Bajke Bajka je osobita knjievna vrsta kod koje se udesno i nadnaravno ispreplie sa zbiljskim na takav nain da izmeu prirodnog

i natprirodnog, stvarnog i izmiljenog nema pravih suprotnosti. Prisutno je odsustvo psiholoke karakterizacije gdje su likovi ustaljeni, prisutan je polaritet dobra i zla te nesputana mo mate i elje nad stvarnou. U svijetu su najslavnije bajke brae rimm, !ansa "hristiana #ndersena i $scara %ildea.U !rvatskoj su najslavnije bajke &vane 'rli()aurani. Prema de*iniciji bajka je pria uglavnom namijenjena djeci koja se esto bavi nepostojeim i izmiljenim radnjama i likovima kao to su vile i vilenjaci, arobnjaci, patuljci, vjetice i sl. U zadnje vrijeme pojavljuje se i nova +generacija+ *antastinih stvorenja poput goblina, trolova, orka i drugih stvorenja koja su plod mate novog narataja knievnih ali i *ilmskih umjetnika. ,ajpoznatiji likovi te novije generacije su hobiti koji su svoju svjetsku slavu stekli zahvaljujui + ospodarima prstenova+. 'ajke su esto rezultat narodne predaje i posljedica narodnih obiaja i kazivanja, a neki su se autori potrudili to i zapisati uz eventualne dorade u *abuli i likovima -primjer su braa rimm.. U bajkama esto nalazimo i udesne ivotinje koje govore, a u tome je najdalje otila +/ivotinjska *arma+ -izdan 0123.. ( satiriki roman ili bajka -alegorija. eorgea $r4ella. Nadnaravna bia )otivi i temljne teme #ndersenovih bajki potjeu iz zajednikog kruga *olklorne knjievnosti -npr. razni oblici praznovjerja, prie o vilama, patuljcima, prosjacima, kraljevima, princezama i ivotinjama., ne samo njihov izraz nego i unutarnji razvoj originalna je tvorevina. !alugica je njena pria o morskoj vili koja se zaljubila u mladia, sina planine. 5aena je prema istoimenoj pripovijetci 6ladimira ,azora u speci*inoj *ormi pjevane igre u kojoj se doarava svijet morskih vila, vjetica, viuna i ljudi koji se bore sa silama jaim od njih samih. 7o je pria o ljubavi dvoje mladih, !alugice i 8ablanka kojoj nije bilo sueno da traje. &spriana je na neobian nain9 kroz glazbu, pjevanje, pokret, maske, *igure... gradei u proimanju zvukova i oblika svijet koji svojom ljepotom nadilazi usud nakratko proplamsale ljubavi... Vjetice &ako zamiljane kao spodobe u crnoj haljini i crnom eiru s bradaviastim nosem, danas su zamijenjene mladim enama, poput onih u seriji :arobnice -iliti, "harmed.. ;ranstvo ih je demoniziralo, a velika inkvizicija i spaljivanje vjetica rezultiralo je s vie od pola milijuna mrtvih ena. U bajkama su najee opisivane kao zlikovci. 6jetice u mitologiji ene koje su prodale duu vragu i koriste nadnaravne moi da naude ljudima. $d 03. do 0<. stoljea tisue ena je spaljeno -inkvizicija., jer se za njih mislilo da su vjetice. 6jetice se obino zamiljaju kao stare kvrgave ene koje mogu jahati na metli. Vile u trnoruzici U trenutku kad je jedanaesta darovala svoje, iznenada ue ona trinaesta. Htjela se osvetiti to nije bila pozvana. Niti koga pogleda, niti pozdravi, samo glasno re e! " Neka se kraljevna u svojoj petnaestoj godini ubode vretenom i padne mrtva.

