POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Luki mr Darko Paali, asistent

POSLOVNE FINANSIJE 1

UPRAVLJANJE POTRAIVANJIMA OD KUPACA

POSLOVNE FINANSIJE

 Potraivanja od kupaca nastaju kao rezultat prodaje proizvoda i usluga na otvoreni kredit. Osnovni motivi prodaje na odloeno plaanje jeste da se stimuliu kupci da kupuju robu i usluge preduzea prodavca. Analogno tome, da bi se zadrali stari i ujedno animirali novi kupci, veina preduzea prinuena je da svoje proizvode ili usluge prodaje na kredit. Kreditiranje kupaca najvie zavisi od odnosa ponude i tranje odreenih proizvoda i usluga. Ako je ponuda vea od tranje onda obino dolazi do uvoenja kredita i produenja rokova plaanja, kao i uvoenja razliitih drugih pogodnosti za kupce od strane prodavca.

POSLOVNE FINANSIJE

 Ako je ponuda manja od tranje, a naroito ako se radi o nedostatku robe koja je znajanja sa aspekta proizvodnje ili potronje, onda prodavac najee tei da maksimalno skrati rokove plaanja to podrazumeva i mogunost njegovog insistiranja na avansnom plaanju tj. plaanju unapred. Upravljanje finansijama u delu naplate potraivanja od kupaca, kao to se vidi, predstavlja jedan izuzetno sloen problem. Preduzee je zainteresovano u cilju postizanja to vee rentabilnosti da maksimalno ubrza naplatu potraivanja od kupaca, odnosno da skrati rokove otvorenih kredita jer to istovremeno utie na poboljanje likvidnosti preduzea.
POSLOVNE FINANSIJE 4

 Ako preterano insistira na tome, onda se moe desiti da znatno snizi standarde u odnosu na konkurenciju to e se odraziti na gubljenje kupaca i smanjenje prodaje. Preduzee treba da stalno oslukuje puls trita i da na osnovu relevantnih i pouzdanih informacija uspostavi pravu meru u kreditiranju kupaca. U skladu sa navedenim, moglo bi se rei da su pomenuti aspekti predominantno usmereni na sledee: - kreditna politika preduzea, - kreditni uslovi, i - politika naplate potraivanja.

POSLOVNE FINANSIJE

KREDITNA POLITIKA PREDUZEA Kreditna politika je deo finansijske politike preduzea koja se donosi u zavisnosti od okruenja (konkurencije) i konkretnih mogunosti preduzea. Kreditnom politikom se definiu uslovi pod kojima se odreenom kupcu moe odrediti kredit, kao i koliki iznos kredita. Kreditna politka preduzea ima dve osnovne dimenzije: 1. Kreditne standarde i 2. Kreditnu analizu

POSLOVNE FINANSIJE

1. Kreditni standardi - definiu se kao i minimalni kriterijumi koje kupac treba da zadovolji da bi mu se odobrio kredit. Alternativno gledano, ovi standardi istovremeno predstavljaju i maksimalni rizik koji je preduzee spremno da prihvati u vezi sa kreditiranjem kupaca. Da bi se taj rizik procenio neophodno je da se kupac testira sa nekoliko znaajnih aspekata: - karaktera kupca da potuje svoje obaveze, - kapaciteta proizvodne i prodajne sposobnosti, - kapital koji opredeljuje finansijsko stanje kupca, - kolateralnog obezbeenja duga, i - optih kondicija kupca.

POSLOVNE FINANSIJE

 Dosledna primena navedenih kreditnih standarda je u funkciji racionalnog voenja kreditne politike preuzea. Treba imati u vidu da je zaotravanje kreditne politike preduzea prevashodno usmereno na smanjivanje nivoa i dinamike potraivanja, to se postie primenom sledeih mera u kreditiranoj politici preduzea: - primenom strogih kreditnih standarda; - dranjem visokih gotovinskih diskonata; - skraivanjem kreditnog perioda; - voenjem agresivne politike naplate tekuih potraivanja.

