NENAD .

PETROVI Institut za strategijska istraivanja Beograd, Neznanog junaka 38

PODUHVAT GAMA
Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957. nepoznati dokumenti Vojnog arhiva

U leto 1953, tek nekoliko meseci po smrti Josifa Visarionovia Dugavilija Staljina, dolo je do prvih komeanja unutar Istonog bloka (u tom asu jo uvek ne formalno vojnog saveza). Demonstracije graevinskih radnika u Istonom Berlinu, njihovo brutalno guenje, potom kao jedna od posledica zbacivanje i likvidacija Lavrentija Berije (vienog kao Staljinovog naslednika), demonstracije u Poljskoj nagovetavali su jo burnija previranja. Juna 1953, komunistiki disident pod reimom Maaa Rakoija (Matyas Rakosi), profesor Imre Na (Imre Nagy) vraen je u partiju i preuzima predsedavanje vladom. Meutim, ubrzo biva smenjen jer je partijsko rukovodstvo procenilo da Na suvie poputa pred zahtevima koji su stizali sa desna. Tri godine kasnije, uz podrazumevajui blagoslov Hruova, definitivno odlazi sa vlasti Staljinov kadrovik Rakoi. Istovremeno, jugoslovenski predsednik Tito tokom uzvratne posete Hruovu vodi razgovore i o situaciji u Maarskoj. Hruov je znao, ili barem nasluivao, kolika je upuenost jugoslovenskog rukovodstva u maarske prilike. Prilikom jedne kasnije Titove turistike posete Krimu, sovjetska strana veto nameta sastanak Broza i novog maarskog efa partije Erne Gerea. Tom prilikom je dogovoren susret dve dravno-partijske delegacije u Beogradu, do kojeg e doi izmeu 15. i 22. oktobra 1956. Odmah po povratku delegacije iz Jugoslavije dogaaji su se poeli munjevito odigravati. Tog 23. oktobra, ve pripremljene manifestacije podrke demonstracijama i zahtevima iz Poznanja (Poljska), pretvorile su se u oruanu pobunu koja je sa kraim zatijima potrajala do poetka novembra. U meuvremenu su se odigrale dve sovjetske vojne intervencije: 23/24. oktobra na zahtev novoformirane vlade Imre Naa, i druga 3/4. novembra bez formalne saglasnosti Naeve vlade ali po pozivu novoformirane Kadareve vlade (revolucionarna radniko-seljaka vlada). Na tajnom sastanku odranom na Brionima u noi 2/3. novembra sovjetska delegacija HruovMaljenkov dogovorila je sa jugoslovenskom stranom u kojoj su bili Tito, Kardelj, Rankovi

228

Nenad . Petrovi

Istorija 20. veka, 1/2012

i ambasador u Moskvi Veljko Miunovi sve modalitete predviene intervencije (zapravo dravnog udara organizovanog sa stranom vojskom N. P.), pa su ak raspravljali i o kadrovskim pitanjima ko e biti budui premijer! Istovremeno su se javno prikazivali kao veliki prijatelji pobunjenih Maara i podravaoci njihovih pravednih tenji za nacionalnom nezavisnou. U noi druge intervencije, premijer Na i jedan broj njegovih ministara i saradnika pronali su azil u Ambasadi FNRJ u Budimpeti dok je maarski kardinal Mindesenti (Mindeszenti) zatitu potraio kod Amerikanaca. O sudbini azilanata voeni su pregovori u trouglu MoskvaBudimpeta Beograd. Dok je trajala opsada jugoslovenskog diplomatskog predstavnitva iz sovjetskog bornog vozila rafalnom paljbom usmren je jedan slubenik Ambasade. FNRJ se zadovoljila relativno mlakim demarom, neuobiajenim ako se ima u vidu otrina reagovanja na postupke SSSR-a i njegovih saveznika u drugim prilikama. Konano, 22. novembra prema sporazumu potpisanom izmeu vlada FNRJ i Maarske trebalo je da se svi azilanti vrate kuama i da se protiv njih ne vodi postupak. Meutim, pod okolnostima koje su krajnje sumnjive, autobus sa azilantima skrenut je sa putanje pa su se svi obreli u sovjetskoj komandi grada. Odatle su Na i jo nekolicina prebaeni u Bukuret. Na procesu zatvorenom za javnost Na je osuen na smrt i potom pogubljen, zajedno sa jo nekoliko optuenih. FNRJ je uloila protest smatrajui da su njena prava kao drave jemca azila povreena. Jo izvesno vreme trajalo je propagandno prepucavanje na relaciji Moskva i Budimpeta sa jedne i Beograd sa druge strane, objavljivanje optuujuih knjiga raznih boja (sa veto odabranim dokumentima koja treba da potkrepe nau istinu) i otrih novinskih komentara. U svakom sluaju Maarska 1956. predstavlja jednu od bitnijih taaka u igri zvanoj hladni rat i rarafljivanju komunistikog sveta, a u njoj je oigledno znaajan ako ne i bitan udeo imala igra jugoslovenskih dravnih i vojnih organa koja ni do danas nije u potpunosti razjanjena.1 Uporedo sa burnim politikim dogaajima, krajem 1956. i poetkom 1957. u Budimpeti se odigravala zanimljiva obavetajna afera koju smo simbolino oznaili filmskim naslovom jer je re o poduhvatu dostojnom
O ustanku u Maarskoj oktobranovembra 1956. postoji ogromna literatura. Za jedan deo videti: Nenad . Petrovi, Depee Jugoslovenskog vojnog izaslanika iz Budimpete 19561957. godine, Vojnoistorijski glasnik, 12, Beograd 2007, nap. 2 i 3 na str. 181182. Takoe poglavlje Burna 1956. godina: Dvadeseti kongres KPSS, Titova poseta SSSR-u i pobuna u Maarskoj u projektu Instituta za strategijska istraivanja autora Nenada . Petrovia, Jugoslovensko-sovjetski vojnopolitiki odnosi 19531964. godine, 64130 rukopisa. (U obradi ove teme izbegavali smo pojmove revolucija odnosno kontrarevolucija jer oni nose unapred vrednosnu kvalifikaciju pa smo stoga odabrali neutralnije izraze pobuna, ustanak, revolt...).
1

