CAD Solutions

C E C S 2.0
Civil Engineering CAD Solution

UPOZNAVANJE METODOLOGIJE RADA, MOGUNOSTI PRIMENE PROGRAMA I SMERNICE ZA KORIENJE

SADRAJ:
UVOD .......................................................................................... 3 1. DIGITALNI MODEL TERENA ............................................... 5 1.1 1.2 1.3 1.4 2. Formiranje digitalnog modela terena ..................................... 5 Obeleavanje digitalnog modela terena ................................. 7 Povri SURFACE ..................................................................... 7 Niz taaka STRING ................................................................. 8

SITUACIONI PLAN............................................................... 9 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 Projektovanje osovine u situacionom planu .......................... 9 Rad sa osovinama .................................................................. 10 Definisanje geometrije ivica kolovoza .................................. 10 Obeleavanje osovine ............................................................ 11 Polarno obeleavanje trase ................................................... 13 Formiranje krive tragova vozila ............................................. 14 Vozno-dinamike analize ....................................................... 15

3.

PODUNI PROFIL .............................................................. 15 3.1 3.2 3.3 3.4 Konstrukcija podunog profila .............................................. 15 Projektovanje nivelete u podunom profilu ......................... 16 Obeleavanje podunog profila............................................. 17 Formiranje sheme vitoperenja .............................................. 17

4.

3D MODELOVANJE ........................................................... 19 4.1 4.2 3D model puta ....................................................................... 19 Konstrukcija detaljnog 3D modela sa kosinama ................... 22

CECS 2.0

5.

POPRENI PROFILI .......................................................... 23 5.1 5.2 Konstrukcija poprenih profila .............................................. 23 Projektovanje po poprenim profilima /druga ..................... 25

5.3 Projektovanje rehabilitacija u poprenim profilima i podunom profilu............................................................................... 27 5.4 6. Proraun koliina po poprenim profilima............................ 29

ELEZNICE ........................................................................ 30 6.1 Specifinosti kod projektovanja eleznica............................. 30

7.

POTPORNI ZIDOVI ............................................................ 33 7.1 Preliminarni proraun stabilnosti osnovnih tipova potpornih zidova 33

8. 9.

LANDXML protokol ........................................................... 34 INDEKS KOMANDI PROGRAMSKOG PAKETA ............... 35

CECS 2.0

UVOD

Tekst sa opisom funkcionalnosti i instrukcijama, koji sledi, treba shvatiti kao uvodni materijal, za upoznavanje sa osnovnim principom rada u programskom okruenju. Navedeni su osnovni tehnoloki procesi prilikom projektovanja u svakoj od dalje navedenih oblasti, sa pominjanjem glavnih komandi koje pruaju funkcionalnost koja se opisuje. Detaljna uputstva, sa tanim opisom i tokom komandi, ipak treba potraiti u okviru HELP sistema programskog paketa. Naravno, iskreno se preporuuje i praktina proba, koja je apsolutno neophodna da bi se svim komandama i aspektima programa ovladalo, i da bi se prihvatili kao alat i olakavajua sredstva. Od velike su pomoi i edukativni filmii, koje je mogue potraiti na internet stranici YouTube pod kanalom naziva CivEngCadSol. Preko ovog kanala, mogua je laka komunikacija sa ostalim lanovima i autorom, postavljanje i odgovaranje na pitanja, predlozi za nove teme edukativnih filmia i ostalo. Puno sree, uspeha, linog i profesionalnog zadovoljstva CAD Solutions ------- CAD Solutions se posebno zahvaljuje: ----------------Veliko HVALA za motivaciju, strpljenje, podrku, kreativne sugestije i uopte svaku ostalu pomo, dugujem: Papiu, Banetu, Vlaji, Elezu, Radetu B., Boku ., i naravno neizmerno sam zahvalan porodici i roditeljima, bez kojih bi sve bilo bez smisla. Najzad, hvala i svim dosadanjim, kao i buduim korisnicima, zbog kojih sav utroeni trud i vreme nisu uzaludni!

CECS 2.0

CECS 2.0

1. DIGITALNI MODEL TERENA 1.1 Formiranje digitalnog modela terena

Ulazni podatak za formiranje digitalnog modela terena (DTM), jeste sreena geodetska situacija (bilo da je snimljena na terenu i potom digitalizovana, ili dobijena skeniranjem i georeferenciranjem topografskih podloga). DTM se predstavlja nepravilnom mreom trouglia - TIN-om. Za konstrukciju TIN-a neophodni su XYZ koordinatni podaci o takama u prostoru, oni mogu biti prikupljeni iz raznih entiteta komandom MAKEPTS ili uveeni iz spoljnog fajla komandom INSPTS. Komanda za izradu TIN-a moe da prihvati kao ulazne podatke take, blokove i 3d polilinije, ili spoljni DAT fajl sa XYZ podacima o takama.

Komanda INSPTS

Komanda BUILDTIN, proraunava TIN i konstruie mreu trouglia na crteu prema unetim podacima. Upravo formirani digitalni model terena, najee nije dovoljno obradjen ve se mora dalje sreivati putem sledeih komandi. (U izuzetnim sluajevima, kada digitalizovani teren predstavlja neobradjen teren (padina, livada,...) bez ikakvih grebena ili kanala, dobijeni TIN se moe prihvatiti kao konani.) CECS 2.0 5

Obzirom da se proraunom TIN-a, uvek dobija mrea trouglica u obliku nekakve konveksne povri, esto se po obodu povri formiraju suvie izdueni ili preveliki 'nepouzdani' trouglii, koje je neophodno isfiltrirati (obrisati). To se veoma lako obavlja komandom TRIFILTER, i odabirom nekog od dva ponuena kriterijuma. Nakon filtriranja trouglia, potrebno je jos uklopiti obavezne linije (prelomnice, brejklinije,...), u postojecu mreu trouglia, kako bi se dobila realistina 3D predstava svih detalja predmetnog terena. To se postie komandama SWDG i FITTIN. Komanda SWDG menja orijentaciju odabrane zajednike izvodnice za dva trouglia, u cilju da se ta izvodnica poklopi sa nekakvom brejklinijom na terenu. Komanda FITTIN radi automatski itav niz promena zajednikih izvodnica, u cilju da se svaki segment, svake od odabranih brejklinija (3d polilinije, polilinije, linije), poklopi sa izvodnicama trouglia, pritom, neophodno je da sve brejklinije imaju kao svoje take - take koje vec pripadaju TIN-u u koji se uklapaju. 6 CECS 2.0

Osim TIN-a, kao mogui digitalni model terena, moe se formirati i GRID model (mrea pravilnih pravougaonika). Iako GRID model, esto daje vizuelno vrlo atraktivne slike terena, njegova primena je ipak vrlo ograniena, pa se zato TIN model ipak namee kao jedinstveni model za digitalnu predstavu terena, svugde u svetu.

1.2 Obeleavanje digitalnog modela terena

Izohipse su nezaobilazni deo obeleavanja modela terena, komandom ISO taj proces se svodi na odabir koraka, boje i zaobljenosti izohipsi i odabir naina selekcije povri (ili dela povri), koje treba obeleiti. Komandom LBLISO brzo i lako se kotiraju visine izohipse u nekom od odabranih stilova obeleavanja (automatski/runo, unutar/iznad izohipse,...).

1.3 Povri SURFACE

Surface-i (povri), predstavljaju povri sastavljene od trouglia grupisanih po kriterijumima lejera, boje, itd.; u cilju odvajanja kao jedne logino povezane celine. (npr surface kolovoza, parking CECS 2.0 7

povrina, trotoara, betonskog platoa, tunelske obloge, mostovske konstrukcije,...) Surface se formira komandom SRFMAN. Ova komanda jo sadri i niz pomonih komandi za dalje ureivanje surface-ova. Surface je neophodan kao ulazni podatak u mnogim procesima (kod mnogih komandi): za izradu podunog profila, formiranje kosina, obeleavanje poprenih profila,...

1.4 Niz taaka STRING

String (orijentisani niz taaka), je jo jedan neophodni gradivni element, pogotovo kod projektovanja povrinskih objekata. STRMAN komanda formira stringove taaka, i obavlja osnovne operacije nad njima. Kroz string taaka u prostoru mogue je 8 CECS 2.0

modelovati odreeni profil (komandom TMPONSTR) ili kosinu bilo da je konstrantne duine (komanda CONSTSLOPE) ili do preseka sa terenom (komanda SLOPES).

