci. Prema tome, veza zakivcima ubraja
oblikat, b-zavdna glava) se u "nerazdvojive veze".
5.1.2 VRSTE SASTAVAKA
Zakivei se zovu jednoseeni, itd, prema broju preseka u ko-
jima bi bili izlozeni smie.nju kada bi nastupilo kHzanje limova. Na primer,
zakivei na sl. 5.2 su jednosecni, posto mogu biti smaknu!i po jednom jedi-
nom preseku koji lezi u ravni X - X; zaldvci na 51. 5.3 su dVQsecni , posta
mogu bili smaknuti u dva preseka koji leze u ravnim3 X - X i Y _ Y.
Raspored zakivaka u zakovanom sastavku mo'le bili:
1) po broju redova zakivaka: jednoredan (sl. SA); dvoredan (sl. 5.5), tro-
redan (sl. 5.2) itd.; broj redova racuna se sarno sa jedne strane rastavka,
npr. na sl. 5.3 sastavak je jednoredan. 2) po medusobnom poloiaju zaki-
vaka: paralelan (sl. 5.5) i naizmenican (sl. 5.2).
154

Sastavci se mogu ostvariti neposrednim i posrednim vezivanjem. Radi
nEposrednog vezivanja krajevi limova se preklapaju; to su preklopni sa-
lJ
81. 5.2 - troredni preklopni sastavnk
sa rasporedom zaklvaka
"
"
Ii
,
T
.]
,
o
:r
51. 5.3 _ Dvosetni jednorednl sastavnk sa
dva
155

"tavci (s1. 5.2, s.4 i 5.5). Posredno vezivanje vdi se 11
krajevi limova se tu se .razlikuju pokri,:,enl 5a-
stavci sa jednim (51. 5. 6) I ob05trano pokrlveni s,stavcl sa dva
(sl. 5. 3). Kada su dva oni mogu bili jednako iroki
(sl. 5.3) iii je jedan, uvek unutranji, iri (51. 5.19).
Prem. zadalku koji treba da vr"e sastavci se dele na: 1) sastav-
ke, 2) nepropuslijive sastavke I 3) i nepropusUji ve
sastavke.
1) Cvrsti sastavci izlozeni su Jakim sHama i nalaze se na kon-
strukcijama (mostovskim dizalicama, mostovima, kro-
vovima ltd.).
,
51. 5.4 - Jcdnosc-
ent jednorednl prc-
klopnl saslavok
,
I
I
I
I
I
..
I
I
I
I
I 0 0,
0
51. 5.5 - dvorednt
pl'cklopni snstavnk sa para lc-
Inlm rasporedom zoklvokl'
r---

I
I

51. 5.6 - Jednorcdnl Jcdno.e-
,ostovak sa jednlm pod-
metotem
2) NepropusUjivi sastavci izloieni su rela\ivno malim silama, aU trebn
da budu tako ura".nl da obezbede vezu limova; takvi sastave!
upotrebljavaju se na rezervoarlma i gasova, koji nisu pod Jakim
pritiskom.
3) Cvrsli i nepropustljivi sastavel izloieni su jaklm silama, no pored
toga rhoraju obezbediti i polpunu veze. To su sastavci parnih
kotlova i rezel'voara pod priliskom (sudovi pod priliskom).
Ovde te bili uglavnom kotlovski sastavei , koji Idu u tretu
grupu, a prve dve grupe saslnvoka idu u predmel konslrukeij e".
5 .1.3 ZAKIVCI (ZAKOVICE)
Znkivei su od topljenog celika C.0246 joci ne pri kidanju R _ 340+ 420
MPa, zUlim eclika C.0247, C.024B, C.0446 I C.0447, izuzetno".;d celi kn sa
niklom (ponekad za celicne konstl'ukci je). Zn male sile oni mogu bili od
bakra, a zn lake konstrukcije od aluminijuma.
. Najbolje je kada su limovi i znkivei od jednorodnog mnterijala. Ne-
Jednake toplotne dilatacije zbog raznorodnosti mnterijala zakivaka i limo-
va mogu bi ti Osim toga, kada su kotlovi i
rezer,:,.oan, u kOllma Je tec,:,ost, zakovani znkiveima od drugog materijala,
opasnost od stvarenJa strujn koje mogu bit! uzrok
korozlle.
156

I
TabU ... 5.1
Zakivci sa poluokruglom glavom za kotlove i !udove pod prltilkom
Mere u mm JUS MB3.023
Nomlnalnl pretnlk
d'i
10 13 I 16 \19
1l/2
128 ful31

0 18
2313013;
50
Mere ghlVt:
1-
9 12 -1 14 I, 7 16 18 20 22 11 26
R 9.5
12-l5.5 18
'wi
""231-
25
,5 . 28 -j' 30.5 ,
,
-
Zoobljenjc
,
1,5 2 2 2
3,6
4
otvor8 d II 14 17
I 20
23 26 29 32 35 38
Tabllca 5.1..
Dutina zakivaka 1 virno od deb!jine limova s
Mere u mm
.JUS M D3n23
II I I
!
17
,
20
I
23
I
26 29 I 32
I J!\
d
I
,
,
s
Outlno J'JklVka f
8 26
9 28
10 28 32
II 30 32
12 30 31
----
------
.. -.
13 32 34
14 34 35
45
15 34 38
45
16 36 38 48
17 38 40 48 52
- - .--
- r-
,.
I-
i
16 38 40 SO 55
19 10 41 50
20 42 42 52 58
22 45 45 55 bO 62
24 48
62

-
--
--
--.
26 48 50
60 65
ti; 70
26 50 62
GlI 72
30 52 55 65 68
70 75
32 55 58 65 72 78 80
34 58 60
68 75
78 80 80
36 60 62 70 78 60 60 S5
38 62 65
75 60
80 85
R;
Clt,
40 65 68
78 80
85 as
90 \10
42 68 70 80 85
8; 90
!JO 95
!J.>
9) IOU
44
72
80 as 90 90
---- -
-
'-'
--
- ---
lun
46
75 85 9U 9U
95
9; 100
48
85
gO 95 95
100
IOU lOll
g1
95

Illl) 100
Ill';
1Il,j IIU
W
II).) Ilu 115
go

100 100
10,
52
105
HI'; liD
II \
54
100
100
10;
--

Nastavak tabHce S.l.a
I
d I II
I
14
I
17
I
20 I 23
I
26
I
29 I 32
I
35 38
I
I
100
I
105 10} 105 11 0 11 0 120
55
58 105 105 105 110 110 11 5 120
60 105 105 11 0 110 115 11 5 125
I
62 11 0 11 0 11 0 115 11 .\ 120 125
64 110
I
11 0 11 5 11 5 120 120 125
I
I
I
66 11 5 11 5 115 120 120 125 130
68 115 115 129 120 125 125 130
70 120 120 120 125 12\ 130 135
I
120 120 12\
p'
130 130 135 72
_J
74 125 125 12j 130 130 130 140
1
76 I 125 p ' _J 130 130 130 135 140
I
78 130 130 IJO 135 135 135 145
80 130 130 IJ5 135 135 140 115
82 135 135 135 140 140 140 145
84 135 135 140 140 140 145 150
86 140 140 140 140 145 145 150
88 140 140 140 14 5 14 5 150 155
90 145 145 145 14,\ 150 150 155
92 145 145 145 150 150 155 160
I
94 150 150 I o 150 1.55 155 160
96 150 150 155 I 155 1:;5 160 165
98 150 150
155 I
155 155 160 165
100
I
155 155 155 160 160 100 165
102
155
160 I
160 160 105 170
104
160 160 160 165 165 170
106
160 165 165 165 170 175
I 108
165 165 165 170 170 175
I 11 0
165 165 170 170 17.\ 180
,
11 2
170 170 170 175 175 180
I 114
,
170 170 175 175 175 185 ,
,
11 6
I
175 17.1 175 170 180 185
I
11 8
I
175 175 180 180 1BO 185
120
I
180 180 180 180 185 190
I
122
I I
185 185 190
Napomena uz tabli cu 5.1:
n a ~ e n j e oznaka objasnjeno je na 51. 5.7.
Zakivak ima ave elemente: gatavu glavu, stabla i zavrsnu glavu kaja
se dabija prilikam zakivanja. Stabla zaki vka je mala kanicna. Naminalni
precnik zakivka je precnik stabla nezakavanag zakivka, meren na adsta-
janju ad 5 mm ispad gatove glave. Naminalni preonici zakivaka za kotiove
i rezervoare su d' = 10 + 37 mm; uzastopne vrednosti standardnih precnika
razlikuju se za 3 mm. Precnici otvora za zakivke su za 1 mm veci od no-
minalnih precnika, Ij. d= 1l+38 mm, apet sa razlikom uzastopnih vred-
nasti za 3 mm (v, tablicu 5.1),
Za praracun meradavan je precnik olvara d, sa jedne strane, sta je lim
za tu vrednast aslabljen, a sa druge strane, sta zakivak, kada je zakovan,
gatava patpuna ispunjava otvar pa mu se precnik paveeava ad d' na d.
158

tome, otvora d je jednovremeno "racunski" zakiv-
a. on se u proracununa kratko zove prel'nik aki k
. 0 zaki veima izneseni su
z
u 5 liS I a Cetiri
oblika zakivaka upotreblJavaju se za cvrste i sa-
stavke: zakivct sa punom glavom (s1.
5.7), zakivc, sa delimicno ukopanom
glavom (s1. 5.8), zakivei sa potpuno
ukopanom g13vom (sl. 5.9) i zakivei
s
5
'hI
r
, I '
I
7 '
,
-

I I
r
I
,
, ,
h 1
SI. 5.7 - Zakivak sa pu-
nom glavom
R_._ ._ .
51. 5.8 - Zakivak sa deli- 51. 5.9 _ Zakivak sa po_
micno ukopanom glavorn tpuno ukopanom glavorn
poluukopanom (sl. 5.10). Poslednja tri oblika upotrebljavaju se
,zuzetno, '. to kada. b, pu.na poloZajem stvarala smetnje; oni
su , sku!?IJ' , slab'Ja 'm Je moe pntezanJa lunova i stoga ih treba izbega-
vatl. Duzma stabla nezakovanog zakivka sa punom glavom ne treba da
prel8Z1 4d, a za ostala tn obhka 5d. Kada bi bila potrebna veea duzina
zakivka, treba ga zameniti zavrtnjem.
h,
SI. 5.10 - Zaklvak sa poluukopa-
nom glavorn
d
81. 5.11 - Oblik otvora za
zakivak
Zakivei sa pun om glavom imaju zaobljen prelaz ka stablu radi sma-
njivanja koneentraeije napona. Zbog toga, i radi odstranjivanja
opiljaka koji ostaju oko iviee otvora posle otvor se obicno ko-
nieno prosiruje pri zavrsetku prema sl. 5.11. Glava zakivka je loplin Od-

Stablo nezakovanog zakivka duze je od surname debljine limo va kOJi
treba da budu vezani (51. 5.7). Taj visak duzine potreban je radi popunja-
vanja otvora i radi izrade glave. Dutine zskivaka, propisane stan-
dardirna, zavisno od debljine limova date su u labliei 5. La.
Zakivak se obelezava nominalnirn i duzinom nezakovanog
stabla, brojem standarda i oznakom mateIijala; npr. "Z.,kivak J9 :<62 JUS
M.B3.023 C.0246" znaci da je stabla nezakovanog zakivka 19
rom, a duZina 62 mm. Ovakvo obelezavanje potrebno je radi porudZbine.
Kada zakivak nema punu glavu, treba pored reCi "zakivak" staviti i po-
datak 0 obliku glave.
159

S.U KOTLOVSlU SASTAVCl
Parni kotao sastoji se iz nekoliko (na sl. 5.12 tri
cloboSa) i dva danceta (dna, eeona lima). Dobooi se dobijaju savijanjem
ravnih limova eiji se krajevi prekJapaju na izvesnoj i vezuju zakiv-
elma. Ovakav sastavak zove se uzdUZni s!lStavak kotla je paralelan
uzduZnoj osi kotla (s1. 5.12). Za kotlove izlozene pritiscima, Jerajevi
limova se i vezuju zakivcima preko podmetaca (s1. 5.13).
Dva susedna vezuju se u jednu celinu na taj se jedan
dobos u drugi na izvesnoj duZini (s1. 5.12). Prema tome,
manjeg dobosa jednak je unutraSnjem preCniku veceg susednog
dobosa. Krajevi dobo'a vezuju se zakivcima, rasporet!enim po obimu;
ovako dobijen sastavak zove se poprecni sastavak, jer leZi u ravni uprav-
noj na uzduinu osu kotla. Rede su konstrukcije gde se dva susedna dobosa
jednakog preCnika sui'eljavaju i vezuju ?akivcima pomocu spoljnjeg prste-
nastog podmetaca (s1. 5.14).
1
I-j
A
I--1
.8.
I
i.!

_ . _ 1
I:
I
t'
--'---
L
II
Sl. 5.12 - Sastavci parnog kotle (1, 2 j 4 i 5-danca, A-uzdu!ni
sastavci, B-popreeni sastavci)
Krajevi limova i podmetaca. izuzev mesta suceljavanja, koso su sa-
prema s1. 5.15 radi podbijanja (v. c1. 5.1.5); nagib iznosi 1 : 3 do
2 : 4, odnosno 15.;. 20.
L __ . __ ._ .. ..!
I! I
81. 5.13 - Uzdui.n1 sastavBk sa sureIice veza-
nim !imom (sa. dve
I
I I
I I
" - - i-!- _ ._L
1 I
51. S.H - ve-
umi
sastavak)
Na mestu gde sesastaju odnosno ukrStaju uzdufni i sastavak
elemenata kOli se vezuju i to stvara izvesne kon-
.truktivne teSkoce. Da se to na,gomilavanje elemenatn ne bi pojaealo bez
potrebe I time stvo.rile Joo veCe konstrukcio.ne Wkoee, uzduj.ni sastavci
dvalu susednih do.boSa pomereni su met!usobno. po. o.bimu kotla, tako da
1m se ose ne pokJapaju (s1. 5.12).
160

Na s1. 5 .16 dat je kanstrukciani crtez mesta na kame se ukrStaju lIZ-
duilll i paprecni sastavak katla. Uzduzni preklapni sastavak A dabose S
nle ide nepramenjcn do kraja, posta bi se izmedu dabosa a. i preklopa na
dobosu pojavila supljina (s1. 5.17) . toga je po-
tTebno da se unutrasnJl kraJ hma, kOJl pnpada doba'iu ,,'==
stanji u duhni kOJa je jednaka duzini uvlacenja ma-
njeg dobosa a. u veei dobos fl; ova stanjivanje je poste-
peno od pocetka do kraj a preklopa (51. 5.17).
Konstrukcija kotlovskog sastavka na mestu ukrSta-
nja uzduznog sastavka sa dva podme!aca razlicite sirine
1 popreenag sastavka pnkazana je na sl. 5.18. Uzduzni
sastavci At i A:!, pomereni medusobno radi olakSavanja
SI. 5.15 - KOSi Ul-
sek na kraju lima
konstrukhvnog resavanja izvedeni su S3 spoljnim uZlrn i unu-
trasnjin1 sinm podmetacem. Sastavak A1 ne maze ici do kraja neprome-
njen, jer bi se tada unutrasnji, siri podmetac sudano sa limom doboSa a.
na mestu paprecnog sastavka. Zbog toga se unutraSnji podmetac stanjuje
i malo sin, i to obicno do polov:ile sirine poprecnog sastavka, i ulazi izme-
uu 11mo\'a dobosa a. i fl. No islom mestu gde je podmetac stanj.n lim do-
"res<k 'HI
r-
Il
::A

II B
I
110
--:-- -- - ... t- --
,
. 'II
,
III
(@
I I A II

!.. - -f=!t
. (B) preklopnoe .sas!a\ka
SI. 5.16 _ Ukrltanje llzdutnog (A) 1
161
JO M3SUlSkl elemeott J

bosa IJ. je u potrebnoj meri udubljen, ulubljen. To .se vidi jasno .na
nom preseku I - I slike 5. 18; to je pokazano nesto ..razmen. 1
:1a slici 5. 20. Stanjivanje je izvedeno tako da hm dobosa. 1J. bude sto man)e
-avljen' to je bolje i u pogledu smanjivanja koneentraCl)e napona 1 U po-
, , gledu polozaja glave zakivka na
savijenom mestu. - Drugi je
izveden analogno. Tu bi se spoljas-
nji, uzi podmelac sudario sa Iimom
dobosa na mestu poprecnog sa-
stavka B, pa zbog toga uzduzni sa-
stavak A, ne moze iei nepromenj en
do kraja. Da bi se to izbeglo, sta-
njuje se ovde spolj3snji
i uvlaci izmeclu oba lima doboa
IJ. i a lim dobosa mora bi ti na
tome mestu malo
Moze se i izbeCi stanjivanje
i deformaeija dobosa na
mestu ukrstanja. To se postize ti-
me sto se lim dobosa na kraju ra-
S!. 5.17 - PrII agodavanje sastavak. suse- stavka zavari (na duzini veeoj od
dnlh sirine poprecnog sastavka), a pod-
ko)i bi se sudario sa sused-
nim doboem ne stanjuje se ni ne vee prekine tako da se
dodiruje sa limom sU5ednog doboa (51. 5. 19) .
Na s1. 5. 16 poprecni preseci II - II i III - III dati su onako kako
stvarno izgledaju, tj . nacrtani su limovi sa potrebnim poluprecnikom kri-
vine. najcesce se limovi i pod met aN u poprecnom pres;,ku crtaju
u rektifikovanom obliku. to je mnogo prostije i ni najmanje ne smeta
ispravnom erteza.
Kotlovski limovi su od toplj enog aelika; u/1'avnom do!aze u obzir ove
vrste:
162
Tabllcn 5 .2
I
Granica razvlaeenja R pO ,2 [MP'I
Oznaka matcrijala
nn radnoj tempcratufJ I {0C)
I
100 I 200
I
300 I 400 I 500 I
550
I
600
C. 1200 180 160 120
I
I
C. 1201
\
210
,
180 140
C. 1202 200 180 140
90
C. 1204 230 210 170
11 0
C. 1206
\
250 230 190
130
C. 7130
I
I
210
170
I
120 37
13 Cr Mo 44 (po DIN-u 240
210
170 50
Napomena:
Po.lednjl f eUk je hrom-moUbdenov feUk za za sada, ne posto)1
omaka po . tandardlma JUS.
20

"
" +
"
,
, '+' II 1-/
"11'+
','" +
, "
1111+
-
+ + + +
+ + + + +

J3 111:+ +
''' , + + + + +
-------
--------
:::u..
II ..L
II + + +
II +'
il + +
H++
II
I' +
I II +
I I: +
\
" +
': +


\ 1-- + + + + + 'I' +
A
+ + + + + +::i +:
T -----------------j1r--H-
- ____ ...E
\
'+ + + + + +,,, I
+++++:::'
, ,+

R
-
----r --
"-- ----
Presek 1-1
____ -J
51. 5.18 _ Konstrukcija uzduinih sostavaka (AL 1 At) i popre-!Dog
sastavka (B) dvaju susednih (1 1 Ii

Presek ;I- A
Presek B-B
81. 5. 19 - Ukdtanje sast3\'ak3. SOl zavanvonjcm uzduinoC'
na dui ini > 1,5b.
51. 5.20 - Det.1j stonj!vanja UrnG
5.1.5 IZRADA
Dtvori za zakivke buse se iii probijaju. Probijanjem se materijal
kvari, a probijen olvor nije potpuno cilindrican. Za limove parnih kotlova
dolazi prema tome busenje u obzir, iako ova operacija zahteva vise vre-
mena od probijanja. Radi ubrzavanja rada cesto se limovi nnjpre probijaju
na manji precnik pa zatim buse na tacan precnik. Vazno je da se ose
otvora svih limova koji treba da se Ve7.U tacno poklapaju. U protivnom
(s1. 5.21) bio bi zakivak rdav i izlozen koncentraciJi napona na prelaznom
mestu. Krajevi olvora se koniono prosiruju (s1. 5.11) .
Pre zakivanja zakivci se zagreju do svetlog usijanja (vruce zakivanje)
i u takvorn stanju umecu u olvor pa im se udarcima ili pri tiskom pravi
zavrsna glava. Golova glava mora pri zakivanju biti poduprla osloncem
koji ima oblik gotove glave. Pritiskivac sa gomje slrCUle pritiskuje Iimove
164

a oblikQC izraduje mugu gla (I 5 1) HI "
6e za evrste i adno znklvanJe ne
ak
Satnda
0
izvodi se ruello iIi maSinskim putem. RuCno zakovanl
z IVCI JU slablJU vezu sastavaka od m-
x
l1lS' ki zak nih I
"" ova - ug aV1)om
SI. 5.21 -
iz razloga !ito su pri moSin-
skom zakivanju limovi jaee
pritisnuti, priljubljeru jedan
uz drugi. Pritisak se proizvo-
di presama, koje su u sasta\'Il
masina za 7.aki vanje.
Rueno zakivanje (izrada 51. 522- PodbijanJ. glave ukJvlc. I lim.
zavrsne glave) vrsi se udar-
cima rUCnog iii pncumatienog cekica, a masinsko maSinama za zakivanje
(hldraulicrum, pneumatskim, parnim ili elektricnim). Iskustvo i ispitivanja
pokazali su da pritisak pn zakivanju treba da se kreee 60 I 80
kN/cm' preseka stabla zakivka. Zlkiv"e preCnika d' > 25 nun ne valja
uopste ruCno zakivati.
Kao sto Je vt!c napomenuto, ivice lima treba rendl5ati sa nagibom (s1.
5.15) radi podbijanJa. LIm se podbija (51 podbijacem. P.'.-';:anjem
se priljubljuje koso za,ecenj lim uz susedni lim i lime pojabva
nost u znalnoj meri. Isto tako podbijaju se i glave zakivaka radi herme-
tienosti. Pri visokim pritiscima p3re, mesto podbijanja, zavaruju se lvice
limova i glave zakivaka.
,1.6. ULOGA ZAIUVKA U SASTAVKU
Zakivak je, zbog hladenja po zavrSenom zakivanju u vrucem stanju.
izlozen uzduznoj sill - zatezanju Fo. Istom ovoJikom silom F. on pritete,
pritiskuje limove, ukljestene izmedu glava. ZahvaJjujuti ovom pntiski\'a-
nju rada se izmedu litnovs otpor protiv klizanja F,; otpor F, supro:stavlja
se SlJi F, posledici unutrsilnjeg pritiska pare p (be rJ u kotlu, koja na-
stoji da razdvoji lim na sastavku, tj. da izazove klizanJe limova. Ove sUe
pred,tavljene su na s1. 5.23, gde su, radi jasnoee. debljine limo,'a i pod-
metaca nacrtane u relativno vetoj r87.meri .
Pri zakivanju u vrutem stanju moze se racunati sa sHorn F.'R
p
:' I
Gde je'\oo.2"apon na granici razvlacenja, a A po\T5ina preseks olvora ra-
cunska povrsina preseka zakivka. Napon koji se lav]la u slsblu zaki .. ka
usled hladenja mote se izracunati prirnenom Hukovog
CT.=EE
1 5

gde je , - relativno izdidenje, l=exM. Ovde je ex temperaturni k?eficl-
jent linearnog skupljanja, a At razlika temperatura .tt 1 to; tl
je temperatura na koju je zakivak bio na
hlac!enja, a to je temperatura vazduha u radionICl gde se m,
zakivanje,
E - je modul elasticnost! ( - 2 10" Pal
F,
Ako se pretpostavi da je napon usled omete,:,og
skupljanja rr. = R 0 , dobi6e se temperat urna razhka
tt -to: P ,-
e RpO.2
tJ.i=-=--
a Ea
Za obieao i!elik za zakivke (C.0246)RpOf2IO MPa,
koeficijent '" = 11 . 10- ' K -1 take da je ova razlika
_--, 2._1_' 1_0_' _ = 95 ' C
2 10" . II . 10-'
sto je daleko manje od temperaturne razlike prilikom
stvarnog zakivanja. Prema tome se sa sigurnoS6u moze
racunati sa silom F. =RpO.2J1 kao sto je u pocetku reeeno.
51. 5.23 - SUe na
koUovskom
sastavlru
U cvrstim i nepropustJjivim kotlovskim sastaveima
glavnu ulogu u odrlavanju veze igra otpor proliv kli-
zanja F" a ne otpornost zakivka protiv smieanja. Smiea-
nje bi moglo biti merodavno tek kada bi nastUpilo klizanje i kada bi za-
kivak potpuno ispunjavao otvor. Vruce zakovani zakivak ne moze potpuno
ispuniti otvor, posto se on, po izvrsenom zakivanju, skuplja i zbog pad a
temperature j zbog poprecne kontrakeije koju izaziva uzduzna sila Fo.
Jedino hladno zakovani zakivak moze potpuno ispuniti otvor, ali hladno
zakivanje ne dolazi u obzir za kotlovske sastavke.
Otpor protiv klizanja moze se ovako uraziti
F,=f1Fo
prema tome da Ii su zakivci jednosecni iii dvoseenl; tu je \.I koefieijent
otpora protiv klizanja ("koefieijent trenja"). Otpor F" zavisi od stanja
dodirnih povrsina limova, od materijala limova i zakivaka, od duzine i
precnika zakivaka, od nacina i kvaliteta operacije zakivanja. Podbljanje
limova i glava zakivaka' utice pozitivno na otpor F,. Sve o\'e cinioce ne-
moguce je poznavati, pa se prema tome otpor F, ne moze racunski odre-
ditL Iz toga razloga moralo se pristupiti labcratorijskom sHe
F pri kojoj nastupa prvo klizanje; ta vtednOst sile F neka bude oznacena
sa F" - na granici klizanja. Da bi se omogucilo porec!enje zakivaka
ra:nog precnika, racuna se otpor protiv klizanja u odnosu na jedinicu po-
vrsme preseka zakivka [em'). Tako se dolazi do pojma specifienog otpora
protiv '<lizanja
166

,-
lid'
-4-
[Pal

koji se na granici na koj oj klizanje obeleiava sa f,i. Ne SIDe se
dopustiti da sila F izazove kJizanje limova pa su stoga propisane vredrto-
sti dopustenog specificnog otpora proliv klizanja fd, <f" za kotlovske sa-
stavke. Prema tome, u kotlovskom sastavku mora bili stvarni specUiCni
otpor Proliv klizanja manji od'doptiStene vrednosti; dakle

Dopustene su ove vrednosti
Id, =60-;-70 MPa za sastavke . sa jednosecnim zakivcima,
Id, = 100-;- 140 MPa za sastavke sa dvosecnim zakivcima.
Otpor protiv klizanja nije svagde jednak. On je najjaci u neposrednoj
okolini zakivka, a utoliko je slabijl , ukoliko je rastojanje od zakivka vece.
Vrednosti sa kojima se racuna prema tome su srednje vrednosti u polju
uobicajenog razmaka izmeau zakivaka.
Otpor protiv klizanja gotovo je dvaput veN u sastavcima sa dvosec-
nim zakivcima nego u sast.avcima sa jednosecnim zakivcima.
Sasta"ci sa dvosecnim zakivcima pogodnij i su za jace sileo
5.2 IZBOR 1 PRORACUN SASTAVAKA
5.2.1 OPTERECE:-'-JE KOTLOVSKOG SASTAVKA
U kotlovima iii sudovima pod pritiskom nalazi se para ill gas pod pri-
tiskom koji opterecuje zidove kotla ili suda. Na 51. 4.24 predstavljen je
jedan dobos ci lindricnog kotla, unutraSnjeg precnika D [m], izloien pri-
tisku pare P [Pa]. Pri tisak pare deluje podjednako u svuna praVClma
na kotao. Kada se zamisli da je gornja polovina kotla odvojena od donle,
2F
e I
f-. -
F
51. 5.24 _ Opteretenje uz.duinog SBslavk2
moie se deJovanje pritiska pare na donju .!?"Jovinu zamerub delovanjem
dveju sile F na krajevlma. Ove dve 511: lstezu kotlovskl lUll na mestu od-
vajanja. Sila F moze se ovako odredib (sl. , .24!: .. .
Pritisak pare P na eJementarnu POVTSUlU d .... lZllOSl p: d .... Ron-
. . din 'nih tisaka pobru se sa IStovelrum
zontaJne komponente oVlh pOJe PTI
167

!<Om entama na 6UprotnOj strani kolla. Vertikalne ko.mponente, sabra
ne, raJu uJrupnu sIlu 2F koja deluje na gornJu polovmu kotla. PremJ
tome je
on
2F=2JP dA sina
u
D
adA = -eda
2
.,1 .,2
2F-2p J dA sin J sinallu
o 0
Zblr sv1h eJementamih horizontalnih povrlina dA lavan je pravougaoniku
kome je jedna strana D, a druga e, kada je u7.et u razmatranje pojas
rlne e. lz toga Izlazi
-- -C>-
(
I
!
I
pa Je
2F=Dep
F = Dep [N]
2
gde je: F, [N] - ukupDa sUa kOja optere-
I:uje polupojas sirine e,
D [m] - preenLlt kotla,
[m] _ proizvoljno uzeta sirina
pojasa - obicno se U7.ima
e jednako razmaku osa
Bl 5.25 - OpteretenJo popre-
&>01 IUtaVk;a
dvaju susednih zakivaka,
koji se zove korak zaki-
vaka,
p [pa] - pritisak pare u kotlu (manometarski pritisak).
Sila po jednom em tirine pojasa bil:e
F,= [N/m]
i ovom sUom je optereCen svaki duZni em uzdufnog sastavka cilindricnog
kotlovskog doboSa.
PopreCni sastavak (sl. 5.25) Izlozen ie ukupnoi sill od pritiska pare
F
'- D"" [N]
--- p .
4
SUa po jednom em obima kotla dobiJa se kada se sila F' podeli sa
oblmom !<Otia 1m, tj.
P,,= Dp [N/m]
4
1 ovo Je sI1a kojom Je optereeen svakl em obima popreenog sastavka ci-
kotiovskog dobo$a,
168

Poredcnjem izraza za Fl I F'1 vidi se da' je uzduZni dvaput
iace optereeen od poprecnog; a to znaei da je proracun uzduinog sastavka
kotla vainiji i merodavniji od proraeuna popreenog sastavka. Popreeni sa-
stavak, u opstem slucaju, na kotlovima izvodi se sa slabijim elementima
od uzduZnog sastavka. Tako npr., ako je uzduini sastavak izveden sa dvo-
secnirn zakivcima, moze poprecni izdriati sa jednosecnim; ill ako uzduZni
sastavak ima dva reda zakivaka, za poprecni sastavak moze biti dovoljan
jedan red zakivaka.
5..2.2 PRORACUN DEBWINE LIMA
Lim dobosa izlozen je naponu od istezanja pa ga treba tako i racunati.
Napon od istezanja najjaci je na najslabijem mestu, a to je mesto gde su
izbu!leni ot vori za zakivke. To mesto merodavno je za proracun. Kada sc
u opsti izraz za napon od istezan]a
F.
F
CJ,, = A
stavi za aktivnu (s1.
5.26) duzina e i debljina 5
A = (e-d)1l
c_

a za silu F sila F, koja deluje
na lim duzine e istezuci ga
F = Dep
2
dobija se
Dep

2(e - d)b
a odatle
Dl'p
o = -.=..:."-----
2(e-d)od.
Odnos
e-d .,.,
q:o = - - zove se
.
e
koeficijent slabljenja lima zbog
"
IJ
I
Presek I-I
;,
.'-"
,,'l:'-" 'l'.: " '.
,,(
'"
l'1
-/ft:

/
V'I
I I
I
,
I

otvora za zakivke. Kada se uve- 51. 5.26 - Kotlovskf sastavak
de ovaj koeficijent i doda 1 mm ..
k tl dobl]a se definitivan izraz
zbog korozije po propisima za parne 0 ove,.
za odredivanje debljine lima kotlovskog dobosa
gde je: D [m]
p [Pal
e-(/

e
0= Dp + 0,001 [m]
2q:oGd,
_ unutrasnji preenik
- pri tisak pare u kotlu,
koeficijent slabIjenja lima,
169