Poduhvat Gama Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957

229

holivudskog filma o agentu 007. Ta akcija krae visokosofisticirane vojne tehnologije i prebacivanja grupe maarskih inenjera u Jugoslaviju preplie se sa dramatinim dogaajima vezanim za obaranje vlade Imre Naa i uguenjem pobune ali poseduje i posebnu, ljudsku dimenziju. Dokumenti koji slede pokazae koliko se jugoslovenska vojno-obavetajna sluba sa uspehom okoristila smutnim vremenima i prilikama nastalim u Maarskoj 1956. godine. Posle druge sovjetske vojne intervencije 3/4. novembra prilike u Budimpeti i celoj Maarskoj su postepeno normalizovane. Upravo u to vreme jugoslovenski vojni i diplomatski predstavnici, inae vrlo agilni u vreme same krize, preko pukovnika Gabora Naa (Gabor Nagy), koji je od ranije saraivao sa jugoslovenskom slubom i krajem 1956. ili na samom poetku 1957. prebegao u Jugoslaviju,2 doli su u kontakt sa grupom vojnih konstruktora voljnih da prebegnu. O tome govore naredne depee.3 Br. 177/25. novembar 1956. Pukovnik Na (bivi komandant PAO) rekao da imaju u fabrici Gama najnoviji prototip elektronskog ureaja za gaanje PA4 artiljerije. Komisija sastavljena od glavnog konstruktora, Naa i jo jednog ininjera usvojila je ovaj prototip. Na kae da PODATKE NISU DALI NITI RUSIMA NITI ESIMA, I AKO SU SE OVI INTERESOVALI. Izgleda da se radi o ureaju koji u potpunosti reava problem gaanja aviona koji lete brzinom do 2.800 km/as. Ureaj je teak 530 kilograma. Na izneo da bi eleo da se ovaj prototip prebaci u Jugoslaviju, a isto tako i glavni konstruktor (kapetan). Mi smo miljenja (zajedno sa Dikiem) da, u koliko Na moe ostvariti svoju zamisao, preduzmemo sledee: a) Da ureaj dopremimo u zgradu ambasade, a zatim na na lep na Dunavu kako bi ga prebacili u zemlju. b) Konstruktora bi takoer prebacili u zemlju na neki nain ili ilegalno preko granice ili bi mu dali na paso. Jo nismo sigurni da li se ova stvar moe izvesti. O tome emo biti obaveteni sutra na sastanku sa Naem, koji e danas ponovo razgovarati
N. . Petrovi, n. r., 192193, 195. Depea vojnog izaslanika JNA iz Budimpete, br. 3 od 5. januara 1957. trai od Beograda da pukovnik Na, kapetan iba i drugi maarski oficiri koji su prebegli u Jugoslaviju pomognu oko rekonstruisanja kartoteke oficira maarske vojske. Vojno izaslanstvo je takvu kartoteku imalo, ali ju je na poetku nereda dobivi nareenje Dravnog sekretarijata za inostrane poslove spalilo sa celokupnom dokumentacijom. 3 Arhiv Vojnoistorijskog instituta, fond JNA, kutija 376, fascikla 1, broj 2 (depee izmeu Sedmog odeljenja Generaltaba JNA Vojnog izaslanstva u Budimpeti za 1956. godinu). Sva podvlaenja u depeama su autorova. 4 Protivavionska.
2