POSLOVNE FINANSIJE

 Nasuprot tome, liberalizacija ili tkz. relaksacija kreditne politike preduzea prevashodno je usmerena na poveavanje nivoa i dinamike potraivanja, uz proirivanje broja kupaca sa niom platenom sposobnou. To se postie primenom sledeih mera u kreditiranoj politici preduzea: - ublaavanje kreditnih standarda; - dranjem niskih gotovinskih diskonta; - produavanjem kreditnog perioda; - pasiviziranjem politike naplate tekuih potraivanja.

POSLOVNE FINANSIJE

 Znai da kreditna politika mora biti opredeljenja na bazi odgovarajuih parametara koji e je initi apsolutno izvesnom. U tom smislu, mogu e je izdvojiti sledee parametre: - obim prodaje; - prosean saldo kupaca koji ine ulaganja u obrtna sredstva, po osnovu potraivanja od kupaca; - trokovi kreditiranja, odnosno trajanja potraivanja; - prosean period naplate potraivanja, - gubici zbog nenaplativih potraivanja.

POSLOVNE FINANSIJE

10

 Koja varijanta e biti odabrana u upravljanju potraivanja od kupaca, sa aspekta relaksiranja ili zaotravanja kreditnih standarda predominantno opredeljuju sledei faktori: - diferencijalni rast ili pad pbima prodaje proizvoda ili usluga, - diferencijalni rast ili pad trokova izazvan promenom obima prodaje ili drugim faktorima uticaja, i - diferencijalni rast ili pad finansijskog rezultata /dobitka) kao konanog neto efekta.

POSLOVNE FINANSIJE

11

2. Kreditna analiza - predstavlja metod za ocenu trine sposobnosti kupca koji je od izuzetnog znaaja za upravljanje finansijama u delu potraivanja od kupaca. Kreditna analiza pretpostavlja sve osnovne faze: a) prikupljanje kreditnih informacija i b) analiza kreditnih informacija.

POSLOVNE FINANSIJE

12

a) Prikupljanje kreditnih informacija je postupak koji po logici stvari prethodi kreditnoj analizi. Nezamenjive informacije predstvaljaju raunovodstveni podaci koji su sadrani u bilansu stanja i bilansu uspeha kupca, kao i drugim prilozima koji se mogu pripremati za odreene nalitike svrhe. b) Analiza kreditnih informacija predstavlja u stvari kreditnu analizu na bazi prethodno prikupljenih podataka. Primera radi, na osnovu raunovodstvenih informacija tj. bilansa stanja i bilansa uspeha kupca moe se oceniti njegova zaraivaka sposobnost, akumulacija, sredstva i izvori sredstava, njihova finansijska struktura, stepen zaduenosti itd.

POSLOVNE FINANSIJE

13

KREDITNI USLOVI Kreditni uslovi se odnose na uslove plaanja koje preduzee prodavac postavlja kupcima. Postoje tri znaajna elementa koji determiniu kreditne uslove, to su: 1. Kasa skonto, 2. Diskontni period, i 3. Kreditni period. S obzirom na znaaj navedenih elemenata, svaki emo od njih blie pojasniti.

POSLOVNE FINANSIJE

14

1. Kasa skonto - predstavlja procenat stimulacije za kupca uz uslov da kupac plati robu pre odrenog roka, koji je naravno krai od kreditnog perioda. Uvoenje kasa skonta treba da dovede, pre svega, do poveanja obima prodaje budui da se postojeim i potencijalnim kupcima obezbeuju iste pogodnosti kao i kada se vri direktno snienje prodajnih cena. 2. Diskontni period- predstavlja vreme u kome kupci mogu da koriste kasa skonto koga nudi prodavac kreditor. Pozitivni oekivani efekti koje diskontni period reba da omogui odnose se na sledee: poveanje obima prodaje, smanjivanje prosenog perioda naplate potraivanja i smanjivanje gubitaka zbog nenaplativih potraivanja.
POSLOVNE FINANSIJE 15

