POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin

FAMILIJA CUCURBITACEAE
Citrulus vulgaris
Cucumis melo
KORISTI SE U SVEEM STANJU
SOKOVI
SIRUPI
SLATKO
ULJE BOGATO VITAMINOM D
KORISTI SE U SVEEM STANJU
SLATKO
DEMOVI
MARMELADE
ZELENI PLODOVI LUBENICE I DINJE SE KORISTE ZA TURIJU
0,8-4,5 3,6-6,7 2,0-3,6 0,5-3,6 1,0-11,2 6,0-18,5
DINJA
0,8-2,0 1,1-1,5 1,6-3,5 2,3-4,8 1,0-5,1 8,0-13,5
LUBENICA
U APSOLUTNO S.M.
PEKTIN CELULOZA
HEMICELULOZA
U SUVOJ MATERIJI
GLUKOZA FRUKTOZA SAHAROZA
SUVA
MATERIJA
VRSTA
HEMIJSKI SASTAV PLODA LUBENICE I DINJE
MESNATI JESTIVI DEO PLODA LUBENICE INI 40-60 %
SADRAJ SUVE MATERIJE KOD LUBENICE JE 8-15 %, OD TOGA 86-88 %
INE EERI (6-13 % OD UKUPNE MASE SIROVOG MESA PLODA),
SAHAROZA INI 40 %, A NAJVEI DEO INI FRUKTOZA
0,5 % CELULOZE
0,8 % HEMICELULOZE
0,7 % PEKTINA
0,7 % AZOTNIH JEDINJENJA
0,07 % MINERALNIH MATERIJA (K, Na, Mg, Fe, S)
JABUNE KISELINE
I VITAMINI (A, B i C)
SEME INI 3-6 % OD UKUPNE MASE PLODA
MESNATI JESTIVI DEO PLODA KOD DINJE
UESTVUJE SA OKO 50 % OD UKUPNE MASE PLODA
SADRAJ SUVE MATERIJE: 6,0-18,5 %
EERI INE: 4,8-15,8 %, ODNOSNO 72-74 %
PREOVLADAVA SAHAROZA (1,0-11,2 %)
DINJA IMA VISOK SADRAJ VITAMINA C: 30-48 mg%
PO SADRAJU MINERALNIH MATERIJA DINJA JE
SIROMANIJA OD LUBENICE
DOMOVINA LUBENICE JE CENTRALNA I JUNA AFRIKA
DINJA VODI POREKLO IZ: 1.) INDIJE I
2.) AFRIKE
LUBENICU I DINJU SU GAJILI STARI GRCI I RIMLJANI
U SVETU SE GAJE NA 1.861.000 ha SA 15,2 t/ha
U SiCG SE GAJE NA 20.000-22.000 ha SA 13,0 t/ha
U AP VOJVODINI SE GAJE NA 10.000 ha SA 20,5 t/ha
OD UKUPNIH POVRINA 90 % JE LUBENICA
ZAHTEV BOSTANA PREMA TEMPERATURI
NIU NA 14-16
0
C, OPTIMUM JE > 25
0
C I TADA NIU ZA 4-8 DANA
OPTIMUM ZA RAST I RAZVIE JE NA PREKO 25
0
C
NA < OD 13
0
C PRESTAJE CVETANJE, A
NA < 10
0
C PRESTAJE RAST BILJAKA,
NISKE TEMPERATURE UTIU NA SMANJENU OPLODNJU
I ODBACIVANJE CVETOVA
NA -0,5
0
C LUBENICA I DINJA PROPADAJU
TEMPERATURA ZA VEGETACIONI PERIOD JE 2.000-3.500
0
C
GAJI SE OD 45
0
SG DO 35
0
JG
ZAHTEV BOSTANA PREMA SVETLOSTI
IMAJU NAJVEE ZAHTEVE PREMA SVETLOSTI
IMAJU VELIKE ZAHTEVE PREMA VODI
TK KOD LUBENICE JE 600, A KOD DINJE 621
60-70 % R.V.V.
PROIZVODNJA LUBENICE I
DINJE
ZAHTEV BOSTANA PREMA ZEMLJITU
NEUTRALNE REAKCIJE,
MADA LUBENICA MOE PODNETI
BLAGO KISELU REAKCIJU pH 5
PLODORED
OBRADA ZEMLJITA
25-30 cm
ZATVARANJE
ZIMSKE BRAZDE
U PROLEE
PREDSETVENA
PRIPREMA
SA 10 t LUBENICA IZNOSI:
15 kg N 31 kg P
2
O
5
56 kg K
2
O
A DINJA
14 kg N 31 kg P
2
O
5
43 kg K
2
O
UBRI SE SA:
40-50 t/ha STAJNJAKA
20-30 t/ha ZGORELOG STAJNJAKA
60-80 kg N 80-100 kg P
2
O
5
80-100 kg K
2
O
SETVA JE NA:
1,5-2,0 x 0,4-0,6 m za LUBENICU i
1,5 x 0,4 m za DINJU
1,5-4,0 kg SEMENA LUBENICE
1,5-3,0 kg SEMENA DINJE
SEJE SE U DRUGOJ POLOVINI APRILA
SADNJA JE NA:
1,5-2,0 x 0,8-1,0 m za LUBENICU
1,5 x 0,6-0,8 m KOD DINJE
PROIZVODNJA RASADA LUBENICE I DINJE
KALEMLJENJE
KALEMLJENJE LUBENICE
BOSTAN SE PROIZVODI NA
MAL FOLIJAMA UZ FERTIGACIJU
U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA FOLIJE SE VRLO USPENO
KORISTE U INTEGRALNOJ ZATITI U KONTROLI TETOINA
FOLIJE ZELENE BOJE ODBIJAJU VAI
FOLIJE PLAVE BOJE PRIVLAE TRIPS
FOLIJE UTE BOJE PRIVLAE INSEKTE
MASOVNO SE KORISTE KOD:
LUBENICE I DINJE, POVEAVAJUI PRINOS ZA 35 %
CRNA FOLIJA JE STANDARD U PROIZVODNJI BOSTANA
GAJENJEM NA ZELENOJ I TAMNO PLAVOJ FOLIJI,
ZBOG SPEKTRALNOG SASTAVA DIFUZNE SVETLOSTI
BITNO SE POVEAVA PROCES FOTOSINTEZE
KVALITET FOLIJ E?
NAVODNJ AVANJ E
BOSTAN SE PROIZVODI U NISKIM PLASTINIM TUNELIMA