·-t»

s::::
·-
>U
~
ci

Beograd, 2007.
Naziv originala:
BUILDING CONSTRUCTION ILLUSTRATED
Ьу Francis D. К. Ching.and Cassandra Adams
third edition

JOHN WILEY &SONS, INC.

New York- Chichester- Weinheim- Brisbane- Singapore- Toronto
©Copyright za Srblju
GRADEVINSКA KNJIGA, a.d. Beograd
lzdavac
GRADEVINSКA KNJIGA, a.d. Beograd

Direktor ј glavni urednik

Stana Sehalic

Urednik
Milica Ceranic

Lektura ј korektura
lvana Pusica

Djzajn korica
Aleksandar Pers

Tehnickj urednjk
Dimitrije Janicic

Stampa
АМВ Grafika, Novi Sad

ISBN 978-86-395-0525-7
 SADRZAJ

Predgovor
~ • LOКACIJA ОВЈЕКТА
~ • GRADEVINSКI ОВЈЕКАТ
~ • SISTEMI FUNDIRANJA
@Ј • MEDUSPRATNI SISTEMI
!Ф • SISTEMI ZIDOVA
®• KROVNI SISTEMI
1• ZASTIТA OD VLAGE 1TERMICКAZASTITA
®• VRATA 1PROZORI
®• SISTEMI SPECIJALNIH ELEMENATA
~@ • ZAVRSNI RADOVI
~~ • SISTEMI MASINSКIH 1ELEKTRICNIH INSTALACIJA
~~ • PODACI О MATERIJALIMA
~· DODATAK
BiЫiografija
lndeks
 Prevod
Vesna Kosoric
 PREDGOVOR
Prvo izdanje ovog ilustrovanog vodica u gradenju zgrada је uvodilo studente ј gradjtelje arhitekture u osnovпe principe koji odreduju
podizanje gradevinskih objekata. Drugo jzdaпje је obezbedivalo vrednjje jspitivanje gradenja objekata dodavanjem oЫasti koji se
odпose na gradeviпskj celik, armirani Ьеtоп ј sisteme zid zavese. Trece izdanje postoji kao sveobuhvataп uvod u principe koji
postoje u gradenju zgrada, ono oplemenjuje graficki format ј orgar1jzacjju prva dva izdanja, ј ukljucuje sledece izmeпe.

Poglavlje 2 је prosireno izlaganjem о konstruktivnim principima, elemeпtima i sjstemjma.

Poglavlje З ukljucuje obuhvat sipova i kesoпa kao naciпa fuпdjranja.
Poglavlja 4, 5 ј 6 su pripremljena tako da Ыize odgovaraju Masterformat sistemu koji је ustaпovio The Constructions
Specjficatjoпs lпstitute /lnstitut za specjfikacije gradenja/ (CSI) radi orgaпizovaпja informacija о gradeпju.
Poglavlje 7 sada ukljucuje oЫastj koje se odпose па spoljasпje оЫаgапје ј fasadпe radove, dok se Poglavlje 1О fokusira
па uпutrasпje zavrsпe obrade.
Brojevi u odeljku CSI Masterformat su razmotreпj svuda gde se primeпjuju па gradeviпski materijal ili aktivnost gradeпja.
The Americaпs with DisaЬilities Act AccessjЬility Guideljnes su obezbedeпi п е samo u Dodatku vec su ugradeпi i kroz
razljcjta poglavlja tamo gde је to odgovaralo.

Skoro da је Ьilo пemoguee obuhvatitj sve gradeviпske materijale i tehпike gradeпja, ali iпformacije su predstavljene о tome sto Ы
Ьilo primenjivo u veciпi situacija pri gradeпju rezideпcijalпih i komercijalпjh objekata koji se daпas srecu. Tehnike gradeпja
nastavljaju da se uskladuju sa razvojem пovih gradeviпskih materUala, proizvoda ј standarda. Опо sto se пе mепја jesu
fundamentalпi priпcjpj kojj se odnose па gradeпje objekata. Ovaj ilustrovaпi recnjk gradevinarstva se fokusira na ove prjncipe koji
mogu sluzjti kao smerпjce kada se осепа ј ргјmепа пovjh informacija sreee IJ planjranju, projektovanju i gradenju objekata.

Svaki element objekta, kompoпeпta јјјsjstem је орјsап u oЫiku пjegove konacпe upotrebe. Specificna forma, kvalitet, pogodпost, i
mogucnostjedпog elemeпta jli komponeпte се varjratj u zavjsпosti od projzvodaea ј mesta prjmeпe. Dakle, vazпo је uvek pratjtj
preporuku projzvodaca u IJpotrebl materijala ili projzvoda ј pazljjvo obratiti paznju па propise u zgradi koji vaze za upotrebu i lokaciju
planiranog objekta. То је odgovorпost korjsпjka da utvrdj prikladnost informacija koje su sadГZane u ovom prjrucniku i da rasudj о
pogodnostj Ыlо koje pojedinacne prjmene. Treba zatrazitj strucпi savet profesjoпalca ukoliko је potrebaп.

Metricke jedinice
lnlernacioпalni sistem jediпjca је jnternacioпalno prjhvaceп sistem usaglaseпih fizickih jedinica, koji koristj metar, kilogram,
sekundu, amper, kelvin, ј kandelu kao оsпоvпе јеdјпјсе za duzinu, masu, vreme, jacinu elektricne struje, temperaturu i inteпzitet
osvelljenja. Kako Ьi se citaocj upoznali sa interпacionalпim sistemom јеdјпјса, metricke jedinice su obezbedeпe kroz ovu kпjigu
prema sledecim konveпcjjama:
Svi celi brojevi u zgradama se ozпaeavaju u mjlimetrima osim ako пiје drugacije zabelezeno
Dimenzjje od З iпса ј veee su zaokruzeпe па najЫjzi umnozak broja 5.
Nominalne dimeпzije su direktпo pretvoreпe; па primer, поmiпаlпо 2х4 је pretvoreno u 51х100 cak i kada stvarne
djmeпzjje 1-1/2" хЗ-1/2" treba da budu pretvorene u З8х90.
Zabelezjtj da је З.487 mm=З,847 т.
Usvim ostalim slucajevjma, metricka jedjnica mere se specjficjra.
Pogledati u Dodatku za informacije о metrickim konverzjonjm faktorima.
~
LOКACIJA ОВЈЕКАТА
1.02 Gradenje ukontekstu
1.03 Analiza lokacije
1.04 Tlo
1.05 Mehanika tla
1.06 Topografija
1.08 Vegetacija
1.09 Drvece
1.10 Suncevo zracenje
1.12 Pasivno koriscenje suncevog zracenja
1.14 Zastita od suncevog zracenja
1.15 Dnevno osvetljenje
1.16 Atmosferske padavine
1.17 Odvodnjavanje
1.18 Vetar
1.19 Zvuk i pogledi
1.20 Faktori regulative
1.21 Uredbe zoniranja
1.22 Pristup lokaciji i kretanje
1.23 Kretanje peiaka
1.24 Kretanje vozila
1.25 Parkiranje vozila
1.26 Zastita kosina
1.27 Potpomi zidovi
1.30 Poplocanje
1.32 Situacioni plan
1.34 Opis \okacije
~ .07 GRADENJE U KONTEKSTU

Gradevinski objekti ne postoje izolovani. Oni su osmisljeni kao

staniste i obezbeduju odvjjanje niza ljudskjh aktivnosti koje od-
govaraju socio-kulturoloskim, ekonomskjm ј poljtickjm
potrebama, i podignutj su u prjrodnim ј izgradenim sredinama
koje donose odredena ogranicenja, ali i otvaraju izvesne moguc-
nostj za razvoj. Dak!e, treba paz!jivo da гazmotrimo uticaje
priгodnog okгuzenja koje lokacija objekta jma u planiгanju
pгojekta, kao i u samom pгocesu gradenja objekata.

Topogгafija, vegetacija, i mikroklima lokacije sveukupno utieu na

odluke u projektovanju u veoma гanom stupnju u pгocesu
projektovanja. Kako Ьi se povecao komfoг zivljenja, kao i
sacuvala eneгgija i resuгsi, odgovaгajuci projekat postuje
postojece kvalitete lokacije, pгilagodava fomnu i dispoziciju
gгadevinskog objekta postojecem pejzazu, ј uzjma u obzir
kгetanje sunca, nalete vetra i oticanje vode na lokaciji.

Uz pгjrodne uticaje, postoje i гegulatjvnj uticaji uгЬanistickih

uгedbl. Ovi pгopisipгopisuju prihvatljiva uputstva i aktivnosti
koje se odnose na lokaciju objekta kao sto i ogranieavaju
dimenzjju i oЬijk mase gгadevinskog objekta i odгeduju gde
gгadevinski objekat moze Ьiti postavljen na lokaciji.

Bas kada pгiгodni i regulacioni faktoгi uticu na to gde i kako se

gгadevjnski objekat gradi, gradenje i koriseenje gгadevinskog
objekta neizbezno postavlja zahtev za saobraeajnim sistemima,
komunalnim uslugama i dгugim potrebama. Fundamentalno
pitanje је koliko gгadenje na lokacijj moze postojati bez
probljanja kapaciteta ovih sistema usluga ili bez uzrokovanja
stetnih efekata na zivotnu sredinu. Gгaditi samo onoliko koliko је
polrebno је neophodan pгvi koгak u redukovanju koliCine
resursa koji su Ьitnj za gгadenje.

Razmatranje ovih kontekstualnih uticaja, kao i elemente planira-

nja lokacije koji modifikuju lokaciju radi pristupa ј upolrebe po-
cjnje pazljivom analizom kao sto је pгikazano na sledecoj stranj.

Analiza lokacije је proces proueavanja uticaja okruzenja na
postavljanje gradevinskog objekta, osmisljavaпje i izgradпju
prostore objekta, njegovog oЬiika i definisanje okolnog
zemljista, ali i uspostavljaпje veze sa okoliпom. Svako
ispitivanje lokacjje zapoCinje prikupljanjem fizickih podataka о
lokaciji.
\ Locjrati
·U
..
ANALIZA LOКACIJE ~ .03
Napraviti пacrt povr5jпe ј оЫјk lokacije kao sto је
definisano propisanjm graпjcama lokacije.
Ozпacjti predvidene proЬieme i postoje6e pogodпosti ј
prava gradenja.
Procenjtj povr5jnu i zapreminu koja је zahtevana
za program gradeпja, predпosti lokacije, i budu6i razvoj,
ukoliko se on planira.
Analizjratj nagibe zemljista i stanja donjih slojeva tla kako
Ы se locirale povrsine pogodne za gradeпje i spoljпe ak-
tjvnosti.
ldeпtifikovatj strme паgјЬе пeprikladпe za gradevinu.
podruёje
pogodпo.
povr5iпezemljista pogodne za koris6eпje kao .
za odvodenje vode, ukoliko је zemljjste za to
Graficki prikazafi postojeёe seme odvodeпja vode.
Ozпacjtj пјvо voda.
ldeпtifikovati povr5iпe
odljvaпju
koje su podlozпe prekomemom
povr5inskih voda, plavljeпju ili eroziji.
Ozпaёiti postojeёe drveёe i prirodпu vegetaciju koju tre-
ba sacuvati.
Nacnatj па karti postojeёe karakteristike voda na lokaciji,
kao sto su vlazna zemijjsta, potocj, tokovi voda, slivovi vo-
de, plavno zemljjste, ili obalskj pravcj koje treba zaStitjti.
Prikazati na kar1i klimatske uslove: putanju kretaпja sun-
ca, pravac preovladujucih vetrova, ј ocekjvanu koljciпu
padavina.
Razmotriti uticaj оЬЈјkа terena i oЬJjzпjih struktura па pri-
stupacnost suneevog zraeenja, preovlaqujuёe vetrove, i
mogucпost za zaseneenje.
Oceпiti suneevo zraeenje kao potencijalni izvor energije.
Prouciti moguёe tacke pristupa za јаvпе puteve i stanice
javпog saobracaja.
Prouciti moguce putaпje kretanja za pesake ј vozila sa
ovih pristupпih taeaka do ulaza u gradevinski objekat.
Ustaпovifi dostupnost komuпalnjh usluga: vodovoda, sa-
пitamih i kanalizacionjh kolektora, gasovoda, prikljueenja
na elektroeпergetski sjstem, telefoпske i kaЫovske Jjnjje,
poiame hidraпte.
Odrediti pristupaёnost ostaijm uslugama gradskih sluZЬj,
kao sto је роЈјсјја ј zastita od pozara.
ldentifikovati opseg pozeljnih i пepozeljnih pogleda.
Navestj potencjjane jzvore zaguseпja ј buke.
Proceniti usaglasenost granjёпjh postoje6ih i predlozenjh
паёјпа korisceпja zemljjsta.
Razmotritj kako Ы postojeCi opseg ј karakter susedstva ili
povr5ine mogao delovati па projekat objekta.
Ozпaciti blizinu javпih, komercijalnjh, medicinskih,
ј rekreativпih kapaciteta.
 1] .04 TLO
Postoje dve opste vrste tla- zemljiste krupпe graпulacije i zemljiste sitпe graпulacije.
Zemljiste krupпe graпulacije obuhvata sljuпak i pesak, koji se sastoje od relativпo
krupпih delova, golim okom vidljivih; zemljiste sitпe graпulacije, kao sto је mulj i
gliпa, sastoji se od sitпijih delova. U okviru opsteg sistema klasifikacije tla /Uпified
Soil Classificatioп System/, Americko drustvo za testiraпje i materijale fТhe Americaп
Society for Testiпg апd Materials (ASTM)/ dalje deli sljuпak, pesak, mulj i gliпu па
podvrste tla zasпovaпe па fizickom sastavu i karakteristikama. Videti tabelu ispod.

'Sijuпak 'Pesak ~ Gliпa

Zemljiste па lokaciji objekta se moze sastojati od пadogradeпih slojeva, od kojih
svaki sadrii mesaviпu vrsta tla, koja su пastala mепјапјеm ili talozeпjem. Da Ьi opi-
sali ove пizove slojeva, оdпоsпо пaslage zvaпe пivoi, geotehпicki iпzeпjeri crtaju
rofil zemljista, dijagram vertikalпog preseka zemljista od povrsiпe do materijala
podloge, koristeci iпformacije dоЬiјепе testпim iskopavaпjem ili buseпjem.

lпtegritet strukture objekta kопаспо zavisi i od staЬilnosti i cvrstoce pod opterece-

пjem zemljista ili steпe ispod temelja. Slojevitost, sastav, i gustiпa podloge zemljista,
varijacije u veliciпi delova, i prisutпost ili nedostatak podzemпe vode su sve kriticпi
faktori u odredivaпju pogodпosti tla kao fuпdacioпog materijala. Kada se projektuje
Ьilo koji objekat koji пiје jedпoporodicпa kuca, peporucUivo је da geotehпicki iпzeпjer
ispita podzemпu strukturu zemljista.

lstrazivaпje podzemпe strukture zemljista (CSI 02010) ukljucuje aпalize i testiranja

zemljista koje је dobljeпo iskopavaпjem jame za ispitivaпje пajvise duЬiпe od 10'
(Зm) ili duЫjim testпim buseпjem kako Ьi se ustaпovila struktura zemljista, пjegova
otporпost па smicaпje i јасiпа па pritisak, sadriaj vode i probojпost, i ocekivaпi ste-
pen i koeficijeпt sabljanja pod optereceпjem. Pomocu ovih iпformacija, geotehпicki
iпzeпjer је u mogucпosti da odredi predvideпo ukupпo i karakteristicпo slegaпje tla
pod optereceпjem sa predlozeпim sistemom temeljenja objekta.

Pretpostavljena nosivost т Oselljivost па ProЬojnost i

Кlasifikacija tla' SimЬol Opis
psft kPa mraz drenэla
/Sijunak isli ~liunak GW lzrэleno s\epenovan sljunak 10000 479 Ne postoji Odliёna
6.4-76.2mm GP SlaЬo s\epenovan sljunak 10000 479 Ne postoji Odliёna
1 Sljunak/sitne ёestice GM MuljeviU sljunak 5000 239 Neznatna Slaba
GC GlinoviO ~l·unak 4000 192 Neznatna Slaba
Pesak ICisti pesak sw lzrэleno stepenovan pesak 7500 359 Ne postoji Odliёna
0.05-6.4mm SP Slabo stepenovan pesak 6000 287 Ne postoji Odlicna
Pesak/sitne ёestice SM MuljeviU pesak 4000 192 Neznatna Prosecna
sc GlinoviO pesak 4000 192 Srednja Slaba
Mulj LL>50? ML Neorganski mul· 2000 96 Veoma visoka Slaba
0.002-0.0Smm CL Neorganska glina 2000 96 Srednja Nepropustljiva
&Giina OL Organski mulj-glina Veomamala Visoka Nepropustljiva
<0.002mm LL<50? мн ElastiCni neorganski mulj 2000 96 Veoma visoka Slaba
ен Plas\icna neorganska glina 2000 96 Srednja Nepropustljiva
он Organska glina i mulj Veomamala Srednja Nepropustljiva
Visoko organska tla Pt Treset Nepodobna neznatna Slaba

* Zasnovano na Opstem sistemu klasifikacije tla Americkog drustva za testiranje i materijale /ASTM Unified Soil Classification System/
1 Obratiti se geotehniCkom inzenjeru i konsultovati zakon о gradenju u vezi dopustenih kapaciteta nosivosti.
1 1psf=0.0479 kPa
' LL=granica teeenja: sadГZaj vode, izrazen kao procenat suve tezine, na kojoj zemljiste prelazi iz plasticnog u tecno stanje.
 MEHANIКA TLA ~ .OS
Dozvoljeпi kapacitet пosivosti zemljista је maksimalпi
jediпicпipritisak temelja koji se dopusta da deluje
vertikalпo ili Ьоспо па masu zemljista. U пedostatku
geotehпickog istrazivaпja i testiraпja, gradeviпski propisi
mogu dozvoljavati korisceпje starih vredпosti koje defiпisu
пosivost za razlicite klasifikacije zemljista. Dok zemljista
sa visokim kapacitetom пosivosti doпose пekoliko
proЫema, zemljista пiskog kapaciteta пosivosti mogu
zahtevati upotrebu izvesпe vrste temelja i odredeпi model
za rasprostiraпje орtегесепја, i u krajпjem slucaju oЫik i
raspored objekta.

Gustiпa је kriticпi faktor u odredivaпju kapaciteta пosivosti

zrпastog tla. Staпdardпi test ргоЬiјапја meri gustiпu
zrпastog tla i sastav пekih vrsta gliпa па dпu busotiпe,
belezeпjem Ьгоја udaraca cekica kako Ьi se postigao
staпdardпi model zemljista. U odredeпim slucajevima,
sabljaпje, pomocu razvlaceпja, паЬiјапја, ili паtарапјеm
kako Ьi se postigao optimalпi sadгZaj vlage, moze uvecati
gustiпu podloge zemljista.

Krupпozrпa zemljista imaju relativпo пizak ргосепаt

slobodпog prostora i vise su pogodпa kao fuпdacioпi
materijal u poredeпju sa muljem ili gliпom. Gliпovita tla,
delimicпo, se ispoljavaju kao пероgоdпа јег se skupljaju i
zпасајпо izboeavaju sa promeпama u sadгZaju vlage.
NestaЬilпa tla mogu da uzrokuju mogucпost пеgгаdепја
па lokaciji, izuzev ako se пе postavlja роsеЬпо osmisljeпi
skupi sistem fuпdiraпja.

Cvrstoca па smicaпje tla је pokazatelj пjegove

sposobпosti da se odupre pomeraпju kada se uпosi
dejstvo spoljasпje sile, uglavпom izazvaпe komЬiпovaпim
efektima kohezije i uпutrasпjeg treпja. Na lokacijama u
пagibu, kao i tokom iskopavaпja па ravпoj lokaciji za
objekat, slobodпo zemljiste ima poteпcijal da se pomera
Kompaktna glina
Ьоспо. Kohezivпa zemljista, kao sto је gliпa, zadГZavaju
svoju cvrstocu kada su slobodпa; zmasta zemljista, kao Suvi pesak
~to је sljuпak, pesak, ili odredeпe vrste mulja, zahtevaju Mesavina gline, mulja, i peska
ograпieavajucu silu za svoju otpornost па smicaпje i imaju
Zasitena giina
relativпo plitak ugao polagaпja. Ugao polagaпja za пepokriveпe zemljisпe пasipe

Nivo podzemпe vode је пivo ispod kojeg је zemljiste

zaзiteпo podzemпom vodom. Neke lokacije objekata
podlotu sezoпskim promeпama kada је u pitaпju пivo
podzomпe vode. Bilo kakvo prisustvo podzemпe vode
mora Ыti isuseпo iz fuпdacioпog sistema kako Ы se
ooomogucilo smапјепје kapaciteta пosivosti zemljista i
lltnnnjlla mogucпost prodiraпja vode u temelje.
Krupnozrna zemljista su propustljiva i bolje se isusuju u
porodoпju sa sitпozrпim zemljistima, i mапје su osetljiva
м uticaj mraza.
 IJ .о6 TOPOGRAFIJA

Topografua se odnosi па konfiguracjju povгSinskih

karakteristika zemljista, koje uticu па to gde ј kako treba
· graditi ј razvyati lokacjju. Kako Ьismo proucili zavjsпost
objekta razvjjeпog prema topografiji lokacije, mozemo
koristiti njz preseka па lokaciji ili topografski рlап lokaclje sa
izohipsama.

lzohjpse su zamisljeпe liпije koje povezuju tacke jednake

nadmorske visine паd podacima Ш reperima. Putanja svake
izohjpse ozпacava oЬiik sklopa zemljjsta па tom vjsjnskom
nivou. Bitпo је znati da su izohipse uvek kontiпualпe i njkada
пе prelaze jedna preko druge; one se preklapaju u plaпu
jedino kada presecaju ј prolaze kroz verlikalnu povrsinu.

Ekvidistaпca se odnosi na razliku u пivoima predstavljeпu

pomocu dve susedпe izohipse na topografskoj mapi ili planu
lokacije. Koriscena distanca је odredeпa razmerom crteZэ,
veliёiпom lokacije i prirodom topografije. Sto је veea
povrsina ј strmjji пagiЬi, veci је razmak jzmedu izohipsa. Za
vece Ш strmije lokacije u пagibu, mogu da se koriste jzohipse
od 20' ili 40' (5 Ш 1О m). Za manje lokacije koje imaju
relativno Ьlage пagibe, izohipse od 1', 2', Ш 5' (0.5 ili 1.0 m)
mogu biti odgovarajuce.
··-

~
·-···--~ ---- ---·--- r - - - -
-
------·- - - - - · - -
__
у ---
- _____ "
-
-- ---- --
------ ~-- ~·-·

1
1
---- i Moze se razlikovatj priroda topografije lokacjje па osnovu
citanja horizontalпih razmaka i oЬiika izohipsa.
• Zпаёајnо odvojeni razmacj izmedu izohipsa ukazuju па
relativпo ravan teren ili Ьlago nagnutu povrsiпu.
1
· • Jednako razmakпute izohipse oznaёavaju koпstantan
nagib.
• Mali razmaci jzmedu izohipsa pokazuju relativno strm
nagib u elevacyi.
' • lzohipse predstavljaju greben kada su podeseпe prema
njzim vjsinama; one predstavljaju uvalu kada su podesene
prema visim visjnama.

• Тегепi sa пagibom preko 25% su predmet erozije i па

пjima se
tesko gradi.
• Tereпi sa пagibom preko 10% su spomi za kolisceпje za
spoljasпje aktivnosti i skuplji su za gradeпje.
• Tereni sa nagibom od 5% do 10% su pogodni za
пeformalпe spoljasпje aktivnosti i па njima se moze graditi
• Nagib (%) { postignula visina (v) 1hofizontalna distanca (h)] х 100 bez mnogo poteskoca.
----· • Тегепi sa nagibom do 5% su pogodni za veciпu spoljasпjih
aktivпosti i па пjimase relativno lako gradi.
NagiЬ zemljista izmedu Ыlо koje dve izohjpse је u fuпkcjji od
ukupne promene u visiпj i horizontalne distaпce izmedu dve
jzohipse.
 TOPOGRAFIJA U.07
11 cstctskih i ekorюmskih, kao i ekoloskih razloga, opsta namera
lirazvoju lokacije bi trebalo da bude minjmjziranje narusavanja
postojecih formj zemfjjsla ј obelezja Ua uz istovremeno
koriscenje prednosti prjrodnih nagiba ј mikrokfjme zemfjjsta.
• Razvoj lokacije ј gradenje treba da smanji narusavanje
prirodnih tokova oced'wanja tla i susednjh parcela.
• Kada se modifikuju оЫiсј tla, treba ukljucili mere bezbednosti
za isusivanje tla od povгSinske i
podzemne vode.
• Potrebno је nastojati da se jzjednaci kolicjna iskopa i
nasjpanja kojj su potrebni za jzgradnju temeUa
ј razvoj lokacije.

• Treba onemoguciti da gradenje na strmijjm nagiblma

bude izlozeno eroziji ili klizistima.
• Vlazna zemljista ј slicna zemljista mogu zahtevati zaslitu i
ogranicenje povгSine pogodne za gradenje na lokaciji.
• Potrebno је obratiti odredenu pэZnju prema ograniёenjima
gradenja na prostorima smestenim u ili u Ьfjzjni plavnog
zemljista.
• Podjzanje strukture objekta na stubove ili nasjpe smanjuje --~
narusavanje prjrodnog terena ј postojece vegetacije.
• Terasiranjem ili stepenovanjem strukture duz nagiba zahteva
iskopavanje i upotrebu potpomih zidova ili privremeno
!erasiranje.
• Uiiskivanjem strukture u teren koji је pod nagibom ili njenim
smestanjem delimicno pod zemlju ograniёava tomrn.r.ot•
ekstreme ј smanjuje izlozenost vetru, ј toplotne gubltke u - - - - - - -
hladnjm klimatskim uslovima. Mjkroklima lokacije је pod uticajem nadmorske visine zemljista,
prirode i orijentacije formj terena, ј prisustva voda.
Temperatura u atmosferl
se smanjuje sa porastom vjsine- aproksimativno
\_ Suneevo zracenje zagreva juzne padine, stvarajuci
1°F (0.56°С) na svakih 400' (122m) visine.
~ temperaturnu
·Торао vazduh s~ ' zonu.
• Tezi hladniji vazduh se n~juje u nizim oЬiastima.
Dnevni povetarci koji se javljaju umesto ulazne struje toplog
7'
vazduha preko zemljista, mogu imati efekat hladenja do 10°
F (5.6°С).
Trava i drugi vegetacijski pokrivaci tla teze da umanje
povrsinske temperature apsorbovanjem suncevog zraeenja ј
podsticanjem hladenja evaporacijom.

• Cvrste povrsine doprinose podizanju temperature tla.

• Svetlo obojene povrsine reflektuju suncevo zracenje;
tamne povrsjne apsorbuju i zadГZavaju zracenje.

Yollko povrsine vode:

• Ooluju kao skladiste toplote ј umanjuju varijacije lokalne
tomporature;
• Gonoralno su hladnjje u poredenju sa zemljistem tokom dana, а
loplljo tokom nol:i, i stvaraju priobalna strujanja vazduha;
• &Јnш111гю su toplije nego tlo zimi, а hladnije leli.
' U loplo SЏVIm kfima\Skim podГUCjfmЭ, Cak ј male pOVГSiПe VOde SU
W<)IT\11 rxi,OIJПO, ј iz fizioloskih i psiholoskih razloga, zbog njihovog
ofo«tJI ovaporalivnog hladenja.
CSI 02100 Priprema lokacije
CSI 02200 Zemljani radovi
 ~ . О 8 VEGETACIJA

Vegetacija obezbeduje estetske kao i funkcionalne

pogodnosti u cuvanju energije, uokviravanju ili zastiti pogleda,
smanjenju buke, uЫazavanju efekta erozije, i u vizuelnom
povezivanju gradevinskog objekta sa njegovim okruzenjem.
Faktori koji se razmatraju pri izboru i koriscenju vegetacije pri
uredenju zemljista ukljucuju:

• Strukturu i oЫik drve6a

• Sezonsku gustinu, teksturu i Ьојu lisea
• Brzinu ili stepen rasta
• Punu visinu i raspon krosnji
• Zahteve za stepenom zemljista, vode, suncevog
zracenja i temperature
• Dublnu i velicinu strukture korena

• Tokom zivotnog veka drvece i druga vegetacija

prilagodava svoje forme klimatskom podrucju.

• Postojece zdravo drvece i prirodna vegetacija treba da

budu sacuvani kad god је to moguce. Tokom gradenja i
preuredivanja gradilista, postojece drvece treba da bude
zasticeno u zoni povrsine jednake precniku svojih
krosnji. Sistem korenja drveca zasadenog suvise Ыizu
objekta moze ugroziti sistem temelja gradevinskog
objekta. Struktura korenja moze da remeti podzemnu
mrezu instalacija.
• Kako Ы se produzio zivotni vek vegetacije, zemljiste
treba da bude pogodno da apsorbuje vlagu, da
snabdeva odgovarajuce materije, da bude pogodno za
aeraciju, i da bude bez zasitenih soli.

Pokrivaci od trave i druge vrste povrsinske vegetacije:

• Mogu da redukuju temperaturu vazduha apsorbovanjem

suncevog zracenja i poveeanjem hladenja evaporacionim
efektom;
• Pomazu u stabllizaciji zemljisnih nasipa i u spreeavanju
erozije;
• Povecavaju propustljivost zemljista prema vazduhu i vodi. ·

• Vinova loza moze da redukuje transmisiju toplotne energije

kroz osuncani zid obezbedivanjem zaseneenja i hladenjem
neposrednog okruzenja evaporacijom.

CSI 02900 Uredenje zemljista

 DRVECE ~ .09
Drve6e utiee na neposredno okruzenje objekta na slede6e nacine: Stvaranjem hlada
Stepen umanjenja ilj filtriranja suncevog zraeenja koje moze
uzrokovati drvo, zavisi od njegove:
• Orijentacije prema suncu
• Blizine prema zgradi ili spoljasnjem prostoru
• OЫika, dimenzija, i visine
• Gustjne lis6a i strukture granja

• Drveee zasenjuje zgгadu ili spoljasnji prostor najefektnije

sa jugositocne strane tokom jutra, а sa jugozapadne
strane tokom kasnog popodneva kada је sunce па niskoj
visini ј stvara dugacke senke.
• Juzno orjjentjsane nadstresnice obezbeduju efektnjje
zasencenje tokom sredine dana kada је sunce visoko i
stvara kratke senke.
• Listopadno drvece obezbeduje senku ј zastitu od bljeska
tokom leta ј dozvoljava prodiгanje suneevog zraёenja kroz
njegovu strukturu grana tokom zime.
• Zimzeleno drve6e obezbeduje senku tokom godine i
doprinosi smanjenju efekta bljeska od sneznog pokrivaea
tokom zjme.

Као zastita od vetra

• Zimzeleno drveee formiгa efektnu odbranu od vetra ј
redukuje toplotne gubitke zgrade tokom zimskog perioda.
• Lisee vegetacije redukuje prasinu koju vetar raznosj.
• Videtj takode 1.18.

Definisanjem prostora
• Drvece moze da oЬijkuje spoljasnje prostore za odredene
aktivnostj ј kretanje.

Upravljanjem ili skrivanjem pogleda

• Drveee moze da uokviruje zeljene poglede.
• Drvece moze da skriva nezeljene poglede ј obezbeduje
privatnost za spoljasnje prostore.

UЫaiavanjem jaёine zvuka

• Kombinacija Jjstopadnog i zimzelenog drve6a је najefekt-
nija u usmeravanju ј ublazavanju zvuka, narocito kada se
kombinuju sa adekvatnim nasipima zemljista.

Poboljsanjem kvaliteta vazduha

• Drvece zadГZava odredene sastojke na svom Jjscu, koji se
zatjm spjraju na zemlju tokom kjse.
• Ljstovi takode mogu da apsorbuju gasove ј druge
zagadjvace.
• Proces fotosinteze moze da pretvara dim i druge mirise
gasova.