=naju biti dobre, ali i vrlo pakosne. #emonski $ronotopi u usmenoj knji%evnosti &zu>avanja prostora i vremena u narodnoj knji?evnosti -,ekljudov 01<39 0@A(01B., posebno u epskoj poeziji C0D i bajkama CAD otkrila su va?nost prostornih i vremenskih opozicija i njihovo zna>enje. Uo>enoj povezanosti vremena i prostora nije obraEana puna pa?nja. U razmatranju njihovog odnosa valja poEi od 'ahtinovog pojma hronotopa, kao pro?imanja vremena i prostora u vremeprostoru -'ahtin 01@1.. Femonski hronotop u usmenom *olkloru je vremeprostor u kome vladaju nadprirodne, demonske ili demonizovane sile. $n ima arhetipska, opGta svojstva odreHena demonskim likovima i dogaHanjima, i posebna svojstva nastala u konkretnoj kulturi.U usmenoj knji?evnosti odlike demonskih vremeprostora proizilaze iz stadijuma mitsko(magijskog miGljenja uklopljenog u usmeni tekst, i iz logike ?anrova i njima primerenog na>ina oblikovanja mitsko(magijske graHe. U memoratima su odlike hronotopa konkretnije vezane za tabuisano vreme i prostor, oni su >esto ozna>eni samo imenom koje asocijativno priziva njihove osobenosti iz narodne tradicije. U *abulatima oni dobijaju estetski razvijena svojstva. U bajkama se, na primer, preko *igurativnog pra(koda mitsko(magijskog miGljenja nanose *igurativni preobra?aji estetske imaginacije, pa se odlikama demonskih hronotopa iz narodnog verovanja dodaju preobra?ena svojstva aktera, preimenovanog, nedostupnijeg prostora, oneobi>enog vremena koje je zako>eno, privremeno usporeno ili ubrzano ( u motivima >udesnog raHanja, putovanja, izvrGenja teGkih zadataka.!ronotopi proistekli iz mitskog miGljenja zadr?avaju strukturalne osobenosti, i uz poznavanje semanti>kih opozicija mita mo?e se doEi do razumevanja njihovih estetskih trans*ormacija. U hronotopima >ije je poreklo magijsko(obredno mogu se otkriti koreni magijskog delanja u usmenim umotvorinama. 'ajalice, lekarice, u svojoj magijskoj praksi poGtuju niz preporuka i zabrana vezanih za prostorne i vremenske kodove i pravila koja su uslovljena konkretnim lokalnim i plemenskim odlikama. )agijsko iG>itavanje prostora i vremena moguEe je i u proznim i poetskim vrstama, ali su tragovi nekadaGnjih obreda zapreteni zaboravljanjem, zamenom pojedinih elemenata ili kodova, mitskom narativizacijom, te se u otkrivanju slojeva moraju koristiti i razli>iti ?anrovi usmene tradicije i obredna graHa. 5azgradnja mitske svesti, sa razvitkom saznanja i jezi>kih oblika, po Irnstu ;asireru, vodi ka religiji, umetnosti i logi>ko empirijskom miGljenju -;asirer 01@3, A9 AA3(AJB, J<.. =avisno od pogleda na svet i poruka koje razli>ite knji?evne vrste sobom nose, mit se preta>e u baladu, predanje, bajku, parodizovanu bajku, ep i njihove prelazne oblike.;ako je izvor natprirodnih moEi demon, >arobni predmet, ili vremeprostor, moglo bi se govoriti o demonskim hronotopima koji su vezani uz demone, magi>ne predmete ili za>arani(za>aravajuEi vremeprostor. Kjudsko naruGavanje demonskog vremeprostora ili demonsko delanje u svetu ljudi, dejstvo >arobnog predmeta >ini od pro*anog sveti vremeprostor u kome se dobija ili gubi lik, moE, zdravlje, bogatstvo. Femonski hronotopi sadr?e brojne elemente i razli>ite *unkcije -razli>itih biEa, prostora, vremena, koji su odreHeni obredom, ?anrom, socijalnim zna>enjem, stadijumom razvoja itd... U analiti>kom posmatranju izbor jednog od tih elemenata >ini o>iglednijim odreHene aspekte prou>avanog predmeta, ali istovremeno i ograni>ava neke druge njegove osobenosti. Femonski hronotopi u ovom tekstu su razmatrani sa stanoviGta tipova dobra i zla.Femonski hronotopi dobra. !ronotopi u kojima junak, voljom viGih sila sti>e bogatstvo ili moE proizilaze iz utopijskih projekcija zadovoljenih potreba, ?elja za obiljem ili

