Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

1.0 Uvod
Firenca je jedan od regionalnih centara June Karoline, strateki
pozicioniran na voritu granica 95 i 20. Grad je osnovan u 19. veku, u
periodu razvoja eleznice a kasnije i rasta tekstilne industrije. Sa
smanjenjem znaaja ovih faktora, Firenca je uspela da odri svoj jak
ekonomski status.
Firenca se nalazi u brdskom podruju blagih nagiba, oko 110 km
zapadno od obale Atlantskog okeana, i u blizini manjih reka Pee Dee i
Linches. Vei deo ovog podruja je umovit sa povoljnim klimatskim
uslovima, bogat je vegetacijom i obiluje prostorom koje vapi za
ureenjem.
Firenca je zajednica koja je vrsto vezana i potuje svoju prolost, ali
ipak gleda u svoju budunost sa oseajem optimizma, spremna da se
suoi sa svim izazovima drutva i ekonomije. Graani Firence, zajedno sa
elnicima grada, su odluni u nameri da zadre i ojaaju karakter svog
malog grada, tako to e podstai obnavljanje i kontinuirano irenje
mogunosti u svim oblastima.
Poev od sredine 2009. godine, graani i lideri grada, poeli su da se
bave pitanjem kako najbolje planirati dugoronu budunost zajednice. Iako
je bilo mnogo nedavnih investicija zajednice, Firenca je ovog puta dobila
priliku da koordinira napore kako bi maksimalno poveala korist od
pojedinanih investicija.
Da bi se to postiglo, zajednika vizija eljene budunosti je morala
da vodi graane i njihove voe u narednih dvadeset godina, a i dalje. Ovaj
plan priznaje vrednost saradnje i koncenzusa meu stanovnicima,
izabranim zvaninicima, investitorima i drugim zainteresovanim stranama.
Tako je 2011. godine odobren plan regeneracije Firence 1, koji se veim
delom poklapa sa planom iz 2001. godine, a ima dodatne sadraje koji za
sada zadovoljavaju uslove koji su postavljeni. Od perioda nastanka prvog
plana pa do dopune plana, Firenca je prola kroz niz znaajnih promena
zahvaljujui viziji koja je zamiljena prvobitnim planom. Veliki broj
elemenata iz dopunjenog plana je realizovan, dok se deo jo uvek realizuje
i uporedo sa tim preispituje.
Predmet rada je analiza procesa regeneracije centralnog gradskog
jezgra Firence u Junoj Karolini, prema Master Planu projektovanom 2001.
godine, sa dopunama u 2009. i 2011. godini, i uticaja na socijalni,
ekonomski i urbanistiki razvoj grada.

1 Master Plan Update, dopuna master plana iz 2001. godine, usvojen 14.
februara 2011. godine

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Cilj rada je prikaz slike prostornog rasporeda urbanistikih sadraja

i aktivnosti u funkciji unapreenja kvaliteta gradskog ivota, ne samo u
centralnom gradskom podruju, ve i u irem gradskom jezgru.
Metode istraivanja su komparativna analiza starog i novog
urbanistikog projekta i analiza uticaja novog urbanistikog projekta na
prethodno projektovanu urbanistiku celinu.

2.0 Istorijski razvoj grada

Juna Karolina je jedna od trinaest originalnih kolonija Sjedinjenih
Amerikih Drava. Evropska istraivanja podruja poela su u aprilu 1540.
godine, sa ekspedicijom Hernanda de Sotoa, to je dovelo do toga da se
proire bolesti koje su evropljani doneli svojim naseljavanjem i tako
ugrozili indijsko stanovnitvo. Kolonija June Karoline osnovana je 1663.
godine. Posle Yamasee rata kolonisti su potisnuli indijsko stanovnitvo
1717. godine. Juna Karolina je postala nezavisna u martu 1776. godine, a
zatim je postala i deo Sjedinjenih Amerikih Drava.
Firenca je osnovana sredinom 19. veka, na stratekom voritu
eleznice, koja je povezivala vei deo jugoistonog dela Amerike, i
postavljena je u skladu sa tipinim gradovima tog vremena. Stari poslovni
kvartovi i okolna podruja su graena u ortogonalnom obrascu i uglavnom
su bili orijentisani na pruge. Kasnije se grad razvijao ka jugu i zapadu, u
skladu sa topografijom, mreom odvodnjavanja, sa primerima prvih
prigradskih oblika naselja.
Ekonomski znaaj Firence tog vremena bio je sam poloaj grada.
Sam grad je bio transportno vorite za poljoprivredne proizvode. Stare
industrije koje su zavisile od eleznice bile su proizvodnja papira, tekstilna
industrija i industrija vezana sa popravku i proizvodnju lokomotiva.
Tokom sredine 20. veka, elnici ovog grada i okruga uspeli su da
transformiu lokalnu ekonomiju, pa je Firenca postala biomedicinski i
finansijski centar regiona. Mnoge finansijske institucije, medicinski centri i
medicinski snabdevai se nalaze u Firenci, ukljuujui vie od desetak
nacionalnih i regionalnih banaka, dve velike bolnice, i dve znaajne
farmaceutske kompanije.
Poetkom dvadesetog veka elezniki saobraaj u Firenci dostie
svoj vrhunac pod uticajem uea u Prvom Svetskom Ratu. Tokom 1920-ih
i 1930-ih godina, Firenca postie velike obrazovne i kulturne iskorake,
otvaranjem novih javnih kola, biblioteka i muzeja. Posle Drugog Svetskog
Rata, grad se iri prema zapadu, na kraju obuhvata skoro 10.000 hektara.
Iako znaaj pruga poinje da opada u poslednjih 50 godina, uloga
transporta ostaje istaknuta komponenta razvoja grada.
2