Stabllizovanjem zemljista

• Strukture korena drve6a pomazu u stabilizacjji zemljjsta,

povecavajuci propustljivost zemljista vodi i vazduhu, ј
sprecavajuci eroziju.
 ~ •1О SUNCEVO ZRACENJE
Lokacija, forma, i orijentacija gradevinskog objekta i njegovi
prostori Ьi trebalo da koriste termiCke, higijenske, i psiholoske
prednosti sunceve svetlosti. Suneevo zracenje, medutim, ne
mora uvek Ьiti povoljno, sto zavisi od geografske sirine ј
klimatskih karakteristika lokacije. U planiranju projekta za
objekat, cilj treba da bude da se postigne ravnoteza izmedu
perioda sa manje top!otne energije, kada је suncevo zraёenje
pozeljno, i perioda pregrevanja kada treba izbegavati
suncevo zraeeпje.

Putanja kretanja sunca preko neba varira u odnosu па

godisnja doba i geografsku sirinu lokacije gradevinskog
objekta. Opseg uglova suncevih zrakova za neku specificnu
lokaciju treba jasno znati iz vremenskog godisnjaka ili
usluznog Ыгоа pre nego sto se proracunaju potencijalni
• Visina sunca је ugaona toplotni doblci od sunёevog zracenja i zahtevi za
elevacija sunca iznad zaseneenjem za potrebe projekta gradevinskog objekta.
horizonta.

Horizont

• Prolecna ravnodnevnica (21. mart)

~, Jesenja ravnodnevnica (22. septembar)

Azimutje ugao horizontalnog

odstupanja, meren u smeru kazaljke na
satu, u osnovi od standardnog juZпog
pravca.

Dijagram putanje sunca

Karak.teristiёni uglovi Sunca

Sevema Azimut za izlazak i zalazak
Karakteristiean Visina sunca u podne
geografska sunca*
grad
sirina 22. dec. 21. mart/22. sept. 22. dec. 21.jun
48° Sietl 18° 4~ 54° 124°
440 Toronto 22° 46° 56° 122"
~···--·

40° Denver 26° 50° 58° 120°

36° Tulsa 3о• 54• во• 118•
=-·-- 34•
32" Finiks 58° 62"t:::::1J!

• Azimut је istocno od juga pri izlasku sunca, i zapadno od juga pri zalasku sunca.
 SUNCEVO ZRACENJE 1Ј • 11

·• •·•1• JHi~.c~I. preporuceпih formi i orijeпtacija za

'"'Јщf;паспr. objekte u razliCitim klimatskim zoпama.
l't•kм.н;e ;пformacije Ьi trebalo da bude uzete u obzir
·!.t!J•• ~>;; ostalim koпtekstualпim i programskim
;;tlitf!VHHa.

Ol)iastl hladne klime

"'''"'п;llf;;пjcrn povrsiпe omotaca gradeviпskog objekta
···•l<lkliJt! sc izlozenost пiskim temperaturama.
l'ovecati apsorpciju suпcevog zгасепја.
· ::irridпJiti toplotпe gubltke koji nastaju radijacijom, Lokacija
koпdukcijom i evaporacijom. Orijentacija
• O!юzbediti zastitu od vetra.

OЬin!l\1 umerene klime

ltФJћvanjem forme gradevinskog objekta duz istocno-
: 11pa(lrю ose povecavaju se juzпo orijentisaпi zidovi.
S111anjiti istocnu i zapadnu povrsiпu omotaea,
koje su geпeralno toplije u letпjem periodu i hlad-
ПIJO u zimskom periodu u poredeпju sa juznim
povrsinama omotaea. Lokacija
• Uskladiti suпeeve toplotпe dobltke sa zastitom za- Orijentacija
sencenja па nivou godisnjih doba.
• Uvetati kretanje vazduha ро toplom vremenu, za-
Stltr objekat od vetra tokom hladnog vremenskog
porюda.

OЬiaatl suve tople klime

f Otrпo grac1evinskog objekta treba da uokviruju povrsiпu
dvtJI;Ata
• Smanjiti sunёeve i konduktivne toplotne doЫtke.
• Pospesiti hladeпje evaporacijom korisceпjem
aparatura sa vodom i vegetacije. Lokacija
• Obezbediti zastitu od suпca za prozore i Orijentacija
spoiJasnje prostore.

Oblaatltople vlazne klime

llr.Mvrш forma gradevinskog objekta u pravcu istocпo­
tiPOOn{J ose smanjuje isto(;nu i zapadnu povrsiпu
оnю~Аl'..н
• SrщнJJili toplotne dobltke od suncevog zrаёепја.
• Korl&l!tl vetar kako Ьi se pospesilo hladenje
cv aporacijom. • Lokacija
• OlюlЬoditi zastitu od suпca nad prozorima i 1-tl':'f:--7---
0rijeпtacija
npoiJasnjim prostorima.
 ~ . 12 PASIVNO KORISCENJE SUNCEVOG ZRACENJA
Pasivno solamo grejanje se odnosi па koriscenje suncevog
zracenja za grejanje unutrasnjih prostora gradevinskog
objekta bez upotrebe posebnih masinskih uredaja i instalacija
koje zahtevaju trosenje dodatne energije. Pasivni solarni
sistemi se oslanjaju na procese prirodnog prenosenja
toplotne energije koji obuhvataju kondukciju, konvekciju i
radijaciju za skupljanje, skladistenje, distribuciju i kontrolu
sunceve energije.

Solama konstanta predstavlja energiju ekstrateristicnog

zracenja koja u jedinici vremena normalno pada na
kvadratni metar povгSine, kada se Zemlja nalazi na
srednjem rastojanju od Sunca i iznosi 430 Btu ро jednoj
kvadratnoj stopi ро satu (1 353 W/m 2/h), i koristi se u
proracunima uticaja suneevog zracenja na objekte.

Postoje dva esencijalna elementa u svakom pasivnom

solarnom sistemu:

1. Juzno orijentisano staklo ili transparentna plastika za

sakupljanja solame energije.

• PovгSina pod staklima Ы trebalo da iznosi 30% do 50%

ukupne povrsine poda u hladnim klimatskim podrucjima, i
15% do 25% povгSine poda u oЬiastima umerene klime, u
zavisnosti od proseene spoljasnje zimske temperature i
projektovanih toplotnih gubltaka.
• Materijal od koga је napravljeno zastakljenje treba da bude ·
otporan na degradaciju izazvanu uticajem UV zraka.
Dvostruko zastakljenje i izolacija se zahtevaju kako Ы se
umanjili toplotni gublci tokom noci.

2. Termicka masa koja 6е imati ulogu skupljanja, skladistenja

i distribucije toplotne energije, orijentisana tako da se
postigne njena maksimalna izlozenost suncu.
Materijali za termicko skladiste ukljueuju beton, opeku,
kamen, сгер, nabljenu zemђu, pesak, i vodu ili drugu vrstu
tecnosti.
Fazno-promenljivi materijali, kao sto su euteticke soli i
parafini, su takode podesni za upotrebu.
• Beton: 12" do 18" (305 do 455)
• Opeka: 10" do 14" (255 do 355)
• llovaca: в· do 12" (200 do 305)
• Voda: 6" (150) ili vise
• Tamno obojene povгSine apsorbuju vise suncevog zraeenja
u poredenju sa svetlo obojenim povгSinama.

• Ventili, prigusivaa, pokretni izolacioni paneli, i uredaji za

zasencenje mogu pomo6i u uspostavljanju balansa
raspodele toplote.

Zasnovani na meduvezi izmedu sunca, unutrasnjeg prostora,

i sistema za sakupljanje toplote, postoje tгi nacina u kojima se
pasivno suncevo grejanje moze ispoljiti: direktni doblci,
indirektni doblci i izolovani toplotni doЫci.

ISO 13600 Sistemi na bazi sunceve energije

 PASIVNO KORISCENJE SUNCEVOG ZRACENJA U • 1З

Uiroklni doblci
:;1:оttнп1 sa direktnim doblcima sakupljaju toplotu direktno
111\lltar unutrasnjeg prostora. Povrsina skladistene mase, koja
,,. ~r~korporirana u unutrasnjem prostoru, i treba da bude 50%
r111 Ыi%, ukupne povrsine prostora. Tokom hladnog

.1 шa~oskog perioda, prozori i vrata koji mogu da se otvaraju

•лr1slc se za postizanje efekta prirodne ili prinudne ventilacije.

Ventil za hladenje Termicki pod i zidna masa

lrн11rcklni doblci
· .1·.tt~rпi sa indirektnim doblcima kontrolisu toplotne dobltke na
'"vщr spoljasnjeg omotaca zgrade. Suncevo zraeenje najpre
р.нlа па lermicku masu, za koju se najcesce koristi betonski
~~·, ltdani TromЬov zid, Ш zid sa vodom napunjenim cilindrima
>lt covima, koji је smeЭten izmedu sunca i prostora za
lюravak. Apsorbovana sunceva energija se prenosi kroz zid
tюrнocu kondukcije, а zatim u unutrasnji prostor zracenjem i
koпvckcijom.

Slaklenlk
Staklona basta ili solarijum је drugi nacin za postizanje
lf1dtroktnih toplotnih dobltaka. Staklenik, koji ima pod od
rпatorijala visoke termicke mase, odvojen је od glavnog
pгostora za boravak pomocu zida u funkciji termickog
~kladtsla sa kojeg se toplota odaje ро potreЬi. Kada је
potrobno postici efekat hladenja, staklenik moze Ьiti ventiliran
111oma spoljasnjem prostoru.
Jtr-: .~...·
Ventil za hladenje Ј10'х12' (3050 х 3660) Ш veca povrsina poda
Ktovnlbazen
Otugi oЬiik sistema indirektnih dobltaka је krovni bazen koji
lllu!i kao tecna masa za apsorbovanje i skladistenje sunceve
ooorgl1e. Odredeni izolacioni panel se postavlja preko Pokretni izolacioni panel
krovnog bazena nocu, dopustajuci da se skladistena toplota
IJtCMSe U prostor ispod lokom noci. U letnjem periodu, ~~~~5~~~~ г----~Krovni bazen
ptoccs јо obrnut kako Ы se dopustilo da se unutrasnja
Ap!IOrtюvana toplota tokom dana izraci u spoljasnji prostor
lolюmnoti.

llotovanl doblci
&itoml sa izolovanim doblcima sakupljaju i skladiste suncevo
ttoЬ2nJO izvaп prostora koji је potreЬno temperirati. Posto se
volduh Ш voda u kolektoru zagrevaju pod uticajem sunceve
loplolo, onl se izvlace do prostora koji se greje ili se toplota
oillкli&ll u termlckoj masi dok ne bude potrebna za
kOtlttonje. lstovremeno, hladniji vazduh ili voda se izvlaee sa
dмtormlcke mase, slvarajuti prirorodni tok konvekcije.
Ventil za hladenje
Zagrejani medijum se izvlaci

'Hiadniji medijum se vraca

radi ponovnog zagrevanja
 ~ .14 ZASTITA OD SUNCEVOG ZRACENJA
• Horizontalne nadstresnice su najefektnije
kada su okrenute prema jugu.
• Zakoseni zastori obezЬeduju vetu zastitu
od zastora koji su paralelni sa zidom.
• Ugao varira u skladu sa opsegom uglova
sunca.
• Ма! sandueasti zastori komblnuju
karakteristike horizontalnih ј vertikalnih
zastora i imaju visok koeficijent zasenёenja.
• Ма! sandueasti zastori, koji se ponekad
odnose na elemente kao sto su brisoleji, su
veoma efrkasni u toplim klimatskim
podrucjima.
CSI10700 Spoljasnji elementi zastite za otvore
• Horizontalni zastori paralelni zidu
omogueavaju cirkulaciju vazduha Ьlizu
zida i smanjuju toplotne dobltke
kondukcijom.
• Zastori se mogu pomerati rucno, mogu
se kontrolisati automa!ski па odredeno
vreme Ш pomocu fotoelektriёnih
kontrola da Ы se adaptirali uglu sunca.
• Zastori okaeenj о cvrstu nadstresnicu stjte
od niskih uglova sunca.
• Zastori mogu da ometaju pogled.
• Senila ј zavese mogu da obezЬede do
50% smanjenja sunёevog zraёenja u
zavisnosti od sopstvene reflektivnosti.
• Toplotno-apsorЬujuee staklo moZв da
apsorЬuje do 40% zraёenja koje pada na
njihovu povгSinu.
Elementi zasenёenja stite prozore i ostale zastakljene
povrsine od direktnog sunёevog zraёenja u cilju
redukovanja Ьljeska i prekomernih sunёevih toplo!nih
dobltaka ро toplom vremenu. Njihova efektivnost zavisi
od njihovog oЬiika i orijentacije koja se odnosi na visinu
sunca i azimut za vreme dana i perioda godine.
Spoljasnji elementi su efektniji od onih koji su
postavljeni u unutrasnjem prostoru јег oni zaustavljaju
sunёeve zrake pre nego sto dopru na spoljasnji zid ili
prozor.
Dati su ilustrovani osnovni tipovi uredaja za zastitu od
sunca. Njihova forma, orijentacija, materijali, i
konstrukcija mogu da variraju kako Ы odgovarali
specifiёnim situacijama. Njihovi vizuelni kvaliteti
modela, teksture, ritma i senke koje oni bacaju, treba
da budu uzeti u razmatranje kada se projektuju fasade
gradevinskog objekta.
• Vertikalni zastori su najefektniji za istocne i zapadne
orijentacije.
• Zastori se mogu pomerati rucno ili se mogu
kontrolisati automatski vremenom Ш fotoelek!ricnim
kontrolama kako Ы se adaptirali uglu upada
sunёevog zraёenja.
• Udaljenost od zida smanjuje konduktivni dobltak
toplote.
• Drveee i okolne strukture mogu da obezЬede zastitu
u zavisnosti od njihove blizine, vjsine, ј orijentacije.
 DNEVNO OSVE'rLJENJE н .15
Suncevo zracenje ne obezbeduje samo toplotnu energiju, vec i
svetlos! za unutrasnje prostore objek!a. Ova svetlost ima
psiholoske pogodnosti kao ј prakticne korjsnosti u smanjenju
kolicine energije koja је potrebna za vestacko osvetljenje.
Znacajno, direktna suneeva svetlost varira vremenom tokom
dana, od godjsnjeg doba do drugog godisnjeg doba, i od mesta
do mesta. Ona moze blti rasuta ро oЬiacnom vremenu, magli i
atmosferskim padavinama, ј moze da se reflektuje о povrsjnu
zemlje ј druge okolne povrsjne.

• Djrek!na sunceva svetlost

• Svetlost koja је reflektovana i rasuta u vazdusnim molekulima
• Spoljasnja refiektantnost od zemlje ј susednih struktura
• Unutrasnja refleklantnost sa unutrasnjih povrsina

Kvantjtet ј kvalitet dnevnog osvetljenja u nekom prosloru је

· Sovcrno orijentisani prozori odreden dimenzijom i orijentacijom njegovih prozorskjh otvora,
propustaju prijatnu difuznu prozracnoscu zastakljenja, reftektivnoscu povrsjna tog prostora ј
svatlost. spoljasnjjh povгSjna, ј zaklanjanjem nadstresnjcama ј okolnog
drveta.

lstocno i zapadno orijentisani prozori zahtevaju elemente

za zasencenje kako Ы odbljali sjajno rano jutarnje i kasnjje
popodnevno suncevo zraёenje.
Juzno orijentisani prozori su idealne povrsine za dnevno
osve!ljenje ukoljko horjzontalni elementi za zaseneenje
mogu da kontrolisu prekomerno suneevo zraeenje ј Ыjesak.

Nivo osvetljenostj koji se obezbeduje dnevnom svetloscu se

umanjuje ukoliko ona ulazj u unutrasnjj prostor. Uopste, sto је
veci i vjsj prozor, vise dnevne svetlosti се uci u prostoriju.

• Svetlo obojene nadstresnjce zasenjuju zastakljenje od

direktne sunceve svet!os!i, dok reflektuju dnevnu svetlost na
tavanjcu prostorije. Niz paralelnih, neprovjdnih, belih zastora
takode moze da obezbedi zaseneenje od sunca ј reflektuje
difuznu svetlost u unutrasnji prostor.
·.. • Korisno pravilo је da dnevna svetlost moze da bude efektivna
za iluminaciju do dublne dvostruke visine prozora.
• Tavanica i zid u pozadinj u prostoru su manje efektivni od
bocnih zidova ili poda u reftektovanju i raspodeli svetlosti;
svetlo obojene povrsine reflektuju i raspodeljuju svellost
efikasnije, dok velike prostorije sjajnih povгSina mogu da
izazovu efekat Ыjeska.
-----..:.. • Stakleni krov sa prozracnim zastakljenjem moze efektivno
da propusla svetlost u prostor, bez stvaranja prekomernih
toplotnih dobltaka.
• Krovni elementi za kontrolu upada svetlosti predstavljaju drugi
nacin reflektovanja dnevne svetlosti u unutrasnji proslor.

Prekomerni koeficijenti osvetljenosti mogu dovesti do pojave

Ьljeska i pogorsanja vizuelnih performansi. Bljesak moze Ьiti
kontrolisan koriscenjem posebnih uredaja, merodavnom
orijentacijom predmetnih povгSina, i dopustanjem dnevne
svellosti da ude u unutrasnji prostor iz najmanje dva pravca.
• Кнkо so postigla
[)!
1\IIJlH avпoteienija dnevna svetlost,
• Postaviti prozore odmah uz bocne zidove zbog dodatne
triJtm dopusШi da ulazi u unutrasnji
reflektivnosti i osvetljaja.
pro:.!or 11 najmanje dva pravca.
 ~ .16 ATMOSFERSKE PADAVINE

Kolicina godisnjih i sezonskih atmosferskih padavina ocekivanih

za jednu lokaciju objekta treba da utice na projekat i konstrukciju
krovne strukture objekta, na izbor gradevinskih materijala, i na
izlozenost njegovih elemenata spoljasnjeg zida. Pored toga,
odvooonje kjsnice ј topljenje snega sa izgradenih krovnih povrsina
i povffiina trotoara poveeava kolicinu otpadne vode koja mora blti
odvedena sa lokacije.

• Cisterne za sakupljanje Ravni krovovi zahtevaju ili unutrasnje krovna uduЬijenja­

kisnice mogu da sluze kao rigole ili bocne otvore za oticanje- oluke duz svog oblma
primarno j/i rezervno radi odvodenja vode sa krovne povrsine.
snabdevanje vodom; cisterne • U hladnim klimatskjm podruёjima, ravni krovovi su izlozeni
na vrhu krova mogu da velikim optere6enjjrna od snega. Sloj snega moze da sluzi
izazovu dodatna gravitaciona kao dodatna izolacija.
optere6enja na krovnoj
strukturi.

• Krovovi srednjeg nagiba lako odvode vodu, ali mogu da

zadгlavaju sneg.
Nadstresnice stite spoljasnje zidove objekta od vremenskih
uticaja sunca i kise .
....
:'~
/
;
./
r
i

• Vjdeti Poglavlje 6 za gradenje krovnjh

• Videti Poglavlje 7 za krovne sisteme ј <>l"''"'"n'" • Krovovi stnnog nagiba brzo odvode vodu sa svoje
povrsine. Ukoliko је ugao nagiЬa ve6i od 60°, krov moze
pogodovatJ obrusavanju snega.

Oluci i rigole se pruzaju do odvodnih kanala ili do

prirodnog odvoda sa lokacije.
 ODVODNJAVANJE U.17
Svaki razvoj lokacije remeti postojecu semu odvodnjavanja i
:;lvara dodatni tok vode od izgradenih krovnih povrsina i
troloarskih povrsina. Drenaia lokacije је obavezna kako Ьi se
:.precila erozija i skupljanje prekomerne povrsinske vode ili
podzemne vode koje nastaju usled novog gradenja na
!okaciji. L .......----------.zavrsni nagib treba da bude nagnut tako da odvodi
povгSinsku vodu od gradevinskog objekta.

l'ostoje dva osnovna tipa drenaze na lokaciji: podzemni i >

povrsinski sistem odvodnjavanja. Podzemna drenaza se
sastoji od podzemne cevne mreze koja prenosi podzemnu : ~Podzemna voda se sastoji uglavnom od
vodu do mesta odstranjivanja, kao sto је na primer sistem . · :: povrsinske vode koja је procurila u donje slojeve
odvodnog kanala kisne kanalizacije, Ш sistem prirodnog kroz porozno zemljiste.
odvodenja na nizoj visini na lokaciji. Prekomerna podzemna
voda moze da smanji kapacitet nosivosti fundacionog
/(!mljista i da poveca hidrostaticki pritisak na temelje Fundacioni drenazni sistem: videti 3.14.
чradevinskog objekta. Vodonepropusnost se zahteva za
strukture temelja koji su smesteni u blizini ili pored nivoa
podzemne vode na lokaciji.

PovгSinsko odvodenje vode se odnosi па stepenovanje i

povrsinsku raspodelu na lokaciji kako Ьi se odvela kisnica i drenazni nagibl
Pn•>~t<:·in ..:r.;
oslala povrsinska voda u prirodni sistem odvodenja vode ili u Travnjaci i livade: preporuceni nagiЬi 1.5% do 10%
$1stem javne kisne kanalizacije. • Asfaltne povrsine za parking: preporueeni nagibi
!Jazon za skladistenje moze Ьiti neophodan kada kolicina 2%do3%
)юvrsinskog oticanja premasuje kapacitet sistema kisne
su plitka ulegnuca koja su nastala
kanalizacije. presecanjem dve vrste zemljista razlicitih nagiba,
......... ................ ...................... ..... ...........::а~;
........ ....., projektovane da usmere ili skrecu tok povгSinske
...., ..................... /
......... ~ / vode.
'
".

....... .......,~ ~/"'

".
• Travnate uvale: preporuceni nagiЬi 1.5% do 2%
............
....... >.\ ",.."-
//
,
...,///
• Asfaltne uvale: preporuceni nagiЬi 4% do 6%
./"/// ...,.,.,..
ovrsinski kanali sakupljaju povrsinsku vodu sa
.,.",.,"'////
podloge ili asfaltne povrsine.
/
1
\ • Drenazni bunari su drenazna uduЬijenja oivicena
' ...., sljunkom ili lomljenim kamenom kako Ьi prihvatili

'----,,~,,, ''·. povгSinsku vodu i dopusti\i јој da bude procedena

do apsorpcionog podzemnog sloja zemlje.

Cev za pregradivanje ili zaustavljanje moze . /· ·(.',·:~.f,.~;;·

.., .•· .. ··;.;:::··;:-.
Ьlll postavljena izmedu izvora podzemne "(. ·. ~..:..: · ><:·. · · ·
vodo 1 povr$ine koja treba da bude zastieena. . "·.· ">:.::.::.~ . •.•
Jodan tip cevi za pregradivanje је Francuska ·.. .: · ·· ••
cov. koja se sastoji od rova ispunjenog do :< ::: > ""• ~. . .,
nlvoa zemlje sa sitnim kamenjem ili delovima V '-..., ·-· Rezervoari predstavljaju prihvatilista za oticanje
~~. } povrsinske vode. Oni imaju bazen ili korito koje
// "' zaustavlja teski sediment pre nego sto moze da
prode u podzemni sistem cevi.

Кanaliza odvod ili kanali koji prolaze ispod puta

Ш
staze.
Povrsine za navodnjavanje mogu Ьiti planirane
tako da izgledaju ј da funkcionisu kao bazeni Ш
moevare.
• Jzgradene mokre povrsine su podignute,
planirane i izgradene da koriste plirodne
procese u obradi otpadnih voda i u poЬoljsanju
kvaliteta vode.

CSI 02700 Kanalizacjja ј odvodnjavanje

] .18 VETAR
• Visoki ulazni otvori usmeravaju • lzlazni otvori treba da budu Pravac ј brzina preovladavajucih vetrova su znacajnj parametrj
kretanje vazduha nagore, rezultujuci jednako veliki ili veci u odnosu na lokacije u svim klimatskim podrucjima. Sezonske ј dnevne
gublcima u efektu hladenja. veliCinu ulaznih otvora kako Ы se varijacije ро pitanju vetra treba da budu pazljivo razmotrene ргј
postiglo maksimalпo kretanje ocenjivanju njegove mogucnosti u pogledu ventjlacjje
vazduha. unutrasnjjh prostora objekta i spoljasnjih dvorjsta u toplim
---~·Pozicjja izlaza jma mali efekat na vremenskjm uslovima, zatim u stvaranju gubltka toplote u
emu kretanja vazduha, а/ј moze hladnom vremenskom periodu, i izazivaпju Ьоспјh optere6enja
• Njski ulazni otvOfГ'v ~ da izazove jzbacjvanje toplog na strukturu gradevinskog objekta.
~--usmeravaju kretanje -vazduha.
pritiska vazduha u zonj korisnika. • Zona njskog pritiska.
Vetrom jzazvaпa ventilacga unutrasпjih prostora potpomaze u
razmeni vazduha, sto је neophodno za zdravlje i uklanjanje
mjrjsa. Ро toplom vremenskom periodu, а narocito u vlaznim
kljmatskim podrucjima, ventjfacjja је pogodna za koпvektivno i
evaporativпo hladenje. Prirodna ventilacija takode smanjuje
potrebпu energiju koja Ы se lrosila па rad masjnskih veпtilatora
ј opreme.

• Krovne nadstresnice poveeavaju • Nadstresnice preko otvora usmeravaju

ulazno kretanje vazduha
• Prorezi u nadstresnicama
jzjednaeavaju spoljasnji
pritisak.
kretanje nagore koje moze Ьitj nepozeljno Kretanje vazduha kroz gradevinski objekat nastaje pod uticajem
zЬog efekta hladenja.
razlika u pritisku vazduha kao i razlikama izmedu temperatura.
Коnаспа sema kretaпja vazduha vjse zavjsi od geometrjje
• Unutrasnje pregrade ј objekta i oryeпtacjje nego od brzjne kretanja vazduha.
namestaj mogu da protivno
menjaju seme kretanja VeпtjJacjjapotkrovlja i ogradenjh prostora је neophodna zbog
vazduha. uklaпjanja vlage ј koпtrole kondenzacjje. U toplim vremenskjm
uslovima, ventilacjja potkrovlja takode moze da umanji krovne
• Zastori mogu znaeajno da
toplotne doЫtke koji nastaju radjjacjjom.
preusmeravaju ј rasprostiru
kretanje vazduha.

Detaljnjje о ventilacjjj U hladnjm k/jmatskjm uslovjma, gradevjnskj objekat treba da

natkrivenjh prostora bude zastjcen od hladnih vetrova kako Ы se umanjila infiltracija ·
videtj 7.45. u uпutrasnje prostore ј smanjiJj toplotnj guЫci. Zastita od udara
vetra moze bltj u oЫiku ј formama tla, zidu baste, ili u gustjnj
zasada drveta. Zastita od udara vetrova smanjuje brzinu vetra i
stvara povгSinu relativno tihu na straпj zavetriпe. Zona ovog
uticaja vetra zavisi od visiпe, duЫпе i gustine zastita od vetra,
пjegove orijentacjje prema vetru, kao i od brzjne vetra.

~
• Delimicпo probojne pregrade za vetar stvaraju njzu razliku
2,do5H .f ~1_ _ _
1О_dо_1_5н_ _ _ _ _ _ _~Ј u pritiscjma, stvarajuci ро jakom vetru posebnu zonu па
• Zona s~
vetar duva
r • Zona zavetrine 1 strani zavetrine u odnosu na pregradu.

Struktura objekta, kompoпeпte, ј оЫоgа objekta moraju da

budu postavljene tako da su otpomi na obaranje jzazvaпo
dejstvom vetra, odjzanje i kJjzanje. Vetar stvara pozitivaп
pritisak na povгSiпama gradevinskog objekta i na krovnim
strukturama koje su jzloZвпe vetru sa nagibom vecim od 30°.
Vetar izaziva negatjvan pritjsak odпosno ima sisuce dejstvo
na stranama Ш povгSiпama u zavetriпi i normalno па krovnim
~ r-------т
povгSinama koje su izlozene vetru i imaju nagjb manjj od 30"-
.--!'
~
Za vise iпformacija о opterecenjima о vetru videti 2.09.
~

• Ravan krov • Nagibl krova do 7:12 • Nagibl krova veci od 7:12

 ZVUK 1POGLEDI 1Ј • 19
Lvuk ima svoj izvoг ј putanju. Nepozeljni spoljasnji zvukovi
odnosno buka mogu blti izazvani saobгacajem, avionima, ј
clrugim masinama. Eneгgija zvuka koja se tako stvaгa krece
sc kгoz vazduh u spolja5njem prostoгu od izvoгa u svim
pravcima u talasima koji se kontinualno siгe. Ova energija
lVUkЭ, medUtim, SJЭbl Uintenzi\e\U js!OVГemeПO sirenjem
preko velikih povгSina. Каkо Ы se redukovao uticaj spoljasnje
buke, dakle, prvo гazmatranje Ы trebalo da bude rastojanje -
lociranje objekta na sto је moguce daljem rastojanju od izvora
tщke. Kada lokacija ili dimenzije lokacije to ne omogucavaju,
tada unutrasnji prostori objekta mogu blti zastieeni od uticaja
Jlvora buke na nekoliko sledetih nacina.

• Koristiti zone objekta gde buka moze ЫU podnosljiva, na

primeг, masinske, usiU.Zne ј instalacione povгsine kao
prigusivace.
• Upotгebljavati gradevinske mateгijale i konstruktivne
elemente projektovane da redukuju transmisiju zvuka koji је
prenet kroz vazduh Ш strukturu objekta.
• Orijentisafi otvoгe vrata i prozora suprotno od izvora
nezeljene buke.
• Postaviti fizicku masu, kao sto su bedemi zemljista, izmedu
izvora buke ј gradevjnskog objekta.
• Koristiti gustu vegetaciju drveta i zbunja, koji mogu Ьiti
elektivni u rasprostiranju ili razastiranju zvuka.
• Zasaditi travu iJj drugu vrstu pokrivaea па tlu, koji ima vetu
apsorpcionu moc u poredenju sa tvrdim, гeflektujucim
povrsinama asfalta.

Jedan znacajan aspekt u planiranju lokacije је orijentisanje

unutrasnjih prostorija gradevjnskog objekta prema prijatnim
olementima i objektima okruzenja. DoЬUajuti odgovarajutu
or1jentaciju, otvori prozora u ovim prostorima treba da budu
postavljeni tako da ne zadovoljavaju samo zahteve za
l)(irodnim osvetljenjem ј ventilacijom, vec i da otkrivaju ј
uokviruju ugodne poglede. U zavisnostj od polozaja lokacUe.
ovi pogledi mogu blti Ыizu ili udaljeni od priгode. Cak i kada
au poieljni pogledi nepostojeci, prijatan vidik cesto moze Ьiti
oatvaren u okviгu uze lokacije samog objekta kгoz adekvatno
urodenje zemljista.

РтОlОГ moze Ьitj postavJjen U SkiOpU zida ПЭ brojne ПЭСiПе, U

tavtsnosti od prirode pogleda ј nacjna kako је uokviren u
tklopu konstrukcije zida. Bjtno је zapamtiti da dimenzija i
loluld)a prozora takode uticu na prostomi kvalitet i dnevno • Prostrani pogled • Ograniёen pogled • Filtriran pogled
otwЩonje prostorije, i na potencijale koji se odnose na
~oCЖ>tno guЬilke ili dobltke.

000 о
о
• Мrю oпjentisani pгozori mogu blti efektivno zasenjeni dok
IJ!ovremeno propustaju dnevno osvetljenje.
• !Юvспю orijentisani pгozori su izloZ:eni zimskim vetrovima u
l!lдdn~m klimatskim podrucjima.
• l•totf\o 1 zapadno orijentisani prozori su izvori pregrevanja i
щ1 r1Jнna se tesko uspostavlja efektivno zasenёenje.
D DDD
DDD
 '0 .20 FAKTORI REGULATIVE
Uredbe zoniranja su propjsane unutar opstine ili podrucja
koriscenja zemljjsta kako Ы se upravljalo rastom, regulisale
seme koriscenja zemljista, kontrolisala gustina izgradnje,
usmeravao razvoj povrsina sa adekvatnim uslugama ј
prednostima, stitile oЫasti sa aspekta zivotne sredine, i cuvao
otvoren prostor.

Za lokaciju svakog pojedinacnog gradevinskog objekta, uredba

zoniranja се regulisati i tipove aktivnosti koji se smeju
sprovoditi na njoj, kao i lokaciju i velicinu objekta ili objekata
koji se projektuju kako Ы se u njima odvijale takve aktivnosti.
Posebna vrsta uredbe zoniranja је Planirani jedinicni razvoj
/engl. the Planned Unit Development/, koji dopusta da se
potpuno veliki prostor zemljista razvije kao jedinstvena celina
radi dodatne fleksiЫinosti u razmestaju, grupisanju, velicini i
koriscenju stru ktura.