3. Kreditni period - odnosi se na produavanje ili smanjivanje kreditnog perioda. Ovo je veoma znaajno jer duina kreditnog perioda ima uticaj na ukupnu rentabilnost preduzea. Osnovne mere koje preduzee kreditor moe preduzimati u cilju smanjenja rizika naplate potraivanja. Treba imati u vidu da se rizik naplate potraivanja od kupaca moe smanjiti preduzimanjem sledeih operativnih mera: - ograniavanje iznosa potraivanja, - ugovaranje zateznih kamata, - izbor povoljnih oblika naplate, i - osiguranje potraivanja.
POSLOVNE FINANSIJE 16

 Moe se zakljuiti da primena pomenutih mera osiguranja potraivanja moe imati potpuno opravdanje samo u situacijama kada nastaju potraivanja od kupaca kojima je solventnost, odnosno likvidnost znaajnije ugroena. Poverilac nastoji da smanji ili eliminie rizik naplate potraivanja, ali je time istovremeno izloen i smanjivanju obima prodaje.

POSLOVNE FINANSIJE

17

POLITIKA NAPLATE POTRAIVANJA

Politika naplate potraivanja predstavlja napore i postupke koje preduzee treba da uni da bi se potraivanja od kupaca naplatila o roku njihovog dospea. Od efikasnosti ovih napora i postupaka moe se ocenjivati indirektno na bazi gubitaka zbog nenaplativih potraivanja. Treba imati u vidu injenicu da nivo tih gubitaka ne zavisi samo od politike naplate ve i od politike kreditiranja kojom se determiniu uslovi pod kojima se kupcima odobrava kredit. Ako se pretpostavi da su gubici zbog nenaplativih potraivanja koji se mogu pripisati uslovima kreditiranja relativno konstantni, onda se po osnovu poveanih napora i trokova za naplatu zadocnelih potraivanja mogu ujedno smanjiti i ukupni gubici zbog nenaplativih potraivanja. Ova meusobna korekcija trokova naplate i gubitaka zbog nenaplativih potraivanja moe se predstaviti i grafiki, kao to je to prikazano na slici.
POSLOVNE FINANSIJE 18

Trokovi naplate i gubici zbog nenaplativih potraivanja

POSLOVNE FINANSIJE 19

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

POSLOVNE FINANSIJE

20

 Zalihe predstavljaju deo obrtnih sredstava preduzea neophodnih za normalno obavljanje procesa proizvodnje i prdaje. One omoguavaju da se pomenuti procesi u preduzeu odvijaju sa minimalnim poremeajima. Upravljanje zalihama predstavlja veoma znaajan ali ujedno i sloen posao finansijskog upravljanja u preduzeu. Znaaj upravljanja zalihama proistie iz injenice to se najee radi o velikim ulaganjima preduzea u ovu vrstu sredstava i to su ta sredstva de facto uslov za postojanje preduzea. Da bi preduzee poslovalo neophodno je da pribavi sirovine i materijal kao osnovu za proizvodnju.
POSLOVNE FINANSIJE 21

 Namee se i potreba da se sve to postigne uz minimalna ulaganja sredstava u zalihe, s obzirom da ulaganje u zalihe ima za posledicu blokiranje (angaovanje) odreenog volumena novanih sredstava usled ega nastaju i odreeni trokovi. Identini i jo sloeniji problemi javljaju se u poslovanju trgovinskih preduzea, koja pribavljaju ne samo velike koliine nego i velike vrednosti robe radi prodaje, to svakako zahteva i veliko angaovanje sredstava i izaziva velike trokove. Postoji pravilo da trgovinska preduzea mogu ostvariti veliki promet samo uz velike zalihe, posebno ako je u pitanju promet sa veim asortimanom proizvoda.
POSLOVNE FINANSIJE 22

VRSTE ZALIHA

Sve zalihe u preduzeu dele se na tri globalne celine, odnosno vrste, to su: 1.Zalihe sirovina i materijala, 2. Nedovrena proizvodnja i 3. Gotovi proizvodi tj. roba.
Posmatrano sa aspekta cirkulacije novanih sredstava ili gotovine u proizvodnom preduzeu to se konvencionalno izraava pomou poznate formule N-PR1-N1, zalihe predstavljaju ulaganja u faze R-P-R1. Pri tome, poznato je da faza "R" obuhvata ulaganja u sirovine i materijal faza "P" ulaganje u nezavrenu proizvodnju tj. proizvodnnju u toku, dok faza "R1" oznaava sredstva vezana u gotovim proizvodima koji su namjenjeni realizaciji.
POSLOVNE FINANSIJE 23

