OSNOVI IMUNOLOGIJE

Predavanja: po dobijenom rasporedu 2 asa nedeljno! Vebe: obavezne su i overa semestra je mogua samo za jednu vebu bez nadoknade, ostale se nadoknauju. Preko trri izgubljene vebe samo uz odobrenje prodekana za nastavu Ispit se polae testom!
Test sadri 28 pitanja iz teorij. Prvih deset ima 4 ponudjena odgovora od kojih je samo jedan taan. Zaokruiti samo taan odgovor (precrtan odgovor i zaokruen drugi odgovor se nee priznavati bez obzira da li je on taan ili ne). Svaki taan odgovor donosi 2 poena. Drugih deset teorijskih pitanja treba odgovoriti sa T (tano) ili N (netano). Ispravan odgovor na ova pitanja donosi po 1 poen. Narednih osam teorijskih pitanja zahtevaju pismenio kratak opisni odgovor a svaki taan odgovor donosi po 5 poena. Maksimalno mogui broj poena na teorijskom delu ispita je 70. Praktini deo ispita se sastoji od 2 pitanja sa opisnim odgovorom koja donose po 5 poena i osam pitanja sa ponuenim odgovorima koja donose po 2,5 poena. Maksimalno mogui broj poena na praktinom delu ispita je 30. Ukupan broj poena (maksimalni) za ceo test iznosi 100!

OSNOVI IMUNOLOGIJE
Preporuke za spremanje ispita (samo korisne sugestije) 1. Ne zapoinjati pripremanje ispita bez poloenih sledeih ispita: - biologija (sa medicinskom genetikom) - histologija - hemija 2. Na ispit ne izlaziti pre poloene fiziologije i biohemije 3. Uiti iz knjge (bilo koje od predloenih) 4. Obavezno kupiti knjigu ona e koristiti i za ostale klinike predmete 5. Praktini deo uiti iz materijala koji je pripremljen za vebe kopija diska se moe besplatno dobiti na Institutu za biomedicinska istraivanja kupite prazan CD!

OSNOVI IMUNOLOGIJE
Obavezni i osnovni udbenik:

OSNOVI IMUNOLOGIJE
Dodatna neobavezna ali veoma dobra literatura:

OSNOVI IMUNOLOGIJE
Dodatna neobavezna ali veoma dobra literatura:

OSNOVI IMUNOLOGIJE
Dodatna neobavezna ali veoma dobra literatura:

OSNOVI IMUNOLOGIJE
Dodatna neobavezna ali veoma dobra literatura:

Disciplina imunologija je izrasla iz zapaanja da osobe koje su se oporavile od izvesne infektivne bolesti kasnije postaju zatiene od iste takve ponovne infekcije. Latinski termin immunis znai zatien, pa je disciplina koja je poela najpre da prouava fenomene zatite organizma od infekvtivnih bolesti nazavana IMUNOLOGIJA! Prvi podatak o fenomenu zatite organizma je zapisan od strane Tukidida, velikog antikog istoriara koji je opisao epidemiju kuge u Atini 430 pne za vreme rata na Peloponezu. On belei da su osobe, koje su kojim sluajem ozdravile od ove opake bolesti, negovale druge obolele jer postale otporne na ovu bolest. Bilo je potrebno 2000 godina da se ovo zapaanje pretvori u praktinu medicinsku disciplinu!

Prvi smiljeni pokuaj da se indukuje imunitet je nainjen od strane Turaka i Kineza u 15. veku. Oni su sasuene kruste pustula sa koe obolelih od velikih boginja inhalacijom ili preko malog reza na koi unosili u zdravu osobu i time izazivali trajnu otpornost na ovu bolest. (variolacija) Inspirisana ovom narodnom tradicijom, Ledi Mary Wortley Montagu, supruga Britanskog ambasadora u Konstantinopolisu, je 1718. godine ovu metodu primenila na sopstvenoj deci. Ovu metodu je kasnije znatno poboljao Britanski lekar Edward Jener koristei sasuene kruste sa vimena krava obolelih od boginja.