Vazno је razumeti kako uredba zoniranja moze da ogranici

• Procenat dopustene zauzetosti =(С х 0)/(А х В) dopustenu dimenziju i oЬiik objekta. VelicJПa objekta је direktno
• Procenat dopustne ukupne povrsine poda =[(С х О)+ (Е х F) + (G х Н)] 1(Ах В) regulisana pomocu specifiёnih razlicitih aspekata njene

.--:::<1'\ •""""Је.
'\"".. [\ . !\. ~ ЬШ
Kolika pow"n"emgoSta moie P"'krNena •rukturom
\ ! \ \\ gradevinskog objekta i ukupna povrsina poda koja moze
! •..:'{:\ Ьiti izgradena su izrazeni kao procenti povrsine.
• Procenat dopustene sirine ili duЫne =С/А ili D/B :tf- Maksimalna sirina i duzina koju gradevinski objekat mo2:e
imati izrazavaju se u procentima u odnosu na dimenzije
: ~ lokacije.
• Zahtevane udaljenosti prednje, Uredbe zoniranja takode odreduju koliko sme da bude
Ьocnih i zadnje strane objekta visina strukture objekta.
• Povrsina лamenjena
gradenju
Dimenzija i oЫik objekta su takode regulisane indirektno
pomocu posebno spedficiranih minimuma koji zahtevaju
rastojanja od struklure objekta do linije parcele na lokacjji kako
Ы se obezbedili zahtevi koji se odnose na vazduh, sveUost,
suncevo zraeenje, ј privatnost.

Postojece olaksice i prava prvenstva mogu dalje da ograniёe

prostor za gradenje па lokaciji.

• Linije parcele - - - - - - - Odredena pogodnost је legalno pravo koje ima jedan

posednik kako Ы se ogranicilo koriseenje zemljista drugog
vlasnika, zbog jspunjavanja zahteva jJi pogodnosti prema
svetlosli ј vazduhu.
Pravo prvenstva је legalno pravo koje је dozvoljeno jednom
vlasniku ili javnom sektoru da prelazi preko tudeg zemljista,
iz razloga pogodnosti Ш izgradnje i odгZavanja instalacione
mreze.
~~_.\.----.:~~~::::--- Svi gore navedeni zahtevi, zajedno sa Ьilo kojim ogranicenjem
u vrsti i gustini koriscenja, defini~u trodimenzionalnu anvelopu
izvan koje ne sme da se prosiri zapremina gradevinskog
objekta. Potrebno је za specificne zahteve razmotriti pogodnu
uredbu zoniranja.

"•"</''
 UREDBE ZONIRANJA ~ .21
rпшrлапје od opstjh zahteva uredbl zопјгапја moze da • Zahtevano rastojaпje фjekta
posloji u formi jzuzetaka ili dozvola. lzuzecj od oblcnjh od jvjce parcele
:;rlrleva za rastojanjjma se smeju sprovestj za:

· lzbociпe aгhjtektoпskjh elemenata kao sto su пadstresпjce

krova, vепсј, prozorj па jspupceпjm delovjma zgrade, ј • Mogucj jzuzecj
balkoпi
· Dodatпe strukture kao sto su platoj na пjskom пjvou,
ograde, i izdvojeпa paгkjraljsta za automobole jli garaze
· Prethodпo jzgradeпe strukture koje su postavljeпe uz
postojece, susedпe strukture

l;uzecj se eesto prave za lokacjje u пagjbu, ј\ј za lokacjje koje

:;с graпjce sa javпjm otvoreпjm prostorjma.

· Kosi krovovj, djmпjacj, ј druge jzbocjne па krovu mogu Ьitj

• Mogucj ispadj objekta
dopusteпe da se prosjre jzvaп graпjca погmаlпе vjsjпe.
• Gгапјса vjsjпe moze Ьitj djrektпo u vezj sa nagjbom
lokacije.

--
• Smапјепје u zahtevjma kojj se odпose па rastojaпja
objekta od jvjca parcele sme Ьitj u slucaju lokacjja u пagiЬu
ili u slueaju lokacjja koje su predпjom straпom okreпute
prema otvoreпom prostoru.

Kako Ьi se obezbedjla adekvatпa svetlost, vazduh, ј prostor, i

kako Ьi se unapredila sredjпa па uljcama ј pesackjm zoпama,
zahtevj mogu da postoje za:

• Otvorene prostore prjstupacпe za javnost • Moguce smапјепје nagjba 1

• Dodatпa rastojaпja objekta ukoljko se struktura objekta

izdiZe jznad jzvesпe vjsjпe
• UoЬijcenje fasade gradevjпskog objekta kojj је prednjom
straпom огјјепtјsап prema javпom prostoru
• Pгjstup vozjla i parkjпg vап zone uljce • Rastojanje objekta 2
• Rastojaпje objekta 1
Uredbe zonjraпja mogu takode da sadгle zahteve kojj se
prjmenjuju samo па specjficne kategorije upotrebe kao ј
procedure za zahteve odstupaпja od regulatjva.

• Ograпjeavajuce odredbe su odredbe u aktu koje N

ograпieavaju delovaпje Ьilo kakvog ljca prema пјој, kao
ugovor jzmedu jedjпstveпjh vlasпjka kojj specjficjгa
koriscenje koga vlasnik treba da se pridгlava. Rasпa ј
reljgiozna оgгапјеепја su legalпo nevaze6a.

Ostali regulacioпj iпstrumeпtj postoje tako sto utjcu па to da

је pravac pruzaпja objekata locjraп ј koпstruisan. Ove uredbe
- cesto se odпose na gradevjпske propjse - ustaпovljavaju
vezu jzmedu:

• Тiра namene kuce

• Stepena protivpozarпe otporпosti njihove strukture ј
koпstrukcjje
• Dopusteпe visjпe ј роvгsјпе poda gradevjnskog objekta, ј
пјепоg udaljeпja od susedпjhstruktura

• Za vise infonmacjja о gradeviпskjm propisjma videtj 2.05

'BUILDING CODE- GRADEVINSКI PROPISI
 Ћ •22 PRISTUP LOКACIJII KRETANJE

1.22 PRISTUP LOКACIJII KRETANJE

Obezbedenje adekvatnog pristupa ј cirkulacije pesaka,

automoblla, i usluznjh vozila је znaeajan aspekt u planiranju
lokacjje, koji utjce ј na locjranje zgrade na njenoj lokacijj ј na
orjjentaciju njenih ulaza. Skica na ovoj strani i na sledecim
stranama predstavlja fundamentalni kriterijum za procenu i
osmisljavanje prostora koji su potrebni za staze, puteve i
povгSine namenjene parkiranju.

1. Obezbediti prostor za bezbedan i lak pesacki prjstup ј

kretanje do ulaza u gradevinski objekat sa parking
povrsina ili stanjca javnog saobracajnog prevoza sa
minjmalnim prelascima preko puteva.
2. Odreditj broj parking prostora koje su potrebni prema
uredЬama zoniranja za odredenu vrstu korisnika ј ukupan
broj jedinica ili povгSinu poda gradevinskog objekta.
З. Odreditj broj pristupacnih parkjng prostora, kao i ograda i
rampj koji su potrebnj prema lokalnom, dГZavnom, ili
federalnom zakonu.
4. Obezbedjtj zone za autobuse i druga vozila javnog
saobraeaja na pogodnim mestima.
5. Razdvojiti povгSine za usluzna i teretna istovaranja od
pesackog i automobllskog saobraeaja.
6. Obezbediti pristup za vozila za hitne slueajeve kao sto su
vatrogasna kola i ambulantna vozila.
7 . Uspostaviti zahtevanu sirinu i lokaciju ivienjaka i njihovu
odgovarajucu distancu u odnosu na presecanja javnih
ulica.
8. Obezbedjti jasne linije pristupa vozila za ukljucivanje na
javne puteve.
9. Planirati kontrolu pristupa na parking povrsinama tamo
gde se to zahteva.
10. Obezbediti prostor za uredenje povгSina: zaklanjanje
parking prostora moze Ьiti zahtevano ро uredbama
zoniranja.
11. lzgraditi asfaltne staze i parking povгSine zbog potreba za
odvodnjavanjem.
12. Obezbediti prostor za opremu za uklanjanje snega u
hladnim klimatskim uslovima.

• llustracija prilagodena za predstavljanje plana lokac[e za

kucu Carre House, koju је projektovao Alvar Aalto

CS! 02500 Poplocavanje ј povr5jnska obrada

CSI 02800 Uredenja lokacjje
 KRETANJE РЕSАКА 1Ј •2З

• 1' б"(2285) minimalna visina iznad nivoa tla

· Srн;нчrti ukrstanja puteva sa putevima i parking
povrsiпama
· ObcllJediti prevoz u periodu hladnog vremena
S,l JIOJiJVOm leda
· о !Ј'Уо JG rпinimalni nagib neophodan za
oнfvodпjavanje; 1.5% је pozeljan nagiЬ

Pot\acka staze
. З'(915) minimalno 4' (1220) minimalno potrebno za • 6' (18ЗО) је potrebno kada se
potrebno za stazu kretanje dvoje ljudi uporedo pesacka staza granici sa
sa jednosmemim 6' do 8' (18ЗО do 2440) је parking prostorom gde
kretanjem pozeljna sirina automobili mogu da prelaze
• Мннrпаlnо З cela ро stepenistu
preko staze
• <Ji.Jr ade so zahtevaju za stepenista koja imaju
• 11" (280) minimalna sirina gazista
~~otrrr 111
vrse cela, ili u zonama gde postoje
• 4" (100) minimalna visina cela; 7" (180) је
vrornoпski uslovi sa pojavom leda
maksimalna visina cela stepenika
• Za odredivanje srazmere dimenzija stepenika,
videti 9.0З.

8poljailnja stepenista

• Otюzbediti pratece elemente kao sto su 'klupe,

koffJ(Jza otpatke, i ulicno osvetljenje.

• 4' (1220) је minimum za 7' (21З5) је minimum za

jednosmemo kretanje; dvosmerno kretanje;
• lzЬecr povrsinske nepravilnosti koje mogu smetati 5' (1525)је pozeljno 8' (2440) је poZвljno
osobama u invalidskim kolicima. о о о о
• OЬezbediti vizuelna upozorenja za vizuelno о0о0о0о
о0о0о о
slabiJa ' opasna saobratajna podrucja. 0
• Vrdotr А.ОЗ za opste ADA smemice za pristup.
о о о о
0 0 0

ADA Pravila
.4' (1220) је minimalno rastojanje od

• H111npe sa ivicnjacima se zahtevaju gde god vrha rampe do najЬiize prepreke

p11stupacna ruta prelazi ivicnjak; • З' (915) је minimalna siri
• 1:12је maksimalni nagib rampe
• Povrsrna rampe Ы trebalo da bude postojana,
• 1:10 је maksimalni nagiЬ za
tvrsta. rda bude otpoma na klizanje.
Ьоёnе strane
• Obmutr rvicnjaci su dostupni tamo gde pesaci
но mogu normalno da predu preko rampe.

A1tt1pe sa
Mtпjoclma
 'Ј .24 KRETANJE VOZILA

Spoljasnji radijus krivine

• Automobll: 22' (6705)
• utovarno mesto: 10' do 12' • Ambulantna kola: 30' (9145)
(3050 do 3660) sirine; 35' • Autobus: 54' (16,460)
do 50' (10 do 15m) duzine • Vatrogasna kola: 48' (14,630)
• Polukamion 1prikolica: 50'
(15,240)
• 20' (6095) radijus;
15' (4570) minimum - Unutrasnji radijus krivine
• Automobll: 12' (3660)
• Ambulantna kola: 18' (5485)
• Autobus: 32' (9755)
• Vatrogasna kola: 34' (10,365)
• Polukamion 1prikolica: 28'
• jedan prolaz: 13' (3960); (8535)
10' (3050) minimum
• dva prolaza: 22' (6705);
18' (5485) minimum - -

• 15' (4570);
13' (3960) minimum
1:6 maksimalni nagib; 1:10
.IIН---pozeljni nagib
• 20' (6095) radijus; Nagib prelaza је jednak polovini
15' (4570) minimum '4' (1220) raqijus glavnog nagiba
• 20' (6095) radijus;
• 11'(3355) \ 15' (4570) minimum
spojeni prolaz.

Privatni putevi

• 11'·3" (3555)

• 3'-0" (915) minimum za

н
zaustavljanje tocka od zida
• 2'-6" (760) minimum .• 22'-0" (6705)
• nagib platoa
zbog odvodnjavanja ....,_,.-=-
·--.j.j.-t;;;;.-J

• 8'-0" (2440)
minimum

г-· 24'(7315)

• 7' (2135) -+-·

-------------------+-----10_'_(3_0"...50_)_ra_diJ_·us.J_t·--·. 11'. (3355) minimum
,,,".....-
1
1
'
Stambeni prilazi i garaze
 PARKIRANJE VOZILA 'ј] .2 S
--------------------------------------------
[Jirпonzije vozila
· Л11tо rmн\jlhdrmenzija: 5'-8" х 16'-0"
•ili5x4875)
· :.t.ннlciГdпi auto: 6'-6" х 18'-0" (1980 х IIJ

',·11\~)) ll
Pмklng prostori: ;1--, /
',t.ннl.lrdnr autr 8'-6" do 9'-0" (2ЩООО-~_....-------
/f.1'>) х 18'-0" do 20'-0" {5485 do 6095)
· Лrrto rrraпjrh drmenzija: 8'-0" {2440) х
q
н;· о· (4875)

· 'j.rrplr 1% do 5% za odvodnjavanje; 2%
!" l''l:, 1е prcporuceni nagib • 4'-0" (1220) radijus

• Pesacki prolaz
• 2'-6" (760) do ivicnjaka
granicnika
• lvicnjak ili granicnik

Porcolo za parking
• Sirina konstruktivnog stuba

• 96" {2440) minimalna sirina

Gttdno rampe • Pomocni prolazi za parking
• 60" {1525) minimalni
pomocni prolaz; moze Ьiti prostore i zone za putnike Ьi
podeljen sa dva dodatna trebalo da budu deo
parking prostora. pristupacnog pravca kretanja
Potrebno је oznaciti pristuc prema objektu ili prema
распе parking prostore sa ulazu u objekat.
znakom koji pokazuje in-
= \
ternacionalni simbol pristu-
pacnosti.

• l.oknlr11. dr,avni, i federalni zakoni regulisu
l)l()j Pfltilupnih mesta.
• Potrobrю ЈО locirati pristupacne parking
I~()IIOfo Alo је Ьlize mogute objektu ili
uiAlu oЬJokla.
• 1W lo 11111ksimalni nagib za prostore i
jl(}tttoOCI\0 prolaze
ъ-===·6{)'(1525)
• Pristupacni parking prostori
za kombl vozila koja koriste
osobe sa invaliditetom treьa mlolmalol pomoiol
da imaju cistu visinu od 98" prolaz; 20' {6m) duzina, za
{2490) i pomoi:ni prolaz od susednu zonu za putnike i
najmanje 96" (2440) u sirini. paralelno u odnosu na prostor za
zaustavljanje vozila.

AOAPravl!a
 ~ .26 ZASTITA KOSINA
Kosine koje su izlozene eroziji od oticanja povrsinske vode,
zahtevaju odredene mere staЫiizacije. Potreba za
stabllizacijom moze blti redukovana promenom pravca
oticanja na vrhu kosine, ili stvaranjem niza terasa kako Ьi se
smanjila brzina oticanja vode.

Osnovni mehanicki nacin zasШe nasipa protiv erozije је

obzidivanje nasipa nepravilnim komadima lomljenog kamena Ш
kosevima napunjenim kamenjem.
· - - - - - . Nepravilni komadi lomljenog kamena predstavljaju sloj
nepravilno izlomljenog kamena razlicitih dimenzija
postavljenih na kosinu nasipa u cilju spreeavanja erozije.
DeЬijina sloja treba da bude veea od maksimalne dimenzije
kamena.
Fabricki filtriran ili razvrstan pesak i sljunak za
odvodnjavanje

Skeletni zid Ш zid od Ыokova se takode moze koristiti za

zadгlavanje i zastitu nagiba nasipa.
Skeletni zid је celularni okvir od kockastih celicnih, beton-
skih, ili drvenih elemenata, koji su polozeni u slojeve pod
pravim uglom, i ispunjeni zemljom ili kamenjem.

Potpomi zid od Ьlokova је vrsta gravitacionog potpornog

zida koji је formiran slaganjem modulamih, prefabrikovanih
betonskih elemenata na preklop i sa ispunjenim prazninama
sa lomljenim kamenom ш sljunkom.

Kosevi sa kamenom su kosevi od galvanizirane Ш PVC-om

prekrivene zice ispunjene kamenom i naslaganih tako da
formiraju potporni oslonac ili potpornu strukturu; ili kao
slojevi nepravilnog lomljenog kamena kako Ьi se
stabilizovao nasip.
Fablicki filtriran ifi razvrstan pesak i sljunak za odvodnja-
~---- vanje

Plirodni naёin staЫiizacije ukljucuje vezaee tla • zasadni

materijal koji spreeava Ш stiti od erozije obezbedivanjem
pokrivaca zemlje i formiranjem guste mreze korenja koje
vezuje zemlju.

CSI 02270 Zastita kosina

 POTPORNI ZIDOVI U•27
r,.,,J.,/ciJena promena u nivou zemlje prevazilazi ugao
,·,!.,:IJ.IIlJa zemljista, potporni zid postaje neophodan da
: .rtli ir п1asu zemlje na gornjoj strani promene nagiba.

,•"цютi zrd mora da bude projektovan i izgraden tako da se

•щ:шts\avi bocnom pritisku zemlji~ta koje se podupire. Ovaj
.• >.t;>or pritisak se uveeava proporcionalno od nule ГЈЭ vi5em
.. t••Jн~f\Lr nivoa do maksimalпe vredпosti па najпizoj dublni
:нl.r Ukupпi prilisak ili sila guraпja mora Ьili simuliraпa kroz
t.,;, . . tr: troLrgaoпe distribucione mreze, na јеdпој trecini izпad
i•><!tнr/ji! Zlda.

Vertikalno optereeenje је dodatno opterecenje, kao

optereeenje zemlje iznad potpornog zida. Liпija potisaka је
paralelna sa nagiЬom vertikalnog optereceпja .

Potrebпo је pretpostaviti 33° za пagib polagaпja vecine

zem!jista.
Videti 1.05 za nagib polaganja na nasip nezasticenog
zemljista.

• ! ~о 2flб х SНЧ2 • Т=О.833 х S(H+H'}/2

(za potpomi zid sa vertikalnim Potporni zid moze da раdпе pod uticajem preluranja,
• !•ukup111 pritisak ili potisak opterecenjem}
horizontalnog klizanja, ili prekomeme sedimentacije.

• Potisak tezi da оkгепе zid oko stope podnozja.

• SF1o1.1na poduprte zemlje;
• Kako Ьi se sprecilo prevrtaпje potpornog zida, momeпat
100 pct (1600kg/m3} tipiёпa vrednost
pruzanja otpora (Мг} ili tezina sklopa zida i Ьilo koji nosaё
• w.. ьљоа z1da koja deluje kroz teziste zemlje u stopi baze (Wxd} mora da se suprostavi momentu
IJfOЫJkiJ
preturanja (М 0} koji nastaje pod uticajem pritiska zem!je
• н~rмul!anta od т i w (ТхН/3}. Koristeci sigurпosni faktor od 2, Мг 2:2Мо .

• Kako Ьi se osigurao potporni zid od klizanja, tezina sklopa

zida odreduje koeficijent lrenja za zemlju koja podupire zid
(WxC.F) mora da se suprotstavi bocnom optereeenju zida
(Т}. Koristiti sigurnosni faktor od 1.5, WxC.F.2:1.5Т.

~~----....~-'•asiV~I pritisak zemlje koja se granici sa пizim nivoom zida

pomaze otporu boёnog optereeenja (Т}.
takode povecava otpomost zida prema klizanju.
• Prosecni koeficijeпti trenja: sljunak, 0.6; mulj/suva glina,
0.5; pesak, 0.4; vlazna glina, 0.3.

• Kako Ы se sprecio uticaj sedimentacije па potporni zid,

vertikalпa sila (W} ne sme da prede nosivosttla (В.С}, gde
је W=teziпa zida i optereeenja zemlje u osnovi uvecana za
vertikalnu komponeпtu pritiska zemlje na zid bez
vertikalnog optereeenja. Koristeti sigurnosni faktor od
1.5, В.С.<':1.5 W/A.
 ~ .28 POTPORNI ZIDOVI

10" (255) Armirano-betonski potporni zid

Postavke dimenzionisanja koje su date ispod su pogodne
samo za nivo idejnog projekta. Potrebno је konsultovati
gradevinskog inzenjera za glavni projekat, narocito kada
potporni zid treba da se gradi na nestabllnom tlu ili kada је
izlozen uticaju vertikalnog optereeenja Ш pokretnog
opterecenja.

Gravitacioni zid
Gravitacioni potpotporni zid се se odupirati prevrtanju i
klizanju svojom tezinom i zapreminom svoje mase.
Gravitacioni zidovi se mogu koristiti za strukture potpornih
• 0.6Н .1 zidova koje su manje od 10' (3048) visine.
(0.9 н w/ sirina/
vertikalno
opterecenje) T-konzolni zidovi
Konzolni zidovi od armiranog betona se koriste za potporne
zidove do 20' visine. lznad ove visine, upotrebtiavaju se
potporni zidovi.

Zidovi sa ojacanjima
Potporni zid sa ojaёanjem koristi zidove trougaonog
poprecnog preseka kako Ьi se ostvarilo ukrueenje vertikalne
ploee i dodala tezina na bazu. Ојаёаnја se postavljaju na
odredenim rastojanjima koja iznose pola visine zida.

0.7Н
(1.25 н sirina 1
vertikalno optereeenje) L-konzolni zidovi
-0.6 н Ova vrsta potpornog zida se koristi kada se zid granici sa
(1.0 sirina 1vertikalno linijom parcele ili sa nekom drugom vrstom prepreke.
optereeenje)
• Sistem odvodnjavanja moze da se zahteva kako Ьi se
uЬiazio pritisak vode iza zida.
• Potpomi zid sa nagibom se
odnosi na stran u zida nagnutu ka
nazad koji se izdize, koji moze
da daje iluziju povгSine koja је
1 • Drenazna ispuna od fabricki filtriranog ili poroznog sljunka
nagnuta ka napred.
• Dodatna armatura koja se /
postvalja da primi prom~ • 2" (51) !21 supljina Ыizu dna potpomog zida, ispunjena
napona od temperatumih ra~lika sljunkom ili drugim materijalom, koja obezbeduje vodi da ne
za zidove deЬije od 1о· odlazi na spoljasnju stranu zida i nalazi se na osovinskom
deЫjine. razmaku od@ 4' -6' (1220-1830), ili perforirana drenazna
• Konstruktivna eelicna armatura cev koja је u nagibu tako da odvodi vodu od zida.

_____,, 2" (51) minimum

• Stope zida treba da budu • З" (75) minimum
spustene ispod nivoa
smrzavanja tla ili 2' (610) • Obezbediti vertikalne kontrolne tacke na osovinskom
ispod nizeg nivoa, koji Ьilo razmaku od @ 25' (7620), i vertikalne dilatacione spojnice
daje veei. na svakoj cetvrtoj kontrolnoj tacki.

CSI 03300 Beton liven na licu mesta

 POTPORNI ZIDOVI ] .29
, • , 1 lн.:ton, opeka, ili kamen se mogu koristiti
: , 11 ·i;Jtivno niske potporne zidove.

• Horizontalna veza 4х6 ili 6х6 drveni elementi pod pritiskom sirine/spojevi
na preklop koji su prikovani jedan za drugi ili vezani
sirina/galvanizovane celicne sipke na osovinskom
rastojanju od@ 4'-0" (1220)
• Uronjeni element koji
funkcionise kao kotva је drvena,
kamena ili betonska masa koja је
ukopana u zemlju kao anker; koristi se za zidove
preko З' (915) visine i postavlja se na osovinskom Zid od horizontalnih drvenih elemenata
rastojanju od 6'-0" (1830).

• Drenaza od sljunka za zidove preko 2' (610) visine

Pokrivka od opeke ili kamena

--~ Galvanizovane veze u zidu

• Supljina Ьlizu dna potpomog ОЫоgа od opeke 4" (100)
zida, ispunjena sljunkom ili drugim
materijalom. koja obezbeduje
da ne odlazi na spoljasnju stranu
zida, na osovinskom rastojanju od 8" (205) betonski zidani elementi
@ 4' -6' (1220-1830) 12" (305) betonski zidani elementi
• Perforirana drenazna cev koja је u
nagibu
• Nivo smrzavanja tla.
• 8" х 24" (205х610)
betonska stopa Zid sa oЫogom od opeke

Nagib

---~.........::'\
-....-с:::.:.;;"'
r?
- /
Zakoseni komadi kamena u nagibu zЬog postizanja
staЬilnosli

16"(150)
• Obezbediti podlogu sa adekvatnim
odvodnjavanjem, od komapktnog
podnozje zida ne sme da prede liniju
smrzavanja tla.
• Dno zidova od kamena zidanog sa Zid od usuvo polozenog kamena
spojnicama od maltera treba da se postavi
ispod linije smrzavanja tla.

CSI 04200 Zidanje zidarskim elementima

~ .30 POPLOCAVANJE
Poploёavanje (CSI 02500) obezbeauje haЬajucu povrsinu za
pesaёki Ш automobilski saobracaj na lokaciji. То је kompozitna
struktura ёiја deЬijina i konstrukcija su u direktnoj zavisпosti od
vrste i iпteпziteta saobraeaja ј opterecenja koje tгеЬа da se
prenese, i nosivosti ј probojnosti posteljice.

Popoloёavanje prihvat,a uticaje od kretanja, stiti podlogu, i

prenosi opterecenje па strukturu podloge. Posloje dve vrste
poplocanja: elasticno i kompaktno.

Podloga је struktura od agregala adekvatne granulacije koja

prenosi opterecenje poplocanja na posteljicu. Ona takoae
obezbeduje gornje oslobaaanje kapilame vode. Veoma teska
opterecenja mogu zahtevati dodatni sloj podlogu od krupпi­
jeg agregata kao sto је lomljeпi kamen.

Posteljica, koja mora konacno da prihvati sva opterecenja

koja deluju na ploёnik, mога Ьiti od kompaktne zemlje ili od
kompaktne ispune. Posto ona moze da primi vlagu od infif.
tracije, trebalo Ьi da bude postavljena u odreaenom nagibu
zbog mogucпosli odvodnjavaпja.

Elasticпi plocпici koji se sastoje od jediпiёnih рорlоеапја od

Ьеtопа, opeke, ili kamena koja su postavljeпa preko реsеапе
posteUice, su relativпo elaslicna i preпose optereeeпje па
posteljicu ро zracпom principu. Опа zahtevaju ivicпjake od drveta,
eelika, kameпa, opeke ili Ьеtопа kako Ы se sprecilo horizontalno
pomeraпje materijala poploeanja.

Kompaktna poplocanja, kao sto su aпnirano-betoпske ploce ili

elementi plocпici polozeni u sloj maltera preko betoпske ploce,
rasprostiru svoja optereceпja iпterno i preпose ih па podlogu
preko prostraпe povrsiпe. Опа zahtevaju ojaeanje i produzenje
• 1% miпimalпi пagib zbog odvodпjavaпja; osnovпog materijala duz svojih ivica.
рорlоеапја sa zпаёајпо izrazeпom
strukturom mogu da zahtevaju veci пagib.

• Poploeavaпje od opeke: 4"х4", 8", 12", • Poploeavaпje od betoпskih • Poploeavaпja па preklop: 2 У2 .-3 У2 •
1"-2" deЬijiпe (100х100, 205, 305; 25-57 etemeпata: 12", 18", 24" u osпovi; deЬijiпe (64-90 deЬijine}
deЬijiпe) 1 У2 .-3 У2. deЬijiпe (64-90 deЬijiпe}

• Mreza ili Ьlokovi sa travom: 3 У2 • Graпitпa kaldпna: 4"Ш 6" u osпovi; 6" • Sеёепi kamen: sirina i duzina
deЬijiпe (90 deЬijiпe) debђine (305, 455, 610; u osпovi; variraju; 1"-2" debUine (25-51
38·75 deЬijine) deЬijiпe)

Materijali za poplocavanje
• Konsultovati lokalпog паЬаvlјаеа za informacije о dostupпosti oЫika, dimeпzija, Ьоја, tekstura, apsorpcionih karakteristika, cvrstoee па pritisak, i
predloga za montazu.
 POPLOCAVANJE )] .з 1
1 1

• SaЫonski spoj • Jed. mrezasto preplitanje • Mrei. prepl. sa preklapanjem • Spoj sa oktagonima i tackama • Rimska kaldrma

1 -.~-..,_"
f .,---'--<--!'-__,_-'-т-'-1
1~__._______.
· М"а gradevina od tesanika • Slog riЫje kos~ • RiЬija kost sa preklapanjem • Mrezasto prep. sa preklapanjem • Blokovi sa travom • Кamenje лepravilnog oЫika

Mreze poploeavanja

Jediniёna poploёavanja sirinafzaptiveni

• Element poploeavanja na spojevi
podlozi od maltera, po~i.IЭ\IIijeв-~~ ~~'Тi"'»7~?~;~;щ_- · 1"-2" (25-51) podloga od peska
па ivicu ili polozen ravno
• 2"-6" (51-150) naЫjeni agregat gde se
• Betonska stopa; obezbediti
zahteva u prostorima sa jakim saobra6ajem
~!Junak ispod stope ukoliko је
ili preko nestaЫinog sloja zemlje
dubina mгZnjenja duЬija nego
stopa.
• NaЫjena posteljica ili kompaktni sloj zemlje
• Element poploeavanja • Fleksibllna podloga
~--------г--.,
postavljen vertikalno na 1
podlogu od maltera; element 1 1
1 Ј
moze blti postavljen iznad % ·• Poploeavanje od opeke ili betona
visine poploёavanja kako Ы se
formirao ivicnjak.

• Betonska stopa

NaЬijeni agregat, ukoliko se zahteva

• 2х, 4х, ili 6х pritisnuta
ivica ili ivienjak
• Kompaktna podloga
• 2" (51) sloj od drvene piljevine,
lomljerюg kamena, ili
zrnastog syunka Blok sa travom
• 2"(51) osnova od mesavine
zemlje i cementa ili Jlnmlie>n.:>t! Humus sa travom ili povгSinskim pokrivacem
kamena
· 2" (51) podloga od peska
• 2х2 ili 2х4 pritisnuti drveni
podupiraci, 24" (610)
na osovinskom rastojanju оо
@з· do 4' (915 do 1220).