1. Zalihe sirovina i materijala - obuhvataju razne vrste realne aktive obrtnih sredstava preduzea. Tu spadaju sve vrste sirovina koje preduzee koristi, zatim razne vrste materijala, sitan inventar, ambalaa i drugo. Koliko e sirovina i materijala preduzee da nabvalja i dri na zalihama zavisi od niza razliitih fakotra: - vrste i veliine preduzea, - uslova nabavke, - veliine i vremena trajanja porudbine, - raspoloivosti obrtnih sredstava, - stanja na tritu novca i drugih faktora.

POSLOVNE FINANSIJE

24

2. Zalihe nedovrene proizvodnje - obuhvataju razne vrste realne aktive nad kojima se jo obavlja proizvodnja u toku. Preciznije reeno, to su delimino zavreni proizvodi koji se nalaze u nekom od intermedijalnih stanja proizvodnje. Angaovanje zaliha tj. novanih sredstava u vom obliku za proizvodna preduzea predstavlja znatno ulaganje koje poveava potrebu za sredstvima, s jedne strane, i ujedno izaziva trokove, s druge strane. Prema tome, visina zaliha u ovom obliku zavisi od vie faktora meu kojima treba pomenuti sledee: tehnoloki proces, organizacija rada, poslovni parametri itd.

POSLOVNE FINANSIJE

25

3. Zalihe gotovih proizvoda - sastoje se od realne aktive nad kojom je proces proizvodnje zavren (finalizovan). Ove zalihe nastaju od momenta konanog zavretka proizvoda, odnosno njihovog preuzimanja iz proizvodnje i skladitenja za prodaju. Zalihe u ovom delu procesa rada mogu da budu vee ili manje u zavisnosti od vie faktora kao to su: poslovna orijentacija preduzea, priroda proizvodnog procesa, stabilnost tranje itd.

POSLOVNE FINANSIJE

26

RELATIVNI TROKOVI ZALIHA Imajui u vidu injenicu da zalihe ine znatan deo u ukupnim ulaganjima preduzea, normalno je da se imaju u vidu i trokovi koji iz toga proistiu. Razumljivo je nastojanje svakog preduzea da u domenu upravljanja zalihama postigne dva fundamentalna cilja, to su: - prvo, da obezbedi zalihe za normalno poslovanje, i - drugo, da ima minimalna ulaganja koja su za to potrebna.

POSLOVNE FINANSIJE

27

 Imajui u vidu vanost trokova finansiranja zaliha u literaturi koja tretira upravljanje finansijsama nastala su istraivanja ovog elementa sa veoma razliitih aspekata. To je ujedno i osnovni razlog to imamo razvrstavanje trokova zaliha po veoma razliitim kriterijumima, meu kojima se analitiki izdvajaju njihova globalna podela na tri celine: 1. Trokovi pribavljanja zaliha, 2. Trokovi dranja zaliha i 3. Trokovi nedostatka zaliha.

POSLOVNE FINANSIJE

28

1. Trokovi pribavljanja zaliha - nazivaju se jo i trokovima porudbine. Ovi trokovi predstavljaju trokove pribavljanja zaliha sirovina i materijala, kada se radi o trgovinskom preduzeu. U ovu grupu trokova ubrajaju se i trokovi pripreme proizvodnje, naroito ako se proizvodnja obavlja u proizvodnim serijama. Trokovi pribavljanja zaliha ili trokovi porudbine, najpre obuhvataju administrativne trokove koji nastaju ispostavljanjem i evidentiranjem porudbine, a zatim trokovi koji nastaju u vezi sa isporukom kao to su prijem, kontrola i smjetaj sirovina, materijala i robe, odnosno evidentriranje i isplata faktura dobavljaa.