Naredni korak u razvoju imunologije je bio postupak za indukciju kolere kod ivotinja. Ovaj napredak je nainjen zaslugom francuskog naunika Luja Pastera. On je uspeo da izoluje bakterije koje izazivaju koleru kod pilia i da ih odgaji u in vitro uslovima na specijalnoj podlozi (kultura bakterija). Ustanovio je da bakterije koje porastu u laboratorijskim uslovima mogu izazvati koleru kod zdravih pilia. Paster je nakratko prekinuo svoje eksperimente zbog odlaska na zimski raspust a po povratku je ponovio svoj eksperiment sa od ranije zasejanim kulturama bakterija i ustanovio da i one izazivaju bolest od koje se medjutim ivotinje vrlo brzo oporave. Paster je zakljuio da ostarele i oslabljene bakterije imaju slabu patogenost i da se sa uspehom mogu koristiti u cilju zatite od bolesti atenuirani sojevi bakterija. Takve atenuirane sojeve on je nazavao vakcina

Edward Jener Rodjen 1749 umro 1810 od tuberkuloze Louis Pasteur, 1822-1895

Ledy Mary Wortley Montagu, (1689-1762)

Paster je kasnije proizveo po istom principu stvaranja atenuiranih sojeva bakterija i vakcine za antraks kojim je imunizovao ovce, dok je njegova najpoznatija vakcina koju je primenio i na ljudima bila vakcina protiv besnila!

Jozef Majster, devetogodinji deak, prima prvu Pasterovu vakcinu protiv besnila 1885. godine
Emil von Behring Nobelova nagrada za 1901 Shibasaburo Kitasato, 1852-1931

Dokazuju da davanje seruma ivotinje koja je imunizovana na bacil difterije zdravoj neimunizovanoj ivotinji ini i ovu ivotinju otpornom na difterini bacil! Danas se ovo oznaava kao pasivna imunizacija.

Charles Richet 1913. otkriva anafilaksu! Robert Koh 1905 godine otkriva celularnu imunost na bacil tuberkuloze (Nobelova nagrada za 1905.), a tek 4 decenije kasnije Fleming je otkrio penicilin kao lek izbora za tuberkulozu. Nobelova nagrada za 1913.

1850-1935

1843-1910

Jules Bordet 1919. otkriva postojanje komplementa! Nobelova nagrada za 1919.

Ilja Menikov je 1908. dokazao ulogu makrofaga u imunskom odgovoru, a Paul Erlih otkrio antitoksine i prvi pretpostavio postojanje receptora (boni receptori), na povrini elija imunskog sistema. Zajedno su dobili Nobelovu nagradu 1908. g.
1845-1916 1854-1915

1870-1961

Karl Lendsteiner 1930. otkriva krvne grupe (ABO sistem) Nobelova nagrada za 1930. I mnogi drugi do dananjeg dana. Istorija jo nije zavrena. Ostaje na nekima od Vas da je dalje ispisuje!

1868-1943

Funkcija imunskog sistema?

IMUNSKI SISTEM
Obuhvata dve osnovne komponente imunosti:

A. Uroena (nespecifina) imunost B. Steena (specifina) imunost

Uroena ili nespecifina imunost: Uroena ili nespecifina imunost:

Obuhvata 4 tipa odbrambenih barijera:

1. 2. 3. 4.

Anatomska barijera Fizioloka barijera Fagocitna barijera Inflamatorna

1. Anatomska barijera 1. Anatomska barijera

Koa
Epiderm (relativno tanak sloj gusto pakovanih elija koje na povrini oroavaju) i na taj nain ini spoljanju barijeru koja spreava ulazak mikroorganizama,

Koa

Derm koji se sastoji od zrelog vezivnog tkiva sa velikim brojem arterijskih, venskih i limfnih sudova. U njemu su smetene lojne i znojne lezde ijom se sekrecijom obezbeuje pH koe izmeu 3 i 5 to spreava rast velikog broja mikroorganizama!

1. Anatomska barijera
Sluzokoa mukusne membrane
- Uloga mukusa - Uloga antivirusnih i antibakterisjkih produkata - Uloga cilija Ovde spadaju sluzokoe kao to su konjuktivalna, sluzokoe digestivnog, respiratornog, urinarnog trakta i druge. One obezbeuju vlanost na pomenutim mestima, ali isto tako svojim luenjem ispiraju povrinu, ime uklanjaju eventualno prisutne bakterije. U sekretima mukusnih membrana se mogu nai i antibakterijske i antivirusne substance koje na svoj nain uestvuju u uklanjanju mikroorganizama - Suze - Pljuvaka - Mukusna sekrecija iz nosa, respriratornog trakta i dr.