• Obrada ivica • Detalji poploёavanja

 1Ј .32 SITUACIONI PLAN
Situacioпi рlап prjkazuje prjrodпe i izgradeпe elemeпte па
lokaciji ј opisuje predlozeпo gradeпje u odпosu па ove
postojece parametre. ОЬlспо zasпovaп па iпzeпjerskom
geodetskom mereпju i sпimaпju, sjtuacioпi рlап је eseпcijalпi
deo пiza dokumeпata koji se odпose па gradeпje objekta.
Konacпi situacioпi рlап treba da ukljuci sledece elemeпte: t·ФО---------------------;

1. lme ј adresu vlasпika korisпika

2. Adresu vlasпika, ukoliko se razlikuje od adrese korisnika

prostora
З. Legalпi opis vlasnistva

4. lzvor i datum geodetskog snimaпja

5. Opis graпica lokacije: dimenzije graпica parcele, пjjhov
poloZэj u odпosu па sever, uglove, ј radjjuse kriviпa

6. Ugovoreпe ili projektovaпe granice, ukoliko se razljkuju u

odпosu па granjce parcele
7. Pravac severa ј razmeru crteza
8. Lokacija i opis referentnih laeaka, koje uspostavljaju
merodavne taCke za lokaciju i nivoe novog gradenja
9. ldentiflkaciju i dimenzije susednih ulica, aleja, i drugjh ®
javnih puteva
10. Lokaciju ј dimenzije Ьilo kakve jmovine u tudem
vlasnistvu ili puteva koji prelaze preko lokacije
11. Dimenzije minimalnih rastojanja od ivice parcele prema

о
objektu prema uredbama zoniranja
12. Lokacija i dimenzija postojecih struktura i opis Ыlо kakvog
rusenja koje zahteva novo gradenje
13. Lokacija, oЫik, ј velicina struktura predloZenih za
gradenje, ukljucujuci krovne nadstresпice i druge ispade
na objektu
14. Lokacija i dimenzije postojecih i predlozenih poploeaпih
staza, prolaza za vozila ј parkiпg povгSiпa
SITUACIONI PLAN
15. Lokacija postojecih instalacija: vodovod, saпitama ј kjsпa
kanaljzacija, inslalacije za gas, iпstalacije za napajanje Razmera
elektricпom eпergijom, telefonske i kaЫovske linije,
pozarni hidranti, kao i predlozeпe tacke sрајапја
16. Postojeee izohjpse, поvе izohipse i zavгSni nagiЫ
povгSina za vozila, hodanje, travпjake, ј druge povr§jпe
posle zavгSetka gradenja ilj jzvodenja zavffinjh radova u
obradi spoljasnjih povr§jna
17. Postojeea vegetacija koju је potrebno zad!Za6 ј ona koju
је potrebno ukloniti

18. Postojeee karakteristike vode na lokacjji, kao sto su uvale

u zemljistu za potrebe odvodnjavanja, potoci, plavne
ravnice, izvori vode, jli obalne vode
19. Predlozeni elemenfi za uredenje zemljista, kao sto su
ograde, potpornj zjdovi i vegetacija; ukoliko postoji
intenzivпo uredeпje zemljista i drugi elemeпti uredenja
па lokaciji mogu Ьiti prikazaпi па odvojeпom sjtuacionom
plaпu.

20. Ukazivanja па ostale crteze i detalje

 SITUACIONI PLAN U.ЗЗ

®
®
' ............. __ ..... '' 1 \
1 '' \ 1
1 1
' '\ '' /
/
/ 1
1
\ .r 1
\ '' \ /"
1
........
..... '' / ---- "'"
, 1 ~---
1
'' '' \ _,/

' '-.,. ' ..... '' 1

\ " /
\
''\ '' \ r
@
\ '' \

' '\ \
\ \
\ \ \ \
\ \ \
\
' \
\ '' \ \
~ '' '\
\
1
\
'
\
'
'' ' ' '\ '\

1
\
'\
\
\
\
' \
\
'' \ 1
1
\ \
\
\
\
''' \
r \
\
1 \ \
'-
..... ..... 1
\
\
\ 1
1 \
\
1
' \
\
' \ \ 1 \
1
1
1
' ' '--, \
\ ' '' 1
1
1
1
\
\
1
1
1®
\ \
,,....., ' ' \
\

' \1
1
1
' \ 1
\ \
\
\
\.
'' \
' \\ \
\
1
\
1
\
\
1
® \
\
\
1
1
1
\
1
\
\
\\
1
\
\ 1
1
Ј

\
\
\
\
1
,, \
\
1
1
\ \ 1
\ \ 1
\ \ 1 1
\
'' ' .... _, \
1
1
1
1 1
1 1
'1 ~
l \ 1
\ \ [ 1 1
\ 1 1
\
!
1 1
1
1
\

Ј
1
1
1 '1
1
1
1
1
1
1
1

1 1 1 Ј 1
1 1
1 1 1 1
1 1 ј 1
1
1
1
1
1 \
1
1
1
.ф
1 1
1 1 1
@ 1
!
Ј
1
1
1
1
1
1
1
1
1 1
1 1 1 1
1 1
1

ве
{

1
1 Ј
1 1 1
/

1
1 1
1
1
1

1 1 1
1 1 1
1
1 1
1 1 1
1 1 1
1
1 1 / 1
1 1 1
l -.1.

®
'u .34 OPIS LOКACIJE
~--;
• Osnovni meridijanj predstavljaju
severno-juzne referentne linjje
ustanovljene nа osnovu sustinskih
oznaka za vel ike povrsine
zemljista.
• Meridijani vod ilje predstavljaju
severno-juzne referentne linije koje
su postavljene izmedu korekcionih
linija u intervalima od 24 rnjlje
(38.62-km) istocno i zapadno u
odnosu na os novne meridijane. __"
• Linije memih Ј'edjnjca predstavljaju
severno-juzne referentne linije koje
su smestene u intervalima od 6
milja (9.66-km )izm~, ~
--
vodilja.
• lstocno-zapad па
bazna linija
• Korekcione lin ije predstavljaju
istocno-zapad ne referentne linije
smestene u jntervalima od 24-milje
(38.62-km) se vemo i juzno u 1
odnosu na Ьаznu liniju kako Ы se
ispravjla pode la za konvergenciju
meridijana i izjednaёila istocno-
zapadna rastojanja.
'г
··-.-------~. Zakonski opis lokacije se sastoji od lokacije ј granica
\ specjficne zemljisne parcele, koji su zasnovani na
geodetskim merama-granjcama ilj na pravouglom
/ '\ geodetskom sistemu, Ш su napravljeni u odnosu na
snimljeni deo zemJjjsta.
~ ',
t._
1 Мара sa merama-i-granicama se dоЫја u odnosu
na pravac i duzinu svake graniёne linije parcele
~ zemljista, polazecj od poznate tacke i iducj
', / perifernim stranama zemljista do konaёnog
~-, povratka na poёetno mesto.
·
/
~(У·' Geodetska podloga је zakonski dokument koji
opisuje lokacjju, granjce, i dimenzije dela zemljjsta
ilj zemljisne parcele, ukljucujuci izdate dozvole,
pogodnostj ј ogranjcenja koja se odnose na
zoniranje ј planiranje, i za potrebe podpodele
zemljista, podeone linije ufjce, Ьlokova, ј delova
zemljista, ј numerisanje i djmenzjje svakog dela
zemljista.
...,.
- Pravougaoni sistem geodetske podloge је zasno-
van па modifikovanoj mrezi severno-juznjh
osnovnih meridjjana i meridijana vodilja ј
jstoёno-zapadnih baznjh linija.
•1
~ f---" Merni opseg је jedna u nizu podela numerisanih od
Ј v--
istoka ilj zapada od merjdijana vodilje i sastoji se od
niza upravnih jedinjca koje su numerisane severno i
juzno u odnosu na baznu liniju.
/
1--
v [._./....
~-- ./ rm Merna jedinica је jedinica povгSine zemljista, koja
aproksimativno iznosi oko Sвst kvadratnjh milja
~
L-····
(93.2 km 2) i sadГZi 36 delova .
....······· ./
.....~.............
,//
Sekcjja је jedan element od 36 numerisanih
podpodela meme jedinice, od kojih svaka jznosi
aproksimativno jednu kvadratnu milju (2.59 km 2 ili
640 jutara zemlje) i dalje је podeljena na polovjne,
rd\ 1\ i\
ёetvrtjne, i ёetvrtine-cetvrtina.
\ 1 !
··-
\
i--·-· ·-
\ 1
GRADEVINSKI ОВЈЕКАТ

2.02 Gradevinski objekat

2.03 Elementi gradevinskog objekta
2.05 Gradevinski propisi
2.06 Tipovi konstrukcija
2.08 Opterecenja na gradevinskom objektu
2.09 Opterecenja od vetra
2.10 Opterecenja od zemljotresa
2.11 Spoljne sile
2.12 Ravnoteza
2.13 Stubovi
2.14 Grede
2.15 Staticki sistemi greda
2.16 Resetke
2.17 Ramovi i zidovi
2.18 Plocaste strukture
2.19 Prostorne strukture
2.20 Konstruktivni rasponi
2.21 Konstruktivni rasteri
2.22 Bocna stabllnost
2.24 Visoki objekti
2.25 Lukovi i svodovi
2.26 Kupole
2.27 1-juske
2.28 KaЬiovske strukture
2.29 Membrane
2.30 Spojevi i veze
~ .02 GRADEVINSKI ОБЈЕКАТ

Arhjtektura i konstrukcija objekta nisu neophodno jedna ј ista

stvar. Razumevanje metoda za sklapanje razljcjtih materijala,
elemenata, i komponenli је neophodno kako za vreme
projektovanja, tako i za vreme izgradnje objekta. Razumevanje
omogucava stvaranje arhitek!ure, ali to i ne garantuje. Radno
iskustvo u konstrukciji objekata је samo jedan od nekoliko
kriticnih faktora u ostvarivanju arhitekture. Kada govorimo о
arhitekturi kao umetnosti gradenja, treba da razmotrimo
sledece konceptualne sisteme uredenja uz fizicke
konceptualne sisteme konstrukcije:

• Definicija, velicina, proporcija, i organizacija unutrasnjih

prostora objekta
• Odredivanje ljudskih aktivnosti prema njihovoj velicjni i
dimenzijama
• Funkcionalno zoniranje prostora objekta prema svrsi i
upotrebl
• Pristup horizontalnim ј vertikalnim putanjama kretanja kroz
unutrasnjost objekta
• Senzualni kvaliteli objekta: obiik, prostor, svetlost, Ьоје,
tekstura, i dijagrami
• Objekal kao integrisana komponenta u pгjrodnom i
izgradenom okruzenju

Od primarnog znacaja u ovoj knjizi su nam fizicki sistemi koji

definisu, organizuju, ј ojacavaju perceptualne ј konceptualne
odrednice objekta.

Sistem moze Ьiti definisan kao sklop medusobno povezanih ili

zavisnih delova koji formiraju kompleksniju i unificiranu celinu ј
sluze zajednjckoj svrsj. Objekat moze Ьiti shva6en kao
sjedjnjenost vjse sistema ј podsistema koji neophodno moraju
biti povezani, usaglaseni, ј inlegrisani jedni sa drugima kao i
sa trodimenzjonalnom formom i prostornom organizacijom
objekta kao celine.

' ~
Ј '

·········(/~':
. ., ..... ..............
. . . . . . . . . . . . :\:'·vt.'.
\··.. /':

\\\
\ј
 ELEMENTI GRAOEVINSKOG ОВЈЕКТА ~ .03
Krovni sistemi
Konstruktivni sjstem Poglavlje 6
Koпstruktivni sistem grae!evinskog objekta se projektuje i
·,:uzi kao potpora i prencsnik nanetog gravitacionog i
imcnog opterecenja na povffiinu zemlje bez prekoracenja
(lulvoljenih napona na elemente u sklopu sjstema.
• Nadstruktura је vertikalno pruzanje grae!evinskog
obJekta iznad temelja.
· Siubovi, grede, ј noseci zidovi nose podne i krovne
s\rukture.
· Podstruktura је potporna struktura koja formira temelj
objekta.
astita od vlage i

Omotac objekta
(Jmotac је oklop ili anvelopa grae!evinskog objekta, koji
~.о sastoji od krova, spoljasnjih zidova, prozora, i vrata.
· Krov i spoljasnji zidovi stite unutrasnje prostore od losih
vrcmenskih prilika i kontrolisu protok vlage, toplote ј Podnj sistemi
vazduha kroz slojeve elemenata konstrukcije. Poglavlje4
• Spoljasnji zidovi i krov takoe!e ublaZavaju buku i
obozbeduju sigurnost i privatnost korisnika
uradevinskog oЬjekta.
• Vrota obezbeduju fiZicki pristup. :-.--::~~1~--"Ч!--~~-- Sjstemi specijalnih
• Prozori omogucavaju pristupaёnost svetlosli, vazduh i elemenata
poglede. Poglavlje 9
• Unutrasnji zidovi i pregrade dalje dele unutrasnji
proslor gradevinskog objekta na prostome jedinice. Vrata i prozori
Poglavlje 8

Мltlnвkl sjstemi/instalacije
Мa4inski sistemi gradevinskog objekta obezbeduju
oonovne komunalne usluge objektu.
• 811\om vodosnabdevanja obezbeduje pjtku vodu za Sjstemj masinskih i
ljudlku potrosnju i higijenu. elektricnih instalacija
• Кenallzacioni sistem uklanja otpadne teёnosti ј Poglavlje 11
OfOIIПike materije iz objekta.
• Staloml grejanja, ventilacije, i klimatizacije imaju
f\ndju temperiranja unutrasnjih prostora objekta kako
Ь1 и ostvario komfor sredine u kojoj korisnicj prostora
Sistemi zidova
OЬjokta Ьorave.
--~ Poglavlje 5
• Eloktricni sistem kontrolise, meri, ј stiti sistem
tnaЬdevanja objekta elektricnom energijom, i
dlatrlbuira elektricnu energiju na bezbedan naёin na
onorgotske sisteme, osvetljenje, sigumosne i Zavrsnj radovi
~-+- Poglavlje 10
komunikacione sisteme.
• Slsleml ver1ikalnog transporta omogucavaju prevoz
ljudll dobara sa jednog na drugi nivo- u objektima
arodnjih visina i visokim objektima.
• Prollvpo~arni sistemi detektuju i doprinose ga5enju
potara.
• Vlaoke strukture mogu lakode da zahtevaju i sisteme
odlaganja otpada i sisteme za recikliranje. Lokacija objekta
Poglavlje 1

Podacj о materijalima
Poglavlje 12
Т2 .04 ELEMENTI GRADEVINSKOG ОВЈЕКТА
• Asocijacija za zdravlje ј
bezbednost korisnjka (OSHA)I
regulise projekte radnih mesta i ..____ _""" Zahtevi bezbednosli
postavlja standarde sjgurnosti
pod kojima gradevinskj objekat
mora Ыti jzgraden.
Nacjn na kojj se blraju, sastavljaju ј jntegrjsu razljCitj
gradevinski sjstemi u konstrukcjju objekta, treba da uzme u
obzir sledece faktore:
Zahtevi performansi
• Konstruktivna kompatibllnost, integracija, i sigurnost
• Protivpozarna otpornost, zastita ј sigurnost
• Dopustena ili zeljena debljjna konstruktjvnih elemenata
• Kontrola toplote i protoka vazduha kroz gradevinske
elemente
• Kontrola sirenja i kondenzovanja vodene раге
• Ugodnost gradevinskih pomeranja prema gradevinskim
deformacijama, ј i§jrenju ili skupljanju sa promenama u
temperaturi i vlaznosti
• Redukcija buke, zvucna izolovanost, i akustiёna privatnost
• Otpornost na korjscenje, korozjju, ј vremenske utjcaje
• Zahtevj zavгSne obrade, ёiscenja ј odгZavanja
• Bezbednost ргј upotrebl
Estetski kvaliteti
• Zeljena veza gradevjnskog objekta sa njegovom lokacijom,
granicnim strukturama, i okruzenju
• Specijalni kvaliteti koji se odnose na formu, masu, Ьојu,
saru, teksturu, ј detalje
Ogranicenja regulative
• Uskladenost sa uredbama zoniranja i gradevjnskim
propisima
Ekonomski parametri
• lnicjjalni trosak koji obuhvata materijal, transport, opremu, i
troskove radne snage
• Sveukupni troskovi, koji ukljuёuju rte samo inicijalni trosak,
vec i troskove odгlavanja, potrosnju energije, vrerne
upotrebljivosti, troskove premestanja., i zainteresovanost za
investirani novac
Uticaj na zivotnu sredinu
• Stednja energije ј resursa kroz projektovanje lokacije i
samog objekta
• Energetska efikasnost masinskih sistema
• Koriscenje efikasnih i netoksicnih materijala
1
Parametri gradenja
• Dopustene tolerancije ј odgovarajuea ugradnja
• Usaglasenost sa industrgskim standardjma i pouzdanost
• Podela poslova izmedu onih u radionicj i onih па gradilistu
• Podela radne snage ј koordjпacija gradevjnskjm poslovima
• Ogranjcenja budzeta
• Oprema za gradenje kojaje neophodna
• Zahtevano vreme podizanja strukture objekta
• Provizije koje se odnose na lose vremenske prilike

.<1<··"':·'': propise usvajaJU i sprovode lokalne vladine
ii·J''"' '1" k;1ko Ь1 se regulisalo projektovanje, gradenje,
".,",,."'~'' 1oi)ПCJVIJanje zgrada u cilju opste bezbednosti,
:.:,,,..;,,,,,J,Jiнob!ti.
(jr udcvlr1ski kodeksi
( •' .l<i<"<<Љkl kodeksi SU QГ306ViПSki propisj kojj SU ГЭZVijenj Od
·.!<.111<' r1.юo11alпih organizacija sluzbenika, profesionalnih
"•lt<Ji<·11J<1. 1izvodaёa radova u oblasti gradevinskih propisa u
, "1'' ~~·.v.IJ<HIJil od strane lokalnih zajednica. Ukoliko izvesne
'"1'"'11"' trebJ da budu izmenjene ili da budu dodate lokalnim
,.,,,,!"·,:п:.l<в preduzecima, gradevinski kodeksi mogu blti
,,,.,,": .. нншl strar1e opstine sa amandmanima.
'"•" :;о ''"ldev1nski kodeksi razlikuju u detaljima, oni su
•>~IJalн/Uvillll na sliёan naёin. Svaki pocinje definisanjem
><~111\JUfiJii tJpotrebe ili koriscenjem i vrstama graaenja u
~IF.IIкl'l :1<1 slcpenom protivpozarne otpornosti i zapaljivosti.
~vl!kl (jra(\cvinski kodeks postavlja znaeajna ograniёenja u
1к~tФ1 v151ne i povrsine u odnosu na koriseenje ili upotrebu
(lfti011VHI:.kog objekta i vгstu gradenja koja se koristi.
(\.IOO!rv~rlskikodeksi takode usposlavljaju standarde za
!Jtoф!Jklovanje konstrukcija, konstrukciju zidova, podova, i
kliм>vн. prot1vpozarne sisteme, sisteme evakuacije u slucaju
\JfWI~IO~I<. prirodno osvetljenje i ventilaciju, pristupacnost
OIOЬ<i ьа 1r1validitetom, i energetsku efikasnost i ustede.
Svilkl скЈ gradevinskih kodeksa је zasnovan na
porfomшnsama, utvrdujuёi uslove pod kojima i kako
оФ«fuна komponenta ili sistem mora da funkcionise bez
t~ЩJt\Odrюg davanja uputstva koriseenja kako Ы se postigli
rwult1111 Oni se cesto odnose na standarde, koje је
utlilti<Jvllo Americko drustvo za testiranje i materijale /the
Amortc<ю Society for Testing and Materials (ASTM), Americki
11\$\Jiulza nacionalne standarde /the American National
ltiiЩ<~tu (ANSI}/, i razlicita druga tehnicka drustva i privredna
udtutorчa. kako Ьi se oznacile zeljene karakteristike u
pouln<Ju malerijala ili komponenata i metoda testiranja koji su
~rоћrн kako Ьi se utvrdile performanse proizvoda.
Prolocl proplsl
Коо do\latak pomenutim gradevinskim kodeksima, pratecj
Wlrx!шd1 su razvijeni kako Ы se regulisali ostali aspekti
()fOOonJa. kao sto su na primer radovi koji se odnose па
...OOOvod 1masinske instalacije. Dok neki od ovih radova
11'0\JlJ b1l1 razvijani od strane dгZavnih ili lokalnih zajednica,
vо<:нш 111 1е izdata od strane istih grupa koje su izdale i
grMнv1nske kodekse.
ELEMENTI GRADEVINSKOG ОВЈЕКТА .О 5
Trenutno postoje tri osnovna gradevjnska kodeksa:
- Nacionalni gradevinski kodeks !engl. The National Building Code!koji su
razvjli ј jzdali Udruzenje sluzЬenika u oblasti gradevinarstva /engl. The
Buildjng Officials/ ј Kompanija za medunarodne izvrsne organe u oЬ!asti
kodeksa /engl. Code administrators lnternational, lnc. (ВОСА)/ i koji se
koristi prvenstveno u severojstoenoj Americj.
- Иniformni gradevinski kodeks /engl. The Uniform Building Code
/UBC/!koji је razvjjen ј objavljen od strane lnternacionalne konferencije
sluzbenika u gradevjnarstvu llnternational Conference of Bujlding Officials
/ICBO// i prevashodno se koristi u centra!noj ј zapadnoj Americj.
- Standardni gradevinski kodeks /engl. The Standard Building Code /SBC/1
kojj је razvijen ј objavljen od strane Juznog internacioanlnog kongresa о
zakonima u gradevinarstvu /engl. The Southern Buildjng Code Conference
/SBCC// i prvenstveno se koristi u jugoistocnoj Americi.
- Novi lnternacionalni gradevinski kodeks /engl. lnternational Building Code
IIBC/Ije u novije vreme razvijen od strane lnternacionalnog saveta za
kodekse /ICC/ za puЬ!ikaciju 2000. godine. Posto је ovo Ыо prvi unificiran
graaevinski kodeks u americkoj istoriji, ne zna se tacno koliko dugo ёе biti
potebno da ovaj kodeks bude u potpunosti prihvacen.
-
Upotreba
• Videti 2.07
'- Maksimalna visina i
1---~
" povrsina
Tipovi konstrukcija
- Videti 2.06
-
Ostali znacajni kodeksi
Nacionalni elektricni kodeks /engl. the National Electrical Code/ је
objavljen od strane Nacionalnog udruzenja za zastjtu od pozara /engl. The
National Fire Protection Association /NFPAI/ kako Ы se obezbedila
sigurnost ljudi i zastjta zgrada ј njihovjh elemenata od opasnosti koje
pгoizilaze iz koriscenja elektricne energije za osvetljenje, grejanje i
energetske potrebe.
- Gradevinski kodeks bezbednosti /engl. The Life Safety Code/, је objavljen
od strane NFPA, i uspostavlja minimalne zahteve koji se odnose na
bezbednost i prevenciju od opasnosti od pojave pozara, dima i gasova,
detekciju pozara i alarmne sisteme, ј sisteme evakuacђe u slucaju
opasnosti.
-Gradevinski kodeks bezbednosti za liftove i eskalatore /engl. Тhе Safety
Code for Elevators and Escalators/ је objavUen od strane Americkog
nacionalnog instituta za standarde /engl. The American National Standards
lnslitute/.
;& .06 TIPOVI KONSTRUKCIJA

Gradevinski propisi klasifikuju konstrukciju objekta u odnosu na

protivpoiarnu otpornost njegovih osnovnih komponenata па:
konstruktivni skelet, spoljasnje nosece ј nenoseee zidove,
unutrasnje nosece zidove, pregrade, podne, meduspratne i
krovne sisteme, stpenista i elemente omotaea.

• Gradevinski objekti tipa 1su od nesagorive konstrukcije i imaju

konstruktivni ram od celika, armiranog betona ili ojacane opeke. ·
• Gradevinski objekat tipa 11 је sliean gradevinskim objektima tipa
1izuzev smanjenja u opsegu zahtevane pozarne otporпosti
gradevinskih elemenata.

~-'-'""'"''"'ln"""'. objekat tipa 111 ima spoljasnje zidove od

nesagorivog materijala i konstruklivni ram od celika, betona,
_ ,J..,v••v ili drveta.

• Gradevinski objekat tipa IV ima spoljasпje zidove od

nesagorivih materijala, unutrasnji konstruktivni ram od
masivnog ili lepljenog lameliranog drveta odredenih minimalпih
dimenzija, i podove bez skrivenih prostora.

• Gradevinski objekat tipa V ima gradeviпske elemente sa

stepenom otpornosti па poiar koji је odreden ро gradevinskom
propisu.
• Zastieeпa konstrukcija se zahteva da bude jedan sat u
potpunosti otpoma па pozar.
• Za nezastieeпu
konstrukciju ne postoje zahtevi za
protivpoZэrnu otpornost izuzev u slucaju stuba i izlaza u sklopu
omotaca ili tamo gde gradevinski propis zahteva zastitu
spoljasnjih zidova prema njihovoj Ыizini granici parcele.

• Tabela ispod pokazuje zahtevane stepene protivpozarпe

otpornosti gradevinskih elemenata za razlicite vrste
konstrukcije. Potrebno је koпsultovati gradevinski propis za
dalje specificne zahteve.
• Videti Dodatak za stepene pozarne otpomosti tipiёnih
elemenata konstnukcije.

Zahtevi za stepenom pozarne otpomosti (sati)

Nesagoriva konstrukcija Sagoriva konstrukcija

Gradevinski element Тiр 1 Tip 11 Тiplll Пр IV TipV

Tesko drvo
ZэSticena 1-sat Nezasticena 1-sat Nezasticena 1-sat Nezasticena
(НТ)

~;~
З-4 2 1 Nema 1 Nema 1ili нт 1 Nema

~nos~ ~i.dovi 3-4 12-4 1 Nema i2-4 2-4 2-4 1 Nema

1 nenosec1
Varira u zavisnosti od rastojanja od linije parcele i susednih struk!ura

: Unutrasnji noseci zidovi 3-4 2 ,1 Nema 1 Nema 1 1 Nema

· Podna kons!rukcija 2-3 2 1 Nema 1 !Nema нт 1
...- -... INem:
Krovna konstrukcija ј( 10-1 0-1 Nema 1 Nema нт :1

IPozami zidovi 3-4 2 2 2-4 2-4 2-4 l2-4 2

····---

~;'""""
2 2 2 2 2 2 2 2 2
·--·
1 2 2 1-2 !1-2 1-2 1-2 1-2 1 1
 TIPOVI KONSTRUKCIJA ~ .07
! 'orcd toga sto se svaki od gradevinskih kodeksa razlikuje u
iiPtaiJnlm zahtevima za svaki tip konstrukcije, svi oni
'нJraoicavaju maksimalnu visinu i povrsinu poda gradevinskog
"t 1Jekta prema vrsti konstrukcije i koriscenju ili upotreЫ. Namera
'IVIII odredЬi је da Se gradevinski objekat zastiti od pozara i da
'nlrz, u pozaru dovoljno dugo da omoguci ljudima da bezbedno
11;tpuste objekat. Ogranicenje u velicini moze da bude
pr~:koraceno ukoliko је objekat opremljen sa automatskim
poiarnim sistemom rasprskivaёa, ili ukolikoje podeljen
po/arnim zidovima na povrsine koje ne prelaze ograniёenu
'/t:ll(:н1u

• La pozarne zidove se zahteva da imaju stepen pozarne

ulpornosli dovoljan da spreci sirenje poZc!ra iz jednog dela
obJekla u drugi deo objekta. Oni moraju da se pruzaju
kontinualno od temelja do parapeta iznad krova gradevinskog
objekta, ili do druge strane nesagorivog krova. Svi otvori u
potarnim zidovima su ograniёeni do izvesnog procenta
<itJtine zida i moraju Ьiti zasticeni vratima sa
snmozatvaranjem, pozarnim prozorima, i u sluёaju vazdusnih
kanala, sa prigusivacima za poZ:ar i dim.

• Progradni elementi koji razdvajaju korisnike se odnose na

vш1ikalne ili horizontalne konstrukcije otporne u pozaru, koje
!roba da sprece sirenje pozara od jednog korisnika prostora
do drugog u objektu sa vise korisnika.

• Po!arno rastojanje se odnosi па prostor koji se zahteva

llme<lu linije parcele ili susednog objekta i spoljasnjeg zida
kojl ima odredeni stepen pozarne otpomosti.

Pflmerl grupa korisnika i objekata

О Objektl za okupljanja, zabavu
Audilorijumi, pozorista, stadioni

Р Poslovnl objekti
КМcelarije, maloprodajni objekti, restorani

iOЬjektl namenjeni edukacionim aktivnostima

~. objekti za dnevnu negu

fl Ftbrlke
Pтoizvodne hale, fabrike

О OЬjektl sa opasnim sadriajima

OЬjokli za obradu gorivih i eksplozivnih materijala

llnatltuclonalnl objekti
Oolnlco, objekti nege, popravni domovi

К OЬjtktl stanovanja
Kuto, objekli viseporodiёnog stanovanja, hoteli

!Ј 8kl1dllta
OЬjoktl sa funkcijama skladistenja
 ~ .08 OPTERECENJE NA GRADEVINSKOM ОВЈЕКТU
U zatvoreпom prostoru паmепјепоm staпovaпju, koпstruktjvпj
sjstem gradevjпskog objekta mora Ьitj sposobaп da prjhvatj dve
vrste орtеге6епја - statjcka ј djпamjcka optereceпja.