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Od 1950-ih do ranih 1970-ih godina, lokacija Firence na polovini puta

izmeu Njujorka i Majamija, Firenca je bila popularna stanica za
motocikliste koji koriste put 3012. Nalazei se na raskrsnici regionalnih
puteva I-95 i I-20, grad je nastavio da privlai putnike sa istonog
koridora3. Strateka lokacija u kombinaciji sa nedavno proirenom mreom
vazdunog saobraaja omoguava Firenci da odri svoju ulogu
transportnog vorita na jugoistoku.

3.0 Pozadina plana regeneracije

Grad Firenca je uloio dosta vremena i finansija u studije gradskog

jezgra i starog grada Firence. Meu ovim studijama je i Plan regeneracije
gradskog jezgra iz 1998. godine i Plan Implementacije iz 1999. godine.
Element koji je nedostajao za potpunu implementaciju je pouzdan izvor
finansija.
Poetkom 2001. godine, Gradsko Vee Firence je postavilo Komitet
za urbanu obnovu gradskog jezgra sa sledeim ciljevima:

Pronai nain finansiranja kako bi se kompletirao plan

regeneracije;
Proceniti izvodljivost uspostavljanja okvira i granica podruja koje e biti
predmet urbane obnove;
Odgovoriti na pitanja koja su u direktnoj vezi sa implementacijom plana.
Tokom sledeih nekoliko meseci, Komitet je razvio viziju i spisak
ciljeva za obnovu centra grada, a prikupljene su i informacije o radu i
finansiranju urbane obnove. Rad Komiteta ukljuio je i posete gradovima
koji su ranije bili obuhvaeni nekim od planova regeneracije, zbog
razmene iskustava i saveta o dobroj urbanoj obnovi. Na osnovu svog rada,
Komitet je dao preporuku da se izvri regeneracija. Gradsko vee Firence
je angaovalo konsultanta i Komitet je poeo sa radom na urbanistikom
planu januara 2009. godine. Ovaj plan se sastoji od dva dela: prvi deo
obuhvata tekstove i planove, a drugi deo prezentacije same regeneracije.

4.0 Opta vizija i ciljevi plana regeneracije

Opta vizija dopune plana iz 2001. godine je ouvanje i revitalizacija
centra grada kao primarnog kulturnog, turistikog, komercijalnog i
stambenog jezgra, koji bi sluio svim graanima i posetiocima Firence, kao
i kontinuirani rast, razvoj i unapreenje centra grada u skladu sa
ambijentom i karakterom Firence.
2 U.S.Route 301 Autoput od Floride do Delavera, SAD
3 Istoni koridor - regionalni autoput

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 1. Poloaj centra grada u odnosu na odreene sadraje u irem gradskom jezgru

Poloaj ueg gradskog jezgra Firence dobro je povezan sa vanijim

gradskim uslunim objektima kolskim saobraajem, javni gradski prevoz je
razvijen, a takoe je dobro povezan i sa gradskim aerodromom. U sluaju
saobraajne povezanosti jedini problem je nii rang pojedinih ulica, koje bi
regeneracijom centra Firence bile proirene i bolje estetski ureene, tako
da se i peacima prui lake kretanje.

4.1Ciljevi plana regeneracije

Razvitak celovitog jezgra grada koje se sastoji od naselja i komercijalnih

kvartova, sa obe strane eleznice;
Revitalizacija zaputenih delova centra grada;
Da se pobolja centar grada kroz promociju razvoja naselja meovite
namene, peakog i biciklistikog saobraaja, kroz pruanje korisnog
javnog prostora i atraktivnih lokacija;
Poboljanje i modernizacija arhitektonskog dizajna;
Obezbeivanje sigurnih, pogodnih i atraktivnih peakih i biciklistikih
staza, koje e se pruati irom grada;
Postizanje uravnoteenog transporta i korienja zemljita za nove puteve,
radi odravanja funkcionalnog saobraaja;
Razvitak sigurnih, praktinih i atraktivnih parking prostora za smetaj
posetilaca i stanovnika, sa pristupom centru grada sa autoputa i okolnih
naselja;
Podsticanje meovite namene razvoja koji omoguava graanima da ive,
rade, trguju i snabdevaju se, i sve to na peakoj udaljenosti od centra
grada;
Da se pobolja pristup i vidljivost starog grada.