230

Nenad . Petrovi

Istorija 20. veka, 1/2012

sa glavnim konstruktorom. Radi toga molimo da nas hitno obavestite da li se uputamo u ovu akciju. Drobac5 Sutradan, kao dopunu prethodnog, Drobac je javljao: Br. 180/26. novembar 1956. Danas Na nije uspeo da razgovara sa konstruktorom. Dogovorili sastanak za sutra u 15 asova na koji e doi i konstruktor. Definitivno emo znati o emu se radi posle tog sastanka. Prvo poimenino spominjanje konstruktora kapetana maarske vojske, sree se u depei koja nosi oznaku najvee poverljivosti (DDD): Br. 182/27. novembar 1956. Danas razgovarali sa Naem i konstruktorom Daru Janosom6 veza na 177. Daru je bio naunik artiljerijskog istraivakog instituta. Imao je svoju konstruktorsku grupu od 12 ininjera. Za vreme rata radio je za MESSERSCHMIDT, gde je poeo da se bavi problemom elektronskog ureaja za PAA7. Poslednjih 7 godina radio je na elektronskom ureaju koga na engleskom naziva GUN CONTROL EQIPEMENT to znai na ruskom PUAZO8. Od 1952. dobio je punu podrku za svoj rad. Ureaj je zavren nedavno i eksperimenti su pokazali da je u osnovi uspeo, iako ima nedostataka koje treba ispraviti. Tvrdi da je ovaj ureaj bolji od slinog koga imaju Rusi, koji su bili jako zainteresovani za njegov pronalazak jer im je potrebno 40.000 komada za njihovu armiju. Takoe tvrdi da ni na Zapadu ne postoji bolje reenje ovog problema. Proizvodnja maarskog G. C.E.9 kota oko 10.000 dolara, a ruskog oko 2 miliona rubalja. Rusi su dobili neke planove jo za vreme istraivanja, ali ti planovi su kasnije izmenjeni, tako da oni sada ne poseduju nita. Njegov kolektiv smatra da e se u Maarskoj ovaj ureaj moi proizvoditi tek kroz dve godine. Radi toga bilo je predloga da se ureaj stavi na raspoloenje Jugoslaviji, Poljskoj ili Kini, to ga je ponukalo da se preko pukovnika Naa povee s nama. Jue se pomonik ministra industrije Kolos Rihard10 interesovao za ureaj i njegov rad. Rekao mu je da e se rad na istraivanju nastaviti. Pretpostavlja da e se uskoro zainteresovati
Potpukovnik Milan Drobac, vojni izaslanik JNA u Budimpeti. Daru Jano. 7 Protivavionska artiljerija. 8 Verovatno je re o ruskoj skraenici za ovaj aparat. Engleski izraz je pogreno napisan, trebalo bi da stoji equipment. Po svoj prilici, re je o elektronskoj opremi za navoenje protivavionskih raketa. 9 Gun control equipment. 10 Kolo Rihard.
6 5

Poduhvat Gama Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957

231

Rusi. Po nareenju iz MNO11spalio je sve nacrte kada su izbili neredi, tako da jedino on uz pomo njegovih saradnika moe nastaviti rad. Njegov predlog sastoji se u sledeem: a) Nema potrebe da se ureaj prebacuje u Jugoslaviju. b) Da je on spreman da ide, ali da treba da ga prate i njegovi saradnici (ceo institut) to znai oko 25 lica sa enama i decom. c) Traio garanciju o zainteresovanosti naeg G, jer ne moe da se osloni samo na moju linu zainteresovanost. d) Sa saradnicima nije razgovarao o svom koraku to mora uiniti s ciljem da ih pridobije za svoj plan. Odgovorili smo mu da se radi samo o mojoj linoj zainteresovanosti, da je broj ljudi velik i da je teko sve prebaciti u Jugoslaviju, te da pokua odabrati najpotrebnije saradnike. Dodali smo da smo imali uvid u samo njega i planove, a eventualno i sam prototip, tako da njegov predlog menja situaciju i zahteva da se razmisli. Dogovorili smo se da se naknadno sastanemo kroz 23 dana i da na osnovu dananjeg razgovora pokuamo nai konkretno reenje. Na je dodao da je on spreman da na sebe preuzme stvar prebacivanja ureaja po delovima iz fabrike na bilo koje mesto u gradu i insistira da se odnese i prototip. Na utisak je da se radi o opreznom oveku i uverenom u vrednost svog pronalaska. Ima dosta pravilne politike poglede. Naglaava da on radi u interesu socijalizma i da se zato povezao sa nama. Suprotstavio se predlozima nekih ljudi da se prototip prebaci na Zapad. Pregovori sa Daruom i Naem bili su nastavljeni sledeih dana. Depeom iz Beograda, koja nije sauvana, predloene su im dve mogunosti koje je Daru odbacio: Br. 192/5. decembar 1956. 1) Samo svoj dolazak smatra izdajom u odnosu na kolege, bez kojih sam ne bi mogao postii tako dobre i brze rezultate, pogotovu to u ovom sluaju ne bi bilo mogue odneti prototip. Nestankom prototipa njegovi ininjeri bili bi pohapeni. 2) U sluaju kada bi ila cela grupa prototip bi ostao s tim to bi oni poneli vanije delove i svoje planove (ispostavilo se da sve nacrte ipak nisu spalili). 3) Nije spreman da radi za dve vlade i odbija svaku materijalnu pomo, jer to njega ne interesuje. U vezi sa ovim izneo kako su vajcarci pokuali da ga vrbuju preko njegove sestre koja ivi u vajcarskoj, nudili su mu veliku sumu novaca. Ovde smo pogreili, jer smo ispustili iz vida da se sa
11

Ministarstvo narodne odbrane.