Staticka opterecenja
Statjcka орtегесепја se jspoljavaju tako sto se папоsе polako
па objekat dok dostizu svoju maksjmalпu vredпost bez brzog
• Орtегесепја prouzrokovaпa
oscilovaпja u jпteпzjtetu ilj mestu delovaпja. Pod utjcajem
sopstveпom tezjпom predslavljaju
statjckog орtегесепја, gradevjпskj objekat reaguje polako ј
statjcka optereceпja koja deluju
пjegova deformacjja dostjze maksjmalпu vredпost kada је
vertjkalпo пadole па strukturu objekta,
statjcka sjla maksjmalпa.
ј опа obuhvataju tezjпu strukture ј
tezjпu gradevjпskjh elemeпata, • Pokretпa optereceпja obuhvataju sva kretaпja jli pokretпa
predmeta, ј opreme koja је stalпo орtегесепја па gradevjпskom objektu koja пastaju pod
postavljeпa па objektu. utjcajem korjsпjka, пakupljaпja sпega ј vode, ilj pomeraпjem
пamestaja ј opreme. Pokretпo орtегесепје tјрјспо deluje
vertjkalпo пadole, а/ј moze da deluje ј horjzoпtalпo kao ј da
izrazava diпamicku prjгodu pokretпog орtегесепја.
• Dozvoljeпo орtегесепје пastaje pod utjcajem tezjпe ljudj,
пamestaja, skladjsteпog materjjala, ј drugjh sljcпjh elemeпata
u gradevjпskom objektu .
propjsj propjsuju miпimalna јеdiпјспа jedпako
..,-,:::::---o"-J..;г~rrAvнn!':kr
~~~~~~с===::;;~~ podeljeпa optereceпja za razljcjte svrhe ј korjsceпja.

Орtегесепје od sпega пastaje pod utjcajem tezjпe sпega

• Орtегесепје objekta-slegaпje­ koji је akumuljгaп па krovu. Optereceпja od sпega varjraju
deluje па strukturu slegaпjem sa geografskjm polozajem, polozajem lokacjje, optereceп­
dela пoseceg tla ј jzazjva jem od vetra, i geomelrijom krova.
razljcjta slegaпja temelja .Optereceпje od kjse пastaje akumulacjjom kjse па krovu
gradevjпskog objekta. zbog пjegove forme, ugjba, ј/ј zacepljenja sjstema odvodп­
javaпja krova.
• Pritjsak zemlje је horjzoпtalпa
sjla mase zemljjsta koja deluje
па vertjkalпu potpornu
strukturu. .

• Prjtjsak vode је hjdrauljcka • Udarпa орtегесепја su kiпeticka орtегесепја kratkog

sjla podzemпe vode koja tгајапјаpod uticajem роmегапја vozila, opreme, ј masjпa.
deluje па sjstem Gradeviпski propjsj tretjгaju ovo optereceпje kao staticko
fuпdjraпja objekta. орtегесепје, kompeпzujuci пjegovu diпamicku prjrodu
povetavaпjem statickog орtегесепја.
• Termjcka орtегесепја
predstavljaju pгj!jskujuea ili Dinamicka optereceпja
zatezuca паргеzапја koja Diпamicka opterecenja de/uju ve/ikom brziпom па strukturu
пastaju u mateгjjalu objekta, cesto sa brzjm promeпama u iпteпzitetu i mestu
suprostavljajucj se termickom папоsепја. Pod uticajem diпamickog орtегесепја, u strukturi
sireпju ili skupljaпju. objekta пastaju uпutrasпje sj/e u sk/adu sa masom objekta ј
пjegova maksjmalna deformacija пјје u zпacajnoj vezj sa
maksjma/пjm jпtenzjtetom папеtе sj/e. Dva osnovna lipa
djпamjckog opterecenja su орtегесепја od vetra i opterecenja
od zemljotresa.
 OPTERECENJE OD VETRA 2; .09
, :. ,,., шр od vetra su sile koje predstavljaju kineticku
,. ''"PJI' pumcranja mase vazduha, pod pretpostavkom da
. ":'~"'' <io'azi iz Ьilo kog horizontalnog ргаvса.

· "' ::-,trtrktrvnr sistem, komponente, i obloga objekta

,..,,,,,,,, 1la budu projektovani tako da se odupru
;·и·v:t.н'JlJ, odizanju, ili preturanju pod uticajem vetra.

· ·/о!. н 1/<JLiva pozitivan pгitisak horizontalno na vertikalne

'"''' .ню objekta sa strane na kojoj vetar duva i upravno
1

щ kмпu povrsinu sa strane na kojoj vetar duva koja

•.та vet1 nagib od 30°.

· V11tш 11 az1va negativan pritisak ili sisuce dejstvo па

~ttt111arпai na povгSinama koje se nalaze u zavetrini i
up1 нvпо u odnosu na krovne povгSine koje se nalaze sa
-tиню sa koje vetar duva i koje su u nagiЬu manjem оd---
МУ' --------~

• flroJt~ktovan pritisak vetra је minimalna projektovana

vr~~<lrюst za ekvivalentni staticki pritisak na spoljasnje
IЈ(М!.Н1с strukture objekta koji nastaje pod kritickom
!Jftrnoп1 vetra. koji је jednak referentnom pritisku vetra
Nl(lrorюrn na visini od 33' (10m), modifikovanom pomoeu
t!f0Џ1 kooficijenata koji se racuna za efekte izlozenosti,
vi\111\u objekta. udare vetra, i geometriju i orijentaciju
oltukturc objekta prema udarima vazdusnog strujanja .

• , oklor va1nosti moze da uveca projektovane vrednosti

l# vvtш 1seizmicke uticaje na gradevinskom objektu
1~ ПJii\OVOg SiГOkOg dеЈОVЭПја, ПjihOVih pO!encijaJnih
М#!ort1 dojstava, ili njihove esencijalne prirode u
UiilivonJu uragana ili zemljotresa.
• '')(!rћtнv anje se odnosi na brze oscilacije elasticne
~~vfokO 111 membranske strukture koje su izazvane
Wи<lншmickim efektima vetra.

• V\~1. vrtk1 gradevinski oЬjekti, strukture sa neoЬicnim Ш

~!1plнk$пim oЬiicima, kao i lake, fleksibllne strukture
~· r.tJ 11/ozene uticaju podrhtavanja, zahtevaju tunelsko
icиlllfiiiiJU na vetar ili kompjutersko modelovanje kako Ы
1И1 i~prlalo kako takve strukture reaguju na raspodelu
!Jfl\it;kн volra.
 ~ .1 О OPTERECENJE OD ZEMLJOTRESA
- Ubrzanje Zemljine teze
1 1
1 zoпi, tip profila zemlje kojj se nalazi ispod temelja objekta, tjp
1 11
1 koriseenja, raspodela optereeenja od objekta ј ukrueenje strukture
_.,------,1
1 !
• Prirodni period strukture
objekta varira prema visini
objekta iznad osnove i njegovoj
dimenziji paralelno u odnosu
na pravac iz kog deluju sile.
Relativno krute strukture brzo
oscjluju ј imaju kratke
vremenske periode, dok
elasticnije strukture osciluju
sporije i imaju duze periode
oscilacjja.
Zemljotres se sastoji od niza poduznih i poprecnjh vjbracjja koje su
izazvane u zemljinoj korj nagljm pomeranjem slojeva duz odreaenih
pravaca. ·Udari zemljotresa se rasprostjru duz povrsine zemlje u
oЬiiku talasa ј smanjuju se logaritamski sa rastojanjem od svog
jzvora. Dok su ovi pokreti zemlje trodjmenzionalnj u prirodi, smatra
se da su njjhove horizontalne komponente krjticnije u
gradevinarstvu; elementi gradevinskog objekta koji prihvataju
vertikalna optereceпja oblcno imaju zпаеајпu rezervu zbog
suprostavljanja dodatпim vertikalпim optereceпjima .
....._,ом."~masa strukture graaeviпskog objekta razvija silu inercije
posto tezj da se odГZi dok se podпozje objekta pomera pod
dejstvom zemljotresa. Ро drugom Njutпovom zakoпu, ova sila је
jednaka proizvodu mase ј ubrzanja.
• Staticki jedпaka bocna sjla, moze Ыti proracuпata za pravjlпe
strukture gradevinskjh objekata manje visjпe od 240' (73m), zatjm
za пepravilпe strukture njze od pet spratova, ј objekte sa niskjm
rjzjkom za udar zemljotresa.
smjcanje је minimalna projektovaпa vrednost za ukupno
bocno seizmjcko opterecenje na strukturu objekta, koje se
pretpostavlja da deluje u bllo kom horizoпtalпom pravcu. Опо se
proracuпava mпozeпjem ukupпog optereeeпja sopstvene tezine
gradevjпskog objekta sa brojeanim vrednostjma koeficjjeпata kako
1
Ьi se prjkazao karakter ј jntenzitet pokreta zemlje u seizmjckoj
1
1
1
1 i vremenski period kojj је potrebaп za jedпu celu oscilacjju па
strukturi gradeviпskog objekta.
---.--csnovno smicanjese raspodeljuje па svaku horjzontalnu pregradu
izпad osnove objekata pravilne strukture proporcionalno tezinj
poda па svakom nivou ј пjjhovom rastojanju od osпove.
• Kompleksnђa diпamjcka analiza је potrebпa za visoke objekte,
strukture sa пepravjJnjm obJicjma Ш ramovske sisteme, ili za
graaevjnske strukture jzgradeпe па mekom ili plastjcnom tlu
podlozпom osteeenju ili propadanju pod uticajem seizmjckog
opterecenja.
, Bocno optereeenje koje deluje na odredenom rastojaпju jznad
stvara obrtпi momenat kojj deluje па osпovu objekta. Kako Ы se
postigla ravnoteZэ, obrtnom momentu mora da se suprostavj
spoljasnji povratnj momeпt ј unutrasnji momeпat otpora koji
nastaje pod uticajem sila nastale u elementima stubova i zidovima
za bocno ukrucenje.
Povratni moment nastaje pod utjcajem optereeenja sopstvene
tezine strukture i deluje oko iste tacke rotacije kao ј obrtnj
moment. Gradevinski propisi оЫСпо zahtevaju da povratni
moment bude najmanje 50% veci od obrtnog momenta.
Sledi kratak uvod u nacjne na koje konstruktjvni sjstem objekta mora
da prihvati sve uticaje ј sile koje deluju na gradevinski objekat ј da jh
prenesu па nivo zemlje. Za vise detaljnjjih informacija о
konstruktivnom sistemu i analizama zgrada, videti BiЬiiografiju.
 SPOLJNE SILE :22. 11

···'·' 1'' IJilo koji uticaj koji stvara promenu u oЫiku ili kretanju
··•·kor1 tcla. Smatra se da је to vektorska velicina koja ima
•;to·rl/llct 1 pravac, ј koja је predstavljena strelicom Clja duzjna
,, proporcionalna u odnosu па intenzitet i cija orjjentacija u
·----
' '''''tоп1 predstavlja pravac delovaпja. Pojedinacna sila koja
•iollljl! Пil CVГSIO telo moze blti posmatrana kaa deiOVanje Ьi\0

·----· ----·
----·----
•J<I•• rlu7 nJenog pravca delovanja bez promene spoljasnjeg
''"J'ilva sile. Dve Ш vise sila se mogu spajati па sledece
'~.ti":lfiO'

· Kotн1earne sile se nalaze duz jedinstvene linjje, i njihov

~t:=::Xc:::::::::lt:::=Jt::p<?~t=t ~ --+-
:IJ1rпt vektor Је algebarski zblr intenziteta sila, koje deluju
11\ii 1ste linije delovaпja. t::::::rc::2c:::;;:,r::=%c:=pc::=:t·t;:::::::::::=cф ~ _ .......... ----4
· \Jporcdne sile imaju ljnjje delovanja takve
tlil so seku u odredenoj taёki, ј njihov zblrni
voktor је jednak ј stvara jstj efekat па
tvrstom !elu kao uticaj vektora nekoliko razlicitih sila.

• Ро pravilu paralelograma zЬirni vektor ili rezullanta dve

щюredne sile moze se opisati pomocu dijagonale
poralelograma sa stranama koje predstavljaju dva
шlonziteta vektora koju su sabrana.
• Nв slitan nacin, Ьilo koja pojedinacna sila moze Ьiti
rozlo~ena na dve ili vise uporednih sjla koje imaju korjsnj
аtщюn dejstva па cvrsto telo koje је jednako inicijalnoj sjlj.
ltюg pogodnostj u gradevinskim proracunima, to је oblcno
Pfllvougaonik ili su to kartezijanske komponente inicijalne
lllo

• Мotod poligona sila, је graficki postupak za odredjvaпje

vol\lorske sume za komplanarnj sistem nekoljko uporednjh
llltl crtanjem svakog vektora naredne sile u produzetku
PfOihodne, tako da kraj jednog vektora predstavlja poeetak
tlo<Jeteg vektora, i zatvaranjem poligona sa vektorom koji
ptodatavlja rezultantnu silu, koja se proslie od pocetka
pr.m sile do strelice poslednjeg vektora sile.

• Nouporedne sile imaju !jnjje delovanja koje se ne seku u

IO<fnoj latki, i njjhov zЬirni vektor Ьi izazvao istu translaciju i
IOOtciju teia kao i niz originalnih sila.

• Мomonat predstavlja teznju sile da rotira tela oko tacke ili

llni;o. tolikog iпtenziteta da stvara silu i momentnu snagu
dolujucl u pravcu kazaljke na satu ili u pravcu suprotnom od
ktotвnja kazaljke na satu. ~

• Spt~ sila је sistem sila od dve jednake, paralelne sile koje

dolu)u u suprotnim smerovjma ј teze da stvore rotaciju, ali
no llranslaciju. Moment sprega sjla је jednak intenzitetu
prollVoda jedne sile i upravnog rastojanja izmedu dve sile.
~. 12 RAVNOTEZA
1u sklopu gradeviпskog projekta, i u aпalizama, пајрrе se uzima
u razmatraпje iпteпzitet, pravac, i mesto delovaпja sila, i njihova
mogucпost stvaraпja staпja ravпoteie. RavпoteZэ је stanje
balaпsa Ш nepomeranja koje nastaje kao rezultat delovanja
jednakih suprotnih sila. DrugacUe reeeno, kako је svaki
konstruktivпi element opterecen, njihov oslonacki element mora
da deluje jednakom silom, ali suprotnom u odnosu na sile koje
deluju na konstruktivni element. Da Ы cvrsto telo Ьilo u stanju
ravnoteze, neophodno је da su ispunjena dva uslova.

• Prvo, zЬirni vektor svih sila koje deluju na koпstruktivni

element, mora blti jednak пuli, obezbedujuci ravnotezu
1 traпslatorпih kretaпja:

IFx O;IFy=O;IFz=O.
1
t д
• Drugo, algebarski zblr svih momeпata sila koje deluju oko Ьilo
koje tacke ili linije mora blti jednak пuli, obezbedujuci rotacioпu
ravпotezu: IM =О.

• Ро trecem Njutnovom zakoпu, zakoпu akcije i reakcije, na

svaku silu koja deluje па пеkо telo, telo reaguje silom koja
ima jedпak iпtenzitet i suprotaп smer duz iste linije
delovaпja kao i originalпa sila.

~ Koпceпtrisaпo optereeeпje deluje па veoma malu povrsiпu

ili odredeпu tacku noseeeg koпstruktivnog elemeпta, kao
sto па primer greda deluje па stub Ш stub preпosi
орtегесепје па svoj temelj.
______.·. Jedпako podeljeпo optereceпje је optereceпje jedпakog
iпteпziteta koje se prostire duz duziпe ili povrsiпe noseeeg
koпstruktivпog elemeпta, kao u slucaju pokretпog
optereceпja koje deluje na plocu poda ili па gredu, ili kao
sto vetar deluje па zid.

,____ _..,. Dijagram apsolutnog tela је graficko predstavljaпje

kompletnog sistema пaпetih i reaktivnih sila koje deluju па
telo Ш па pojedinacni deo strukture gradevinskog objekta.
Svaki elementarni deo konstruktivnog sistema ima reakcije
koje su пeophodne za postizanje ravnoteze tog dela, kao
sto veci sistem ima reakcije u osloncima koje sluze kako Ьi
se odГZala ravnoteza celog sistema.
 STUBOVI ~ .1 З
.~· ,,,, l:vrsti, relativno tanki konstruktivni elementi
'"'';">.tov:нlt prvenstveno da prihvate aksijalna pritiskujuca
., ~,."., l!riJa koja se nanose na krajeve elemenata. Relativno
• љ., •it:IJIJ' stubovi su izlozeni vise opasnosti od rusenja рге
"'i" :.. t·<•J•Iпja. Lom elementa nastupa kada direktan pritisak
• i .. ~. .,,,,,:,юg optereeenja prevazide jacinu materijala na
,,.~.· .. •k ро poprecnom preseku elementa. Ekscentriёno
··1 !•·~<•r';!!t1JC, medutim, moze da jzazove savjjanje ј rezultuje
.•,".,,,,,,kom raspodelom napona u preseku elementa. • Spoljasnje sile
stvaraju unutrasnje
· :,·:•JIIJ preseka је centralna povrsina Ыlо kog horizontalnog napone unutar
,.".:,,)ka stuba Ш zida kroz koju rezultanta svjh pritiskujucjh konstruktlvnih
• ptc·lctunJa mora da prode uko!iko samo pritiskuju6a elemenata.
""lщe,:urчa postoje u pгeseku. Pritiskujuee optere6enje
"';" iznad ove povrsjne се izazvati pojavu napona
'r.loJ;1n1a u preseku.

(l\I!IJ•. v•lk• stubovi su izlozeni opasnosti od loma usled

~t"llџн11a pre nego pod uticajem rusenja. Savijanje је
i!/Ј'141Нщlпи bocna ili torziona laЫinost vitkog konstruktivnog
C~Atnн•mla koJe nastaje dejstvom aksijalnog opteretenja рге
IIJI19il t.lu se naponi razvlacenja pojave u materijalu. Pod /
~ \/
~tvom opterecenja koje izaziva savijanje, stub pocinje da
м t.~tv•Ja bocno i ne moze da ostvari unutrasnje sile koje su
hi!(J(Jћodпo za povratak poeetnom lineamom stanju. Svako
~trю opterecenje С:е izazvati da se stub savija dalje dok
1110 <Юdо do pucanja usled savijanja. Sto је veci koeficijent
'W\Ito11!1 sluba, nizi је kritiёni napon koji te izazvati njegovo ...Ј

~п1о Osnovni cilj pri projektovanju stuba је da se smanji rastojanje od ose u kojoj se
~v kuoГ!ciJent vitkosti smanjenjem njegove efektivne pretpostavlja da се masa tela ЬШ
..,t~nc il• povecanjem poluprecnika inercije njegovog koncentrisana. Za poprecni presek
IJ(_~)f!Кnog preseka. stuba, poluprecnik inercije preseka је
jednak kvadratnom korenu koljёnika
momenta jnercije ј povrsine
poprecnog preseka.
~·
• Kootю,ont vitkosli za stub је odnos njegove efektivne /ш_"..
d1Ј1ню (l) prema njegovom najmanjem poluprecniku :
iii!CIIOJO preseka (r). Za asimetricne poprecne
pl(lnoko slubova, medutim, јасе savuanje 6е teziti '
<Ш tlo Juvt oko slablje ose Ш u pravcu najmanje dimenzjje. +""""..>..>..:"""~~
\
9
\ 1
1 1
1 1 1
1 1 1
1 \ 1
1 1
1 1
1 1
1 1 1
• (I•J~.I•vrш duzina је rastojanje izmedu prevojne l
1
1
'
1
1
1
1
1
W.i:.o u slubu koji је izlozen savijanju. Kada se 1 1
ov111 осо u stubu savjja, сео stub pada. ? Ј

• f nklor ufoktivne duzine {k) је koeficijent za modifikacjju

1
1
1
r
1
'
Atvmнu duzine stuba u skladu sa njegovjm sistemom 1
1
ot.lilпJiii1Ja kako Ы se odгedila njegova efektjvna duzjna. Na
рпmо1. lJkljestenjem оЬа kгаја dugackog stuba smanjuje se
llfli\Jova ofektivna duZina za pola ј poveeava se njegov
~I~>JH!fi rюsivosti za 4 puta. • ОЬа kraja • Jedan kraj • ОЬа kraja • Jedan kraJ
ukljestena; zglobno vezan, а zglobno slobodan, а drugi
k=0.5 drugj ukljesten; vezana; ukljesten:
k=0.7 k=1.0 k=2.0
~.14 GREDE
Grede su cvrsti konstruktivni elementi projektovani da prihvate i
pгenesu transverzalno opterecenje preko prostora do svojjh oslonaca.
Мгеzа neuporedпih sila deluje па gredu tako da na njoj stvara
savijanje i ugib, kojima se mora odupreti unutrasпja otpornost
materijala. '

• Ugib predstavlja uргаvпо rastojaпje odstupaпja elemeпta koji

premoscuje odredeпi raspoп od stvamog polozaja pod uticajem
tгaпsverzalnog optereeeпja, povecavajuci se sa povecanjem
opteгecenja i raspoпa, i smaпjeпjem sa pove6aпjem momenta
iпегсiје роргеспоg pгeseka ili modula elastjcnosti materijala.
• Spoljasnji momeпat savijaпja је spoljasпji momeпat koji tezi da jza-
, zove rotaciju Ш savijanje dela strukture i jedпak је algebarskom
zblru momenata oko neutralпe ose роргеспоg preseka elementa
koji se analizira.
• Momenat otpora је iпtemi momenat jedпak ili suprotan momeпtu
~------- . savijanja dobljeп silom radi odгZavanjajedпakosti poprecnog
preseka koji se analizira.

• Napon savijanja predstavlja komblnaciju pritiskuju6ih i zatezucih

паропа koji nastaju u poprecnom preseku koпstruktivпog elementa
~ kako Ьi se pruzio otpor traпsverzalпoj sili, i koji ima maksimalпu
vrednost па povrsiпu koja је najudaljenqa od neutralne ose.

~ Neutralпa osa је imaginama liпqa koja prolazi kroz teziste

•роргеспоg pгeseka grede Ш пekog drugog elementa koji је izlozen
~ savijaпju, i duz koje se ne javljaju naponi savijanja.

Poprecno smicanje nastaje u poprecпom preseku grede Ш пekog

drugog koпstruktivпog elementa koji је izlozeп uticaju savijaпja, i
jednako је algebarskom zblru transverzalnih sila na jednoj straпi
popreenog preseka.
-. Naponi ver1ikalnog smicanja nastaju kao otpor poprecnom smicanju,
ј imaju maksimalnu vгednost u пeutralпoj osi ј poveeavaju se
nelinearno prema spoljasnjim stranama.
· Horizontalni ili loпgitudinalni smicu6i naponj nastaju da Ьi se
suprostavili klizanju duz horizontalnih ravni grede pod uticajem
transverzalnog optereeenja i jednaki su u Ьilo kojoj tacki prema
napoпima ver1ikalnog smicanja u toj tacki.

Efikasnost grede se poveeava oЬiikovanjem poprecnog preseka tako

da se obezbedi zahtevani momenat inercjje ili otpomi momenat
poprecnog preseka sa najmanjom mogucom povrsinom, najce~ce
prave6i dugacak presek od ve6ine materjjala tamo gde se javlja
kritjcna taCka, gde deluje maksimalni momenat savijanja. Na primer,
dok se polovljenjem raspona grede ili poveeanjem njene sirine
smanjuju naponi savijanja sa faktorom 2, udvostrucavanjem duzine
poprecnog preseka smanjuju se naponi savijanja sa faktorom 4.

• Momenat inercije predstavlja zЬir proizvoda svakog elementa neke

1 povrsiпe i kvadrata njenog rastojanja od komplaname ose rotacije.
То је geometrijska karakteristika koja odreduje kako se pov~ina u
poprecпom preseku konstruktivnog elemeпta rasprostire i ne
odslikava sustinske fizicke karakteristike materijala.
• Otporni momenat poprecnog preseka је geometrijska karakteristika
poprecпog preseka, koji se definise kao momenat inercije
роргеспоg preseka podeljen sa rastojanjem od neutralne ose do

1 najudaljenije pov~ine.
 SТATICKI SISTEMI GREDA •1S
• l'rosta greda је oslonjena na oslonce na оЬа svoja
kraja, koji slobodno mogu da se rotjгaju i nemaju otpor
пюmentu savjjanja. Као ј kod bllo koje staticki odredene
strukture, vrednost svih reakcija, transverzalnih sila i
rnomenata savjjanja za prostu gredu, nisu u zavisnosti
.
ti +
od oЫika poprecnog preseka ј mateгjjala.

l111111111fl 1 1
: . 1 111 111

~~
""

· ко "' јо IОшос• јеШ sa~~ na је~

gced• cekl drugl , )
konstruktivni element kojj oslonjen
okljeStenom kraju.
1 • Djjagram momenata savijanja

· Greda sa prepustom је prosta greda koja је produzena

proko jednog svog oslonca. Prepust smanjuje pozitivni
momenat savijanja u sredini raspona dok izaziva
nOIJalivni momenat savijanja u osnovi konzole preko
oslonca. Za dejstvo podjednako podeljenog opterecenja,
propust za koji је momenat savjjanja nad osloncem
jodnak i suprotan momentu na sredini raspona, iznosi
PfiЬiizno 3/8 raspona.
• Greda sa dva prepusta је prosta greda koja је
Pfoduzena preko оЬа svoja oslonca. Za dejstvo
podjednako podeljenog optereeenja, prepusti za koje је
momenat savijanja nad osloncjma jednak i suprotan
momentu u sredini raspona је priЬiizno 113 raspona.

• OЬostrano ukljestena greda jma оЬа oslonca otporna ·-~-­

lranstaciju i rotaciju. Ukljestenj krajevi prenose napone
uvljanja, povecavaju krutost grede, i smanjuju njen
m.aksimalni ugib.
• LoЬdeci nosac је prosta greda koja је pridrfana
propustima dve susedne strukture sa radnim
opojnicama u tackama sa nultim momentom savijanja.

• Konllnualna greda se pru2:a preko vise od dva oslonca

kako Ы se ostvarila veea krutost i manjj momenti u
poredenju sa njzom prostih greda slicnog raspona ј
oplereeenja. Obostrano ukljestene i kontinualne grede
au al86cki neodredene strukture za koje је vrednost svih
roakdja, transverzalnih sila ј momenata savijanja u
1avlsnosti ne samo od raspona i optereeenja, vec
lakooe i od oЫika poprecnog preseka i materijala grede.
22 •16 RESETKE
Resetka је konstruktivni okvir koji је baziran na
geometrijskoj krutosti trougla i sastoji se od linearnih
elemenata koji su izlozeni samo aksijalnom zatezanju
ili pritisku.

Stapovi gornjeg i donjeg pojasa su osnovni elementi

resetke koji se pruzaju od kraja na kraj i povezani su
medusobno sa stapovima ispune.
Stap ispune predstavlja integralni sistem elemenata
koji spaja stapove gornjeg ј donjeg pojasa resetke.
• Paneli se odnose na bllo koji od prostora unutar
,-----.-:::,..,________ stapova ispune resetke izmedu bllo koje dve panelne
taёke na stapovima pojasa i spojnici ili раг spojnica
na suprotnoj utezi.

(
~· Oslonac је donji, oslonacki kraj resetke.
• Cvor је Ьilo koja spojnica izmedu osnovnih stapova
ispune i pojasnih stapova. Resetka moze Ьiti
optere6ena jedino u cvorovima ukoliko su njeni
elementi izlozeni samo uticaju aksijalnog zatezanja ili
pritiska. Kako Ьi se sprecila pojava sekundarnih
naprezanja, tezisne ose elemenata resetke i
optere6enje u spojnicama Ы trebalo da prolaze kroz
istu tacku.

• Videti 6.09 za tipove resetke ј konfiguracije resetke.

• Virendelove re5etke su ramovske gredne strukture

koje imaju vertikalne stapove ispune kruto vezane
za paralelne stapove gomjeg i donjeg pojasa. Vi-
randelovi re5etkasti nosaci nisu prave resetke јег su
njihovi elementi izlozeni uticaju neaksijalnim utica-

о оо о о о О,:
jima savijanja.

jooooooool
 RAMOVII ZIDOVI ~ .17
r ;rr~ua koja se jednostavno oslanja na dva stuba nije pogodna
:.r pпl1vatanje bocnih sila ako veze izmedu stubova i greda :::11
t rv>~Г IJ
,,,,
'"~·~' krule. Ukoliko spojnice kojima su spojeni stubovi sa 11
'!
'irt:r!oщ mogu da prihvate ј sile i momente savijanja, onda
ft'·
t.rkv1 пosaci postaju kruti ramovi. Naneta op!erecenja stvaraju
.rk:>rJalna naprezanja, savijanje ј smicanje u svim elementima ~ ~
r .rrпa rer krute spojnjce spreeavaju slobodnu rotaciju krajeva
··i<:l1icпata. Pored toga, vertjkalпa opterecenja izazivaju u
. 1'

'r r11om ramu nastajanje horizontalnjh opterecenja u osnovi.

i\rlltl rmn је statickj neodreden i krut jedino u svojoj ravni.

• IJkl,esteni ram је kruli гani koji је povezan svojim пosacima

ltksп1m spojnicama. Ukljesteni ram је otporпiji па ugib u
o\Jrюsu na ram kojj је zglobno oslonjen, ali је ј osetljiviji na
prorпene ј termiCko sirenje i skupljanje.
• IJvozglobni ram је kruti ram kod koga su oslonacke veze
:ylobne. Oslonacke veze sprecavaju nastaпak velikih
rшpona savijanja dopustajuci ramu da rotira kada је izlozen
1\aprezanju pod uticajem pomeranja, i da se Ьlago savija
rr1;ir:d naprezanja uzrokovanim temperaturnim promenama.

• 1rolglobni ram је konstruktivni sklop koji ima dva kruta

ulurnenta koja su medusobno povezaпa i oslonjena
zglobnim vezama. Dok su osetljiviji па ugibe u poredenju sa
krutrm ili dvozglobnim ramom, trozglobni ramovi su
rшJinanje izlozeni uticaju pomeranja oslonaca i termickim
rшprezanjima. Trozglobni spojevi takode dozvo!javaju da
ovaJ ram bude analizjran kao staticki odedena struktura.

Ukolrko se ispuni ravan koja је definisana pomocu dva stuba i

џrodo. on postaje noseci zid koji se ponasa kao dugaeak,
Шпаk stub, u prenosenju pritiskujucih sila па tle. Noseci zidovi
•u o!ikasniji u prenosenju koplanamog, jednako podeljenog
OIJtorecenja i najpodloZпiji su uticaju si!a koje su upravne u
odнosu na njihove ravni. Kako Ы se postigla bocna staЫinost,
tюso<':1 zidovi moraju imati podupiranja pomocu stubaca,
poprccnih zidova, popreenih krutih ramova, ili horizontalпih
ploc<1

О11оkakav olvor u noseeem zidu slaЫ njegov konstruktivni

i11IЩJrrlet.
Nadvratna greda ili luk moraju da prihvataju
oplorctenja iznad otvora za vrata ili prozore i da dopustaju
rnnproslrranje napona pritiska oko otvora do susednih strana
ri<Ja
~. 18 PLOCASTE STRUКТURE

Ploeaste strukture su kгute, ravanske, oblcno monolitne

strukture koje rasprostiru pгihvaceno opterecenje u mrezi sa
vise pravaca, sa opterecenjima koja uglavnom prate
najkrace i najkruce pravce prema nosacima. Jednostavan
primer plocaste strukture је armirano-betonska ploca.

___.,,--·············---- Ploea moze blti ostvarena kao niz susednih grednih linija
koje su medusobno povezane kontinualno duZ svojih
duzina. Kako se naneto opterecenje prenosi prema
nosacima savijanjem jedne gredne linije, optere6enje se
raspodeljuje preko cele ploce vertikalnim smicanjem koje se
prenosi sa savijene linjje do susednih linija. Savijanjem
jedne gredne ljпije takode se izazjva uvijanje poprecnih
linija, cija torziona otpornost povecava sveukupnu krutost
ravni. Medutim, dok se savijanjem i smicanjem prenosi
naneto optereeenje u pravcu opterecene gredne linije,
smicanjem i uvijanjem se prenosi opterecenje pod pravim
uglom u odnosu па optere6enu liniju.

Ravan moze Ьiti kvadratna Ш priЬiizno kvadratna kako bl se

postiglo njeno dejstvo kao stгukture sa dva pravca. Sto
ravan postaje vise pravougaonik, nego kvadrat, nosenje u
dva pravca se smanjuje i jedan pravac premoscuje kraci
pravac ј stvara tako kraee linije јег kra6e linije su kruce ј
prenose veci udeo opterecenja.

Naborane ravanske strukture su sastavljene od tankih,

dugackih elemenata koji su kruto povezani duz svojih ivica i
formiraju ostre uglove kako Ьi medusobno Ьili ojacani u cilju
spreeavanja bocnih deformacija. Svaka рlоёа se ponasa
kao greda u poduznom pravcu. U kracem pravcu, raspon је
smanjen delovanjem svakog nabora kao kгutog oslonca.
Popreёni pravci se ponasaju kao kontinualna greda koja је
oslonjena u tackama nabora. Vertikalne dijafragme ili kruti
ramovi ukru6uju naboranu plocu protjv deformacija profila
nabora. Rezultujuea krutost poprecnog preseka omogueava
naboranoj ravni da premosti relativno velike raspone.

Prostomi ram је sastavljen od kratkih krutih lintiskjh

elemenata koji su trijangulisani u trj dimenzije i izlozeni
aksijalnom zatezanju Ш pritisku. Najprostija prostorna
jedinica prostomog rama је tetraedron koji ima ёetiri spoja i
sest strukturalnih elemenata. Posto је konstгuktivno
ponasanje prostornog rama analogno ponasanju ploeaste
strukture, njen oslonaёki deo treba da bude kvadratni ili
priЬiizno kvadratni kako Ы delovao kao struktura koja nosi u
dva pravca. Uvecavanjem nosece povгSine oslonaca
povecava se broj elemenata kroz koje se smicanje prenosi i
smanjuju se sile u elementima. Za vise informacija о
prostornim ramovima videti poglavlje 6.10.
 PROSTORNE STRUKTURE ~. 19
Pomocu osnovnih konstruktivnih elemenata kao sto su
stub, greda, ploca, i noseci zid, moguce је formirati
osnovnu konstruktivnu jedinicu koja moze da definise i
zatvori odredenu zapreminu prostora namenjenog
stanovanju. Prostorna jedinica је osnovni konstruktivni Podne grede ili рlоёе
Ыоk za konstruktivni sistem i prostornu organizaciju
Rebra
gradevinskog objekta. Grede ili nosaci

• Horizontalni rasponi mogu da budu preneti pomocu

Рlоёа ili ploёasta
armirano-betonskih ploca ili preko slojevitog,
struktura
hijerarhijskog sklopa nosaёa, greda, i spojeva koji nose
grede Ш рlоёе. Noseci zid
• Vertikalni oslonac za prostornu jedinicu mofu blti
obezЬeden pomocu nosecih zidova Ш pomocu Ram formiran od stuba i
ramovskih struktura formiranih od stubova i greda. grede

Dimenzije i odnosi prostorne jedinice uticu па izbor

odgovarajuceg sistema prenosenja.

• Sislemi sa nosenjem u jednom pravcu kao sto su

!avanicne grede, rebra, ili ploce su efikasnije kada је
konstruktivni sklop pravougaoni - to jest, kada је odnos
duze prema kracoj dimenziji veci od odnosa koji iznosi
1.5:1- ili kada konstruktivna mreza stvara linijsku mrezu
prostora.

• Sislemi sa noЭenjem u dva pravca, kao

Alo su grede i рlоёе efikasniji su za
kvadratne ili priЬiizno kvadratne sklopove.

• Рlоёз koja nosi u dva pravca, а koja је oslonjena

na tetiri stuba, definise horizontalni
ntvo prostora.

• Poralelna struktura nosecih zidova vodi ka koriscenju

llllema sa premoseavanjem u jednom pravcu. ·

• ZЬog toga sto su noseci elementi efikasniji kada prenose

jOdnako podeljeno optereeenje, oni karakterisficno nose
nllove tavanicnih greda, rebara ili plocu sa nosenjem u
)odnom pravcu.
• Llnljski ram od stuЬova i greda definise trodimenziona.lni ___
model prostora koji moze da se prosiri i u horizontalnЪm
1u vertikalnom pravcu.

• Dvn noseea zida normalno definisu aksijalni.

dvod1menzionatni prostor. Druga osa moze da se
rozviJO upravno u odnosu па prvu osu sa otvorima
IIПU(IJГ ПOSeCih zidOVЭ.
 Е .20 KONSTRUKTIVNI RASPONI
Mogucnost premoscavanja horizontalnih elemenata
odreduje razmak njihovih vertikalnih oslonaca. Ova
fundamenta!na povezanost izmedu raspona i razmaka
"
Ј---·-·-·-·-·--1/ konstruktivnih e!emenata utice na dimenzije i ve!icinu
llir- • prostora koji su odredeni konstruktivnim sistemom
gradevinskog objekta. DimenzUe i odnosi konstruktivnih
sklopova treba da budu u vezi sa programskim
v zahtevima prostora.
.. 1" "
/

Karakteristicni stepeni raspona о 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 stope

о 10 20 30 metri
t'

~11
t f::.

~.
• Tavaniёne grede

~
0
• Rebra

• Lamelirane grede

• Resetke
-;.
i ; 1

!!
''
ј !
•,
f 1
'!
ј ј

1 i ј ! i i ). i 1

• Рlоёе г--.:~
......~"""'~"""'~""' : 1 1 :

~
~ • Grede sirokih flansi ~~,~~~ [ :
• Rebra otvorenih profila i f i i ' ~ i

• Рlоёе sarasponom u
tл ;, ј ! ! ! !
jednom pravcu
• Rebraste ploee 1-···~·· ·> ... i
'

ј '
• Prefabrikovane grede
[:;:-,:·._;::,';;·;~::.:- ··.'i '
• Prefabrikovani spojevi
1
с
.s
~
i k·:·· :· :.:\ •' ·..... ·: (': .:: '
'ё
Е
ј
.Е

<
• Oblcne ploee
р,',:):': , .....:]
~
~
'
• Ploce i grede sa
rasponom u dva pravca
• Krstate tavanice
 KONSTRUKTIVNI RASTERI :?2.21
1\.,·.;ннl~rl glavnih vertikalnih oslonaca ne samo da regulise
•.'1>< ,, koпstruktivnog sistema, vec takode moze da odreduje
'''"'i"(лosti za rasporedivanje prostora i funkcjja u
i'·'''''v1r1skom objektu.

';·.rн,vrн~ tJёke i linjje oslonca za konstruktjvnj sjstem tjpjcno Linjje mreze predstavljaju horizon-
,,.f",,;,,: mrezu. Kгjticne tacke ramovske konstrukcjje su one u talne grede ј nosece zidove.
• ''''''·' ~,tubovi i nosecj zjdovj prjhvataju opterecenja od greda
r"''l''' lюrizontalnjh elemenata kojj premoscuju raspone ј Presecj Jjnjja mreze predstavljaju
i ,,.,н,:;r! tэ opterecenja vertjkalno do temelja. mesta stubova ilj koncentгjsanih
gravjtacjonih opterecenja.

~kr.l!rlvOjiV geometrjjskj Г8d ffiГ8Z8 ffiOZ8 da S8 korjs(j U • Osnovna konstruktjvna jedjnjca jJi
pl<il:t•:;rr projektovanja da Ьi predstavjo ј ucvrstjo funkcjonalnu sklop moze Ьitj logicno produzen
· i''"·,torпu organjzacjju projekta objekta. vertjkalno duz osa stubova i
----~-----:···--г·--·
horizontalno duz raspona greda ј
nosecjh zjdova.
r-+--т--т-' ........ .
· N11rюsGci zidovj mogu Ьitj postavljenj tako da definjsu
rмt,citc prostorne konfiguracjje ј da omoguce
oин1ev1nskom objektu da bude fleksjЬiJnjjj kako Ьi odgovorio
pro<Jr<Jmskim zahtevjma njegovjh prostora.

• Koпstruktivna mreza moze da bude modjfikovana

<!odavanJem јЈј oduzjmanjem kako Ьi se prilagodjJa
[IO!>CtJnrm potrebama, kao SIO SU veJjkj prostorj iJj neob,j,.c,"n"i_- -
IIПiovr lokacije.

• Hнrлovska konstrukcjja moze Ьitj nepravilna u jednom ili

<lva pravca kako Ьi se prjJagodjJa djmenzjonaJnjm
tlllttovima planiranjh prostora.

• Оtю ramovske konstrukcjje moze Ьitj jzdvojen i rotjranд~<.---+---.j'---­

rl(!ko tacke u osnovnoj mrezj_

• ()vo p;нalelne mreze mogu Ьiti preklopljene tako da

rnrvrJaJu intervenjsanje ili meduprostore kojj definjsu rastere
iiOkreti1ПJЭ, posredno izmedU njza ve(;jh рГОS!ОГЭ,
i!l kLICilih masinskjh jnstaJacija.

• Кн<Ја sc dve konstruktivne ramovske konstrukcjje ne mogu

F,OIIVOilCionaiПO рОГЭVПЭ!i, ffi0Z8 da S8 korjsti tre{;j e J e m e n t , \ ,
koo ~lo ЈС nose(;j zjd, posrednj prostor, јЈј sistem manjih
lll~;p011i] ~--

• NorrннltJI<Jrne ili nepravjJne mreze mogu da se uvode kako

lн 1.о predstavio hjjeraгhjjskj ili funkcionalni
~~~~.porr,cl prostora unutar gradevjnskog objekta.
 ~. 22 BOCNA STABILNOST
Horizontalna dijafragma Koпstruktjvпi elemeпtj gradeviпskog objekta moraju Ьiti
• Kruta роdпа struktura, koja deluje djmeпzjoпjsaпj, koпfigurjsaпj ј spojeпi tako da formjraju
kao гаvпа, siroka greda, preпosi staЬilпu strukturu pod utjcajem Ьilo kojjh mogucih uslova
Ьоспа optereceпja па vertikalпe opterecenja. Medutim, koпstruktivпi sistem mora Ьiti
zidove za Ьоспо ukruceпje, projektovaп tako da пе pгjhvata samo vertjkalпa gravjtaciona
ramove sa ukruceпjem, jlj krute optereceпja, vec i da bude otporaп па Ьоспа optereceпja od
ramove. vetra i sejzmjcka optereceпja iz Ьilo kog pravca. U tekstu koji
sledi su datj osпovпi mehaпzmi za obezbedeпje Ьоспе
staЬilпosti.