5.0 Plan regeneracije

4

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Dugoroni cilj je da se stvori Mainstreet4 karakter podruja, sa

ulicama osmiljenim da podstaknu upotrebu peakih staza u vidu: irih
trotoara i pruanja bezbednijih peakih prelaza, omoguavanja parkinga
na ulici i u unutranjosti bloka, podstie izgradnju dvo-, tro-, a ponekad i
etvorospratnih zgrada, kao i izgradnju zgrada kombinovane namene, sa
stambenim jedinicama na viim spratovima, a javnim prostorima u
prizemlju.
Pored naglaska na nedovrene projekte i sagledavanju novog
razvoja mogunosti, dopuna plana regeneracije daje iru sliku i bolji
pogled na odreene vane elemente grada, i reava pitanja koja nisu
detaljno obraena u prethodnom planu iz 2001. godine. Ova pitanja
ukljuuju: stanovanje, javne prostore, zapoljavanje, mobilnost,
infrastrukturu i program ekonomskog razvoja.
Plan takoe obuhvata jo nekoliko manjih projekata, ukljuujui
potencijalni tranzitni centar5, koji je trenutno u fazi izgradnje i moe imati
znaajan uticaj na budunost centra grada. Plan istrauje i sve veu ulogu
FDDC6-a. Planirani period izgradnje je 2001- godine predvien na 10 do 15
godina, a sa implementacijom projekta, dodato je jo 2 do 5 godina.
Analiza dugoronog uticaja esto rezultira proputenim prilikama, a esto i
ponavljanjem starih greaka, pa je treba izbei. Sama implementacija
zavisi od ekonomskih i drugih okolnosti.
Pri regeneraciji komercijalnih prostora cilj je bio pravilno korienje
datog zemljita za razvoj javnih preduzea i firmi, na takav nain da
zadovoljava potrebe i elje stanovnika Firence, turista i regionalnog trita,
i da se zadri atraktivan izgled ove priobalne zajednice.
Pri regeneraciji otvorenih prostora, istorijskih i prirodnih resursa cilj
je bio ouvanje prirodnih resursa kao to su vodene povrine, plae i dine,
vazduh i voda, stanita divljih ivotinja, sa osvrtom na njihovu ekoloku,
socijalnu, kulturnu, istorijsku i ekonomsku vrednost za oblast Firence. Kod
prirodnih resursa je trebalo zadrati prirodni kvalitet zajednice za dobrobit
stanovnika i posetilaca, a kod istorijskih identifikovati i zatititi istorijske
resurse unutar zajednice.
to se tie ekonomskog razvoja cilje je bio prigrliti stabilno,
prosperitetno poslovno okruenje sa fokusom na industrijsku raznovrsnost,
ime se dobijaju prihodi za podrku obrazovanja, rekreacije, drutvenih i
kulturnih prilika, sveobuhvatnih zdravstvenih usluga, pristupanog
stanovanja i javen bezbednosti uz ouvanje ivotne sredine i njene
prirodne lepote.
Kod stambenih mogunosti cilj je bio obezbediti mogunosti i uslove
koji e zadovoljiti potrebe stanovanja u Firenci i okolini.

4 Mainstreet karakter Bulevarski tip ulice

5 Objekat koji je nadlean za sve vrste javnog transporta
6 Florence Downtown Development Corporation Korporacija za razvoj centralne
oblasti Firence

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Pri regeneraciji komunalnih objekata vilj je bio obezbediti

ekonomino prikupljanje i obradu otpadnih voda u skladu sa rastom
populacije i potrebama razvoja, a kod regeneracije parkova, rekreativnih i
javnih prostora cilj je bio obezbediti varijabilnost rekreativnih mogunosti i
pruiti otvorene prostore i zatiene jedinstvene prostore u gradu.
Cilj regeneracije transporta bio je stvoriti bezbedan i efektivan
transportni sistem.

5.1
Analiza
podruja

plana

po

blokovima

centralnog

gradskog

Master Plan regeneracije centralnog gradskog jezgra Firence je radi

lake i efikasnije razrade projekta, podeljen u vie celina. Zbog
problematike podruja, devet celina je posebno obraeno u projektu
regeneracije. Ove celine obuhvataju uglavnom saobraajnu mreu,
mobilijar i saobraajne oznake, kao i oznaavanje vanih ustanova, ali i
grupisanje i povezivanje razliitih funkcionalnih grupacija, kao i ouvanje
istorijskog naslea i karakteristika grada.
Sve planske celine su obrazloene u tekstualnoj formi, a sadre i
planove koji pomau u tumaenju projekta. Ovakvim pristupom
problematici i regeneraciji, dolo se do najjednostavnijeg i finansijski
najisplativijeg reenja. Nakon razrade svih celina regeneracije, analiziran
je njihov meusobni uticaj, ime se dolo do zakljuka da je njihova
prvobitna podela bila dobar potez pri izradi Master Plana.

5.1.1Ulica ivs
Centralno podruje Firence je strateki pozicionirano u odnosu na
glavne saobraajne tokove u regionu i u odnosu na glavnu industriju u
regionu, zdravstvenu. Kompleks bolnice McLeod je verovatno najvei
pojedinani privredni katalizator i generator saobraaja u celom regionu.
Odvojen je od glavnog dela grada samo nekoliko stotina metara.