_ napon pri istezanju; ovaj napon prora-
se na osnovu granice razvlacenja na radnoj
tcmperaluri
Pri debljine lima e i d.nisu. poznate,
one mogu biti odredene tek na osnovu utvrdene debl)me hma 0; dakle m
q> nije pozna to. Stoga se za q> uzima kao pretpostavka neka vrednost dobi-
jena poredenjem sa slicnim, vee izvedenim sastavclma (v. 5.2.4) pa se
docnije proverava tacnost ove prelpostavke. Za kotlovske sa-
slavke koeficijent slabljenja kreee se obicno u granicama cp= 0,58 -7- 0,79).
R
Dopusteni napon 0d . = gde je napon na granici raz-
F
pri istezanju, a SF stepen sigurnosti u odnosu na granicu razvla-
cenja. Stepen sigurnosti Sr kret'e se u ovim granicama
SF = 1,5 za viseredne obostrano pokrivene s3,lavke,
SF = 1,65 za jednoredne obostrano pokrivenp sastavke i za saslavkc
"a dva red a zakivaka, oboslrano pokrivenc kod kojih je
)edan od podmetaca UZI,
SF =I,8 za preklopno zakovane sastavke, ili sastavke jednostrano
pokrivene.
Iz obrasca za proracunavanje debljine lima vidi se, da debljina lima
zavisi od precnika kotlovskog dobosa, pritiska pare i dopustenog napona
za i.slezanje. Ovaj napon zavi si od vrsle malerijala, njegove gran ice raz-
vlacenja, i radne temperature; podaci 0 kotlovskom materijalu dati su u
c1. 5. 1.4. Za parne kotlove ne dolazi u obzir lim tanji od 7 mm.
Debljina lima kotlovskog dancctu racuna se po obrascu
0' = Rp +O,OOI [m]
2CfJI
gde je R [m] poluprecnik krivine dancela (s1. 5.25).
Debljina podmetaca za jednosecne zakivke je 01 = 0, a za dvosecne
01=(0,6+0,8) 0 (s1. 5.3).
5.2.3 PRECNIK I KORAK ZAKIVAKA
Precnik zakivaka odreduje se, u zavisnosli od debljine lima po en. :li-
rijskom obrascu '
VO,OSo -e [m]
gde je: 8 [m] - debljina lima,
e [m] - vrednost zavisna od vrste sastavka.
Po Bahu (Bach) je:
e 0,004 za jednosecne sastavke,
e 0,005 za dvosecne jednoredne sastavke,
e 0,006 za dvosecne dvoredne sastavke,
e= 0,007 za troredne sastavke (cak i do c=O,008) .
. se obrascu ne ?obijaju tacne vrednosti slandardnih precnika
zakivaka, uzece se prva veca vrednost za slabijc (npr. jednosecne), a
170

Red
broJ
y"ta ,tovk.
Tabli"" 5.3
Kotlovski sastavci
.P; ( (:m(
(kN/emJ'


2,75 t3 0,618
1\ "+-+-+ - --- Ug I:?
4,30 11 9) 0,587
4,85 21 0,580
t
(em)
oc
o "
+ '"
I
--1--------1- ---1--1-1-- ,-._--
2
.------
3
U + +
otb
+ 5_1
--1-
4
6
7



"1 + + +
+ + + ,
+ \
1 kN/em 10' N/m
5,00
5,70
6,50
7,20
8,00
-1,70
5,4.1
6.20
7.00
7.70
7,35
8,20
9,10
I
1 I
17 0,712 "l I
119} 0.7051 'I
21 0,698 :.!; :ll .:; I
23 0,694 <D - .,;
25 0,687 '"
I
- - -----1------
(IS)
17
(19)
21
23
21
23
25
0,694
0,685
(1,680
O,h7.)
(1,671
,
I
0,753 I
O,H8 "'-
"
0,742 I M
--- --.--, -- ---
7,10
7,85
8,90
14,00
10.60
17,;10
19,10
21,60
I
23
25
28
(19)
21
23
25
28
0,671
0,677
0,663
+
"
<D
.....
--._- - - - .- I
0,763

fl,7S's -r
0,752 :ll
0,750 1 M I
,
,
- -+--
- -1--,-
0,7 13
0,709
0,706
0,702
I
;.
"
..,
Pt

!led
brol
8
9
N ... I ... ak tabUce 5.3
Vrsta saslavka
+ + +

+ w
DP .( Dp \
-2- )
IkNleml
do
16,00
do
23,UO
d
1m]
e
0,82
0,85
[em]
o.
-
+
""
.,
a
"" "l.
-
a,
"
...
o
" 00
'"!

a,
Dopu..teni specijiCni OtpOT protiv klizanja fu, [MPa.]
Dpl'2(Dpll )
Uzdutnl s tavak Popretnl sastavak
Ik N/eml
Vrst. Id,
Vrsl"
I
'd,
do 4,75
pre- {Jednoredni
60-;. 70 pre- lodnorednl 60-;. 70
4,75 -4- 7,75 klop- dvoredni 5S-;.6S klop ..
60-;. 70
7,75+ 9,UO 01 troredol 50-;.60 nl ., 60-;. 70
7,75 -;.. 9,00 sa dV8
rednoredni
50-;.60 dvoredni SS -;. 6S
9,00 -;. 14,00 podme dvorednl 47 -;. 57 dvoredni SS -;. 6S
1',00 .;. 22,00 tat a troredni 4S-SS
troredoi SO-;.60
I
,
prva manja standardna vrednost za sastavke (npr. Radi
priblizne orijentacije pri izboru 'moze de. posluzi ovaj pregled:
6
d
Imml
Imml
58
13
6 10
(1 5)
7 13
17
9-14
( 19)
11-16 14-19
21 23
17-22 20:26 23-29 27-33
2'> 28 31 (34)
Kao to se iz pregleda vidi, za deblje limove zakivaka pri-
blifno je jednak debljini lima.
Korak zakivaka e, tj. razmak osa zakivaka parale]no sa ivlcom
odn. rasta"kom limova (sl. 5.5) bira se doputenih vred-
nosti e,= i em'n, iskustvom i rczultatima ispitivanja. S obzirom
na potrebnu sastavaka i otpor protiv klizanja treba teziti da
korak bude to manji; je gornja granica e,;,.,=(6+8) d. Sa druge
strane povoljnije je ukoliko je korak Yeti, poto je lim utoliko manje
172

oslabljen otvorima Najmanji dopwteni korak je
uslovom da. se omogucl lzrada glave. S obzirom na standardni alat
lzradl1 glav.e, koji zauzima izvestan proster prj
zaklvan)u. (sl: ).1), utvn1ena Ie donIe granica za korak rl.
Rasto)an)e ose zaklvaka od ivlce lima ill je obimo a = I ,5 d.
iz,?eOu :edova zaklvaka iznosi al = (2,2.;- 3,5) d; on se
odre(\ule u zavlsnosh od koraka: prl paralelnom rasporedu zakivaka a,
'" 0,8 e, a pri rasporedu al = (0,4 -;.. 0,6) e.
5.U IZBOR SASTAVKA : PRORACUN
U tablici 5.2 iznesen je pregled uobicajenih i ispitanih kotlovskih sa-
stavaka sa glavnim obelezjima i podacima za proracun. Sastavci pod br.
1-;..4 su jednoseeni i upotrebljavaju se kao popreeni sastavci parnih
kotlova sa pritiskom pare najviSe do 25 bar- a . SastaYci od 5-;..9 su dye-
seeni iii jednovremeno jednoseeni i oni slu!c veeinom kao uz-
duzni sastavci parnih kotlova.
Za svaki navedeni sastavak date su vrednosti Dp/2 (Dp/4), d, '1', e, a, al
i at. Vrsta uzduznog sastavka bira se prema vrednostiF, = Dp [N/mj. Za
2
svaki sastavak postoje odre(\ene vrednosti FI. Za izvesnu vrednost 1"1 u
obzir dolazi vise vrsta sastavaka; bira se onaj sastavak koji najvise odge-
vara prilikama, po nahodeniu konstruktora. - Za popreeni sastavak me-
rodavan je izraz F'1=Dp/4 [N/mJ.
Pri proracunavanju debljine lima 8, uzima se vrednost ... iz
tablice; ovo je vrednost za nekl sastavak. Kada se
5, pa na osnovu toga die, treba svakako tacno cdrediti 'I' tj. naci stvarnu
vrednost 'I' za taj slueaj. Za sastavke sa vise redova zakivaka vrednosti 'I'
odnose se na onaj red zakivaka koji je najviSe udaljen od rastavka limova.
e-rl rrl
Za lim na tom mestu je '1'= --. U opHem slucaju je '1'= . gdc je
e e
:c broj zakivaka na duiini e. Npr., za sastavak broj 9 je x= I za red jedno:
secnih zakivaka, koji je najudaljeniji od rastavka limova, :r-:2. za Hednll
red zakivaka i za red dvoseenih zaklvaka naJbllil rastavku
Iimova.
Kada se proracuna debljina lima 8, potrebno je proverili 'Japan cd
istezanja lima za svaki red zakivaka ako ih ima visEl. Na primer, za sasta-
\lak br. 9 proveravanje se vrsi za najudaljeniji red zakivaka po obr3SCU
F. ___
" - "'" "d,
, .- (0-0,1) (p-d)
a za srednji red po obrascu
F;
0' = ad,
(Ii-O, I) (e 2d)
gde je F: [NJ sHa kojoj je izlozen lim u ravm srednjeg reda U1kivaka
Sila F',<F" posto jedan dec sile prima pcdmetaf ; tal deo slle srazmeran
In

je broju zakivaka i njibovib aktivnih preseka u najudaljenijem redu zaki-
"aka. Za sastavak br. 9 je F'.= : F., poSto u najudaljenijem redu dYe po-
Jo\'ine, odn. jedan ceo jednoseCni zakivak na duzini e prenosi srazmerni
deo sHe na podmetace, a u celom sastavku ima na duiini e jedan jedno-
secru i eetiri dvoserna zakivka; to je isto kao da ima devet jednosecruh
zakivaka.
Za red zaki\'aka najblifi rastavku limova bite
F"
r"'=
, (0-0,1) (e-'ld)
4
gde je F." [N] sUa koja istefe lim u ravni toga reda zakivaka F",= gF ..
poSta je do toga mesta na podmetaee vee prenesl"ns. sUa jednim jednosee-
rum i sa dva dvoseCna zakivka, tj. sa pet jednosecruh zakivaka ad ukupno
de\'et jednoseenih zakivaka. Napon 0;' < a; poSto je F; < F;, a imenitelj u
oba jednak; stoga nije ni potrebno proveravati a;', kada a', za-
dovoljava.
Za sastavke je svakako najvainije da se proveri da Ii je specifieni
otpor protiv klizanja u dopulitenim granicama (v. Cl. 5. 1.6). Ovo provera-
vanje vrii se po obrascu
f,= F. ltd' 5:.J.,
iy+lz)-
gde je:
F = Dep [N]
, 2
Y
z
d [m]
f. [Pal
fa. [Pal
4
- sila koja deluje na pojas k"tla e,
- broj zakivaka u celom polju dunne
koraka e,
- broj dvbseCnih zakivaka u celom polju duZine
koraka e,
- preenik zakivaka,
- specifieni otpor protiv ldizanja Iimova,
- dopusteni specificni otpor protiv klizanja za
jednoseene zakivke.
Broj zakiv3ka )' odnosno ;: racuna se, prirodno. sarno sa jedne strane
ad rastavka za sastavke sa podrnetaCima. Neka to bude objasnjeno na neko
liko primer:!. Za popreeni saslavak br. 3 y = 2 i = 0, a fd. = 60 -;- 70 MPa.
Za uzduini sasl.vak br. 7 y = 0 i = = 3: merodavno je [." 45 -,- 5 5 MPa. Za
uzdufui saslavak br. 9 l' I i = = 4: merodavno je fd. = 45 -;- 55 MP .
P rIm e S.l: Treba proracunati uzdufni i sastavak parnog
kNia unulrasnJeg precDika D = 2000 mm: prilisak pare je p = 16 ba.ra (= 1,6
. IO'Pa), pn lemperalun () 300 C( 573,6 K). Priblizna dillin. jednog
koLlovskog dobo;a lzmedu najbliiih osa zakivaka u popreenim S:lstavclma
neka bud. L'= 1880mm (v. ,I. 5.12). KOllov,ki lim je od celika sa
graOlcom razvlaeenJa na 3 = 300 C, err 3 - 190 MPa (v. lablicu 5.2) .
A) Uzdu!ni sastavak.
174

I) Prema iznosu proizvoda
Dp 2 1,61 ()6
-- = - 16 1()6 ,' m- 16kN, cm
2 2 '
bi ra se vrsta sastavka po tablici 5.3; usvaja se ssstavak br. 9.
. 2) l.l izabrani sa t,v:k je srednji. koef.c.jent slabljenja '? = 0,85 a st.pen
s.gurno II F= 1,65 (v. cl. 0 dale napon Z3 istezanje t1 -
l)j SF = 190'1 ()6/ 1.65 = 115 10' Pa.
Debljina kotlO\'SKog lima
< Dp 21610'
u= - - + 0,00] = ' + 0,001 = 0,01737 m.
2", "J, 2 . 0,85 . 115 I ()6
zaokruglice se na 0= 18 mm.
3) Precnik zakivka, proracunat po obrascu
d= ,0,05 0 - 0.007 = "0,0 - . U,OI - 0.007 - 0,023 m
4) Racun;ki korak zaki\'aka je
e=6d- 0,02 6 0,023 + 0.02 = U,158 m.
Na dulini L' = 188 em biee ukupan broj jednoseCnih zakivaka u krajnjelll
r edu uzdu2.nog sasta\'ka (v. sl. 5.1 9)
L' I, 8
X= - -1 =--- 1- 10,9
" 0,158
dakle X =I I zaki\'aka, sto daje slvarni korak
L'=
L'
0, 1566 m.
I ,
X+ I 11 + 1
5) Na osnovu stvarnog koeficijenta slabljenja, bliskog pretjXta ....
Ijenom,
<p= 2- d = 0.1 566 - 0,023 _ 0,853
e 0.1566
moze se vee zakljuCiti da je napon od istezanja lima u ravnl knN"
r eda jednos"Cnih zakivaka u dopustenim granicama, se vidi Iz Of'd
sil. koja opterecuje uzduini saSl3vak kotl. n. 'inni k mka jednaka je
F = Dep = 10' _
21
Ova sila izaziv3 U limu u ravni jednoselnih Uki\.1k3 napon od i tela.
F '50610'
,, ____ ' ___ = .:' ___ . -_ I,IO).IO"Pa.
, (o-O,OO I )(r-d) (0.018-0,001)(0,1566-0,013)
a to je manje od dopuStenog a. = 1.1 5 10 Pn. .
SUa koja optereCuj e lim u r avni srednJeg reda zakivaka
10> '
9 9
I

izaziva napon od istezanja
a = , F, = 2,22810' --= 1, 185 IO Pa,
, (0,01 8- 0,001 )(0,1566-2 0,023)
pa posto je to vece od dopuStenog napona <1;,= 1.1510' Pa. moze se, prc-
ma prilikama, iii uzeti neka druga vrsta sastsvka, iii povecati dcbl j ina
lima raeunajuci je prema sili F'. u srednjem redu zakivaka. U ovome slu-
'laju, prema tome, merodavna je r avan srednjeg reda zakivaka. U ovom
primeru izvrsiee se pokusaj sa drugom " rstom sasta"ka. Na osnovu pro-
izvoda Dp/ 2 i tabliee 5. 3 neka to bude sastsvak br. 7. Za ovaj sast avak
moze se zadriati precnik zakivka d = 23 mm, sa koefieijentom slabij enja
'1'-0,709 i korakom e _ 3d + 0.01 = 3 0,023 + 0,Ol = O,079m. Za L' = I,8 8 m,
x = L' /e- I - I, 88/0,079-1 - n .8. usvojeno x = 23 , pa je stvarni korak e jednak
e= L' =0,0783 m.
x+ I 23 + I
Napon od istezanja u najj ate napregnutom preseku lima
20.07831.6 1 0'
Dep
a, = _-::-_':-"":0...... __ _
2 (8 - O,OO I)(e- d)
1,3DIO' Pa,
2 (0.018 - 0,001) (0,0783 - 0,023)
Mo je takode veCe od vrednosti.
Ako se zadrzi vrsta sastavka i svi proracunati podaei osirn debljine
Ijma, dobice se, ako se debljina lima poveea na /) = 21 mm,
20,07831,610'
G = _.-- ---- - I , 132 10' Pa
, 2 (0,021 - 0,00 1 )(0,0783 - 0,023)
je manje od ad, - 1,15 10' Pa.
6) Specifieni olpor proliv
F
j, =
ll d'
(y+2.T)- 4-
klizanja
1,253 1 0'
__ __ = 5,026.10' Pa
(0 + 2.3) 7! 0,023'
4
!ito zadovoljava jer je f,<f", (t" se kreee u granieama od 45-7-55 MPa) .
Prema tome se usvaja
0=21 mm
d=23mm
e=78,3mm
7) Ostali su podRei potrebni za konstrui sanje sastavka prema tao
blici 5. 2:
a =1,5d=I,5 2,3=3,45 em usvojeno a = 35mm
al=0,6 e=0,6 . 7,83 =4,698 em " al=48 rom
" at=35 mm
Duiina zakivaka za nabavku iznosi prema tabliei 5.1 za s=0';' 20'=21 -"-
17=55 rom: 1=105. Ovde je o' debljina podmetaca 0'=0,8 0=0,8 .
21-16,8 rom zaokruglJeno na 0'=17 mm. Broj zakivaka jednak je broju
176

x pomno!enom brojem zakivaka na pojasu mine Broj zakivaka Z=
. . n=233=69 zakivaka 22.105. Ovde je n broj zakivalta na pojasu
Sirine
B) Poprecru sastavak
I} ()dlu ka 0 izboru vrste popreenog sastavka donosi se na osnovu
proizvoda
Dp 2, 1,6 10'
4 4
Sto odgovara sastavku hr. 4
2) DebJjina lima i precnik zakivaka ostaju nepromenjeni, tj. 0=21
mm i d=23mm.
3) Korak zakivaka je za popreCni sastavak br. 4
m
pa je potreban broj zakivaka u jednom redu poprecnog sastavka, racunat
za srednj i preCnik kotlovskog doboSa
y= (D+&) 1t = 69,77.
e 0,091
Radi pojatanja hermeticnosti i smanjivanja specificnog otpora protiv kli-
zanj a = ja se Y=Th, sto daje stvarni korak
e= = (D+&) " = (2 + 0,021 )!f
y 75
4) Silom F, koja optereeuje poprecnik sastavak 11a sirini e
F = Dep = 2 0,08466 1,6 10' 6,773. 10' N
'4 4
prouzrokovan napon od istezanja izn06i
F, 6.713' 10' 4,98. r01Pa, a to je
a, (S _ 0,00 I) (e _ d) (0,021 - 0,00 1)(0,091 - 0,023)
manje od napona ad, 1, 15 10' Pa.
5) Specificni otpor klizanja
f. =
F, 6,773 10'
nd' = '" 0,023'
(y+2Z) - 4 (HO} '-4 -
5,43410' Pa
sto se nalazi u dopustenim grankama (f" = (5.;-6) . 10'Pa).
6) Konstruktivni podaci prema tablici 5.2 i 5.1
- 15d=1 5.23=345cm usvojeno a = 35mrr.
0. - , I 1 ,
- 05 -05 846=4,23cm "al= 45mm
&1 - , e- , . , .
d bI "" J' s=2 0= 221 = 42 em iznosl 1=
DuZina zakivka 1 za . e, ,Jllla . w;a "5 . 3 = 225 22 X 85.
= 85 mm. BroJ zakivaka Je Z - Y n ,
11 Ma!inlJki I
177

Ugaoni sastavci mogu takode imati r azne vidove, sto zavisi s jedne
strane od debl]me luna, a s druge strane od naoina delovanja opter eee-
nja. Za jednosmerno opterecenje moze se prirneniti jednostrano zavareni
sastavak. Pri tome treba voditi racuna da sira strana preseka Sava prima
opterecenje od istezanja, a koren sava bude opterecen sarno na pritisak
(sl. 6 .3) . Za naizmenicna opterecenja primenj uju se obostrano zavareni
"astavei, koji su jaci od jednostrano zavarenih sastavaka.
F F -F
F
L
/
f::: 1/
V V
l'\. ",
,
\ , '\. '\." '\.
S1. 6.3 - Ugaoni sastavci
Preklopno zavareni sastavei, kvalitetno najslabiji, primenjuju se relle,
sarno onda kada je njihova primena opr avdana. Ovi sastavei podsecaju na
zakovane. Preklapanjem delova povecava se tezina konstrukci je, podela
napona postaje slozenija i stoga ove sastavke treba izbegavati.
6.3 STATICKI PRORACUN ZAVARENIH SASTAVAKA
Staticki prorac1..ln zavarenih sastavaka zasniva se na primeni obrazaca
iz Otpornosti materijala i statickih karakteristika materijala. Tablicne
vredncsti dopustenih napona za osnovni materijal umanjuju se pri pro-
racunavanju zavisno od vrste sastavka i nacina opterecenja pomocu fak-
tora zavarivanj a l (l< 1); dopusteni napon
ado, odnosno t"d=;.: fdo
Faktor zavarivanja iznosi za ceono zavarene sastavke l=O,65 + 0,9,
jzuzetno za odlicno zavareni sastavak maze l: biti ravan jedinici, za ugao-
ne i za preklopno zavarene sastavke .l=0,6. Veee
vrednosti treba usvajati kada je u pitanju opterecenje na pntlsak, a
ako je sastavak opterecen na torziju. Srednje vrednosti odgovaralu ISte-
zanju i savijanju.
Nominalno opterccenje zavarenih sastavaka I?nozi pri proracuni-
rna faktorom neravnomernosti opterecenja cp, kO)l zaVISl od karaktera
opterecenja (v. tab lieu 6.1) .
11'
Tabllc. 6. 1
Faktor neravno1n.e1"1tOsti opterecenja
Karakter opteNcenja
1) Mirno opterecenje
2) Opterecenje sa umerenim udarima
3) o pterecenje sa Jakim udarima
F3ktor 9
I : 1,1
1.2 -;-. 2
2-;-.3
179

6 . .J.1 MATDUAL ZA ZAVABENB KON8TBUKClJIl
Za zavarene konstrukcije priroenjuju se u prvom redu razne vrste
'",1ika, kao npr.: C.0360, C.0460, C.0461, C.0462, . C.0561,. C.0562,
C.0245, C.0345, C.0445, zatim C.1200 do C.1208; relict, npr .. 12.0,
C.1220, C.4120, C.4320, C.4720 i C.5420, liv 1 vrste
metala i njihovih legura. Neki od pomenutih zahtevaJu pr!-
menu narOCitih metoda zavarivanja, npr. zavanvanle gBSU:
Za neke su potrebne narocito skupe elektrode. OVakVl speciflcru usloVl
poskupljuju konstrukciju i 0 tome treba VOdltl racuna.
8.J.2 8A8TAVCI OPTERECENl NA ISTEZANJE ODN. PRlTlSAK
Kod podtrlnih, ceono zavarenih sastavaka, ogranicene duZine,
ska duZina sastavka h manja je od stvarne duZine I,

h=!-2a
-F *; J; F gde je a debljina sastavka (51.
L 6.4). Za reone sastavke de-
bljina sastavka a uzima se
jednaka debljini lima S, a kod ugao-
nih odgovara visini zamiSljenog tro-
ugla upisanog u poprecru presek sa-
stavka. Skra6ivanje stvarne
na korisnu duZinu vcli se s razloga

"


-F

t--f.


-


=

"

Sl. 6 4 Ceoni ta ok t
_L Sto na pocetku i ns kraju sastavka
. _ aas v op It:rl:\,:en na .
istezanie kvalitet vara nije tako dobar kao u
srednjem delu. Ova slabije zavarena
mesta, tzv. p&etni i zavrSni krater, prostiru se na duZini a ns jednom i
drugom kraju sastavka. Kod odlieno zavarenih sastavaka, sa homogenim
kvalitetom duX cele duZine sastavka, moze se racUDati sa 1= h. I kod
ugaonih k:ruZni.h sastavaka 1=1 . Ovde je l=d", ako je sa d obele!en unu-
tramji sastavka.
Kod "preklopno zavarenih sastavaka na istezanje za pro-
raeUD le merodavan dopuSteni napon pri smicanju.
8.3.3 SASTAVCl oPTEIlECENI NA SAVIJANJE
Kod zavarenih sastavaka na savijanje za je me-
rodavan otporni moment zavarenog sastavka. Kod ceono zavarenog sa-
stavka otporni moment sastavka manji je, po pravilu, od otpornog mo-
menta lima zbog umanjene duZine 1.<1. Za nosac na 51. 6.5 otporni moment
V W. (b-2a) 6
2
[mll
Kod ugaoru: sastavaka (s!. 6.6)
W I otporni moment sastavka
SI. 6.5 - Ceon! saslavak opteri!ten nn W.= 1, -1. [m'l
sav!janje e
180

gde je I, [m'] moment inerclje preseka defjnisanog spoljnum konturom
sastavka, a I, [m'] moment Inercij e preseka defjnisanog unutrdnjom Ialn-
turom sastavka. Sa e je obele!ena udaljenost najudaljenlje taate konture
od neutral.ne ose (v. a1. 6.8).
Kod preklopno zavarenih spojeva se mote obaviti na dva naB-
na. Po prvom, sastavak se na delove pod pretpostavkom da svaki
deo sastavka nosl odgovarajuB deo 6.7). Za aluaj

S1. 6.6 - UIlBonl SBBtavak oa .. vijanje
savijanja moment 58.vijanja M=M.+M., gde je moment
ah'
i odgovara horizontalnim delovima sastavka,a ,1\,= I odgovara ver-
6
tikalnom delu sastavka. Kod primene drugog natina Be sa polar-
nim otpornim momentom zavarenog sastavka. Maksimalni napon javi6e
a
r

C
..----llllllli )}) ))) Illll

-
t
1l111ll11ll ))) III
.'"!!!!i,,iIl
S1. 6.7 _ PreklOPDO uvareni sutavak momentom)of
se u vlaknu oojudaljenij em od teillta sastavka. Ovaj maksimalnl napon
mora bit! manji ill jednak dopuStenom naponu. U oba slubl]a merodavan
je dopuMeni napon za smicanje.
6 ..... 8Al1TAVCI OI'TDECKNl NA TO&ZlJU
Za sastavaJc: optereeen na torziju ]e poJanll otporni mo-
ment sastavka. Prema s1. 6.8 po\arni moment ]ednak ]e
W = (d+2D)' ,,-d'" [m'].
.. 16 (d+2a)
I I

Primer 6.1: prikazan na s1. 6.9 zavaren je preklopno primenom
ugaonih sastavaka, dva horizontalna i jednog vertikalnog. Sastavak jo
optereeen momentom savijanja M . Koliki je maksimalni napon smicanja
na osnovu polarnog momenta zavarenog sastavka?

I
51. 6.8 _ Sastavak opterecen na ton.iju
1) Poloiaj sastavka oare-
den kordinatom X" dobijen na poznat
n::.cin, imosi
X,= 2ac (a+c/ l )+aha/2 [m].
2ac+ah
2) Moment inercije zavarenog
sastavka s obzirom na osu X je
It'a [ca. 'J
1, =- + 2 -+a --) [m'].
12 12 2
i 5 obzirom na osu y
)'
I
a c
I
-1 -::::::::-}-r
l
__ >I
Ltpo
*
y
S1. 6.9 - Preklopno zavareni sastavak
uz primer 6. 1
ha' [ ac' ]
I
y
= 12 +ah (.>.,-a/2)'+2 12 +ac (a +c/2-x,)' [m']. Oba ova mo-
menta inercije dobijena su primenom Stajnerove teoreme. Polarni mo-
ment inercije sastavka
' .=', +1, [m'].
3) Maksimalni napon bice u tacki najudaljenijoj ad teiista sastavka.
Polarna koordmata ove tacke je
r m]
Prema tome je maksimalni napon smicania
M
t, ""0%= - r ",ox [Pal
Ip
6.3.5 SASTAVCI OPTERECENI SLOZENIM NAPONIMA
Kod sloie?th naponskih stania .. svedeni norrnalni napon" <11
nava se na)cesce po obrascu
o 1
";= - + _ 1I 0'+4,' ...... 0
2 2' ""' d'
182

6.4 DINAMlCKI PRORACUN ZA VARENlH SASTA VAKA
Na izdltliivost zavarenih sastavaka niz faktora ito:
faktor sastavka, usvaia se iz tablice 6.2,
faktor kvaliteta (kJase zavarivania), za kvalitet I on ie iedan (naibolii kva.
litet), za kvalitet II on ie 0,8, a za kvalitet ILl ie 0,5,
faktor koncentraciie napona, iednak ie vrednosti stvarnog fakto.
fa koncentracije 13
k
" Odreauje se putem analogije ,
faktor radnih uslova pri zavarivaniu, krefe se ad 0,75 . .. I (za zavarivanie
iznad glave on ie 0,75),
faktor ostalih event ualnih uticaia kao Ito su npr. koroziia, eksploataciia na
poviSenim temperaturama itd.
izdrZliivost sastavka data ie izrazom
a dinamitki stepen sigumosli izrazom
Za opterefene sastavke se propisuie kvalitet [ pa ie dcpu.lteni napon
ad,,, b aA/SDz; meilutim se svadi na proveru sastavka prora-
statitkim metod am.
Sastavak
Ceoni
Ceoni
Ceoni
Upon;
Tablica 6.2
Podaci to [aklor fl
Tip sastavka Opteretenje
Isteunje-pritisalc
V S3...101avak sa zavarenim korenom Savijanje
Smicanje (torzija)
Istezanje-pritisak
X sas lavak Savijanje
Smicanje (tortija)
hteunje-pritisak
Obostrani Y sastavak bez
Savijanje
zavarenog korena
Smicanje (tonija)
lstezanje-pritisak
Obostrani izdubljeni
Savijanje
Smicanje (Iomja)

0,7
0,85
0,.\5
0,7
0,85
0,55
0,6
0,8
0,5
0"\
0,85
0,.\
183


Nasta vak bli 62 t. ee
Istezanjc - pritink 0,8
K saslavak. oboslrano
Savijanje 0,9
Ugaoni
izdubljen
Smicanje (toulja) 0.7
Isteza nje- pritisak 0,3
Preklopni l cdnostrani
Savijanje 0.2
Smicanje (torzija) 0.2
Istcz..1nje-pri t isak 0,35
PrekJopni Obo'trani
Savljanje 0,25
Smicanje (torzija) 0,25
Napomena uz tablicu 6.2:
Za ceono zaV3lcne s.'1Stavke lija je obrndena mJuom lopti ca a potom i meha-
nitki skidanjem strugo lme ovaj faktor jednak je 1.
P rim e r 6.2: Praveriti dinamitki stepen sigumosti zavarenog s.s tavka za vew
t!Upa zuptanika i glavtine (sL 6. 10), ako su poznati ovi podaci : materijaJ C.0370. pret
nil< glavtine D = 100 mm, ratunska debljina sastavka a = 4 mm, kvalitet zavarivanja I,
maksimaJni obrtni moment T max = 10 kJ, minimalni obrtni moment T min = 5 kJ. Svaki
var nosi 1/ 2 opterecenja.
SI. 6.10 - Zavareni zuplanilc iz primera 6.2
pretnik sastavka D
z
= D + 2 . a = 0,1 + 2 . 0,004 = 0, I 08 m (slika vara
A = Dz . 1f/4 - D' . 1f/4). Polanti otpomi moment pomine var. Wo = 0,2 cLf. _ D4) /
/Dz = 0,2 . (0,108
4
- 0,14)/0,108 = 6,67 . 10- ' m
3
.
,"
Naponi Tmax = 0,5 ' T max/ Wo = 5000/6,67 ' IO-
s
= 7,5 10' Pa,
Tmin = 3,75 ' 10' Pa,
Tm = 5,625 la' Pa i T. = 1,875 ' la' Pa.
ZalT m = 5,625 . la' Pa u Smitovom dijagramu nalazi se T A = 110 . 10 Pa. Za izdubljeni
ugaoni sastavak = 0,5, faktor b = 0.6 (procenjeno). Sa ovim vrecinostirnaje
. SDz = 0,5 . 0,6 '110 . 10 /(\ ,875 . 10') = 1,784.
184

Za slutaj da u zadatku nijc ladata debljm. vara prvo bi se izratunao dl'pu.\tem
naponT dw Zatim bi se za proizvoljno odahrane podatk.e za a izracunaJi Olpoml momenti
Wo i pomoO" njill, i amplitudnog obrtnog momenta T" amplitudni napon i za svaku
dobijenu vrednost na.\ao dinamicki stepen sigurnosti Na "'novu najpo\'Oljnljeg Slepella 51
gurnosti usvojiJa bi se debljina vara a.
6.5 TACKASTO ZAYARENTSASTAVCI
Brz i ekonomitan metod elektrootpornog ,avanvanja Je tatka.,to lavanvanie Sa;.
t avak podseca na lakovani sastavak kod koga su zakivci zamenjonl zavarenim Ulkam,1
Pretnil< tatke d lavisi od debljine lima s. Podaci l:il d f(s) dati su u lablici 6.3
Tablica 6,3
Precnik racke d i dopu5rello sral1cKo oprerec:en;e
/ lQ smican;e F za celik C.0360
s[mm] d[mm]
F[kNI
dvos.,."tru
0,5 2,5 0.5 0,7
I 4 1,5 I 7
1,5 6 1.5 J,I
2 7 3,4 4.8
2,5 8 4.4 7,0
3 9 5,3 0.2
3.5 9,5 6,2 11.6
4 10 7,0 14
4,5 10,5 7,9 16
5 I 1 8,5 11
Napomcna U2 I.nblicu 6_3: Jzglro l.lvarene prtUzin Je nJ .1.
Podaci 0 r.sporedu lacaka, njihovom medusobnom r""tojan)u I r .. nojanpRII od'
ivica lima odgoyaraju podacima za zakova.ne veze (y. 51 5.4, 55'15.6)
Zayacene tatke izazivaju nepogodan tok naponskih hmjl u hlllu 'ok,,,,,,,
zagrevanja. Posledtca je jaka koncenlr,,-cija napona. Sloga, u uslmirna dtnll111klh lIplene
tenja, nosiyos! sastavaka znalDo opad. i iznosi svega 5. . 20'" od j.tlll< pri ISleuslJU
OInovnog materijaia, limn.
Fit)
...
d
F
. : l..d I
F
oj b)
I '

