PSIHOLOGIJA, 2009, Vol. 42 (2), str.

187-202

UDC 159.928.072:316.7(497.1:73) DOI:10.2298/PSI0902187K

IMPLICITNE TEORIJE KREATIVNOSTI: KROS-KULTURNA STUDIJA

Milo Kankara1
Tilburg University, Holandija

U ovom radu prouavane su implicitne teorije laika o kreativnosti u dve razliite nacionalne kulture: Srbiji (N=257) i Sjedinjenim Amerikim Dravama (N=255). Oslanjajui se na dosadanja istraivanja u ovoj oblasti, konstruisan je upitnik sastavljen od 52 indikativne i 36 kontra-indikativnih osobina linosti koje su ispitanici procenjivali na 5-stepenoj skali po kriterijumima njihove kreativnosti i poeljnosti. Rezultati pokazuju da obe grupe imaju slina shvatanja kreativne osobe, koju vide kao energinu, samopouzdanu linost, obdarenu kreativnim talentima, razvijenih intelektualnih sposobnosti i izraene emocionalnosti i vedrine. Osnovna razlika izmeu dve grupe je da ispitanici iz Srbije, za razliku od amerikih ispitanika, karakteristike koje odraavaju povinovanje socijalnim normama ne smatraju kontra-indikatorima kreativnosti. Ispitanici su kreativne crte uglavnom videli kao poeljne, iako kod jednog broja osobina postoji izvesno odstupanje u procenama njihove kreativnosti i poeljnosti. Ovi rezultati potvruju postojanje razlike izmeu koncepata kreativnosti i poeljnosti i odraavaju pozitivno vienje kreativnosti kao fenomena i kreativne osobe kao takve. Kljune rei: kreativnost, implicitne teorije, poeljnost, kros-kulturna istraivanja

: m.kankarash@uvt.nl

Milo Kankara

UVOD
Psiholoko istraivanje kreativnosti odvijalo se uglavnom unutar konceptualnih okvira razliitih i esto meusobno protivrenih eksplicitnih teorija psihologa. U poslednje vreme, meutim, kao deo ireg procesa usmeravanja panje ka psiholokim teorijama laika, raste i broj istraivanja implicitnih teorija kreativnosti. Sa praktine take gledita, tokom kreativne aktivnosti ljudi nemaju eksplicitne teorije na umu. Njihove misli i akcije su voene linim definicijama i shvatanjima kreativnosti i verovanjima o tome kako unaprediti i proceniti kreativnost koje mogu biti razliite od teorija razvijenih od strane eksperata. Pojmom implicitne teorije potencira se injenica da ove konceptualizacije nisu precizno definisane i da ih osoba najee nije svesna. Pored toga, upotrebom termina teorija ukazuje se da se radi o veem broju uzajamno povezanih koncepata. Rezultati dosadanjih studija (npr. Sternberg, 1985; Dweck, Chiu & Hong, 1995) ukazuju da ljudi ne samo imaju takve teorije, ve i da te teorije koriste u procesu procenjivanja drugih osoba. Snaan uticaj socijalnih faktora u koncipiranju i delovanju implicitnih teorija laika je jedna od njihovih fundamentalnih osobina. Stoga je naroito vano u njihovom prouavanju imati u vidu kulturne specifinosti i slinosti koje postoje u shvatanjima ljudi o kreativnosti. Zbog toga su kros-kulturne studije, koje omoguavaju provere optosti psiholokih zakona (Triandis, 1980, str.3) i utvrivanja graninih uslova za modele i teorije, odlian metodoloki okvir za prouavanja implicitnih teorija kreativnosti. I pored toga to meu psiholozima postoji sve vee slaganje o tome da prisvajanje pojmova razvijenih unutar jednog drutva u socijalno, kulturno i politiki razliite zajednice moe za posledicu imati nepotpuno ili pogreno razumevanje ljudi iz drugih kultura, veina studija implicitnih teorija kreativnosti izvedena je sa amerikim ispitanicima. Istraivanje u novom kulturnom okviru doprinosi boljem razumevanju univerzalnih trendova i kulturno-specifinih varijacija u percepcijama, shvatanjima i ponaanju ljudi. Ono takoe moe uravnoteiti psiholoke studije koje su duboko ukorenjene u Zapadnu kulturu i kojima nedostaju komparativni podaci iz drugaijih drutvenih sredina.

ISTRAIVANJA IMPLICITNIH TEORIJA KREATIVNOSTI

Na osnovu pregleda studija implicitnih teorija kreativnosti moemo zakljuiti da su uglavnom izvoene u SAD i da su za predmet prouavanja imale implicitna shvatanja kreativne osobe (Sternberg, 1985; Runco & Bahleda, 1986; Runco, Johnson & Bear, 1993). Razlog za to moe biti to implicitne teorije ljudi pre svega koriste u procenjivanju kreativnosti konkretnih osoba, a ne kreativnosti kao koncepta (Milievi, 2004). Rezultati dobijeni na irokom spektru uzrasnih i socijalnih grupa ukazuju da implicitne teorije kreativnosti obuhvataju zajednika verovanja ili koncepcije ljudi o itavom opsegu kreativne aktivnosti. One obuhvataju kako intelektualne aspekte linosti (inteligentna, originalna, irokih
188