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 2. - Poloaj Ulice ivs

Ulica ivs najefikasnije povezuje centralni deo grada sa bolnikim

kompleksom McLeod (Slika 3.), pa je pogodna za fiziki i urbanistiki
prelaz izmeu ova dva dela grada. Ulica bi trebalo da poseduje
karakteristine motive, koji se provlae kroz arhitekturu oba dela grada,
to je jedan od zadataka ovog plana regeneracije. Drugi zadatak vezan za
Ulicu ivs je olakanje svih vrsta saobraaja unutar te oblasti, a i ire.
irenjem velike zone zdravstvenih objekata u centralno podruje
grada, postie se spajanje dve oblasti i pomae rastu kulturne ekonomije.
Kako bi se upotpunio urbani razvoj ulice ivs, jae veze izmeu bolnice i
centra grada mogu se podstaknuti na nekoliko naina:
unapreenim peakim saobraajem uz ulice ivs i Evans;
koordinacija saobraajnih znakova;
podsticanje stanovanja u centru grada za radnike bolnice;
bolja saobraajna povezanost.
Ostvarivanje ovog dela plana regeneracije bilo je predvieno za
2013. godinu, zbog potrebe za konverzijom odreenih objekata u
stambene. Proirenje i unapreenje ulica predvieno je bilo za 2012.
godinu, to je i ostvareno krajem iste. Vei broj objekata je obnovljen do
sredine 2013. godine, ali zbog manjih finansijskih problema, ostatak je
ostavljen za poetak 2014. godine. Na primer, deo plana za izgradnju i
dogradnju bolnikog kompleska McLeod je uspeno zavren. Od nekoliko
planiranih objekata, samo jedan nije zavren i njegova izgradnja se
oekuje da bude gotova poetkom 2014. godine (Slika 4.).
Prioritet za regeneraciju centralnog gradskog jezgra bio je saobraaj,
povezanost i koordinacija saobraajnih znakova. Ve 2011. godine
koordinacija saobraajnih znakova je izvedena u celom gradskom jezgru.

Slik
a 3. Plan bolnikog kompleksa McLeod
Slika 4. Trenutno stanje bolnikog
kompleksa McLeod

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 5. - Tranzitni centar

Izgradnja novog tranzitnog centra (Slika 5.) u blizini Ulice ivs i

Barudi, ukljuujui i novu stanicu Amtrak, pomogla je u spajanju dve
oblasti i pruila tranzitno vorite koje je povoljno i za centar grada i za
bolnicu. Bilo je jako bitno vremenom povezati ove dve celine, fiziki i
funkcionalno.
Radi ostvarivanja homogene arhitektonske obrade objekata, koja bi
bila u skladu sa postojeom arhitekturom oblasti, u planu regeneracije je
za novoprojektovane objekte u Ulici ivs dat predlog fasadne obrade
objekata, to je u veem obimu i realizovano.

Slika 6. Predloeni tipovi objekata za Ulicu ivs

5.1.2

Ulica Irbi finansijski okrug

Firenca je regionalni bankarski centar sa relativno velikom

koncentracijom banaka u centralnom gradskom podruju. Vei broj ovih
banaka je grupisano du Irbi ulice i na njihovim zgradama se moe
primetiti njihova starost. Sama raskrsnica Ulice Irbi sa Ulicom Palmeto
predstavlja vano vorite u gradskom jezgru Firence, ali je pre
regeneracije bilo nedovoljno razvijeno. Kako u ovom delu ireg gradskog
jezgra, tako i u drugim delovima, neophodne su bile modernije zgrade sa
poslovnim prostorima vie klase, za potrebe stanovnika, kako bi
kvalitetnije iveli i radili.
Zbog finansijskih potreba izgradnje novih javnih poslovnih objekata,
proces regeneracije u ovom delu gradskog jezgra tekao je sporije nego u
8

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

ostalim delovima i sam zavretak tog procesa se planom predvia za kraj

2015. godine.

Slika 7. - Poloaj Ulice Irbi u odnosu na okolinu

Rekonstrukcija i regeneracija segmenta od dva bloka u ovom delu

grada, predstavlja priliku da se stvori nov, dobro vidljiv, profesionalni vor
za usluge graanima, koji je jednako dostupan i okolnim veim centrima
za zapoljavanje. Zbog svoje vidljivosti, pristupa i trenutnog nerazvijenog
stanja, ovaj deo je dobar izbor za novi poslovni centar sa prvoklasnim
kancelarijama, predvienim novim master planom. Poslovni centar e,
pored kancelarija i uslunih prostorija, sadrati i svoju parking garau i
prodajni deo na nekom od niih spratova. Gradske glavne ulice koje vode
ka samom centru grada, ukljuujui i Palmeto i Irbi ulice, bie osveene
novim atraktivnim mobilijarom i veom povrinom zelenila.
Kao i u ostatku gradskog jezgra, i u ovom delu grada, saobraaj je
regulisan i rekonstruisan, to je dobar oslonac za nastavak radova
regeneracije.

Slika 8. Predloeni tipovi javnih objekata za Ulicu Irbi

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Predloeni tipovi objekata se odnose na javne i poslovne zgrade,

uglavnom zgrade banaka, koje bi trebalo da imaju moderan ali i ozbiljan
izgled. Ostale javne zgrade bi trebalo da prate zadat obrazac
projektovanja zgrada i obrade fasada.