1. Anatomska barijera
Sluzokoa mukusne membrane

2. Fizioloka barijera
-Temperatura - pH - Razliiti solubilni molekuli kao to su:

3. Fagocitna barijera

- Polimorfonuklearni leukociti - Monociti - Makrofagi - Mononuklearne fagocitne specijalizovane elije makrofagalnog porekla u razliitim tkivima i organima

Lizozim Interferon Komplement Surfaktantni proteini (kolektin)

3. Fagocitna barijera

4. Zapaljenjska reakcija - inflamacija

Zapaljenje je odbrambena reakcija mikrocirkulacije koja se karakterie kretanjem tenosti, leukocita i eritrocita iz periferne krvi u perivaskularno vezivno tkivo. Glavna obeleja zapaljenjske reakcije su: vazodilatacija (proirenje krvnih sudova) poveanje kapilarne propustljivosti influks fagocita, eritrocita i tenih sastojaka u okolna tkiva

Neutrofil rekonstrukcija fotografije skening-elektronske mikroskopije

Mehanizam fagocitoze

SPECIFINI IMUNSKI ODGOVOR ADAPTIVNA IMUNOST

Specifini imunitet je sposobnost imunskog sistema da prepozna i selektivno eleiminie specifine strane mikroorganizme ili molekule koje nazivamo antigenima. Glavne kararkteristike specifinog imunskog odgovora su: Antigenska specifinost Raznolikost Imunoloka memorija Prepoznavanje sopstvenog i stranog

SVOJSTVA I ZNAAJ STEENOG IMUNSKOG ODGOVORA

FUNKCIJA IMUNOLOKOG SISTEMA SE OSTVARUJE ZAHVALJUJUI POSTOJANJU:

- IMUNOKOMPETENTNIH EIJA - LIMFOIDNIH TKIVA I ORGANA

IMUNOKOMPETENTNE EIJE - LEUKOCITI

A) ELIJE IMUNSKOG SISTEMA SU: 1. Antigen specifini limfociti 2. Akcesorne elije 3. Efektorne elije B) LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI 1. Primarni limfoidni organi 2. Sekundarni

IMUNOKOMPETENTNE EIJE - LEUKOCITI

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

1. Limfociti
Limfociti su jedine elije u naem telu koje mogu da specifino prepoznaju razliite specifine antigenske determinante. Ove elije su nadalje odgovorne za dve bitne karakteristike imunolokog sistema a to su: - specifinost - pamenje

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

1. Limfociti
a) Mali limfociti (8-10 mm u dijametru), poseduju veliko
jedro sa kondezovanim heterohromatinom i uzani prsten od citoplazme koja sadri malo mitohondrija ribozome i lizozome (to su obino nestimulisani, tzv. naivni limfociti koji se nalaze u Go fazi deobnog ciklusa). citoplazme sa dosta organela, dosta RNK, a jedro je sa rastresitim hromatinom. Obino nastaju posle antigene stimulacije i nalaze se u G1 fazi elijskog ciklusa.

b) Veliki limfociti (10-12 mm u dijametru) imaju vie injenice koje potvdjuju njihovu ulogu su:
1. Zatita u toku invazije razliitih mikroorganizama se moe postii pasivnim prenoenjem limfocita ili njihovih produkata od osobe koja je predhodno imunizovana na te mikroorganizme. 2. Neke kongenitalne ili steene imunodeficijencije su praene smanjenjem broja limfocita u perifernoj cirkulaciji 3. U kulturi limfocita (in vitro) dodavanje specifinih antigena dovodi do reakcije koja je slina onoj koja se moe viderti u in vivo uslovima. 4. Specifini receptori za antigene mogu produkovati samo limfociti

Postoje razliite subklase limfocita koje se mousobno razlikuju po svojoj funkciji i sastavu proteinskih produkata koje stvaraju nakon antigene stimulacije, ali se ni jedna od ovih klasa na osnovu morfologija ne moe razlikovati. Jedini nain na osnovu koga se mogu identifikovati pojedine subklase limfocita je detekcija ili specifinih receptora na njihovoj povrini ili identifikacija njihovih produkata putem razliitih imunohemijskih metoda.