232

Nenad . Petrovi

Istorija 20. veka, 1/2012

ljudima kao to je Daru ne moe razgovarati na nain kojim mu se indirektno stavlja do znanja da elimo da ga pretvorimo u agenta. Sve smo nekako izgladili. 4) Kae da se u Austriji nalazi preko 10.000 emigranata, a velik broj i u Jugoslaviji,12 te da njegovo bekstvo ne moe imati nikakve politike posledice. 5) Ponovo podvukao da se radi o sasvim novoj naunoj oblasti elektronici u kojoj su oni postigli rezultate koji su ih stavili u red strunjaka svetskog glasa. Rusi imaju ove fabrike za proizvodnju G.C.E., ali njihova proizvodnja je mnogo skuplja, a ureaj teak i nedovoljno usavren. Sada raspolau sa oko 2.000 ureaja. Prema Varavskom ugovoru Maarska je trebala Rusima da isporui do 1960. godine 5.000 svojih ureaja, a Istona Nemaka isto toliko. Poev od 1960. godine oni su nameravali da ureaj plasiraju u Kini. Ako nita ne bude od njihovog odlaska u Jugoslaviju pokuae da rade za Kinu.13 Savetuje i nama da u tom sluaju legalno kupimo ove ureaje. 6) Nikakve koristi ne bismo imali od njihove tehnike dokumentacije, jer se radi o takvim problemima u kojima se bez njega niko ne bi mogao snai. Spreman je da nekom naem strunjaku objasni principe na kojima se zasniva njegov rad. Na kraju rekao da e oni sami pokuati da prebegnu u Jugoslaviju ukoliko mi ne izmenimo stav. Ubeen da e ga kod nas rado primiti jer se radi o zaista korisnom poslu. Dogovorili smo se o sledeem: 1) Da se ponovo sastanemo u petak 7 o. m. s tim da mu damo definitivan odgovor, posle iznoenja ovih njegovih argumenata. Ne moe da shvati na stav kada je u pitanju ovakva stvar i zato moli da ponovo sve dostavimo Beogradu. 2) Ako na odgovor bude negativan da se rastanemo kao da nije bilo razgovora, ali da razmotrimo stvar njihovog bekstva bez nae pomoi i uea to e oni sami do petka ispitati. Nae je miljenje da bi ipak trebalo primiti celu grupu, ali da oni sami nau nain kako da pobegnu bez nae neposredne pomoi. Mogli bi im pomoi na granici. Ako se sa ovim slaete molim da nam javite na koji sektor
O izbeglicama videti: Katarina Kovaevi, Maarske izbeglice u Jugoslaviji 1956. godine, Tokovi istorije, 12, Beograd 2003, 91124. Autorka na osnovu dokumenata iz domaih i stranih izvora navodi da je preterana brojka od 180.000 maarskih izbeglica u Austriji koliko neki autori procenjuju. Do ovog broja se dolo svakako zbrajanjem izbeglica iz 1945. sa onima iz 1956 (str. 97 i nap. 25). Za prebegle u FNRJ raspolaemo preciznom statistikom: ukupno 19.857 od ega je 16.374 emigriralo dalje na Zapad, 2.773 se repatriralo (vratilo se u Maarsku), 634 se nastanilo u Jugoslaviji dok se njih 76 vodilo kao nestalo (str. 98 i 124). 13 Da li je ovo bila ucena, odnosno pretnja Darua ili je on to ozbiljno mislio? Zvui neverovatno da bi neko iz Maarske, nezadovoljan njenim sistemom, odabrao kao utoite Kinu!
12