2. SITUACIONI PLAN

2.1 Projektovanje osovine u situacionom planu

U okviru programskog paketa CECS, na raspolaganju je veliki broj komandi za formiranje elemenata osovine u situacionom planu. Bilo da se osovina formira putem tangentnog poligona, ili preko slobodnih i fiksnih elemenata koji se uklapaju; CECS nudi adekvatne komande za lako formiranje osovine. U slucaju tangentnog poligona, tipina komanda za formiranje prostih putnih krivina je PKP, i komanda FREEPKP (verzija sa interaktivnim zadavanjem parametara krivine), dok je u sluaju uklapanja elemenata na raspolaganju veliki broj komandi: SK, KP, PK, KPK, FIXEL. Radi lake preglednosti, svi tipovi krivina koji su na raspolaganju, mogu se pregledati u okviru komande PLANCURVES, gde su u okviru dijaloga na raspolaganju sve ove komande sa svojim sliicama koje blie objanjavaju o kakvim tipovima krivina je re. Osovinu je mogue formirati i interaktivno - element po element pomou komande BUILDALI. Ova komanda ne samo da nudi interaktivno formiranje osovine, vec je uz njenu pomo mogue formirati i neke od vrlo sloenih tipova krivina - "C" kriva, dvocentrina kriva, ...

CECS 2.0

2.2 Rad sa osovinama

Kada su svi elementi osovine uklopljeni i konstruisani na crteu, vreme je da se formira osovina i sauva u HCL fajlu. Komanda za formiranje osovine je DEFHCL. Istovremeno sa formiranjem osovine, i njenim uvanjem u HCL fajlu, formira se (automatski) i ALI fajl koji sadri numericke oblik podataka o predmetnoj osovini (u HIDES-AXIS formi). Ovakav oblik uvanja osovine, pogodan je za naknadno ubacivanje osovine iz ovog fajla nazad u crte /IMPORTCL/ (npr. u sluaju da je potrebno ubaciti osovinu na drugi crte, ili u sluaju da je osovina grekom obrisana sa crtea).
NAPOMENA: U sluaju da konstruisana osovina sadri kubne parabole, odnosno da se radi o osovini konstruisanom za elezniku prugu, ALI fajl onda ne sadri tane podatke za vraanje osovine u crte komandom IMPORTCL, zbog specifinosti HIDES-AXIS formata ispisa numerikih podataka o geometriji osovine.

Komandom SHOWHCL, osovina se moe selektovati na crteu, bilo da bi se samo videlo o kojoj osovini se radi, ili da je potrebno selektovati celu osovinu da bi na njoj bila izvrsena neka radnja (promenjen lejer, boja, pomerena, kopirana ili zarotirana).

2.3 Definisanje geometrije ivica kolovoza

Konstrukcija ivinih linija trase, mogue je obaviti automatski komandom HCLOFS, ili runo - element po element komandom OFFSET i CLOOFS. Velika pogodnost kod korienja komande HCLOFS je to to se sva eventualna proirenja u krivinama sama proraunavaju i odmah konstruiu na crteu, u funkciji odabranih merodavnih vozila. 10 CECS 2.0

Nakon kompletno formirane ivine geometrije u situacionom planu, moe se pristupiti i automatskom postavljanju blokova koji definiu sitaucionu i nivelacionu projektnu geometriju trase.

Komandom DEFEDGES postavljaju se pavedef blokovi, koji se mogu koristiti kao interaktivna osnova za konstrukciju kolovozne ploe u poprenim profilima, sa mogunou dinamikih promena prema novoprimenjenoj shemi vitoperenja ili izmenjenoj geometriji ivica. ve navedeni blokovi, mogu se postavljati i komandama PAVEDEF, uz pozivanje spoljnih fajlova sa sauvanom ivinom geometrijom i shemom vitoperenja.

2.4 Obeleavanje osovine

Gotovu osovinu u situacionom planu, sa svim ostalim elementima situacionog plana, mogue je raznovrsno, brzo i lako obeleiti. CECS 2.0 11

Stacioniranje osovine se obavlja komandom STAT, elementi se obeleavaju komandom LBLHCL, a numeriki podaci o krivinama u tablicama dobijaju se ili za pojedinane krivine komandom LBLHOREL ili za celu osovinu komandom HCL_LBLHOREL. Tangentni poligon za odabranu osovinu generie se komandom TANPOL. Mogue je i obeleiti prelome nivelete, promene poprenih nagiba i irina kolovoza na horizontalnoj osovini, komandama VPIHCL, SUPHCL i STFHCL. Za obeleavanje radijusa zaobljenja ivinih linija u raskrsnicama, pogodno je koristiti komande LBLARC i LBLCLO. Obeleavanje elementarnih taaka na osovini uz odabir slovnih skraenica vri se komandom ELETACKE. Pojedinane take u situacionom planu, mogu se obeleiti komandom, STATOFS gde je prikazan odnos odabrane take u odnosu na stacionaa-odstojanje lokalni koordinatni sistem za odabranu osovinu. Isti postupak se moe obaviti i za niz taaka komandom STRSOFS. 12 CECS 2.0

Ostale informacije o situacionom planu (poeci i krajevi kanala, rigola, ivinjaka, mesta propusta,...), koje su sastavljene i formatirane u Excel-u i sauvane u CSV fajlu, mogu se prikazati komandom SITINFO. Isti vid obeleavanja, moe se izvriti i interaktivno, dakle bez spoljnog fajla ve direktno pokazivanjem na crteu, komandom HCLBL. Svaki od blokova obeleavanja situacionog plana, mogu se dalje preurediti u skladu sa funkcionalnim i estetskim zahtevima korisnika, pomou komandi: DECIMALE i LBLFORMAT.

2.5 Polarno obeleavanje trase

Polarno obeleavanje trase je jedan od neophodnih dokumenata graevinskog projekta (na nivou glavnog projekta), u kome su sadrani neophodni numeriki podaci o geometrijskim odnosima CECS 2.0 13

elementarnih taaka na trasi puta i takama lanicama operativnog poligona. Prvi korak je priprema ulaznih podataka za proraun polarnog obeleavanja. Obzirom da se proraun moe obaviti na dva razliita naina (vidi komandu LBLPOL), za prvu varijantu potrebno je priloiti HCL fajl, stacionani korak kojim se obelezava osovina, i fajl sa specijalnim stacionaama, STA fajl. Ovaj fajl je najlake formirati komandom MAKESTA, pri emu treba imati u vidu i eventualno korienje komande STASTEP. U drugoj varijanti potrebno je prethodno formirati DAT fajla sa takama koje treba obeleiti, i njihovim kratkim opisom, ovaj fajl se moe formirati komandom SECPTS - koja prikuplja sve take poprenih profila iz SEC fajla i u polju description (vidi komandu INSPTS) sadri stacionau na kojoj se nalazi korespodentni popreni profil. U krajnjoj liniji fajl se moe formirati i runo - u bilo kom ASCII editoru (npr. Notepad).

2.6 Formiranje krive tragova vozila

Formiranje kriva tragova vozila, osnovni je korak prilikom provere prohodnosti vozila. Proveru prohodnosti vozila je posebno vano primeniti, kod projektovanja povrinskih raskrsnica. Prvi korak je odrediti putanju kojom vozilo prolazi kroz raskrsnicu: kruni luk sa dve prelaznice ili trocentrina krivina (vidi komandu PKP ili 3CEN), a zatim se po elementima te putanje , komandom MEASURE, formiraju take na koraku od po 1 - 2m, od kojih se kasnije formira string (vidi komandu STRMAN). Po ovom stringu potrebno je pustiti vozilo za koje se trai kriva tragova. 14 CECS 2.0

Komanda kojom se pokree ovaj proces je TURNCURVE.

2.7 Vozno-dinamike analize

Vozno dinamike analize trase, su obraene na elementarnom nivou u okviru komande DRIVEDYN. Za funkcionisanje komande neophodan je i spoljni fajl vp.tbl, koji postoji u okviru instalacionih fajlova CECS 2 softverskog paketa. Treba posebno obratiti panju na definisanje poloaja otvaranja i zatvaranja traka za spora vozila, obzirom da je za egzaktan poloaj, neophodna analiza vaeih grafikona (propisanih vaeim pravilnikom o projektovanju puteva), koji nemaju svoju matematiku definiciju.

3. PODUNI PROFIL 3.1 Konstrukcija podunog profila

Konstrukcija podunog profila zahteva dva osnovna elementa kao ulaz za proraun. Mora postojati definisana osovina u situacionom planu (HCL fajl) za koju se konstruie poduni profil, i mora postojati surface (SRF fajl) koji predstavlja teren kroz koji se trai profil. CECS 2.0 15

Komandom CUTSRF program proraunava kote terena du osovine na zadanom konstantnom bonom odstojanju od osovine. Podaci iz prorauna na kraju se sauvaju u TCL fajlu, koji je sledei neophodni ulazni podatak za samo iscrtavanje podunog profila na crteu. Komanda DRWPRF uzima podatke iz odabranih HCL i TCL fajlova i crta profil u skladu sa svim odabranim parametrima u dijalog prozoru (lejeri u kojima se crta profil, visina teksta, vertikalno izduenje,...).