5.1.3

Urbani poslovni park

Slino stanovanju, ekspanzija mogunosti zapoljavanja u gradskom

centru je kritina za stvaranje ivog prostora. Barudi ulini prolaz je dugo
bio prostor za manje proizvodne radnje u centru. Vei deo prostora u
zgradama bio je neiskorien ili se koristio kao skladite. Vei deo je
takoe bio u manjoj meri obnovljen.

Slika 9. - Lokacija budueg poslovnog parka

Iako izmena ove oblasti u potpunosti nije nemogua, ne bi trebalo

da bude jedan od prioriteta urbane obnove. Uslovi okoline su nepoznati,
veina zgrada je jo uvek u upotrebi. Pragmatiniji pristup bi mogao da se
fokusira na odravanje izgradnje i rekonstrukciju, kako bi se unapredilo
manje poslovno naselje u centru grada.
Koncept Urbanog Poslovnog Parka ukljuuje nekoliko perifernih
poboljanja i promena zoniranja, kako bi se kreirala brendirana okolina,
ukljuujui stare i nove zgrade, zajednike pejzane motive i javne parking
prostore (Slika 9. i 10.).

10

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 10. Lokacija planiranog poslovnog parka

Budui poslovni kompleks sa prostorom za odmor je lociran tako da

obuhvata prostore na kojima su se i pre regeneracije nalazili poslovni
prostori, kao i objekti raznih vrsta trgovine. Ovakvim pristupom obnovi
poslovnog kompleksa u funkcionalnom smislu nema mnogo izmena, ali se
u urbanistikom i arhitektonskom smislu dobija moderniji i organizovaniji
prostor za radnike i korisnike usluga kompleksa.
S obzirom da je u ovom delu grada veina objekata i dalje u funkciji i
da njegova izmena zavisi od tih i drugih uslova okoline, deo plana
regeneracije vezanog za ovaj deo grada je samo teorijski razraen.
Detaljniji pristup planiranju poslovnog centra oekuje se nakon zavretka
radova na drugim lokacijama, poetkom 2016. godine.

5.1.4

Severno vorite tzv. trougao

Blok koji je u obliku trougla, formiran ulicama Lukas, Darlington i Irbi,

(Slika 11.) predstavlja retku ansu za veliku rekonstrukciju i obnovu, po
novom Master Planu. U Master Planu jo uvek nije navedena namena ovih
objekata, ne zna se da li e to biti stambeni ili poslovni objekti ili objekti
meovite namene, to zavisi od trenutne klime poslovanja i velikog broja
drugih uslova. Neke od moguih namena, po elji stanovnika Firence, su
prostorije za turizam, rekreaciju, zabavu, sportove, edukaciju i dr.
Meutim, ako grad i gradsko vee nije spremno da donese potrebne
odluke koje bi zatitile ovaj blok, postoji velika mogunost da e se objekti
trajno otetiti i da e sam blok izgubiti na vrednosti i postati neupotrebljiv.

11

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 11. Tzv. planirani Trougao izmeu Ulica Lukas, Irbi i Darlington

Iako se budua namena ovih objekata ne zna, vano je to da e se,

bez obzira na namenu, akcenat staviti i na okolinu, zelenilo i ulini i
parkovski mobilijar. Na primer, to se tie ulinog osvetljenja, planira se
osvetljenje koje e raditi iskljuivo na solarnoj energiji, to je veliki korak
ka manjoj potronji i veoj isplativosti regeneracije, kao i korak ka to
boljem odrivom razvoju.
Kao i izgradnja poslovnog kompleksa, i ovaj plan regeneracije
trougla je stavljen na stranu do daljnjeg. Jedan mali deo ovog plana je
realizovan (Slika 11.), deo koji se odnosi na saobraaj i povezanost bloka
sa okolinom, kao i na unutranji saobraaj bloka (peake staze), koji e
moi da se menja tokom nastavka izgradnje.

5.1.5

Kulturni okrug

Iako je svaka zgrada u kulturnom okrugu (Slika 12.) grada bila

impresivna na svoj nain, one nisu predstavljale veu celinu. Naime, nisu
postojale jedinstvene pejzane karakteristike koje su povezivale zgrade
vizuelno ili prostorno, a zelenilo meu njima je zauzimalo neto vie
prostora. Iako bi ureenje ulica i urbanog mobilijara pomoglo u odreenoj
meri, to nije bilo samo po sebi dovoljno.
Kulturni okrug izmeu Ulica Pajn i Palmeto je u velikoj meri izgraen.
Deo koji izlazi na Pajn ulicu nije u potpunosti u skladu sa planom
regeneracije. Ono to je potrebno da se uradi da bi plan bio u potpunosti
ispunjen, je ruenje nekih postojeih zgrada, koje trenutno nemaju
nikakvu funkciju. Tim ruenjem e se osloboditi veliki prostor, koji e
kasnije sluiti kao parkovski prostor. Da bi se to postiglo, potrebno je i
izmetanje velikog parking, to jo uvek nije uraeno (Slika 13.).