Poduhvat Gama Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957

233

granice da dou i kako da se prebace. Mislimo da na sledeem sastanku stvar treba okonati. Oekujem odgovor. Drobac Prema postignutom dogovoru 7. decembra je odran sastanak sa Daruom. O tome izvetava depea br. 197 od 8. decembra. Daru je izrazio reenost da poseti Jugoslaviju i strunjacima objasni izum a potom da se vrati, ili da jugoslovenski strunjak istim poslom doe u Maarsku. (Iz konteksta ove i sledeih depea jasno je kako Daru nije odustao od prebacivanja i sebe i cele konstruktorske grupe preko granice). Drobac urgira da Beograd donese definitivan odgovor o ovom pitanju. Ugovoren je sledei sastanak. Na tom sastanku ponovila su se natezanja: Daru je insistirao da itava grupa emigrira zajedno sa porodicama (ukupno 22 osobe) to Beograd izgleda nije eleo: Br. 199/10. decembar 1956., eksp. 11. decembra u 02,00 h. Za sada ne moe biti govora o tome da ga se privoli da ostane ovde i da sa nama obavetajno sarauje. Ovo je sasvim shvatljivo, jer njega gone iz zemlje uslovi i situacija, a ne nedostatak potrebnih sredstava za ivot./.../ Na osnovu Vaeg 136714 izgleda da se ne razumemo. Osnovno je da mi sada ne znamo ta hoemo. Ne moemo insistirati na naim uslovima kada su oni za D. neprihvatljivi. Mi smo zainteresovani za strunjake kao to su D. i ostali, ali izgleda nismo spremni da stvar dovedemo do kraja, pa makar se i kompromitovali u poslu koji zaista opravdava rizik. Sada postoje dve mogunosti, i to: a) Organizovati prebacivanje D. i njegove grupe ilegalno preko granice odmah. Ovo uiniti uz pomo naeg centra u N. Sadu, koji bi obezbedio vodie i prihvat na granici. Mi ne moemo uiniti nita. Zabranili ste nam da damo nae pasoe, a brodove na Dunavu kontroliu Rusi. b) Ili odustati od namere pod A i ekati povoljniji momenat. Nastaviti sa odravanjem kontakta i pokuati privoleti D. na obavetajnu saradnju. /.../ Ako se namerava neto uiniti u smislu navedenog pod a, mislim da bi bilo najbolje da doem u Beograd da se neposredno dogovorimo, jer ovako ima dosta nejasnosti./.../ Depee odaslane u vremenu od 12. decembra zakljuno sa 16. decembrom potpisivao je Jovo Vukmirovi, zamenik vojnog izaslanika, to znai da je Drobac tih dana boravio na konsultacijama u Beogradu kako je i najavio. U tom intermecu poelo je izvianje terena za ilegalan prelazak za koji je odabran rejon eleznike pruge KelebijaSubotica. Tri inenjera su
Re je o depei poslatoj iz Beograda. Za 1956. godinu sauvane su samo dolazne depee iz Budimpete a ne i polazne iz Beograda.
14

234

Nenad . Petrovi

Istorija 20. veka, 1/2012

ve otila u prethodnicu kada je iz Beograda stigla (nesauvana) depea kojom je traena izmena plana bekstva Daruove grupe. Nije bilo vremena da se akcija opozove pa e tako dvojica iz pomenute trojke nou 16/17. decembra prei granicu i javiti se jugoslovenskim organima. Trei e se vratiti u Budimpetu, kako bi kasnije posluio ostalima kao vodi za nameravani prebeg tokom noi 19/20. decembra.15 ini se da je konstruktor Daru izgubio strpljenje u natezanju sa jugoslovenskom stranom pa je poeo da deluje samostalno: Br. 204/17. decembar 1956. Plan koji je pripremio Daru za prebacivanje preko granice odgovara dogovoru izmeu Antelja i Drobca. Otsek koji su izabrali u reonu eleznike pruge KelebijaSubotica najpodesniji je. Ininjeri Hollo Pal i Mucsi Sandor16 trebali su da preu granicu nou izmeu 16 i 17, to pokazuje da je D. reen da svoju nameru izvede bez obzira na nae uslove. Molimo da nas obavestite da li su ova dva ininjera stigla i da li je Antelj stupio s njima u vezu, jer postoji mogunost da ih drugi nai organi odvedu u svoja prihvatilita. Pokuaemo da se veeras sastanemo sa D. (iako sastanak ugovoren za sutra) i da pokuamo uticati u smislu dogovora. U svakom sluaju saznaemo njihov plan i namere o emu emo obavestiti. Molimo da se javi Antelju da nou izmeu 19 i 20 om. (SIC) oekuje grupu na dogovorenom mestu sektoru. U ovakvoj situaciji, naime ako se plan bude odvijao po zamisli D., nee biti potrebno da koristimo nae baze i vodie. S druge strane eliminie se mogunost naeg kompromitovanja, jer itavu stvar ne organizujemo mi ve D. sam. Pored Darua, Naa i pomenute dvojice u grupi e se nalaziti i sledei: Barta Gyula, Csok Imre, Nemet Ferenc, Csapkovic Jene, Vas Janos, Pap Istvanne, Misanygy Robert i Farkas Imre.17 Nije sigurno da e poi svi ovi ljudi. Drobac Kao produetak ove depee vojni izaslanik je samo nekoliko asova kasnije javio: Br. 206/17. decembar 1956. Veeras razgovarali sa D. Dva ininjera, kako je to javljeno naim brojem 204, trebali su da preu granicu izmeu 16 i 17 o. m. Umesto Mui andora granicu je preao Barta Imre /.../ Do granice trebao ih je da prati (SIC) jedan ininjer koji e sutra poslati obavetenje kako je stvar uspela. etvrti se vratio u Budimpetu danas i podneo D. izvetaj o stanju na graniVideti depee br. 201/13. decembra i 203/15. decembra 1956. Holo Pal i Mui andor. 17 Barta ula, ok Imre, Nemet Ferenc, apkovi Jene, Va Jano, Pap Itvan, Mianj Robert i Farka Imre.
16 15