samoostvarenjem.Fobri dani, dobro doba dana, godine, dobri prostori, konkretizuju se u prostoru i vremenu zavisno od pragmati>nog ili estetskog zna>aja samog teksta.;ristalna gora u bajkama predstavlja uzviGeno mesto solarne prirode, obele?eno svetloGEu, belom i ?utom bojom, dragim kamenjem, raskoGnim drveEem sa zlatnim plodovima. $no predstavlja mesto na kome junak upoznaje ili ponovo zadobija devojku u bajci, mesto na kome se nalazi blago, >arobni predmet ili se ostvaruju ?elje. U memoratima demonski hronotopi su prikazani bez estetski razvijene slikovitosti bajkovnih prostora, sa elementima realija i konkretnog prostora, ali i nadljudsko demonskog prostora i vremena. U predanjima i noveliziranim bajkama se vilinski prostori ukazuju i kao mesta na kojima deca ili ljudi ?ive u sreEi i blagostanju sa demonskim biEima. ,aklonost demona -vile, veGtice, Havola. pokazuje se kroz darivanje zdravljem, sreEom, stokom.Ludotvorni izvor, prividno realan, ispunjava razli>ite ?elje samo zaslu?nom ili sreEnom junaku. )esto koje na >udesan na>in donosi dobro mo?e biti vezano za grob roditelja ili ?ivotinje(pomoEnika, totemskog pretka, koji poma?u pastorki CJD ili posinku C2D. )agi>ni darovi ( kesa sa novcem koji nikad ne nestaje, torba sa hranom koje uvek ima, predmeti koji ispunjavaju svaku ?elju prividnim izgledom obi>nih stvari, prikrivaju obilje koje od hronotopa svakodnevlja >ini hronotop svevremenog obilja.U mitskoj svesti, nebeski prostori, kao hronotopi obilja, odvojeni su od zemaljskog sveta. Praslovensko verovanje o drvetu u >ijem podno?ju ?ivi 6eles ( bog podzemlja, a u njegovom vrhu Perun C3D, bilo je osnov za mnogo razvijenije i raGirenije apokri*no hriGEanske nanose predstave drveta kao vertikalne ose sveta. Frvo zlatnih grana, srebrnog liGEa, zlatnog ili bisernog ploda, drvo koje raHa karagroGima, biserima, zlatnom jabukom i dr. vezuje se za rajski hronotop svevremena obilja. Ukoliko se spominje ime drveta to su naj>eGEe da*ina ili kiparis. Frvo zlatnih, srebrnih grana i plodova mo?e se preplesti sa drvetom >ije grane pokrivaju svet. U prehriGEanskim varijantama >udesno drvo izrasta iz prolivenog vina, dok hristijanizovane varijante poti>u od preobra?enog apokri*a(molitve Man 'ogorodice u kome drvo iz sna 'o?je majke predstavlja !rista, a >udesne grane i liGEe svece, anHele, hriGEane CND. =a nebeske prostore se vezuju pesme o >udesnom vilinom gradu sa troje vrata ( od zlata, srebra i bisera -na prvim vratima vila ?eni sina, na drugima kEer udaje, a na treEim, naj>eGEe zlatnim, sama ona sedi, ili peva pesmu. Poetska sugestija )iodraga PavloviEa jedne viGe alegorijske interpretacije sledi ideju da tri boje predstavljaju raspodelu nebeskog prostora prema dobu dana i sun>evoj putanji -jutra, podneva, ve>eri. -PavloviE 01@29 0BA(0B@.. Mvadbena simbolika motiva sveobilja troje vrata se pokazuje u nekoliko svadbenih pesama u kojima predstavlja uvodni deo.