ruti ram
Celjcпi ili armjraпo-betoпski ram sa krutim spojevima је
sposobaп da se odupre promeпama u vezama pod uglom.

Vertikalni zid za bocno ukrucenje

rveпi, betoпski, ili zidaпi zid је sposobaп da se odupre
promeпama u oЫiku i preпosu bocпih optereceпja па temelje

Ram sa ukrucenjem
Drveпi ili celicпi ram sa dijagoпalпim ~lemel)tima .

• Koleпasto ukruceпje • K-ukruceпje • Роргеспо цkruceпje

Kada se koristi ukrucenje kaЫovima, dve djjagoпale su
пеорhоdпе kako Ьi se ostvarila staЬilпost strukture od
bocnih opterecenja iz Ьilo kog pravca. Za svaki pravac,
јеdап kаЫ се delovati efektivпo u zatezaпju, dok се se
drugi jedпostavno izvjjati. Ukoliko se koriste krute djjago-
nale, izvesni stepen rezerve је ukljucen јег јеdап element јЕ
u mogucnosti da staЬilizuje strukturu.

Bilo koji od ovih sistema moze da se koristi pojediпacno ili u

komЬiпaciji kako Ьi se izvrsila staЬilizacija strukture objekta. L
trj vertikalna sistema, kruti okvir tezi da bude пајmапје
efikasan. Medutim, kruti ramovi mogu da budu korisпi kada
upotreЫjeпi kruti ramovi sa ukruceпjima ili vertikalпi zidovi za
bocno ukrucenje treba da formiraju пеzеlјепе barijere izmedu
susednih prostora.
~ Воспе sile su kriticnije ро kracem raspoпu pravougaonjh
objekata, i efikasпiji vertikalпi zidovi za Ьоспо ukrueenje ili
kruti ramovi se оЬiспо koriste u ovom pravcu. U duzem
pravcu, Ьilo koji od elemenata otpornih па uticaj boёnih sila
moze da se koristi.

Precke za poprecno ukruceпje su kruti ili cvrsti ramovi

projektovani da prihvate vertikalпa ј bocna opterecenja
upravno u odnosu па duziпu ramovske strukture.
 BOCNA STABILNOST ~. 2 З
~... <о !Jr sc sprecili torzioni efekti rusenja,
ur .н1ovrl1~ke strukture koje su izlozene bocnim
trcba da budu rasporedene i ukrucene
·.,:;1111.1
·.тюtпсrю da se poklapaju sa centrima mase i
•lpoпюstr sto је moguce vise. Asimetricni raspored
1\(1pravrlпrl1 struktura generalno zahteva dinamicke
~пalrm ll cilju odredivanja torzionih efekata Ьoёnih о
"1"
~i"pr.rvrlr1c strukture su karakteristicne ро bllo kakvoj
,ntlrt.•loJ ravni ili vertikalnim nepravilnostima, kao sto
~~~ fla prrmer asimetricni raspored masa ili
n«•пюпаtа za ukrucenje protiv bocnih sila, meki ili
rwщkroteni spratovi zgrada, ili diskontinualni Centar otpornosti је teziste vertikalnih
't"Otllkalnt zid za bocno ukru6enje ili dijafragma. elemenata sistema koji је otporan na
• lur zrona nepravilnost se odnosi па asimetriёan bocne uticaje, kroz koji reakcija па bocne
rнщюrеd mase ili elemente za bocno ukrucenje, sile deluje.
tozultujuci u razlicitim centrima mase i otporno?ti. ___

• Uoutrasnji ugao је ravanska konfiguracija

tФuk\ure koja ima izbocine preko ugla znaeajno
УОёс nego sto је dimenzija ravni u datom pravcu.
U11utrasnji ugao tezi da stvori razlicita pomeranja
ttmodu razlicitih delova strukture, rezultujuci u
koncentrisanjima lokalnih napona u uglu. Resenja
ukljU~uju obezbedenje seizmicke spojnice u cilju
podole zgrade na jednostavnije oЫike, vezujuci
IQIIIdU CVГSCe ПЭ uglovima ili ZЭ iskosavanje ugfa.

• 8o1Zmicke tacke /dilatacione spojnice/ fizicki

IOZdvajaju mase susednih zgrada tako da
lloЬodno vibraciono pomeгanje u svakoj zgradi
то.tв da se odvija nezavisno od
druge zgrade_
Diskontinualna dijafragma је horizontalna
dijafragma koja ima veliki iseeak ili
otvoreni prostor, ili znaeajno manju
krutost u poredenju sa spratom
iznad ili ispod.

• Sl.ob ili neukru6en sprat ima bocnu krutost ili jacinu

lnatajno manju u odnosu na spratove zgrade
ltNid sebe.

• Oitkontinualni zidovi za bocno ukru6enje

lmllju veliki raster ili znacajnu promenu u
horiloolalnoj dimenziji.
;?2. 24 VISOKI OBJEKTI

Visoki objekti su delimiёno osetljivi na uticaje bocnih sila. Kruti

ram је najmanje efikasan nacin da se postigne Ьоёnа
stabllnost i odgovarajuci је jedino za niske i objekte srednje
visine. Sa povecanjem visine gradevins~ih objekata, postaje
neophodno da se kruti ram dopuni sa dodatnim mehanizmima
za ukrucenje, kao sto је dijagonalno ukrucenje ili kruto jezgro.
Efikasna vrsta visoke strukture objekta је cevna struktura koja
ima ро oblmu elemente za bocno ukrucenje koji su medusobn1
ukruceni podnim dijafragmama. Ovakva struktura deluje
prvenstveno kao konzolna kutijasta greda u prihvatanju boёnih
sila.

Okvirna cev ima stubove ро oblmu na malom medusobnon

rastojanju koji su kruto vezani sa sirokim gredama sa
umetcima izmedu luёnih krakova.
Perforirana oklopna cev ima oblmne zidove za Ьоёnо
ukrucenje sa manje od 30% povrsine koja је perforirana sa
otvorima.
Ojacana cev је rarnovska struktura koja је vezana za
sistem dijagonalnih ојаёаnја.
Resetkasta cev ima resetkaste zidne okvire sa stubovima
na velikom razmaku koji su medusobno spojeni
dijagonalama ili popreёnim ukrucenjem.
Mrezasta resetkasta cev ima okvire ро oblmu od dijagonal<
na malom medusobnom razmaku bez vertikalnih stubova.
lzbacene cevi predstavljaju sklop uskih cevi koje su
povezane direktno jedna za drugu kako Ьi formirale
modularnu strukturu koja se ponasa kao visecelijski kutijas1
nosac koji је konzolno prepusten iz zemljane podloge. Vise
cevi su ponekad obezbedene u nizem delu visoke strukture
gde је potrebno dostici vecu otpornost na uticaj boёnih sila.

Strukturna cev u cevi ima unutrasnje ojacano jezgro koje је

dodato cevi ро oЬimu kako Ьi se poboljsala njena krutost Пi
uticaj bocnih sila.

Mehanizmi amortizovanja su visokoelasticni sistemi koji se

tipicno postavljaju na konstruktivnim spojevima za apsorpciju
energije koju stvaraju sile od vetra ili zemljotresa, da
progresivno smanjuju ili eliminisu viЬraciona ili oscilatorska
pomeranja, i da sprece da se pojavljuju rezonance loma.

Amortizer cevne mase је kruta masa postavljena na

nutrasnji amortizer је amortizer
koji prirodno deluje istovremeno
sa pojavom elasticne ili plasticne
deformacije objekta, kao u slueaju
unutrasnjeg trenja napregnutog
materijala (histerrezisni
amortizer), od trenja izmedu dva
pokretna dela (pokretni amortizer),
ili od viskozne otpornosti fluida
kao sto је na primer vazduh
(viskozni amortizer).
valjcima i prikaёena na gornji deo visoke zgrade sa
mehanizmom amortizovanja na bazi opruge, koji ima
inercijalnu tendenciju da stoji u stanju mirovanja, i prema
tome se suprotstavlja i neutralizuje Ьilo kakva pomeranja
gradevinskog objekta.
lzolacija podruma se odпosi па izolovaпje podruma objekta
od zemljista sa mehanizmima па bazi amortizera kako Ьi se
dopustilo nadstrukturi da se ропаsа kao cvrsto telo i da
menja prirodni period vibracije strukture objekta tako da је
оп razlicit od onog na zemlji, i па taj naciп spreёava pojavu
rezonanci loma.
 LUKOVII SVODOVI ~ •2S
.,.,1 \)rcde, ploce, i noseci zidovi su najcesce
• ,, rcrrr konstruktivni elementi zbog pravoliпijske
gradevinskog objekta za ёiје formiranje su
: ',1'•'1 ovr elemeпti pogodni. Medutim, postoje i drugi
.,,,, rr11 prcnю§cavanja i zatvaraпja prostora. То su
. (1mo111 aktivni elementi u pogledu forme, koji kroz svoj
• Kako Ьi savijanje Ьilo eliminisano
;, 'k 1rJcometriju, efikasпo korste svoj materijal za
u luku, linija optereceпja mora da
: .,.",, >Ч:спа rastojanja. U skladu sa oblmom ove knjige,
se poklapa sa osom luka .
. •·'rпюnti su ukratko opisani u sekcijama koje slede.

. ,k,,.,, su zakrivljene strukture koje sluze za

; ···•rюscavanje otvora, i projektovani su da prihvataju
••·r!rk:rlпo opterecenje prvenstveno aksijalпi pritisak. Oni
, "·!;,rr:>Ju vertikalne sile naпetog opterecenja u
• нrrpor1eпie sila pod uglom i prenose ih do osloпaca па
(,,, ·,lr,шe luka.

· l•rkQvr od zidanih elemenata su izgradeni od

JIOJeclrnacnih kliпasto oblikovaпih komada kamena ili
щн:kе; za vise informacija о lukovima od zidanih
r·i•:meпata, videti 5.20.

• Kr1;lr lukovi se sastoje od zakrivljenih, krutih struktura od

Фveta. celika, ili armiranog betona koji su pogodni za
prrlrvalanJe odgovarajucih naprezanja koja se javljaju u
пr <J<1evшskm elementima. ·----,-------гr--гt--н

• Opterecenje lucne strukture na

njene oslonce је proporcionalno
ukupnom opteretenju i rasponu, i
SV1'xlnv1 su lucne strukture od kamena, opeke, ili obmuto proporcionalno visini.
i11пшаrюg Ьеtопа, koje formiraju tavaпicu ili krov preko
tlllktJ rlvorane, sobe, ili nekog drugog potpuпo ili delimicno
t.ntvorenog prostora.
l'ol.lo se svod pona§a kao luk produzen u tri dimenzije,
sx.xlt1ћ1r noseci zidovi moraju biti poduprti kako Ьi se
<JO:IщJrlr spoljasnjim opterel:eпjima lucnog delovanja.

-----
• Crlн1clпcni svodovi imaju polukruzne poprecne preseke.
f
· - - -... 1
/~
/
• l!kl~lc:пiili poprecni svodovi su slozeni svodovi //~
loroшJni presecanjem pod pravim uglom
rlva svoda, tako da se formiraju luёne dijagonalne
rvrcc koJe se nazivaju krstasfi svod.
:22.26 KUPOLE

Kupola је sferna povrsinska struktura koja ima

kruzntl osnovu i izgradena је od naslaganih
Ыokova, kontinualnog cvrstog materijala kao sto јЕ
armirani beton, ili od kratkih, linearnih elemenata,
kao u slucaju geodezijske kupole. Kupola је slicna
rotirajucem luku izuzev sto se sile ро oblmu kruga
razvijaju tako da su sile pritiska Ыize vrhu, а si!e
zatezanja deluju u nizem delu.

Meridijanske sile koje deluju duz vertjkalnog

preseka jsecenog kroz povrsjnu kupole su
uvek pritjskujuee pod uticajem vertikalnog
opterecenja.

Sile u pravcu horizontalnih krugova, koje

spreeavaju vanravanska pomeranja meridi-
janskih delova u oklopu kupole, su pritisku-
juce u gornjoj zoni, а zatezuce u donjoj zoni
kupole.
Promena pritiskujucih sila u pravcu horizontal-
nih krugova u sile zatezanja, se desava pod
uglom od 45° do 60° u odnosu na vertikalnu
osu.

Prsten koji је izlozen naprezanju okruzuje os-

novu kupole tako da obuhvala spoljasnje
komponente sila u pravcu meridijana. U be-
tonskoj kupoli, ovaj prsten је zadeЫjan i
ojaean kako Ы odgovorio na uticaj napona
savijanja koji su izazvani razliёitim elasticnim
deformacijama prslena ј oklopa.

• Schwedler kupo!e su ce!icne
kupolaste strukture koje imaju
elemente koji prate linije u pravcu
geografske §jrine ј duzine, i treci niz
dijagonala koji upotpunjuje
trijangulaciju.
• MreZэste kupole su eelicne kupolaste
strukture koje imaju elemente koji
prate krugove geografske sirine, ј dva
niza dijagonala tako da se formiraju
serije jednakokrakih trouglova.
• Geodezjjske kupole (CSI13132) su
eelicne kupolaste strukture koje imaju
elemente kojj prate trj osnovna niza
velikih krugova koji se seku pod uglom
od 60°, delecj povrsinu kupole na niz
jednakostranicnih sfernih trouglova.

. ,.... ~~= slJ tanke, zakrivljene plocaste strukture
'''Ј" :.u 1zgradene od armiranog betona.
r ,,,,,kov<:me su tako da prihvate nanete sile
i··•tJюl:tJ naprezanja membrane • naponima
~'"''-.ka. zatezanja, i smicanja koji deluju u
':1'<111 П)ihOVih povrsina. LjUSka moze da
1'1>11';/ati relativno velike sile ukoliko su
''"'ю111crno nanete. ZЬog svoje tankoce,
mщ1lltнn. ljuska ima malu otpornost na
'·1'<1Ја11ЈС i nepovoljna је za uticaj
,,,tн:o11lrisanih sila.
· 1raпslatorne povrsine su generisane
;юkrctanjem zakrivljene ravni duz prave
lн11ЈС ili preko neke druge kri'lf!-..------1
• 1ipartane povrsine su generisane kretanjem
prave linije. Zbog svoje pravolinijske
goometrije, ispartana povгSina је generalno
lllk~a za formiranje i izvodenje u
odnosu na rotacionu ili
translatornu povrsinu.
• Howcione povrsine su generisane
юllranjem zakrivljene ravni oko ose.
Sforno, elipticne, i parabolicne kupolaste
p<>vrsine su primeri rotacionih
IIOVfSIПЭ.
LJUSKE ~.27
...........
Cilindricne ljuske su cilindricne ljuskaste
strukture. Ukoliko је duzina cilindricne
ljuske tri ili vise puta veea u odnosu na
poprecni raspon, ona se ponasa kao
siroka greda sa zakrivljenim presekom
koja nosi u poduznom pravcu. Ukoliko је
relativno kratka, ona pokazuje delovanje
nalik karakteristikama luka. Sipke ili
poprecni kruti okviri su neophodni kako
Ьi se suprotstavili dejstvu spoljasnjih
opterecenja zasvodenog delovanja.
Hiperbolicni paraboloid је povrsina
koja је generisana kretanjem
parabole sa donjom zakrivljenoseu
duz parabole sa gornjom
zakrivljenoscu, ili kretanjem dela
prave linije sa krajevima ро dve
zakrivljene linije. Mogu se smatrati
za translacionu zakrivljenu
povrsinu.
Sedlaste povrsine imaju gornje
zakrivljenje u jednom pravcu, а
donju krivinu u upravnom pravcu. U
sedlastoj /juskastoj strukturi, delovi
donje krivine imaju dejstvo
zasvodene povгSine, dok se delovi
gornje krivine ponasaju kao
kablovska struktura. Llkoliko ivice
povrsine nisu oslonjene, moze
postojati dejstvo slicno ponasanju
grede.
Jednostrani hiperЬoloid је
zakrivljena povrsina koja је
generisana krelanjem de/a nagnute
linije ро dva horizonla/na kruga.
Njegovi vertikalni preseci su
hiperbole.
 72.28 КABLOVSKE STRUKTURE

KaЫovske struklure koriste kаЫ kao osnovni sistem

podupiranja. Posto kaЫovi imaju visoku otpornost na
zatezanje, ali nemaju otpornost na pritisak ili savijanje, oni Sf
moraju iskljucivo koristiti za prihvatanje zatezanja. Kada је
izlozen koncentrisanim opterecenjima, oЫik kaЬia se sastoji
od pravoliпijskih segmeпata. Kada је izlozen uticaju jednako
podeljenog opterecenja, оп се imati oblik obrnutog luka.

Zieani oblik је oЬiik koji пastaje slobodnom deformacijom

kaЬia kao direklan odgovor па intenzitet i mesto dejstva
spoljasnjih sila. КаЬI uvek prilagoaava svoj oЬiik tako da је
uvek pod uticajern cistog zatezaпja nanetog optere6enja.

Lancaпica је kriva koja nastaje kada se potpuno fleksibllan

jednak kaЬI slobodno okaci о dve tacke koje se ne nalaze
па istoj vertikalnoj liniji. Kada deluje optere6eпje koje је
jednako raspodeljeno u horizontalпoj projekciji, tada kriva
prelazi u oЬiik parabole.
• Zatezni kaЫovi-sajle prihvataju
horizonlalnu komponenlu
optereeenja u viseeoj ili strukturi Visece strukture koriste mrezu okacenih kaЬiova i
koja је okacena na kaЫovima i prednapregnutih izrnedu zategnutih elernenata do direk!no
prenose sile do nivoa prihvacenih пanetih opterecenja.
temelja.

Jednos!ruko zakrivljeпe strukture koriste paralelne nizove

• Jarbol је vertikalni Ш nagnutui
kaЬiova za podupiranje povrsinski formiranih greda ili
pritisnuti element u ovesaпoj ili
ploea. Опi su osetljivi па uticaj podrhtavanja koje nastaje
kaЬiovskoj strukturi, koji prihvata
pod uticajern aerodinamickog efekta vetra. Ova labilnost
zЬir komponenti vertikalnog
moze blti redukovana uvecanjem opterecenja sopstvene
opterecenja od opterecenja .~
tezine strukture ili ankerovanjem osnovnih kaЬiova u zemlju
osnovnim i zateznim kaЬiovima.
sa poprecnim zateznim kaЬiovima.
Nagnuti jarbol omogucava
prihvatanje horizontalnog , Strukture sa dva niza kaЬiova imaju gornji i donji sel
opterecenja na kaЬiu i smanjuje -~~-::>'"~:---------;:t;?---~~ kaЬiova razlicito zakrivljenih, prenapregnute vezama ili
silu u zateznim kaЬiovim,a...._~~--- pripremljene da obrazцju sistem koji се Ьiti cvrsci ј otporniji
па pulsiranje.

Dvostruko zakrivljene slrukture se sastoje od polja

popreёnih kaЬiova razlicite ili ёesto suprotno zakrivljenih.
Svaki niz kaЬiova ima razliёiti period vibracije, sto stvara
samo-amortizujuci sistem koji је otporniji па pulsiranja.

~
• Strukture kaЬiovskih nadstresnica imaju vertikalne ili

__
___.0...___
__ nagnute stubove sa kojih se kaЬiovi pruZэju kako Ьi
prihvatili horizontalne elemen!e za premoscavanje koji su
postavljeni u paralelni ili radijalni raster.

CSI 1З 135 KaЬiovske strukture

 MEMBRANE 2;. 29
џ,. · ! "'' · :;,,t<Jnke, elasticne povrsine koje prihvataju
1 ,,.,.''''Ч·' prveпstveno stvaranjem napona zatezanja. One
... ' ·; . ! ''' ovesane ili razapete izmedu stubova, ili mogu blti
.' , ! 1" 1< pou uticajem vazdusnog pritiska.

•';.,,: ' .• ·.!.: :.tгukture su membrane koje su prednapregnute

'' ,, ,,!" ·11'"'1 spolja nanetih sila ј koje su potpuno rasirene
,, ,,, ;.и·•lvlt!eпlm uslovima opterecenja. Kako Ы se izЬegla
, ....,,.., •/!.1/.ilo velikih zatezucih sila, membrane treba da
:•·.;~ ·i rPi.IIIV/10 Os!re ivice USUprotnim praVcima.

Membrane i celicni kaЫovi prenose

spoljasnja opterecenja na jarbole i
ankere na nivou tla pomocu zatezucih
sila.
Ojaeani ivicni kaЫovi ukrucuju slobodne
ivice satoraste strukture.
· Membrana moze da bude vezana za
oslonce jarbola pomocu ojacane
kaЫovske omce ili da bude istegnuta

Jlli1111,,,",.t,kc strukture su membrane koje su napregnute i peko razdelne pokrivke.

~~Movane na uticaj opterecenja od vetra ј snega pod Jarboli su projektovani da se
~~1<nп1 kompresovanog vazduha. Membrana је oblcno od suprosiavljaju deformacijama pod
Ь~Ј<;Ј tokstlla ili fiber-stakla koji su pokriveni sintetickim uticajem pritiskujuceg opterecenja.
1!\1001\јпlшn poput silikona. Provjdne membrane obezbeduju
.",tJdrю osvetljenje, sakupljaju suneevu svetlost tokom
IWf~:!kOjJ pcrioda, i hlade unutrasnji prostor tokom no(;j,
tt•k!1vпe membrane redukuju dobljenu suncevu toplotu.
~JI~>.ka tkaniпa za brodove moze da zatvori vazdusni
pto1olor kako Ы se poЬoljsala termicka otpornost takve . __----Neke strukture poduprte vazduhom
tiP\IIclliru ______.... -------.)<-,,_ koriste mrezu kaЫova koji su napregnuti
4ТITh pod uticajom '"' naduvav.шj' kako Ы"
/ • '\ osigurala membrana od stvaranja njenog
f!mloto dve vrste pneumatskjh struktura: strukture poduprte {1 ~ prirodno naduvanog oЫika.
~(1\:lюmr strukture ispunjene vazduhom.

• !i\tukturo poduprte vazduhom (CSI13010) se sastoje od

f~Кirш rпcmbrane koja је poduprta unutrasnjim vazdusnim
pt>l,т;korп koji је znatno visi u poredenju sa nom1alnim
atrтюsfcrskim prjtiskom, ј sjgurnosno su ankerovane ј
tnpt,vune ро oЫmu kako Ы se sprecilo propustanje
vм(Julla. Vazdusne brave su neophodne na ulazima za
oФ,avanJe unutrasnjeg vazdusnog pritiska.

• !1tнJkturc 1spunjene vazduhom su poduprte pritisnutim