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija

interesovanja, itd.), tako i socijalne (nezavisna, buntovna, otvorenog duha, itd.), emocionalne (osetljiva, vedra, aljiva, itd.) i motivacione (energina, aktivna, prodorna, itd.). Na osnovu navedenih rezultata mogue je zakljuiti da su implicitne teorije kreativnosti u velikoj meri saglasne sa eksplicitnim teorijama psihologa i da su u isto vreme razliite od implicitnih teorija drugih psiholokih konstrukata (Plucker & Renzulli, 1999). Jedna od najveih taaka neslaganja u psiholokoj literaturi o kreativnosti tie se dileme o uticaju kulture na shvatanja kreativnosti. Tako jedna grupa istraivaa smatra da, iako kultura igra vanu ulogu, postoji univerzalno razumevanje koncepta kreativnosti (Plucker & Runco, 1998). Druga grupa, meutim, naglaava znaaj kulture i tvrdi da pojedinci iz razliitih kultura kreativnost opaaju potpuno drugaije (Lubart, 1999; Rudowicz & Hui, 1997, Niu & Sternberg, 2002). Da bi se proverile date pretpostavke, oito, neophodne su kros-kulturne studije implicitnih teorija o kreativnosti. Iako se tokom poslednje decenije njihov broj poveao, kroskulturne studije laikih shvatanja kreativnosti i dalje su relativno retke (Lim & Plucker, 2001). Rezultati nekoliko studija izvedenih van SAD, veinom u Aziji, sugeriu da pored brojnih slinosti, postoje i odreene razlike u shvatanju kreativnosti meu kulturama. Dosadanja istraivanja takoe ukazuju na mogunost da odreene kulturne sredine kreativne crte ne opaaju kao poeljne, a da ih ponekad opaaju ak i kao negativne. en i en (Chan & Chan, 1999) su, koristei tehniku otvorenog pitanja, istraivali implicitne teorije kreativnosti kineskih nastavnika. Meu 42 kreativna i 33 nekreativna atributa koje su dobili u istraivanju najee su se pominjali: imaginativna, ispitivaka, brza u odgovaranju, aktivna i visokih intelektualnih sposobnosti, dok su najee pominjane karakteristike nekreativne osobe bile: konvencionalna, plaljiva, nepouzdana i konformistina. Rezultati ove studije ukazuju da kineski nastavnici, za razliku od amerikih, neke kreativne crte opaaju kao socijalno nepoeljne, a druge karakteristike kao visoko povezane sa intelektualnim funkcionisanjem. U istraivanju Rudovic i Hui (Rudowicz & Hui, 1997) utvreno je da su kineski ispitanici, slino subjektima sa Zapada, kreativnu osobu videli kao inovativnu, imaginativnu, inteligentnu i nezavisnu. S druge strane, aljivost i estetski ukus nisu bile navoene meu karakteristikama kreativne osobe. Rudovic i Jue (Rudowicz & Yue, 2002) su utvrdili da kineski studenti smatraju politiare kao najkreativnije osobe, nakon kojih slede naunici i pronalazai. Umetnici su retko spominjani. Autori studije ovaj podatak tumae snanim utilitarnim shvatanjem kreativnosti meu kineskim graanima: Oni mnogo vie panje obraaju na drutveni uticaj stvaralaca ili na njihov doprinos u drutvu negoli na njihovu inovativnost u miljenju (Rudowicz & Yue, 2002, str.88). Primenjujui socijalno validnu metodologiju Ranko i Donson (Runco & Johnson, 2002) su istraivali implicitne teorije kreativnosti kod roditelja i nastavnika iz SAD i Indije. Subjekti su procenjivali 68 prideva po kriterijumu kreativnosti i poeljnosti. Rezultati ukazuju da obe grupe ispitanika razlikuju indikativne i kontraindikativne aspekte kreativnosti i da veinom kreativne karakteristike opaaju kao poeljne. Unekoliko drugaiji zakljuci se mogu izvesti iz rezultata studije Raine (Raina, 1975), u kojoj je na indijskom uzorku koeficijent korelacije meu ekspertskim
189

Milo Kankara

procenama o kreativnoj osobi i procenama majki o idealnom detetu zanemarljiv (r=o.11). Tako je jedna od najvie cenjenih osobina bila poslunost, a meu najmanje cenjenim crtama su se nale kritinost, nekonformizam, neprihvatanje stvari zdravo za gotovo, itd. Na osnovu ovakvih rezultata se moe pretpostaviti inhibitorni uticaj datog vrednosnog sistema majki na razvoj jednog od fundamentalnih potencijala njihove dece - kreativnih sposobnosti. Navedene razlike u rezultatima mogu reflektovati kako konceptualne i metodoloke specifinosti datih istraivanja tako i razliite kulturne identitete ispitanika. Pitanje odnosa kreativnosti i poeljnosti, stoga, predstavlja znaajan istraivaki problem koji e biti i jedan od predmeta istraivanja ove studije.

METODOLOGIJA ISTRAIVANJA Uzorak

Uzorak je inilo 512 studenata, od ega njih 257 iz Srbije i 255 iz SAD. Oba uzorka bila su prigodna. Uzorak iz Srbije su inili studenti Beogradskog univerziteta, stanari studentskog doma Karaburma. Ameriki uzorak su inili studenti koleda i univerziteta u Njujorku, ameriki dravljani. Studentkinje su u oba uzorka bile neznatno brojnije od studenata (53.3% u amerikom i 52.1% u uzorku iz Srbije). Uzrast ispitanika je bio od 18 do 31 godine, sa prosekom od 21.5 godina u amerikom i 22 godine u uzorku iz Srbije. Struktura ispitanika u odnosu na njihovu studijsku grupu bila je heterogena sa neto veim brojem ispitanika u umetnikim akademijama i drutvenim naukama u amerikom uzorku i veim brojem studenata tehnikih i prirodnih nauka u uzorku iz Srbije. Podaci o strukturi oba uzorka po polu, uzrastu i studijskoj grupi su prikazani na tabeli 1.
Tabela 1: Demografski podaci ispitanika Karakteristike Pol Starost Studijska grupa Grupe i statistici Mukarci ene AS SD Fizike nauke Tehnike nauke Bioloke nauke Informatika Biznis i ekonomija SAD N % 119 46.7 136 53.3 21.52 2.82 10 3.9 10 39 10 37 3.9 15.3 3.9 14.5 Srbija N % 123 47.9 134 52.1 22.02 2.11 26 10,1 52 48 23 32 20,2 18,7 8,9 12,5 Ukupno N % 242 47.3 270 52.7 21.77 2.49 36 7,0 62 87 33 69 12,1 17,0 6,4 13,5