MORFOLOGIJA LIMFOCITA

LIMFOCITI

A) B) C)

Mali limfocit iz periferne krvi svetlosna mikroskopija Mali limfocit elektronska mikroskopija Veliki limfocit (imunoblast) elektronska mikroskopija Skening elektronska mikroskopija

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

1. Limfociti
Subklase

MORFOLOGIJA PLAZMA ELIJE

B-limfociti

produkuju imunoglobuline a naziv ove klase je dobijen na osnovu njihove provobitne identifikacije u burzi Fabricijus kod ptica.

T- limfociti

predstavljaju efektorne elije imunskog sistema a dobile su naziv po tome to nakon stvaranja njihovih prekursora od strane kostne sri, migriraju u TIMUS (T) gde sazrevaju. Oni se nadalje dele u dve potklase: - pomaii (helperni) - citotoksini A) Svetlosna mikroskopija Elektronska mikroskopija

NK - elije (prirodne ubice) i razlikuju se po svojoj

funkciji i antigenskim karaktristikama i od T i od B limfocita.

B)

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

1. Limfociti
Limfociti razliitih subklasa na svojoj povrini ispoljavaju razliite proteinske receptore koji su oznaeni tzv. CD nomenklaturom: - CD4 pomaui T-limfociti - CD8 citotoksini Tlimfociti - CD3 pomaui i citotoksini T limfociti - CD19, CD21 B-limfociti - CD16 NK-elije Ostali receptori su: FC receptori - B- limfociti MHC klasa II B-limfociti i dr.

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

1. Limfociti
Funkcija B-limfociti: produkcija antitela (humoralna imunost) T- pomaui: stimuliu rast makrofage u produkciji citokina.
i funkciju B-limfocita, aktiviu

T citotoksini liziraju virusom inficirane elija kao i elije

transplantiranih tkiva i organa koji nisu antigenski kompatibilni sa elijama domaina. U toku svog ivota limfociti menjaju svoju svoju funkciju u zavisnosti od antigenske stimulacije tako da se u funkcionalnim a donekle i morfolokim karakteristikama medjusobno razlikuju. Tako od prvobitno neiskusnih elija nastaju pod dejstvom antigene stimulacije tzv. efektorne elije i

memorijske elije

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

1. Limfociti
za B-limfocite to su tzv. plazma elije koje produkuju imunoglobuline razliitih klasa, a za T- limfocite to su subklase pomauih i citotoksinih limfocita. U toku funkcionalne diferencijacije pojedine efektorne elije dobijaju i nove fenotipske karakteristike

ELIJE IMUNOLOKOG SISTEMA

NK- elije (elije prirodne ubice):

Efektorne

elije:

ine malu subpopulaciju limfocita. Od ukupne koliine cirukuliuih limfocita na njih otpada 5-10% Svetlosno mikroskopski se vide kao veliki granularni limfociti koji imaju sposobnost da vre lizu razliitih tumorskih elija. Na svojoj povrini ne poseduju ni receptore za imunoglobuline ni receptore karakteristine za T-limfocite. Tumorske elije prepoznaju na dva naina: a) preko izmenjenih histokompatibilitetnih antigena tumorskih elija b) preko antitumorskih ili antivirusnih antitela koja su vezana za povrinu pojedinih tumorskih elija antitelno zavisna celularna citotoksinost. (ADCC)

Memorijske elije: pamte antigenske determinante koje su dovele do stimulacije bilo B ili T limfocita, mogu mirovati u organizmu vie godina a svojoj povrini eksprimiraju proteine koji ih ine razliitim od nestimulisanih naivnih limfocita.
B memorisjske elije poseduju na povrini raliite klase imunoglobulina (IgG, IgM, IgA, ili IgE) dok naivne poseduju samo IgD i IgM. T-memorijske elije eksprimiraju na povrini veu koliinu adhezionih molekula. Takodje se razlikuju i u pogledu tzv. CD receptora: dok naivni T limfociti poseduju CD45 receptor memoriski T-limfociti eksprimiraju na povrini CD44 receptor i td.