&mati i umeti, >ine polaziGte za razdeljivanje hronotopa koji donose ljudima dobro ( tako Gto se za ljude plodan susret sa demonskim pokazuje u zadobijanju materijalnog bogatstva ili neke sposobnosti. =akopano blago, magi>ni predmeti ili biljke koje nose obilje, prekora>uju zakone moguEeg odra?avajuEi projekcije ljudskih potreba za blagostanjem. Preoblikovanje vremeprostora zasnovanog na dobijanju nadljudskih moEi ( nevidljivosti uz pomoE kape nevidimke, letenja, razumevanja jezika ?ivotinja, podmlaHivanja ili o?ivljavanja ?ivom vodom ( takoHe se zasniva na utopijskim projekcijama, ali proisteklim iz aktivnog odnosa >oveka prema svetu u kome se ?eli prekora>iti ograni>enost ljudskog i osvojiti viGa suGtina ?ivota.Femonski hronotopi zla u *olklornoj tradiciji su vezani za prostore u kojima se ne ?ivi -vodenica, groblje., za teGko pristupa>na mesta -krG, gusta Guma., zatvorene prostore -peEina, jama, zabravljene odaje., za zlo doba, gluvo vreme kao

vreme koje je suprotno svakodnevno ljudskom -noE, ponoE, ne>isti dani.. Memanti>ka opozicija svoje(tuHe, kao opozicija ?ivot(smrt, red(haos, prevedena na psiholoGko tuma>enje ljudskih odnosa, iako se demonologija ne mo?e svesti na psihologiju, predstavlja u demone projektovano zlo >oveka ili zlo sila prirode koje je >ovek mitsko( magijskog poimanja sveta do?ivljavao kao neprijateljske, tuHe. $d kulture do kulture sli>an je mehanizam ozna>avanja ljudskog i demonskog, a razli>ite su etnogra*ski uslovljene osobenosti ozna>enog. =aGtita od prodora zlih demona u obi>an ljudski prostor sastoji se u *izi>kom zapre>avanju verigama, trnjem, verbalnim i neverbalnim magijama, bajanjem, teranjem mirisima C@D, teranjem biljkama sa magijskim svojstvima C1D, noGenjem amajlija. )emorati pamte postupke zaGtite i teranja u nepromenjenom ili malo promenjenom vidu, dok se u *abulatima deGavaju trans*ormacije koje ih *igurativnim prezna>enjima prikazuju >udesnim. 8unak koji u bajkama be?i od demona baca predmete koji se pretvaraju u teGko savladive ili nesavladive prepreke C0BD. )otiv bacanja predmeta u bekstvu od demona mo?e da izgubi vezu sa svojim mitskim poreklom kroz psihologizaciju, pro*anizaciju ( junak, umesto >arobnih predmeta koji postaju prepreke, baca ?eni maramu, ogledalce C00D, pri >emu ona, obuzeta svojim izgledom, odustaje od gonjenja. =aGtita od zlih dejstava demona, uva?avajuEi razli>ita svojstva dana u godini po narodnom kalendaru, tra?i posebne na>ine ponaGanja u opasnim danima. =a vreme nekrGtenih -ne>istih. dana ( u doba bo?iEnih poklada veGtice najviGe jedu ljude, a Havoli, karakond?ule i vampiri su najagresivniji. ,epoGtovanje tabuisano(poGtovanih dana ( Mvete ,edelje C0AD, 6elikdana C0JD, OurHevdana, krsne slave, takoHe, dovodi do pojavljivanje demonskih sila sa tragi>nim ishodom opisanim u pri>ama i pesmama. PoGtovanjem zabrana, moguEa ?rtva se kloni demonskih, ne>istih mesta, izbegava nedozvoljene radnje u vreme u kome su aktivni demoni, i tako oduzima demonu moguEnost da je uniGti ili ugrozi posedovanjem nekog dela tela -kose ili noktiju. ili lika -odraza u ogledalu, lutke kao dvojnog lika. posredstvom koga bi po principu imitativno( kontaktnog prenoGenja demon mogao da joj naudi. Femoni se varaju noGenjem maski ili mazanjem lica, -anti.ponaGanjem koje treba da poka?e nezainteresovanost i nezastraGenost >oveka demonskim silama.6erovanje u proricanje sudbine od strane suHaja C02D, MreEe C03D, Usuda C0ND, odra?ava se u pripovednim vrstama kroz pokuGaje junaka ili njemu bliskih roHaka da izbegnu zlu sudbinu kontra(akcijama.!ronotop utamni>enja -htonski hronotopi.. 