190

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija Drutvene nauke Umetnike studije Interdisciplinarne studije Ostalo 72 69 5 3 28.2 27.1 2.0 1.2 29 20 20 7 11,3 7,8 7,8 2,7 101 89 25 10 19,7 17,4 4,9 2,0

Instrument
Kao konceptualnu i metodoloku osnovu za konstrukciju instrumenta za nae istraivanje koristili smo skalu koju je upotrebio Ranko u svom kros-kulturnom istraivanju implicitnih teorija kreativne osobe (Runco i sar, 2002). Ova skala je dokazala socijalnu validnost u dve razliite nacionalne kulture (amerikoj i indijskoj) i pokazala se kao pogodan instrument za ispitivanje implicitnih teorija kreativnosti kao i odnosa kreativnosti i poeljnosti. U cilju proveravanja (i potvrivanja) validnosti grupe kreativnih crta (npr. imaginativna, originalna, inventivna, itd.) kao sastavnih delova implicitnih teorija kreativne osobe, u istraivanje je ukljuena i grupa nekreativnih karakteristika (kao sto su hladna, rigidna, sebina). One su u prethodnim istraivanjima oznaene kao kontraindikacije kreativnosti i kao takve slue za uporeivanje i uzajamnu verifikaciju kreativnog odnosno nekreativnog karaktera datih indikativnih i kontra-indikativnih osobina. Da bi obezbedili iru osnovu za istraivanje implicitnih teorija kreativnosti u razliitim kulturama i instrument uinili obuhvatnijim i valjanijim, osnovnu listu od 37 indikativnih prideva (pridevi koji opisuju kreativnu osobu) i 31 kontraindikativnog prideva (pridevi koji opisuju nekreativnu osobu) iz Rankove studije proirili smo sa jo 15 indikativnih i 5 kontraindikativnih prideva. Ovih dodatnih 20 prideva predloeni su od strane ispitanika kao indikatori, odnosno kontra-indikatori kreativnosti u istraivanjima implicitnih teorija kreativne osobe na amerikom, kineskom, argentinskom i indijskom uzorku (Sternberg, 1985; Rudowicz i sar, 1997; Chan i sar, 1999; Runco, 1989; Gonzales, 2003; Runco i sar, 1993). Izbor ovih prideva je vren po principima iscrpnosti i izbegavanja redudantnosti. Izabrane crte oznaavaju one aspekte linosti koji nisu bili opisani pridevima u Rankovoj studiji iz 2002 godine. Formirana lista od 88 prideva, odnosno 52 prideva koji opisuju kreativnu i 36 prideva koji opisuju nekreativnu osobu, obuhvata gotovo sve karakteristike kreativne osobe koje se pojavljuju u istraivanjima implicitnih teorija kreativnosti. Ona je, po naem miljenju, dovoljna da omogui ispoljavanje individualnih i kulturnih specifinosti u poimanju kreativne osobe. Osim toga, pridevi koji ine ovu listu su izabrani od strane ispitanika iz razliitih nacionalnih zajednica i kulturnih sredina, razliitih uzrasta, obrazovnih nivoa i zanimanja, to datim crtama daje potrebni nivo socijalne validnosti koja je u istraivanjima implicitnih teorija naroito znaajna. Na kraju, da bi se dodatno obezbedilo ispoljavanje linih i kulturnih specifinosti, ispitanicima je bila data i mogunost da ponuenoj listi osobina dodaju bilo koju crtu za koju smatraju da karakterie kreativne osobe.
191

Milo Kankara

Dakle, instrument su inile dve liste od po 88 nasumino rasporeenih prideva, od kojih su 52 bili indikativni (kreativni), a 36 kontra-indikativni (nekreativni) pridevi. Ispitanici su na jednoj listi procenjivali, na 5-stepenoj Likertovoj skali, stepen slaganja sa odreenjem datog prideva kao karakteristike kreativne linosti (od 1 - uopte nije karakteristina do 5 - veoma karakteristina osobina). Na drugoj listi prideva subjekti su procenjivali, takoe na 5-stepenoj skali, poeljnost osobine (prideva) kao crte linosti (od 1 - uopte nije poeljna do 5 - veoma poeljna osobina).

REZULTATI ISTRAIVANJA2
Koeficijenti interne pouzdanosti upotrebljenih skala prikazani su u Tabeli 2. Vidimo da su oni relativno visoki, naroito kod amerikog uzorka iz ega moemo izvui zakljuak da skale kreativnih i nekreativnih prideva, kao i skala u celini, imaju zadovoljavajuu internu konzistentnost, odnosno da pridevi upotrebljeni u njima na koherentan i dosledan nain mere dati konstrukt.
Tabela 2: Koeficijenti pouzdanosti u amerikom i uzorku iz Srbije Indikativni SAD Srbija 0.940 0.915 N prideva 52 52 Kontra-indikativni 0.942 0.865 N prideva 36 36 Kompletna skala 0.935 0.876 N prideva 88 88

Drava

Karakteristike kreativne i nekreativne osobe

Tabela 3: AS i SD procena kreativnosti i poeljnosti indikativnih prideva
SAD Srbija Poeljnost AS 2.78 3.97 3.28 SD 1.054 .963 1.014 Kreativnost AS 3.32 4.12 3.07 SD 1.340 1.053 1.271 Poeljnost AS 2.82 3.67 2.26 SD 1.209 1.110 1.246

Indikativni pridevi

Kreativnost AS SD 1.085 0.898 1.144

Buntovna Pustolovna Promenljiva

2

3.36 4.02 3.43

Kompletni rezultati istraivanja, ukljuujui rezultate faktorske analize skala kreativnosti i poeljnosti, prikazani su u magistarskom radu (Kankara, 2007), a na zahtev mogu se dobiti i od autora.