Poduhvat Gama Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957

235

ci i uslovima prelaska, koji je javljen. Imaju u Kelebiji svog oveka, koji e ih voditi do granice. Ako sutra dobiju povoljne vesti od ininjera koji je ostao u Kelebiji nameravaju da po grupama svi krenu vozom za Kelebiju. Ovaj voj polazi iz Budimpete u 7.30. Kreu po ranijem planu u sredu 19 om. tako da e granicu prei odmah padom mraka na sektoru 1 km istono od pruge i 2 km zapadno od pruge. Mole da ih obavestimo sutra da li su pomenuta dvojica stigla. Molimo hitno nam javite, da bi im to mogli rei sutra u 17 asova kada e Na predati Jovi stvari o kojima je ve bilo rei.18 D. veeras dao neke svoje prirunike i fotografije materijala iz oblasti elektronike. Nismo uspeli u pokuaju da D. nagovorimo da smanji grupu./.../ Uverili smo ga da e svi biti primljeni i da je bolje da o uslovima rada razgovaraju u Jugoslaviji. Ponovo istakao da sa njim idu najbolji strunjaci koje ima Maarska u oblasti elektronike. Cela grupa sa enama treba da broji oko 17 lica. Neshvatljiv mu je na stav. Smatra da za desetak porodica nije problem obezbediti uslove ivota i rada. Pri tome naravno on nije u stanju da sagleda politiki problem itave stvari. /.../ Konano, dolazi do finalizacije radova: Br. 207/18. decembar 1956. Veeras u 17.00 asova Na predao Jovi kofer sa delovima G.C.E., koji se sada nalaze kod nas u kui. Trei ininjer iz Kelebije obavestio D. da krene 19 ujutru. Granicu e prei nou izmeu 19 i 20 ukupno 7 ljudi sa Daruom i Naem. S njima e biti i ene. Jo tri ininjera, koji se nalaze u provinciji, prema njihovom planu, prei e granicu 20 i 21 om. Kako smo ve javili naim brojem 206 na pokuaj da grupu smanjimo nije uspeo. Ovim je deo naeg posla zavren. elimo da ukaemo na neke momente koji mogu uticati na dalji postupak sa ovim ljudima. U institutu vlada miljenje da su mnogi ininjeri hteli pobei na zapad, tako da se dugo vremena nee znati gde se ovi stvarno nalaze. Kad se sazna da je nestao D. sa grupom glavnih ininjera, nastupie traganje od strane Maara, a verovatno i Rusa. Da bi se kamufliralo nae uee u itavoj stvari, mislimo da bi bilo dobro da se bar dve grupe od po tri-etiri ininjera prijave u kratkim vremenskim razmacima meovitoj komisiji za repatrijaciju pred kojom bi izjavili da se ne ele vratiti u Maarsku. Moda mogu izjaviti da ele ii na Zapad, a kasnije se mogu predomisliti i ostati u Jugoslaviji. Neki mogu rei pred ovom komisijom da e19 eventualno vratiti i u Maarsku, ali kasnije kada se prilike srede i. t.d. Ako bi se sve ovo veto iskombinovalo postigle bi se dve stvari:

18 19

Re je o delovima elektronskog aparata. Isputeno: se.