~~~f(I\Jiюm uпutar naduvanih gradevinskih elemenata. Ovi
.,:mtнmtr su oЫikovani tako da prihvataju opterecenja na
~~~~~•• ,:;111 пacin, dok unutrasnja zapremina vazduha u
ol•tl!kllJ ostaje pod normalnim atmosferskim pritiskom.
fp)rli" ia dvostrukom membranskom strukturom da Ы se
~lv01:1o rspupcenje u sredini је ogranicena pritisnutim
p:,,l,·пorn ili unutrasnjim vezicama ili dijafragmama.
~.30 SPOJEVIIVEZE
ackasto spojno sredstvo: vijak
Spojevi ostvareni vijcima
Celicne veze zavarivanjem
~---------"""t-r-----------t----.·Aлlker()VaJlie kaЫova
Nacin na koji se sile prenose sa jednog
graoevinskog elementa na drugi i kako
konstruktivni sistem deluje kao celina zavisi
znaeajno od vrsta spojeva i veza koje se
koriste. Konstruktivni elementi mogu blti
meousobno vezani na tri nacina. Suceona
veza dopusta da jedan element bude
kontinualan i oЬicno zahteva treci posredni
element kako Ьi se ostvarila veza. Spojevi na
preklop dopustaju svim elementima u vezi da
se mimoilaze meousobno i da prolaze
kontinua\no kroz spoj. Spojeni elemen!i mogu
takooe Ьiti profilisani ili oЫikovani tako da
formiraju konstruktivnu vezu.
Vezaci /spojna sredstva/ koji se koriste da
spoje konstruktivne elemente mogu blti u
oЫiku tacke, linije ili povrsine. Dok linijski Ш
povrsinski tipovi vezaca sprecavaju rotaciju,
tackasti vezaci ne sprecavaju, izuzev ako niz
takvih vezaea nije raspodeljen preko velike
PovгSinski vezac: lepak povгSine.
Linijski vezac: Sэv
preko сера teoretski dopustaju rotaciju,
а spreeavaju translaciju u Ьilo kom pravcu.
ili ukljestene veze odriavaju vezu pod
uglom izmeou spojenih elemenata,
spreeavaju rotaciju i translaciju u svim
pravcima, i obezbeouju i otpomost na uticaj i
sila i momenat otpora.
lezista dopustaju rotaciju, ali
spreeavaju translaciju u pгavcu upravnom u
Armirani beton odnosu na svoje strane. Ona se ne
postavljaju u konstrukciju objekta cesto koliko
i zgloЬne ili ukljestene veze, ali su korisna
onda kada veza mora da obezbedi sirenje ili
skupljanje konstruktivnog elementa kako Ьi
funkcionisalo.
dopusta rotaciju, ali
spreeava translaciju samo u pravcu kaЬia.
~
SISTEMI FUNDIRANJA
3.02 Sistemi fuпdiraпja
3.04 Vrste sistema fuпdiraпja
3.06 Podzidivaпje

3.07 Sistemi za podupiraпje iskopiпa

3.08 Plitki temelji

3.09 Prosireпi temelji
3.10 Temeljпi zidovi
3.16 Temeljпe stope stubova
3.17 Temelji па tereпu u пagibu
3.18 Betoпske ploce па tereпu u пagibu
3.22 Fuпdiraпje па drveпim sipovima
3.24 Duboko fuпdiraпje
3.25 Fuпdiraпje па sipovima
3.26 Fuпdiraпje па kesoпima
 ~ .02 SISTEMI FUNDIRANJA

Temelji predstavljaju najnizi deo gradevinskog objekta •

njegovu podstrukturu • i izgradeni su delimicno ili u
potpunosti ispod povrsine zemlje. Njihova osnovna
funkcija је da podupru i ucvrste nadstrukturu koja је iznad
i prenesu njena opterecenja bezbedno na tlo. Posto sluze
kao bltan element u prenosenju i razlaganju opterecenja
objekta, sistem fundiranja mora da bude projektovan tako
da zadovolji i oЬiik ј raspored nadstrukture koja је iznad i
• Nadstruktura da odgovori na razljcite uslove zemljista, stene i vode
• Videtj 2.08-2.1 О za koja је jspod.
opterecenja gradevjnskog
objekta
Osnovna opterecenja na temeljima su komblnacija stalnih
i pokretnih opterecenja koja deluju vertikalno na
nadstrukturu. Pored toga, sistem fundiranja mora da
uevrsti nadstrukturu protiv klizanja, preturanja i odizanja
• Ucvrscivanje koje је koje је prouzrokovano dejstvom vetra, da izdгZi
neophodno da se suprotstavi iznenadna pomeranja zemljista u slucaju zemljotresa, i
klizanju, odjzanju i preturanju da bude otporan па pritisak koji је izazvan masom
okolnog zemljista i podzemne vode na podrumskim
zidovima. U nekim slueajevima, sistem fundiranja mora
takode da se suprotstavi opterecenju od lucnih ili
zategnutih struktuгa.

• Podstruktura
• Temelj
• Aktivni pгjtisak zemlje koji deluje preko mase zemljista
na podrumskj zid

• Noseee tlo ili stena

• Za karakteristjke ј mehaniku
tla videti 1.04·1.05

l ~·· Pasimi zemljani pПiisak је razvijen ОО masezemlj;<ta

/ kao odgovor na hoгjzontalno pomeranje temelja.

~~ t:
IJ" ________... Bocne sjle mogu da izazovu da temelji deluju
т ,. ....;.. • 1/ . nejednakjm pritiskom na noseee tlo.
~· Odredena otpornost na smicanje se obezbeduje
trenjem izmedu temelja i tla koje se nalazi ispod njega.

• Sile potiska od lucnih ili zategnutih struktura

 SISTEMI FUNDIRANJA ~ •О З

Spustanje је postupno sleganje strukture kako se

zemljiste ispod temelja sablja pod uticajem
opterecenja. Posto је objekat izgraden, odredeno
spustanje koje је ocekivano kao opterecenje na • Sleganje
tcmelje se povecava i izaziva smanjenje zapremine
supljina zemljista koja sadГZe vazduh ili vodu.
Konsolidacija /zgusnuce/ је oblcno Ьlaga i deluje
prilicno brzo kada је opterecenje naneto na gusta,
granularna tla, kao sto su krupnozrni pesak i sljunak.
Kada је fundaciono zemljiste vlazno, od kohezivne
CJIIne, koja ima stepenovanu strukturu i relativno veliki
procenat supljina, konsolidacija moze blti prilicno ··, .. ,.... ' .. ' .. . !
...
vclika i moze delovati polako tokom duzeg ·..
vrcmeпskog perioda.

Adekvatno projektovan i izgraden sistem fundiranja

treba da prenese svoja opterecenja tako da Ьilo koje ... ·
slcgaпje koje se javlja bude minimalno ili jednako
'.:_ ~ Konsolidacija
raspodeljeno ispod svih delova izgradene strukture.
Ovo se ostvaruje postavljanjem i dimenzionisanjem /zgusnjavanje/
lemeljпih sistema tako da oni prenose jednako
optere6enje ро jedinici povrsine na nosece tlo Ш
~;lenu bez prekoracenja njihovog noseceg kapaciteta.

RIUI!Cito sleganje - relativno pomeranje razlicitih

oolova strukture izazvano neocekivanom
koпsolldacijom fundacionog tla - moze da izazove
011 so obJekat pomera sa dna i da se jave
IJ\IkotJПe u njegovom temelju, konstrukciji, ili
111vrsrшn delovima zgrade. Ukoliko је veoma
1m>•:rю. razlicito sleganje moze da izazove
f\/H\J~;Ivanje integriteta konstrukcije gradevinskog
Olltl!k!;i
~.04 VRSTE SISTEMA FUNDIRANJA

Temelji koriste komblnaciju nosecih zidova, stubova, i sipova

kako Ы preneli opterecenja gradevinskog objekta direktno na
zemljiste. Ovi konstruktivni elementi mogu formirati razlicite
vrste podstruktura:

• Podrumi u celini ispod zemlje ili delimicno ispod zemlje

zahtevaju kontinualni temeljni zid kako Ы se zadГZala
okolna zemlja i poduprli spoljasnji zidovi i stubovi
nadstrukture koja је iznad.

Okolni prostori okruzeni kontinualnim temeljnim zidom ili

sipovima obezbeduju prostor ispod prvog sprata za
povezivanje i pristup masinskim, elektricnim i vodovodnim
instalacijama.

~-- • Betonske ploee na tlu koje se oslanjaju direktno na tle i

zadeЫjane su da nose opterecenja od zida i stuba,
predstavljaju ekonomicnu vrstu temelja i podnog sistema za
jednospratne ili dvospratne strukture u klimatskim
podrucjima gde postoji malo ili uopste ne postoji
zamrzavanje tla.

Mreza nezavisnih sipova ili stuЬova moze da uzdize

nadstrukturu iznad povгSine zemlje.
 VRSTE SISTEMA FUNDIRANJA •О 5

:;,stcmi fundiranja mogu blti klasifikovani u dve osnovne

katcgorije - plitke temelje i duboke temelje.

Plltkl sistemi fundiranja

1'l•!kl ili siroki temelji se primenjцju kada se stabllno zemljjste

;I(Jokvatnog kapaciteta nosivosti nalazi relativno Ыizu
povrsine zemlje. Oni se postavljaju direktno ispod najnizeg
•lt!la podstrukture i prenose opterecenja gradevinskog objekta
rl•roklno na nosece tlo vertikalnim 1-''"'v~~----

Oubokl sistemi fundiranja

l>uЬoki sistemi fundiranja se primenjuju kada је zemljiste
1цюd temelja nestabllno ili neadekvatnog kapaciteta
t\O!iivosti. Oni se produZэvaju dole kroz neadekvatno
turnljiste kako Ы preneli optereeenja objekta
1\11 sloj stene ш gustog peska ili sljunka sa
'o11Com nosivoscu ispod nadstrukture.

f oktori koji se razmatraju prjlikom odaЫra ј projektovanja

mte sistema fundiranja za zgradu ukljucuju:
• $emu i intenzjtet opterecenja gradevinskog objekta
• Slгnja slojeva zemljjsta ј podzemne vode
• Topografiju lokacije
• Ullcaj па susedne strukture
• Zahteve gradevinskjh propisa
• Poslupak gradenja i opasnosti

Projektovanje sistema fundiranja zahteva strucne analjze ј

pюjekat od strane kvalifikovanog gradevinskog inzenjera.
Кlda se projektuje bllo koji objekat koji nije jednoporodiёna
kuta па stabllnom terenu, preporucljjvo је da geotehniёki
il.tonjer uradi ispitivanje sastava tla da Ы se odrediiC' vrste i
dlmenzlje sistema fundiranja koji је neophodan za projekat
dalog objekta.
 ~.06 PODZIDIVANJE

Podzidivanje se odnosi na proces ponovnog gradenja ili

jacanja temelja postojeceg gradevinskog objekta, ili njegovog
produzavanja kada је novo iskopavanje za susedni objekat
duЬije u odnosu na postojeci temelj.

Ьi se obezbedilo privremeno oslanjanje dok se postojeci

temelj rekonstruise, ojacava, ili produЬijuje, poprecne grede
koje nose teret prolaze kroz temeljni zid i prenose se
hidraulickim dizalicama i podupiracima.

ucvrscivanja za obezbedenje privremenog oslanjanja

је da se iskopaju povremene jame ispod postojeceg temelja
dole do nivoa novih temelja. Каdа se novi delovi temeljnog
zida i stopa postave, nove jame se kopaju sve dok сео zid ne
bude izduЫjen.

Ait""'"'t''""' za prosirivanje novog temeljnog zida i postavljanje

r - - -.....
novih stopa је da se izgrade sipovi i kesoni na svakoj strani
temelja postojeeeg temelja, i da se zameni deo sa armirano
betonskom plocom koja pok.riva glave sipova.

CSI 02150 Podzidivanje • sistemi podupiranja iskopa

 SISTEMI ZA PODUPIRANJE ISKOPINA ~~.07
~-н!а Је gradiliste gradevinskog objekta dovoljno dugacko
1.1ko da strane iskopine mogu Ьiti pojedinacno terasirane ili
.нJ11ule pod uglom manjim od ugla oslanjanja zemlje, tada
· .,,, 1\eophodna nikakva struktura za podupiranje. Medutim,
>.1(!;1 strane duboke iskopine prelaze ugao oslanjanja zemlje,
•.н1.1 zemlja mora privremeno Ьiti poduprta ili osigurana dok
• 1 :ovarajuca konstrukcja ne bude postavljena.

· l'regrada u oЬiiku ploee se sastoji od drvenih, eelicnih, ili

ta!pi od prefabrikovanog betona koje su postavljene Vertikalni elementi ili nosaci, koji
<шtikalno sa strane kako Ьi dГZale zemlju i sprecile vodu od spreeavaju pomeranje oplata, su
procurivanja u iskopinu. Celicna i prefabrikovano betonska celicni н preseci koji se postavljaju
prcgrada u obliku ploce moze Ьiti postavljena kao deo vertikalno u zemlju da Ьi podupirali
;юdslrukture gradevinskog objekta. - - - - - - - - horizontalne oplate. Oplate se odnose
na teske drvene daske koje su
medusobno spojene uporedo kako Ьi
poduprle prednju stranu iskopine.

Pregrade u oЬiiku ploce i vertikalni

elementi ili nosaci za sprecavanje
horizontalnog pomeranja oplala su
poduprti kontinualnim horizontalnim
· Nategnuti elementi koji produzavaju otpor bocnom
elementima koji su ojaeani
opterecenju u potpomoj strukturi pricvrsceni ankerima za
horizontalnim celicnim popreenim
stene ili zemlju (CSI 02164) mogu Ьiti korisceni ukoliko Ьi
krstastim ukrucenjem ili dijagonalnim
se poprecno vezivanje ili kosnici ukrstali sa iskopinom ili
eelicnim kosnicima koji leze па
procesom gradenja. Nategnuti elementi koji podГZavaju
Ьlokovima u formi jastuka ili temeljima
otpor bocnom opteretenju se sastoje od celicnih kaЬiova ili
zida.
teliva koji su umetnule u rupe, prethodno izbu5ene kroz
pregrade u oЬiiku ploee i kroz stenu ili pogodni sloj zemlje,
IПJektirani su pod priUskom kako Ьi se pricvrstili za stenu ili
zemiJiste, i post-istezali hidraulickom dizalicom. Nategnuti
clementi koji produ:Zavaju otpor bocnom opterecenju u
potpornoj strukturi su pricvrsceni za kontinualne,
tюrizontalne celicne elemente kako Ьi se odГZalo
naprezanje.

· L1d za mulj (CSI 02168) је betonski zid izliven u rovu da

sluzi kao oЬiaganje ј cesto kao odgovarajuci temeljnj zid.
On Је izgraden iskopavanjem rova kratkih duzina, njegovim
rspunjavanjem muljem bentonjta ј vode kako Ьi se osiguralj • Postojeci nivo vode
lюcni zidovi od rusenja, postavljanja ojaeanja i postavljanja
bctona u rov sa zvonom za sipanje betona pod vodom kako
Ь1 se uklonjo mulj.

· lsLJsivanje podzemne vode (CSI 02140) se odnosi na

. --с ----~---

Nivo vode posl:----....- ....

ispumpavanja
proces snizavanja nivoa podzemne vode ili obezbedivanja
1skopine od ispunjavanja podzemnom vodom. То se postize
шanjanjem perforiranih
cevi zvanih napojne tacke u zemlju i skupljanjem
vode iz okolne povrsine tako da ona
Рюzс Ьiti ispumpana napolje.

CSI 02160 Slsli:lпr podupiranja iskopa

~.08 PLITKI TEMELJI

Najnizi deo plitkog temeljenja su siroke temeljne stope. One se

pruzaju lateralno kako Ы distribuirale svoje opterecenje preko povrsine
zemlje dovoljno siroko tako da stepen nosivosti zemlje ne prevazilazi.
Potrebna kontaktna povrsina је jednaka kolicniku intenziteta sila koje
se prenose i dozvoljenog napona nosece mase zemtje.

d za zidove od opekarskih elemenata

d za betonske zidove
Kriticni preseci za smicanje

Pritisak
d = efektivna dublna
Zatezanje

·.., .
Beton koji ima minimalnu cvrstocu па pritisak od 2500 psi (17 kPa)
posle 28 dana

Kada se temeljne stope za laku ramovsku konstrukciju oslanjaju na

staЫinom, nekohezivnom tlu i prenose kontinualno opterecenje manje
od 908 kg ро duznoj stopi (29 kNim), mogu imati sledeee proporcije
za poprecni presek.

DeЬijina (Т) betona ili opekarskog elementa u temeljnom zidu koji

podupire dva sprata: 8" (205) minimum
• Prepust = l2 Т
DeЫjina stope = Т
Sirina stope = 2Т

Kako Ы se smanjili uticaji na zemlju koji postoje kada se zemlja

zamrzava i poveeavaju u hladnim vremenskim uslovima, gradevinski
propisi zahtevaju da te stope temelja budu postavljene ispod dublne
zamrzavanja tla koja se oeekuje na lokaciji objekta.

Linija mГZnjenja је prosecna dublna na kojoj se tlo mrzne ili do koje

mraz prodire u zemlju.
12" (305)

Kako Ьi se smanjilo sleganje, stope temeija uvek treba da stoje na

staЫinoj, mirnoj podlozi koja ne sadГZi organski materijal. Kada ovo
nije moguce, posebna ispuna od ро 8" do 12" (205 do 305) slojeva na
kontrolisanom sadГZaju vfage, moze ыti koriscena kako Ы se postigla
posebna dublna.
 PROSIRENI TEMELJI ~.09
r~;,Jcesci oblici prosirenih temelja su trakasti temelji i
,;olovani temelji.

· Гrakasti temelji su kontinualni

prosireni temelji fundacionih zidova.

( Цаlе vrste pro§irenih stopa ukljucuju sled.ece:

lzolovani temelji su individualne

siroke stope k~e podupiru
slobodnostojece stubove i zidove.

• Stepenasti temelji su trakasti temelji koji menjaju

nivoe u slojevima kako Ы se prilagodili nagiЬu tla i
odГZali odgovarajucu dublnu na svim tackama oko Kontragreda је armirano-betonska
gradevinskog objekta. greda koja podupire noseci zid na
nivou ili Ыizu nivoa zemlje i prenosi
• Konzolna ili vezna stopa se sastoji od stope stuba optereeenje na izolovane temeljne
koji је spojen veznom gredom do druge stope stope, zidove ш sipove.
kako Ьi se ostvarila ravnoteza optereeenja
koje asimetricno deluje.
• Komblnovana stopa је armirano-betonska stopa za
oblmni temeljni zid Ш stub koji је prosiren kako Ьi
nosio optereeenje od unutrasnjeg stuba~·-----
• Konzolne i komblnovane stope su eesto koriscene
kada temelj formira odreaenu liniju i nije moguee da
se izvede simetricno opterecena temeljna stopa.
Kako Ьi se spreёila rotacija ili razlicito sleganje koje
nsimetricni uslovi opterecenja mogu da izazovu,
kontinualne i konzolne lemeljne stope su
d1menzionisane tako da stvaraju ujednacen pritisak
na tlo.

• Kontraploёa је debela, teska armirano-betonska

ploca koja sluzi kao jednomonolitna temeljna stopa
za brojne stuЬove ili сео objekat. Kontraploce se
koriste kada је dozvoljen stepen nosivosti tla mali u
odnosu na opterecenja objekta i stope unutrasnjih ·
stubova postaju tako velike tako da је ekonomicnije
fundirati ih na jedinstvenoj ploci. Kontraploee mogu
biti ukrucene mrezom rebara, greda ili zidova.;· ...._____.

• Plivajuci temelj, koriscen na popustljivim zemljistima,

1ma za stopu podlogu postavljenu dovoljno duboko
tilko da је tezina iskopane zemlje jednaka
111 ЈО veea od tezine podгZane konstrukcije.

CSl 03300 Beton liven na licu mesta

 ~ .1 О TEMELJNI ZIDOVI
Temeljni zidovi obezbeauju nosenje nadstrukture i
okruzuju podrumsku etazu Ш okolni prostor delimjcno ili
u celosti jspod zemlje. Pored vertjkalnjh opterecenja od
nadstrukture, temeljnj zidovi moraju Ыti projektovani i
jzgradeni tako da se suprotstave aktjvnom pritisku
zemlje ј ucvrste nadstrukturu od uticaja sila vetra i
seizmike.

• Potrebno је produzjtj temeljni zid

najmanje 6" (150) iznad zavгSnog
sloja zemlje kada se
podupire drvena konstrukclja
• Potrebno је da zavrsni sloj tla bude u
nagibu kako Ы se obezbedilo odvodnjava-
nje povгSinske vode koja nastaje od kisnice sila zatezanja potrebna da se suprotstavi
ili otapanjem snega daleko od bocnim, odizucim i silama preturanja.
Gravitaciono opterecenje od nadstrukture

Kada okruzuje boravisni prostor, sistem temeljnog zida

mora Ьiti konstruisan tako da spreci prodor vode i
gasova iz zemlje kao sto је radon, da kontrolise protok
toplote, da prihvata niz pogodnih zavrsnih obrada, i da
se uskladuje sa prozorima, vratima, ј drugim otvorima.

• Zahtevana hjdrojzolacija ili

vodonepropustnost; videti З. ~-----т-----_Ј Beton liven па licu mesta Ш betonski opekarski
elementi: Videtj 3.15 za drvene temeljne zidove.
1
Za mogucnosti termicke izolacije, videti 7.42.
г---...
• Aktivnj pritisak zemlje 1
1
1
1

1
Celieni klinovi ili masinski zavrtanj ucvгScuju temeljni
• Podzemni drenaZпi sistem; zid za stopu.
videti 3.14.

Prethodno kalupljen punilac u razdelnoj spojnjci

Betonska podna ploea, videti 3.18.

• Sistem fundiranja mora da

prenese bocna optereeenja
nadstrukture na zemlju. Velicina temeljne stope је bazirana na optereeenju
Horizontalna komponenta ovih temeljnog zida i dozvoljenoj nosivosti tla ispod
bocnih sila se siroko prenosi temelja.
kroz komblnaciju naslage zemlje
na dnu stopa i nastanak
pasivnog zemljinog pritiska sa
strane temeljnih stopa i temeljnih
zidova.
 TEMELJNI ZIDOVI ~ .11
'о'"'"ъ: 1:taze koje su okruzene kontinualnim
(IO'"'"i'\!111/idovima ili sipovima obezbeduju
;,,.• ,.,,," <·;pod prvog sprata za integrisanje i
,,,,,~ .,. ''t:rsmskim, elektricnim, i vodovodnim
t·•с!;~·.н :j.il1li1.

• Zidпi sistem
• ,.,,,",. 'Jrcde mogu da • Podпi sistem
'1. rs1ve ili umetnute u пosacu.

Neophodna је veпtilacija tehпicke

etaze; videti 7.45.
ј
• Potrebno је obezbediti otvore sa
livenog па licu mesta ili mrezama kako Ьi se sprecio
od betonskih opekarskih ulazak insekata i drugih zivotinja.
elemenata 6" (150) minimum
• (h!t prostor potrebaп da Ьi se
• Za zahteve za
OI'"IIJIJCIIa роргеспа veпtilacija
lsllнн(kc etaze termalnom izolacijom
videti 7.37.
• tf!' !·1:,5) minimalпo
• Parna brana za kontrolu
'iiA (jf\U grede jij ПОSЭСЭ
vlaznosti zemlje

VeliCina temelja zavisi od

• Masinski zavrtпji opterecenja temeljnog zida i
zatvaraju temeljni zid dozvoljene nosivosli tla ispod
·(
prema temeljпoj stopi. temelja.

1 • Potrebno је postaviti temeljnu

1 stopu па stabllnom tlu ispod kote
1
ј mr:Znjenja tla.
1
1
1
1

---------------------~
• Armirano-betonska koпtragreda
је nosena na ltveno betonskim
stublcima.

• Potrebno је oЫikovati dno ili

obezbediti jastuk od tvrde репе ~........,..........;;.......:..• 6" (150) miпimalno za
kako Ьi se omogucilo obuhvatпoj · pokrivanje unutrasnjosti
zemlji da se JJ~l!!:UJ!2-Ш~-­ kontragrede
podizanja temelja.
• 12" do 18" (305 do 455) precnik
stubova; tehniёko ојаёаnје 1
1
1
• Prosireni kraj 1
1
za 1
1
------1.,
----~
 Ј3 .12 TEMELJNI ZIDOVI
Betonski temeljni zidovi
Temeljпi zidovi liveпi па licu mesta zahtevaju oplatu i pristup
pri izlivanju betona.

Ankerni zavrtпji za podloske lake ramovske koпstrukcije;

videti 3.1 З i 4.28.

8" (205) minimalna deЬijina zida

• Horizoпtalпo i vertikalпo ојасапје kao sto se zahteva ро
iпzenjerskim analizama; videti 5.06.

r, Betoпska ploea па zemlji; videti 3.18.

Betoпska temeljпa stopa; videti 3.08, 3.09.

Celicпa armatura pricvгScuje temeljпi zid za temeljпu stopu.
Zavrtaпj obezbeduje dodatпu otpornost па Ьоспо klizaпje.

Temeljni zidovi od betonskih Ыokova

Temeljпi zidovi od betoпskih Ьlokova koriste male jediпice

koje se lako postavljaju i пе zahlevaju oplatu. ZЬog loga sto
је betoпski opekarski elemeпt modulami materijal, sve
osпovne jediпice treba da budu baziraпe na modulu
staпdardпog betoпskog bloka od 8" (205}.

- - - - · Ankemi zavrtпji za armaturu lake ramovske koпstrukcije;

videti 3.13 i 4.28.

Potrebпo је ispuпiti celije u gomjem redu sa mallerom.

.. Mreza za podupiraпje spoja.

-~-- • Opekarske jediпice postavljene u vezпom spoju sa

malterom tipa М Ш S
• 8" (205) miпimalпa nomiпalпa deЬijiпa zida

• Vertikalпo ојаеапје u celijama ispuпjenim malterom i

horizontalпim spojпim gredama kako se zahteva ро
statickom proracuпu
• Videti 5.18 za ojaeanja zidanih zidova.
Betoпska ploea па zemlji; videti 3.18.

Betoпska temeljпa stopa; videti 3.08, 3.09.

·, Celicпa annatura spaja temeljпi z!d sa stopom temelja.
• Рuпа omalterisaпa spojпica па пeravnoj stopi

CSI 03300 Beton liveп па licu mesta

C'SI 04200 Zidanje zidarskim elemeпtima
 TEMELJNI ZIDOVI .1 З

:~ 11 temeljnog zida mora Ьiti pripremljen da ~Zid sa potkonstrukcijom

;•rrl1vati, nosi i ucvrsti sisteme zida i poda
'l,н!slrukture.
· Metalni ploeasti ankeri ili metaln.,.___ _
obujmice za prjcvrscivanje mogu Ьiti
mhtevane da osiguraju okvjr zida
rlr poda za temelj protiv odizanja
pod uticajem vetra ili
seizmickih sila.
rl
Ј!
jl
fl
:r---·%., (1З) precnik vijaka usidrenih u Ьeton ili
fl
tl,.
Drvene patosne gre е
• Po\rebno је obezebditi 1/2" (1 З)
minimum vazdusnog prostora
па vrhovima, stranama i krajevima
drvenih greda koje ulaze u betonski
ili zidani zid ukoliko se ne koristi
drvo impregnirano zastitnim
sredstvima pod pritiskom; dodatni
prostor moze blti potreban
za pristup konstrukciji. . ·
Drvene grede
cementirane aelije zidanih temeljnih zidova
па osovinskom rastojanju koje njje vece od
6' (18ЗО); minimalno dva vjjka ро podlosci
sa 12" (ЗО5) па svakom kraju; mnogo
stroziji zahtevi postoje za Seizmicke
zone З i 4.
Ulegnuce za prihvatanje
drvene grede
1 Vezna ili ivicna greda
1
1 Okvir od drvenih greda; videti 4.26-
4.28.
Pod pritiskom postavljena ploeica 2х6
ili 2х8; potrebno је postaviti preko
vlaknastog zaptivaca kako Ьi se sma-
г njila infiltracija vazduha; nivelisati sa
1
1
1
regulacionom plocjcom ukoljko је
1 neophodпo.
1
1
1
-+---. Dodatna dеЬЈјјпа za supljinu u zidu
1 ili oЬiozenj zid.
1
1
1 • Zidaпi ili betoпskj temelj moze da
1
1 se produzava kao i spoljasnji zjd
1
1 iznad zemlje; videti 5.23-5.24.
Ј
Drvena greda
' Gradevinski fi/c sprecava direktni
kontakt izmedu drveta ј betona jfi
zidanog zida.
• Regulacione plocice za
poravnavanje grede
- 3" (75) minimalni preklop za drvene
1
1 grede koje su osloпjene na beton ili
1 zidani zid; ojacati zid tako da formira
1 pilaster ako se zahteva dodalna
пoseta povrsina.

г-----1~· Zidani ili betonski temelji mogu da se

1 r пaslavljaju kao ј spoljasnji zid iznad
1 1 zemlje.
\ 1 • Celicna resetka sa otvoreпom
• Celicne podtoske uevrscene 1 1
1 r.-.J mrezom; videti 4.19.
za betonski temeljni zid ili za 1 1
kontinualnu veznu gredu 1
u zidanom zid~-

"'-- __ • 4" do 6" (100 do 150) miпimalпi

preklop za оЫспе resetke;
6" do 9" (150 do 230) minimum za
resetke velikih raspona

C:olicna resetka sa otvorenom mreiom

 ~. 14 TEMELJNI ZIDOVI
Podzemni drenazni sistem је
neophodaп da prikuplja i
odvodi vodu sa temelja u
kisпi kanalizacioпi odvod,
dreпazni bunar, ili prirodnim
padom do пize elevacije
па lokaciji.
• Drenazni podmetaё ili ispuna
sljunka dopusta vodi da protice
do temeljne cevi.
• Drenazna оЫоgа је
aproksimativno 3/4" (19)
deЫjine i sastoji se od sinteticke
pokrivke ili jezgra koje podseta
na korpicu za јаја sa
spoljasnjom filter povгSinom
koja dopusta da voda slobodno
prolazi, ali spreeava prolaz
sitnih komada zemlje.
• Potrebno је naneti sloj maltera
u nagibu ili koristiti
neЬiodegradacionu ivicnu
• 6" (150) minimum za sloj
sljunka ili lomljenog
• Zastiti gornji deo cevi Ш
keramiёka .r . . ".J.-"L~•u•
• Temeljni kanal od narfnri•·<>ni!-..
cevi Ш keramike;
• 4" (100) pгecnikje
• Obrnuti deo cevi Ш lra"omll~.ш..-.
treba da bude iznad nivoa
рlоёе; ivodi se u nagibu zbog
odvodenja prema odvodu kisne
kanalizacije, drenaznom
bunaru, i 1 prirodnim padom se
odvodi sa •v"''"'J'"·----
• 2" (51) m1nimum
CSI 07100 Postavljanje hidroizolacije
CSI 07150 Postavljanje parobrane
CSI 02700 Kanalizacija i odvodnjavanje
Parobrana se naпosi па temeljni zid kada uslovi podzemnog
tla ukazuju na to da se nece javiti hidrostatiёki pritisak od
strane nivoa podzemпe vode. Kada su izlozeni uticaju
hidrostatickom pritisku od podzemne vode, temeljni zidovi
treba da budu hidroizolovani. Neki gradeviпski propisi
zahtevaju da svi temeljпi zidovi koji okruzuju stambeni
prostor ispod zemlje budu obavezno hidroizolovani.
ili hidroizolaciona membrana treba da budu
produzene za 6" (150) iznad zemlje.
moze da se sastoji od bltumenizirane Ш akrilne
modifikovane cementne pokrivke.
• Potrebno је perdasiti betonske zidane zidove sa ne manje
od 3/8" (10) portland cementnog maltera pokrivene sa 1/16"
(2) bltumenizirane pokrivke.
------·Hi(jroi.zol<!cio,na membrana moze da se sastoji od
gumeniziranog Ш polimerom modifikovanog asfalta, butil
gume, ili drugih pristupaёnih materijala pogodnih za
premoscivanje nekonstruktivnih pukotina.
• Bentonit glina moze Ьiti naprskana kao emulzija za
brusenje ili moze Ьi!i montirana u oЫiku panela sa suvom
glinom ispunjavajuci supljine talasastih kartonskih taЫi;
bentonit bubri kada se kvasi kako Ьi postao prividno
neprobojan na vodu.
• Potrebno је zastiti membranu tokom ispunjavanja sa
drenaznom oЫogom, tvrdom ekstrudiranom polistiren
izolacijom, ili zas!itnom ploёom kao sto је affal!-
impregnirana fiber-ploca.
· punilac i zaptivac u prostonu spojnice
hidroizolovanje, potrebno је zaptiti spojnicu izmedu
temeljnog zida i рlоёе sa betonitnom glinom ili nekim drugim
zaustavljivaёem vode.
• Betonska рlоёа па zem/ji; 4" (100) minimum
• Videti 3.18 za tipicne osnovne zahteve.
•Vodoc)\Oa1rna membrana ako se zahteva
ploca za hidroizolovanje; asfalt-impregnaciona
ekstrudirani polistiren
fiharnr"r.~ Ш
od nearmiranog betona se korisli kada se vodootporna
membrana pruza ispod ploee ili
da obezbedi radnu povrsinu na nestaЬilnom Uu.
 TEMELJNI ZIDOVI .1 S
Sistemi fundiranja od zasticenog drveta mogu da se koriste i za
podrume i za konstrukciju tehnickih etaza. Delovi zida mogu Ыti
~:apravljeni na gradilistu ili mogu Ыti fabricki napravljeni kako Ы
rudukovali vreme podizanja strukture. Svako drvo ili iverica koji se
f.oriste za pravljenje sistema za fundiranje moraju Ыti tretirani
pпtiskom, zasti6eni odgovaraju6im zastitnim sredstvima zbog
llpotrebe u kontaktu sa zemljom; sve povrsine iseeaka moraju Ыti
tasti6ene istim zastitnim sredstvima. Sva metalna spojna sredstva
ta:ba da budu od nerdaju6eg celika ili od vruce preklopljenog
crпkom prekrivenog celika.

\rake Od Z8S(iC6П0Q drveta

...-'i'l•pfir::>nP
treba da budu produzene za najmanje
2" (51) iznad i 5" (125) ispod zavrsnog
nivoa zemlje kako Ы se zastitio
polietilen od ultravioletnog zacenja i
mehanickog ostecenja.
~--f.;nrrJi;J pokrivna ploca naneta da spoji
zajedno elemente zida; potrebno је odmaci
spojeve od onih na nizoj pokrivnoj ploci.

pokrivna ploca prikovana za

potkonstnukciju zida.
' (13) ili deblja pod pritiskom zasticena
minimum iverica spojena sa spoljasnjim lepkom
1/8" (З) spojevi treba da budu zaptiveni

х drveni pregradni stuЫ6 @12 ili 16.. (305

ili 405)
'Termalna izolacija, sloj materijala za sman-
jenje prodora vlage i zavrsni zidni sloj ako
se zahteva
• Б hiiJaditih delova inea
polretilena; preklop donja ploea
6" (150) i spojni х kontinualna traka
zaptivac.
• lspuna od stjunka ш
юmrJenog kamena za
dronazu

• Obodni temeljni kanal • Unutrasnji noseci i

Dvostruke donje ploce se
• Slozena temeljna stopa se izdizu iznad vrh а ploce
sastoji od temeljne ploce i Produziti temeljnu stopu od
sloja sljunka, peska ili sljunka, peska ili lomljenog
lomljenog kamena; 4" (100) kamena ispod podrumske
minimum. podne ploce za drenazu.
• 2 х О temeljna ploca,
zavisi od opterecenja- na
temeljnom zidu i dozvoljene
nosivosti tla
• Kanal moze Ьiti potreban za
podrumske prostore ispod
zemlje zbog dreniranja
poroznog sloja; 24" (610)
precnik ili 20" (510) stranice
kvadratne osnove i najmanje
24" (610) ispod dna ploce.

CSI 06105
 ~ .16 TEMELJNE STOPE STUBOVA

А= P/S gde је:

_______, Р =Opterecenje stuba u

funtama

А= Kontaktna povrsina temeljne

stope

S = Dozvoljena nosivost tla u

psf; 1 psf = 0.0479 kPa

Celicna podloska је obavezna

Armirano betonski stub za raspodelu opterecenja stuba
preko dovoljno siroke povrsine
da se ne Ы desilo prekoracenje
dozvoljenih napona u Ьetonu.
"RazliCita postolja stuЬova su dostupna. • Videti 5.38 za spajanja
Potrebno је konsultovati proizvodaea za ёeliёnih podloski.
dozvoljena optereeenja i detalje montaze.
Postolja stubova takode mogu blli
napravljena tako da zadovolje specificne
projektantske uslove.
• Videti 5.50 za spojeve postolja drvenih
stubova

·......

Drveni stub
Celiёni stub

CSI 03300 Beton liven na licu mesta

CSI 03310 Beton za konstrukcije
 TEMELJI NA TERENU U NAGIBU ~. 17
Strukture i temelji па Ш pored пagiba zemljista koji
prelaze 100% treba da ispune sledece zahteve:

• Postaviti ёeonu povrsiпu temeljпe stope

iza silaznog nagiba па dovoljnom
rastojajпu da Ы se obezbedio vertikalni i
boёni osloпac za temelje i spreёilo
slegaпje.

• Н/3 ili 40' (12m)

• Postaviti ёеопu povrsiпu konstrukcije

dalje od poёetka podizanja пagiba
kako Ьi se obezbedila zastita od
odvodпjavanja i erozije.

• Н/2 ili 15'. (5m) maksimum

:2 maksimalпi nagib

za stenu
za zemljiste

Теsпо razmaknute stope ili susedne stope postavljene • Povrsina zemlje пе treba da prelazi
па razlicitim nivoima mogu da izazovu naprezanje nosecu prizmu zemlje ili stene
preklopljenih slojeva zemlje.

-···----------.Zemlja

~driavati deЬijiпu temelja (Т) u vertikalnom

polozaju.
----~:-:-:---~·-:--:+-4---- ·""'graniёiti vertikalпi polozaj (Н) па 1/2 L ili 2'-
0" (610).

• Koristiti modularпe dimenzije za betonske

zidaпe zidove.

Stcpenovane temeljne stope mr;пjaju nivoe u platoima

kako Ьi se prilagodili tereпu u nagibu i odriali zahtevanu
<JuЫnu na svim taёkama oko gradeviпskog objekta.
 ~ .18 BETONSKE PLOCE NA TERENU U NAGIBU
Betoлska ploca moze Ыti postavljeлa ла Ш Ыizu лivoa zemlje da sluzi
kao komblлovana роdла ploca i sistem fundiranja. Pogodлost betoлske
ploee za ovakvu upotrebu zavisi od geografske lokacije, topografije, i
karakteristika zemljista lokacije, i projekta nadstrukture.

Nadstruktura - Betonske ploce na terenu u nagibu zahtevaju potporu od ravne, stabllne,

jedлake gustiлe i potpune zЬijene zemljane podloge koja ne sadГZi
orgaлske materije. Kada је postavljena preko tla лiske nosivosti ili preko
stisljivijih ili rastegljivih zemljista, betonska ploca ла podu mora Ыti
• Betonska ploea na projektovaлa kao podloga ili kao plivajuci temelj, koji zahteva strucne
terenu u nagibu analize i projekat od straлe kvalifikovanog gradevinskog iлzenjera.
• lzolacioлi spojevi

Nezavisлi temelji

.4" (100) minimalna deЫjina ploce; potrebna deЬijiлa zavisi od

,oeekivane upotrebe i uslova opterecenja.

Zavareлa mrezasta armatura postavljeлa ла ili odmah iznad sredлje

deЬijine ploee kontrolise termicka ларrеzалја, stvaraлje pukotiлa, i
razlicita pokretaлja u posteljici zemlje; mreza amnaturnih sipki moze
·ьш zahtevaлa za ploee koje лоsе teze od oblcлih podлih optereceлja.
• Mesavina stakleлih, celicлih, i1i polipropilenskih vlakaлa moze Ыti
dodata u betoлsku mesavinu kako Ы se smanjilo stvaranje supljiлa.
• Aditivi za Ьеtол mogu da povetaju tvrdocu povrsiлe i o!porлost na
abraziju.

6 hiljaditih delova inca (0.15 mm) polietileл barijere za vlagu

Americki lлstitut za Ье!ол preporucuje da sloj peska deЫjine 2" (51)
bude postavljeл preko barijere za vlagu kako Ы se apsorbovala
suvisna voda iz Ьеtола tokom negovanja betona.

Osnovni sloj sljuлka Ш lomljenog kamena kako Ы se sprecilo kapilarno

kretaлje podzemne vode; 4" (100) minimum
StaЬilna, jednake gustine posteljica zemlje; zbljanje moze Ьiti
potrebлo kako Ы se povecala staЬilnost, stepen nosivosti, i otpornost
na prodiranje vode zemljista.

х. .
"" Maksimalne dimeлzije
ploc~ (:>topa/m)
Razmak
zice !nci jmm)
Dimeлzije
zice (broj)

"' ,• , ,,
6 х 6 (150 х150)
__
'

UDo 45(14) W1.4xW14

45-60 (14-18) 6х6 W2.0xW2.0
60-75 6х6 W2.9xW2.9

CSI 03300 Beton liven ла licu mesta

CSI 03310 Веtол za koлstrukcije
 BETONSKE РLОёЕ NA TERENU U NAGIBU • 19

lrr vrste spojeva mogu blti ostvarene ili konstruisane kako

111 se prihvatilo pomeranje u ravni betonske ploce u
r;;Jgrbu- izolacioni spojevj, konstrukcionj spojevj, ј
koпtro!nj spojevi.

lzolacjoni spojevi
lzolacionj spojevi, eesto nazvani ekspanzioni
spojevj, dozvoljavaju pojavu pomeranja
rm1edu betonske ploee i susednih stubova i
;rdova gradevinskog objekta.

Konstrukcioni spojevi
Konstrukcioni spojevi dozvoljavaju da se
gradenje zaustavi ј zatim nastavi posle nekog
vremena. Ovi spojevi, koji sluze takode ј kao
izolacija ili kontrolni spojevi, mogu Ьitj
pricvrseeni zavrinjem ili sponom kako Ы se
spreeiio veriikalno razliCito pomeranje
susednih preseka ploee.

·:·. ·.,: .,.

1/8" (З) radijus
'':. :; Zastitni spoj
Prekrivena spona jli ukljestena veza
ukoliko је potrebno da se spreCi
veriikalno razlicito pomeranje

Kontrolni spojevi Urezana spojnica 1/8" (З) sjrine ј duЫne

Kontrolni spojevi stvaraju linije oslaЬijenja ploce od У.; ispunjavaju se puniocem za
tako da njihovo pucanje moze nastati pod spojnice
uticajem napona zatezanja kojj se javljaju
duz prethodno odreдenih linjja. Prostornj
kontrolni spojevi u izlozenom betonu na
osovinskom rastojanju od 15' do 20' (4570
do 6100), ili gde god se zahteva
prelamanje nepravilnog oЫika ploce ili l. .. ,. ,. ,. . .,.,. , , /
....-------·Pre!hodno kalupljena ili melalna lraka

с::·
deЬijine 1/8" (З) umetnu!a prilikom
. ,,,.,пја betona; ",••va" ravno sa
pravougaonih preseka. >_· ·~.·
·~··~· 1 ...... ~·· .:~··. ·.:.:.'· :·Ј".·,~;

...... :, .: .. ~~.~· 1
povrsinom

~'Ukljestenaspojnica

....
,:.,....\- .·'""'i"'"::~"'"::·...,.,::;:'~::.'·:::··::·:
....-.:,_;,..., ~:~;::·: '·.: ·•. • ·~z~~~~~~~~a~~~ia~~~~ ~~~~~;;,~J~~g
· · ·· , . · . · · . .. · matenJala za spojeve, 111 nanosenJem
] ; .._ • : · : . · • ·. ·:. • . : • ·. .• · smese za popravljanje veze na jednu
. . . . .• . . . stranu pre nego sto se izlije druga strana.
~.20 BETONSKE PLOCE NA TERENU U NAGIBU
lzolovane ili integralne temeljne stope su neophodne da
prenesu opterecenja sa nadstrukture na fundaciono tlo.

zidani zid i temelj

,.__.."t:I~SIГ'Ualre>nopolistirenska penasta
izolacija; videti 7.42.
Zidani zid od opekarskih elemenata
• Nezavlsna temeljna stopa treba da bude
korlscena tamo gde noseCi zid ill stu Ь
prenosi tesko ili koncentrisano
opterecenje.

6" (150) miпimalпo ёisto rastojaпje od Ьilo

drveпog elemeпta do povrsiпe tla
praga impregniraпa
----..r--- pritiskom zastilпim sredstv:.:..:O::.::m::.-------- 12" (305) minimum

irina i duЫna ploee temelja su

odredeпe inteпzitetom optereceпj<
i пosivoscu tla.

zid od Ьеtопа /iveпog па /icu

--........ ,AI11Aiini
mesta ili od opekarskih zidanih elemenata

Zid sa drvenom potkonstrukcijom

Betoпska рlоёа па zemlji moze Ыti
• U toplim ili umereпim klimatskim ojacana kako Ы nosila unutrasnju
podrucjima gde postoji malo ili ёаk ne
nosecu pregradu ili stub ј prenosila
postoji mrinjeпje tla, moze Ьiti
optereceпje na tlo.
ekonomicno da se ојаёајu ivice betonske
ploce na nagпutom tereпu kako Ы se
formirali integralni temelji za spoljasnje
zidove.

6" (150) minimalпo cisto rastojaпje od Ыlо

kog drvenog elementa do povrsine tla
12" (305) miпimlna duЬina temeljne stope
Postaviti ispod kote mrinjenja tla.

Ploca sa ojacaпim ivicama

 BETONSKE PLoCE NA TERENU U NAGIBU Ј5 .21

FFfl.o--Obodna izolacija
lzolovane cevi za vazduh

Kanal sistema za grejanje

~-~1-1/2" do з· (40 do 75) minimalni zastitni sloj

Cevi od bakra Ш polibuШena; obezbediti za pomeranje

tamo gde cevi prolaze kroz konstrukcione spojeve.

Utisnute cevi za grejanje