192

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija Sposobna Smela Inteligentna Spontana Talentovana Prilagodljiva Uena Prodorna Znatieljna Energina Entuzijastina Opaajna Osetljiva Brina Nezavisna Vedra Odluna Otvorena duha Oprezna Svestrana Bistra Otvorena Snalaljiva Fleksibilna Otroumna Ambiciozna Izvanredna Marljiva Sanjalaka Umetnika Originalna Oseajna Sigurna
irokih interesovanja 3.77 3.95 4.05 3.97 4.23 3.81 3.75 3.29 4.27 3.76 3.85 4.08 3.54 3.14 3.97 3.13 3.75 4.31 3.46 3.87 3.36 4.10 4.17 3.76 4.01 3.75 3.62 3.40 3.71 4.39 4.32 3.57 3.60 3.98 3.32 1.007 0.925 0.872 0.945 0.894 1.033 1.004 1.080 0.869 0.988 0.974 0.936 1.022 1.098 0.951 1.022 0.934 0.804 1.030 1.017 0.982 0.866 0.866 0.997 0.869 1.032 1.039 1.078 1.052 0.884 0.942 1.066 0.991 1.004 1.071 4.36 3.53 4.48 3.77 4.22 4.13 4.34 3.76 4.09 4.07 4.08 4.20 3.71 4.17 4.26 4.04 4.22 4.44 3.91 4.03 4.14 4.17 4.25 4.07 4.23 4.10 3.97 3.50 3.14 3.78 4.00 3.20 4.17 4.27 4.36 .761 .946 .773 .886 .931 .862 .781 .982 .825 .844 .868 .907 1.058 .930 .826 .975 .828 .695 .837 .943 .865 .855 .840 .827 .831 .983 1.007 1.115 1.050 1.123 .970 1.086 .891 .869 .834 4.42 4.37 4.54 3.95 4.49 3.93 3.77 3.82 4.38 4.33 4.07 4.24 3.25 3.14 4.18 3.91 4.30 4.35 3.13 4.39 4.37 4.05 4.27 3.68 4.11 4.12 3.96 3.85 4.02 4.35 4.61 3.69 4.04 4.45 4.04 .970 .919 .744 1.148 .871 1.259 1.208 1.229 .924 .922 1.031 .915 1.243 1.172 .990 1.166 .930 .876 1.229 .929 .931 1.083 .933 1.149 1.006 1.065 1.150 1.119 1.125 1.013 .747 1.099 1.041 .892 1.069 4.66 4.28 4.64 3.82 4.37 4.27 4.48 3.97 4.07 4.40 4.02 4.13 3.21 3.91 4.37 4.53 4.56 4.32 4.09 4.35 4.58 4.15 4.53 3.88 4.50 4.34 3.97 4.39 3.30 3.47 4.47 3.84 4.46 4.62 4.64 .706 .926 .742 1.118 .976 .986 .835 1.161 .978 .843 .976 .990 1.214 1.045 .944 .824 .794 .875 .968 .916 .736 .969 .781 1.078 .871 .909 1.088 .813 1.277 1.262 .801 1.037 .824 .714 .705

Prijateljska

193

Milo Kankara Samostalna Preduzimljiva Ispitivaka Aktivna Samopouzdana Inventivna aljiva Impulsivna Leerna Napredna Hrabra Intuitivna Matovita Mudra
4.05 3.55 3.85 3.53 3.67 4.33 3.38 3.54 3.35 3.86 3.60 3.93 4.62 3.34 1.045 1.089 0.993 1.056 .993 .847 1.000 1.082 1.004 .880 1.029 .957 .710 1.037 3.87 3.39 3.72 4.02 4.12 3.82 4.20 2.95 4.11 3.88 3.88 4.02 4.28 4.18 .990 1.144 1.030 .862 .953 1.049 .899 1.054 .879 .894 .937 .972 .831 .937 4.08 4.11 3.97 4.25 4.28 3.52 3.80 3.64 3.07 4.11 4.32 4.22 4.65 4.18 1.069 .973 1.125 .927 .975 1.323 .991 1.183 1.262 .950 .901 .960 .708 1.014 4.38 4.32 3.54 4.35 4.50 3.43 4.39 3.07 3.12 4.28 4.45 4.00 4.26 4.51 .941 .837 1.162 .872 .876 1.312 .826 1.164 1.149 .856 .837 1.102 .976 .806