236

Nenad . Petrovi

Istorija 20. veka, 1/2012

a) Pokazalo bi se da mi dolazak ininjera ne krijemo, to bi svakako uinili da smo mi organizovali njihovo bekstvo. b) Stvorili bi utisak o nejedinstvenosti grupe to bi opet ilo u korist kamufliranja naeg delovanja. Materijal koji smo dobili prebaciemo u Be, te dati Radovanoviu. To emo verovatno uiniti ve u etvrtak 20 om. Mislimo da je bolje zbog eventualne kontrole. Molimo da nas obavestite o stizanju D. i ostalih. Drobac Depee za 1957. godinu sauvane su u oba smera: BudimpetaBeograd i obratno.20 Depee iz te godine vezane za poduhvat Gama bave se uglavnom sudbinom ene-inenjera Itvane Pap, koja se iz porodinih razloga predomislila i ostala u zemlji. Neuspeno su se okonali svi pokuaji da se i ona naknadno privoli na emigraciju. Pod naznakom najvee hitnosti, Beograd izvetava vojnog izaslanika u Budimpeti: Br. 45/10. januar 1957. Ing. Pap Itvane (ena) radi u fabrici Gama /.../ Ona je strunjak iz grupe D. i neophodna za rad. Potrebno je da se to pre prebaci kod nas. Telefon u fabrici radi samo petak i subota ukoliko se to nije izmenilo. Na stanu telefon bio pokvaren, mislim da je popravljen. Kontakt uspostavite preko javne govornice i recite joj da je D. pozdravlja i eli da se to pre vide. Neka krene istim kanalom sa itavom porodicom i javi priblino dan dolaska od kojeg datuma mi nju stalno ekamo radi prihvata. Lini kontakt ne dolazi u obzir. Pehaek21 Na ovu poruku iz Sedmog odeljenja Generaltaba, vojni izaslanik odgovara iz Budimpete: Br. 8/11. januar 1957. Naim br. 6 javili smo da organi bezbednosti ispituju sluaj D. i Naa. Pretpostavimo da su do sada ve proveli istragu i u fabrici Gama. Nije iskljueno da su ispitivali ing. Pap Itvane koju D. nije uspeo da nagovori za bekstvo jer je trebala da ide sama, bez porodice./.../ U pogledu uslova bekArhiv Vojnoistorijskog instituta, fond JNA, k. 376, fasc. 1, br. 4 (podvlaenja N. P.). Rado Pehaek je roen u Ilirskoj Bistrici, Slovenija, 1913. General-pukovnik JNA. Posle rata ef vojne misije u Berlinu, naelnik Sedme uprave Generaltaba JNA (obavetajno), komandant korpusa i dr. Odlikovan ordenom Narodnog heroja i drugim visokim odlikovanjima. Vojna enciklopedija, drugo izdanje, tom 6, Beograd 1973, 617.
21 20

Poduhvat Gama Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957

237

stva situacija je znatno izmenjena. Kontrola je pojaana na eleznikim stanicama i u vozovima, tako da je vrlo teko putovati bez ubedljivog razloga./.../ Sve ovo namee potrebu da se bolje razmisli o ovoj stvari. Mi mislimo da bi trebalo za sada (ili sasvim) odustati od prebacivanja ove porodice jer bi se sukobili sa organima bezbednosti u momentu kada se oni intenzivno bave sluajem D. Da li je uopte opravdan rizik koji bi smo (SIC) mi preuzeli u ovom sluaju kao slabija strana u odnosu na organe bezbednosti u momentalnoj situaciji./.../. Nerednih dana razmenjeno je vie depea o bezuspenom nagovaranju Itvane Pap da i ona prebegne u Jugoslaviju. I supruga glavnoga prebega Janoa Darua, Katarina, usled bolesti ostala je u Budimpeti. Budimpeta, br. 67/4. maj 1957. Pojedinci iz grupe D. esto piu kolegama u preduzeu gde su radili, istiui svoje bolje uslove i materijalni poloaj. Ova pisma utiu da se sluaj D. potpuno ne zaboravi, to moe pobuditi panju zvaninih organa, jer kod ljudi u preduzeu unose nervozu i neraspoloenje prema sopstvenom stanju. Trebalo bi preduzeti mere da se ljudi iz grupe D. uopte ne javljaju kolegama ili ako to ine da vode rauna o sadraju pisama./.../ Katarina se trenutno nalazi u bolnici u BP.22 Insistira na odlazak u Jugoslaviju. Preduzela je mere za razvod braka. Molila je da joj pomognemo u naputanju Maarske. Traila i novanu pomo, jer nema nikakvih prihoda. Dali smo za nju 1.000 forinti Zoltanu. Krajem jula Zoltan se raspitivao preko svojih veza u pasokom odeljenju maarskog MIP-a za mogunost odlaska Katarine Daru u Be radi lekarskog pregleda. U igri je bila i ideja da se ona ukljui u grupu turista posetilaca Zagrebakog velesajma. Na kraju se konstatuje kako je ipak najrealnija opcija za nju ilegalni prelazak granice!23 Poslednja depea iz 1957. godine koja bi mogla imati vezu sa ovom aferom nosi broj 112 od 2/3. decembra i njome se potvruje da je Zoltan primio 10.000 forinti. Namena ovih sredstava nije naznaena. * Godinama posle prebegavanja grupe konstruktora i inenjera tragovi ovog poduhvata pratili su njene uesnike. Tako su se najmanje dvojica iz grupe prebega vratila u Maarsku. Mui andor se sa enom zadrao u Jugoslaviji dve godine da bi se potom nastanio u SR Nemakoj odakle se vero22 23

Budimpeta. BudimpetaBeograd, br. 94/27. juli 1957.