7. STEZNISKLOPOVl
Stezni sklopovi slufe za vezivanje ; mogu d. se ostvare na dva natina: a) pri
men om tesnog naleganja i b) prime nom sile proizvedene pritezanjem zavrtanja.
7.1 PRESOVANE VEZE OLINDRlCNIH ELEMENATA
Presovani sklop nastaje kada se u dec sa otvoTom, koji je manji od pretnika stabl. ,
utisne stablo. Za sklapanje mora da se upotrebi ill sila (uzduzno ostvarena veza) iii topla
ta, zagrevanje dela sa otvorom odn. h1aaenjem 'tabla, taka da se izmeau sklopnih povr
stvori zazor i veza ostvari bez upotrebe sileo Posle temperatura veza je
cvr;ta (popret no ostvarena veza).
Deformacije nastale posle presovanja mogu biti u oblasti elastitnosti i u oblasti
plastitnosti. Plasti cne deformacije javljaju se obit no sarno u delu sa otvorom (sl. 7.1 i
7.2).
S1. 7. 1 - elcmcnata presovanog sklopa : spoljni elemcnt je usled t:mgencijalnog
napona oe 1 radljalnog Or. a unutrasnji sabijcn usled tancijalnog napona Uc i radj al nog napona - a
r
S obzirom na natin opterecenja postoje uzdumo opterecene i tangencijaino opte
recene veze; prve prenose sile, a druge momente. [rna slutajeva karla veza prenosi i sile i
momente.
186

a
..
oj bJ cJ
SI. 7.2 - Naponi istczanja u spoljnjem eiementu: 3J U oblasl1 b) delcm u oblad'
eJasticllosti a delom u 1 c) potpuno u oblasti pLast,tnosll Oe 1> Rpfl:,2
U presovanoj veti oba su elementa ravnomemo opteretena po celOj dodlmoj pow"
lini. Za ovakve veze nisu potrebni klinovi taka da otpadaju sve nezgode koje .. !tod veza
pomotu klinova javljaju. Obrada delova je prosta, jedino Ito .. trati je odre4enl tatnoat
radi postizanja potrebne no,ivosti. Mana im je oteUno razdvajan]e I ananjena mot
nolenja poole ponovnog sldapanja. Sem toga za presovanje su potrebni u,eda]1 U upe_
nje iii hlanenje, odn. p,ese. Uprkos toga ove veze nailau n. eestu primenu jellu
no jeftine.
Presovane veze slule za vezivanje glavtina sa vratiluna iii osovinama, 7..a YelJVanje
venaca odn. bandata sa telima IOckova.za sastavljanje sloteruh elemenata kio npr. kole
nastih vralila itd.
7.1.1 Osnovru pojmovi, definicije i ozoak.
U ovom poglavlju usvOjene su ove oznake'
spoljn i precnil< spoljnjeg elementa (51 7 I).
unutramji precnile spoljnjeg elementa; ovaj pretnik ]ednak Je poaIe skJ.ope.
nja pretniku sklopa d.
spoljnji precnil< unutralnjeg elementa; posle sldapan)a jlnak j. pretniJeu
sldopa d,
unutralnji precnik unutralnjeg elementa.
pomotna velitina 'iI. =D,I D .
pomotna velitina, 'ii, = d, l d .
stvami zador (prcldop) pre sklapanj. (P = d. - D,),
visina neravnina oa povrlini unutra!njcg tlemenla
visina neravnina na povrtini spotjnjeg elemenu.
ratunski zador. zamijljeni z:ador I kOji bi .. doblo rzr.VUI ..... JOm
neravoina tako d. popone dolme (s1 7.3) P, = P ,
+ N,c)' a kako je NI, = 0.6 h, , Oh. = 0 .6 h. to je P, - P I (h,' Jt./
I 7

S1. 7.3 - Visinc ncravnina: pre sklapanja he i hi i njihovo smanjenje posle sklapanja
Me i 6hj; zador P
r
i stvarni zador P
Ovde je l'J'i srnanjenj e stabla, a {;he povecanje otvora
posle sklapanja.
X relativni zador X = P/ d; za preko 500 rnrn u primeni,
Fs otporna sila, lj . sila pri kojoj relativno porneranje sklop
ljenih del ova pri progresivnorn opterecenju prilikorn razdvajanja sklopa,
Fp sila utiskivanja ill presovanja (s!. 7.4) ; ova sila je rnerodavna za kapacitet
prese.
(Fj,)
oj b)
SL 7.4 - Sila utiskivanja F p. statitka sUa Fs (polazna sila pri istiskivanju)
i Fk sila klizanja prilikom istiskivanja
Fk sila klizanja; to je sila koja razdvaja sklop posle dej stva sile F"
/.I koeficijent prionljivosti sklopa. Ovaj koeficijent je podatak i
odreduje se merenjima na osnovu merenja sila Fs. Fp i Fk . Prema tome
postoje koeficijenti /.I" /.Ip , i /.Ik , a zavisno od toga da Ii dejstvuj e aksijalna
iii tangencijalna sila postoje npr. /.Ik, i /.Ikt.
P pritisak na dodimoj povrlini ; postoji Pm.x za rnaksimalnog zadora
i Pm in koji odgovara rninimalnom zadorn. Pritisak P jednak je
188

pomocna veli tina:
,
- I)+(m, + IH;lIlm,E, (I - .p,)] [Pa-') ,
- pomocna ve li eina:
mj,m
c
- Poasonov broj za materijal unut ra!njcg i spolja!nJeg elementa,
Ej.E
c
- modul elastic nosti za materijal unutral njeg odn. spoljnjeg dela ,
o. - napon istezanja u spoljnjem elementu
o =
c
.p; . + R')' P
R' . (I _ .p' )
e
, gdeje R, <:' R <:' R.,
a c napan pritiska u rnaterijalu elementa
Pc max- maksimalni pritisak na dodimoj povriini .poljnjeg element. za,uno ad
R
pO
,2 j
K =(J+.p')/ ( I - .p')+ l / m
e e e c.'
Pj m ax- maksimalni pri tisak na dadimoj povriiru unutrunjeg elemenu zamno od
RpO.2
Pj rna., = R
pO
,2/ K,. gde je Kj pomocna velieinl ;
K = 2/( 1 - .p').
, ,
Za pun unu tra!nji elemenat P, max = RpO,21X: .
Za liveno gvotde ratun a se sa R 0 2 = to,S ... 0.6) . R .
p . m
7. 1.2 Proraun presovanib skJopova
K' =(m
, ,
I) ' m
,
Faktori 0 kojima treb. vodit i rat una pnlikom proratun'V3flJI p'eJO''MIili opo-
va suo velitina i karakter opterecenj a, event ualno dej tvO ""ntnfugalne nle (b3l1JaI na
toeku linskog vozila) , tempera tumi ullc.ji i njiliov efekat (\eza topo" e <e I J n.l<nc
koluljice) , oblik delo .. koji odstupa ad idealnog (npr robra ill p'OCt nJ gI.-,mum lIX'
koval , kvalitet obraaene povrii ne. nat in zagrevanj. pnlikom id.Ipanjl (u truJI IPU U
ulju. primenom elektritne muje). i, najL.d, d. Jj Je skJop u obwtJ tJ II,
ti nosli .
I 'I

Pri prorat unavanju pre,ov.nih sklopov. pO' loje dva pUI. : I) za usvojene konslruk
tivne podat1c:e i malerijale i za dato opleretenje izabere se sklop i proverava da li ovaj
skJop zadoyoljava u eks tremnim slueajevima; pro,"crava se nosivost sklopa za sluf aj mi-
niroalnog zadora (preklopa), odn . naponi u elementima sklopa za slut.j maksimalnog
zadora. avi naponi treba da su manji ad napona oa granki razvlatcnja, aka se radj 0 sklo-
pu u oblasti elastifnosti i 2) 7.3 zadane uslove prorafunava sc minimalni potrcbni zadoc,
na osnovu podalaka 0 malerijaiu, maksilani dopwteni lad or, pa se zalim lra2i odgov .
rajuee naleganje.
Ako se u prvom slutaju pokale da provera ne zadovoljav. , podaci se menjaju. Tu
posloji vile mogucnosti: iii se mellja skJop (nalcganje) , ili se povct.v. povrlin. naleganja
skJopa, ill se usvaja jat j materijal . iii se propisuje finija obrada sklopnih povrlina.
7.1.2.1 Proracull presovallog sklopa U oblasti e!o.sticllosti
Promena dimenzija izazvana presovanjem ima za posledicu naponsko stanjc u ele-
mentim. sklopa (sl. 7.1). Za pror.tunavanje naponskog slanja, odnosno defonnacija,
lreba poznav.ti karakleristikc sklopa, zn.ti n.leganje, i karakteristike malerijal a (Ee,
Ei. me. mil . Za telik i legure magnczijuma je m ;:: 3,33, za mesing, dural i bronzu je
m = 3, a za sivi liv je m = 4. Posle presovanja unulraSnji pretnil< spoljnjeg elementa i spolj
ni pretnil< unulraSnjeg elemenla se izjednatc lako da je Dj = de = d. Povetanjc pretnika
spolj njeg elemenla iznosi prema Felpu (Foppl):
t D = ~ D. p
I e I '
a 'manjenje , poljnjeg pretnika unutraSnjeg elementa, takode prema Feplu je:
t. d = t . d ' p
e ~ I e -
Ako se ave deformacije sabccu dobija sc ratunski zadoc Pro Prcma tome je P
r
::; tJdj +
+ &1e = (e D; + (; de) . P = (e + (;) . d p. Pri unapred izabrallom ratunskom zadoru
P, mofe se sad a odrediti pritisak na dodimoj povrnini 'klopa
P,
p =-"":""'-
(e + (j)d
ovo je jednatina prave p ~ a P
r
, gde je [(e + (;) . dr' = a, koefi cij enl smera (sl. 7.S).
. Slla kOJu sklop sa slgumotu prenosi odgavara minimalnom pri tisku koji sc ostva-
ruJe za slut aj minimal nog zadora F = P , ... . A gde J c A - d L ~ - ,
. . '. mln "'k, -'TT' pov,,)lOa ndJega-
nJa delova u sklopu. Podaci 0 koeficljentu prio!lljivosti i 0 visini neravnina IJ . i II nalaze
se U lablici 7. 1 i 7.2. 1 C
190

p
JI
i V
P,-
P,
P
SI.7.5 - Zavi3: nost pritiska od zadora (prekJopa)
Tablica 7.1
Faktor prioTlijivosli skwpa
Mal erijal unuuaJnjeg deb C.0545
Mattrijal
Pllll t.
spoljal nj eg C.0545 SL.20 Cu58ZnPb AlCu5Mg2 CL.
<lela
masa
A) Uzduino presovanje
S tanje
Podmazivanje maJinslrim uljem Suva Suva Suva UIJc + 60j
povriillC
11,
0,08 . . . 0,25 0,09 .. . 0,17 0,04 . . . 0,10 0,Q3 .. . 0,09 0,33 0, 1 .. . 0.2
Ilk
0,05 .. . 0,19 0,Q7 ... 0.12 0,03 . . . 0,Q7 0,Q2 .. . 0,06 - 0.08 . . 0.10
IIp
0,054 . . . 0,22 0,07 . . . 0,13 0,05 .. . 0,10 0,02 .. . 0,08 0,5-4 0,08 .. . 0,10
B) Poprefl\o presovanje
Stanjc
Podmauno Suva Suva Suva SU'f'O
povrlinn
Jls
0,13 . .. 0,24 0,13 .. . 0,18 0,17 .. . 0.25 0.10 .. . 0,15
-
0,35 ... 0,40
Ilk'
0.08 . . . 0,19 0,Q7 .. . 0,09 0,05 ... 0. 14 0,05 ... 0,06
-
0. 14 ... 0, 16
f'ka
0.055 . . . 0,12
Napomcna uz tabLicu 7.1:
Za poprec!:no prcsovanc vezc kolenastih vrolila aka su povdint rlap"akne btbonandwaom
11, = 0,65 .

TabUca 7.2
Visine Ileravnina u mikromem'ma
N3i!in i vesta
gruba obic!na nn. VIla [uu. najfuuja
abrade
Struganj c 16 . .. 40 IS .. . 25 6 . . . 16 2.5 . .. 6 0.5 '" 1,.l
Razvrtanje 10 ... 25 -
6 ... 10 2.5 ... 6
-
BruJenje 16 .. . 40 6 . .. 16 2,5 . . . 6 1 .. . 2.5 0,.l . .. 1,.l
ProvlD.c!enjc
-
1,6 ... 4
- - -
Glodanje 15 . . . 25
-
5 ... IS - -
191

Maksimalni napon istezanja na unutr3!njoj povr! ini spoljnj eg elementa
a
e
max = (I + P
max
./ ( I - ,p!).
Maksimalni napon pritiska n. unull njoj povrlini unutr3!njeg elementa
a
c
max = 2 P
max
/(1 - ,pi),
gde je P
ma
maksimalni pritisak na dodimoj povdini. ova napona lIeba da su manja
ad odgovarajuteg napona na granici razvlatenja R
pO
,2'
Na osnovo prorat una tv"toce elemenata i no osnovu izabranog naleganja dolazi se
do ovih podataka: Dc, Di , de, di, P
max
, Pmin , L, Eo, Ei me, mi , RpO,2,i i RpO,2,i
zotim he i hi, 0 za usvojc.u natin presovanja izabere se podatak za Ilk. Sa ovim podaeima
odreauju se sve pomot ne velitine, rat unski preklopi , povdina sklop. i minilani prilisak
Pmin, pa se proverava da Ii je sil a Fk = Pmin . Ilk . A ;;. F, gde je
F sila koju sklop treba da prenosi. Cesto se zahteva, cadi sigumosli, da sila Fk bude u
odreUenom odnosu veta ad sile F, pa sc stoga u rat un uvodi faktor opteretenja 'I' ill
slepen sigumosti Sk . Zatim se proverav3 da li su naponi 0emax i 0emnx manji ad odgova-
rajutih nap ana no graniei razvlaenja RpO ,2'
Kada je pOlIebno da se za prorat unate preklope, maksimalni i minimalni, odredi
nalegan]e postupak je ovaj. Toleraneija sklopa T, = P
max
- Pmin deli se na toleraneij u
olvora Tr i staola To i to ill taka da su u oba sluaja kvaliteti jednaki, pa je Tr = To,
ili taka da kvalitet mere OIVora bude za jedan kvalitet grublji ad kvaliteta mere stabla,
Tr = 0 ,6 . T, i TO = 0 ,4 . T,. Da se odredi naleganje potrebno je d. budu ispunjcna ova dva
uslova :
<:>
I
ad + To '" P
mu 1
ad - Tr Pm in .
d
}---_ Pmo, --- -1
<:>
51. 7.6 - Uslov za dor\ie odstupar\ie presovanog skJopa u oblasti elastifnosti:
G'd + To < Pmax i ad - Tr :> Pmin
Na osnovu ovako toterancija i nalcganja se , ila presovanj a F I
odn. temperatuma razlika potrcbna da se sklapanjc obavi termikim Pri
navanJu sile Fp ratuna se sa stvamun zadorom P
smux
koji odgovara izabranom naleganju
192

po ISO. Za popretno ostvarene veze razlika u preCnicima nastaia zagrevanjem (iii hla ~
denjem) treba d. je tolika da sc skpaianje ostvaruj. sa zazorom. Kao orijentacionl podotak
za vclitinu zazora Zp moie se usovjili Zp = p, m /3, gde je p,m.x stvami m3kJimalni
zador usvojenog nal.ganja. Prema tome je polr.bna temperalumn radika:
Ie - 10 = (P, max + Zp)/(a' d) [oC].
Ovde je Ie temperatura na koju je zagrejan spoljni elemenl, 10 temperatura okoline,
a a [oC- I] lemperalumi koeficijenl Iineamog ~ i r e n j (iIi skupljanja) materijala elementa
Temperatura zagrevanj a Ie ne lreba da prede 300, odn . 350'C.
Tablicu 7.3
Temperaturni koejicijeflli lill eamog !irellja
Malcrijal
Kocficijc:nt Q ' 10
6
Aluminij um
23,8
Duralwnin
23
Bcrilijum
12,3
SiJumin
22
Sivi Uv
9
Ugljcnitru Cclik
II, I
Lcgiranitclik
JO ... 16
CeliCru liv
13
Titan
10,8
Volfrum (tungsLon)
4,5
Bronz:l
18
Mcsing 58
18
Plrutitnc moue
46 ... 70
P rim e r 7.1 : Izrat unati , odn. odredili naleganje, tolerancije sklopnih mera i
temperaturu zagrevanja spoljnjeg elemenla sklopo prikazanog na 51. 7.7, ako je ladano:
Fk,l = 12 leN, De = 240 mm, de = 120 mm di = 0, L = 140 mm, h, = he = 15 JUlI ,
R 0 2 = 360 MP. , R 02 . = 275 MPa, Ee = Ei = 200 GP. , me = m, = 3,33 lS'k = 0,1.
P I ,e P ,.
51. 7.7 - Sklop It pnmcril 7.1

Pomocne veHcine:
= [(me + I) + (me - I) . . me . (I - = (4 ,33 + 2,33 . 0,25)/(2 . lOll
3,33 '0,75) = 9 ,84 ' 10-
1
' p, - t,
- I)/ (E, ' ni,) =2 ,33/ (2 '10" 3,33) = 3.5 10- " Pa"
l
PavrSin, nJleganja sklapa A =". d L =" . 0 , 12 . 0, 14 = 5,28 . 10- ' m' pa je minimalni
patrebni pritisak POlin = F
k
.
1
I (Pk . A) = 12 . 10' 1(0,1 . 5,28 . 10- ') = 2,273 . 10' Pa.
Minimalni ratunsld zadar i', = + . Pmin . d = (9,84 . 10- J1 + 3,5 . 10- J1) . 2,273 .
10' . 0,12 = 3,64 . 10-
6
m.
st v,rni Lador Pin In : 1', + 1.2 . (hi + "e) : 3.64 . 10-' + 36 . 10-
6
=
= 39 .64 ' 10-' = 40 11 m.
l}ol11oene vclicillc'
K c = (I + 0/1; )/( I - + l i me : 1,25 / 0,75 :- 0,3 : 1.97 ,
Kj: (mi - 1) l mi = 2,33 13.33 : 0.7 (za puna vfaWa).
Maksima1ni dopuSteni pnli sak nu dodirnoj povrsini spoljnj eg element a je P
e
m:IX ;: R pO,2/
I Ke : 36 10' 11.97 = 18,3 . 10' I'a, i no dodirnaj povrsini unul,asnjeg elementa Pi max:
= RpO.2/ Ki = 27 ,5 . 10' 10,7 : 39 ,3 . 10' Pa. Za dalje merodav,lO je
P
e
ma:\' zato Slo jc manji .
Makoimalni racullski zador i', max : + U . Pc ma < d : (9.84 + 3.5) . 10- " . 18,3 .
. 10' . 0 ,12: 2 ,93 . 10-' m = 293 11m, pa jc maksimalni zadar (preklar) P
max
: 1', "'ax +
+ 1,2' (I" + he): 293 + 36: 329111TI . Ta leraneijo sklapa (n.l egaoja) T,: P", ax - POlin =
= 329 - 40 = 289 11111 . Talerancija a tvara T, = 0.5 . {, : 0,5' 289: 144 ,511111.
Toj taleranciji adgavara najbliza vredllaS! 14011111 za kvalitet IT 10. Akas. za slabla us
vaji prvi manji kvalit.1 to I;e To biti 8711111.
Minim.lna donje adstupanje stabla ad on in = T, + Pm in : 140 + 40 : 18011111 . [ z adgava
rajuce tablice u Dodatku vidi se da je prva veta poluiajna oZllaka x sa donjim odst upa-
njem ([u :;: 210 11m. Prcma tome je trazeno nalcganje
cp 120 HIO/x9
Naleg.njtl 120 HI 0 /x9/ odgavaraju ave >tvame vrednas ti preklapa:
I'smi,,=ari - ITI O:2 10 - 140=70I1Jn.iP,mox=a.t+ [T9 =29711111.
Temperatura ngrc\';)nja spolj lljeg eiemenla jc:
te : to + (P
s
max + Zp)/ (Ct. d): 20 + (297 + 100)/(1 I . 10-
6
. 0.12): 300,76C.
194

7.1.::.2 PrOrUc.(wl pre50vDnog sklopa U Ob/aSII piollitllOlti
Idealizirani dijagram oblasti plasticnosti prikan je na sl. 7.8. Pntisak n. do<llf'
!'lim povr inama clel1lenata u oblasti eiasliCnosti raste lineamo !a poraslom prekJopa ne
dutle dok so u jednom od elemell ata ne prekorate naponi na gr.fiIci r.lvlaCenja Posle
ovog pr.koraCenja deformacijo u ovom elementu preiale u plastiCne i, kao Ito se ,'- dij.
grJma vidi, pri tisak opada. Kincle (Ki nzie) preporut uje da se kriva pntiska u loni plastic
nosli nadomesti. zbog sigurnosti , dvema pravim linijama, jednom sUnelri Cnom u odnCMiu
na Iiniju P = f(P) za oblast clasticnosli i drugom P = PM.x/2 = const Prema tome preso-
vCl ni sklopovi ll10gu se primcnj ivati sarno onda kada obJ pntiska: P
ma
)( = Pf'olax/2 i Pm
m
obezbeduju noscnje sklopa . Ovo co biti objalnjono na mo<lHiciranom primeru 7 I Daje u
tom primeru bilo zadato naleganje 120 I I I 1/ I.a 10 bili bi maksirnalni i mimmal n, preklo-
pi 504 i 144 1'111 . Odgovar.juci priti sci su 314 i 90 MPa. Maks,majni napon 0. n"x
= 523 MPa. SIO je vece od RpO,2 = 360 MP. i I to uka1Uje da je sklop u oblasti plast,Cn"'ti.
Mot lIoscnja na osnovll PM" /2 = 157 MPa je 8,29 10' N, a no osnoyu Pm,n je 4.75 .
. 10' N sto pokazujc da su obe rae unskc moti n",cnja vece o<l sile F
k
., = 12 10' . kojl
jc zad:lUl
51. 1 B
p
" ....
7.2 STEZNl SKLOPOVI OSTYARENI POMOCU ZA VRTNJ
7.2. I Koniena veza

KOllicni sklop kod koga se pritisak na dodirnoj povriini ostvacuJe pntezanjel11 na
vrtkc u cilju uvlafenjn koni t nog stabla u konitnl olvor spolJnjeg element3 gla ... eme pn
kal.On je na sl. 7.9. Konitnost je slandardilOvan. i ilJ10si 1.10. SIO odgovar. uglu konusa
ff = 5.73 (5 43' 30"). Ohrtni momen! koj' sklop mole da pren"" lallValjUju<' "onju
gcle je: I'
P
II
<i
m
-
koe fi clj CI'I I trenj u,
pomi nski pri lisak.
T = I' p' lI <im/c.
r
dodirnn povrSlna.A ;; d
m
n L.
srednji precni.k J." OIll o ~ dela stabla
IQ

51. 7.9 - Konil!na VCl.3
Sila koja se oSlvaruje prilezanjem navrtke
2 F,
F
z
= -- tg (.6/ 2 + p),
/l" d
m
i ako se ovaj izraz za sHu uvrsti u ranije navedenHzraz za moment Tr dobija se zavisnost
pri liska pod sile prilezanja zavrlnja F
z
p = A tg (p/2+ p)
Za standardni ugao = 5,73
0
i koeficijenl Irenja IJ = 0,065 (podmazano)
Radi izbegavanja proklizavanja T, treba da je vece od T, gde je T zadati obrtni moment .
Slepen sigumosti kojim se uzima u obzir proldizavanje S, krece se od ) ,2 . .. ) ,4, tako da
je T, =S, T.
Spoljnji preenik glaveine De zavisno od srednjeg precnika konusa d
m
usvaja se na
osnovu iskuslva prema donjem pregledu
Materijal De Duiina glavi!:inc L
SL. 2,2 ... 2,7 1,2 ... 1,5
e L. 2 ... 2,5 0,6 . . . I
7.2.2 Sldop ostvaren porooeu slnnih prstenova
Najprostij i slezni element sasloj i se od dv. prslena, od kojih je jedan sa unulras
njom a drug; sa spoljasnjom konicnom Sila kojom zavrtnj i pritiskuju slezne
pr.;lenove rasle prilikom prilezanja poslepeno. U prvoj fati, koja Iraje sve dotl e dok sila
ne postigne vrednost Fo I sila sabija sklop zazore i ne utice na stvaranje pri.
196

tiska na dodimim povrninam. sa glavtinom odn. vr.lilom. Posle ove pocctne vrednosti
sile, u drugoj fazi pritezanj. , javlj. se pritisak p na navedenim povrli nama koji raste 've
dotie dok sila ne postigne svoj maksirnum Fr. Razlika Fr - FO = FA jc kompanent. sile
koja je jednaka
gde je FN zamil ljena normalna sila koj. se dobija iz izraza FN = P . A, a p priti!ak na
dodirnim pominama. Povrtina A = d rr' I, gde je d prctnik vra tila. Za proracun zavrtnja
mcrodavn. je sila F
r
, a za mo6 nolenja sklopa sila FA . Za vrednost ugla = 16,7 (v. ,I.
7. 10) i ugla trenj a p = 6,82 , ciji su tangensi tg p = 0,3 i tg p = I' = 0,12 nonnalna sila
FN = FA / 0,44. Obrtni moment sile trenja Tr = 1" FN . d/2. Ako se sa T, oznaci obrmi .
moment jednog elementa tada 6e moment koji preriase dva elementa biti , na osnovu opi
ta o T, = 1,55 . T" tri elementa T3 = 1,85 . T, i cetiri elementa T, = 2,03 . T, .
I
4
SI. 7.10 - Stezni prstenovi, desno: sila FA iF
Kada u nekoj konstrukciji scm obimne sile dejstvuje i aksijalna sila Fa tada)e ratun-
ski obrtni moment TR dat ovim izrazom
T R = j T' + (Fa ' d /2)'
gde je T zadati obrtni moment , a d precnik vratila.
I kod stelOil, elemenata. kao i kod konusne veze, treba racunati ... mogutnDltu
proklizavanja i stoga uzimati u obzir stepen sigurnost i Sr tako daje Tr = T. Sr , odnosno
Tr = TR . Sr
Stezni elementi su standardizovani (interni fabricki standard). 'jihove mere, OIta-
li potrebni podaci dati su u tablici 7.4.
7.2.3 Stez.ni sldop sa procepam
Stemi sklop sa procepom predstavlja jednostavno rdenje koje se pnmenju)e ZI
vezivanje rucica ili poluga sa vratilima bez primene finih tolerancija. Pritezan)em UVlm)1
celjust polugc cvrsto obuhvat a vralilo i na bazi Irenja omogutuje prenaten)e ud3l08
. T - . F . d Iz odnos. F" I, = F - I, VI-
obrtnog momenta (sl. 7.11). Moment tren)a r -I' N -'
disedaje paje
197

Tr = Fl (I"I,)'p'd
'Ioment Tr treba dJ je veel od 7adatog momenta T pa kao j u prelhodnim
sluCajevim3. u ratun u\'odj stepen 1igurnosti prou\' prokliz3\,Mlja Sr. kojl se krece od
1.: I.3 (1.5).
Tablica 7.4
Prsfenosfi stezn; element; (izvod)
dlmml D(mml L (mml f ImmJ F, IkN) FAlkNI T, iJ I
MaS3 (kgl d,lmml 1o.lmml
10 13 4.5 3.7 6.95 6.3 7 0.00182 10.1 12.9
15 19 6.3 5.3 10.75 13.5 22.5 0.00526 15.1 IB,9
20 25 6.3 5.3 12.05 IB 40 O,OOBI7 20,2 :!4,8
30 35 6.3 5.3 B.5 27 90 0,012 30,2 3'.B
40 45 B 6.6 13.B 45 199 0.023 40.2 44.8
50 57 10 B.6 23.5 13 405 0.047 50.2 56.B
60 68 12 10.4 27.4 106 705 0.012 60.2 67.8
70 79 14 11.2 ,I 145 1120 0,111 70.3 7B.1
80 91 17 15 48 1810 0.188 80.3 90.7
90 101 17 15 43.4 229 2290 0,216 90,3 100.7
100 1\4 21 lB.7 60.i 317 3520 O,3B 100.3 11 3.7
150 16B 28 25,3 84.5 643 10700 0,967 150.4 167.6
200 114 3B 34.8 134 1180 26200 2 . ..12 200.6 223.4
250 lEoO 48 44 190 1870 52000 250.8 279.2
300 53 49 214 2490 83000 6.74 300.8 332.2
400 440 65 59 256 4000 178000 13.5 401 439
500 540 65 59 229 5000 278000 16,6 501 539
Napom!!na LtZ tahlicLt 7.4:
II Podia iz k.ataloga fuml' RINCl-"'EDER GmBH. Nerdd BRD.
2) Sib FA 1 moment Tr dohljtni SLt n3 bazl pritl,l..a p '" 100 MPa
3) D, 1 d. )U odgova13ju(; rrrtnici prstrnova
SI 7.11 SInO! ptoc('pom
198

8. LEMLJENII LEPLJENI SA "TAV
8. 1 LEMlJENl SASTAVCI
Lemljenje !llu!i Zli spajanje dclovoi od tehka i gvo/d:a. !.lom h fa '" It: .. ") em a
kao i plemenitih TlletaJa Spaj.mje n::'1 plUnenom meraJmh \<'tl.)\"' tV J n I)I Je
tatka lopljenja relalivllo niska. I)ostoje mela i 1",'rd:a It'tTUia i le":ila I ... hlll :. 11
lemHa tope se na ICmpl!laturi ispod 450(" (uda Ill' Ifl4
41
:5 t I I. J !
na bazi srebra na 740 t 120or. PovrsutC koje spajaju lemlJenJcm trd I d. IU tu:\t I
se bo takvc odraz3vaju III \"feme raJa Ova Sf pO:loUU primen(JfT1 '''Pit }i J'lrl NJ
borata. bromida, nuorida, koiofonijuIIl3 itd l.3tim 'lone lbthne Iii r flY, Ibor 1enu1.
vrsi SC .lavisno od melaIa ko}i se Jeml , l.aum l.3\'isno r.d radot temrera: Jr(' I e .. utote If'
se ad saslavka traJi. Saslavci Ireba da 'liU tuo pOSlavlJcm da bud., rrna ij"ID!t
iZllzrtno, i 10 samo kod (vrdog lem1Jenja. mogu d3 budv opttn:c4ni 1 , ... J..:Jt
8. 1.1 Pror.fun lemlj.:nih ... "", .
Proratull sastavak3 Vrsl:.t na 0 1I0\'U shem!!' prikll.1ne tu I J;: J ul:ruJCO
iz Otpomosti matenjaJa. F =:. A " T d,' gd( je A ;.. It I povRm3 I ad
(4 ... 6) . s, gde jc s deblJina osno\nog malcrijab JaCmn no ml..:tD;,
51. 8.1 .3\' .'},; Gill," Cl'I&lJ g I " J
I"thlki "bn 11
. - (20 80) MP. l..J ",do, .. . (140 :-,,)'11'.
JC - . . I
TW"::;' - JO MPa. po H.lrnJI 'WI - f 65 \W .. I rn Sl\lJ nJ

gumostt je obitno oko ::! , najteste yet i ad 2. Ceoni s3Stavci ne dolaze U obzir, U primeni
su sarno preklopni sa dutinom prckJop:1 (4 ... 6) s. Vatno je da se vodi ratuna 0 razlici
u kotficijenLima lopiolnog $irenja iJi sk upljanja zbog pojave zaostalih napona. Debljina
s1oj' kmil. kroce so od 20 ... 500 m. najcele je oko 100)l!11 (0, 1 mm) .
8.2 LEPUENI SASTA va
Lepljeni sasta\"ci poCinju da se primenjuju od 1934. godine, na primenu naiJaze
lek tokom drugog svt. Lskog rala, a n3 poole 1946. godine. 1958. g. proizveden je
pm telic!ni most u Znpadnoj Nemac!koj cija je konstfukcija sastavljena lepljenjem. Danas
se primenjuje u gradnji ielelica, automobila, mopeda i u nilu drugih industrijskih
grana. Lepljenj c konstIukclJc odlikuju se ravnomemom podelom opterctenja, njima se
posuze mteda na te1.ini (olpada pOlreba za zak.ivcima), ne izaz.ivaju koncentraciju napona,
olpome su no korozjju , nepropustljive su, primenljive su za raznorodne materijale i , naj
zad. ne iziskuju skupu opremu scm, eventualno, prese i urcdaje za zagrevanje. Nedosta
tak im je nemogut nosl ispith'anja razaranjem i ogranic!ena cvrstoca na povi!enim tempera
lurama. Vet na oko 100C neke nagIo gube na c!vrs toci, metlutim ima ill koje jzdr1avaju
300, p. f ak i 500'C, 1(0 je jo! uvek u fazi ispitivanj . U (.blici 8. 1 d.t je pregled pod
taka II ntkoliko mtl lepkova.
T.blk.8.1
Vnte lepkovQ prefTUl sastavu i njihove osobine
Oblik
Uslovi spajanja Otpomost
Le",k K
lepka
iMs IJ,1Pa1 Tmax lOCI
premn
t lOCI T (hi P IMPa)
rastvarati ma.
FenoJ..vmil I r ISO 20 min 0,8 17 .. . 35 100 ... 130 vtlo dobra
Epohid I (2)
,
20 24 h d IS ... 45 80 ... 175 dobra
300 3 min d
Epobid
-najlon I
f
175 I h 0,05 25 . . 42 90 ... ISO dobrn
I r.{ 165 I h 0,8 20 260 dobra
PoUuelin 2 r 20 24h d
175 I h
"
35 90 dobra
Clanoakrilat I r 20 do 10 min d 10 . . :20 80 slnba
Poh.aknlat I r 20 1.. ,2'4 h d
120 1 min d
5 ... 40 90 ... 200 dobm
Nnpomena uz tablicu 8.1:
oln.u:a K - b . Ie:
rolf _ . .... rOJ . I - tec!nost,' - SVI oblicl (Ietnasl, ('I3 .... la. praJalc. ,
,d - dvokomponentnih Icplc.ova jedna komponent3 je lcpak :I
, MsJCJ3 ma pn smlC3nJu.
Sastavci su redovno preklopni !a odnosom I/s = IO 30 . .x 20 0 d .
I duma reklo .... . .. , naJl.Oe;, ... e . v e Je
" p pat a s deblJlfl:l lima. Jatll1:l na smicanje opada sa debljinom sloj a lepka,
kOJl se krete ad 0,1 ... 0,3 mm. U tablici 8.2 dati su podaci 0 jafini sastavaka.
200
I