12

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 12. Kulturni okrug i njegov poloaj (izmeu Ulica Pajn i Palmeto)

Slika 13. Nekadanja administrativna zgrada i parking planirani za ruenje

Uz malo kreativnog dizajna pejzaa i konverzijom mnogih starijih

poslovnih zgrada na zapadnoj strani Markre ulice, dananji Kulturni okrug 7
je transformisan u vrstu velikog graanskog prostora koji je nedostajao u
gradskom centru. Takav prostor sada ve podsea na velike gradske
parkove iz perioda izmeu 1893. i 1930. godine, kada su kulturne
institucije smetane u ureenim parkovima, koji svojim urbanim dizajnom
7 Okrug koji obuhvata objekte kultirnih sadraja i funkcija

13

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

pruaju dramatinu pozadinu za arhitekturu zgrada. U tumaenja ovog

modela dizajna Firence, zelenila izmeu zgrada du ulice Dargan su
vezana zajednikim elementima ureenja. Drugi prostori izmeu zgrada
koriste se za posebne bate, umetnost, ili za posebne dogaaje. Sa
pojedinim urbanim izmenama (i rekonfiguracijom parkiranja), jedan deo
Ulice Pine izmeu Irbi i Dargan ulica transformisan je u "veliki travnjak"
kako bi zajedno vezali okrug, i koristi se kao javna zelena povrina ili
centralni park (Slika 14.).

Slika 14. Park ispred kulturnog centra

5.1.6Naselje
zgradama

sa

kulturnim

nasleem

istorijskim

U poslednjih nekoliko godina, gradsko vee i stanovnici Firence,

uloili su velike napore za ouvanje istorijskih zgrada i kulturnog naslea
grada. Meutim, ranijih godina se ti objekti uopte nisu odravali, i ako su
se odravali, to nije bilo po propisima, pa je veina tih objekata danas u
opasnosti od ruenja zbog zanemarivanja.
Projekti revitalizacije i obnove istorijskih objekata u manjim
gradovima kao to je Firenca su retko kad isplativi. Trokovi obnove mogu
biti i vei od same vrednosti nekretnine, pa zato takvih poduhvata ima
vrlo malo.

14

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 15. Istorijske zgrade u uem gradskom jezgru

Veliki broj zgrada u uem gradskom jezgru Firence potie iz

devetnaestog veka, pa je i arhitektura zgrada karakteristina za taj period,
tj. neoklasicizam.8 Te zgrade su bitno istorijsko naslee grada, pa je
neophodno njihovo ouvanje. To se moe postii samo odreenim nainom
restauracije i revitalizacije koje su propisane odreenim zakonima i
pravilnicima.
Zbog navedenih problema, najvie finansijskih, obnova ovakvih
objekata je vrlo retka pojava, ali je planom regeneracije predviena, pa se
vremenom, u skladu sa finansijskim mogunostima, ove zgrade obnavljaju
u neodreenom vremenskom roku.

Slika 16. Stara zgrada pote u Firenci, sa osveenom fasadom i ojaanim krovom

5.1.7Parking

8 Neoklasicizam umetniki pravac koji se uveliko oslanja na klasinu umetnost

stare Grke i Rima

15

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Centar grada bi trebalo da sadri dovoljno parking prostora.

Nepotrebno proirenje parkinga utie negativno na peaki saobraaj.
Kako bi se to izbeglo, izgraene su parking garae koje opsluuju vei broj
zgrada, i time ne remete estetiku urbanog dizajna, a ukinuli su se manji
parking prostori. Takva vrsta parking prostora utie i na smanjenje taksi i u
finansijskom pogledu je pogodnija za grad i stanovnike. Jedan od problema
ove ideje, bilo je to to se u centru grada nalaze mnogi istorijski objekti,
koje ne bi trebalo menjati, a garae bi trebalo postaviti na odreenom
rastojanju du ulica. Postojale su tri prioritetne lokacije za parking garae,
i sa manjim izmenama i rekonstrukcijama pojedinih zgrada, svi ciljevi su
uspeno ostvareni (Slika 17. i 18.).

Slika 17. Zgrada suda u Firenci za koju je planom odreen parking prostor

Slika 18. Realizovana i predloena lokacija jedne od parking garaa planirane planom
regeneracije

16

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 19. Jedna od planiranih lokacija za novu parking garau, u blizini teatra

5.1.8

Stanovanje

Da bi gradsko jezgro opstalo potrebno je da ima korisnike i

stanovnike. U zadnjih dvadeset godina, bilo je vie primera obnove
centralnih zona gradova ovog tipa, ali bez stanovanja u samom jezgru, to
se naposletku pokazalo kao loe reenje. Zato je ovim planom predvieno
i stanovanje, pored javnih, poslovnih zgrada.
Sada, u Firenci je veoma mali broj stanovnika koji ivi u samom
centru grada, pa je sama podrka poslovanju, ekonomiji i trgovini manja.
Nedostatak stanovnika je uslovljen nedostatkom prostora za ivot i
nekretnina koje imaju funkciju stanovanja. Realizacijom ovog master plana
i urbanom obnovom kvartova u gradskom jezgru Firence poboljae se
pomenuta situacija i nestae problem. Najbolji nain za poveanje broja
stanovnika u centralnom delu Firence je izgradnja viespratnih stambenih
zgrada, ili dodavanje etaa postojeim niim objektima. Urbana obnova i
realizacija plana je u toku.