Na poduni profil, mogu se dodati jo proizvoljno mnogo linija terena (ili mozda nekog modelovanog objekta definisanog kao surface /npr. tunel, most, propust,.../), komandom ADDTCL.

3.2 Projektovanje nivelete u podunom profilu

Niveleta se konstruie u podunom profilu putem linija /koji predstavljaju deonice sa konstantnim podunim nagibom/ (komanda LINE ili LINGRADE) i vertikalnih krivina (komande VERCURVE i FREECURVE). Kada je niveleta nacrtana na podunom profilu, moze se definisati komandom DEFNIV, a ve postojea niveleta moe se se dodati na poduni profil komandom ADDNIV. 16 CECS 2.0

3.3 Obeleavanje podunog profila

Poduni profil se obeleava komandom LBLPROF, koja sadri solidan broj opcija za obeleavanje, sa ciljem da se pokriju mahom sve potrebe, za obeleavanje nivelete, objekata, ukrsnih putnih i eleznikih pravaca, kanala i drugih irigacionih sistema.

3.4 Formiranje sheme vitoperenja

Da bi kolovozna povrina trase puta bila u potpunosti definisana u prostoru, potrebno je da pored definisane horizontalne osovine i nivelete, postoji definisana i shema vitoperenja koja odreuje vrednosti poprenih nagiba du osovine puta. Vrednosti poprenih nagiba zavise od raunske brzine za predmetnu putnu deonicu - i kreu se, uglavnom, u rasponu od 2.5% do 7.0%. Za promenu poprenog nagiba du trase potrebno je uzeti u obzir i minimalne i maksimalne vrednosti nagiba rampi vitoperenja - koje su definisane u korelaciji sa raunskim brzinama. Komanda kojom se moe dobiti automatski generisan predlog sheme vitoperenja, zove se SUSEP. Osim predloga sheme CECS 2.0 17

vitoperenja, ova komanda nudi jo i niz opcija za dalje ureivanje predloene sheme vitoperenja (ubacivanje novih poprenih nagiba na odreenoj stacionai, uklanjanje postojeih, formiranje zona vitoperenja prema zadatim parametrima,...) - omoguujui da se doe do konane sheme, sve vreme gledajui celokupnu shemu vitoperenja to prua mogunost lakeg sagledavanja cele trase, bez dodatnih kalkulacija nagiba rampi vitoperenja itd.

Definisanu shemu vitoperenja je mogue sauvati u spoljni *.SUP fajl, to je poeljno koristiti, zbog naknadnih opcija obeleavanja ili promena sheme vitoperenja, kao i primene u postavljene pavedef blokove i dinamiku izmenu geometrije kolovozne ploe u poprenim profilima (komandom APPLYSUP). Specifinosti sheme vitoperenja kod autoputa, ili puta sa krovastim poprenim nagibima; reavaju se formiranjem dve nezavisne sheme vitoperenja za dve polovine kolovoza. Za sluaj 3D modelovanja kolovoza, komanda MODELMAN se pokree dva puta, da bi se u dva prolaza izmodelovala po polovina kolovoza, uz korienje opcije za smaknuto formiranje modela (za vrednost polovine irine razdelnog ostrva).

18

CECS 2.0

NAPOMENA: Nakon potpuno definisane horizontalne osovine, nivelete i sheme vitoperenja, projektni proces se moe nastaviti na dva naina: 3D modelovanjem kolovozne ploe i eventualno drugih elemenata poprenog preseka puta, ili primenom geometrije kolovozne ploe definisane pavedef blokovima na poprene profile, na kojima postoji presek postojeeg stanja

4. 3D MODELOVANJE 4.1 3D model puta

Nakon to je definisana horizontalna osovina sa ivicama puta, niveleta, i shema vitoperenja - sutinski je u prostoru definisana celokupna kolovozna povrina du trase puta. Da bi se prelo na projektovanje po poprenim profilima, potrebno je formirati 3D model trase puta. U tom trenutku postoji dovoljno ulaznih podataka za formiranje 3D modela kolovozne povrine. Prvi potrebni korak je formirati tipske poprene profile (templejte), i sloiti ih po stacionaama du trase puta (TMC fajl). Templejti se formiraju komandama MAKETMP, QTEMP, itd; a set templejta se formira komandom TMCEDIT. Svi ovi postupci (formiranje templejta i seta templejta), objedinjeni su i u komandi QTMC. Ova komanda omogucava da se formiraju svi neophodni (bazini) templejti, i sloe po stacionaama formirajui TMC fajl. Da bi ova komanda bila optimalno iskoritena preporuuje se sledei proces: CECS 2.0 19

- kod formiranja ivinih linija u situacionom planu poeljno je iskorisiti komandu HCLOFS, zbog mogucnosti automatskog formiranja proirenja u krivinama sa R < 250m; ipak ivine linije se mogu formirati i runo, ali je jako vano da se svi ti elementi (linije, lukovi, polilinije i 3d polilinije) medjusobno dodiruju u po jednoj taki /nastavljaju se jedna na drugu bez prekida ili preklapanja/ - nakon formiranih ivinih linija, potrebno je povezati ih i formirati string taaka u mestima promena elemenata (vidi komandu STRONALI), i te take obeleiti STATOFS blokovima komandom STRSOFS - sledei korak ima zadatak da sauva podatke o stacionaama i korespondirajuim irinama kolovoza, iz, na unapred objanjeni nain, dobijenih STATOFS blokova, a to se postie komandom SIT->STF - fajl se zatim uva u STF formatu U ovom trenutku postoji jasno definisana shema promena irina kolovoza po stacionaama sauvana u STF fajlu. Kada se ovakav podatak upari sa podacima predstavljenim kroz shemu vitoperenja , popreni nagibi i irine kolovoza su definisane za celu trasu - pa program moe sam da generie bazine templejte (koji se sastoje samo od linija gornje povrine kolovoza), i sloi ih po odgovarajucem rasporedu du stacionaa puta - i sauva u odabranom TMC fajlu. Naravno u korienju komande QTMC, dozvoljeno je i preskakanje odabira STF fajla sa irinama kolovoza, i osloniti se na automatsko definisanje irina kolovoza (kao u komandi HCLOFS). Prva metoda podrazumeva dalje modelovanje prateih objekata puta (rigola, ivinjaka, itd), komandama CONSTSLOPE, TMPONSTR, itd; kao i konstrukciju objekata geotehnike (kosina SLOPES), do nivoa kada je vei deo - ili celokupan 3D model puta na nivou detaljnosti, koji omoguuje da se kroz takav model 20 CECS 2.0

propuste popreni profil, i krene u njihovu obradu i planimetrisanje, uz minimalne intervencije projektovanja po poprenim profilima. Dakle, dalji postupak, po ovoj metodi, nakon konstrukcije 3D modela, u optim crtama pojanjavaju delovi Konstrukcija kosine ka terenu i Konstrukcija poprenih profila.

Druga metoda podrazumeva da se odmah nakon definisanja kolovozne povrine niyom pavedef blokova, pree na konstrukciju i obradu poprenih profila. Kao to je ve napomenuto, potrebno je na prethodno pripremljene poprene profile koji sadre presek postojeeg stanja, primeniti definisanu ukupnu nivelacionu geometriju, komandom APPLYPAVE, zatim je potrebno naneti slojeve kolovozne konstrukcije, sa svim putnim objektima i objektima geotehnike.

CECS 2.0

21

Dalji postupak, po ovoj metodi, nakon dela Konstrukcija poprenih profila, u optim crtama pojanjava deo Projektovanje po poprenim profilima.

4.2 Konstrukcija detaljnog 3D modela sa kosinama do terena /prva metoda/

Kosine se u prostoru formiraju sutinski tako, to se kroz niz taaka koji predstavlja ivicu nekog gradjevinskog objekta (npr. bankine), generise povr (npr. kosina do preseka sa terenom), prema unapred zadatim parametrima (kosine pod odredjenim nagibom do preseka sa terenom, kosine pod odredjenim nagibom sa konstantnom irinom, ...). Pre generisanja kosine do preseka sa terenom, neophodno je imati definisani STR string fajl niza taaka od kojih kree kosina (STRMAN), SRF fajl povri do koje kosina ide (SRFMAN) kao i fajlove FIL i CUT, u kome su definisani izgled kosine nasipa i useka respektivno (SLOPEDIT). Komanda kojom se zatim generie kosina ka terenu zove se SLOPES. 22 CECS 2.0

Specijalan sluaj kosine ka terenu, bila bi luna kosina iz jedne tacke - KEGLA. Jedina razlika u odnosu na podatke koji su neophodni za keglu, jeste da kod nje nije neophodan string taaka obzirom da kosina poinje iz samo jedne take.