Tobli ta 8.2
luCill e /epfienih saSlovakq
Cvrsto:J na
I OI VTdnjaV3 na hladno vrdnJIYiI nll top
na 1micanjc
MPo
'111
TJ
1\V
Jednosecni
6,'
4.8
2,4
Ntl pomcna uz l :JbUcu 8.2:

13
8
4
DvO$Ctnl
21 33
13 19
6 10
1) odnolil na Ui tu. s.uunk jodrum
2) OtvrdnJ3va na hladno znat: i da olvrdnj il .... n3 nonnalnoj ttrnperal uri (20"'q.
[
SL. 8 .2 _ Leplj eni S3stavci. Gore: pri meti dole: b ka \..ORit.ruLClJ. tzJa4eJ:u kp,e:DJrm
St epen sigumosti zavisi ad konstrukcije i uslova rada. Obltno jt S. aka 2. i f-e Ie
0 1.5 . .. 2,5, a i a dinami eki SD 2.
Nosivos t sastavaka z.a\' isi u znalnoj meri od pripre me povdina t to hemij ' e u .. l1w
cucenja (odmascivanje. nagrizanje i anodna oks.id acija) i menanitke pll prer.te hrapa\IJe
njem Postoje i narociti pOSl upci kao npr. ,.plkling SJ: tatrum pallUT! 0C1I
priprcmanja rastvora i propisanim natinom radil..
:III

9. OPRUGE
9.1 ZADI!.TI!.K, PODELl!. I MATERIJAL
Oprugama se elasticno vezuju masinski delovi. Stoga je elasticnost
gla\'T1o obeJeij e opruga.
Uglavnom se opruge dele nn flcksione i torzione. Tme im dolazi od
vrste naprezanja kame su izlozene. Fleksione opruge. koje se najcesce
nazivaju gibnjevima, izlozene su pretezno savijanju (s1. 9.1 l , Torzione
opruge izloiene su prelei; no uvij anj u (51. 9.2).
Glavne su namene opruga:
1) amortizacija (prigusivanje) energije udara, npr. kad vozi1a: auto-
mobila, lokomotiva, vagona, zatim spojnica, odbojnika itd.;
51. 9.1 - Flekslona opruga (gthanj)
2) akumulisanje energije, npr. u casovinicima., SI. 9.2- Tor-
tatvaracima kad peSadijskog i artiljerij skog aruda; ziona zavojn3
3) merenje sile, npr. u dinamometrima; opruga
4) prinudno kretanjc lTIaSinskih delova, npr. ventila u motorima sa
unutra.snjim sagoreva.njem;
5) ogranicavanje pritiska pare, gasova, tecnosti, npr. pomoeu ventila
sigurnosti;
6) elasticno medusobno priti skivanje del ova, npr. u bravama.
Opruge su elementi sposobni da mehanicki rad pret varnj u u poten-
cijalnu energiju, i obrnuto.
Svaki materijal je u izvesnoj meri elastican. Za apruge se bira mate-
rijal koji je sposoban da izdrli jake elasticne dcformacije. Opruge se prave
uglavnom ad celika. lzbarom pogodnog sastava materijala i termickom
obradom mogu se znatno pojacati elasticne osobine celika. Za izradu opru-
ga upotreblj ava se bilo biJo legir.oi Opruge za sporedne
ciljeve i mala. opterecenja prave se od ugljenicnog celika sa 0.3 + 0,6
0
/ 0 C,
202

jatine kidanju . 550. 800 M 1).1. Za jata 1 promenljiva opt.erKenjD
upotreblJava sc u .. kome ,Pored ugljenika mote bitt sUici)um:l,
mangana, Morna, mkla, vanad11uma 1 volframa. Take )e. npT. uobibjem
sastav i:elika 7.a zeleznil:ke gibnjeve: 0,4+0,55
e
,. C, 1,5+ 1,8'/. Si,
-'c 0,75'/, Mn; fosfora i sumpora felik ne sme sadrtali vUe od 0,05'/,. NaJ-
mRnJa mu )e lacma pn ktdanJu Rm = \1P. t. sa n.3.jmanjom granlcom
razvlacenj aRpu.2- I IOO MPa. Za automobilske gibnjeve upou-eblj:wa se
teJik j.tine pM kidanju Rm = lma i drugi h v .. to 101(1-
ranog telika za gibnjeve za ' koje jatina pri kidanju lmosi I do RAt -,
1800 \1 1\1. a za Lieu i do 270U ' 3100. 1Pl Zlce:r.a opruge man)t' vred
nosti Izvlate se u hladnom stanju, 3 za opruee veUke vrednosu termJelo
so obra<luju bilo pre bilo posle urade; poslednje je bol jo. Limovi "" opru-
g. valjaju s. u hladnom stanju. IzdrtlJivost o"ruge mot .., znltllO 1'0)0-
tali obr adom povrl ine mlazom celicnih loptiea i nal finijom obradom spot -
ne
Modul elastifnosti telika za opruge je E 210 GPJ ( 2) 0 Poi J mo-
dul kll13 l1j3 G 8 1 GPJ .
Kao matcrijal za orrugc mogu pond-ad upcHrebltl i "run1a J
l..'l brclIl7u jc jaclna pn kldanju R" 900 \1Pa. :1 r 11 GP. odD(hOO
G :.. -t 5 GflJ, a je R\, __ 700 MPa, E .. 95GPa I G 35GPJ.
Ulogu opruga mogu da vrle i druge vrste e1astitnog materijala Uo'
guma npr. kod fundamenta maSina, zatim pluta, vazduh npr. u lupl)im
gumenim toekovlma motornih vozila ild. .
lzlaganja ovog poglavlj. odnose se sarno na /oeUtn. opruge , to opte-
Teee!!\." 1,It/ cld i dinamitkJ.
T3blica 9.1
CeUci :. upmg< CBO.551
Ij/Il J \... J
Rill RpO.2
fiB
C.! 1.\(1 1200
. 14()(l 1050
:n10
[)OO . 1500
11M
25(1 2Joo
C I 32 i
13(10 . 1500
1100
2700
1100
C.2 J:U
I JII!) 1500
1100
2900 ..

C 23.\0 1 J IlO .
I
1100
)100
1400
(' 2.13 1 1)00 .. 1500
1100
3100
"00
(' 2134 1 100 . 1600
120U
) 11)('1 2400
C 4 2.'0 150(1 1700 IISO
3100

( 4!-1.:0
I 35U .. . 1700
1100
) , 0\)
( .1 I 1 ,\<'0 . 1700
1350
)100 _ lJ
UJ lablu:u 9 I :
1/ /'odati 7 ... Rill I KpO,2 ., .... h u 0lru)ltno.l la
1l ro,ba :r;a HO u p:JTO) k-olonl ..xJnll ,," n'1Ji..t' ,1IIj-

o.u GLAVNA ollELEUA OPRUGA
Opruge 50 pod uticajem sils deforrni!u. Ova de!onnacija je
ugib f Z8 f1eksione oprul1e (51. 9.3) ill skral'enje -. f. odnosno izduienje. + f
Z8 torrione opruge (51. 9.4). Kakva I'e I kolika bIt! deformSel)a. zavlSl od
" F
F ,
F
til 9.3 - Ulib prw1.e ne1a1one
0""".
sUe kojoj je opruga izlo!ena i od ma-
terijala, oblika preseka i dufute opru- F
ge. Zavisnost deformacije od sila rove F
se karakteristikom opruge. Karakte- 51. 9 4 - ZavoJna tordona oprup Clevo:
. tika mote biti prava iIi kriva lini)' a. opt.ereeena na pritiaak, u nedlnl : aeo-
ns .' pt.ereeena. opt.ereeena na lst.eu-
Karakteristika opruge je prays JiIU)a aj.)
ksda je ugib proporcionalan sill (51. 9.5); ugao nagiba karakteristiJre a.
je nepromen1jiv
19 a= f, - f, = const.
F,-F,
JedinJcrtim ugibom (skrsl'enjem ill izdufenjem) opruge rove se odnos
C=f,-f, [miN)
F.-FI
i on pokazuje koliki ugib u m izaziva sila ravna jedinici 1 N ill
I kN). Zs gibnjeve na vozilima ova 50 vrednost resto izrafava u mmfk N
ill mm/I O kN. vrednost naziv. se kruto!l'u opruge
1 F
c= - = - fNlmJ
C f
i .ona kolika je sila potrebna da izazove ugib ravan jedinid du-
lin. 1 em). Za oprug. sa pravolinijskom karakteristikom IIU C I c
konstante.
J
204
,
( ",,)
F.
F(WlI
F_
51. 9.5 - Kar aktubUk.a OPl'UI
e
:
pray. Unlj.
,
F, F.-F,
F
F, I
51. 9.6 - opru,re:
Jaiva J..lDJJa .

. op:uge prigu!1van'u'
ko]. ]e, pn pravolinljskoi ma an )e nd
-- prem.e. sl.. .. ..:.. }fda ....
1\ = Fj [. m].
2
Kada se izraz z.a rad npr. flelWonih opmg. (v. B. 9
Vo'

E
gde ie: TJ - fakwr Wwru6enja Or.!p.
V[m'l - zapremina ..
o ([Pal - capon opruge pn savifanju,
[Pal - mOOn! elasni!no5ti.
. Faktor TJ od "blika i pi opruge I polraDlle. kW
PDjMinim alub.jeVlIna ISkori!een mateti}al upotnbl "" z:a opn;.gu. -
Kruia je karakteristika opruge kriva (01. .61, ugao ug.ba E
promenJjlV pa le
tga = f. - ;"cons!,
F.-F,
U ovom su i jedm;mi ugib C i krutost opruge c pI :e -."J"el:! -
nosti.
Karakteristika opmge ie u veCini eva pt'Z\"a lici!a.
Za proraWn opruga je vainD da se pr.1VilDD =ben =-
poni. Za mirno ill nem.atno promenljivo :nogu se ':JS'l":)ll"
vrednosti dopuStenib napona za savijanje 1:",: z;a opruge od s!Jtbi;eg neb
Ijenog uglienirnog relika, pri mirnom optere6enju 0.,= J:lOfPa. ;:. '
menJj ivom oprere6enju ""1= 200 MPa. Za stubj UYlla:l;. ov"
treba mnoi:iti sa 0,8. Za opruge 0Cl dODrog kaljenog ugJ e:>imo" f:e!!k.a 1>:-'
mimom optereeenju 0q- 750 MP", i pri promecljivom 01'-<" -
= 500 MPa. Za sJueaj uvijanja navedene vrednooti ",oote .. 50 O,B.
z.:. glbnjeve za voziJa, od dobrog bIjrno& 0eIIka .,- 55O-600MPa..
3 za gibnjcve za vozila, od odlitnog kgirZllOS a .. - 0. 35 .,.0.551
!\1:aLerijalj z.a opruge obuh\'a.CenJ su IUS I 1
oznaku C.2130, C.2131, C.2132, t.2I>O, C. ;3Jf, H, C. "
tABlO i CA83!. Jac;na pt'i kidanju O\'jb l!Ulerijab bet. '" od 1_
1700 MPa. a granica razvJaeenia od 1 do 1350 MPa..
Ukoliko postaj; mogui:nost da opruga DUde u toku rada . !at"'N i
temperaturi, \reba smanJiti dopuStene napoae. ls'..o t.UD t."eDe sr.>atl '
dopuStene napone k.ada su opruge izlofene 1 seku:ldarnim capreza..,.im&.
9.2 F!'FKSIO. /E OPRlN.E
Glavni preqst.ovniti fleksionih opruga su orJ U ;m0-
m i sloZeni.
prost; giban] je obifuo pnl\'OUgaonog p: b , m5e k:I\l.
mog. Napon od savijanja je na prol Z\'OJ]DO:n na ods'.o.a.."l,. :r
mesta ukJjeStenj a Csl 9. 7)

//
.."
"
F(/ - xl
1,/
-
w
T
F
...
gde ie: M = F (I-x) - moment sa-njanja, a
W - otporni moment preseka.
1
Sl 9 - - Shemn Pl"OQto& glbnjo
Za pravougaonik sirine b i visine h je
bh'
NajveCl napon od sa.vijanja je n3
mesttl gde je x=O

Tabllco 9.2
PTOSli gibnjev'

I

,
J
,
.<:1 ,
\'utl grostog

//

21 ni'
V


1'7
I 1
$1. 9.8 51. 9.9
Napen od savlJanJa
6FI ( X)
6 FI
of:. (PlI
1,. _- 1- - 0", _ --
bhl I
b h'
NaJvec!i n'pon
I
6FI 6FI
(Po)
/_1l - -
OJm..s:. .- b hi
bh'
optert-
bIz' od] F _ bhlOdl
ten Ie F-.s r;)
F_- --
61 - 61
eluli tne
f.-
- 6FI'
II nlJe
_
I bh'E I
bill t t
U"b I 1m)
4 Fl' 2ttol
/ _ 6Ft) ... POl
1- bh'E - 3hE
M IE hE
Zlpremln. V 1m') V- b h I
bhl
V_ --
2
FI
bhlo,' voj bhlo/
'
VOl'
RadA--INmi
A - ---. -- A - - -
2
18 E 18 E 12E 6E
f.ktor Iskorl!tenJa
I I
IIpremlne II
" ",-
"-- 18 6
Krutoll c_
bh' E bh'E
F
-- [N/mJ
c_--
c---
I
41'
61'
206
w =-- o
6

or
,

-;';
I
51. 9 10
6FI
bt - -bh'
6FI
1_- bh
1
bhlOdl
F - --
M<I% til
4Ft'
l:t - t;;;;E .
-4]
8PII _ 4ilol
I bh' E
3i1E
2bhl
V---
3
bhto,' VOl'
--- --
9E 6E
I
"--6
bhlE

81'
I

elastlrne daje ugib f, na proizvolloom mestu uglb
je OB kraju gd.e je :r - I, i iznosi '
gde je:
FI'
! = 3EI [m]
F[N] - slla koja deluje na glbanj,
/[m] - dufina glbnja,
E [Pal - modul elastirnosti naterlJaJa,
I [m'] - moment Inercije popremog preJ to glbnja.
Moment inercije je za pravougaoni preJek
bh'
J -- fm'].
12
lz izraza za uglb f vldl se cia je karakteristika glbnJ.a prava linija, jer
su I, E i I za odre<!eni glbanj konstante. Prema tome t:tlOU It' nap1SAti
gde je uglb
I'
C-- [m
3EI
f-CF
konstanta.
Tri osnovna oblika prostog glboja pohnna su na .1. 0.8, .9 I .10.
Padae! potrebni za prorarun ovlh triju ob1ika imeseni su u tablicl .1.
Pravougaoni gibanj (s!. 9.8) ima nepromenij v presek, dakle i otpomi
moment W konstantan, pa je .toga napon v, zavisan od odstojanjl od
mesta ukljdtenja; on je najveei na mestu ukIje!teoja, a na kraju I_ ravan
null. lz toga se vidl da materijal nije dobro iskoriMen. Faktor tSkorutenj a
zapremine !%nosl samo '1')=1/18. lpak se ovaj gibanJ upotrebll"a,
pOOto je prost I 18k za izradu.
U pogledu iskoriStavanja materijala bolj i je trougla.sti gtban] (sl i)
nepromenJjive debljine h, all pravolinijski promenljive fuine b, koll III
kraju opada do b=O. Otpomi moment tako<le opada od W- W_ na mem.
uklje!tenja na W 0 na kraju. Isto se tako smanju]e i moment .. ,1janja
sa M _ na mestu uklje!tenja na M -0 na knju. Stoga}e oapoo na
svakom mestu jednak
i materlJal Je obmom na naprezanje odlirno iskonJo!en. IIko-
.meenJ. je 'I') -116.
Jot je povoljniji gibanj stalne p.reseka b (al. kod IIop
<lebljina h srnanj uje od meata uklje!tenja prema kraju po Diem ... pnIl.
parabole (ill kubne parabole). r za nj je napon 0<1 SlvtJUIja ... Ii ....
meatu jednak v,-v,-. a faJrtor zapreuune ......... J- ,,-111.

S r ktieno gledilta je pogodniji gibanj sa promenom
B p a g 'bn ' 8 kad kega se teonJskl _
taka da stvarno
da rimi optereeenje, tj . on je iIi savIJPn III pros lte?" I kod
p b 1.
1
og mbn). mora se pri kraju malo odstupltL ad teorl]skog
ugaonog para a len 0" . k k . I t I.k
ohlika. lzrada gibnja tacno parsbolicnog obhka sva a 0 za 1 eva ve 1 U
pafnju i skupa je. ..
DD bi se izbeglo slabo iskoriscav:mje matefl]ala praste p!avougaon7
. kt
1
nost trouglastog gibn]a maze se upolreblti trapezash
opruge 1 nepra h;. I. Z t.
b . (I 9 11) kod koga su oba nedostatka malo ublazena. a trap,:zas.l
naprezanje na mestu ukljestenja gde napan savlJanJa
iznosi
a najveci ugi b na kraju
'2;3
S;J======1=!9
.,i

I
._-----'--......,
51. 9.1 J - Trapez.asti gibanj
Sl. 9.12 - RU('nI s tczac (mengelicill
S3 prostim glbnjcm
. 4Sl' F
bl,' C-
gde ic
3b
S "" 2b+b'
Svi dosada opisani oblici idu u grupu jednokrakih prastih gibnjeva.
Oni se ugl avnom upotrebljavaju radi elasticnog priljubljivanja iii razmi-
canja delava, naracito u bravarstvu i preciznoj mehanici. Jedan kraj im je
prifvrScen zavrtnjem (sl. 9.12) iii je ukljesten izmedu fino obra-
d:enih, cesto sa podmetacima od mesinganog lima, kartons. koze i s1. radi
zaitite povrSina ukljestenog dela opruge. Kada opruga treba da budc na
mestu uklj estenja probusena, patrebno je udaijiti otvor od ivice mesta
ukliestenia najmanj e za 3h, gde je h debljina opruge (sl. 9.13) . Drug; je
kraj opruge, prema potrebi, savijen, ispupcen iii snabdeven uskom radl
mogucnosti vesanja tereta iIi vezivanja.
Dvokraki gibnjevi su ukljesteni Hi pricvrSceni na cba kraja. Jedna
vrs!a dvokrakog prostog gibnja je no sl. 9.14; ovakvi gibnjevi se upo-
trebljavaju za delove i postolja koja osciluju. dvokrakih gibnjeva
moze se svesti na jednokrakc pravougaone gibnjeve. Moze se uzeti, posta
208

je moment savijanja u sredIni rDVan null, da se dvoknld glbonj _ tojl ad
dva jednolcraka sa upola manjom duflnom. Tada I_
3Fl
0, ... = _
bh'
a ukupni ugib f ravan je zbiro dvalu iednakib pardjalnth ugtbe
FI'
I -
bll

E
,
J
8 'h'1- - -- -- ----
l' I
I' 3h
SI. 9.13 - probUSeDOg gibnja
F F
2F
SL 9. 15 _ alotenOl glbaja
F
-
1
,
' F . '/' /,-;;;r
. .
r

iatih lIa:illrih ooobma Prr:zti trouglasti glban) na dva OOon-
.uh (sI. 9 15), podrb .... fiktiVDO, na cekoW<o traka iIi 1ameJa,
ao. >0 . <E oribnp, ad ko):b ,",<in)a una fuinu b
sur.etnblo raspo, ru!l,..-_" b 2 Ove trake
suter: br.l' __ a 0S'"..a!r j """': aju up>l.3 manju .u.LLUU, t)..: .
""'".. 'd,ag: . '--'a se lOye trakom i koJa Ie mldufa,
sla1u .Ie tako u--.a.... AUJ .&-
,
,
"'1..: -- - -
.-------

'1 I '" - G.ba:1. u prom lr.Ike sa U.ebom
1 lSpu;itoc'l z.a voden Je I
zauzme gomJ: polDZaj. a ostale se redom slaZu ispod n;e i to elementi 2
1 2' ltao ledna traka, element; 3 i 3' opet kao ledna tmb i tako redom
dal). kada ih )e viSe (51. 9. 15). To je teori jski postanak sloienog glbnJa.
Tako sloZeni gibanj nije
pogodan, pOOto svaka tral<a ima
trouglast, oSta: zaYrietak !rojl
mote lako da zadre i aStA!ti t.raku
iIpod koje se naI aD; to oSteCenje
bi vremenom osetno SIna.'ljilo iz-
clr!Jjivoot glbnja, naroCito na \"0-
zilima gde se glbnjevi neprest.a-
no 1datA! pri vamji. Sloga kraje- S1. 9 IS _ Au"'mobu..1ri gibanj
vi traka imaj u redovno oblik
tnpe2a (s!. 9.16), iz1l2ev gam je
\rake koia ima nepromenjenu fuinu. ugiavnom iz razloga, Sto se njen za-
",Ietak mora osposobtti za .... sa kolskim sandukom. karoserijom.
Ha sI. 9.16 za",!etak )e sa\'i.jen i pretvoren u uSku. Kada 5e mogu oeeki-
vall jab udari, iata uglbanja, prva pa Olk i druga i treea tTaka ispod glav-
210

ne imaju jednalru dufinu Do 1 g1avna, a zavrietak 1m nile tnl"',Ht (ol.
9.1 i 9.17). U Tadu, pr! aavljonju, trUe taru .. avo
=je pomaie prigu!iVllllju
Primer gibnia za ieJeznlfu vozila dat je na sl. 9.17. Pram poj&eQq
preseka ima naroCit oblik; tu su i kana
li
za mazivo. Sw tnke 50 U sredini
ukljeMene. u glav&ti. Sirina glav&e ne SlIl@ biti velika, pelto bi
se time matno smanjila eJastialost gibnja; ana De !me da prede deseti deo
duline glavne trake. Cesto Je potrebno !preati popnmo reJativno pm=-
ranie traka. To se moie postifi sa nekoliko drlata Iuo na .l 9.18, koja
p,-"dstavlja automobilski gibanj kame su trake stegnute zavrtn.." ume-
sto glavtinom.
Naponi, ugib i drug. veliane (sl
rafunaiu se isto l<ao za prost, ali dvoknl<
F gibani . Napon ie ad sav\jonJa:
bFI
4,=- [Pal
zbh
t
a naivefi ugib
WI'
J : zbh'E [m]
gde ie z ulrupan broj. traka, a koefidjent
SL ., 1 S _ Shem.a aloienoi libnla korekcije koji je ranl]e Cltiran.
Rad pri ugibu f iznosi
,
A=FJ [Nm].
9E
a faktor :zapr.mine
I
Z'
9 1+-
z
gd.e je z ulrupan broi. traka
koje imaju jednaku dulinu kao
i &lavna traka - :zaledno sa
glavnom trakotIl.
Krutost slozenog gibnja
= zbll 'E [N/ ml.
1 ['
Kada se leli da se poi
aca
elastiCn1lSt gibnj. , t j. ve-
0. ugib, mogu se upotreblti dvo:
struki gibnjevi (51. 9.20). Moe , tn ......
nnSeni a dvostrukog i jednostru- 51. 9.20 - "baLl z" vee>
kog glbnja Je Jednaka. all Je .. ad u ' ba jednOstrokog glbe]--
ugi b dvostrukog gibnj a ' bnfe,'! u dva, tn 1 redo''' . Dp<.
optereCenJ' a nameStalu se dvos gl d
I
J' e ad ttl re a.
glbanj na sl. 9.20 sastav Jen ! II

Glbnjevi se gotovo uvek prave tako da su savljen! u neoptereeenom
stanju, pa ukoliko se utolilro se vUe ispravljaju. VIalna
lIpupi!enja 1> merena od ose u!ke do lvic:e gJavne !rake pre optereeenja
Cal. 9.18), smanjlre se na f" posIe oplHeeenja.
1 = f.- 10'
KarakterisUk. gibnja je teorijski pray. Ilnija, je

2b/,' E
cde je Jedinlfnl ugib C konstantan. Stvamo, karakteristlka slofenog gibnja
odstupa od prave Iiulje, n.jv,ile zbog otpora trenja izme<!u pojedJnih trak&.
Postupak slofenog gibnja ug)avnom 'je ovaj: najpre
treba usvojiti osnovne mere gibnja. tj. !irinu b i debljlnu h. prema uobl-
ajenim ill standardnim momma %a ioljenl tip vozila. Zatlrn se odre(!uje.
braj Inka
> 61'1
z_
- bh'Odf
,de je "" dopuSteni n.apon "" savljanje. }.Iajzad so odre4uje jedinia,! uglb
C j pomotu njega stvamJ uglb t.
P rim e r 9.1: . Prosti. pravougaon! gibanj jo dug 100 mrn, irok 20 """
a debeo 2 mm. 10 Optl:,reeenje kome ovaj glbanj sme da bude
izlolen, ako je od kallenOl i ako je optereeenje promenljlvo:
F
bh' 0., 0,02 0.002' 5 10'
...... ,.", - ._- - ---- - "" 66 67 N
61 60.1 "
Gibanj se pod oviln opteree'''''jem ugnuti za
f _ 4FI' _ __ 4.66.67 0.1'
' bh' E 0.02 . 0,002' .2.1 ' IO, i = O,0079m.
J edinlbll uglb je-
f 0,0079
C--_- - 118 . lO- ' mj N
F 66,67' .
9.3 TOBZIONE OPBUGE
Prootu IDI2lceu oprugu pokuuje 51. 9.21. To ' e okrujJ
elastiena tiplca Napon od na
--. monpntom uVlJ&nja T, iznosi pre-
Ide je: T [Nm]
IV. [m']
212
T .
T. - -. [Pal
IV,
- moment uvljanja T = F Q INm],
- polarni otporn! moment preseQ.