8ame, peEine, bunari C0<D, podzemlje, jezera kao sku>eni prostori, u koje ljude naj>eGEe prisilno uvode, predstavljaju tip zla utamni>enja. U ovim prostorima, hronotopske odlike sa?imanja prostornih i vremenskih osobina >esto su izrazite u suprotstavljenosti vremena koje te>e i zako>enog vremena, zemaljskog i htonskog prostora C0@D. Itno(antropoloGke analize pokazuju da se ovaj vremeprostor i njegovi gospodari mogu geneti>ki vezati za razli>ite elemente mitsko(magijske kulture, pri >emu se, katkada, mo?e istaEi izvesna dominacija mitskih elemenata -npr.gutanje, otimanje. ili magijsko obrednih elemenata -inicijacijsko osamljivanje, delovi obreda vezanih za mrtve.. U knjizi &storijski koreni bajke Prop govori o dva stadijuma razvitka zmaja ( zmaj dobrotvor se pretvara u zmaja guta>a, iz koga se junak najpre sam oslobaHa, da bi se potom pretvorio u junaka koji se bori sa zmajem otima>em, pri >emu su -erotizovane. otmice supstitucija za gutanje C01D. #lolikove 6elesa i Peruna zamenjuju i u *olkloru balkanskih slovena zmajevi i sv.OorHe -&vanov ( 7oporov 01<39 22(<N., a u delimi>no istorizovanoj zameni pojavljuje se lik crnog #rapina -'o?oviE 01<<P Putilov

01<09 2N(3J.. )otiv silaska u donji svet kroz jamu, reHe bunar ili peEinu, proizilazi u *abulatima iz motiva praEenja devojki, praEenja krvavog traga lamje, zmaja, traga pedalj(>oveka(lakat(brade, naj>eGEe, pri izvrGenju nekog zadatka CABD. Milazak junaka u donji svet i povratak na orlu kome odseca meso sa noge da bi stigli do vrha ima inicijacijsko obredno zna>enje. $kamenjivanje, kao vid smrti >esto se vezuje uz babu, veGticu, kao gospodara demonskog prostora u koji se ne mo?e neka?njeno uEi ili u kome se moraju poGtovati odreHene zabrane u ponaGanju. !ronotop htonskog mesta vezan je i uz gadne ?ivotinje ( crve, zmije, ?abe ili posebne odlike samih demonskih biEa -npr.veGtica. koje asociraju na postojanje sa one strane ?ivota. U nekim predanjima i pesmama govori se o smradu vila ili zagaHenom vilinskom izvoru Umanjivanje moEi zlih biEa u narodnim verovanjima omoguEava i komi>ko preosmiGljavanje odnosa >oveka i demona, Gto je najo>itije u Galjivim pri>ama o Havolu. U varijantama pri>e o Havolu koji od zle ?ene posedi u jami, menja se i hronotop htonskog mesta u realno vreme stvarnog, sku>enog prostora u kome se i ne mo?e ostvariti nadmoE zle sile. &deja da je ljudsko zlo veEe od Havolskog pokazuje se i u si?eu isterivanja zlog >oveka iz pakla, sa hristijanizovanim predstavama donjeg sveta.!ronotopi sakaEenja -i kanibalizma. postoje i u dinami>kom organizovanju vremeprostora u okviru si?ea i opisa nasilja, i u stati>kom prikazivanju osakaEenih tela, kao npr. vilinog grada od kostiju junaka i konja, devojaka, momaka i dece. U mitoloGkim baladama i demonoloGkim predanjima, vila brodarica sakati junake kod svog izvora CAJD. 6ile ka?njavaju ljude koji nagaze na njihovo kolo ili stupa u njihov za ljude zabranjeni prostor CA2D. 'uslaev situira ?rtvovanje u period prelaska pastirsko nomadske kulture u kulturu graHenja. ,asuprot #rnaudovu, koji povezuje motiv ?rtve u baladama o +ugraHenoj nevesti+ i ugraHenoj deci, Mte*anoviE razdvaja uziHivanje dece i ?ene, iznoseEi pretpostavku da se oni kontaminiraju u kasnijem razvoju ove teme CA3D. Postoje tuma>enje po kojima ?rtva u pesmama nije odraz etnogra*ski postojeEeg ?rtvovanja, veE simboli>ki prikaz ?rtve. Fobrila 'ratiE isti>e razliku u pristupu ugraHivanju u knji?evnoj i neknji?evnoj graHi -'ratiE9 01@N, A0(JA.. #lan Fandis ne posmatra uziHivanja ojkovice u pesmi +=idanje Mkadra+ kao obrednu ?rtvu, veE zastupa meta*ori>ko tuma>enje tog postupka kao ?enskog samo?rtvovanja u braku -;,, 0.1.01@<9 2(3.. U baladi o izjedenom ov>aru jedenje srca je protuma>eno kao trag ?rtvenog obreda -PavloviE 01@29 01(A2. ili kao koGmarni san -'oGkoviE(Mtulli 01N@9 JB(J0.. Pesma o veGticama mo?e biti shvaEena i kao tekst o majkama >ija deca ne ?ive dugo zbog njihovih kontakata sa svetom mrtvih. $dnos triju vila -veGtica. prema detetu graduirano je prikazan ( jedna vadi srce, druga dr?i sveEu, treEa dr?i tanjir. )otiv veGtica kao kanibalskih biEa javlja se i u bajkama. 6ladimir Prop piGe da ga ne treba uvek smatrati i tragom kanibalizma, jer veGtice ljudo?derke mogu biti odraz misaonih, a ne samo realnih slika -Prop 011B9 32. CAND. )otiv jedenja ljudskog tela vezuje se i za psoglave ( htonske demone sa pseEom glavom, jednim okom, negde sa konjskim ili kozjim nogama CA<D, a poli*emsko lukavstvo 5ene Qirar povezuje sa tragom ?rtvovanja -Qirar 011B9 02.. 6ampiri, naduti i krvavi, na raskrnicama sa>ekuju svoje ?rtve u gluvo doba noEi. ,arativna *unkcija motiva sakaEenja u bajkama, na estetski posredovan na>in, predstavlja okrutnost. 7rag motiva sakaEenja se >esto javlja u opisivanju ulaska junaka u niz zabranjenih prostorija u kojima se nalaze kosti, ljudske ruke, krv. #ko soba sa delovima ljudskog tela prethodi zabranjenoj sobi ona treba da zastraGi CA@D. #ko dozvoljene sobe nisu straGne, onda poslednja i zabranjena otkriva neminovnost smrti

CA1D. Psihologizacijom prikriveni vid pojavaljivanja veGtice sreEe se u bajkama i novelama o zloj maEehi koja nalo?i slugama da ubiju pastorku u Gumi i donesu njeno srce. )itsko(magijska osnova sakaEenja mo?e biti iskuGavanje, ?rtva. 6odenice i groblja postaju prostori na kojima se deGava zlo, o >emu u memoratima postoji trag, dok u *abulizovanim vrstama mesta, kao ;ostur grad ili avlija ograHena kostima ( ne sadr?e samo odlike demonskog prostora, veE i re(mitologizovanog zlog prostora kao posledice ka?njavanja ljudi.!ronotopi pustoGizasnivaju se na poremeEaju kalendarskog reda ili ?ivotodavnih izvora od strane demonske sile ( vile zatvaraju izvore i Guma se suGi, zmaj zatvara oblake i spre>ava kiGu CJBD, >uma i drugi demoni donose bolesti. 5azraHen mitsko(magijski sistem zaGtite od nepogoda i suGe odra?ava se i u usmenoj knji?evnosti ratarskih kultura. 6eliki zna>aj demona zaGtitnika u slovenskoj religiji doveo je do njihovog zamenjivanja hriGEanskim svecima, pa je u traganju za drevnim nanosima nu?no obratiti pa?nju i na alolikove starih demona.!ronotop opsene vezan je za dvostrukost u do?ivljavanju sveta koja kao la?na predstava o objektima u njemu vodi u propast. 5azlika u odnosu na preobra?enja, kao o>itovanje dvostruke prirode demona, sastoji se u pokazivanju namere demona da opsenom zavede >oveka. U razli>itim varijantama pesme o vili koja zavaHa braEu, #lojz Rmaus otkriva razli>ite stadijume razvoja pesme ( od balade sudbine do epiziranih varijanti u kojima svet vila poprima osobenosti patrijarhalno juna>kog sveta -Rmaus 01<J9 ABJ.. U varijantama pri>e o Havolu i njegovom u>eniku CJ0D, Gegrt prikriva magijsko(opsenarska znanja svog u>itelja i pobeHuje ga.U pri>i o Havolskoj svadbi, >ovek se priklju>uje noEnoj svadbenoj povorci, a da je re> o Havolu i njegovom druGtvu otkriva se kada se >ovek pomoli, i naHe iznad vira u kome su hteli da ga udave CJAD. Mtruktura varijanti samodivske svadbe srodna je Havolskoj svadbi. Femonsko biEe pretvara ono Gto je bezvredno u privid vrednog i goni >oveka da ?udnju iska?e da bi se ona, potom, pokazala kao ?elja za utvarnim objektom koji iG>ezava. Ka?ni pomoEnik(darivalac se razlobli>ava. Postupci sa?imanja vremena i prostora u prikazivanju ljudskog suo>enja sa dobrim i zlim imaju antropoloGki konstantne osobenosti. Posebnost demonskih hronotopa u vrstama usmene knji?evnosti proizilazi u svakom pojedina>nom tekstu iz saodnosa ?anra i sadr?aja i istori>nog odnosa narodne vere i narodne umetnosti. 