Iz prikazanih rezultata moemo videti da procene kreativnosti prideva imaju jasan obrazac veih aritmetikih sredina za kreativne (indikativne) u odnosu na nekreativne (kontra-indikativne) prideve. Svi indikativni pridevi i u amerikom i u uzorku iz Srbije imaju prosene procene kreativnosti vee od 3.00, dok su gotovo sve kontra-indikativne osobine manje od 3.00. Jedina kontra-indikativna osobina koja je dobila prosenu procenu kreativnosti veu od 3.00 u amerikom uzorku bila je samovoljnost, dok su osim samovoljnosti, u uzorku iz Srbije takvu procenu dobile i tvrdoglavost, obazrivost i kritinost. Ovi rezultati ukazuju da su se naa oekivanja o osobinama koje ispitanici vide kao karakteristike kreativne osobe u velikoj meri potvrdila.
Tabela 4: AS i SD procena kreativnosti i poeljnosti kontra-indikativnih prideva Kontra-indikativni pridevi Arogantna Tvrda srca Pesimistina Introvertna Apatina Banalna Potitena Samovoljna
SAD Kreativnost AS 2.32 2.06 2.07 2.62 2.06 1.95 2.03 3.22 SD 1.042 1.131 .982 1.105 .976 .999 .955 1.138 Poeljnost AS 1.57 1.74 1.67 2.31 1.96 1.91 1.70 3.09 SD .834 1.055 .906 1.059 1.143 .917 .899 1.274 Kreativnost AS 2.30 2.19 1.81 2.59 1.69 1.71 1.70 3.53 SD 1.260 1.280 1.154 1.183 1.001 1.044 .984 1.225 Srbija Poeljnost AS 2.02 2.23 1.50 2.32 1.39 1.51 1.35 3.07 SD 1.097 1.295 .919 1.079 .737 .884 .730 1.188

194

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija Uskih interesovanja Sebina Posluna Trapava Konformistina Konzervativna Ravnoduna Hladna Odsutna duhom Samosaaljiva Cinina Rezervisana Neambiciozna Sumorna Jetka Tupa Rigidna Konvencionalna Zbunjena Povrna Lenja Sputana Kritina Plaljiva Sklona pritubama Obazriva Nervozna Tvrdoglava
1.79 2.31 2.18 2.36 1.80 1.96 1.95 1.80 2.38 1.95 2.38 2.26 1.70 2.05 1.91 1.46 1.84 2.09 2.21 1.76 1.89 1.95 2.26 1.88 2.09 2.28 2.23 2.24 .981 1.092 1.079 1.037 .964 .941 1.005 .907 1.087 .991 1.133 1.078 .891 .995 .978 .746 .986 1.175 .957 .893 .955 .967 1.037 1.041 1.027 1.026 1.018 1.067 1.51 1.71 2.65 1.77 2.11 2.24 2.00 1.38 1.83 1.49 2.05 1.90 1.45 1.48 1.43 1.31 1.67 2.40 1.76 1.39 1.69 1.92 1.93 1.39 1.58 2.95 1.96 2.02 .836 .911 1.105 .986 1.079 1.077 .984 .711 .993 .891 1.065 .983 .830 .808 .805 .643 .897 1.067 .885 .728 .964 .952 1.057 .775 .818 .970 1.009 1.112 1.38 1.74 2.39 1.71 2.86 1.86 2.09 1.95 1.98 2.00 2.00 2.27 1.49 1.56 2.30 1.24 2.09 2.62 1.78 1.47 1.61 1.65 3.23 1.78 2.10 3.37 1.98 3.14 .854 1.037 1.214 1.028 1.168 1.153 1.146 1.110 1.217 1.352 1.212 1.080 .923 .828 1.032 .676 1.029 1.184 1.028 .875 .984 .990 1.268 1.023 1.190 1.215 1.111 1.331 1.28 1.38 2.91 1.35 2.79 2.24 2.20 2.04 1.50 1.80 1.61 2.46 1.28 1.26 2.25 1.08 1.93 2.84 1.46 1.28 1.37 1.43 3.09 1.44 1.79 4.03 1.63 2.81 .735 .835 1.164 .740 1.070 1.230 1.071 1.143 .952 1.286 .942 1.104 .667 .617 1.036 .338 1.055 1.062 .814 .637 .819 .859 1.242 .864 .978 .972 .936 1.305

Sutinsku razliku izmeu indikativnih i kontra-indikativnih prideva dodatno potvruju rezultati t-testova prikazani u tabeli 4. Vidimo da je aritmetika sredina procena kreativnosti indikativnih prideva 3.77 u amerikom i 4.02 u uzorku iz Srbije, dok je aritmetika sredina procena kreativnosti kontra-indikativnih prideva znatno nia i gotovo identina kod obe grupe ispitanika: 2.09 u amerikom i 2.08 u uzorku iz Srbije.

195

Milo Kankara Tabela 5: AS, SD i t-test rezultati zbirnih procena kreativnosti i poeljnosti prideva Indikativni AS 3.77 4.02 3.95 4.09 SD 0.49 0.46 0.50 0.42 Kontraindikativni AS 2.09 2.08 1.85 1.94 SD 0.58 0.46 0.55 0.36 t 36.59 45.38 41.81 56.90 df 254 251 254 254 p .000 .000 .000 .000