Kosine sa konstantnom irinom, kao ulazni podatak, trae samo string taaka. Ostali parametri zadaju se kroz komandnu liniju tokom pokretanja komande.

5. POPRENI PROFILI 5.1 Konstrukcija poprenih profila

Konstrukcija poprenih profila poinje procesom postavljanja linija (noeva) poprenih profila na odredjenim stacionaama u situacionom planu (komanda SETSEC). Ulazni podaci za ovaj CECS 2.0 23

proces su horizontalna osovina (HCL fajl), niveleta (VCL fajl), i fajl sa specijalnim stacionaama (STA fajl). Zatim je potrebno prikupiti podatke o samom sadraju poprenih profila (vidi komandu CUTSEC), koji e biti odredjen na osnovu presecanja noeva poprenih profila sa trougliima u situacionom planu. Pre ovog procesa, neophodno je znati par veoma vanih injenica: - u zavisnosti od toga koji sve sadraji su potrebni da se vide na profilima (npr. postojei teren, postojei kolovoz, novi kolovoz, objekti,...), potrebno je zamrznuti - odnosno otopiti eljene lejere. Program registruje samo trouglie koji se trenutno vide na crteu, u trenutku pokretanja komande! - da bi program ispravno odradio prikupljanje podataka, neophodno je da se u trenutku pokretanja (i tokom izvrenja) komande svi predmetni profili vide na ekranu. i da su u ravanskoj projekciji (komanda PLAN). Komanda DRWSECS, na kraju iscrtava poprene profile i formatira ih prema zadatim parametrima.

24

CECS 2.0

U sluaju da je potrebno preurediti raspored i izgled poprenih profila za tampu, nakon sto su oni ve obradjeni na finalnom nivou, komanda PKSEC moze 'zapakovati' sadraj poprenih profila (sa detaljima obeleavanja i ispisanim koliinama - dakle blokovi, tekstovi, i linije) u XSS fajl, a zatim komandom DRWSECS pozvati taj XSS fajl i iscrtati profile u novo zadanim parametrima grida, visine teksta i kolone. (profili se crtaju u trenutnoj vrednosti VEXAG-a).

5.2 Projektovanje po poprenim profilima /druga metoda/

Nakon konstruisanih poprenih profila sa postojeim stanjem, sledi ranije pomenuti postupak apliciranja kolovozne povrine na poprene profile komandom APPLYPAVE, a zatim sledi posao oko formiranja slojeva kolovozne konstrukcije i formiranja putnih objekata i objekata geotehnike komandom EDITSEC. Za rad sa komandom EDITSEC, potrebno je pripremiti STF kodove koji omoguavaju dinamiko ponaanje ovako unetih elemenata poprenog profila (automatski su generisani na ivicama kolovoza u sluaju korienja komande APPLYPAVE, ili ih je mogue naknadno dodati nekom od odabranih metoda u okviru komande STOFEL); ili se mogu koristiti i spoljni STF fajlovi.

CECS 2.0

25

Za potpuno pokriven proces projektovanja/ureenja poprenih profila tu je jo i niz pomonih komandi: LINKCODES za povezivanje dva koda dinamikim linijama, TREXCODES trim/extend komanda za odabrane kodove, TURF za konstrukciju sloja skidanja humusa ili humuziranja, ZAOBLIKOSINE za formiranje zaobljenja na kontaktu kosine i terena, KARIKIRAJ za prikaz slojeva rekonstrukcije u karikiranoj razmeri u poprenom profilu,.... Za projektovanje kanala ili drugog sistema za odvodnjavanje, na raspolaganju je komanda APPLYDRAIN, koja na osnovu odabrane nivelete i medjusobnog odnosa sa odabranim kodom, konstruise elemente odvodnjavanja u poprenom profilu. Veliku pomo pri projektovanju u poprenim profilima predstavlja i mogunost dinamike veze izmeu podunog i poprenih profila. Ova veza se uspostavlja komandom STOFELPROF ili CODE2PROF, koja prebacuje podatke o odabranim stofel blokovima ili STF kodovima u poduni profil postavljanjem statelev blokova, i omoguuje povratnu vezu na taj nain da svako pomeranje statelev bloka u podunom profilu ima za posledicu i promenu kote korespondirajueg stofel bloka odnosno STF koda u poprenom profilu.

26

CECS 2.0

Uz korienje i komande APPLYVCL, koja primenjuje novonacrtanu niveletu na odabrane statelev blokove u podunom profilu, pri emu se pomenuti blokovi postavljaju na nove kote, a samim tim i njihovi korespondirajui blokovi u poprenim profilima; jasno je da je proces optimizacije nivelete trase ili sistema odvodnjavanja ili bilo kog drugog elementa, znatno olakano. Planimetrisanje koliina iz poprenih profila polilinijama, takoe je znatno olakano upotrebom komandi CODES2PLINE i CODESRF2PLINE, koje automatski formiraju polilinije spajajui direktno ili preko odabranog surface-a, odabrane STF kodove na odabranim poprenim profilima. Priprema poprenih profila za tampu je potpuno automatizovana korienjem komande XSECPLOT, koja formira potreban broj layout-a i slae poprene profile u njima. Komanda takoe moe i da tretira odabrani blok koji slui kao peat na crteu, sa automatskom numeracijom. Konano, nakon potpuno kompletiranih poprenih profila, projektna reenja sa poprenih profila, mogu se i automatski izmodelovati u situacionom planu, koristei komandu XSECDATA.

5.3 Projektovanje rehabilitacija profilima i podunom profilu

poprenim

Kod nalaenja optimalnih visina nadsloja po poprenim profilima i optimalne nivelete u podunom profilu, kao nezamenljive nameu se alatke: NEWPAVE, DEFNPV, SETSUPEL, SEC->NIV, FITTANG. CECS 2.0 27

Nakon prvog pokretanja komande SUSEP, i konstrukcije predloga sheme vitoperenja, tu se zaustavlja proces nalaenja sheme vitoperenja. Potrebno je nacrtati proizvoljnu nultu niveletu najlake samo od linija, tek da postoji bilo kakav VCL fajl sa niveletom, zbog isecanja preliminarnih profila. Iseku se i konstriuiu popreni profili. Kada se to uradi, pokree se komanda NEWPAVE, i zadaje minimalna visina nadsloja, bira irina kolovoza od osovine, prihvata se existing cross-grades i obeleavaju se poprecni profili. Ova komanda konstruie novi kolovozni sloj iznad postojeeg, prema procenjenom postojeem poprenom nagibu, i na visini iznad nivelete, koja obezbeuje u svakoj taki profila minimalnu visinu nadsloja. Komanda DEFNPV podatke dobijene prethodnom komandom NEWPAVE pakuje u *.NPV fajl. Poziva se komanda SETSUPEL, odabire *.npv fajl formiran u prvom prolazu i odabire poduni profil na kome e biti prikazana shema vitoperenja. Pokree se ponovo komanda SUSEP, i otkazuje konstrukcija predloga sheme vitoperenja, da bi se editovao postojei predlog sheme vitoperenja, ovog puta imajui u vidu kako izgleda postojea shema vitoperenja koja je u prethodnom koraku formirana. Uglavnom je najbitnije je da se usklade popreni nagibi da generalno budu svugde istog znaka to bi znailo da se priblino poklapaju take infleksije. Editovanje sheme vitoperenja se zavrava u trenutku kada projektant proceni da su sheme vitoperenja, usklaene do eljenog nivoa.Kada se zavri sa editovanjem sheme vitoperenja, vraa se postupak na poprene. Sada se briu stari newpave-ovi (generisani komandom NEWPAVE), ponovo se pokree komanda NEWPAVE, ali sada sa proposed cross grades (program pita da se odabere poduni profil i cross-grade blocks da bi se definisali u prethodnoj opciji odabrani odabrani proposed crossgrades), i zadaje se minimalna visina nadsloja. Ponovo se pokree komanda DEFNPV. 28 CECS 2.0

Nakon toga pokree se komanda SEC->NIV, odabire novi *.npv fajl i poduni profil, i program iscrtava nultu liniju nivelete ispod koje ne bi trebalo ii, ako se ne eli struganje (ili se ide ispod nje za onoliko koliko je dozvoljana dubina struganja). Za dobijanje optimalne nivelete poeljno je koristiti komande FITTANG za pravce i FREECURVE za vertikalne krivine.