POSLOVNE FINANSIJE

29

2. Trokovi dranja zaliha- odnose se na sve trokove kojui su prouzroikovani postojanjem i dranjem zaliha u preduzeu. Neki od ovih trokova se ponaaju kao fiksni u odnosu na promene obima zaliha, dok drugi variraju srazmerno poveanju ili smanjenju zaliha. 3. Trokovi nedostatka zaliha - javljaju se zbog nedostatka sirovina i materijala, to moe dovesti do prekida procesa proizvodnje i poveanja pojedinanih i ukupnih trokova proizvodnje. Ako se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda ili robe, onda se nee moi prihvatiti porudbina to znai da e izostati prodaja koja bi dovela do poveanja finansijskog rezultata preduzea. Shodno navedenom, proputeni prinos koji bi se ostavrio prihvatanjem i izvrenjem tih porudbina predstavlja oportunitetni troak nedostatka zaliha.
POSLOVNE FINANSIJE 30

OSNOVNE ODLUKE O ZALIHAMA Mada je poznato da finansijski menaderi u preduzeu nisu direktno i operativo odgovorni za upravljanje zalihama, ipak je neosporna injenica da investiranje u zalihe predstavlja izuzetno vaan aspekt finansijskog upravljanja preduzeem. Finansijski menaderi moraju biti upoznati sa nainima efikasne kontrole zaliha kako bi se kapital preduzea mogao efikasno koristiti. Generalno gledano moglo bi se rei da postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama, to su: - koliko pribavljati zaliha u jednoj produbini, to u stvari podrazumeva odluku o veliini porudbina zaliha, i - u kojim vremenskim intervalima pribavljanje treba da se izvri, to u stvari podrazumeva odluku o momentu plasiranja porudbine.
POSLOVNE FINANSIJE 31

 Treba imati u vidu da je problem upravljanja zalihama vei i sloeniji u sluajevima veeg asoritmana proizvoda. Ovaj problem je posebno izrane kod trgovinksih preduzea koja se bave problematikom robe iroke potronje, budui da kod ovih preduzea u zavisnosti od njihove delatnosti asortiman robe moe da bude na desetine hiljada. Stoga, preduzea koja posluju sa mnotvom vrsta zaliha trebalo bi da izvre njihovu klasifikaciju ime se pomenuti problem delimino reava.

POSLOVNE FINANSIJE

32

 Klasifikacija zaliha moe se raditi po razliitim kriterijumim, to su: - veliine upotrebe, - cena po jedinici, - broj jedinica i vrednost. Na osnovu takve klasifikacije preduzee svoju panju koncentrie na one vrste zaliha ija je upotreba velika i koje imaju visoku vrednost po jedinici, to se utvruje po poznatom ABC sistemu.

POSLOVNE FINANSIJE

33

 Osnovna sutina ovog sistema (ABC) sastoji se u tome to se zalihe grupiu u razliite kategorije po kriterujima vrednosti, a u zavisnoti od procentualnog uea pojedinih grupa u ukupnim zalihama one dobijaju i razliiti tretman. Pri tome, koncentracija panje, kontrole i upravljanja zalihama preduzea, srazmerna je ueu pojedinih grupa u ukupnoj strukturi zaliha.

POSLOVNE FINANSIJE

34

 Navedeni metod (ABC) moe da se ilustruje jednostavnim hipotetikim primerom. Naime, preduzea koja koriste ovaj sistem razvrstavaju zalihe u tri grupe: - Grupa A, obuhvata sve one vrste zaliha koje zahtevaju najvea novana sredstav ulaganja, odnosno koje imaju najveu pojedinanu cenu. - Grupa B, obuhvata sve vrste zaliha sa neto niom pojedinanom cenom, odnosno sa neto veim koeficijentom obrta. - Grupa C, obuhvata sve preostale zalihe. Prikaz na slici.