Dimenzija

Drava SAD Srbija SAD Srbija

Kreativnost

Poeljnost

Poeljnost indikativnih i kontra-indikativnih crta

Iz rezultata prikazanih na tabelama 2 i 3 moemo videti da su pridevi koji opisuju kreativnu osobu u najveem broju ocenjeni kao poeljni (AS>3.00), a da su karakteristike koje opisuju nekreativnu osobu u velikoj veini ocenjeni kao nepoeljne (AS<3.00). Ove rezultate potvruju i t-testovi (tabela 4) koji ukazuju da su razlike u ukupnim aritmetikim sredinama procena poeljnosti, koje iznose 3.95 u amerikom i 4.09 u uzorku iz Srbije za indikativne i 1.85 u amerikom i 1.94 u uzorku iz Srbije za kontra-indikativne prideve, statistiki znaajne. Dakle, kao to se i oekivalo, indikativni pridevi su u oba uzorka najee ocenjivani kao istovremeno kreativni i poeljni. S druge strane, kontra-indikativni pridevi su u veini sluajeva procenjivani kao istovremeno nekreativne i nepoeljne osobine. O velikoj podudarnosti koja postoji izmeu shvatanja kreativne osobe i poeljnosti njenih karakteristika govori i podatak da je korelacija meu procenama kreativnosti i poeljnosti u amerikom uzorku iznosila r=0.926, a u srpskom ak r=0.959. Takoe je znaajno primetiti relativno visoku podudarnost u shvatanjima poeljnosti meu amerikim i srpskim ispitanicima: r=0.940. Iako ukazuju na bliskost koncepata kreativnosti i poeljnosti, navedeni rezultati ne pruaju potpun uvid u odnos ova dva koncepta. Da bi dobili precizniju sliku ovog odnosa, osim analize zbirnih rezultata prikazanih u tabeli 4, neophodno je ispitati ovaj odnos u sluaju svake od 88 individualnih karakteristika. U tom smislu su posebno vane osobine koje su procenjene na razliit nain one koje su procenjene kao kreativne a nepoeljne i one koje su ocenjene kao nekreativne a poeljne. Analizom rezultata iz tabele 2 vidimo da su sklonost sanjarenju, impulsivnost, buntovnost i umetnika crta osobine koje se u oba uzorka izdvajaju kao karakteristike kreativne osobe koje nisu u istoj meri i poeljne. Ovakvi rezultati za navedene crte nisu iznenaujui, ve pre predstavljaju potvrdu rezultata prethodnih istraivanja (npr. Ranko i sar, 2002). Sanjalatvo evocira vee ili manje odsustvo kontakta sa realnou, impulsivnost nedostatak kontrole a buntovnitvo nosi prizvuk a(nti)socijalnog stava. Donekle je iznenaujui jedino podatak da umetnika crta, iako oito shvaena kao odlika kreativne linosti, nije u istoj meri procenjena kao poeljna ni u amerikom ni u uzorku iz Srbije. Ovakav rezultat bi se mogao tumaiti
196

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija

na razliite naine, ali nama se ini da se odgovor treba traiti u raznim stereotipima koji se vezuju za umetnike a koji esto nose negativnu konotaciju. U ovu grupu crta kod amerikog uzorka spadaju i arogancija, hladnoa i sebinost, koji bi se mogli povezati sa buntovnou gradei jedan asocijalni sindrom, dok bi drugi, nerealistini, inili sanjalatvo, odsustvo duhom, trapavost i sumornost. S druge strane, srpski ispitanici uz sanjalatvo, impulsivnost, buntovnost i umetniku crtu ne bi eleli da budu ni promenljivi u meri u kojoj smatraju da je to kreativna osoba. Manju poeljnost crta impulsivnosti i promenljivosti mogue je tumaiti implicitnim shvatanjem odsustva kontrole nad sopstvenim ponaanjem i nepostojanou koje ove osobine mogu evocirati. to se tie osobina koje su ocenjene kao poeljnije nego kreativnije rezultati izmeu dva uzorka ispitanika su veoma slini. Re je pre svega o grupi osobina koje opisuju emocionalna stanja brina, aljiva, prijateljska, obazriva, vedra koje su, uz uenost, u oba uzorka procenjene kao poeljnije u veoj meri nego to su karakteristine za kreativnu osobu. Ameriki ispitanici, takoe, kreativnu osobu vide kao manje intelektualno nadarenu (bistrina, sposobnost, mudrost), leernu i sigurnu u odnosu na (veoma visoku) procenjenu poeljnost ovih osobina, dok srpski studenti smatraju da bi kreativna osoba trebala da bude i opreznija, poslunija i marljivija u odnosu na to kakvom je oni vide.

Kros-kulturne razlike implicitnih teorija kreativne osobe

Jedan od osnovnih ciljeva naeg istraivanja je bio uporeivanje implicitnih teorija kreativne osobe amerikih i srpskih ispitanika te je stoga neophodno posebnu panju posvetiti analizi slinosti i razlika u dobijenim podacima iz dva uzorka. Videli smo da procene kreativnosti indikativnih i kontra-indikativnih prideva ukazuju na izraenu podudarnost u shvatanjima kreativne osobe izmeu amerikih i studenata iz Srbije. Ispitanici iz Srbije vide crte koje su u prethodnim istraivanjima bile ocenjene kao kreativne ili nekreativne na vrlo slian nain kao i njihove amerike kolege, o emu govori i korelacija izmeu procena kreativnosti od r=0.927. Naravno, odreene razlike u koncepcijama kreativne osobe postoje. Rezultati t-testova razlika AS za svaki pridev ponaosob ukazuju da oko polovine prideva u amerikom i srpskom uzorku procenjena razliito na osnovu kriterijuma statistike znaajnosti (p<0.001). U supstantivnom smislu, meutim, razlike u procenama kreativnosti i poeljnosti izmeu dve grupe ispitanika su kod veine prideva relativno male prelazei prag od 1 poena kod samo po 3 prideva. Na osnovu osobina koje u najveoj meri diferenciraju ispitanike iz Srbije i SAD moemo zakljuiti da studenti iz Srbije kreativnu osobu shvataju kao sposobniju (sposobna, svestrana, bistra, mudra) i sigurniju u sebe (samopouzdana, hrabra, odluna, prodorna, tvrdoglava, kritina, aktivna) za razliku od amerikih studenata koji je vide kao trapaviju. Ispitanici iz Srbije su, takoe, kao kreativnije videli niz osobina koji govore o drugaijem shvatanju socijalne sredine: konvencionalnost, konformizam, poslunost, obazrivost, prijateljski odnos, dok su Amerikanci kreativnu osobu videli kao sebiniju. Ovde, meutim, treba naglasiti da
197