5.4 Proraun koliina po poprenim profilima

Koliine po poprenim profilima, mogu se raunati metodom uporeenja dva surface-a i raunanjem zahvaene povrine izmeu njih. Druga mogunost je raunanje povrina iz polilinija sa poprenih profila. Koliine sraunate na jedan i drugi nain su potpuno ravnopravne, pa se mogu i meusobno kombinovati. Komanda CALCMASS, osim sumiranja svih odabranih koliina i tabulisanja u Excel-u, ima mogunost i da sabira odnosno oduzima razliite koliine.

Prilikom finalizovanja poprenih profila, mogue je zapakovati potpuno sreene profile u XSS fajl (komanda PKSEC), da bi se kasnije oni ponovo iscrtali i rasporedili prema zadatim parametrima ,visinom teksta, i uveanjem vertikalne razmere (komanda DRWSECS bira se fajl sa extenzijom XSS).

CECS 2.0

29

6. ELEZNICE

6.1 Specifinosti kod projektovanja eleznica

Horizontalna osovina: Razlika u tipu prelaznice koji se koristi kod eleznica (popravljena kubna parabola), i puteva (klotoida); prevazilazi se posebnim setom komandi za projektovanje eleznica. Ovim tipovima krivina se pristupa komandom RAILCURVES, a komanda za tip krivine koji se najee koristi (prelaznica-krunica-prelaznica) moze se pozvati direktno - komandom KPPK, a moe se koristiti i komanda FREEKPPK koja omoguava lake formiranje elemenata osovine interaktivnom zadavanjem parametara. Ova poslednja komanda, se posebno istie svojom upotrebljivou kod poslova rekonstrukcije - zbog mogunosti da se uz punu kontrolu, krivina poloi na optimalno mesto imajui u vidu postojeu geometriju pruge. Rektifikacija projektne geometrije: Poseban set alata, namenjen je i za iznalaenje optimalne geometrije eleznice, u odnosu na postojee stanje. Proraun linija i krunica, koje najbolje opisuju grupe snimljenih taaka, zasniva se na metodi najmanjih kvadrata - koja je svetski standard za ovakve proraune u niskogradnji. Glavna komanda kojom se vri ovakav proraun je BESTFIT. Situacioni plan: Konstrukcija linija ina (sa potrebnim proirenjima), jednostavno se vri komandom TRACKS, istom komandom mogu se iscrtati i linije ina paralelnih koloseka. 30 CECS 2.0

Stacioniranje, obeleavanje elementarnih tacaka, izbacivanje tabulisanih podataka o krivinama,...; rade se na istovetan nain kao i kod puteva. Nikakve dopunske radnje nisu neophodne, da bi program uspeno radio sa tipom prelaznice - popravljene kubne parabole- jer automatski prepoznaje ovakve prelaznice i radi sa njima ravnopravno. Jedino odstupanje u odnosu na komande situacionog plana za puteve, jeste to da komanda IMPORTCL ne moze raditi sa kubnim parabolama, jer je u pitanju format zapisa za HIDES-AXIS program, koji je bio namenjen iskljucivo za puteve. Definisanje nadvienja u krivini: Komanda VHDIAG, definie shemu nadvienja spoljne ine u krivini, prema definisanoj brzini i geometriji osovine u situacionom planu. Dijalog u okviru komande ostavlja dosta prostora za isklaivanje svih parametara. Podaci se uvaju u CNT fajlu - u kome je shema nadvienja ispisana u ASCII formi, pa je lako mogue takvu shemu dodatno editovati u bilo kom text editoru. Komandom CANT sauvana shema nadvienja konstruie se u podunom profilu. Poduni profil: Prvi korak prilikom izrade poduznog profila postojeceg stanja, jeste definisanje povrine kroz koju se trai profil. Pod uslovom da je ranije definisana osovina (DEFHCL komanda), sve je spremno za konstrukciju podunog profila. Da bi se dobilo specifino zaglavlje podunog profila koji se koristi u projektovanju eleznica, nakon pokretanja komande DRWPRF u dijalogu za definisanje izgleda podunog profila treba odabrati opciju Rail za elezniki profil, na raspolaganju je i CECS 2.0 31

komanda RAILPROF, koja je primerenija podunim profilima za projekte gornjeg stroja. Treba jo napomenuti da je kod poslova rekonstrukcije, za konstrukciju optimalne nivelete trase, vrlo korisna komanda FITTANG, kao i komanda FREECURVE. Konstrukcija 3D modela trupa eleznice: Formiranje 3D modela zemljanog trupa, sledi nakon definisane osovine u situacionom planu, i nivelete u podunom profilu; jo je potrebno definisati templejte i rasporediti ih po trasi, a zatim se komandom MODELMAN konstruie 3D model. Treba napomenuti da je potrebno formirati takve templejte, na kojima je postavljen string kroz svaku taku preseka gornje ivice zemljanog trupa sa osovinom koloseka (u sluaju da ih je vie, ili jedan string za templejt jednokolosene pruge). Nakon konstrukcije 3D modela, pored 6 string fajlova, program automatski formira i 6 STF fajlova, koji su neophodni za dalje ureenje poprenih profila. Popreni profili: Nakon konstrukcije 3D modela, sledei korak, je postavljanje noeva i konstrukcija poprenih profila. Sledei korak, jeste konstrukcija pragova, sa privrsnim priborom i profilima ina u poprenim profilima, prema definisanom nadvienju (iz odabranog CNT fajla), komanda CANTAPPLY. Nakon toga 'zatvaranje' tucanike prizme oko pragova, vri se komandom BALLAST.

32

CECS 2.0

7. POTPORNI ZIDOVI 7.1 Preliminarni proraun stabilnosti osnovnih tipova potpornih zidova Komanda RETWALLS, prua na lak nain osnovnu analizu stabilnosti na prevrtanje, klizanje i proboj temeljnog tla, nekih elementarnih tipova potpornih zidova.

Parametri optereenja i karakteristika tla, kao i samih dimenzija preseka zida, unose se preko prikazanog dijalog prozora, a klikom na ilustraciju zida otvara se dijalog za odabir nekog od 4 osnovna tipa zida. Rezultate prorauna mogue je prikazati raportom u spoljnom fajlu. Vano je imati na umu, da komanda daje okvirne rezultate za osnovne vrste zidova, i pretpostavlja faktor sigurnosti na kraju prorauna od 1,5. CECS 2.0 33

8. LANDXML protokol Komanda LANDXML omoguava razmenu podataka o projektnim i ostalim elementima objekta (saobraajnice), kroz jedinstveni LandXML protokol, koji je svetski standard u ovoj oblasti. Komanda omoguuje izvoz (Export) analitikih podataka o projektnim elementima iz spoljnih fajlova generisanih CECS prograskim paketom, kao i uvoz (Import) i kreiranje prateih fajlova projektnih elemenata iz XML fajla, nevezano za to u kom konkretnom programskom paketu je napravljen LandXML fajl (Autodesk, CGS, TopoCAD,.....).

34

CECS 2.0

9. INDEKS KOMANDI PROGRAMSKOG PAKETA

LANDXML komanda omoguuje uvoz i izvoz podataka o projektnoj geometriji kroz LandXML protokol. RETWALLS komanda za preliminarni proraun stabilnosti osnovnih tipova potpornih zidova. 1. Survey geodezija Ova grupa komandi, se bavi rukovanjem takama (uvozom i izvozom), alatima za obradu geodetske situacije, alatima za polarno obeleavanje i namenjena je, prvenstveno, da omogui laki rad sa obradom geodetske situacije u AutoCAD-u. PT komanda je namenjena runom unosu geodetskih taaka (PTSBLK blokova) sa unosom visinske kote i broja take INSPTS komanda slui za uvoz taaka iz spoljnjeg *.DAT ili *.TXT fajla sa snimljenim geodetskim takama. MAKEPTS komanda je namenjena za generisanje tacaka (POINT entiteta) iz raznih tipova AutoCAD grafikih entiteta. LIFTISO u situacijama kada se na skeniranoj topografskoj podlozi (ubaenoj u AutoCAD crte) crtaju polilinije preko izohipsi zbog dobijanja geodetske podloge, potrebno je na kraju procesa nacrtane polilinije podii na visinske kote kako bi one verno predstavljale model terena sa podloge, a i omoguile formiranje taaka (MAKEPTS) za dalje formiranje digitalnog modela terena.