Pod uticajem momenta T opruga .., Uv!jati, tj. njen krajnj!
sek okrenute za ugao ;j. premn preseku na mestu ulcljeil<!nj Ov
ona de!ormaclja ill ugao uviiania IjI iznost a. a uga

I, G
gde ie: 11m] - dulin. opruge,
T [Nm] - moment uviiania,
I, [m'] - polarni moment inerelj e preseka,
G [Po] - modul klizania.
Za krufni presek d Im] je
1fd' d'

32 10
Karakteri stika toruone opruge j e linija koia pokazuie .. mnost ugla
.jI od momenta uviianj a T. Iz izraza za IjI vidl se d. ie karlllrtensllka pro-
Y'
T,
T,
51. 9.2 1 - Presta tonlona opru.co. (torzi- 51. 922 _ Kanklut,Ulu. pnIlte toniCDt
ont ttap) OPr"UI'!
ste torzione opruge prava liniia (s1. 9. 22), jer su vndnosti I, I. i G u
d:enu oprugu konstantnc. Prema tome mote se napisati
IjI-CT
gde ie iedinitni ugao toruie C _ ..i. - _I.-. [- ] k o<lAo!.>
T I,G
Iz slike 9.22 izlazi
_ t. - t, _ C con.t.
T'l - TI
Kada se izraz za .jI preinao zamenom
i W., dobija se:
r - W. 't, i uvtdu Vl't'dnoftl 1.1 1,
nV,I, 21f,
.... __ -
1,13 dG
IJ

t' rufnon presckn. analogno rndu rerleksione opruge
Rad lonione oprug
c
" :!
T Y a- r. ,,/ .
A----
2 16 G
JC
. k.da 50 zapremina opruge obelefi sa V ==
ovaJ se lzraz,
,
A - V" (Nml
40
d'.
I, pretvarB U

Kl da se ovaj izraz uporedi sa izrazom opruga u
i u t.nblici 0. 1, izJazi da je faklor iskoriSCenJB proste tor-
none opruge TJ = 1/ 4, tj . veti oct naj vete vrednosti Tl za
Proste torzione opruge upotrebljavaju se uglavnom za tol"Zlone dina-
mometre; red.e se upotrebljavaju i u gradnji .
Glavni predstavruk tornonih opruga je
lavojna oprug. (s!. 9.2) koia im. F
najAi ru primenu u ma!inslvu. Ona postaie od
fiee, krubog iii pravougaonog proseka, kada .J)
se ova uvije u vidu Z8vajnice.
Opruga na ,1. 9. 23 nalazi se na podillOzi' F
a
ct
odozgo ie, preko plore, opterel:ena ,. om .
Pod utie'iem sile F opruga fe se skratiti, ug-
nuti za neku f. Kada se nB proizvolj-
nom preseku dod,ju dYe iednake sile F su-
protnog znaka, dobija se momenal T =F . T,
koji w ale presek uvijanju, i sila + F. ko]a sa- lot
F
(
- F
bil l ill skraruie oprugu, priblifuiuti me<lu- "
sobno susedne zavoike. Napon od pritiska pod
uticajem sile + F je neznatan. pa se pri uobi-
t:ajenom, priblifnom
ne uzuna u ohm . Napan ad torzije je glavno ,..
-F
j)
j)
-
abeldie avih opruga i pa njemu one nose ime. S1. 9.23 _ CllIndrU':na uavojna
Rafunanje napana od torzije svodi se na slu- oprugn
aj prost. tonione opruge, ti . pretposla\"\ia se
d. je uvojnica opruge isprnvljena i pretvorena u prostu tomonu oprugu
dutine L = 2 .. a , gde je z broj aktivnih zavojaka; ovakvo ral':unanje je
uobitajeno i za praksu dovoljno iaka je u osnovi. , sarno pribll!no.
Premn tome je napan ad torzije
T
', = - [PaJ
W.
Ide ie: T l mJ - moment uvij anja; T - Fr
214
!Yo (mJ) - polarni otporni moment preseka.
PoUo je ugao uvijanja
LT
t = I.G '

blce ugib Opruge, lZazvan momentom r _ F-
=11'/32 " za knIInJ praek .. 1.-
f - rt = l2rLFr

ill kada se zameni dutin. hce sa L _ 2 rItZ
f 64zr' F 4nzr'r
= d' G dO' [m)
gde ie: z - broi aktlvnih zavoiaka.
r [m) - srednii poluprecruk opruge,
T, [pa) - napon od u-njanja,
dIm) - prelnik hce,
G [Pal - moduJ klizania.
Z. rad oprug. dobiia se
"t

40
odakle izlazi da je !aktor iskoriltenja zapremine = ' I,' materiJal Je da-
kle, takod:e iskori.Cen. I I
Iz izraza za ugib f izlazl, po!to su Z, r, diG stalne vrednooti %a odte-
(!enu oprugu, da ie karakteristika opruge prava lInIio
f - CF,
gde ie iedinicrti ugib C = 54zr' kon,lanla.
d' 0
Tok cilindrirne zavojne opruge bio bi uglavnom ovaj: po-
to se najpre izsbere srednji poluprecruk opruge , premA konstruktivnim
potrebama (npr. raspolohvom mestu), odre(!uje so precrtik hce d iz obruca
d - 1'/ 16Fr '" f SFr [m]
V ",UJI f.
,
gde ie T", [Pal dopWteni napon za u-nianie. Na]tdte 50 urima po neko-
liko vrednosti za T, zatim prorafunava d i izaberu iz toga niza one
stl za rid koje su, po nabo(!enju konstruktora, naJpogodnIje za dati duaJ.
Broi zavoiaka odre(!uje se obirno iz usIov. da opruga pod delovanjem.
sile F Ima ugib, Ii .
z-
fd'G
64r'F
iii
fliG
Zu:: -'
4J1'r*t
4f
Korak zavojaka opruge !reba da ie toliki da .. %avoJd De dodImll
kada so oprug. ugne pod opterelenjem. Drugim retIma, '""",,,, %avojota
mora uvel<, i pod opterelenjem, do pootojl mlnimal
nl
....... bjl -
-.,. = 0,1 d, 8 ne sme biti manji od 0,5 mm. Ovaj '!'int ..... Jnl IUD!' potre-
ban ie utoliko pre to razmacl izme<lu zavojaka n1bd DlIU I zboI.
nehomogenostl materijala, i zbog netarne izrade opnIIe.
:15

Prvi I posIednjl zavojak m.u pravilnl 1 nemaju Lstl nagib kao oataU.
On! III prUag04eni I jednoj I drugoj podlozi oproge tako da opruga na kra-
bude ravna radl boljeg naJeganja (s1. 9.23). Za ovo prilJlgodavanje
jeva opruge oblblo je iskori.!&!n ukupno jedan 1 po zavojak; proma
tome ie ukupan broj zavoiaka
- z + 1,5,
Ide ie z broi praviJnJh, aktivnlb zavojaka. Stvama dufina neoptere&!ne
opruge je (s!. 9.23)
1 (z + d + ..
dutina opruge
h -I-f.
11 jednaeIne
U II: f + UI,
Ide je s. zozor lzmedu preseka dvaju susednlh zavojaka u
ltanju. izlazl ualov
zs-J
SI .... .. t .
z
Pritisnute torzione optuge veCih dulina potrebno je proveravati na
1zvIjonje. SUa koja prltisJruje oprugu i koja izazlva nieno lzvijanje zove ae
kritlflla .Ua Ft. Odnos kritible sUe ' F, prema stvarnom optere<!enj u F je
llepen Slgurnosti premo izvijanju
f.
y --
F
1 kreOe se oblblo oko 2.
Obrud za prorafunavanje kritible sUe zavlsno cd preselta !lee cd
IIDje je oprug. napravljena su ov!:
.. oprugu cd !lee krulnog preaeka. prebllka d
_
_ _. ::1
F. -

til Ll
.. 0IJlUiU od lice kvadratnog pre.se.ka sa slranicom a
F.- __
ZTfi L (I + 3,88
v
1
Ll
.. oprugu od lice pravoUilog.preoUa. ako je b> h
F. _ 2,605 10" h'
(
14,57,')
zr;o'L 4,63 +.- + _ _
.r L'
216

aka je II > b (h je DOrmaJnO na OSU opruge)
p. =- 2,605' 1011 f.o b
4
Z-'L (4,63 - 14:57" ')
... --+- +
-;> L'
Ovdl! i e: - brai zavojaka,
v - koeficije.nt (v. sl. 9.28 i 9.29),
LIm] - visma apruge,
dIm] - prel!nik ficc,
a 1m) - stranica kv.drata preselui fice,
h [m] - visina pravougaonog preseka Hee, vra ltRnl,
b 1m) - debljin. pravoug.onog prese"" bee,
- odnos hfb
- koeficijenl (v. ,I. 9.2n
- xoeficijenl (v. ,I. 9. 27)
ovde je " = F,
I;" b'
Na ,51. 9. 27 najnifa kriva predslavlja fakt or is:kori!&nja l.&pttDllQt opru.
ge '7). Ul VJsno od odnosa h/ b.
U tablici 9.2 d.ti su pO<I.aci za prorafunavanje tomonih opruga. I to
za tri osnovna tipa ovih opruga: Z8 cilindrienu zavojnu opru,gu kru!Dos
prosek. fice (51. 0.24), za konifnu zavojnu oprugu kru1nog p ....... ka
(sl. 9.25) i za cilindrifnu ""vojnu oprugu pravougaonog preseka bee (II.
9.26). Za oprugu pravaugaonog preselui fice dati su na d.jasnmu (sl . " 27)
podaci za odredivanje Iaktora t. i tt u zavisnoatl 00 00'-'
dufe i krafe strane preseka = hfb iii = blh, tim Ito je u brople1)u
uvek du!a 5trana preseka. Nekolilto primera ltonil'nih oprup data III
51. 9.30; one se upotrebljav.ju za jafa .. poaledn). 00
dva pokazan. tipa (npr. za vagonske OObojnike).
52a kOja deluje Da oprugu mot.! imatJ te1nju da rU'Nkne .. vaJb
da razvufe oJirugu. Zavojci oVlh op.ruga dOOuuju .. u neopIfnteaom alII-
Dju, a luid. se opterete, ani 50 razmJru Krajm ovalm! op-uce COl 9.l11
!reba da budu tako da mogu da prime sI1u
oblika zavrletaka opruga za razvlafenle doto le DO II. ' .31


T,bll", 9.3
TOTzione zavojne oprugt
.
z,onc
oprule
r
51. 9.24
16F, SF,
N.pon od'
lorzlJc "
[Pal
., --- ---
d
l
Nllvcc!e
opterctc-
nJe
FIN]
U,lb f
Iml
Zapreml-
na V [m'J
Rae!
II: F/
!
[Nml
Flktor is-
l.ull!l'e
11)1 Ulpre-
mine 'I
Krulost
F
c--
I
(NI"I
218
.d' f4 cP'tti
F:-"W--
16r Sf
_11'


lid' L f,'
V't ,'
A=
16G
'G
I
q- -

d'G
d'G
c--... OI-
S'zr' . I .. r'
r.
51. 9.25
16Fr, 'SFr,
. -----
II :ld) d'
/ -
tcd' rtl d'f'd
F- --_--
16" Sri
16z(r, + f,)(rl" + r,r) F
d'G
L(r,' +r,t'fr
-
'ldG
_11'
V- - - L

A_
_d L(r,' + f,')f,,'
32,,'G
"'+'.' q- -----
8r,'
d'G
c-
ISz(r, + ,I + , ,1)
r
"T
"T
"T _
"T
51. 9.26
Fr
2xzr' F
t-...... b'G
E, Lrt',
-
I.b G
v. b 'I L
A-
E,'bhLt'1
21. G
flVr,1
- --
G
I.'
q--
21.
c-
!. 1.I1'G
2.11z'"
!.!.I1'G
-
Lr'

I 0,30
I
7, (" (.
I?"'"
0
-;:/'
?j
/
/
Iff,
/
0,20
I
?


J----
1 2 J 6 7 B

51. 927 - Vrednosli (aklora T). I %0 pro-rat un tonlonf opruae
pravoullaonOi prt"Seka
<2) Q)
"
,
/
/ //
0
(9
....
. ./
.<1l5
vd v' Q666

....
::J
'l'
] .;z5/9. ]9
SI. 9.28 _ Prlmcri 051011;0:1)a Cllindntnlh L;j\ ,nih "true:. rcknl
(tl\ IJonjl ,


za 6
-
1- 2tL za CD
zo . 1- tL
1+-t zo
@>'
0

./
/
v

5
:...-

2.
I
y
f,
0
V
'S'
V f-""



(
V

v
5
0.5 1 2 2,5
I t (It 2fL ) __ ._
Sl. 9.29 - Vrednostl kocllcljenlll v :.-a SJutiljCV{' osl on!anjn 6 do 9 11:l s1. 9.28
220
S1. 9.30 - Primer! kontmLh zavojnlh opruga
4.

5L 9.3J - ObUd Ulvrlelaka oprula na lste.zanje

P rim t r 9 .1 : Promtunatt i Cl lindritnu
.... Jnu oprugu, opt tfctcnu IllI pi' l u.u
La OY( rldne uslove: prt'thodno F. :: 400 N, Inllksi nulno opteretcnje F 1000 N I ..
f. /. '" 20 mm, ,de jc ugib I . iUZVln 5ilom F" II ugib /, sil om F Mau/9.l .' uglbl
CABO. 5hemaliki prik:u opruge sa oznakarna dll t je nil sl. 9.34. " IJ oprugt JC tl: hk
(
I I '
min
F
tg /J : c : FI I
51. 9.34 - S hcmatski prikaz cilindril! ne z.avojne opruge: u nCQptcrcenom
S3bijrne silt: F
o
, z31im sile FI i dej slovrn sile F
max
, i odgovuajuti ugi bi.
Dole: d ijngram F:: r if)
11. odnosa (F
I
- F.) II'" F
J
If. dobija se da je I, ; F, . f l (F. - Fe) C 1000 ' 20 . JO ' I
/(1000 _ 400) '" 3.33 . 10 -
1
111. OprUtla jt dina mit:ki optc reeena pa jc pol rebno da sc
srednjc i amphludno optcrctcnjr . Sred njc optclctcnjc Fm :: (F
I
"t Fo)/ 2 :: 700 N, il nmrlJtl.ldno
Fa (1-.
1
- Po )/ 2 '" 300 N. S obzirom dOl Sf: U obrascu Z.:l prccnik lice juYljllju dve nc!X'zn:Jl e: pretnik
b et 1 .rcdnJ] precmk D 10 Cc se uvest i pomoclli faklor'P = DId p.l &- u odabranc
faktora , koji mo..: dOl u Ill lc(V311.1 od -I . 20. pror:l1! unJll OV3 dY3 prccnika. Proe lpo'H3
v
lju-
ju vrcdnosti faktorn 'P: 4. 5, 6,) i 8 lSl3ndludni brojcvj), U )t3 lickom delu prorJc Il n3 TJCUn!l ltt! Sll
dOpu.\ l tnim nJponom OJ torziJu Tdt "" 500 MP:l , i t o odgo\'ara I!cl iku C.42JU.

III Stll\lc!kl prol"lc!un
,
S F,r.p
l
S ' F, D
--
---
P'ttttul. titt d
Broj .: ... d I, . F, ),0. :' - .: + 1.5.
\hmmJ.lJU dubn')' u sabljl:nom \ I:mj u 1m in : " d .
Du1uu 0PfUIt: I, '" I _ I, '" fmin'" AI. gde jr 6/zbrrno minimalno f:tStojanj e z..avojaka op.
n&l: e.. PodDuk u AI, UYlSno od pfl'lnib fJl'e d i odnos:a r.p ,. Di d. doti su u lablici 9.4 .
Ouhnl oprugt' u )I:a nju f .. I , .. I, '" t, + I .,
T.blica 9.4
lbirno minima/liD rostojollje 6[ premo stondordu DIN 2095
Pod:aci 111. flIt tor x zavisno od
Prttnik
ObraLlC u !if r ll k loro. r.p,. Di d
prell: o . .. do
prrko . .. do
4 . . 6 6 ... 8 8 ... 12 12
0.1 ...
O,5 ' d+x ' d
"
:
0,50 0,75 1,00 1,50
... 1,0
O,4 d+x tf z
0,20 0,40 0,60 1.00
1,0 . .. 1.6
0,3 ' d+ x " d
1
. :
0,05 0, 15 0,25 0,40
1,6 .. " 2,5
O,2 ' d+ x ' rf :
0,035 0,10 0,20 0,30
... 4,0
l +x ' d1- : 0,Q2 0,04 0,06 0, 10
".0 ... 6.3
l -tx ' d": 0.015 0,oJ 0,045 0,06
6.3 " . " 10
I+ x ' d": 0,01 0,02 0,030 0,04
10 , .. 17 I-+ x cfl z 0,005 0,0 1 0,D!8 0,022

uz Iilbbcu 9.4 .
Obr.nac 1.3 61 nti u. oprugt itndene u hl d "
O/-0.11 ' d :. 3. nom stanJu. Z3. opruge i.tradcnc u toplom SI3.nju
Odnosi ugiba i du1. ina vide se na sl. 9.34.
Pomocu obraz3c3 za d, D, 1, z 1 6 f I
donjoj tabUci: 'mm' . I
ill dobijcni su rezultati prikazani u
'I' 4
5 6,3 8
d Iml 4,5 ' 10 -)
5 ' IO -
J
Dlml 18 ' 10-
1
5,6 ' 10..J 6,3 ' 10 '
,
23,5
25 ' 10" 35 - 10- )
50 10
J
"
12
7,5
15
4
'min Imml
13,5
9 5,5
oflmml 7,14
67,5
50,4 34,65
" Imml 119,64
4,5
8,06 5,76
limml
72
58,46
152,94
105,3
40,41
S, 2,68
91,76 73,7
III.
2,65
2,64 2,63
3,16
2,7
2,16
222

Statieki sttpen sigurnosti u odnosu na granicu razvlatenja 5
s
= RpO)/r
mu
. gdeje
T t mu = 8 . Fl ' DI(d' . 11') = 8 . Fl ' 'P1(tf ' 11'). Odnos I/fl je mtrilo stabilno$li prema
izvijanju i t.reba da je 11f t .; 2,5. UkolIko to nije slueaj treba predvideti vodenje oPruF.
b) Oinamitki pIOraeUn
Dinamjtki proraun JYOdi se na proveru dinarnitkog s-teptna sigumos ti So =
=!. ' ! . T A/(flk . T,) , gde je T. = 8 . F . op/ (rf' . rr). Dinamifk. izdrtljivost m'Ie"jala
z.a opruge izlottne toriziji '0 kreee se u granicama cd 340 ... 450 MPa, a amplituda iz.
drtljivosti 'A = 360 MFa. Futon h i Ilk. dati su u taboo 9.5. Faktor lLSV2ja se dajc,
s obzirom na kvalitet obrade, jtdnak jtdan.
T.bUca 9.5
Fakron' h i Ilk zo cilindritne zavojne opruge
d
2 4 6 8 to 12 14 17

1 0,9 0,78 0,7 0,65 0,58 0,55 0,5] 0,49
Di d
4 5
6,3 8 10 U,5 16

1,4 1,31
1,24 1.18 1,14 I,ll 1,09
Za 4 izabrana odnosa Di d dobijeni su ovi rezultati z.a 50 : 1,3.1 ,35,1 ,36 i 1,37.
Da jt bila upotlebljena obrada opruga mlazom elitnih loptica avi steptni sigumosti
poveali hi SoC z.a 38%.jer je faktar t .. u tom sJuaju 1,38. Dobijeni rezultati pokazuju da
,ve etiri opruge zadovoljavaju S obwom 03 stepene me4utim S obzirom na
stabilnost zadovoljava sarno orpuga prenika D = 50 nun, d = 6,3 mm, du1ine I = 73.7
74 mm,!3. brojem zavojaka z' = 5,5. Ova opruga prikaz.anaje na sl. 935. Korak: opruge
P jednak je ltd, gde je I = Imox/ z (z je broj aktivnih tavojaka) . Imu = I - 1m '
Z. izabranu oprugu je 1m .. = 74 - 34,65 = 39,35 mm, p. je 1= 39,35 / 4 = 9.84 mm i
n.jzad P= f+ d =9,84 + 6,3 = 16,14 mm.
s;:
1
-t'
--!
,

I
etJ,:_
.56,5
d

"-
1\
Z"
z',5,5
I
min
,3'p5
1
0
=60,4
F.. :l150N
max
51. 9.35 - Orpup t Z pruner2 9.2
223

t.e T . 'JIRA TE OPRUGE
Tan ''''' U jt oproga kOja Itt, na omotnt zarubljene kllpe sa
UC
lorn
P" rhu .,)nu,", (01 Ove opruge opteretene su nn
/\II fru .. hi ,manJUje ..., pod opteretenjem on visinu h. l'Te-
rna J' UIlb
t-lu-h(m]
TanJ\! ' pru obit-no se primenjuju u parovirna i sluf e kada se tra}.e
malt u"b, pod vthk,m opt_ret.nj,m. (ve lka krutost) . Parovi se sklapaju
b>o tako da 1m .. dod'fUJu tire strane Prem. polrebi mo?e se sklopiti
.. parova u jronu oprugu, a i vI!e opruga u j ed. n par
(,. d. 9 33).
Prontun ovlh opruga dosta je slolen. Za upotrebu
udovoljava pribU.ln po Olmenu I Laslu (Almen i Laszlo).
F
Za"".",.l Ill. od uglba data je ovom relacijom
F
F (I,. -JJ ( ho- ](N]
Mak.sirnalni normalni napon deluj. u ob-
lasti manj eg olvora i iznosi
;)+ rs] [P' i
gde su: "-. i r koeficijenti koji zavlse
ad odnosa preCnika d,/ cl. I t a '" " . 3).
" W 9, 31 cbte: \u odgovarajucc oloake. Konstnnta 226 . 10
9
kOla !\C javlja
II obrm rna la silu (mot Doicnja opruge) j napon dobijcna je iz: rcbci jc
81. 1 J} - SloIeo. t.an]ltU\a opl'Ula

Em' . 206. 10'.(1001'
m'- I ( IO/ ll' I - 226 . IO'Pa
Ovde je E modul tI .. lieno, .. 6e101t&, a ,. p ._
S
_. 1><0)" tid"
. obziroOl na , Iol.eno" lornjib obrazaca prClbod
f asflh opruga. vrlj pnmenom navedcnlh obrlUCl pforKuaa .... tall"
l lan. u uglu loj zagradi. Premo lome je; uz .......
F_
' ,
a _ :..' 0' h !.
r,'
Jz ovih dobija se ZlV"DDSt inned&! ba i
napona i oplerctenja: \J u
f
Il f, l , 1
- F _-
22610'.,' T 22610',
TaW ... 9.6
KotJidjtnri ZQ proralUTll1'lQllft 'DItIJrtu.1i1t OJN'fIp
d.ld,
/I' y
1,2
0.29 1,00 1,04
I.' O.'S 1,07
1. 11
1,6 0)6 1.11 l.ll
I.! 0,64 1.17 1,)0
2.0 0.69 l ,ll I.JI
2.2 0.73 1,21 1.44
2.'
0,15 I ,l l
t,n
2.6 o,n I .H I.
2.8 0,18 1,39 1.61
l,O 0,19 1.0 ),1.
t II 1
Oplimaln, odnos pretn,k. d.ld, ltre6e .. od 1 do J. Proea. Ii,
je od 8 do 250 mm. Oprugo Ie i.raduju od ,." ... 110, 6e (OlJOU
-u: C. 4830 presovanjem iz "mi . Tlnjirule oprv .. I.od 04_
... 28 zOVu se mckim, a kod kojih je d '... II knm oprv
P rim e r 9.3: I. ralunali opiereeenje kOlC mou cia II"
opruga spoljnjeg prrfnika d, - 200 mm, uDulCaIn,... ptr'Q I , - 100 ...
bljine , 10 mm, od za sa dopulten'JII aapo .. _I, " 10' I'll
Ako je prelhodna derorm,c,)" jedDe oprup .... - , ta,
ugib pod izratunatim
I) Pomo<'ne vtlil,ne:
Odnos d, /d, 0,2/0, I 1. N I OlnOVll 0'0. wtIIcJ
podaci za IX 0,69, 1,22 i y - l .l8.

2) Prethodni proratun on osnOVU priblifnih obrazaeD. :
a) ugib fl ' po jednoj opruzi izoosi
, .. r.' 0,690,1' 1,5 10' - 0,00318 m.
f - ad-
'226. 10'ys 226.10' 1,38 0,01
b) optercCtnjc kame oprugn moze dOl se izlofj
226 . 10' Is' 226 10', 0,003 18 . 0.0 I'
F- _ - I,04IO'N.
0,69.0,1
2
Provera napona daje
a 226 10' I ( ho _ L) ... y s] _ 226 . 10'0,00318 [ 1,22 (0,005 _
a.r/ 2 0,69.0,1
2
- + 1,38.0,01] _ 1,871 10' Pa,
je veee ad naponll 1,5 . 10
9
Pa. Aka sc ranije proratunati ugib
umllnji mnofenjem odnosom naponll ad/a, dobija se ugib f. ""II ' ad/a - 0,00318
1,5/1,87 1 - 0,00255 m.
F _ 226 10' Is' [(h
o
-f) (ho _ L) + s] _ 226 10'0,02550,01 '
2 0,69.0,1
2
[(0,005 -0,00255) ( 0,005 _
Napon pod ovim opteretepJem ie
a " ' 0 - - ... y s - I 22 0005 -
226 ' 10'/ ["(, I) ] 226 10' 0,00255 [ (
a,.r,2 2 0,69 .0,1
2
"
0,00255) ]
---2 - + 1,380,01 - I,50210' P"
S,lO odgovara propisanoj vrednosti pOl se mol e smlllr:ui da ladovo-
IJava.
Ccl okupni ugib nasuprot spregnutih oprug. 1- 2/, = 20,00255 -
- 0,0051 m' (- 5,1 mm).
226

9.S OPRUGE OD GUME
Materijal za izradu opruga od gume su produkti vulkanizacije priroonog iLi sintetit.
keg kauuka . Zavisno ad postupka vulkanizacije dobija sc guma razliCitih kvali teta. Jed.
na od najvat nijih osobina je tvrdoe3, zalim jaina, mot otpomost prema
hemij skim uticajima, otpomOSI peema slarenju, ponaSanje na temperalurama
itd. ZahvaljujuCi razvoju Jepaka guma se dobra lepi za elik, iegure lakih metala i Icgure
bakea .
Opruge ad gume proizvode se u obliku oprut nih elemcnata koji se grade na osnovu
sherna prikatanih na s1. 9.28. Pri konstruismju Dvm elemenata mora se voditi rat un. 0
nekompresibilnosti gume , znati da guma mote da radi kao opruga sarno aka joj je
omoguCeno slobodno defomUsanje , pri Cemu joj zapremina ostaje nepromenjena.
Guma stan pod uticajem dugotrajnog izlaganja svetlu, toploti i kiseoniku (ozon).
Opterecenje n3 istezanj e ubrz3va starenje. kaueuk otpomiji je od prirodnog.
medulim pri temper:l:turi ispod - JOC i on postaje tvrd i krt. Temperaturni interval
upolrebe gume krece se od - 30 do + 85 c (izuzetno i to sarno kratXotraj no ad
_ 60 . . . + 220 e. Cuma je osetljiva na konccntraciju napona pa s tim u veri treba iz-
begavati h'ice i prel.a1.e pod uglom bez odgovarajucih zaobljenja.
KJasiflkacij a gume mi se na osnovu tvrdoce izratenelLSlcpenima Sora (Shore) od
o .. . 100 . ..; primeni su tvrdote od 30 .. . 70, lvrdota 30 odgovara mekoj gumi a 70 Ivr
doj . U tablici 9.6 data je zavisnost gustine, modula elasti c! nosti i modula klizanjtl ad Slepe-
na tvrdotc.
Tablica 9.6
Zavisnost modu/a E i G i gustine p od tvrdoCc
--,---,
Tvrdot:l po Soru Gustina [t / m
3
]
E [MP,]
G [MP.]
30 0.99
40
1,04
SO
1, 10
60 1.18
70
1,27
1,1 ... 4,5
1.6 ... 6.5
2,2 ... 9,0
2,3 ... 13
5.2 . . . 20
0.3
0.4
0.55
0.8
1.3
Nll pomcna liZ lilblicu 9.6:
Modul ciaSli l! nosli od oblilGt k d/ (4 . h), gde je d prc!!nik cilindtl!!ne opI"\I.F
II h njenll visina. Us lvari k je odnos d'l ' 1114 premB d ' rr ' h.
laeina gume pri iSlezanju. zatczna tvntoe3, Rm = (S . . . 30) MPa, izuzetno i do
55 MPa . zavisno od vrsle. Prorat un oprug3 od gume VIii se prime nom obraznca 12 tablice
9.7
227

1--"---'"1 :
F
2
J
-F
Obrasel
.-PIA - ' llh
I'P hilA E)
A d'. "/4
f 0.2 h
E - f(k)
k = d/(4.h)
A j", d
i
'1T ' h
r =F/A
j
.. T/tAi " i); Ai ;:: 2 ' 1T' ri '
'i'- T (J If! - 1/, ;)[radj
4 '11" C ' f
"",0.70 "d (40)
Tmax '" I{J. de ' C/ (2 ' s)
- ,i) Gj[adj
"",0.35 nd
T:E 1T ' (, : - ,i) , Tmax / dc
, I mer 9.4: OdredJlj tvrdotu gume ne oprugc ptcma shemj 2 u tablici 9.6 akojezadBta
ILlaF "' SOO N,pomennjej - 5 mm, povri ma Icpljenja A "35 cm
2
(A "' J ' h "" 2,5 '14 :: 35),
Napon smicanjJ T FrA "" 500/(35 . 10-
4
) - 1,429 ' l OS Pa; it obruca G .. F' ,/(.It , f) '"
500 0.025/(35 ' 10-
4
, 0.005) .. 7.14 ' lOS Pa, Ako se naerta dijagnm C IE I po Soru)
dobija IC da je: lnUn.2 tvrdota 58 Sorovih Ucpc:nL
218

10. CEVI
10.1 OPSTA OBEI.E2JA
Cevima se sprovode teblostl, gaaovi, para, ponekad ! tel . Cevi
odret1ene dufine pa se, kada je potrebno, nastavljaju obodima, n&glav-
ClD'la, navrtkama sa zavojn!com ! zavarlvanjem. Niz opojen!h ctvi &l
cevn! vod. Na ograncima, ! krivinama cevnJh vodov. naIaz&
se cevnJ element! obli-
ka: lukovi, ukrmjac! ltd.
Cevi ! cevni elementI, koj! se
upotrebljavaju, dobili 5U
ustaljeni oblik ! mere obu-
standardizac!jom.
Cev! su u ma!!nstvu gotovo
redovno metalne: od Hvenog
gvol/!a, I!va, C!elJlca, za-
tim mes!nga, bakra, kalaja, cln-
ka, olova ltd. Od nemetaln!h ce-
vi treba !staH staklene, gumene,
drvene !, u novij. vre-
me, cevi od plastlbl!h mass (ka-
pron, devkon ltd.).
Standardi za cevi ! cevnu
armaturu (slavine, vent!1e !td.)
o.m!vaju se na skaU nomlnaln!h
pritlaaka (tabUc::IIO.I). Nomlna!-
nim prlt!skom p. [bar] zove
81! onaj prlt!aak za koj! "" raeu-
o
...
o
o
81. 10.1 - Liven. cev sa obodom
naju cevi ! cevna armatura. Stvarn! radni prltlssk u cevi p [bar] mo&
b!li najvi!e ravan nomlnalnom pritisku ill niH od njega, u zavisnOltl od
toga da Ii su teenost !I! gas koj! kroz cevi vi!e iii nife zagrejan!,
jer to na materijala. Predvidene su tri grupe najvifih dopu-
Atenih radn!h prlt!saka:
1 - za gasove ! paru do 120'C,
11 - ZIl gasove ! paru do 300'C i
111 - za gasove I paru do 400C.
Nomlnaln! pritiscl p. poklapaju se brojno sa radnlm pritisc!ma II IN-
1'0 1. Npr .. cev za nomlnaln! pritisak 20 bar. ( - 2 MPa). mo&
229

upotrebiti za radn1 prilisak od 20 bara hda lroz nju &3\ zagrejan
najvik do 120'C ( 393 K). Ako je temperatura gas3 200 .. c, radnl pritisak u
cevi ne sme preti 16 bara pn nominalnom prilisku od 20 bara. prema
tablici 10. I.Radni pritisak grupe 11 dobiJ3. se priblitno kada se nominalni pri-
tJsak pomnoi.i 0,8, a radni pntisak grupe III kada se nominalni pritisak
pomnoii sa 0,64. Za svaki nominalni pritisak propisan je probni pritisak
Pp [bolr): 10 je proplsani pnl1sak
za Ispilivanje cevi iii cevnog
elernenta (Ispitivanje vodenim priti-
skorn). Probni pritisak je mahom za
50% veel od nominalnog. Za radne
prlliske ispod 1 bara je probni prllisak
za jedan ba r od radnog. b cevo-
vode u kojima je vakuum probnl pnti sk
je 1.5 bar.
SlIO.2 _ OboeS1 cevl .. upUv;t&:m u
kanaJu) Kada je temperatura gasova ili
. . . .. pare viSa od 400C, moie se upotrebiti
radOlh pntisaka Ill, ali ceVl tada Ireba da budu od materijala izdr-
zlJlvog I na vlSim temperaturarna, ill se maze upotrebiti cev za prvi
nominalni pritisak.
TabUu IO.l
Skala nomin41nih prjtisalea
JUS C 85120
I
P (borl
' J
p,
I
I
I
III
I
III
p,
(bul
I
111 obode ' u La abode
II abode
(bar)
I
I c(vl I cevl
, I
I
I
I
1 I 2
2.0
2.0
2
4
6 6
5 10
10
10 8 16
16
16
13
13 10
25
25
25
,
20 20
40
I
I
16 .0
.0 32 32 25 60
6.
64 .10 .0 40 !16
110
100 80 64 64 1.10
160 160 12)
I
100 100
2'0
2.10
2.10 200
I
160
400
160 375
640
'00
320 2.10
250 600
1000
640
.100
I - 960
1000
I
-
800
-
I
-
1.100
,
.J J bar - IO Pa
U standardlzaciji cevi vainu ul . . .
je skraceni nazi v za nom' I' Igra poJam n6mmalnog otvora; to
. lOa m unulrasnJ' i p t ' k . D '
T1 s u standardlzovani i izvod lZ tih t d d re ru ceVl ... otve-
san ar nth vrednosti dat je u tablici 10.2.
230

Tnblica 10.2
Nominalni otvori cevi
2 4 8
I,
32 (60) (90) 12, 20 0 300
D.
1.2 1,5 5 10 20
' 0
70 100 1,0 (22 5)
Imml
(325)
1.5 3 6 25 50 80 (110) ( 175) 250 350
Cevi se obelei:avaju precnikom (unutrasnj im precnikom) i du-
zinom, npr. 40 . 2500, iIi spoljnim precnikom, debljinom zida i duzinom,
npr. 108 . 4,5 . 2500. - Ovo narocito za celicnC" cevi. Uz ove pOdatke stav-
e
/ / /;:
.-
ci Cl
51. 10.3 - Livcno ccv sa noglavkom
Ija se broj odgovarajuceg standarda i simholicka oznaka materijala, npr.
l OB 4,5 . 2500 - JUS C.B5.221 - C.0560. Pod.tak 0 duzini cevi moze
olpasti za standardne duzinc.
U tablici 10.3 dat je prcgled primene cevi ad livenog gvozda i celikl .
10.2 CEVI OD LlVENOG GVOZflA
Cevi od livenog gvoi:tla - uobicajen je nazlv "livene cevi" - upotreb-
Ijavaju se za sprovodenje vode i gasova, rede i pare; one Sil otpornije pro-
tiv oksidacije od celicnih cevi. Pritisak u cevi ma obieno ne prelazi lObar.
Dve su vrstt:: li\'enih cevi ; sa ohodom i sa
naglavkom.
Podaci 0 Hvenim cevima sa obodom za
D. = 10+500 mm dati su u tablici 10A.Na
s1. 10.1 prikazana je cev sa obodom sa po-
trebnim oznakama. Obadi susednih cevi ve-
zuju se zavrtnjima; broj zavrtanja je de- L
I
,

ljiv sa 4 (4, B, 12 ... ) tako da obod u ravni -
51 10 4 Nnstavljanje cevl zalti-
glavnih asa (verlikalnc i horizontalne) ne .' - vnnjem
bude oslabljen otvori ma za zavrtnjc. Uobi-
cajene su duzine cevi, ad kraja do kraja obada, L= 2000 i 3000 mm za no-
minalnc olvore D,. < 200 mm, i L = 3000 i 4000 mm za D,, > 200 mm. Za
Do > 1200 mm moze bi ti L de 5000 mm.
231

TebU .. 10.3
Oblast nekih VTlt cet:i
. M'I'''-' 1 Nom'n.'nl prl-
_Obi'" I NomhWw
CEvt
pnmenc: prctnik
Standard
link p .. tbar)
P (""'J I D, (mmJ
JUS
I
11 1111 ("J
I
I
,
,
Ccvl,.
Cenlrlfuc.l- I SL
"
10
10
80- SOO
n .. lnkom
Ino 1h t nt
SL II 16
16
8J- seo
C.JI.OJO
livenc:
II

10
10
40-1200 C.J6.101
Bel ta'"
do 115
ZI\'.rc:nc
C.I2UJ
300-600
.
,
enl sa
BCI 11'11