Slika 20. Tipovi stambenih objekata predloeni planom regeneracije i izgraeni krajem
2013. godine

Jedna od viespratnica koje su nekada bile u upotrebi kao zgrade

komercijalnog karaktera, a u bliskoj prolosti je bila van upotrebe i
17

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

naputena, je zgrada na uglu Ulica Irbi i Evans. Ova zgrada je

konvertovana u stambeni objekat, zadran je gabarit i obrada fasada.
Obnova je izvrena samo u enterijeru i dodavanjem novih balkona i terasa
(Slika 21.).

Slika 21. Viespratna stambena zgrada na uglu Ulica Irbi i Evans

5.1.9

Saobraaj

Centralni deo Firence je veoma pogodan za motorni saobraaj.

Meutim, druge vrste saobraaja su bile oteane gustim motornim
saobraajem i velikom razdaljinom izmeu grupa javnih objekata. Pojedine
zgrade od velikog znaaja, istorijske zgrade i zgrade uprave nisu bile jasno
oznaene. U urbanistikom smislu grad treba da se menja kako bi
poboljali uslovi za sve korisnike, ukljuujui posetioce, peake i bicikliste i
korisnike javnog gradskog prevoza. Takoe je potrebno napraviti razliku
izmeu primarnih i sekundarnih pravaca ulica (Slika 22.).
Plan regeneracije Firence ne sadri vee izmene glavne ulice, osim
onih koje se odnose na estetiku, urbani mobilijar, saobraajne znake,
poveanje uslova za biciklistiki saobraaj, kao i parkiranje u sklopu ulice.
Jedna od ulica je od velikog znaaja za istoni deo Ulice Evans. U tom delu
kombinacija prevelike irine puta, nedostatak graevinskih frontova i
eleznica negativno su uticali na urbani dizajn. Iako nije bilo mogunosti
za mnogo intervencija, ulepavanje glavne ulice je pomoglo u definisanju
ulice kao veze imeu centra grada i McLeod kompleksa bolnice. U planu
regeneracije je naznaeno kao veoma bitno postavljanje peako-tranzitne
veze izmeu centra grada i bolnice, kao i uvoenje biciklistikih staza i
olakavanje peakog saobraaja (Slika 23.), to je ve krajem 2012.
godine i ostvareno. Taj deo ulice sada omoguava i parking prostor uz
samu ulicu, a dodati su i trotoari sa zelenilom, zbog ulepavanja kretanja
peacima.
Ozelenjenost trotoara se uglavnom odnosi na stambena naselja,
studentske i starake domove, i vee kulturne i administrativne zgrade.
Vodilo se rauna da se napravi neka vrsta izolacije izmeu tih objekata i
18

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

ulica koje su vrlo prometne. Uglavnom je korieno nie rastinje, uz vie

rastinje razliitih vrsta (Slika 24. i 25.).

Slika 22. Pravci primarnih i sekundarnih ulica

trotoara

Slika 23. Ozelenjenost ulica i

19

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

Slika 24. Regulisan peaki i biciklistiki saobraaj u Ulici Evans

Slika 25. Ozelenjeni deo stambenog naselja u Ulici Darlington

6.0 Efekti regeneracije na gradsko jezgro Firence

Prema planu regeneracije centralnog dela Firence, koji je nastao
2001. godine, a upotpunjen i izmenjem 2011. godine, predvieni delovi za
izmenu do 2013. godine su u veem obimu ispunjeni, osim pojedinih
objekata u ulici ivs. Planom se predvia rok za zavretak izmena do kraja

20

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

2016. godine, tj. predvia se realizacija plana za tri do pet godina od

datuma usvajanja.
Plan je izmenjen u skladu sa regionalnim i lokalnim zakonima koji su
doneti 2007. godine. Odlukom lokalnih vlasti, planovi postojeeg stanja
Firence bie analizirani svakih deset godina, zbog moguih izmena i
poboljanja, kako bi se izbeglo stvaranje projekta veeg obima.
Namena povrina u okviru blokova u centru grada pre regeneracije
bila je neravnomerno rasporeena i sadraji nisu bili grupisani, pa je ceo
gradski centar izgledao prilino haotino. Nakon regeneracije, koja je
ukljuivala i konverziju i prenamenu pojedinih objekata, sadraji su
grupisani prema funkcijama objekata (Slika 26.). Ovim postupkom
olakana je orijentacija i korienje javnih sadraja i usluga.

Slika 26. Namena povrina u centralnom gradskom podruju pre i posle regeneracije

Kao najisplativije i najmanje finansijski oteavajue, prvo je

realizovana koordinacija saobraajnih znakova u celom gradskom jezgru,
kao i obeleavanja gradskih ustanova, ve 2011. godine. Uporedo sa ovom
manjom intervencijom, zapoeta je bila i regeneracija saobraaja u svim
delovima ireg gradskog jezgra, pa je samim tim povezanost samog
centra Firence sa ostatkom grada, u velikoj meri poboljana. Nakon
regeneracije saobraaja izgraeni su i javni parking prostori i garae,
unapreen je peaki i biciklistiki saobraaj, pa je do kraja 2012. godine
21

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

upotreba saobraaja olakana i taj deo plana regeneracije je zavren.