CECS 2.0

35

LIFTPTS komanda slui za podizanje taaka koje se nalaze na nultoj koti, na njihove prave visinske kote koje su upisane u tekstualne entitete u blizini taaka. MAKEFLAT transformacija odabranih entiteta u 2D entitete i njihovo postavljanje u horizontalnu ravan na odabranoj koti. LBLPOL obeleavanje osovine polarnom metodom, sa operativnog poligona predstavljenog u crteu sa blokovima. GETPTS prikuplja podatke o koordinatama odabranih taaka odnosno blokova i AECC_POINT entiteta. LBLPTS slui za obeleavanje objekata obeleenih takama (blokovima) polarnom metodom, sa operativnog poligona predstavljenog u crteu sa blokovima. GLINE slui za crtanje "geodetske" linije, u odabranoj razmeri. LINES2GLINES slui za transformaciju linija geodetske situacije u prave geodetske linije sa zazorom na krajevima koji su u funkciji odabrane razmere. SKARAD crtanje "geodetskih" radijalnih karpi (kegli), u odabranoj razmeri. SKARPE crtanje "geodetskih" karpi (padnica), u odabranoj razmeri. MORETRI slui za "rasparavanje" postojecih trouglia, tako to se od svakog formiraju 4 nova trouglia. LINES2GLINES slui da normalno iscrtane linije (od take do take) pretvori u geodetske linije sa zazorom oko taaka. 36 CECS 2.0

WALLS slui za modelovanje ograde, zidova ili neke druge vertikalne prepreke u situacionom planu. 2. DTM digitalni model terena Digitalni model terena, je oblast koja se koristi, prvenstveno, za izradu digitalnog modela geodetski snimljenog terena i predstavljenog takama i prelomnim linijama. Ipak, ovo nije jedini zadatak ove grupe komandi obzirom da se podloga, kao ulazni podatak, moe traiti i preko skeniranih i georeferenciranih topografskih podloga. Osima toga grupa se bavi i povrima (organizovane skupine trouglia, najee izdvojenih prema pripadajuem lejeru ili boji), i svim poslovima u vezi sa njima, kao i za neke elementarne poslove oko editovanja terena i prema potrebi formiranja pojedinanih trouglia. BUILDTIN generisanje TIN modela (Triangulated Iregular Network), na skupu taaka. GRIDMODEL iscrtava GRID model terena, na osnovu odabranog rastera kvadratia i surface-a (SRF fajl). TRIFILTER filtriranje nepouzdanih trouglia, prema kriterijumu duine izvodnice ili radijusa opisanog kruga. FITTIN uklapanje prelomnica (obavezne linije, breaklines), u ve formirani TIN model. SWDG izmena orijentacije zajednike dijagonale dva susedna trouglia. PTSDUPLICATE slui da pronae duplikate tacaka i da ih obrie. CECS 2.0 37

WTRDROP stavite taku na odabranu povr i vidite kuda se sliva kap vode iz te take. ISO konstruie izolinije preko odabranog skupa trouglia (npr. izohipse po terenu). LBLISO slui za obeleavanje kota izohipsi. SRFMAN komanda je namenjena za formiranje surface-a i njihovu manipulaciju. DELTASRF visinske razlike izmeu predstavljene kao nove kote taaka. dva surface-a,

TRI slui za konstrukciju 3DFACE-ova sa identinim treim i etvrtim temenom. TRICONE slui za konstrukciju trouglia sa jednim zajednikim temenom, koji se formiraju sa zajednikom jednom ivicom. HS slui za "sakrivanje odabrane izvodnice trougla". FACE->TRI komandom se biraju postojei 3DFACE-ovi na crteu, a program od njih formira uparene trouglie za zajednikim dijagonalama. SRFUCS komanda kao ulazni podatak trai SRF fajl, a zatim na svako pomeranje mia program prikazuje visinsku kotu u taki na surface-u na kojoj se trenutno nalazi kursor.

38

CECS 2.0

3. Plan situacioni plan Komande iz ovog programskog modula, slue za konstrukciju i obradu svih elemenata situacionog plana. Formiranje elemenata osovine, obeleavanje elemenata, formiranje ivinih linija, rukovanje osovinama, stacionaa-odmak, kriva tragova, vozna dinamika,... BUILDALI slui za interaktivno crtanje elemenata osovine. PKP prelaznica-krivina-prelaznica. FREEPKP interaktivno zadavanje parametara za PKP. SK prekretna S ili O krivina. KPK krunica prelaznica meupravac prelaznica krunica. PK fixni pravac pomerljiva krunica. KP fixna krunica pomerljivi paravac. FIXEL uklapanje krunog luka izmeu dva fixna elementa. 3CEN konstrukcija trocentrine krivine. CLO? parametar klotoide izmeu dva fixna elementa. PLANCURVES sve krivine horizontalne osovine na jednom mestu. DEFHCL definisanje horizontalne osovine (HCL fajl).

CECS 2.0

39

SHOWHCL komanda prikazuje odabranu osovinu na crteu, ako postoji, ili prijavljuje nedostajue elemente. IMPORTCL uvoz osovine iz spoljnog fajla, formiranog u HIDES AXIS formatu. LDD->AXIS konverzija zapisa osovine iz Land-a (dobijenog sa Alignments->ASCII File Output), u HIDES AXIS format, koji je mogue uvesti u crte. DEFEDGES komanda se koristi za automatsko postavljanje pavedef blokova za definisanje ivine geometrije trase, du odabrane osovine prema konstruisanim ivinim linijama. ADDEDGES komanda dodaje pavedef blokove na odabranim mestima definisanim stacionaama u STA fajlu. APPLYSUP komanda primenjuje odabranu shemu vitoperenja na niz pavedef blokova. PAVEDEF komanda postavlja pavedef blokove prema podacima o ivinoj geometriji i shemi vitoperenja definisanim u odabranim spoljnim fajlovima. PAVE2STFSUP komanda eksportuje podatke prikupljene selekcijom pavedef blokova, u spoljne fajlove. STAT stacioniranje osovine u situacionom planu. STAT1 stacioniranje osovine hektometarskim oznakama. LBLHCL obeleavanje elemenata osovine (A,R,L) za celu osovinu.

40

CECS 2.0

LBLPLAN nasumino obeleavanje pojedinih elemenata osovine. LBLHOREL obeleavanje geometrijskih podataka o odabranoj krivini (R,A1,A2,Tg1,Tg2, Bs,...). HCL_LBLHOREL obeleavanje geometrijskih podataka o svim krivinama odabrane osovine (R,A1,A2,Tg1,Tg2, Bs,...). TANPOL konstrukcija tangentnog poligona za odabranu osovinu. ELETACKE postavlja slovne oznake skraenice. na elementarnim takama du odabrane osovine. CLOOFS konstrukcija ivinih linija osovine za klotoidu, uz opciono formiranje proirenja. HCLOFS konstrukcija ivinih linija za celu osovinu, sa opcijom automatskog prorauna proirenja. SUPHCL obeleavanje poprenih nagiba na odgovarajuim mestima u situacionom planu, prema podacima iz SUP fajla. STFHCL obeleavanje irina kolovoza na odgovarajuim mestima u situacionom planu, prema podacima iz STF fajla. VPIHCL obeleavanje preloma nivelete na odgovarajuim mestima u situacionom planu, prema podacima iz VCL fajla. STATOFS komanda formira stacionaa odmak marker u odnosu na odabranu osovinu. STRSOFS komanda formira stacionaa odmak markere u odnosu na odabranu osovinu za string taaka. CECS 2.0 41

FSTATOFS komanda formira stacionaa odmak markere u odnosu na odabranu osovinu za poloaje definisane u STF fajlu. HCLUCS interaktivni STATOFS. MAKESTA komanda formira STA fajl (fajl sa specijalnim stacionaama), na osnovu selektovanih blokova obeleavanja stacionaa u situacionom planu. STASTEP komanda ubacuje u postojei STA fajl stacionae prema odredjenom koraku stacionae, sa uslovom minimalnog rastojanja izmedju dve uzastopne stacionae. SIT->STF Komanda prikuplja podatke iz selektovanih STATOFS blokova na crteu, i smesta ih u STF fajl. CLOCOMP konverzija izmeu GCM i CECS klotoida (u oba smera). LANDCLO konverzija izmeu GCM ili CECS klotoida i Land klotoida (preporuuje se komanda LANDXML). HCLBL komanda slui za interaktivno obeleavanje osovine i objekata u situacionom planu. SIT->PROF komanda prebacuje obeleavanja formirana komandom HCLBL u odabrani poduni profil. LBLARC obeleavanje radijusa krunog luka, primereno obeleavanju zaobljenja ivinih linija u raskrsnici. LBLCLO obeleavanje parametra klotoide, obeleavanju zaobljenja ivinih linija u raskrsnici. 42 CECS 2.0 primereno

SITINFO obeleavanje situacionog plana, na osnovu spoljnog fajla. DECIMALE promena broja decimala obeleavanja i textualnim entitetima. u blokovima

LBLFORMAT modifikacija izgleda blokova za obeleavanje. HCLEDIT stacionae. prestacioniranje osovine, promena smera

TURNCURVE analiza merodavnog vozila.

kriva

tragova

za

odabrani

tip

DRIVEDYN vozno dinamika analiza za odabranu trasu puta, sa konstrukcijom dijagrama i izvozom rezultata u spoljni fajl. PREGLEDNOST elementarna analiza preticajne preglednosti u situacionom planu. SMEROKAZI postavljanje blokova smerokaza u situacionom planu, prema odabranim parametrima. CDD prikaz podataka o projektnoj geometriji odabranog entiteta na crteu. XYZEDGES eksportovanje podataka o ivicama na mestima poprenih profila u spoljni ASCII fajl.