238

Nenad . Petrovi

Istorija 20. veka, 1/2012

vatno repatrirao. Barta ula se takoe repatrirao. Kontaktirao je konzulat FNRJ u Budimpeti i to 1963. godine! Iz Beograda su hladno odgovorili na njegove ponude.24 Svakako da bi bilo zanimljivo rasvetliti dalju sudbinu kapetana Janoa Darua i pukovnika Gabora Naa kao i ostalih konstruktora. ta je bilo sa aparatom koji su prebacili iz Maarske? Gde je zavrio? Da li je elektronska naprava nala primenu u jugoslovenskog vojnoj industriji i naoruanju JNA ili je predata/prodata nekome na Zapadu?Sva ova pitanja ekaju na odgovore koje e dati budua istraivanja. Dokumenta koja su ovde izloena otvaraju i niz politikih pitanja, pre svega: Zato Maarska nije protestvovala povodom organizovanog prebega svojih strunjaka u zemlju koju je smatrala prijateljskom?! O ovakvom drskom poduhvatu ak nema ni pomena u brojnim diplomatskim notama razmenjenim na relaciji BudimpetaBeograd! Jedina vrsta dovoenja u vezu Jugoslavije sa vojnom fabrikom Gama nalazi se uzgredno u opirnom pismu Hruova (u ime CK KPSS) upuenom Titu i CK SKJ 10. januara 1957. U njemu se spominje jugoslovensko meanje u dogaaje u Maarskoj, pa Hruov kao primere iznosi neprihvatljivo delovanje uke Julijusa (dopisnika Politike) i Gavra Altmana (dopisnika Borbe) koji su istupali po budimpetanskim fabrikama napadajui vladu Janoa Kadara, a list Maar so (Magyar Szo ) glasilo maarske manjine u Vojvodini, sa tekstovima u istom tonu, kolima jugoslovenskog diplomatskog predstavnitva dovoen je u vie fabrika meu kojima je i vojna fabrika Gama.25 Zakljuak pijunaa i obavetajne afere, industrijske krae tehnologija i izuma u vojne ili civilne svrhe predstavljaju jedno od znamenja 20. stolea. Tako je SSSR za nekoliko godina ubrzao izradu svoje atomske bombe zahvaljujui pomoi pojedinih nuklearnih fiziara sa Zapada, idejno opredeljenih za komunizam i svetski mir, koji su u uspostavljanju ravnotee u atomskom naoruavanju videli spasavanje svetskog mira.26 (Da nije prva zemlja
Isti arhivski fond, 1963, k. 387, fasc. 1, br. 2. (Verovatno su smatrali da se radi o provokaciji.) 25 Arhiv Jugoslavije, fond 507 (CK SKJ), Komisija za meunarodne odnose i veze, SSSR, IX, 119/I-92, list 31 prevedenog pisma na srpskohrvatski. 26 O tome videti: David Holloway, Stalin and the bomb. The Soviet Union and Atomic Energy 19391956, New Haven, London 1994. Autor iznosi podatke da bi SSSR i sopstvenim snagama uradio atomsku bombu ali je mogao da ubrza dobivi dragocene podatke, tako da je ve krajem 1949. prestao ameriki etvorogodinji monopol na atomsko oruje. Ubeeni komunista nuklearni fiziar Fuks (Fuchs), poreklom nemaki Jevrejin, izbegao je u
24

Poduhvat Gama Obavetajna akcija JNA u Budimpeti 19561957

239

socijalizma ovladala ovom tehnologijom SAD bi kad-tad dole u iskuenje da iskoriste svoj monopol u ovom najstranijem naoruanju i tako slome i drugi totalitarizam 20. veka. Ipak, trka u naoruavanju za nekoliko decenija svog bezglavog voenja svejedno je unitila sve ekonomske perspektive svetskog socijalizma i tako dovela do njegovog mirnog uruavanja.) Osobe koje poverljive podatke ili tehnoloke izume otkriju drugoj dravi, zavisno od okolnosti, moemo posmatrati kao zloince iz idealnih pobuda ili kao izdajnike, kriminalce. Kao idealiste koji potajno rade protiv svoje vlade koju iz politikih, ideolokih, etnikih ili drugih razloga smatraju nehumanom, agresivnom, takvom koja vodi nepravednu spoljnu ili unutranju politiku pa stoga ne zasluuje njihovu lojalnost bez obzira na to to su dravljani dotine drave; ili se pak sve to radi iz koristoljublja, iz prinuenosti ucenom. Takva jedna operacija voena je krajem 1956. u Budimpeti uskovitlanoj viednevnim nemirima, ubijanjima i pljakama nastalim kao plod nezadovoljstva Maara rezultatom Drugog svetskog rata kojim su potpali pod uticaj SSSR-a i bili ukljueni u svet socijalizma. Titov reim, koji je ni prvi ni poslednji put u toku Hladnog rata odigrao dvostruku igru, uspeo je da iskoristi haos nastao privremenim raspadom sistema i vlasti u Maarskoj da se doepa vredne vojne tehnologije.

SAD iz Treeg rajha i bio ukljuen u Projekat Menhetn. Kao takav smatrao je da posle poraza nacizma ini veliku uslugu oveanstvu jer e spreiti da sila koja je na svojim pleima iznela ovu borbu bude smrvljena od strane svog dojueranjeg saveznika. Iako je sa stanovita zakona izvrio krivino delo odavanja vojne tajne, smatrao je sebe nevinim. Ameriki sud mu, naravno, ovo nije uzeo u obzir pa je osuen na zatvorsku kaznu.