POSLOVNE FINANSIJE

35

ABC sistem klasifikacije zaliha

POSLOVNE FINANSIJE 36

 Na osnovu grafikog prikaza na slici, vidi se da razvrstavanje ukupnih zaliha na grupe A, B i C omoguava preduzeu da utvrdi nivo kontrole i upravljanja zalihama za pojedine grupe. Kao to se vidi, u vezi kontinuiteta poslovanja i ekonomije zaliha pred preduzee se postavlja potreba donoenja dve osnovne vrste odluka, i to: - prvo odluka o veliini porudbine zaliha, i - drugo, odluka o vremenu pribavljanja zaliha, odnosno traenja momenata plasiranja porudbine.

POSLOVNE FINANSIJE

37

OPTIMALNA VELIINA PORUDBINE Pod optimalnom veliinom porudbine podrazumeva se ona koliina jednokratno nabavljenih sirovina, materijala ili roba koja obezbeuje najnie ukupne trokove pribavljanja i dranja zaliha. Optimalna veliina porudbine minimizira ukupne trokove zaliha. Neophodno je utvrditi koliko e se jedinica sirovina, materijala ili robe pribaviti plasiranjem jedne porudbine da bi ukupni trokovi zaliha (trokovi porudbine i trokovi dranja zaliha) bili minimalni.

POSLOVNE FINANSIJE

38

 Da bi se moglo doi do potrebnog obrasca, odnosno do formule za obraun ukupnih trokova zaliha, a zatim i do formule za optimalnu veliinu porudbine, neophodno je najpre obeleiti osnovne veliine tj. kategorije koje se pojavljuju u primenjenom matematikom modelu. Preciznije reeno, simboli koji se upotrebljavaju u formulala i njihovim odreenim relacijama imaju sledee znaenje:

POSLOVNE FINANSIJE

39

S - Procenjena ukupna godinja upotreba odreene sirovine i materijala; O - Procenjeni trokovi jedne porudbine tj. dranja zaliha po jednoj porudbini; i - Procenjeni trokovi dranja zaliha u procentu od njihove nabavne vrednosti; C - Nabavna cena zaliha po jedinici; Q - Veliina porudbine u jedinicama; T - Ukupni trokovi zaliha.

POSLOVNE FINANSIJE

40

 Analogno navedenim znaenjima upotrebljenih simbola, obrazac za izraunavanje ukupnih trokova zaliha moe se predstaviti u sledeem obliku:
S CxQ T = x O + x i Q 2

Treba rei da je optimalnu veliinu porudbine raunski takoe mogue dobiti preko odgovarajueg obrasca tj. forume, ali se prethodno mor izraunati prvi izvod funkcije za ukupne trokove zaliha putem reavanja sledeeg sistema jednaina:
POSLOVNE FINANSIJE 41

dT SxO Cxi = + = 0 dQ Q 2

Cxi SxQ = x 2Q 2 Q

C x i x Q= 2 x S x O

2xSxO Q= Cxi

Qopt =

2 xSxO Cxi
42

POSLOVNE FINANSIJE

 Na kraju treba istai da problem optimalne veliine porudbina moe se reavati i grafiki, tako to se na "X" osu unosi veliina porudbine, dok se na "Y" osu unose trokovi zaliha (trokovi porudbine, trokovi draanja zaliha i proseni trokovi zaliha). Analogno tome, moe se nacrtati grafikon kao to je to prikazano na slici.

POSLOVNE FINANSIJE

43

Optimalna veliina porudbine

POSLOVNE FINANSIJE 44

OPTIMALNA VELIINA PROIZVODNE SERIJE

Analogno utvrivanju optimalne veliine porudbine za nabavku sirovine i materijala, proizvodno preduzee moe doi u situaciju da odluuje o koliini proizvodnje, odnosno veliini proizvodne serije za razliite vrste proizvoda koje proizvodi i prodaje. U takvoj situaciji, logino je pretpostaviti da e preduzee teiti ka optimalnom reenju problema u smislu ostvarenja takve veliine proizvodnje po seriji koja e minimizirati ukupne godinje trokove pripreme proizvodnje i trokove dranja prosenih zaliha.