Milo Kankara

rezultati analize interne pouzdanosti ukazuju da su crte obazrivosti, konformizma, poslunosti i konvencionalnosti ocenjene kao nerelevantne za opisivanje kreativne osobe od strane ispitanika iz Srbije (slaba korelacija sa skalom u celini). Zbog toga bi mogli zakljuiti da je osnovna razlika u shvatanjima kreativne osobe izmeu amerikih i ispitanika iz Srbije u tome to srpski ispitanici, za razliku od amerikih, crte koje odraavaju povinovanje socijalnim normama ne vide kao kontra-indikatore kreativnosti. Drugim reima, ispitanici iz Srbije ne smatraju da ove osobine moraju biti odsutne u kreativnoj osobi ve pre da nisu relevantne po pitanju ocenjivanja kreativnosti neke osobe. Navedene razlike izmeu Amerikih i studenata u Srbiji u shvatanju osobina koje opisuju odnos prema drugima i drutvu u celini bi se mogle tumaiti kao posledica pripadnosti dvema kulturama koje se razlikuju po osnovnoj kulturolokoj dimenziji: individualizam (SAD) nasuprot kolektivizmu (Srbija) (Hofstede, 1983). U individualistikom drutvu od ljudi se oekuje da vode rauna samo o sebi i svojoj najuoj porodici. Kolektivizam, s druge strane, karakterie drutvo u kojem su ljudski odnosi zasnovani na brizi za druge, kao i na tradicionalnim vrednostima i obiajima. SAD su na ovoj dimenziji rangirane na 1. mestu (indeks 91), kao zemlja sa najveim stepenom individualizma na listi. Jugoslavija je rangirana kao 35. na listi (indeks 27), kao jedna od zemalja sa izraenim kolektivizmom. Meutim, visoka podudarnost dobijenih rezultata navodi na zakljuak da su kulturni miljei studentskih populacija dve zemlje u mnogo veoj meri slini nego razliiti i da sama karakterizacija drutva u terminima individualizma-kolektivizma predstavlja previe grub, redukcionistiki pristup prouavanju i konceptualizaciji kulturnih uticaja. U savremenim drutvima je za bolje razumevanje uticaja date kulture na shvatanje kreativnosti neophodno imati celovitiji pristup, uzimajui u obzir kako postojee tradicije i verovanja, politiki sistem i ideologiju, tako i itav dijapazon spoljanjih uticaja koji ostavljaju znaajan trajan trag na oblikovanje dominantnih kulturnih obrazaca. Danas, u dobu informatike revolucije, telekomunikacija i interneta, vie je nego ikad potrebno naglasiti uticaj modernizacije i novih socijalnih kretanja nastalih na osnovama Zapadne kulturne matrice na kulture i drutva irom sveta. Zato slinost u shvatanjima kreativne osobe izmeu amerikih i studenata iz Srbije i nije iznenaujua, naroito u svetlu injenice da uzorak ini generacija mladih i obrazovanih ljudi koji su i u najveoj meri pod uticajem dominantnih globalnih drutvenih tokova, a u velikoj meri i njihovi nosioci.

ZAKLJUAK
U ovoj studiji jo jednom je potvrena efikasnost socijalno validne metodologije u istraivanjima implicitnih teorija kreativne osobe, kao i njena naroita pogodnost za primenu u kros-kulturnim studijama. Upitnik koncipiran na principima ove metodologije se pokazao kao pouzdan i valjan instrument koji moe sluiti kao kvalitetna konceptualna osnova za izradu instrumenata u buduim
198

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija

istraivanjima laikih shvatanja kreativnosti. Dobijeni rezultati su u najveoj meri u skladu sa oekivanjima izvedenim iz prethodnih studija. Oni ukazuju da ameriki i srpski studenti kreativnu osobu vide kao energinu, samopouzdanu linost, obdarenu kreativnim talentima, razvijenih intelektualnih sposobnosti, sa izraenom emocionalnou i vedrinom. Svaka od ovih osobina naglaava unekoliko razliite aspekte kreativnosti i govori o irini i sveobuhvatnosti laikih shvatanja kreativne osobe. Analiza poeljnosti kreativnih karakteristika je ukazala da studenti ne samo da prepoznaju indikativne i kontra-indikativne aspekte kreativnosti, ve i smatraju da neke od crta povezanih sa kreativnou mogu biti nepoeljne i obratno. Imajui ovo u vidu, kao i injenicu da je jedan broj prideva imao znaajne razlike u procenama njihove kreativnosti i poeljnosti, moemo zakljuiti da odgovori ispitanika nisu samo proizvod njihovog shvatanja poeljnosti datih crta linosti. Prisutna podudarnost izmeu ova dva pojma se stoga, po naem miljenju, ne bi trebala pripisivati uticaju socijalne poeljnosti na vienje karakteristika kreativne linosti, ve bi se mogla tumaiti kao potvrda pozitivnog vienja kreativnosti kao fenomena i kreativne osobe kao takve. Na osnovu komparativne analize rezultata srpskih i amerikih ispitanika moemo izvui dva osnovna zakljuka. Prvi je da su shvatanja kreativne osobe i poeljnosti kreativnih karakteristika meu amerikim i srpskim studentima u velikoj meri podudarna. Drugi je da razlike koje se javljaju ogledaju kako u isticanju znaaja jednih i umanjivanja znaaja drugih osobina kao crta kreativne osobe, tako i u razlikama u shvatanju relevantnosti odreenih crta u opisu kreativne linosti. Na kraju valja istai da je prilikom tumaenja i izvoenja zakljuaka na osnovu prikazanih rezultata, kao i tokom koncipiranja buduih studija u ovoj oblasti, neophodno imati na umu niz metodolokih i konceptualnih osobenosti i ogranienja ovog istraivanja. Pre svega, treba imati u vidu da je ova studija ispitivala implicitne teorije o kreativnoj osobi. Ona, meutim, ne daje odgovor na pitanje da li laici prave razliku izmeu koncepata kreativnosti i kreativne osobe, odnosno da li navedene odlike kreativne osobe smatraju sastavnim delom kreativnosti ili samo njenim korelatom u linosti. Pored toga, s obzirom da se oblast psiholokog istraivanja kreativnosti deli na istraivanja kreativne osobe, procesa, produkta i uticaja sredine, bilo bi veoma zanimljivo i korisno istraiti implicitne teorije laika u ostale tri kategorije koncepta kreativnosti. Isto tako, vano je istai da postojanje odreenog shvatanja kreativnosti ne znai u isto vreme da e se individua ponaati u skladu sa njim. Ako su implicitne teorije amerikih i srpskih studenata relativno sline, moda je primena ovih teorija u praksi drugaija. Odnos implicitnih shvatanja kreativnosti i njihove ekspresije u ponaanju je tema koja zasluuje posebnu panju. Stoga je naroito znaajno istraivati shvatanja kreativnosti u njihovoj povezanosti sa ponaanjima kroz koja se ta shvatanja manifestuju. Ovo moe biti posebno svrsishodno u kulturama u kojima je kreativna aktivnost u manjoj ili veoj meri u suprotnosti sa socijalnim vrednostima, tradicijom i oekivanjima.