CECS 2.0

43

4. Profile poduni profil Konstrukcija podunog profila, konstrukcija nivelete, optimizacija nivelete kod rehabilitacija, shema vitoperenja, dijagram rezultujuih nagiba, ... VEXAG podesava globalni parametar odnosa vertikalne i horizontalne razmere (vertikalno uveanje). CUTSRF generisanje podataka o profilu osovine kroz odabranu povr (teren). DRWPRF komanda konstruie poduni profil na osnovu HCL iTCL fajla. ADDTCL dodavanje linije terena na ve postojei poduni profil. ADDGCMPROF dodavanje GCM profile block-a na postojei CECS poduni profil, zbog kompatibilnosti. DEFNIV definisanje nivelete u podunom profilu. APPLYVCL primena novonacrtane linije nivelete u podunom profilu, na odabrane statelev blokove. ADDNIV dodavanje nivelete na postojei poduni profil. LINGRADE konstrukcija linije poda zadatim nagibom u podunom profilu. VERCURVE konstrukcija vertikalne krivine u podunom profilu.

44

CECS 2.0

FREECURVE konstrukcija vertikalne krivine, sa interaktivnim zadavanjem vrednosti radijusa zaobljenja vertikalne krivine. LBLPROF obeleavanje podunog profila (kote, profili, nagibi, vertikalne krivine,...). STATELEV obeleava odabranu taku u podunom profilu, sa stacionaa-kota podacima. SUSEP generisanje nove (na osnovu horizontalne osovine i Vr) ili editovanje postojee sheme vitoperenja. DRAWSUPELEV komanda crta shemu vitoperenja sauvanu u spoljnom fajlu (SUP fajl). SAVESUPELEV komanda prikuplja podatke o shemi vitoperenja sa podunog profila i uva ih u spoljnom fajlu (SUP fajl). SUPELEV konstrukcija sheme vitoperenja za tampu na osnovu podataka iz SUP fajla. EDGES2PROF crta dijagram relativnih kota ivica kolovoza na podunom profilu, na osnovu odabranog fajla sa definisanim poprenim nagibima i STF fajla sa irinama kolovoza. SETSUPEL konstrukcija dijagrama vitoperenja na osnovu NPV fajla.(postojea shema vitoperenja kod rekonstrukcija) RESGRADE komanda generie dijagram rezultujuih nagiba kolovoza. PROFINFO obeleavanje podunog profila, na osnovu spoljnog fajla. CECS 2.0 45

PAVEWIDTH konstruisanje dijagrama irine kolovoza. PROFUCS interaktivni STATELEV. LBLDELTAI obeleavanje nezaobljenih preloma nivelete. VCLREPORT generisanje tabele u Excel-u sa podacima o odabranoj niveleti (In, Rv, deltaI, Tg, ...). LDD->TCLVCL transformie numeriki output profila u fajlu ASCII formata, u fajlove profila terena (TCL fajl) i nivelete (VCL fajl), radi prebacivanja profila definisanog u Land Development Dektop-u. 5. 3D CIVIL OBJECTS modelovanje trase puta Komande iz ovog programskog modula, prave templejte, povezuju templejte prema stacionanim odsecima u setove templejta, i formiraju 3D model trase. QTMC slui za prikupljanje podataka o irinama i poprenim nagibima kolovoza, i njihovu upotrebu za formiranje preliminarnih templejta modela puta, kao i za njihovo razvrstavanje u programski formiranom TMC fajlu. QTEMP formiranje bazinog templejt fajla, na osnovu upita iz komandne linije o debljinama slojeva. DRWTMP crtanje templejta u odabranoj vertikalnoj razmeri, na osnovu odabranog TMP fajla. MAKETMP definisanje nacrtanog, i potpuno kodiranog templejta, kao templejt (TMP) fajla. 46 CECS 2.0

TEMPLINE kodiranje linija templejta TEMPBLK kodiranje blokova templejta TEMPCL kodiranje osovine templejta TEMPSTR kodiranje taaka stringova templejta TMCEDIT slui za formiranje i editovanje TMC fajlova u kojim su sloeni templejti po stacionaama, ovaj fajl je neophodan za formiranje 3D modela objekta. MODELMAN formira 3D model objekta definisanog u prostoru sa horizontalnom osovinom /HCL/, vertikalnom osovinom - niveletom /VCL/, i setom templejta /TMC/ koji definiu popreni izgled modela du osovine. 6. Cross Sections popreni profili Ova grupa komandi se bavi poprenim profilima, i obuhvata njihovu konstrukciju, projektovanje, ureivanje, obeleavanje, planimetrisanje, pripremu za tampu, alate za rehabilitacije, ... QSEC brzi popreni profil odaberi liniju kroz koju eli popreni profil, i profil se odmah iscrtava. SUPERSEC brzi popreni profil kroz odabranu poliliniju sainjenu od linijskig segmenata. SETSEC postavljanje linija poprenih profila u situacionom planu, i uvanje podataka u SEC fajlu. CUTSEC prikupljanje podataka o preseenim povrima na linijama profila, i uvanje u spoljnom SCT fajlu. CECS 2.0 47

DRWSECS konstrukcija poprenih profila. SECLBL obeleavanje i planimetrisanje poprenih profila. UPDATEMASE promena vrednosti ve proraunatih koliina prema novim/promenjenim polilinijama u poprenim profilima. CALCMASS sumiranje ili sabiranje/oduzimanje koliina iz poprenih profila, sa izbacivanjem kompletno povezanih dokaznica u Excel-u. QSECLBL obeleavanje odstojanja na liniji kroz koju je izvuen QSEC. XSECPLOT automatsko slaganje odabranih poprenih profila u layout-e, uz opciju automatskog dodavanja pripremljenih blokova peata crtea. XSECBLOCK naknadno dodavanje pripremljenih blokova peata crtea u automatski formirane layout-e sa poprenim profilima. SECPTS prikupljanje podataka o koordinatama taaka poprenih profila na osovini i uvanje u DAT fajlu. ADDSCT slui za dodavanje podataka iz SCT fajla, u ve postojee poprene profile na crteu. PKSEC pakovanje gotovih poprenih profila, za kasnije formatiranje za tampu. IMPSEC iscrtavanje linija poprenih profila u situacionom planu, na osnovu SEC fajla. 48 CECS 2.0

NEWPAVE analiza ugradnje minimalnog nadsloja prema postojeem stanju u poprenim profilima. DEFNPV uvanje rezultata dobijenih komandom NEWPAVE u NPV fajl. SEC->NIV generisanje nulte nivelete u podunom profilu na osnovu dobijenih minimalnih nadsloja u komandi NEWPAVE. ROADSEC konstrukcija slojeva kolovozne konstrukcije u poprenim profilima. EDITSEC konstrukcija fixnih elemenata (templejta) i kosina u poprenim profilima. STOFELPROF komanda postavlja statelev blokove u podunom profilu, prema kotama i stacionaama odabranih stofel blokova iz poprenih profila. CODE2PROF komanda postavlja statelev blokove u podunom profilu, prema kotama i stacionaama odabranih stf kodova iz poprenih profila. APPLYPAVE primenjuje nivelaciono reenje definisano pavedef blokovima (irinama kolovoza i poprenim nagibima) i niveletom u poprene profile koji sadre samo presek postojeeg stanja. APPLYDRAIN primenjuje niveletu i odabrani odnos prema odreenoj taki u poprenom profilu, da bi kontruisao kanale u poprenim profilima. STOFEL2CODE pretvaranje podataka iz odabranog stf fajla u niz stf kodova sa odabranim imenom. CECS 2.0 49

CODE2STOFEL pretvaranje odabranih kodova iz poprenih profila u stofel blokove. BLOK2STOFEL generisanje stofel blokova od odabranih blokova u poprenim profilima. LINKCODES povezivanje odabranih parova kodova linijom, koja dinamiki prati sva pomeranja izvornih kodova. TREXCODES trim/extend funkcije za po dva para kodova, sa dinamikim vezama. SELBYATT odabir stf kodova prema kriterijumu imena koda. ZAOBLIKOSINE zaobljavanje postojeim terenom. kosina na konstaktu sa

ARC2LINES pretvaranje krunih lukova u niz od nekoliko linijskih segmenata. CODES2PLINE konstrukcija polilinija spajanjem kodova po odabranom redosledu. CODESRF2PLINE konstrukcija polilinija spajanjem kodova po odabranom surface-u. TURF komanda konstruie liniju skidanja humusa ili humuziranja na poprenim profilima, prema odabranim kodovima ili prema surface-ima. FINDWIDENING postavljanje stf kodova na mestima na novom kolovozu, gde je potrebno proirenje zbog prelaska dela novog kolovoza preko postojeeg sloja kolovoza.