POSLOVNE FINANSIJE

45

 Formula za izraunavanje ukupnih relevantnih trokova proizvodne serije moe se predstaviti u sledeem obliku:
S CxQ PS T = x O + x i x Q 2 P

gde upotrebljeni simboli imaju sledee znaenje: T - Ukupni relevantni trokovi; S - Ukupna godinja proizvodnja u jedinicama; O- Trokovi pripreme jedne proizvodne serije; C- Cena kotanja po jedinici proizvoda; I - Trokovi dranja zaliha gotovih proizvoda u % od cene kotanja. P- Maksimalni godinji kapacitet; Q- Veliina proizvodne serije u jedinicama.
POSLOVNE FINANSIJE 46

Funkcija za optimalnu veliinu proizvodne serije, odnosno:

2 xSxO P x Qopt = Cxi PS

OPTIMALNI MOMENAT ZA PLASIRANJE PORUDBINE
Kada preduzee utvrdi optimalnu veliinu porudbine, odnosno proizvodne serije, ono obavezno mora da odredi i momenat kada plasirati porudbinu za zamenu utroenih zaliha. Odreivanje momenata kada plasirati porudbinu je izuzetno znaajno da preduzee ne bi ostalo bez zaliha sirovina i materijala, to bi uslovilo prekid procesa proizvodnje i kontinuelne prodaje proizvoda.
POSLOVNE FINANSIJE 47

 Da bi se mogao utvrditi optimalni momenat za plasiranje porudbine neophodno je raspolagati sa dve relevantne informacije. Prva relevantna infromacija, odnosi se na dnevnu upotrebu materijala, odnosno dnevnu prodaju robe. Druga relevantna informacija, odnosi se na vreme izvrenja porudbine. Treba znati da vreme porudbine predstavlja u stvari broj dana koji protekne od trenutka plasiranja porudbine do trenutka isporuke.

POSLOVNE FINANSIJE

48

 Respektujui obe vrste navedenih relevantnih informacija, mogu je odrediti optimalni momenat za plasiranje porudbine i to putem sledee jednaine:
Optimalni momenat za plasiranje porudbine = Dnevna upotreba materijala x Vreme izvrenja porudbine

Treba imati u vidu da se navedena jednaina za utvrivanje momenata za plasirane porudbine zasniva na fiksnom vremenu izvrenja porudbine i fiksnoj dnevnoj upotrebi zaliha to je imanentno samo u uslovima pune izvesnosti privredne prakse.

POSLOVNE FINANSIJE

49

 Prilikom utvrivanja optimalne veliine porudbine i optimalnog momenta za plasiranje porudbine, polazi se od pretpostavke da je unapred utvrena ukupna upotreba sirovina i materijala, odnosno ukupna prodaja robe i da se sa izvesnom preciznou moe utvrditi vreme izvrenja porudbine. Izraunavanje optimalnog momenta za plasiranje porudbine, daje se u sledeem obliku: M= A (L) + F AQ( L)
gde upotrebljeni simboli znae:
M A L Q F - Momenat plasiranja porudbine; - Planiranje upotreba zaliha; - Vreme izvrenja porudbine da bi se pribavile dodatne zalihe; - Prosean broj jedinica po jednoj porudbini; - Faktor prihvatljivog nedostatka zaliha.
POSLOVNE FINANSIJE 50

SISTEM UPRAVLJANJA ZALIHAMA Kada se upravljanje zalihama sirovina, materijala ili robe posmatra kao jedan povezani sistem, onda se kao konstitutivni elementi tog sistema, odnosno kao njegovi podsistemi mogu navesti sledei: - optimalna veliina porudbine, - optimalni momenat za plasiranje porudbine, i - evidencija nivoa zaliha. Meuzavisnost ova tri podsistema u okviru sistema upravljanja zalihama mogla bi se grafiki prikazati na slici.