Prob 1'1.. - 32
1/2- 2"
laYtrcne .I?W oi 2';
11'1- 2"
uvoJnJcom Bel An.
(:0003 prill- 32
I/ H- 6"
C.B5-221
ZavICroe
12'JO
SIlk no 2;
118- 6" C.BS 225
Bet In.
,,0003
hlad- .0
1/8-- 6"
ZlVucne
C. 12.)O nu 32
1/8- 6"
Bu h\'. C.OOU3
I - 100 100 80 64
1/8-12"
I Ccvi sa obodom
SL 14 10 10
I

M86.05 1
C.J 1.0 13
g 1212
2S 25 20 4- 500 C.BS.226
QI.lkl: (tvi bu hva
.1213
100 100 80
6'
.- 500
C. BSun
,, 02
100 100 HO 6.
.- 500
C. B;122
C. I502 .00 100 80 6. 4- 500 CBS.121
OI.lke ctvl Obitnc C. 121 2
'-120
C as.OJO
s".
Slroe:o Ie;-
prccl:r.ne lerlSine
C. "02
'-120
C 8 ; .230
,
Ol,tke enl Oblt.ne
C. 1212
6-2'00
uv.rcnc
HI.dno vu,
C.\:: ;1-
tent no
Vllulruko
C. 11-
10- 100
bJ.dno Vu- oro
tent
5 100
OI.lke ttV! Vatenc Cu 99,50
bu tn.
5- 80 C.OS.oro
Vutenc
Cu80l n
C.055UO
Vutenc
AIMJ(l
5- 60 C- J 1.030
PresoVinc
AIM"
4-250
CCS.UJO
PruO"lnc
M,AI6
2;-250 C.es.e31
Vutcne
7
25-250
p '0 I
'-2SO C,P.' .040
CUI cd pollvlnUblorid.
PVC
IU-125
I
25-250 O.C6-.l11

232

Na.sbvak tabllc:e 10.3
VRSTA CEVI
Materi pranica r.azvlaetnja
R
pO ,2[ M Pal
SUlndard
. Jal
prj temperaturi l} rq
JUS
20 200 )00 400
SOO
GI!ltke cevl bel sa
C. 1214
240 190 I SO 110
gotantovnnim meh3 nit kim C.121S 260 210 170 1)0
osobina.mo no po\'i!('nim
C.71oo 290 260 220 190 I SO
D.1lS 022
Ie mpc ratu rnlna
C.7'OO
)00 280 240 210 ISO
C 7401 270 HO 230 210 190
Prelaz izmed.u cevi i oboda mora biti postepen radi smanjivanja kon-
eentraeije napona i livaeko tehnoloski h obzi ra. Radi lak.e obrade nije eel a
prednj a povrSina oboda iskoriscena kao dodirna povrSina. dodimih
povrsina susednih oboda stavljaju se zaptivaci ; kao zaptiva{: mogu da po-
\
L_
, "
,
-- ---'-
____ L
S1. 10.5 _ cevl za\"Oulvonjem (do)': slan-
dnrdnl oblicl ileho\";l)
slute guma, klingerit, k. rton natoplj en lirnajzom, azbest, olovo. !>akar. 01>-
lik i more zaptivaca dati su u standardu JUS M.C4.100. Najveea debljina
je 2 mrn. Za pritiske vise od 10 at Slavlfa se zaptiva{: u naroata
U Mallnakl 1


udu'>ljcnJa (s\.lO c); lime Je od Istlsklvanja. Obllk I mere
udubljen]a I dati su II: JUS M.B6 ..
Polio se prl .... klap.nju maraju cevl sa udubl]tn]em I IlboNno.m
no pomerltl se upolrebljavaJu ""vi sa ravnlm dodJmllll povrsl-
nama obod.' sa niwm urez.anih konc:entritnih. ! lebova koJt znatno osigura-
VIJU polauJ
Za pritiske vi.., od 16 at ""vi sa obodom prove se od feUfnog liva.
'hbU ... 10.4
Livene ccui sa obodom
Mere u mm
p",.". Jus. IUI&O:IO do 053
O.
f I
8
10 2 6
15 2 6
20 2 M
25 2 7
32 2 7
p .. .. 6 bar
10,1 b 10, ,
75 12 35

60 12 4u 4
90 I. 50 4
1011 14 to

12 16 7U
,
d I

MIO

A\lu
12
p. _ lO bar \ ;'. _ l6 bar
-"-& "'I o::-,TI -:- b T\ -=0', \-,'I:-:- d -4:-7
1
-= 0: b l-=oC""". TI -z T! -: d-
I
6 90 I.
6 9,\ 14
6.5111.\ 16
7 m 16
7 14U 18
.0 MI2 6 90 14 .0 MI2
.5 Am 6 9; 14 .5
58 A\I1 6,5 lOS 16 58
: :
-------.. -
--------------
'0 3 7':' 130 ' 6 10 AII2 ? 5 150 18 M AII6 7.5 150 18 M MI6
50 3 7.5 \40 16 90 4 Alil 7.\ 16.\:ro lUI AilS 7,$ IGS 20 102 4
tiS 3 8 160 16 IIU , AII2 8 18,20 12'1 Mlb 8 185 2U In
10 13 8.S 190 18 128 1 ,\116 n 133 M 2UO 21 133 8 MI6
100 3 IIu
l
! 18 148 AI16 9 210 22 153 8 AilS 220 2. 158 8 MI 6
-- -- ----. ------ ---- ----
125 3 240', 20 I7B 8 9.52.\U 2. 1&1 8 M 16 10 250 26 1811 8 M 16
150 3 10 265 20:1<)2 8 All, 10 285 21 ,09 8 MI6 II 2115 26 212 8
(175) 3 II 295 n 233 8 All. IO.! 31526 239 8 AI20 12 31S 28 2.2 8 M20
2UO 3 II no 'll 258 8 II 340 161264 8 M20 12 3-10 30 1263 12 M20
(22.\) 3 12 34522263 8 28 '191 8 MlU 13 370 30 'I9S 12 AI20
-;;0- J 12 375 24 312 12 M 16 -;;- 395 UI3i9 12 M20 .OS 32 320 12-;rn
300 13 "02' J6\ " AI2U 44528 3,7 12 AI2J IS .60 32 378 12 M21
35U 4 14 100 2S m 12 AllU 14 505 30 427 lti M20 16 S2U:W;.33 16 MI'
.00 14 5.0 28 .tiS 16 AI20 15 S65 32 ! .71 16 M2. 18 580 33 .90 16 AI27
500 16 615, 30 S7U 20 MlU 17 6103. 58212UIM24 21 715.261020 M30
Napomcmc Ut tabllcu 1004:
1) NomJnllne Pr"K:nlkc U UIl'Idama po moruOtOltl Ltbep.Vltl
2) Sa z Jt! obcldcn broJ 18vrtuoja, 11 II. d njlbov nornlnalnl preenlk.
3) Znatenjc OIlaUh otnaka vldl 18 It. al. IO. 1.
Stika 10.J prikazujc Uvenu ccv sa nnglavkom: glavnl podacl 0 cevlma
sa noglavkom za P. - 10bardall u tabUclI O.5. Kada Ie .use<lna cev uvu-
do dna nagl avka, nablja Ie kalranom natopljcoa kudelJa pa to zaUje
olovom. Ovakav zopUvanja omogu64va malu pokreUJlvost su.oednlh
234

cev!. K.o zaptlvaf moio se ,upotrebltl I gumenl prsten kojl se navufe na
gl atki Jaaj ceVl po se cev za)edno sa gumom utisne U naglovka.
Za prltiske mogu i cevi sa noglavkom bill od fellfnog llva.
10J CELICNE CEVI
Cellfne cevi, zbog veee jafine, su od liveni h l jeftinlje polio
rnogu bili vrlo - d,D 16 meLara i - znatno smanjuje broj
mesta ze. nnsbvlJan) e 1 vezlvanje. One pogodne gotovo za sve ciljeve
upolreblji,ve su za pritiske i imati, od najm.:
nle do naJveee vehtme, lako su feht ne cevI mnogo podloine korozljl
od Uvenih, ipak se danas one mogu osposobiti i u lorn pogledu (primenom
raznih prevlaka).
Standardizacija felie nih cevi odnosl se uglavnom na njihov spoljdnjl
preenik; zbog toga se eesto "standardni otvori" ne poklapaju sa unutra-
stvarnim precnicima cevi , poto debljina cevi varira prerna
pritLsku, a spoljaSnji prefni k je standarcUzovan.
Po n.einu dobijanja mogu se teliene cevl podeliti na
a) cevi sa uzdu!nirn sastavkom ili uzduinlm bvom: zakovane, zava-
rene, zaJemljene i presavijene pa stisnute (ufalcovane") ,
b) cevi bez uzdumog sastavka ili uzdu!nog valj ane i
Zakovane cevi (sa uzdufnirn sastavkom zakovanim zakivcirna) upo-
trebljavaju se za umerene pritiske, sa vetim od 600 rnnl, npr.
za sprovodenje vode:ta turbine.
Zavarene cevi dobijaju se zavarivanjem uzdu!nog sastavka:
nim, gasnirn zavarivanjem S8 acctilenom ill vodenim gasom. Zavarivanje
se vrli ili preklopno. "Gasne, cevi" zavaruju se Q "kotlov-
ske" preklopno. Gasne cevi, snabdcvene cevnom zavoj nicom (N. 4.1.4.4)
rad! vezivanja
t
upotrebljavaju se za sprovodenje gnsova i vode i u instala-
cijama grejnnja
t
a nikako za paru vgeg pritiska. mere
upotrebljavanih gasnih ccvi date su u tnblici IO.6. Gasne cevi ne prave se
dufe od 6 metara. Kot lovske cevi, S8 preklopno zavarenim uzdulnim sa-
stavkom, upotrebljavaju se i za kollove sa srednjim pritiscima pare. U
tablici 10.7 dati su glavni podaci 0 ovlm cevima Z8 nominalne otvore D. ::.
= 50+500 rom; oznake su ave: D [mm] pr eCnik, p. [ ba r] n<>-
minalni pritisak i & [rom] debljlna cevi, Cevi su obieno od f elika C.1212.
Duiina im je 4+8 m,
Zalemljene cevi upotrebljavaju 50 mahom za porno grejanje, Uzdu-
tni sastavak ovih cevi postife se tvrdim lemijenjem.
Cevi bez (Manesmanove valjane I vufone cevi) imaju najliru
primenu u pnrnim kollovlma, parnim vodovima i u svima drugim obl",:U-
rna mdlnstv8
t
narOCito kada se radi 0 visokim pritlsClln8. DuUna im Ide
do 16 metara I v\!e, Glavnl podaci a cevlma bez daU su u tablici 10,8
I to za nominalne otvore D. = 4+500 mm. Za t emperature obltan fe-
11k C.121Z ill C.1218 nije pogodan. Tad. 50 upotrebljava folik leglran sa
molibdenom i hromom koji ima dovoljnu Izdrlljivost na temperaturama
I do 500' C,
235

Tablica 10 .5
Livenp. cevi sa naglavkom
Mere \I mm
D.
I
D
I
I
40 5.\
50
6,
70 86
80 97
100 118
12,
I "
150
I
170
200 2?2
1m
2'9
1
250 27<
6
I
L
i D. I
7"
2000
69 I
2,00
3000
7,'
2,00
80
3000
8
3000
101
3S/l0
8"
3,00
112
' 000
9
3500
133
. 000
9,'
. 000 159
10
. 000
18,
, 000
11
.()OO
238
SOOO
12
.000
265
5000
12
. 000
I
291
5UUfI
TabU .. 10.6
Gasne cevi
D.
11,
126
1.9
162
183
211
239
296
325
353
Mere u mm I o:olovl :na
linutrainji
1/1" :i .1\ " 1/2" :i/l" I" 1'14"
)' /2"
pretnik 6 1'1 /:) 20 25 ,2 38
SpolJnJ I pretnik IJ5 17,2 21,3 2',9 33.7
'2,' '8,3
Tabllc:a 10.7
Prekl opno znvaTcne ccvi
Mere u mm (p. u bar-ima)
I Debl/ina zldll
I
I
74
I
77
82
8'
88
91
9'
100
100
103

2" 2'/2" 3"
."
51 63 76 102
60,3 76, 1 88,9 11 4,3
D.
I
0
I p .... 2.6
I
p .. -6
I
p,,=IO
I P. = 16 I p._2, I P. - .O
, 0 ,7 I,S 2 2,5
60 60 1,5 2 2,5
70 76 2
2,5 3
80 ,9 2
2,5 3
I
100 108 2
2.5 3
125 133
2" 3 3,5
150 159 2,.1 3 3,5 3 4 6
200 216 2,5
3 3,5

5 8
2' 0 267
2" 3 3,5
' ,5 6
g
300 318 3
3,.1 4 5 7 11
350 368 3

S 6 8 12
' 00 '19
3

5 6 9 14
I
' SO
470 3

5 7 10 15
500 521
I
3

5 8 11 16
236
.I"
12,
139,7

Taullca 10.8
Cevi bez (Manesmanove cevi)
)tere u mm (P. u b<1rjnu) JUS C 85
.12l
D.
I
D
I Debljtna zidiJ 1I I
p. - 32Ip. - 40!p. _
D
I DtblJLoa :l1da 6
,
I
Ip.:801 p,, -100
4 8
2
6 10
10
2
a 12 12
2
10 I. 2 14

IS 20 2 18
2.1
20
2;
2 25
2..1
2; 30
2.5 30
3
32 38 2.5 38 3
40 44.5 2.5 3
3..1
50 57 2,75 3 57 3.5
' .5
(60) 70 3 3.5 70

5
70 76 3 3.5 4 7.
' .5 5.5
80 89 3.25 3.5
' .5
89 5 6
100 108 3.75
' .5
5 108 6 7
125 133 4
'.5
5 6 133 1 9
ISO 159
'.5
5
G
7 159 8 10
200 216 6 7 8 9 216 11 I.
250 267 6.5 a 9 11 :m 14
300 318 7.5 9 11 14
J5j) 358' 8 10 12
40U '19' 9;\ 11 I.
.SO 470 10.5 12
1
500 521 11.5 14
Napomene U% tabllcuIO.8:
1) Gde ntma mtra, Ie uzim.ju z.a prvl vett p...
2) Podacl u tabUd vale z.a C.02Oe.
3) Za felik C.121S podad pod p. 31 vdt 11 pro 40. pod p._ IO u p. _50. pod:
p,. - 50 II p. -6-4, pod P. 64 11 p,, -80, pod p .. =80 II p .. 100
4) Brojevt sa z.vez.dlcom prelau u 381 t 432 11 P. - eo
10.4 MESINGANE, BARAHNE I OLOYNE CEVl
Meslngane cevi (materijal; Cu80Zn, Cu72Zn, Cu67Zn, Cu63Z11 I
Cu60Zn) i bakarne cevi (materijal: Cu99,50 i Cu99,75) valjllJu Ie bs ....
ill t vrdo Ierne. Upotreblj&vaju se u helnljskoj industriji zbog odlitoe spro-
vodljivosti toplote, u hJadnjacima i kondenzalorima i, uop!te, u lZm8IjI-
toplote, zatim na motoruna 1 ma!in:un3 %3 spro\-ooenje m.aJl"a zboI
mogucnosti da se prilagode oSlnm krivinama. NaJm.nji polup 1aI-
vine P .... = (3+5) D" gde je D, unulraSnJi pre <uk oo\'i: mar,j" vrednDItI
vale za manje mefe unose; '<1 spol]n. 5 do
100 mm, za debljino 0,5+ 10 mm i za duiine 3+7 melar .
Olovne covi (maleriJal: PbSbl) upot.rebljav.ju se ,bog 0 pornos
tJ
pre-
rna ki selinama u hemijskoj industriji i zbo
6
S3\,ltlJlVOS:J u iruenUD vodo-
vodnim instalaciJama. Uobifajene su mere. z.a pretmk 10+ 125 mm. a za
1 + 10 mm.

10.5 CEVI OD PLASTI CNIH MASA
Ce\; od plastinih m:lS3 iaaduju se od lvrdog polivinilhlorida (PVC tip 100), peema
JUS G.C6.502, od polietilena i ad akrilonitril-butadien-stircna (ABS) . Ovi materijali od-
likuju sc malom guslinom lP =- 1.4 . 10
3
kg . In -3), modul elasticnosti im je E = 3 CPa,
jacina Rm = 60 MPa , a Icmperatumi koeficijclll lineamog $irenj a Q = 8 . IO-
s
C-
I

Primenjuju se za podzemnc vodove za pijatu vodu za pritiske do 10 bar-a i za otpadne vo-
de za pritisak do 4 bllr-a , zatim U1 transport naftc, mleka itd. lzraduju se u raznim duzi-
nama i to od I , 2, 5 i me mctarli . Cevi se proizvode sa naglavkom (51. 10.3) oa jcunoj
strani pa se vezivanje u ccmi vod \'I1i taka !to se kraj cevi na kame nije nagJavak stavlj a
u naglavak druge cevi. Za zaptivanje slufe prstcnovi od kaucuka otpomog na starenj e.
Spoj ni clementi su kratke cevi sa obodom i sa nnglavkom, od plastitne mase iU sivog liva,
zatim .. T" kOnladi, redukcioni komadi z.a prelaz sa jednog pretnika na drugi i lukovi
(sl. 10.13).
Glavna odlika ovih cevi jc mala m3S:l i s tim u "ezi olak!ano sklapanjc, zatim ctpcr-
nost no korozij u i mali hidraulit ni ot pori zahvaljujuti g1atkim zidovima. Sem loga otpor-
ne su na mineraJna ulja . masti . benzin i kiseline pod uslovom da je temperatura ovih
fluida do +40C. Nil temperaturi ispod oDe ccvi postaju kr te pa su tada osc lljivc
na udar. Dimenzije cevi propisane su standardima JUS G.C6.501 i 505.
238
Mere u mm
Nominalni pw!nik d
j
Spolj ni de
n:.g1avk:a D
Masa [kg / mJ
MCIe u mm
Precnik d j
105
Prccrtilr:: de
11 0
PrdnikD
128
Mas:. (kg/ m]
1.64
TabUca 10.9
cell; cd piaslicflih maso
50 65 80
100
63 75
90
11 0
80,7
92,8
111 ,6 136
0,854
1.21
1.74
2,6
TabU .. 10. 10
KOfUJlizacione cevi ad plasticn'-h maso
11 9
152,8
191
237
299
125
160
200
250
315
145
174.3
216.2
283,3
352,1
1,93
2,88
4,59
8,33
13,53
380,4
400
444
22,35
125
140
172
4. 16
475,6

551
36,31
N,
po rnena u
Z lablku 10.10. Nommal
m
prccnik ovih cevi je spoijni prccnik de.
150
160
195
5,46
599.2
630
691 ,6
50,05

10 5 CEVI 00 PLASTI NIH MASA
(t'f1 od L ... ruh "IW llraJuJu SC od tvrdeg polJvinilhlorida (PVC tip 100). prema
Jl::, c..; (to O:, od od tl:ri.1orutrilbulddlcn-stircnn (ABS) . Ovi materijali 00
.1 nulom ,oI'lntJnOOl tp 0: 1.4 10> kS In -'). modul elasticnosti Un je E = 3 CPa,
J.:UU tt: 00 \Ir. i lC'mpcnluml kOtfi..::ijent linelnlcg ! irenja Q' = 8 . IO-
s
0(- 1.
K 'J POdUTUJlt YOOOyt 1.1 plJlCU \'oou La pntiske do 10 bar-a j za olpadne vo-
de' u pntl\d do 4 bJr-.a.. ",lUll l.il traruport nanc:. mlekll itd. luaduju se u ratnim dut.i-
namA 1 to ad I 5 I \-u,e mHlfll (eV) se proizvode sa naglavkom (sl. 10.3) 113. jcdnoj
llrara PI It U CeYru .,OJ rni take Sto se kroj ccvi n3 kome nijc nagJavak slJvija
U fU: 'uk Jf'\.Ilt "e\01 La l 3ptl Vanje stule prstenOvl od olpomog oa starenj<".
Spain.. eitmcnlJ 'JU c(vi sa obodom i sa nag.!lIvkolll, od plaslicne masc jli sivog UV3,
l.lb'll .,1"' komadL redukcioni komlldi za prelaz su jednog preCnika na drugj i lukovi
1.1 10 J.11
GLHlU odlih o\-lh vi J( mala m.ua i slim u vezi olakSano sklapanjc , zatim otpor-
noll nJ korollJu i m.t.h hidraulttni otpori Lahvaljujuti gl:1tkim zidovima. Scm togJ o(por
ne ),J PI mmerunJ ulja, m.1.SlJ. benzin i k..istline pod uslovom da jc temperatura ovih
llm . lI IUIJVht do T40"C lemperuluri ispod OC ..:evi postaju krtc pa su lad:! OSl'tij lvl'
nJ uJ.I1. DuntnlJje cevi propisane su standardima JUS G.C6.501 i 505.
\tnt II mm
prctnli oJ
SpoljfU ptctrut d
t
l'rKn.k n;.pafb D
.1U>o '", ;rn'
II mm
PrcCruk d.
105
Putruk de.
110
J, ctn.k D
128
'IN [kJlmj 1,64
10.9
Vodomdne UJ'i od plastienih nUlsa
50 65 80 100
63 75 90 11 0
80.7 92.8 11 t ,6 136
0$5' 1.2l 1.74 2,6
Tablic:J 10. 10
cevi ad pUzstien;h masa
119 152 ,8 191
237 299
115 160 200
250 315
1'5 174,3 216,2
283.3
352,1
1.93 1,88
4,59 8,33
13.53
380.4
'DO
4.$4
22.35
125
140
172
4.16
475,6
500
55 1
36.31
.
N..IpomtnllU ubhcu 10 10 ' N . I >
. . omma OJ prctnik OVlh cc.vi JI.'i spoijni prctnik d
c
>
238
ISO
100
195
SAb
599. 1
630
691,6


10.6 NASTAVLJANJE CEVI
Za sastavl janje livenih cevi slui.e obodi i naglavci. kako je to vee u-
neto u cl. 10.2.
Medusobna veza celicnih cevi i veza celicnih cevi sa armaturom maze
biti r azdvojiva i ner azdvoj iva. Nerazdvoji ve vezc ostvaruju se
zavari vanj em i lemlj enjem, a r azdvojive upotrebom obada, cevnih
taka i naglavaka. - Medusohna veza cevi moze biti i okretljiva (zglav-
kastal
Lemljeni nastavci cevi retki su i sluze sarno za sporedne ciljeve. Za-
kovani nastavci (sl.lOA) se kada su cevi velikog precnika,
i to uglavnom za sprovoden)e vode II t urbinski rn instal aci jama. Zavareni
nastavci danas se najvise upqtrebl javaj u; oni su se dobra pokazali i u in-
stalacijama visokog pritiska. Upolrebom zavarenih nastavaka smanj uje se
broj cevnih sastavaka sa obodom iIi naglo.vkom, 5to zn:lt no olaksava nad-
zor nad cevnim vodom. Na s1. 10.5 pokazana su dva tipa zavar enog nastav-
ka: jedan sa nepromenjenom i drugi sa pojacanom deblj inom cevi na
mestu sastavka. Oblici zavarenih sastavaka obuhvaceni su standardima
JUS M.B6.025.
Vezivanje ceVl pomocu oboda ima najsiru pr imcnu u masinskim in-
stalacijama, cak i pri visoklm pritiscima 1I cevnim vodovima. Veza je pri-
stupacna i hermeticna, ali skupa; ona nije pogodna k3.da zavrtnj lma koj i
pritezu susedne obode preti opasnost od korozije. Obodi mogu biti pr icvr-
sceni za CE'V iii slobodni.
r
I
I
--rr_f
r
i
I
I
,
51. 10.6 - Prlmerl vezivanja eevi sa obodom putem uvaljh:anja
Obodi mogu bili pricvrsceni uz cev: uval jivanjem,
voj nicu, zavar ivanjem, zakivanjem i lemJjenjem. LemlJ enJe 1 zakivanJe
239

,
.. u upotrt:bi , III VI:;(' Uvaljivanje
.. J ubodom :tIl [Cle lzvodl za CCYI deblJe od 10 mm.
-t!fi pnmer.) u\'JljanH: ced, U u donja.. dVe: pri-
mt.'ra pojatann]e Slgurnost veze time sto je
oboci JO$ I posavrnut odn. privaren liZ cev.
:) vanj cm na naroeit oacin. Prilikom razdva-
. 3. sl. lO.7dnt je primer cevi vezane zavari-
i _ ... , L janja uklanja se sav u koji se pri kasnijem
.......-' !\JTl)\ ---_ sast.lvljanju panova zavaruje. Zavarivanje
__ -+I....!.I.....:._":"'-"'--- cclog trup' oboda dalo je odlicnc rezultate
,
I
, I I (sLID ). i pri visokim pritiscima. Obodi sa
I za\'oj nicom (s1.l0.9), navrnuti nil kraj cevi
I podesni Sll i za uslove rada;
I 1 _ Vwvan!e revl 1i.vari-
ov
akvi obodi pri varuju na kraju.
I'm (ptlJikon r lst41Yl;anja vo:
n2 Inf."Shl II trcba ukl onlli)
/

/
/
I
I
I
Sit ('I b - Trup oboda, z.lVaren
U% c:ov
S1. 10.9 - Obcd navrnut na
krn; ceVI sa z<l.voJnicom
51.10. )0- Prlmen ntll t 1) )
av an a cevi primenCim sJobodnih cboda
240

Slobodni obodi upotrebl javaju se narocito pri visokim temperaturama
i priti scima. Cev mo!e i skuplj ati nezavisno od oboda pa je uUeaj
naprezanj a ad taplote znatno oslabljen. Nekoliko primera cevi sa slobod-
nim obodom dato je na 51.1 0.1 O.
Propisane mere za abode za nonainalne pritiske PIt = 6; 10 i 16 bar iste
su kao za livene cevi u tablici 10.4, 8 za nominalne pritiske p .. = 25- 40 1
64 bar-a mere su date u tabl.l0.9. Celifni obodi 5U obifno od felika C.03Sl i
C.046J i od feli f nog liva, narofito ZJ vl.!e prit iske. Obodi su redovno okru-
gli I snabdeveni otvorima ' .B.zavrtnJe fiji je br?j d.ljiv 5a 4 (v. fl.lO.2); za
ni?. pntlSke obodl mogu bib I ovalnl sa dva III trouglasU .. trl otvora ..
zavrtnje. Osnovne mere za prikljufivanje cevisa obodima date IU U tat--
liellO.IO,
TaI>1Iea 10.11
Standardnl obod.
Mere u mm
Prema JUS M.st.OS.; OM 1 017
10 2
15 2
20 2
25 2
32 2
65 90 16 4 4 ,111 2 6 9 ) l u '0 4 loll 8 100 20 40 4
'
10111
6' 5 9; 16 4 4 6 Y 10 45 4 ,\II 8 105 2J 45 4 10112
1
'
I ' 105 13 5 4 MIl 6, 10 18 58 4 loll:
7,.\ 115 18 4 I I I 18 61 4 MI ' 9 140 24 65 4 10118
7,5 140 20 " 4 hllE 7 14' 18 78 4 Ml,
-
40
50
65
10
100
125
151)
(II.;
20J
2.10
J,Jo)
, 50
41?J
')1;:)
3 8 150 20 RI 4 M,I, 7, 15 18 81 4 loll 9
3 8 \ \I;'; 22 10l ' MI l 8 16 20 102 4 loll lu
3 S'.\ 185 24 I n 8 Mil 8. 18: 12 121 8 loll 10
3 10' lOO 26 IJ' 8 M 'I 9 24 138 8 loll II
3 II 231 2 ; 158 8 M J( 10 23 24 158 ! 10121 I 'J
3 12 18 188 8 .,,24 II 21 26 188 8 M2 JJ
3 13 30 218 8 12 30 18 218 8 10124 14
3 14 B3 32 218 I I .'1 14 13 35 32 :60 12 M2, 15
3 1.\ il 34278 12 fi12 . (4 31 34 2;5 12 Ml 16.
3 12' 36 13; 12 ,\\l 7 16 ' 5 J! 345 12 19
4 2" l8' 4J 10 ,\\27 II 515 42 410 10 MJ 11
4 21 5j' H 150 16 .' no 19 46 461 16 , M1 23
.. "] ti2 48 505 16 .\133 21 GoO 50 .sJ5 16 ; '26
4 29 IJ( 52 _15 20 .'\ 3.1 21 77551615 2J , Ml, 31
N.., pomE' ne uz tabUcu 10.1l.
170
180
21l.j
215
250
26 85
'20 9l
26 115
28 13J
30 16"
29; 34
JH 36
315 40
415 42
18;
1I5
245
210
470
5.)0
.00
tHO

46 325
52
56 4J5
liO 4R5
61 590
4 10120
4 10110
3 10110
3
1
10110
I 10124
3 10127
3 10130
12 10130
12 10133
12 1013]
16 10133
16 1oI3ti
1' 1
10139
20 10145
1) Sa z je obeleten broj z&vrt anja. a sa d njihov pretnik, ostale oznake date IU
na sl. 7.1.
2) Pretnlk da t u zagl'adl po mosut nosti lzbegavatl.
) PCl<bci z.a P
1
'" 2S bar-. odnosc sc na obode od SL, a. za Ptt - 40 i 64 bata od CL..
Zavr tnj i za pri tezanje aboda mogu biti normalni iIi istegljivi, npr. sa
dve navrtke, kao na s1. 10:7. OvaJ drugi oblik je bolji za viSe pritiske. ier
je zavrtanj i manje je izlofen uticaju koncentracije napona; pref-
nik stabla zavr tnj a d, manji je ad jezgra dl i je d.=
= (O,B+O,9)d, . Zavoj ni ce su oblcne ii i fine, Fina zavojnica je pavoljna
zbog relativrio veceg jezgra pa je moe nosenja veze veea pri istam
otvora.
Cevnim navrtkama. se sastavljaju cevi manjeg pretnika, npr. u insta ..
Jacijama vodovod3. i cent ral nog grejanja. Krajevi cevi i cevna navrtka sna ...
bdeveni su ccvnom zavojnicom; veze postife .se iii neposrcd
241

lIiln nl.il "gnnjm zavojnice koja je tada konic.na,
topliene kudel]e medu zavoJke. b,l, , Z1sobm zJ pl.' vac, na krJJeVl-
rna navrl ke ili izmedu kraJevo cevl. Shema vezc pom?cu cevne !'3vrtke
dala je na sl. 10.11. prJ raskl apanJu Ireba
cev aksijalno pomerali. To se mo-
ie izbeCi kada se na jednoj cevi predvi-
di mnogo duza zavojnica pa se pri od-
vrtanju na\'rtka krcce po njoj; radi osi-
guranja cevne navrl ke polrebna je u
ovom slueaju jo jedna navr lka - kao
osigurae. Na s1.1 0. 12 dal je primer vezi-
vanja cevi dvema navrtkarna prema
JUS M.B6.430.
r//// ////,
r///
."' "'"'
-----
.- .- . -
V/ /,
"''' '\
r//////////I
51. 10. 11- Cevna navrtka Vezivanje cevi ., agl avcima upotre-
biee se meslo oboda kada ima opasnosli
d. zavrlnji slradaj u od korozije. Osim za livene cevi (eI.1 0.2) mogu se na-
glavci l'potrebiti i za celicne cevi; tada su oni U OS no vi slicni opi sani m
naglavcima za li vene cevi.
-tJ--j ._ ._ .
51.1 0. 12- V(>zlvanje ccvl dVemil navrtkama za pretakanje ter:nlh
goriva pomoc:u gumenog ereva
10.7 CEVI NAROCITOG OBLIKA
n .. ob.like U i na mesti ma, gclp s u potrebni
ogranc, , pnklJuccl. t akv,h obllka pokazano je na 51. 10. 13; tako
I
- -7K- -
I
bJ vi g}
dJ
eJ
51. 10.13_ Raznl obllel cevi
je racva, b-kosougJa raeva, v-J uk g-reduktor d- koleno,
e-ukdn;ak ,td. (v" JUS C.JI.440, zalim 470 do 476). '
dut . izduiuju se cevni vodovi, ulol iko ukoJiko su
1 1 U 0 1 o Je telnperaturska razll ka veca. 2 3 manit> temperaturske
242

hbU .. 10.12
Ol!mo vne mere za c:e vi Be obodom
Mere u mm
Prema JUs M.aa.oaG+1IM
D IP, . ' ,5ba' i p, - 6 b'1
p
"
, O
bar P"' 6b'1 ' 64I>'t-"'OOb.
1
P
, .,...,.'
D. l d, 0, I d, D, 1",1 D, i d, D, l d, 1 D, Id, D, l d. D. l d. 0, 1"-
10 SO II,S
60 I.
60 1.
60 i ' 4
70i "
70
1. 70
I.
IS 55 11 ,4
65 I,
65
1. 65 14
7S 14
75
14 75
I.
20 65 II ,S
15
"
75 14
75 I. 100
18 100
18 100
1&
' 5
75 II,S
85 I.
SS I .
SS 14 100 18
100
18 100
II
32 90 14
100 18 100
18 100 18
40 100 14
11 0 18 110
18 110 18 125
23 125
'3
125
73
SO 110114 115 18 125
18
125 18 13\
23
145 27 145
27
130 IS
160 18
145 18 145
18 145 18
165 23 170 27 175
'17