Regeneracijom saobraaja dat je proctor nastavku realizacije u vidu
obnove objekata u Ulici ivs i stambenim objektima, pa je 2013. godine
vei broj objekata pomenutih funkcija obnovljen, a manji deo se predvia
za kraj 2014. godine, odnosno poetak 2014. godine u sluaju Ulice ivs.
Regeneracija ovih objekata je u toku.
Kulturni okrug je obuhvatao uglavnom zelene povrine i saobraajnu
povezanost, pa je vei deo plana za ovu oblast realizovan ve pri obnovi
saobraaja (2012. godina). Iako je rekonstrukcija i revitalizacija istorijskih
objekata finansijski zahtevna, jedan mali deo planiranih intervencija je
zavren krajem 2013. godine, ali se za ostatak objekata eka povoljnija
ekonomska klima i investitori. Poslovni objekti i objekti neodreene
namene, zbog manjeg prioriteta, predvieni za izvoenje do kraja 2015.
godine, a nakon zavretka svih radova planiranih ovom regeneracijom, na
red dolazi i poslovni park (procenjeno za kraj 2016. godine).
Dosadanje izmene prema planu iz 2011. godine su dale sledee
rezultate:
Nastaju susedstva sa viim kvalitetom stanovanja u kojima bi
veina stanovnitva Firence elela da ivi sa dobrim pristupom javnim
objektima, radnim mestima, stanicama javnog gradskog prevoza,
parkovima, kolama (Ulica ivs, Irbi i Palmeto). Ova susedstva pruaju
razne oblike stanovanja, za sve slojeve drutva.
Ponovo su ustanovljene granice i karakter gradskog centra Firence
karakter koji proizilazi iz kulture i istorije grada. Granice su postavljene
tako da gradski centar ima realni opseg. Data je ansa i prostor manjim
lokalnim trgovinskim i poslovnim radnjama da se razviju. Data je ansa
razvoju lokalne i regionalne odrivosti i poboljanju saobraaja.
Atraktivni ulazi u grad reflektuju njegov status kao regionalnog
centra, istorijskog i kulturnog, kao i njegove privrensti boljoj budunosti.
Zatita naputenih prirodnih delova grada, uma i potoka.
Olakanje i efikasnost u saobraaju unutar i van grada. Pored
kolskog, ukljuen je i peaki, biciklistiki, kao i tranzitni saobraaj.
Poboljanje ekonomije i poveanje mogunosti zapoljavanja, to
e biti ostvareno nakon igradnje poslovnog parka, krajem 2016. godine.
Centar grada je prilagoen granicama oblasti i daje sliku potpuno
urbanizovanog prostora, a takoe sadri sve potrebne objekte kako bi
predstavljao zasebnu celinu.

22

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

7.0 Zakljuak
Ekonomski prosperitet, kao jedan od stubova razvoja, je sasvim
sigurno povezan sa nivoom uspenosti procesa urbane regeneracije.
Otvaranje novih radnih mesta i socijalni aspekt urbane regeneracije
takoe je jedan od bitnih faktora regeneracije, pored estetike i urbanog
dizajna.
Centralno gradsko jezgro Firence predstavlja, simbolie i u izvesnom
smislu daje identitet gradu. Istovremeno predstavlja najprivlanije mesto
u gradu zbog svoje atmosfere, koju stvara velika koncentracija razliitih
aktivnosti i dogaaja, ali isto tako i po svojim estetskim i prostornim
vrednostima.
Prostor i objekti u samom centru Firence su od arhitektonskog
znaaja, sa kulturno-istorijskim vrednostima, i javne povrine, veim
delom sainjavaju celokupnu sliku graana o svom gradu.
U procesu koju je zapoet juna 2009. godine a zavren februara
2011. godine, usvojen je Master Plan koji predstavlja viziju gradskog
razvoja, sa realnim ciljevima, strategijama i oekivanjima. Plan je
obuhvatio sve bitnije ciljeve stanovanja, obnove stambenih naselja,
ekonomskog i urbanog razvoja, sistema transporta i obnove centralne
gradske oblasti.
Prilikom sastavljanja ovog plana, projektanti su obraali panju na to
ta sami stanovnici Firence prieljkuju, i u kom pravcu da se razvija grad,
to je svakako unapredilo sam Master Plan, i ostavilo malo mesta za
propuste.
Kako je prioritetna intervencija bila vezana sa saobraaj i
saobraajnu povezanost, ovaj deo plana regeneracije je prvi izveden, pa je
dao prostora i mogunosti razvitku ostalih delova gradskog jezgra Firence,
ne samo za krai vremenski period, ve i za dalju budunost grada.
Ovakav pristup izradi Master Plana, ukljuujui i samu podelu plana na
vie celina, pokazao se kao dobro reenje i korak ka boljoj i svetlijoj
budunosti u urbanistikom, ekonomskom i socijalnom pogledu.
Realizacija Master Plana je izvrena u realnim vremenskim i
finansijskim okvirima, pa je samim tim dat prostor daljem usavravanju
samog plana regeneracije i razvoju svih aspekata i elemenata grada kao
regionalnog centra.

23

Regeneracija centralnog gradskog podruja Firence, Juna Karolina, SAD

8.0

Literatura

24