50

CECS 2.0

SEC2PLAN interaktivno iscrtavanje elemenata u situacionom planu, biranjem pojedinanih taaka u poprenim profilima. CECSDYN ukljuivanje/iskljuivanje dinamike u poprenim profilima. CLEANCECSDYN odstranjivanje zaostalih i nepotrebnih reaktora dinamikih veza. PRENUMERISI prenumeracija poprenih profila. PRESTACIONIRAJ prestacioniranje poprenih profila. DODAJCONST dodavanje konstrantne vrednosti odabranom setu koliina u poprenim profilima. POMNOZI mnoenje koliina poprenih profila, sa odabranim brojem. RESRF kontsrukcija proirenja, pojaanja, izravnanja i struganja na poprenim profilima rehabilitacija. SECUCS interaktivni prikaz odmaka/kote u poprenom profilu. STOFEL station offset elevation (stacionaa odstojanje visinska kota) podaci o takama u poprenom profilu, naenim po odabranom kriterijumu. SEC->STF prikupljanje STOFEL podataka iz profila i uvanje u STF fajlu. KARIKIRAJ konstrukcija karikiranih profila na postojeim profilima.

CECS 2.0

51

XSECDATA konstrukcija 3D modela i linija karpi, iz poprenih profila MASSORGANIZE preslaganje tekstova koliina u poprenim profilima, na osnovu uglednog primera.

7. Grading modelovanje povrinskih objekata i objekata geotehnike Ova programska grupa obiluje raznim alatima za manipulisanje takama i trougliima u prostoru. Osnovni zadaci su formiranje kosina, nizova taaka i rasporeivanje taaka u prostoru. SLOPEDIT definisanje kosina (CUT I FIL fajlova), na osnovu nacrtanih linija pod nagibom u 2D. SLOPES konstrukcija kosina iz stringa taaka ka terenu, uz definisani izgled kosina za usek (CUT fajl) i nasip(FIL fajl). CONSTSLOPE konstrukcija kosine iz konstantnom irinom i nagibom. KEGLA luna kosina iz jedne take. TWISTSURF konstrukcija vitoperne povri. TMPONSTR modelovanje provlaenjem templejta kroz string taaka. FITPTS ubacivanje novih taaka u postojei TN. PENTRI nalaenje prodora pravca u 3D (preko dve take ili preko izvodnice postojeeg trouglia), sa odabranom povri. 52 CECS 2.0 niza taaka sa

PTS->TRI postavljanje odabranih taaka na korespondirajue kote odabrane povri. PONSRF postavljanje take na odabranu povr. PONPLAN postavljanje take na kotu koja odgovara ravni u prostoru definisanom jednim trougliem. EXTRI produenje trouglia ka preseku sa odabranom granicom, uz zadravanje nagiba izvodnica ili kote temena. PLSELECT selektovanje grupe trouglia polilinijom koja ih okruuje. DBLTRI dupliranje broja trouglia TRISLOPE menja nagib odabrane izvodnice trouglia. STRMAN string manager, formiranje i rukovanje stringovima PTCONE postavljanje taaka u konstantnom nagibu u odnosu na odabranu taku. ROOF postavljanje taaka na odabranom nagibu u odnosu na liniju u prostoru definisanu sa dve take. PINT postavljanje taaka u prostoru, izmeu dve take, linearnom interpolacijom. PEXT postavljanje taaka u prostoru, u pravcu definisanom sa dve take, linearnom ekstrapolacijom. GRADONLIN postavlja take pod odredjenim nagibom u odnosu na liniju u prostoru definisanu sa dve take. CECS 2.0 53

STRONALI postavlja taku u svakoj kontaktnoj taki osovine koja se formira od niza linija, lukova (ARC), polilinija i 3D polilinija. PTSPLINE postavljanje taaka na splajnovanoj povri izmeu dva trouglia.

8. Rails alati za projektovanje eleznica Grupa sadri posebne alatke namenjene za specifinosti koje namee projektovanje eleznica i eleznikih stanica. KPPK krivina izmeu dve tangente, tipa: popravljena kubna parabola-kruni luk-popravljena kubna parabola. FREEKPPK komanda KPPK sa interaktivnim zadavanjem parametara. RAILCURVES sve komande geometrije osovine kod eleznica, na jednom mestu. TRACKS konstrukcija ina koloseka, proirenjima u krivinama malog radijusa. sa eventualnim

VHDIAG analiza sheme nadvienja spoljne ine u krivini, prema unetim podacima o brzini i odabranoj osovini. CANT konstrukcija sheme nadvienja spoljne ine u krivini, na odabranom podunom profilu. 54 CECS 2.0

CANTAPPLY konstrukcija pragova sa privrsnim priborom i profilom ina, na postojeim poprenim profilima, sa iscrtanim trupom pruge. BALLAST konstrukcija tucanikog zastora gornjeg stroja na postojeim poprenim profilima, sa konstruisanim pragovima. TURNOUT konstrukcija skretnica i matinjaka. TURNDIR produenje nekog od pravaca skretnice. LBLSWITCH obeleavanje skretnica. CODEYARD kodiranje poloaja skretnica matinjaka. RAILPROF konstrukcija podunog profila, sa zaglavljem za eleznice. 9. 3R rehabilitacije i rekonstrukcije Alati za rektifikaciju osovine (metodom najmanjih kvadrata) u situacionom planu i podunom profilu, kod poslova rekonstrukcija i rehabilitacija. REGLINE linearna regresija na odabranom skupu taaka. REGARC regresija krunog luka (uz mogunost zadavanja radijusa) na odabranom skupu taaka. BESTFIT linearna regresija i regresija krunog luka, uz tabelarni pregled svih parametara. FITTANG konstrukcija tangente odgore na grupu linija u podunom profilu. (optimizacija nivelete kod rehabilitacija) CECS 2.0 55

10. Utility pomone komande FRL zamrzavanje odabranog lejera. CLRL brisanje svih entiteta odabranog lejera. THALL odmrzavanje svih lejera. ON ukljuivanje svih lejera. OFFL iskljuivanje odabranog lejera. LUP zamrzavanje svih lejera osim odabranog. LUL zakljuavanje/otkljuavanje lejera. RESC reskaliranje blokova sa atributima. NE Notepad Editor. G? merenje nagiba izmeu dve take S? merenje nagiba izmeu dve take L? merenje duina izmeu dve take POL? merenje azimuta izmeu dve take CGRID konstrukcija decimetarske koordinatne mree, prema odabranoj vrednosti razmere. SUMLEN sumiranje duina odabranih entiteta. 56 CECS 2.0

SUMAREA sumiranje povrina odabranih polilinija. CHGRADE izmena nagiba odabrane linije. LBLGR obeleavanje nagiba odabrane linije. CODEPTS kodiranje taaka u cilju prikupljanja koordinatnih podataka. TABLEPTS tabulisanje koordinatnih podataka o takama kodiranim sa CODEPTS. SLOLBL obeleavanje nagiba u prostoru. CIR2ARC pretvaranje krugova u krune lukove. LAYORDER komanda DRAWORDER za celi lejer. MULTI multi scale,rotate,... FF (fast filter) priruni alat za brzo pravljenje filterovanih selekcija entiteta (uz kriterijume tipa entiteta, lejera i boje). FTEXT formatiranje texta (UPPERCASE, lowercase, First letter). TIFIMPORT uvoz georeferenciranih TIF podloga, sa prateim TFW fajlom. TRANSLATE prevod odabranih textualnih entiteta, prema reniku definisanom u spoljnom TXT fajlu. CTL kopiraj odabrane entitete u novi lejer. LISOL zamrzavanje svih lejera, osim odabranih. CECS 2.0 57

CG kopiranje nagiba sa jedne na drugu liniju. EDGRID ispisivanje koordinata krstia koordinatne mree. PLCONVERT konverzija 3DPOLYLINE u LWPOLYLINE. PLHATCH crtanje HATCH-a unutar odabrane polilinije. BUBA konstrukcija oznaka visinskih kota u situacionom planu. XY obeleavanje XY koordinata odabrane take crtea. XYZ obeleavanje XYZ koordinata odabrane take crtea.

58

CECS 2.0

Korisne Internet adrese:

http://www.cadsolutions.rs http://www.youtube.com/CivEngCADSol http://www.landxml.org

CECS 2.0

59