ISO 18
160 18 160
18 160 18 170 23
180 27 1&0
27
170 18
180 18
180 18 190
23 190 23 200
27 210
30 210
30
125 200 18
210
Ig
210 18 220
27 2'/0 27 240
30
2SO 13 250
33
ISO 22S 18
240
23 24U 23 250
27 2;0
27 280 33
290 33 290
33
200 280 18
295
23 295 23 31U
27 320 30 345
36 300
36 360
36
2SO 335 18
3SO
23 3SS 27 310
30 38S 33 400
36 430
39 .30
'2
300 395 23
400
23
410 27 430
30 4SO 33 460
36 SOO 42 SOO
.2
3SO 445 23
460
23
470 21 490
33 510 36
5'5 39 S60
48
. 00 495 23
SIS
21 525 30 550
36 585 39 585 42 620
48
SUO 600 23
620
21
650 33 660
36 670 42 70S .8 160
56
600 70s 21
725
30
170 36 710
39 795 48 82U 56 815 62
700 810
21
810 21
840
30 840 36 815
42 9.10 48 935 .16 1020
10
800 920
30
920 30
9SO
33
9SO 39 990
48 1030 56 1050 62
900 1020
30
1020 30
1050
33 1050 39 1 tJ\j()
48
1140
56 11 10 62
1000 1120
30
11 20 30
1160
36 1170 42 121 0
56
1250
56 1290 70
1200 1320
30
1340 33
1380
39
1390 48 1420
56
1460 62
1400 1520
30
1560 36
159U
42
1590 48 1640
62
1680 62
1600 1730
30
1760 36
1820
48 1820 56 1860
62
1900 70
1800
1930
30
1970 39
2020
48
2020 56 2010
70
2000
2130
30
2180 42
2230
48
2230 62 2300
10
1
2200 2340
33
239U 42
2440
56 2HO
6j
2400 2540
33
2600 42
2650
56 2650 62
2600 2740
33
281
o '8
2850
56
2850 62
2'00 2960
36
302 o 4.
3070
56
3000 3160
36
3120 48
3190
62
3200 3360
36
343 o 48
3400
3S6O
36
3640 48
3600 3110
36
3860 56
Napomcne uz tabllcu 10 . 12:
1) Dt je pretnlk arednjcg (o$Oog) kruJIl Ulvrtnj R, ell otvora LA zavrtnj.l
- u ualcunos ti sa o:r.nakama na 51. 10.1.
2) Za priliske p .. ;;i 2S bar
podnci &e odnose na C(!vl od llvenoe CVo!da.
J) Zn pritisak p" ... 25 bar
ll va.
I D. (;00 mm padaet $C odnOle no cevl od eellfDoC
4) Za priti ske p"a 40 bar
liO&acl IOC l;.o mo n3 ccvl od eeUtnoc liv3..
243

razlike i krace vodo\"e moie se ovaj izravnati u
ti. "ma na sastavcima (guma, azbest ltd.). Kad. to nile dovolJno, ume-
\!&C'1 , ' ni vorl luk ill koleno iako orn ne bl hIli stvarno pa-
ce se nat:1erno u ce . .. ' t k . ti .
luk i koleno imaju izYesnu elasl1cnost pa se a 0 uravnava u cal
:-...
I

I
I
/
I
(
I

- '-
I
S1. 10.14- Kompcnzacione cevi
Sirenja. Ponekad se cevni vod sklapa tako da bude u hladn?m stanju i z-
loien prethodnom istezanju kaje u zagreJanom stanJ u veltkc
temperaturske razlike i velike, s\:e ovo dovollno se
stoga
,
lada. upotrebljavaju za lZJednacenJe SlrenJ3 narOClte kompenzaclOne
5UO.15- Oblic.i savitljivih cevi
cevi koje su elasticne i lako se prilagodavaju - skupljaju i sire. Na s1.l0. 14
data su dva oblika kompenzacionih cevi . Kompenzacione cevi su ad mekog
celika ill bakra. Za izravnanje uticaja toplote mogu se upotrebiti i po-
zaunske cevi, tj. cevi kaje klize jedna u drugoj; u osnovi je ova reSenje
odlicno, ali je prakticno tesko obezbediti potpunu na povr-
sinama klizanja.
Kada je rastojanje izmedu rnasina iIi" ure<.1aja, vezanih cevirna. pro-
menljivo, uJ50trebIjavaju se savitljive cevi (metalna creva). Ove se cevi
prave od celicnih, bronzanih iii mesinganih spiralno uvijenih traka tala-
sastog iIi zglavkastog (" falcovanog") oblika - sa medusobnim preklapa-
njem susednih zavojaka; izmedu zavojaka proteie se najcesce zaptivac.
Primeri savitl jivih cevi dati su na s1. 10.15.
10.8 PRORACUN CEVl
su glavna zadatka proracunavanja cevi:
1) proracunavanje unutr.snj eg precnika cevi da bi potr ebna koliclnu
teenosti, pare ill gasa magla proci za odredeno vreme i
244

,2) deblj ine ccvi s obzirom na materijal i pretnik cevi
prlUsak u cevl.
K.d se s.a Q [m' /s] obel.ii teonosti, gas. ill pare koji
kroz cev 7a l edan sekundl a sa v [:nJs] srednja brzina praticanja dobil:e
se jz 1
D'n ,
4
v
=Q
Izraz za unutra!njeg prccnika cevi
D,- 2V
Q
[m]'
nV '
Ovako proratunati treba saobraziti standardnim nominalnim
otvorima cevi.
Kaa prihlifne vrednosti srednjih brzina 11 mogu se usvojiti
za vodu u ulaznim cevima klipnih pumpa 0.8+ 1 mls
za vodu u izlaznirn cevima klipnih pumpa 1 + 2 mIl
za vodu u ulaznim cevima obrtnih pumpa 1 + 1,5 mil
za vodu u izlaznim cevima obrtnih pumpa 2
1
5 +- 3 mil
za vodu pod pritiskorn 15 .,.20 mi.
z. vazduh 16 .,.20 mi.
za komprimovan vazduh 25 .,. 30 mi.
za zasicenu paru 20 .,.30 mi.
za pregrejanu paru 40 .,. 50 mi.
za gasove u motorirna 20 + 30 mls.
Debljina cevi se po slil:nom abrascu po kame se i de-
bl jina kollovskog lima (v. 5.2.2)
gde su:
D,p ]
u - +c,+c. [m;
2 pO.l "
'l' SF
D, [m] - unutraSnji pretnik cevi,
p [Pal - nominalni pritisak,
RpO 2 a [Pa1 - napan na granici razvlaeenja na temperaturi
. (v. t.blicu I03),
SF - stepen sigurnosti u odnosu na granicu
nja. Za cevi sa atestom: za miran protok fluida,
bez udarR SF = 1.6;
za protok sa udarima SF =1,';
za ccvi bez atesta: za mi ran protok fluida
bez udaro. SF :::111,8;
za protok sa udarima SF :a.;2.
Ct [em1 - dodatak zbog netacnosti izrade, odn. toierancija
u proizvodnji. Za cevi be? sava cl = (O,OO85+
0, 022) 00, gde je OD prvi Nan na c!esnoj stran! U
ob!'ascu za deblj inu cevl,
245

co [m] _ dodatal< zbog trosenja i korozije u vezi sa vekom
cevncg vuda. Z3 celicne C
7
:--'l C
1
m; \'0-
dove bez trosenja i kOrOZl)e ('1odo'/l za ul.J.e za
podmazivanje i 51) .C!=O; za vodove u hemlJsko}
industriji moie bltl 0,001 m.
Koeficijent sJabJjenja Unasi
,= 1 z;a cevi bez sava,. _
=0 9 za cevi uzdui zavarene (za Jednostrano zavarene cp-
<;I I" d t
=07- za obostrano Z3varene ili zavarene)c nos rano
na podmetacu fi)=O,8; za obostrano zava-
rene, zarene i ispil?ne
9=057+063 za 7.ako\'ane cevi, sa jcdnirn redom
napon za' cevi livenog g\'oida iznosi MPa. Ob?d . JC optere<:en
silom koja ga savija. 1z momentne Jcdnacme za saVIJanJt:

jednacine
D'nLl
F'a= --- u;1
6
D'n
F'c.: P
1
izlazi (sl.lO.16) d. je debJjina abada
b= 11 Jl5',.Pti [m]
Y 2D' Odl
gde ie: D. [ro] - srednji preenik
p (Pa) - nominaln! pritisak,
D'lm) - mesta ukljestenja,
cJf [pa] - dopusteni napon za savijanje,
o
0'
SI.l0.16-
a lm) - rastojanje ose zavrtnja ad mesta ukljestenja.
Sila F' u zavrtnjima racunata je za srednji precnik zaplivaca V,I
po!to pritisak u pribliino linearno apaea od unutrasnje ivice
ka spoljaSnjoj.
Aka se, sa malom greskom. us\'oji da je D,., """ D', dobija se pribliian
obrazac
b
V
aO"pa 1
::::: mJ.
2Cd!
Nominalni pritisak odreduje se na osnovu proracunskog radnog pri-
tiska Ulvisno od temperature. Radni pritjsak p" obitno zadan, poveeava
.:e na rae-un gubitaka pritiska u cevnom vodu pa jet prema tome, prora-
cunski radni pritisak uvek veci od radnog pritisk<l na izlazu iz cevnog voda
p=p, + Llp
246

goo je Ap prltl.sak potreban .. Avlacllvan}e otpc:c. priltrul I n
kroz ceVDI vod: aD II uJda
[PaJ
2
9
\
\
./
\
,
V
\
\
6
\/
\CfJ
/
\
\
5
,
7
,
"
,
\:t
I
J

2

'0
"-
-
--
---
(J\.
0 100 00 2 JOO

5)0
a. (mmJ--
Sl. IO.IJ _ Koellcljent otpora .. v!mo ad protnlka
c:evi (bin 1: za oormalnl ventil 'pnma aLl1.3!1,
lain 2: q venW prana aLl1.3b, krtn S: D za
aun, krtva t: u luk. lain I: D c .. cnd dulioe
10 ED. i lain I : q ,u.o4 4u.t:me 100 m
Preauk cevl D, Jednak Je
gde Ie: - koefl-
clje1t
otpora,
o [mi.) - brzina
proti-
eanja,
p [q/m'l - gIIIIIna
tluld&.
Koefidlent otpora za pnvu
cev
gde Je: ). - ltoeficiJent
koJI
Eberl""
tm.:.I
l.-O.Ozoe,
I [m) - d
nfln

en!,
D, lm) - UIlutrdnjl
probUk
ceovI.
OstaIe vrednooti koeficijenta
otpora date au u dllagnmll
na sLIO. 17.
P rim e r iO.!: Treba iz-
raNnati prorafunski radii!
pritlJak za dobavljanj. koll-
fine Q-loo m'/h b
1edne
vocIe
na vislDu od 50 In. Du!IDa
voda Je 100 m. U YOd au II-
klJul!ena 2 oblfDa venllla I 4
kolena pod iO". UnoJeDa Ie
bnlna stNjanJa 0 - 2 mt .
prttlab po-
mbno za Avtamvanj. 011"*0
u c:rmom YOd\I
Ap-().l/D,+2!..-.+
[Pa]
2
D,- ,/iQ _ ,I 4100 _O,ISlIID.
y." Y.MOil]

U.".ja '" atandardnl prernlk D, = J 50 mID.
KodIrljetlt olpora (v. d1JlI8rwn no !l.1O. 17),
oll"',a (v. d1jagram no 51.10.171,
IUltina vud" p - I WO kg/m' , po le, prema !.orne
I1p _ O,D201i -$3000
[
100 ]1000.2'
l lW 2
Radru siJ.vlaOivanje vlsinc h=50 m iznosi
p.= /i py=50 1000 9,81 = 490500 Pa.
Prema tom!: je radni pritisak:
p z p, +6p= 490500 + 5300 _ 54350U I'a _ 5,435 bar.
248
Pa.

11. CEVNI ZATVARACI
11.1 OPSTI POGLED
Zatvaraci imaju zadat ak da 'c if
;!osti, gasov3, pare itd.) kroz cevi e proticanje fluida (let
ciji i naeinu delovanj a razlikuju s c a Je potrebno. Po konstruk-
priklopci, zasuni i s lavine (51.11.1). e In osnovne VTste utvaraca: ventili,
- -f-
oJ hJ -I 91
51.11.1- Shcme osnovnih vrsta cevnih (a-vcnW,
. v-z.asun, g-sJavina)
Ventili (sl.l1.ta) se krecu upravno na cavan sediSta Oei.iSta) bez kli-
zanja, tj . odizu se sa sediSta. Nedostaci su ventila sto daju vel.Jke otpore
pri prot icanju zbog promene smera strujanja; u novijim konstrukcijama
ovo je znatno ublaieno, pa cak gotovo potpuno otklonjeno. Zbog naglog
zatvaranja i otvaranja prolaza ventill su resta uzrok jakih udara pokretruh
masa u cevnom vadu. Duzina ventilskog zatvarata je relativna velika, a
visina im je sr azmerno mala.
Priklopci (sl.ll.l b) se obrcu aka ucvrscene ase i, otvaraj uCi prolaz, ne
izazivaju osetnu pramenu smera kretanja. Oni se odlikuju !'rostom kon
strukcijam. Krecu se po sedistu bez klizanja.
Zasuni (51. 11.1 v) se krecu paralelno sedistu, uz klizanje, upravno 1Ll
uzduznu osu cevi j retko se krecu kruino. Otvaranje i zatvaranie prol:u.a
ooze biti i vrlo lagano, cime se mogu izbeei udari pokretmh masa u ce-
virna. Zasuni omogucuju neposredan i pray prolaz bez promene
I< retanja i gotovo bez poveeanja otpora. Duzina im je mala u pored.e.nJu
sa ventilima, ali im j e radi odizanja polrebna velika visina. Glavnc su m:Vle
2-1 9

zasuna: teska izrada i jako habanje zaptivnih povrsma, i velika sila po-
trebna za odizanje. Z3Suni se mogu upotrebiti sa uspehom i za najvete
preseke cevi.
Slavine (sl.ll.lg) se obrcu u sedlStu LIZ k1i7.anje i imaju otvor u svome
trupu koji stvara prolaz. One su proste i jeftine, :1 upotrebljavaju se za
male preseke; daju prav prolaz bez skretanja. Mana im je sto je polrebna
relativno velika sila za obrtanje i sto se brzo habaju zaptivne pavrsine;
osim toga, tesko je odrlavati henneticnast.
Pod duzinam zatvaraca razume se duzina u pravcu ase cevi, a pad
visinom - dUl-ina upravno na osu cevi.
zatvaraca moze se ostvarili: 1) rueno, 2) 3utornatski - pod
uticajem razlike pritisaka sa abe strane zatvaraca 1.1 cevi i 3) prinudno-
-mehanicki - pomocu mehanizma koji nnjcesce periodicno U odredenim
vremenskim r azmacima pokrece zatvarac.
Zatvarac mora na prvom mestu da obezbedi hermeticno zatvaranje,
a zaptivne povrsine moraju biti pristup3cne r<\di odrZavanja: drugi je va-
ian uslov pri konstruisanju zatvaraca da skretanje toka pokretne mase i
promena preseka proticanja budu sto manj i.
Ovde su izneseni sarno opsti pojrnovi 0 svirna zatvaracima, i glavne
karakteristike zatvaraca za cevne vodove, a proucavanje zatvaraca sa
drugim namenama ulazi u sastav drugih predmeta (motora sa unutrasnjim
sagorevanjem, pumpa, parnih kotlova, parnih turbina itd.).
Na zatvaracima se nalaze ove oznake: nominalni otvor Dn, norrtinalni
pritisak i strelica koja pokazuje smer proticanja.
11.2 VENTILI (JUS M.C5.020)
Venti! standardne konstrukcije prikazan je na s1. 11.::2 gde su dati i
nazivi svih elemenata njegovih. Duzinom ventila zove se mera L izmedu
ivica oboda, a visinom mera H jzmedu ose ccvi i gornje ivice locka
je ventil zatvoren. Dn je nominalni otvor ventilske cevi, a S povrsina pre-
seka prolaza.
250
I
7

6
J :t
I
2
3
st 11 .2 - Normaln! ventil star ijeg obUka (l-ploca lIt tnnjlr, 2-sedine. 3-kutica.
t-vreteno, S-pok!opac vcntlla, 6-poklopac z.aptivai:a, 7- rutni tol:ak)

KuCica ventil. je od m .. !Hruke bronze (do 22S'C za D :;; 100 I rI
IIsak p< 16 bar-a) , lIvenog gvofda (do 22S'C za ,I:
D. ,:;;; 100 mm _I Hva (do za D. ,,; 300- mm I p _
_ 4U bar-a) 1 (do 500 C za D. $: SO mm I p - 100 b",- keda N 1m! _
ralure I k. da opasno.l od rdanja, R legiranl
(\egiran hromom, niklom, molibdenom). Oblik ventila prllag04en Ie tlo
pogodnijem toku fiuld. (.1. 11.3). !ladl na cev je
vena oboduna.
a/ b)
v/
91
Sl. 11 ) - Runt obUd ventUa (u obllk a : koet1djnt otpon. obWI:
b: .. obllk .: .. obllk , : t-I)
Vreteno je od bronze kada je Woleno oksidadjl, III od 6tlIka; 0;,.,
ima trapeznu zavojnicu, re<1e oblu kad. je Woieno prljavttinL Navrtb )e
ill zaseban dec cd mesinga, bronze, ill je urezana u spoIjnjem DO-
od felika iii liva; navrtb moie bit! I unulra, u poIrlopcu vm-
tila. navrlk. vezan je uvrtnjlma u pokJopac kuBce ill Ie tzr..sm
izjedna sa poklopcem u vidu jarm. (. 1. 11A).
Na vrh vretena stavlj . so ru&ti tOCak i u vrele:to Irl!wn
iii je, vretena kvsdratnog proseb sa nagibom ItnDa 1 : ZO
pa s. na nj lOCal< I prif-vrifuJe uvrtnjem (sL 11 ). VreIe:to )e
zaptiveno mekim ill, u vile prltiske I temperature, metalnlm zaptln&m.
Ploca Je poluetljlvo vezana sa vretenom da bl JoJ ... 01 .... 10 IItno
naleganje n. se<iiAte; primer voze je no .LI 1.5. Plata Ie ravna, Jr.omtna ill
loplasla na mestu naleganJ . Radl vadenj. plofe mogu a1u1itl rebra Iznad
ill ispod nje ill plota Ima kraiko ci1lndrieno produUnle ka)e prt zamnnju
ulazi sa zozorom u otvor sedi!ta (11.1 1. ). Rebra Jtv&raju wB otpor pro-
tic.nju.
Plata je od ma1lnske bronze (do 22S'C), kalaj"" brona. leUb>o( 11 ...
i (do 600'C); ona je na mestu naJeganj. - na .. ptiwol poYIIIDI -
Imo
Se<iiAte, koje Je takode fino uglleano Tadl henMtimo.tl. Ie
z"-"' ban prsten utisnut uvalj.n ill priv&ren. Ovaj prateD )e od .......
b!'onze, meslnga (do 27S'C), livenog gvoMa I .. YIk -.,.,_
l jOtt pri tiske od niklil; u vodu on mole bit! od rume III ......
Smer proticanja redovno je takav da pritlsak, prt .. .---;:
d.lule odozdo na plocu Yel\tiJa. Kada pribS&k DB pIu
SMer proticanja je obmut; !.ada Be radl __ IIIU _
Predvilla obilaznl kanal sa lIlanjlm ill Be \I .... ' -
lui manJI ventU pa Be manJI ventU ranlJe otvarL
: I

Kucica venUla novijih kOl1strukci ja tako je !lr.dena da otpor pri proti-
canju bude sto manji. Otpor je u na 51.11.3a, man]l ]e u
ventilu s1. 11.3b, jos je manji u vcntllu sa koslm vretenom prema 51. J l.3v,
I
I
I
SLl1.4- Ventll preroa JUS M.C5.020
a najrnanj i u ventilu sa pravolinijskim proticanjem i takode kosim vrete-
nom prema 51. I 1.3g. Ventili sa kosim vretenom omogucuju proticanje sa
vrio malim skretanjem i sa mnogo slabijim konstruktivno
ani su nepodesniji, hod Un je veci a teze je izracliti i odrfavati kose za-
ptivne povrsine.
Visina ventila H (s1.11.2) je promenljiva kada se pri otvaranju ventila
odile vreteno sa tockom, a navrtka je nepokretna, ill je nepromen-
Ijiva kada se pri ohrtanju vreteno ne ollie, vel: navrtka koja je vezana
sa p\o/:om.
Pored ovih ventila-zatvaraca mogu se nalaziti u cevnim vodovima 1
drugi ventili sa namenom, kao sto su npr. redukcioni ventUi koji
252

imaju zadatnk dD snlze, redukuiu prilisak u cevl, Ui venlUl slgurnosti ko-
jima ie zadatnk da poras! priliska u cevi lznad doputtene vredno-
stl itd.
gJavnih eJemenata ventlln je ovaj,
81.1 1.5 - Pokretljiva veza
plole i yen tilskog vretena
Hod ventila h - a to je Izdinnj. nJogavo
- se Iz uslova da pomin. naJveeog otvora
ventiJa bude ravna povdinJ otvora u.!ta (aI.1 1 17)
odakle lzJazi
tt;,.

d
h= ...!. [mj
4
gde je do [em] preroik otvora na uUu IOdl!ta
(51.! 1.7).
Sirina sedilia b mora biti to1lka d. pritlsak
na dodlrnoj porninl ne pre<!e doputtenu vrednoIt:
gde ie,
" 4 (d;-d')p
d. [m)
dIm]
1m]
- premlk venW.ko
- preCnik vretena,
- srednji premlk aktivn. povr-

p [Pal
p, [Pal
- pritisak koji deluje na plofu 54 strano vretena,
_ doputtenl pornlnski pritisak na mestu woganj ..
Cij e su vrednosti :
p, _ 1.5 Pa Z8 meku gumu,
p, _ 5 MPa Z8 tvrdu gumu,
51.11.6- Ploc.a ventUa 18 rebrlma u vodenje t .. knlkl.m pi
p. - 5 MPa za kofu,.
'7 )em
p .. - ts MPa za SIVI hv, CuSnI
Pd - 15 MPa za mali nsku bronzu. CuSn4 I CuS jz ....
Pd 20 MPa za kalainu bronzu, b411
n
Pd - 35 MPa za hrom-nikl C.5420 .

Slobodni otvor izmedu ventilske I unutraSnjeg zld. mora
biti najmanj e ravan otvoru na sediSts.
r. 1 1f 2
- (D'-d) =-d
1 ' 4
0
pa ie odaUe
nik kuCice D oko yen tila
Ydi+df [m].
iIi aka se zanemari se-
b kao srazmerno mala
pa usvoji do .... dl. izlazi
D-l,4 d, [m]
Za ventile sa
sedinem t reba pri odrediva-
nju b uzeti proiekciju
povrline sediUa upravno na
osu vretena, a pri odred:iva-
d
S1. 11 .7 - Shema venWa
nju hods h uzimati kao visinu otvora najmanje rastojanje izmet1:u potpuno
razmaknutih povrlina secillta i plot e.
Kada ventilska ims rebra za vod:enje. treba sa korisnom
ill aktivnom povdinom otvora sediSb, tj , oduzeti povdinu rebars.
Ventilsko vreteno se ili ns istezanje iji na pritisak sa izvi-
janjem, prema tome sa koie strane deluje pritisak na plocu venti la Pii
otvaranju.
SUa koja istet. ventil pri otvaranju je,
" F-'4 (dJ-
c1
')p [N]
za p u [Pal
Kada ie venti! za!voren, on ie pritisnut uz sed;!te sa p' = 5 + 6
Pa radi a za to je potrebna sila
F. ="d.. bp' [N] .
Vreteno ie izloteno pritiskivanju odn. i.zviianj u !<.!lela pritisak deluie
oduzdo. Sila koia ga izviia ie
F. = F + F. "" : (dJ-d') p+ nd,.bp'[N]
Obrtni moment na izaziva u vretenu i napon od torzije;
moment torzlje odre<1uje se po obrascu
T=I'. tg (a +p') d, [Nm]
2
Ide ie: F. [N] - ukupna sila koja pritiskuje vreteno,
d. [m] - srednil preOUk zavojnice,
II - ugao nagiba zavojnice,
p' - ugao trenja.
254

11.3 PnIKLOPCI
Pr-iklopci su konstruktivno naJprostiji zah'3rotL Na 51. 11 .1$ prikazan
je priklopac. Zatv3raC priklopca obree se aka osovine iii se odi1e
Ijujuci savitljivosti materijala od koga je naprav)jen. k 0 sto je sJut.<Jj
kad priklopca sa gum.rum z3lvaT,cem <iji je jed,n kraj U(VTScen. Z.lvo-
raN priklopaca mogu biti od metala (bvena gvoide,
ceIik, mesin,:, bronza) Iii oct k01e iii gume. Zalv .. -
rae priklopca naleie na sedite lU neposredno 1
tada mu je povrs-iHa naleganja fino Hi
ima utisnut fino uglacani prstcn natinjen od bron-
ze. Priklopd se upotrebljavaju uglavnom pri ni-
ski m pritisrima: zatvaranje im nije polpun.o
hermeticno. Da bi so obezbedio potrcban pntlsak
na dodirnoj povdini naleganja, je pri -
klopac tegom izvan cevi, kada Je povdina
81. Il.g - Shema
klopca
rt- nja zatvaraca uspravna. iIi se nalt'ganja
P pravi malo nagnuta prema vcrtikali.
Priklopci se retko upotrebljavaju s.tvarni u vo-
dovima' oni 'iU cesce namenjeni regulJsanJu protokn Iii unalu narol:ttu
(automatski priklopci na pumpama i s1.).
11.4 ZASUNI
Za
suni pruzaJ'u neznatan otpar proticanJu fluida. Oni upotre.blja-
. is' odm su za vlSOke
vaju za nominalne otvore od 40 -;-] 200 mm, a 1 v e, 1 peg .
pritiske i temperature. Glavne spoljne i priklJucne mere t...:lSuna date
u JUS M.C5. 620.
I
brku klinI
81. 1 J.9 _ Zasun S3 plotom U 0 I .
. I 11 9 0 5novn1 elemenal zasuOIl Je
Najprostiji z.sun pokazan Je na si, : . izmedu I .8 l I: lJ)
ploea koja ovde ima obhk khna (nagl Je 0
':.55

Obrtanj cm rUCnog locka podiie se navrtka, a s njom i koja se u po-
cetku odi ie sa klizanjem pa posle odvaja od sediSta Visina H
ovakvog zasuna je nepromenljiv3, jer se toCo.k nc podize pri otvaranju,
Fino ugJacani prstenovi po obimu ploce, pritisnuti vretenom uz sediSte,
obezbeduju hermeti cnost zaptivne po\' rsine, Jednaki prstenovi nalaze se
i u sedi stu 5 jedne i druge strane
pl oce. Prstenovi su iIi uti snuti iIi
uval jani u plocu, a prave se od li-
venog gvozda za gas ni skog priti-
ska, a od mesinga, masinske bron-
ze iIi specijalne legirane bronze za
vodu iii pam. Zavojnica vretena
nalazl se spolja kada postoji opa-
snost ad oksidacije. Materijal poje-
dinih delova zasuna sHean je u-
glavnom materi jalu koji se uzima
za venUl e pod istim okolnostima.
Zasuni sa plocom u obliku kH-
na upotrebl javaju se kao zatvaraci
cevi za sprovodenje vode i gasov3,
pa i pare niskog pritiska i niske
temperature. Pri viSim temperatu-
rama ploea se nejednako si ri i lako
moze da se zaglavi u sedislu; ne-
jednako sirenje ploce moze biti uz-
rok neher mclicnosti .
Za paru vi seg pri tiska i zagre-
janosti , pogotovo pregrejanu, mno-
ga su balj i zasuni sa paralelnim
plocama (sl.1 l.1 0). Para jednostra-
na pritiskuje placu i pamazc adr-
Zavanje hermet icnosli. Mana je
ave kanslrukcije, sta se pri atva-
ranju zasuna dadirne pavrsi ne
jaka taru i habaju. Vretena zasu-
na na sl. 11.1 0 podize se pri otva-
ranjl1 zasuna - navrlka se nalazi
u rucnam tacku. Kucice ovih za-
suna su gatava r edavno ad celic-
n?g li va, a zaptivni prstenovi ad
mkla, legura nikla iIi vrlo tvrcJag
kaji ne raa.
Prit iskivanje ploce uz sediSta
cesto je pajacano mehnnickim pu-
tern; nn laj maze s(: cak
ostvariti pritiskivanje abeju plafa
uz sediSta.
SI.Il.lO - Zasun ..
(pl ofama)
f Pri veliki m naminalnim atvarima (D,,> 150 mm)
pl.ocu pre otvaranja radi dizanja i r adi tll-
vanja zaphvmh pavdma; to Se pastize ill zaobilaznim kanalom molog
256

precnika koji se ranije otvara, iii mallm otvorom u ploCi. koji pri diz.a.nJu
vre,ten,a paru pre sto dizanje ploce. Mof..e se 1.0 pitanJe
1, nn Sta ce se s}abljenje- pntlska na zaptivnoj po-
1 ploca ad pre dizanja plore; zbog toga nastUp3 ra.
s t er cccnJC ploce, a plo{;a se w.e bez lrenja.
Dop'Jsteni prtttsak na zaptt vnim povrSinama je za 60+70"/. niii od
dopustcnog pritiska Pd za ventile.
/
, "
,
51. II , II - S!a\'ina
(gore: Z.ltvorena
dole : otvorenn)
11.5 SLA VINE
Sla\"ina je konstruktivno prost zatvarac. Primer je
dat na sl.ll.l l. Cep ie karnesn; konicnost ie 1 : 6. U
j e olvor sa uobicajeni'n odnosom fuine prema visini
1 : 2,75. Konicnost tepa prestaje izvan kuCice, a kucica,
na donjem delu, nije konien3 od ivice cepa pa dalje; to
jc potrebno radi naknadnog repa, kada u radu
poslane Core cep ima glavu na
koju se natice odnosno rucica, a dole stablo sa za
vOJnicom na koju se navree navrtka . Da se navrt.ka nt
bi odvr tala u r3du, st3blo je ispod zavojrVce eetvrtast.o
pa se podmCl3c obrce zajed.no sa n!lvrtkom i eepom.
ZapO\'ne konicne povrline u kuc-ici i na eepu moraju
bitt fino uglacane.
Kucica je od Ji\'enog a e:ep od livenog gvol-
da, mesinga, maSinske iIi speciJalne Kada Je
npr. od bronze, bolje je u kucicu od g\:O!d.a
staviti cauru takut1c ad bronze. Pod.rnetac )e
g\'oida mesing3 111 cellka. Nominalni sla'\"lDJI
krecu od 20 do 125 mm. Gla\'ne spoljne.l pnkljurne
mere slavina obuh\' acene su standardom J1.iS .:i.e 5.400.
S0m ra\-nih sla\'ina (51. II.ll postoje I
slavine. Trokraka 51a\'ina moi.e da dale llAlZIllerurno
\'ezu u'iju cevi .

12. TABLICE 1 DIJAGRAMl
12. 1. STANDARDNI BROJEVl
n!dO)'; stamlardnih brojeJ'Q :0 illlcrvai od 1,00 do 10,00
Standudni tuOjcVl osnovnih redo\'2
Naz..ivni
Mantise
I zr.u! u rt3. ti Relativne
brojevi
tcorijskih
brojevi rnUkc u ...
R5 RIO R20 R'O
brojcVll
1 2 3 4 S 6 7 8
1.00 1.00 1.00 1.00 0 000 1.0000 0
1,06 I 025 1,0593 - 0,07
1.12 1,12 2 050 1,1210 - 0, 18
1,18 075 1.1885 - 071
1.25 1,25 1.25 4 100 1,2589 - 0.7 1
1,32 5 125 1.3335 - 1,0 1
1.40 1.40 6 150 1.4125 - 0.88
1.50 7 175 1,4962 +0.25
1,60 1,60 1,60 1,60 8 200 1,5849 +0,95
1.70 9 225 I 6788 T 1,26
1,60 1,80 10 250 \ ,7783 + 1,22
1.90 \I 275 1,8836 + 0,87
2,00 2,00 2,00 12 300 1.9953 1" 0,24
2,12 13 325 2.1135 + 0,31
2.24 2,24 \4 350 2,2387 +0,06
2, 36 15 375 2,3714 - 0.48
2.50 2.50 2,50 2,50 16 400 2.5119 -0,47
2,65 17 425 2,6607 - 0,40
2,80 2,80 18 450 2,8 184 - 0,65
3,00 19 475 2,9854 ... 0,49
3.15 3,15 3,15 20 500 3.1623 - 0,39
3,35 21 525 3,3497 + 0,01
3,55 3,55 22 550 3,5481 +0,05
3,75 23 575 3,7584 - 0,22
4,00 4,00 4,00 4,00 24 600 3.98 11
+ 0,47
4,25 25 .25 4,21 10 ... 0,78
4.50 4,50 2. 650 4,4668 + 0,74
4.75 27 675 4,7315
+ 0,39
5,00 5,00 5.00 28 700 5,011 9 - 0,24
5,30 29 725 5,3088 - 0, 17
5,60 5,60 30 750 5.6234
_0,42
6,00 31 775 5,9566 + 0,73
6,30 6,30 6,30 6,30 32 800 6,3096
- 0,15
6.70 33 825 6,6834 + 0,25
7,10 7, 10 34 850 7,0795
... 0,29
1,50 35 875 7.4989
... 0,0 1
8,00 8,00 8,00 36 900 7,9433
... 0,11
8,50 37 925 8,4140
... 1,02
9,00 9,00 38 950 8,9 125
+0,98
9.50 39 975 9, 4406
+0.63
10,00
10,00 10,00 10.00 40 000 10.0000
0
Nlpomcna U% u blicu 2. 1.: Mantise leorijskih brojeva dalo.su z.:a buu 10,
258

f-
,
I

.. I


f4

. .
.
I
. I

a
h

I-;:
/.i.

a.