6erovanja u demonska biEa u mitsko(magijskoj kulturi omoguEavaju uo>avanje ili otkrivanje povezanosti odreHenog lika(sile narodne religije u hronotopima sa tabuisanim vremeprostorom delanja nadljudskih sila. !ronotopi dobrog mesta, koji pokazuju projekciju ?elja, oslonjeni su na darivanje u prostorima i u svevremenu blagostanja. !ronotopi zlog mesta proizilaze iz tipova zla ( uskraEivanja, sakaEenja, pustoGenja, opsena, i slikaju ljudske strahove i projekcije zla. )itsko magijski tipovi svetog vremena neodvojivo su vezani za odlike prostora u kojima se izvodi obredna radnja -na raskrnici ( noEu ( bajalica ( baje, u ophodu po domovima ( na Kazarev dan ( lazarice ( pevaju.. Ukoliko se u jednom prostoru mogu sa istim *unkcijama javljati razli>ita vremenska odreHenja, onda se pokazuje njihova paradigmati>nost u odgovarajuEem vremeprostoru. U razli>itim segmentima cikli>kih mitova, zapa?a se paradigmati>nost, otvarajuEi pitanje zakonitosti u zamenjivanju pojedinih elemenata.Prema Ilijadeovoj podeli mitova mogu se razdeliti i hronotopi prema odlikama mitskog vremena na mitove pra(vremena, cikli>kog i sudnjeg vremena, kao i na mitove koji predstavljaju prelazne oblike ili nisu utemeljeni u nekom od spomenutih tipova. U radu o demonskim hronotopima, koji je otvorio niz novih problema, kriterijum podele se oslanjao na osnovne tipove radnje ( ploHenje, sakaEenje,

ograni>avanje, pustoGenje, opsenu, koji su pokazivali srodnosti i nezavisno od odlika vremena u pripovednom toku. )eHutim, ukrGtenim posmatranjem hronotopa mitskog vremena i demonskih hronotopa kao vremeprostora nadljudskih sila moguEe je uo>iti da se isti tip demonskih hronotopa mo?e nalaziti u razli>itim vrstama mitskog vremena ( pra(vremena, cikli>kog, sudnjeg vremena.Femonski hronotop sakaEenja nalazi se u mitovima o nastanku sveta, cikli>kim mitovima, i mitovima o sudnjem vremenu, ali, naravno, ima druge *unkcije u etioloGkim ili eshatoloGkim mitovima ili mitovima o sparagmosu i obnovi, ali je hronotop uz odreHene varijacije isti. Mli>no tome, hronotopi blagostanja i plodnosti nalaze se u mitoloGkim predstavama obnove prirode, >udesne gore ili drveta ili raja. Sunkcije hronotopa u razli>itim tipovima mitova naj>eGEe zavise od pseudo(moralne poente mita kojom se uzdi?u ili osporavaju odreHena ponaGanja unutar kolektivnog sistema vrednosti kroz obeEanje nagrade ili kazne. )oralno i pseudo( moralno vrednovanje u mitu se ostvaruje na sintagmatskom planu ishodom radnje, a na paradigmatskom planu svojstvima hronotopa i lica koja deluju u vremeprostoru ( bogova, demona i heroja -i njima istaknutim ili podrazumevanim, simetri>nim ili asimetri>nim opozicijama..

6ile i vilenjaci su postupno zaivjeli u priama. =a =ubi vilu, primjerice, zna skoro svako dijete. M vremenom se vile poelo prepoznavati u drugim mitskim biima -nadnaravnim stvorenjima iz narodne tradicije.. 6jerovanje u takve stvorove uobiajeno je u svim zabaenim krajevima svijeta.