POSLOVNE FINANSIJE

51

Struktura sistema upravljanja POSLOVNE FINANSIJE zalihama

52

 Iz grafikog prikaza sistema upravljanja zalihama proizilazi zakljuak ako su krajnje zalihe vee od zaliha za optimalni momenat za plasiranje porudbine, ne treba initi nita, dok ako su krajnje zalihe manje ili jednake zalihama za optimalni momenat za plasiranje porudbine, onda treba poruiti koliinu koja je jednaka veliini porudbine. Imajui u vidu znaaj sistema upravljanja zalihama, potrebno je u najkraim crtama razmotriti tzv. "just - in time" sistem upravljanja zalihama. Ovaj sistem u stvari znai da isporuka materijala stie "tano na vreme" odnosno da ne postoje zalihe materijala. Naime, samo izuzetno se moe pretpostaviti dranje malog obima sigurnosti zaliha.

POSLOVNE FINANSIJE

53

 Istovremeno treba imati u vidu da skoro najvaniju pretpostavku ovog sistema upravljanja zalihama ine upravo odnosi sa dobavljaima. Imajui u vidu da se u ovom sistemu zaliha sirovina i materijala svode u stvari na nulu, ili se eventualno dre minimalne zalihe, koeficijent obrta ukupnih zaliha naglo se poveava, odnosno poveava se efikasnost upravljanja ukupnim zalihama.

POSLOVNE FINANSIJE

54

POKAZATELJI EFIKASNOSTI UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Meu pokazateljima uspenosti upravljanja zalihama najrasprostranjeniji i ujedno najznaajniji pokazatelj predstavlja koeficijent obrta zaliha. Ovaj koeficijent utvruje se kao relevantni odnos izmeu upotrebe zaliha i njihovog prosenog stanja u odreenom periodu, najee godinu dana, bilo da su u pitanju ukupne zalihe ili pojedini segmenti tih zaliha, zavisno od toga u koje svrhe se koeficijent obrta zaliha namerava koristiti. Ako se koeficijent obrta zaliha koristi za ocenu efikasnosti upravljanja ukupnim zalihama ili pojedinim grupama zaliha, onda se njihova agregacija u monetarnom smislu smatra neophodnom. Takva agregacija prisutna je i u bilansu stanja, na osnovu kojeg je mogue utvrditi sledee koeficijente obrta zaliha.
POSLOVNE FINANSIJE 55

Cena kotanja prodatih proizvoda a) Koeficijent obrta ukupnih zaliha = Prosene ukupne zalihe

Cena kotanja prodatih proizvoda b) Koeficijent obrta gotovih proizvoda = Prosene zalihe gotovih proizvoda
Cena kotanja gotovih proizvoda predatih skladitu = Prosene zalihe nedovrene proizvodnje

c) Koeficijent obrta nedovrene proizvodnje

Trokovi materijala predatog u proizvodnju d) Koeficijent obrta materijala = Prosene zalihe materijala

POSLOVNE FINANSIJE

56

 Kada se razmatraju navedeni koeficijenti obrta zaliha neophodno je znati da su oni podloni uticaju ne samo razliitih faktora, ve i uticaju pojedinih raunovstvenih metoda bilansiranja koji se primjenjuju prevashodno u cilju iskazivanja to realnijih finansijskih rezultata preduzea. Prezentovani koeficijenti obrta zaliha ne mogu se uzimati kao apsolutno pouzdani, odnosno bez ikakve rezerve. Primera radi, ako se otpis zaliha gotovih proizvoda vri na teret cene kotanja prodatih proizvoda tj. redovnih rashoda, onda e to usloviti poveanje koeficijenta obrta gotovih proizvoda i ukupnih zaliha, mada je injenica da se takav otpis moe tumaiti i kao pozdan dokaz neefikasnog upravljanja zalihama.
POSLOVNE FINANSIJE 57

 Indeks efikasnosti upravljanja zalihama predstavlja relativni odnos izmeu pozitivnih i negativnih odstupnja u raspoloivim zalihama u odnosu na unapred normirani nivo zaliha. Pod raspoloivim i normiranim zalihama podrazumjevaju se zalihe koje se ve nalaze u skladitu, kao i one iza kojih stoje ve plasirane porudbine. Neophodno je imati u vidu da se normirani nivo zaliha utvruje na bazi nekog poeljnog ili prihvatljivog koeficijenta njihovog obrta.

POSLOVNE FINANSIJE

58