:1
I-
b::
j.
...
-
v:
-
I
.::r:
S
:





/ .J.TI



.
:! :! :! ;
-

o

)0
j
>!!
,

4
=


-

-
'"

.,;


.!


j
i
,
.
,
-
-
r
1 ,
-
--
-
l-

H
. -
- ' .....
'1
, .-..


,
1 -'
g:
+
,
!:b f-i


-
-

1-,

-
I ti .i.
:
f->.
t-

"' ,
,
f-

..... a .... T
,
H
,
....
,
1

-
! : I "
..

,
n-
o
,
. .
-
V;
+-

1-'

-'.
! -
'/
.:j
-
f-
,
"
&

"
I
,


l' ,-f- ,..
0
-
-
"
. - -
0
.'


-
...
2

c


if E
e
c
H
H =
c
" 0
c


,
E 0
"
E
"

'"

[

l
E
5
(j

N

vi

.il
>:
...
-
2

0
.J

E
"
,l!.

SO



c
1
,..


c
c
E
a

<;
E
"

"
1l

>:
..

s
u
&

N

:;.

-

"
:>
.
- -
.,
"
- '
" -
-'

I

I .

"


t .

' -

I
"")-;


... S:


I J
..
,
-2-
I
>:
. .
._ .
,

-
"
I

""'-
I


"-

21>2
5 00
,
00
00
I 00
0
-/ 00
~ II
- 1

-
)0
1/
v
r."
I
17
t 2.3 Srniwvi dijagntmi
1507/15
1/
17
I I
C.08Jt5
17
I 1/
)
I ....
I I O ~
1/
.
V.
e.O'
V II
V1 C. 0J1I.
V II
V
.
17
.I
II I
300
~
10 S(
o
V
1/
am ["'Par ':::
[/
r/
I
I
Isfezanje-priliSak
51. 12. 3. 1 - Smitov dijagrom z.n ugijenib\i tellk

20
,
100 ,
1/
~
C.s
(10
1/
1
.).,-! C. hJ2'
V.
0
II
9
!/ 1/ 1/
I
VV
1/ II
V
V
tS'I20
'/
J
I
700
V-
I I
7
I
I
1/
j
C. '/720 . :/;
00
: ./
:;..-
/
1/
I 1/
1/ 1/
1/ Y
, J
00
!/
v V
1/ 1
1/
II I I
II if
v.: V
I
/
J
5
00
~ I 1/
II
II
1/
~ /
j '
1/
,
1/
v
I
1/
V
1/
I I
I 1/ V I
1/
V
I
3
00
1/
/,
:/
1/
1/
1/ " /
,
2
00
l/
1/1/
I
1/ /
1./1/ I
,
1
a
1/
200
~
I
1(0 400 500 600 700 6 0 ' 900
1000 " 0
'/
V
I
rVm[Mp-( I
00
Vy
V
' 0
/
V
V"
!
00
1/
V
w
Isfezanje-priflSak ,
I
1/
!lj
I
00'
iO
I
I
I
1
- 1
- 2
-3
00
,
I
-500
-
SI. 12. J. 2 - Smitov dijngram z.a legiran tdit

o
.,
c:
~
-
.,!!
-
.,
o
-
(5
5
'00
1...-
t..
1....-
V
200
100
0
IJI
100
200
- 300
17
1...-
V
,V
i7
I V
c . O ~ I I ~
V
VI
V
V
06'1S .
V II
II I
.
II
V '/
C. 05115
V I
V I
i /J I
. j
V I
C. 0'1'15, '
V I
1/
6.03#5
v
.
v
II
II
I I I
II
.
I I
<'I I
/ I
/ II
1/
,I
)
I
I
if
I
I
lOll '2OU
3 0 ~ ~ '51
0
II
am LNPoJ ~
IVI 1/
1/
1/
1/
Savljanje
-
SI. 12. 3.3, - Smitov dijagram 1..11 ugljenieni Oelik

l0ottt-H++-r.-;- ++-++'
I-+---I-!-+ --l-U ,/ / /. 1

C. 5420 Y /!,--
8
1-T-+-t-t-H/g,.fIifrV..Li-\...-..j1 1/. .1- ' L
700 1/ IA I, C. ,,720 '/!. I /
'(le VYIA . 'f I ). I i!-
VI/ Il l--' 1/'/ 11 !// '
cC> " V I I ' I Ii
IA 7 1/ 'I II .- . I-+-
1/ 1S.f- '/-b-1/=-+t+-.+-I. _ V 1 1 ' I
II 1/ / ' IlTf . . +-
V I ' I f,
400 ./
V
II V Ii I
300
]00 H-f- I/-hl?-J- I --l.-J
1/ I / /1/ I" 'I
100 1/ / V / //' I I i I
1/ I I ,
P ...A-. / II
o , a 11 a 0 1500 ' 600 7 a , 81 a 9011 IIt1D
H+-t-:-jl.:..f-7F>4--A4 + 4 ''--'-8-=-10 - j
VV V , * --,
j A/ I
'/V I I t-- t- .' -
- ,00
-]00 I
/ V / ' / Savijanje H-' . i
-300
I/ i/ "--+-+-l
;'/
51. '1 J. 4 - 1D1\OV duocJ>m .. - -

266
.,
,
-n
V,
,
,
~

h
, , '-'-'-
,C. 0745TT
,
cos
-1-
Torz/ja
.
.

, ,
,
.
,
H=R
.! !
SL 12. J. 5 - Smitoy dijagram za ugljeniau telik
,
I
I '
, I
.L
Torz/ja
. ,
I
L) J",
I ~
W C.m2
, I
C.5420 '
Q
"-4720
'A'
-
JOO
I
I
.
I
'00
.
0
10,p'
I
0
, ,
.,,,,,
l'"lHPJ'
~
~ J O O ;
.
SI. 12. 3. 6 - Smitoy dijagram z.a legiIilI1 c.Xtik

/100
,
T
t
/
-L /I
'1000
17 1
I I / 7
/
T/
1 -
./ ;
: ~ I ~ -
800
,r:
I
/
/-.
I I
1/ ,
./
I V ,
7 -t-
,-+-
600
./
/ If
,
I
/
I I
I
1
,+
/
1
I
,
1
-ri-
00
1/ 1/ I
V I I
V
'I
I I
,/
I I
,
r
;/ I
I
/ I
,
I
7 I
,
I
.-
1/
0
V
/i I
200 400
/
600 I 18
()
~
I}
~
,
(J '" [I.; Par
-
I
/
00
V
,
1
/
/ lelik za g ~
It
I
/
5red.njt! vr i
I
~
I 1
I - 4
1
I
"
Savijanje
, Ii
'h 1/

i
I
,
I
I I
I ; ,
I ,
- 6
SL J 2. 1. 7 - Smitov dija&rlm D
lA oJ'fUIt.
:.

It
00
TabUca 12.4
OS'lovne (olerallcije u mikroflima
Obwl i gtiJ{>C men u milimelrim" p r ~ k o do)
- r '-
Kn'
I
litel 1- 3 3- 6 6- 10
10- 18 18- 30 30- 50 50- 80 80- 120 120- 180 180- 250 250- 315 315_400 400 - 500
,
01 0,3
0 ,4
0,'
0.5 0.6 0.6 0,8 I 1,2 2 2.5 3 4
0 0,5 0,6 0,6 0.8 I I 1,2 1.5 2 3 4
5 6
I 0.8
I I 1,1 1.5 1,5 1 2,5 3.5 4.5 6 7 8
2 1.2 1.5 1.5
2 2.5 2 . 3 4 5 7 8 9 10
]
2 2 ~
2,5 3 4

5 6
,
10 J2 13 IS
4 3 4 4 5 6 7 8 10 12 14 16 18 20
5
I
4 5 6 8 9 11 13 IS 18 20 23 25 27 7
6 6 8 9 II 13 16 19 22 25 29 J2 36 40 10
7 10 12 15 18 21 25 30 35 40 46 52 57 63 16
8 J4 18 22 27 33 39 46 54 6) 72 81 89 97 25
9 25 30
)6 4) 52 62 14 87 100 115 130 140 ISS 40
10 40 48 58 70 84 100 120 ) ' 0 160 185 210 2)0 250 64
II 60 75 90 11 0 1)0 160 190 ncr 250 290 320 )60 400 100
12 90 120 150 180 lI O 250 )00 ) 50 400 460 520 570 6)0 160
13 140 180 220 170 330 )90 460 540 630 720 810 890 970 150
"
150 300
) 60 430 520
"0
740 870 1000 11 50 1300 1400 1550 400
15 400 480 580 700 840 1000 1200 1100 1600 1850 2100 2300 2500 640
IG 600 750 900 11 00 1300 1600 !!JOr) 2200 2500 2900 3200 3600 4000 1000
17 900 1200 1500 1800 21 00 2500 3000 3500 4000 4600 5200 5700 .300 1600
18 1400 1800 2200 2100 llOO 3900 4600 5400 6300 7200 8100 8900 9700 2500
I 0 . 0,75 f),9
1.1 1.3 I.G 1,9 2,2 2,5 2,9 3.1 3,G 4,0

Tablica 12.5
odstupanja to slabkJ (osovine)
Polo- K\';lh OdSIU-
Crupe i podgrupe nomwlruh men u mWme1.nma
mjna Lil e1 panjc I
oLnak ..
predZ1lak I 3 6 10
.. 18 2.
do do do do do
do do
3 6 10 I< 18
2' 30

I 16
' 8
- - 270 - 270 - 280 - 290 - 290 - )00
- 300
b 1- 16 "
- 140 - 140 - 150 - 150 -
- ISO - 160 - 160
c 1- 16
..
-
- 60 - 70 - 80 - 95 - 95 - 110 - 110
d 1- 16
..
- 20 - )0 - - 40 - 50 - 50 65 65
1- 16
..
- I< - 20
,
- - 25 - 32 - )2 40 40
.. 1- 16
..
- 6 - 10
-
- 13 - 16 - Ib 20 - 20
1- 16
..
- 2 - 4
8
- - 5 - 6 - 6 - 7 - 7
h 1- 18
..
0 0 0 0 0 0 0 -
j 5- 6 ad. - - 2 - 2 - 2 - )
- )
- .
-.
7
..
- - 4
-.
- 5 - 6 - 6 - 8 8
8
..
-
- 6 - 9 - II - 13 - 13 - 16
I '
9
..
- - 12 - 15 - 18 - 21 - 21 - 26 2.
10
..
- - 20 - 24 - 29 -35 - 35
_ 42
' 2
II
..
-
- 30 - 37 - 45 - 55 - 55
65 65
k 5- 7
..
+ 0 + 1 + 1 . 1 1 + 2 2
8- 18
..
+ 0 0 0 0 0 0 0
m 5- 11
..
+ +2 +4 +6 +7 + 7 .. 8 .8
5- 11
..
+ +4 +8 + 10 + 12 + 12
, IS 15
n
5- 11
..
+ +6 + 12 + 15 q8 + 18 '22
.. 21
P
24
5- 11
..
+ 10 15 19 23 23 28
,
,
5- 11
..
+
"
I'
II 28 28 H 35
t 5- 11
..
+ - - -
-
-
"
u 5- 11
..
+ 18 2l 28 33 33 '1 '8
5- 11
..
+ - -
- -
)9
' 7
55
,.
5- 11
..
+ 20 28
) 4 40 '5
54 64
,
5- 11
..
+ -
- - -
6) 75
Y
-
5- 11
..
+ 26
)5 .2 50 60 7J
"
z
5- 11
..
+ 32 42 52 64 71
9 11
z.o
108
116 160
zb 5- 11
..
+ 40 50 67 90
188 1II
5- 11
..
+ 60
80 97 no 150
tC
N3pomcila uz lab lieu II :
U Lablici je otlst upanje obekuno sa E. I to'JOmjc puutno .. Ea. . don]t
e4.
.!t.Q

-....
Grupe I podp-upre nomuUllnlh u
:
....
.. )0 50 65 80 100 120 1<0 160
-
do
do
:
do do do do do
40 50 1>5 100 120 1' 0 160 180

. 310 - no - 340 - 360 - 380 - 410 - 460 - S20 - S80
b
- no - 180 - 190
- 200
- 220 - - 260 - 280 - 310
,
- 120
- 1)0
- 1"0 - ISO - 170 - 180 - 100 - 210 - 230
d
-
- 80 - 100 - 100 - 120 - 120 - 145 - 145 - 145

-SO -SO -60 -60 - 71 - 71
- 8S - 8S - 85
r -25 - 25
- )0 - )0
- )6 - )6 - .) - . )
- 43

-9 - 9 - 10
- 10 - 12 - 12 - 14 - - 14

0 0 0 0 0 0 0 0 0
) -5 - 5 - 7 - 7 - 9 - 9 - II - II - II
- 10
- 10 - 12 - 12 - 15 - IS - 18 - 18 - 18
- I.
- I'
- 23 - 23 - 27 - 27 - )1 - ) I - 31
- 31 - 3 I - 37 - )7 -.)
_ ')
- SO - 50 - 50
- SO - SO - 60 - 60 - 70 - 70 - 80 - 80 - 80
-80
- SO - 95 - 9S - 11 0
- 110 - 125 - 125 - 125
k
. ,
2
.,
"
>3
+ )
+J .3
.)
0 0 0 0 0 0 0 0 0
m
9 9
II
+11 +13 I )
+IS .IS . IS
n
- 17
' 17
.20 .20
+23 +23 +27 .27 + 27
P
_ 26
.26
+ 32 + )2
.37 ) 7 +4) +4) + 43
,
)4 )4
'I
43
51 +54 6)
+ 6S + 68

43
<J 53
59 71 + 7.
92 + 100 + 108
,
'8
+S<
66 7S 91 104 122 + 134 + 146
,
60 +70 87 102
124 + 144
170 + 190 + 210

68 81
102 120 146
17) 202 228 252

SO
97 122
1'6 178

248
2S0 310
Y
9.
II< 1<4 174
214 254
300 )40
3S0
,
11 2 1) 6
171
210
25S ) 10
36S 41S 465
"
1<8 180 226
214 3) 5
400
470 535 600
zb
200 242
300 )60
445
525 620
700 7S0
,.
2),
)25
40S
' 80 585 690 SOO
900 1000
270

Polotlti-
Grupe I podgrupe nomuulnlh mna u mLlunn.nlN
no. oz-
' 80
200
225 250 2SO
nak. do
liS 155
<00
' SO
do do do do do
200
do do
do
22S 250 280
1. 5 155
' 00 '50 500
,
- 660 - 140
- 820 - 920 - 1050
- 1200 - 1150
'SOO - 1 6 ~ O

- 340 - 380 - 420
- ' SO
- 540
- 600 -61>0 - 160
- '9
c - 240 - 260 - 280
-300 - 330 - 360 .S<i -400 -....
d - 170 - , , 0 - 170
- . 90 - 190 - 210 - 210 lJO 234
,
- . 00 - . 00
- ' 00
- li D - 110 - 125
- 115
- IlS - 135
f - 50 - 50
- SO - 56 -56
- 62 - 62
...
- 61

- .5 - 15 - . 5
- ., - .,
-18 - 18 -!O - !O
h 0 0 0 0 0 0 0 0 0
J
- 13 - 13 - 13 - 16 - .6 -18 -18 -20 - 10
- 21 - 21 - 21 - 26
-16 - 28 - Ii
3'
-!;
- 36 - ) 6 - )6 - .0 - 40
-"
- ....
- 'S
- 57 - 57 - 51 - 65 - 65
-10 -70 -71 -71
- 92 - 92 - 92 - 105 - lOS - I IS - I IS
- 125 - 125
- 145 - 145 - loiS - . 60
- ' 60
- . 80 - . 80 -100 -200
k

+4
., .,


..
l
0 0 0 0
0 0 0 0 0
m
," ,"
,"
20 .20 .21
-"
23 ll
"
lJ
.lJ .lJ d .
t ) 4 d7
."
....
.... . ()
P
+50
.50 .50 . 56
.56
... 62 .62
I ~
611
,
11
80
84
9'
98 . 08
II '
III

.... 122 130 140
1S8 110 .90 208
:!J2
~
t
.66 180 . 96
21 8
240 268 29'
JlO
u 236 258 28'
l IS
1,0 190
<15
. 90
:
,
28'
110 .340
185 '25
415
,34
5"
x 350 385 '25
<15
525 590
660
-'0
20
Y
425
410 520
580
650
no
0
,20 1000
,
520 515
640
710 190
900
. 000
110<1
: ~
u 610
740
820
920
. 000
JlSO
1300
I "}O
,.
880 960
1050
1200
. 300
. 500
!tjO
ISO
2.00
"
1150
.250
1350
1550
1100
.900
~ I O O
: 4,)(1
'OlIO
: ~ I

Tabl; 12.6
Karokten$fit no grDnitflo O(/)"llpa"ie Ii miJ..701';nw ::.ootvore
Cru!"! I poJgrupt' nomlnalmh ml!fA u milimelnmll
Jdslupa.nJ
Polo
Kvahlet
taJ ~
,
I 3 6 10
"
18
2'
30
'0
50 . 5
.. '"
predlnalr: do do do do do do do do do do do
3 6 10
"
18 l4 30
, 0
50 65
,0
A 2- 16 Ad + 210 210 280 290 190 300 300 310 320 340 360
B
2- 16
.,
+
,,0 140 150 150 150 160 160 170 180 190 200
C 2- 16
..
+ 60 70 90 ~ 95 ,,0 110 110 130 140 150
D 2-16
..
+ 20 30 '0
0 SO 65 65 80 80 100 100
E
2- 16
..
+
"
20 25 3l 32 '0
40 SO SO 60 60
F 1- 16
"
+ 6 10 13 16 16 20 20 25 25 30 30
G t - 16
..
+
2

5 6

7 7 9 9 10 10
H
1- t6
..
+ 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
J

All
+ 2 5 5 6 6 8 8 10 10 13 13
7
..
+ 4 6 8 10 10 11
" "
14 18 IS
8
..
+ 6 10 11 15 15 20 20 24
2'
28 28
9
..
+ 12 15 18 1I 1I 26 26 31 31 37 37
10
..
+ 20 24 29 35 35 42 . 2 50 50 60
60
11
..
+ 30 37 45 55 55 65 65 80 80 95 95
K 6
..
+ 0 2 2 2 I I 2 3 3 4

7
"
+ 0 3 5 6

6 6 7 7 9 9
8
..
+ 0 5 6 8 8 10 10 12
" "
I.
M 6
-
-
2 I 3

4

4 5

5
7
..
- 2 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
8
..
~
I 2 2

4 5
- -
5 5 5
N 6
..
-
4 5 7 9 9
"
"
"
11 14
" 1
..
4 4 4 5 5 - 1 1 8 8 9 9
8
..
-
2 3 3 3 3 3 3
-
3
,

9-11
..
-
0 0 0 0 0 0 - 0 0 0 0
P 6
..
- 6 9 12 15 18 15 18 21 1I 2. 2.
7
..
6 8 9
"
-
" "
14 17 17
"
21
8
..
6 12 15 18 IS
- 22 22 2. 2. 12 J2
R 6
..
10
"
16 20
-
20 14
2'
29 29 35 31
7
..
-
10 II 13 16 16 20 20 25 25 30 32
8- 11
..
10 15 19 23
-
23 28 28 3. 3. 41 .3
272

r
Polo- Grupe I podvupe nomlJllatb __ _h-..., ..
bJ
80 100 120 140 160 180 200 m 250 210 115 )U
...,
451 0 ......
do do do do do do .0
do
do do do .. .. ..
100
".
14{)
160 180 200 m 2.10 210 lIS ns ... 4SO
SUO
A 380 <10
'60
520 580 660 74{) 820 920 1050 1200
use .soo 1650
B 220 2.0 260
1JIO 310 3.0
380
'20 410 S40 600
610
''''
...
C 170 180 200 210 230 24{)
260 1JIO JOO 3lC 3M ... ..0 ..
D 120 110 I4S
"5
I4S 170 170 170 190 190 210 110 no ZJI
E 72 72 8S 85 as 100 100 100 110 110 125 12.1
J1I US
F 3. 36 4l
'3
.3
so SO so
5'
56 .2
"
..
..
G 12 12
" " "
IS LS IS 17 17 II II 1O
H 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
J
"
I. 18 18 18 22 22 2l 2.1 2.1 29 29 JJ JJ
22 22 2. 2. 2. 30 30 30 36 36 39
)t
4l CJ
34 34 .. 41
"
.,
'7 '7
55 55 60
'"
"
"
4l
'3
50 50 50 57 57 57 .5 .S 70 70 77 11
70 70 80 80 80 92 92 92 lOS 105 115 lIS 12.1 115
110 110 125 125 I2S 145 145 145 160 160 180 180 :100 :100
K 4 4

,

S 5 5
, ,
7 7

10 10 12 12 12 13 13 13
" "
17 17 II II
"
.. 20 20 20 2l 22 22 2S 2S 21 21
)t
It
M 6

8 8

8 8 8 9 9 10 10 It 10
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0


8 8 8 9 9 9 9 9 II 11 II 11
N 16 20 20 20 20 22 2l 22 2.1 2.1 26 16 21 n
10 10 12 12 12 14 14 14
"
14
"
"
11 J1
,

4


S
,
5
,
5 5 5
,

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0
P 30 36 3. 36
3'
<I 41 41 .7 47 51 51
'7
..
2. 28 28 28 21 Jl 33 33 36 36
" "
u os
37 4l 4l .3 .3 so
,0
so
" " "
OJ .. ..
56 S8 61 68 71 75 IS 19 97 101 111
II' R .. 47
"
I.'
lit
.8 50 53 60 6l
67
,. ,.
11
38 41
101
II'
I U2
51
"
63 6S
68 77
80 84 94
,.
,
zn

'.::
GNpe I podpupc nomllulruh men u ruiltmc:tnrn3
,
30 .0 50 65
K_
1
) 6 10
"
18
24
-
predmak
do do do do do
do do do do do do
)
6 10
"
18
"
30
'0
50 65 80
5 6 AI -
\4
16 20 25 25 31 31 38 38
' 7
53
1

I'
IS 17 21 21 27 27
3'
34 42 . 8
-
I-II

-
\4
19 23 28 21 35 3S 43 . 3 S3 S9
T 6 - - - - -
-
- -
37 43 . 9 60 69
1
-
- - - - - - -
33 39
' S
55 64
t-11
-
-
.-
-
-
- - -
4\
' 8
54
66 75
U 6 - -
ta 20 2S 30
)0 )7 .. 55 65 81 96
1 -
II 19 22 26 26 33
' 0
51 61 76 91
1-11
..
-
II 23 28 33 H 4\
' 8
60 70 87 102
V 6
..
- - - - -
36
43 51 63 76 96 114
1
..
-
- -
-
-
32 39 47 S9 72 91 109
1-11
..
- - -
-
-
39
' 7
55 68 81 102 120
X
6
..
-
20 2S 31 37 42 50 60 75 92 \16 140
1
..
-
20
,.
28 33 38 46 56 7\ 88 I II 135
I-II
..
-
20 28 34 40
'5 5'
6. 80 97 122
146
Y
6
..
- - - - - -
59 7\ 89 109 138
\68
1
..
- - -
55 67 85 \05 133 163
- -
-
I-II
..
- -
63 75 94 \14
'"
174
- - - -
Z
6 -- -
26 32 39
'7
57 69
8'
107 131 166 20'
1
..
-
26 31 36 .3 53 65 80 103 J 27 161 199
I-II
..
-
26 35 42 50 60 73 88 11 2 136 172 210
ZA
6
..
-
32 39 49 61 74
9'
114 143 175 220 268
1
..
-
)2 )8
'6
57 70 90 110 139 17\ 215 263
I-II --
-
)2 42 52 64 77 98 11 8 148 180 226
27'
ZB
6
-,
-
40 47 64 87 105 135 156 195 237 294 354
1
..
40 46 61 8) 101 128 152 191 233 289 349 -
I-II
..
40 50 67 90 108 136 160 200 242 300 360
-
ZC
6
..
-
60 77 9. 127
I"
184 214 269 320 399 474
1
..
60 76 91 123 - 143 180 21 0 265 316
39'
469
I-II
..
60 80 97 130
-
150 188 218
27'
325 405 480
274

"' ...
erupt: i podp'upr nomJftIlnab ..... IllIIiIilDdli.
'"
80 100
ovub
120 1<1)
160 180 200 225 250 210 )1 5 )55 400
'50
do do do eo do do do do do do do do
100 120
"0 160
do do
180 200 225 250 210 3IS lS5 400
'50 500
S 64 72 85 9)
101 III III I) I \49 161 179 197 219 239
58 66 71 5 9) 105 II)
III Il8 ISO 169 187 209 229
71 79 02 100
108 122 1)0 1<1) \58 170 190 208 212 252
T 84 91 11 5 121 139 \57 171 187 209 ll\ 257 28) 3t7 347
78 91 107 119 1) 1 \49 16)
IJ9 198 220 247 m 307 137
91 1()4 122 1).1 \46
166 180 196 218
2'0 268 294 330 360
U 11 7 137 16) 183 20) 227 249 275 306 341 )79
'2'
471 127
III \31 115 I7S 195 21 9
2'1 267 291 )30 l69 4\4 467 m
124 144 170 190 210 236 258 284 )\5
llO 190 .ll
'90
540
"
139 165 191 221 245 271 lOI III 376 '16 .64 119 182 647
\33 119 187 213 237 267 293 323 361 401
.,.
10. 172 617
1'6 172 202 228 262 284 310 3. 0 385 .25
'71
510 1.1 660
X 171 203 2' I 27 l 303 341 316 416 .66 116 579 649 727 S07
165 197 233 265 295 333 368 408 '11 SOl 169 619 m 797
178
"0
2<8 280 310 310 385 '21 47S 525 190 660 7<1) 820
Y 207 247 293 333 l73 41 6 461 SII 571 641 719 809 907 981
201 241 285 325 365 408 453 SOl 560 630 109 799 891 971
21 ' lS5 JOO l 'O 380 425 410 520 580 650 130 820 920 1000
l 15I JOJ 35B '08 458 511 566 611 101 181 889 989 1081 1237
145 291 350 .00 450 SOl 55B 623 690 710 819 919 1077 1227
25B 310 365 41S 465 520 575 640 110 190 900 1000 1100 1150
ZA 328 393 .63 528 593 661 131 BII 911 991 II 39 1181 1431 1587
322 387 4S5 520 585 653 123 SOl 900 980 1129 1279 1427 )577
335 400 470 535 600 670 , ' 0
820 920 1000 1150 1300 1450 1600
lB ')8 518 61l 693 713 871 95 I 1()41 1191 12.91 1489 16)9 1837 2037
')2 512 605 68S 165 863 943 1033 1180 1180 4790 1629 1827 2027
5 525 620 100 180 880 960 1050 1200 1300 \500 U50 18S0 2100
ZC 578 683 793 893 993 1141 1241 1341 154 1 1691 188'
2089 2337 2587
572 671 785 8 5 985 1133 1233 Illl 1530 1680 1879 2079 2327 2571
585 690 800 900 1000 1150 1250 tlSO 1550 1700 1900 2100 2400 2600
,
5
-

12.7 Toiemncije za zavrtnje
Tablica 12.7. 1
Osnovne lolerancije zo srednji precnik d
2
u mi/..7ometn-'na (izllod)
Kvalitet
NomirWni
Konlt
Fini Srcdnji Grubi
p n ~ n i I <
p
dmm mm Slepen toletancije
3 4 5 6 7 8 9
Preko . . . do 0.75 50 63 BO 100 125
I 56 71 90 112 140 I SO 124
5.6 1l.2 1.25 60 75 95 11 8 150 190 236
1,5 67 85 106 132 170 ::!12 265
I 60 75 95 II B 150 190 236
1.25 67 85 106 132 170 21 2 265
1.5 72 90 112 140 180 224 180
11 ,2 22.4 1.75 75 95 liB 150 190 236 .100
2 BO 100 125 160 200
,
250 )15
, 2.5 85 106 III 170 212 265 335
Napomena uz tablicu 12.73.
Oblasti prec!nib. Iamnja, obuhvatene standardom JUS M.BO.320 su ove: 1.5 . . . 2,8 , 2, 8 ... 5,6.
5.6 . . .11.2. 11.2 . . . 22.4. 22.4 . . . 45. 45 . .. 90. 90 ... IBO. i 180 .. . 355.
Tablica 12.7.2
Osnovne toleronelle to srednji precnik Dl u mikrome/n'ma (izllad)
Nominalni
Koruk
Kvalitet
preC!nik p
d mm
mm
Firti
Srednji
Grubi
4
5
6 7 8
Preko . . . do
0.75 85
106
132
170
1
95
118
150 190 236
5.6
11.2
1.25 100
125
160
200 250
1,5
112
140
180 224 280
1
100
125
160 200
250
1.25
112
140
180 224 280
1,5
118
150
190
p6 300 11.2 22,4
1.75
.
125
,
160
200
250
31 5
2
132
170
212
265
335
2,5
140
180
224 280
355
276

Tabuca 12.7.3
Zavisnos( slepeno lolerandie ad dutine nolerti6
J(valilct
DuiiN. nok nja
tolerancijc
S
N
l
d d, d, 0, 0, d d, d, 0, 0, d d, d, 0, 0,
Fini
4 3 3 4 4 4 4 4 4 I 4 I I I 6
Srcdnji 6 I I 5 5 6 6 6 6 6 6 7 7 7 7
Grubi 8 8 8 7 7 8 9 9 8

Napomena uz tablicu 12.1. 3:
Oznak3. S znati kr.J. tku dufinu nok nja. N normalnu, I L duptu.
Vllta SQJtavka
l"reIQllj. so ..

..... ffI]')
fill
F
!!<_4$. { -,,\
n. .... .


F
!h-m
m


F
t:"--k. ;n
.-
It.-'!! !?-t

r loo t
t1i.t
44-')
f
.J;
a: _, It
... ..
lj
41
f)=o
-9'
,

i
i
, 'iii I


" !'" .'O:t i
12. I .
%
D
Obrasci 1.8 izrawnav&l\ie nomiMbrib UtS
..,




LITE RATURA
Dt'C\r:er. K.H.: l-otll sc!nnenelcl1l ente. 3 Auflage. Carl Hanser Verlag. Munchen, 1966.
Dubbel. TIlchcnbuch fur den M:l<c!uncnb:ltu, 14. Aunage. Spnnger- Verla.g. Berlin, Sc"
York. 1981.
FaIres. V. M.: of Machme Thl' Macmilla n Company, New York, 1955.
Gross, S.: Bercchnung und Gedall ung Federn, Springer- Ve rlag, Berl in. J 966.
A.S .. Holo" cnko . .,. .R .. Langhlin, H.C. : Outline of Theory and of Machme
Design. Sc:l hum Co . New-York. 1961 .
Icko\it. G .. S.A . V.A., Boko\,. K.N. i Bont.()smoloVlkij. Sbornlk zadat I
prclIlt."IOv po ku, ,, u de talcJ mas- n. lzdaIClslvQ Masinoslrojenija. 1965.
Tuch ... nbuch M3(cillnbau. Band 1, 2,dufChbcl'chene VEB Berhn. 1961.
Konot.trukh onsclemcnt(' des tt il . Spnnger erla,.
Berl in. Nl'W York . 1968.
Vita .... OJ .: clemt: 1I11 I. knJlg3 . Bcogr3d, 1965.
Vilas, OJ .: Osnovi 1111. N3Uen3 knjigl . Beop1l d. 198-4 .
Schult. W" Dlctma nn. 1-1 ., Remer. G .. R3d3j. D.: Zum l 11cml " Schwi ngfe$t igkCJ t gehrbter Bautel lc"
Konstruk. lion 9 / 85, Spn n!!cr - VcrJat:.
Standardi: J US I ISO.