199

Milo Kankara

LITERATURA
Chan, D. W., & Chan, L. (1999). Implicit theories of creativity: Teachers' perception of student characteristics in Hong Kong. Journal of Creative Behavior, 12(3), 185-195. Dweck, C. S., Chiu, C., & Hong, Y. (1995). Implicit theories and their role in judgments and reactions: A world from two perspectives. Psychological Inquiry, 6(4), 267-285. Gonzalez, M. (2003). Implicit theories of creativity across cultures. Unpublished master thesis, Buffalo State College - State University of New York. Retrieved January 21, 2005 from: http://www.buffalostate.edu/orgs/cbir/Bibliographies/ CRSM.asp. Hofstede, G. (1983). National cultures in four dimensions: A research-based theory of cultural differences among nations. International Studies of Management & Organization, 13(1-2), 46-74. Kankara, M. (2007). Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturalna studija. Magistarski rad. Beograd: Filozofski fakultet. Lim, W., & Plucker, J. (2001). Implicit theories of creativity with Korean samples. The Journal of Creative Behavior, 35(2), 115-130. Lubart, T. I. (1999). Creativity across cultures. In R. J. Sternberg (Ed.), Handbook of creativity. New York: Cambridge University Press. Milievi, M. (2004). Struktura pojma inteligencije u implicitnim teorijama laika. Diplomski rad. Beograd: Filozofski fakultet. Niu, W., & Sternberg, R. J. (2002). Contemporary studies on the concept of creativity: The East and the West. Journal of Creative Behavior, 36(4), 269-284. Plucker, J. A., & Renzulli, J. S. (1999). Psychometric approaches to the study of human creativity. In R. J. Sternberg (Ed.), Handbook of Creativity. Cambridge: Cambridge University Press. Plucker, J. A., & Runco, M. A. (1998). The death of creativity measurement has been greatly exaggerated. Current issues, recent advances, and future directions in creativity assessment. Roesper Review, 21(1), 36-39. Raina, M. K. (1975). Parental perception about ideal child. Journal of Marriage and the Family, 37, 229-232. Rudowicz, E., & Hui, A. (1997). The creative personality: Hong Kong perspective. Journal of Social Behavior and Personality, 12(1), 139-157. Rudowicz, E., & Yue, X. (2002). Compatibility of Chinese and creative personalities. Creativity Research Journal, 14(3-4), 387-394. Runco, M.A., & Bahleda, M. D. (1986). Implicit theories of artistic, scientific, and everyday creativity. The Journal of Creative Behavior, 20(2), 93-97. Runco, M. A. (1989). Parents and teachers ratings of the creativity of children. Journal of Social Behavior and Personality, 4, 73-83. Runco, M. A., Johnson, D. J., & Bear, R. K. (1993). Parents' implicit theory of childrens creativity. Child Study Journal, 23(2), 91-113. Runco, M. A., Johnson, D. J. (2002). Parents and teachers implicit theory of childrens creativity: a cross-cultural perspective. Creativity Research Journal,
200

Implicitne teorije kreativnosti: kros-kulturna studija

14(3), 427-438. Sternberg, R. J., (1985). Implicit theories of intelligence, creativity and wisdom. Journal of Personality and Social Psychology, 49 (3), 607-627. Triandis, H .C. (1980). Introduction to handbook of cross-cultural psychology. In H . C. Triandis & W. W. Lambert (Eds.), Handbook of cross-cultural psychology: Perspectives. Boston(MA): Allyn and Bacon.

201

Milo Kankara

ABSTRACT IMPLICITE THEORIES OF CREATIVITY: CROSS-CULTURAL STUDY Milo Kankara Tilburg University, Nederland
In this work we analyzed laypersons implicit theories of creativity in two different national cultures: Serbia (N=257) and the United States of America (N=255). Relying on previous works in this field, we have constructed a questionnaire comprised of 52 indicative and 36 contra-indicative personal characteristic which were rated by respondents on a 5-point scale on criteria of their creativity and desirability. Results show that both groups have similar conceptions of a creative person, which they see as an energetic, self-confident individual, gifted with creative talents and exceptional intellectual abilities, with profound emotionality and brightness. The main difference between the two groups is that respondents from Serbia, contrary to their American counterparts, do not perceive characteristics which reflect obedience to social norms as a contra-indication to creativity. Respondents have mostly seen creative attributes as desirable, although there is a number of characteristics that are rated differently in terms of their creativity and desirability. These results confirm that creativity and desirability are two distinct concepts and indicate positive view of creativity as a phenomenon and creative person as such. Key words: creativity, implicit theories, desirability, cross-cultural studies

RAD PRIMLJEN: 27.09.2008.

202