~~~~~!..---Penasta izolacija za plasticnu cev izoluje cevi za

1 ! snabdevanje vodom i za odvod otpada od betonske ploce.
1 ! : 1

~@ о
Proboji cevi

~--------Zakosena Ш zaobljena ivica

-~-----..lspustna sipka; obezbediti zastitni sloj od 1-1/2" (38)

-------4" (100) minimalna debljina

Stepenici u sklopu podne ploce

Za otvore u ploCi vece od 12" (305), povecati drugi sloj

. ··~:·о··.···;:;;,. mrezaste amnature za 2' -0" (610) sa svih strana otvora .
. ' .'..•. . ::. ..: .... ·. . .
' ~··
~ .
' '•. ~

Otvori u ploci
 ~ .22 FUNDIRANJE NA DRVENIM SIPOVIMA

Drveпisipovi izdizu drveпe objekte izпad пivoa tla, zahtevaju

mjпimalпo jskopavaпje, ј stite prirodпe karakteristike i postojeci
sistem odvodnjavaпja па lokaciji. Onj su posebno korjsпj tamo gd·
se gradeviпski objekat пalazi па strmim nagiblma ј povrsinama ko
su jzfozeпe povremeпim poplavama.

Zasticeni sipovi se oblcno postavljaju duz mreze defiпisane

koпstruktivnim sistemom i rasporedom greda ј nosaca. Njihov
raspored odreduje ј raspoпe greda ј nosaca, kao i vertjkalпa
optereteпja koja moraju da budu prihvacena.

Sipovi sa 6" do 12" (150 do 305) u precпjku; zastjcenj su

zastitпjm sredstvima kako Ьi Ьili otporni па truljeпje i параd
jпsekata. Zastjceпi drvenj §jpovi mogu da se pruzaju vertjkalпo
kako Ьi formjrali поsесј ram пadstrukture ili mogu da se
zavгSavaju па nivou prvog sprata kako Ы podupiralj
koпvencionalni ram platforme.
Cvrste, jzgradene ili razmaknute drvene grede; potrebno је
ograniciti jspuste па 14 raspona.
Potrebno је izolovati podove, zidove, i krovove u skladu sa
lokalnjm klimatskim uslovima.

Drveni sjpovi su razmakпuti od 6' do 12' (1830 do 3660) da Ы

pruzjli osloпac пosecjm podnim ј krovnim povrsjпama do 144 sf
(13,4 m2).

Drveпi sipovi se postavljaju u rupe jskopane rucпo ili elektricnom

busilicom. Adekvatna duzina ukopavaпja, odgovarajuta ispuпa, ј
merodavne veze se zahtevaju za strukturu па drvenim sipovima
kako Ы se postjgfa пеорhоdпа krutost ј otpornost na bocno dejstvo
vetra i seizmicke sile. Zahtevane duzine ukopavanja iznad temelja
variraju u zavisnosti od:
• NagiЬa zemljista
• Stanja slojeva zemljista
• Razmaka drvenih sipova
• Nepoduprte visjne drveпjh sipova
• Seizmicke zone

1-------t'Oiouvr treba da budu projektovaпj ј izgradeпi kao dijafragma kako

Ьi prenosili krutost gornjjh stubova па ostatak strukture.

Duzina ukopavanja drvenih sipova iznad temelja na terenima u

5' do 8' (1525 do 2440) za gornje drvene sipove; gornjj gjpovi /sipo-
vi u gomjem delu strmine terenal su kraci, ali zahtevaju duЬije duzi-
пe ukopavanja da Ьi se obezbedila odredena krutost koпstrukcije.
do 7' (1220 do 2135) za sipove u podпozju nagiЬa

Duzina ukopavanja za ravne terene

do 5' {1220 do 1525)

Kada neophodno ukopavanje nije moguce izvesti, kao na primer na

stenovitom terenu u пagibu, moze se koristiti poprecno vezjvaпje
eelicnih sipki sa uredajima za povezivanje i stezaпje zice i stuba ш
zidovi za bocno ukrucenje od betona ili zidani od opekarskih
elemeпata kako Ы se obezbedila bocna stabllnost.
• Potrebno је konsultovati kvalifikovaпog gradevinskog inzenjera
kada se projektuje i izgraduje struktura na drvenim sipovima,
narocito kada је gradevinski objekat na \okaciji u strmom пagibu
izlozen jakim vetrovima ili plavljenju.
CSI 06133 Sistem fuпdiraпja па drvenim sipovima
 FUNDIRANJE NA DRVENIM SIPOVIMA ~.23
drvene grede;
potrebno је ogranicenje
na spoj ро stu

lJsecanje poboljsava nosenje

(]rcda i obezbeduje bolji
1;1 kruznim stubovima.
Ovo usecanje se
ponekad naziva i zasek. • Mozdanik za drvo sa
Potrebno је zastiti sve povгSine jedпim vijkom koji
useka, iseeaka, i busenih rupa potpuno prolazi kroz
sa odgovarajuёim zastitnim elemente koje spaja
ыedstvima. moze da obezbedi bolje
kvalitete nosivosti u
poredeпju sa vezama па
usek ili klinovima.
• Cvorпi 1·
• Kruta ili ugradeпa drveпa gre
- Каdа se stubovi zavrsavaju па
prvom spratu, grede mogu da
budu direktпo oslonjene па
stubove i mogu da budu
osigurane sa drvenim plocama ili
metalnim spojnim sredstvima.

UcJvoJeпe grede su vezane vijcima za оЬе strane zasticenih

tlrvemh sipova, koji se iznad produzavaju kako Ьi formirali
rюseci ram za nadstrukturu objekta.

• Betonski

• Teren
2'-0" (610)
maksimum
Linija mгZnjenja
ucvгSёivanje
• NaЬijena ispuпa 1'-0" (305)
cistog peska, minimum
sljunka ili lomljene
stene
ucvrsCivanje
• Betoпska stopa
prenosi optereёenje
sipa па zemlju Ш stenu;
njene dimenzije treba
da budu odredene
prema inzenjerskim < 1'-6" (455) minimum
analizama. 1'-6" (455)
minimum

• lspuna betoпom ili·mesavinom zemlje i

Orveni sipovi mogu da prenose svoja opterecenja preko cementa moze da redukuje potrebnu duЬinu
tюtonske temeljne stope ili oslanjanjem direktno па steniJ. ukopavanja; moze da se zahteva па strmim
13c!onski jastuci i prstenovi poveёavaju kontaktnu povгSinu nagiЬima sa presecпim Ш zemljistem ispod
~1рЈ sa zemljistem i гasprostiru svoja орtегеёепја preko vеёе proseka.
povrsiпe.
 ~.24 DUBOKO FUNDIRANJE

Duboki temelji se spuslaju kroz nepogodno Ш nestaЬilno tlo

kako Ьi preneli opterecenja objekta na sloj stene ili gustog
peska i sljunka koji imaju bolju nosjvost ј nalaze se jspod
nadstrukture. Dve osnovne vrste dubokog temeljenja su
temeljenje na sipovima ј temeljenje na kesonjma.

Sistem fundiranja na sjpovima је sistem sipova koji se oslanjaj

na nosece t!e ili lebdeCih sipova, glava sipova, ј nosaea koji se
koriste da prenesu horizontalno opterecenje na druge naglavk1
sipova ш podloge.

NoseCi zid
Armjгano betonski sloj ili nosac za prenos horizontalnog
opterecenja sa integralnjm glavama sipa
• Sipovj se oЬicno pobljaju u grupj od dva ili vise komada, na
osovinskom razmaku od 2'-6" do 4' -0" (760 do 1220).

Armjrano betonska glava sipa spaja glave grupe sipova kako Ь

se prenelo opterecenje sa stuba ili grede jednako jzmedu
sipova.

• Varira u zavisnosti od opterecenja na stubovima;

12" (305) minimum
3" (75)
6" (150)
Postavitj jspod linije mГZnjenja
о о
1.<.--+-iE------- Sipovi mogu Ьiti od zastieenih drvenih stubova, ali za velike
~ gradevinske objekte, se cesee primenjuju celicni н preseci,
о о betonom ispunjene cevi, ili sipovi od prefabrikovanog armirano!
о betona ili od prednapregnulog betona.
• Sjpovj se pobljaju u zemlju pomocu роЬјјаеа §jpova, koji је
• Primeri izgleda glave sipova sastavljen od teske ramovski nosene masinerije za podizenje
sipa u polozaj рге pobljanja, cekjca za pobljanje, i vertikalnjh
sipki il vodica za vodenje cekica.

Sipovi koji se jednim krajem oslanjaju na noseee tle zavise

principijelno od nosivosli zemlje ili stene ispod njihove stope za
oslanjanje. Okolna masa zemlje obezbeduje odredeni stepen
bocne stabllnosti za duze pritisnuti element.

• lebdeci sipovi zavjse principije!no od otpornosti na trenje

okolne zemljine mase. Trenje omotaea deluje izmedu strana
sipa i zemljista u koje је sip роЫјеn ј ograniceno је adhezijom
tla prema stranama §јра ј cvrstoeom na smicanje okolne
zemljine mase.
• Dozvoljeno optereeenje sipa је maksjmalno aksyalno ili bocno
optereeenje koje se nanosj na sip, ј odredeno је dinamickom
formulom za sip, statickim testovima optereeenja, ili
geotehnickim ispitivanjem fundacionog tla.
• Ekscentricitet sipa, odstupanje sipa od njegovog ravnog
polozaja ili u odnosu na vertikalu, moze da rezultuje
smanjenjem njegovog moguceg opterecenja.

NoseCi sloj zemlje ili stene

CSI 02350 Sipovi i kesoni

 FUNDIRANJE NA SIPOVIMA ~.25
1ir verнsipovi su dеЫа poЬijena оЬiёnо kao i lebdeci ~~
')111se oЬicno postavljaju sa celicnom papucicom i \111' н о @
iil:;tcпom za poЬijanje kako Ьi se osigurali njjhovi vratovi
.
"'' pucanja ilj lomljenja. '

· Korпpozitnj sipovi SU sjpovi napravljeni od dva '1'

l,
l:l;rtcrijala, kao sto drveni sip ima betonski gornji deo da ri 1
!Ј';щша deo sipa iznad njvoa vode od ostecenja.
11 \i
1 /,

• 11 ili celicni H-preseci, se ponekad stavljaju u ,

11 jl
,,еlоп do tacke ispod nivoa vode kako Ьi sprecili pojavu ':!!'· 1
korozije. H-preseci mogu Ьiti zavareni zajedno u
1
p10cesu poЬijanja kako Ьi formirali odredenu duzjnu
----------~~------~1
· Ccvni sipovi su teske eelicne cevj роЫјеnе sa nizim
kri!Jem ili otvoreni ili zatvoreni sa teskom eelicnom
plocom jli su ispunejnj betonom. Otvoreni cevni sip
/<Jhteva ispjtjvanje ј iskopavanje pre nego sto se ispuni
!юtonom.

' f'refabrikovani betonski sipovi imaju kruzne,

kvadratne, ili poligonalne poprecne preseke
r ponekad otvoreno jezgro. Prefabrikovani
~rpovi su eesto prednapregnuti. -----------ft--ji!-----11

• Betonski sipovi liveni па licu mesta su izgradeni

rzlivanjem betona u kanal ~ koji se nalazi u zemlji.
Betonski sipovj mogu Ыti oЫozeni ili neoЬ!ozeni
la~titnjm slojem.

• Za~!icenj sipovj se izvode poЫjanjem ёeljene cevi ili

kucista u zemlju dok se ne postigne zahtevana
otpornost i zatim se ispune betonom. Kuciste је оЫсnо
crlindricni ёelicni presek, ponekad је naboran ili zasiljen
1Ьоg poveeanja krutosti.

• Osovina sastavljena od teske eelicne cevi ili jezgra

moze da bude uneta u tanko zavareno kuciste kako Ьi
se spreёilo njegovo ostecenje tokom procesa
poЬijanja, а zatim se odstranjuju pre nego
~\а se beton postavj u kuciste. -------+-....--,:,u

• Nezasticeni sipovi se izvode pobijanjem Ьetonske sonde

u zemlju sa celicnim kucistem dok ne postigne
1ahtevanu otpornost; i zatim naЫjanjem betona sa
rstovremenjm vadenjem ku6ista.
• Srp sa postoljem је nezasticeni sjp koji ima
uvecanu temeljnu stopu kako Ы se poveeala noseca
povrsina i§jpa ј ојасао nosecj sloj pod pritiskom.
Stopa је formirana ojacanjem i prosireлjem
tюtonskog spoljnjeg sloja na dnu kucista
u okolnom zemljistu.
 ~.26 FUNDIRANJE KESONIMA

Kesoпi su liveni na licu mesta, oblcni ili armirano-betonski stubovi

dobljeni busenjem velikom busilicom ili rucпim iskopavanjem
kanala u zemlji do pogodnog пoseceg sloja i ispunjavanjem kanala
betoпom. Stoga, oni se nazivaju pobljeni sipovi ili stubovi.

Keson

---+----- Armatura u gorпjem delu kanala obezbeduje dodatnu otpornost

па savijanje izazvanu bocпim silama ili ekscentricпim
optereeenjem stuba.

!:--------..-----·----+--~ Busotina је eesto 2' • 6" (760) ili veca u preёniku kako Ьi
omogucila ispitivanje dna.
Privremeni ram moze Ьiti potreban da obezbedi zaptivanje na
vodu, pesak, ili sitnu ispunu od kanala tokom iskopavanja.

Podloga kesona moze Ыti prosirena u zvonasti oЫik kako Ы se

povecala пjegova povrsina oslanjanja i stvorila otpomost na
sirenje tla. Zvoпo moze Ыti iskopaпo rucno ili moze Ьiti formiraпo
lopaticom prikacenom па busilicu za zemlju koja ima niz
pokretnih seciva.

' ....
' •• 1

.· ,•

Naglaveani kesoпi /kesoпi sa naglavkom/ su poЫjeni u sloj

cvrste steпe kako Ы doЬili dodatnu nosivost na treпje.

---~--_...f<i,escюl na steпi su kesoni sa naglavkom koji imaju jezgro od

eelicnog H-preseka unutar kucista cevi koja је ispunjena
betonom.
~
MEDUSPRATNI SISTEMI
4.02 Meduspratni sistemi
4.04 Betonske grede
4.05 Betonske ploce
4.08 Prednaoregnuti beton
4.10 Betonska oplata i podupiranje
4.11 Podni sistemi od prefabrikovanog betona
4.12 Prefabrikovani betonski elementi
4.13 Spojevi u prefabrikovanom betonu
4.14 Celicne skeletne konstrukcije
4.16 Celicne letve
4.17 Veze celicnih rebara
4.19 Celicne resetke sa otvorenom mrezom
4.22 Metalne ploce
4.23 Laki celicni nosaci
4.24 Gradenje lakim celicnim nosacima
4.26 Drveni nosaci
4.28 Skelet od drvenih nosaca
4.32 Drvene podne podloge
4.33 Prefabrikovane tavanjace i resetke
4.35 Drvene grede
4.36 Oslanjanje drvenih greda
4,37 Veze drvenih stubova i greda
4.38 Okviri od drver1ih dasaka i greda
4.40 Drvene ploce
tU. О 2 MEDUSPRATNI SISTEMI
Meduspratni sjstemj su horjzontalne povrsine koje moraju da
prihvate ј pokretno opterecenje -ljudi, namestaj i pokretna
oprema - i stalno opterecenje - sopstvena tezina meduspratne
konstnukcije. Meдuspratni sistemi moraju da prenesu svoja
opterecenja horizontalno kroz prostor, na grede i stubove iJj
na nosece zidove. Krute tavanicne povrsi mogu takode Ьitj
projektovane da sluze kao horjzontalne dijafragme koje rade
kao tanke, siroke grede u prenosenju bocnih sila na zidove za
bocno ukrucenje.

Meduspratni sistem moze blti sastavljen od niza lineamih

greda i tavanjaca pokrivenih sa oЬiogom ili plocom, ili se
sastoji od priblizno homogene ploee od armiranog betona.
DuЬina meduspratnog sjstema је u direktnoj vezi sa velicinom
ј proporcjjom konstruktivnih raspona koje on mora da
premosti ј od evrstoee materjjala kojj se koristj. VeJjcjna ј
razmestaj bllo kakvih konzola ј otvora u okviru poda mora
takode Ьiti uzeta u razmatranje tokom razmestanja
konstruklivnjh oslonaca za pod. lvicne veze meduspratnog
sjstema i njihove veze sa nosecjm sistemom ј sjstemom
zjdova deluju ј na konstruklivni integritet gradevjnskog
objekta, а ulicu i na njegov izgled.

Posto mora da bezbedno prihvali pokretna opterecenja,

meduspratnj sistem mora da bude relativno knut, dok
istovremeno mora da odгZi ј svoju elasticnost. Usled stetnih
efekata koje оо preterane deformacUe ј vjbracije imatj na
zavrsnu obradu poda i materijale tavanice, kao ј uticaj na
ljudski komfor, deformacija рге nego savijanje postaje kriticni
kontrolnj faktor.

Dublna meduspratnog sjstema i supJjjna unutar njega treba

da bude razmatrana ukoliko је potrebno obezbediti prolaz
masinskih Ш eleklricnih instalacija unutar meduspratnog
sistema. Za meduspratne sisteme izmedu prostora za
Ьoravak koji se nalaze jedan iznad dnugog, dodatni faklori koji
se posmatraju su Ьlokiranje i vazdusnog zvuka i zvuka koji se
prenosi konstnukcijom, kao i stepen otpornosti na pozar
sklopa.

lzuzev za spoljasnje ploee, meduspratni sistemi njsu oblcno

izlozenj spoljasnjim vremenskim uticajima. lako moraju da
podгZavaju sva kretanja, zahtevi trajnosti i izdгZJjjvosti,
otpornosti na habanje, i odгZavanje treba da se razmotre
tokom izbora podne oЬioge ј sistema kojj се ga podr:Zavatj.
 MEDUSPRATNI SISTEMI ~ .03

Bcton
· Betonske meduspratne ploce livene па licu mesta
:;u klasifikovaпe prema njihovom raspoпu i oplati
;а livenje; videti 4.05-4,07.
· rгefabrikovane betonske ploce mogu blti
oslonjeпe па grede i1i поsесе zidove.

Celik
• Celiёne grede поsе celiёпu plocu ш
prefabrikovane betonske ploce.
• Grede mogu blti oslonjene na nosaёe, stubove, ili
nosece zidove.
• Gredni okvir је karakteristican sastavni deo
celicnog skeletnog ramovskog sistema.

• Resetkasti nosaci na malom medusobnom

rastojanju mogu blti oslonjeni na grede ili поsесе
zidove.
• Celiёna рlоёа ili drvene daske imaju relativпo
male raspone.
• Poprecne grede imaju ogranicene koпzolne
mogucnosti.

Drvo
• Drveпe grede поsе koпstruktivпe daske ili ploee.
• Grede mogu biti osloпjene па поsаёе, stuЬove, ili
noseee zidove.
• Koncentrisana opterecenja i podni otvori mogu da
zaht()vaju dodatni okvir.
• Donja strana meduspratne strukture moze ostati
nesakrivena; naneti plafon је altemativno resenje.

• Relativno male, na malom medusobпom

rastojanju patosne grede mogu Ьiti oslonjeпe na
grede ili nosece zidove.
• Zavrsne obrade podloge, оЫоgе nanetog plafona
imaju relativno male raspone.
• Okvir od tavanjaca је fleksibllan u pogledu oЬiika i
forme.
 1{} .04 BETONSKE GREDE
Armirano betonske grede su projektovane da deluju zajedno
sa poduznom i mrezastom armaturom u prihvatanju nanetih
sila. Betonske grede livene na licu mesta su gotovo uvek
formjrane i postavljene duz ploce koju nose. Zbog toga sto
deo ploee deluje kao i integralni deo grede, duЬina grede se
• 1" (25) cjsti minimum ili ne manje od 1- meri do vrha ploee.
113 х nominalni precnik sipke ili dimenzija
krupnog agregata
• 1-112' (38) minimum zastitnog sloja
kako Ьi se zastitila eelicna armatura od · • OuЬina grede u pгirastajima za ро 2" (51)
pozara i korozije • lskustveno pravjfo za procenu duЬine betonske grede:
• 314" (19) kosina ili zaoЬije 'е rasponl16
• Efektivna deЫjina se meri od pritisnute povrsine do tezista
zategnute armature.
• Sirina grede је 1/3 do У, deЬijine grede sa umnoscima od
ро 2" ili З" (50 do 75).

• Armaturne sipke se produzavaju u stub ј
jspod oslonca stuba zbog postizanja
konstruklivnog kontjnujteta ј kako Ьi se
razvila zahtevana duzjna ukotvljavanja za
ankerovanje.
• Kontinuitet izmedu stubova, greda, ploca,
i zidova se zahteva kako Ьi se
minimizirali momenti savijanja na tim
mestima spajanja. Zbog toga sto se
1 kontinuitet lako postize u betonskim
1 konstrukcijama, strukture koje se
\ kontinualno protezu preko tri jii vise polja
1 predstavljaju oЬicno najefikasnije
~------: • Sirina grede treba da bude jednaka ili veca u odnosu na
sirinu noseeeg stuba.
• Kad godje moguce, pozeljno је promeniti potrebnu eelicnu
armaturu pre nego dimenziju grede.
• Gornje sipke su poduzne armatume sipke koje sluze kao
zategnuta armatura u preseku grede koji је izlozen gomjem
savijanju negativnog momenta savijanja. Gornje sipke
mogu takode blti potrebne kada је duЫna grede ogranicena
i postoji nedovoljna betonska povrsina da prihvati napone
pritiska.

! ~~~г:еs~е~~~е-~-т--------------------------т-r:~~~~~~~~;;;;~~~r;~=т~-т----------,
1\ vv
,_~l~~v~~~~~~====================~-~~~/~~~~~--~±Z==:. .~['.~~~======~
1 1 ['.

( Mre2:asta armatura se sastoji od savijenih sipki ili

uzengija, postavljenih u betonskoj gredi kako Ьi se
1
suprotstavile dijagonalnom naprezanju.
Savijene sipke su longitudinalne sjpke savijene pod
Donje sipke su poduzne armatume sipke koje
uglom od 30° ili vise u odnosu na osu betonske grede,
sluze kao zategnuta armatura u preseku be-
pod pravim uglom i ukrstanjem sa mestima stvaranja
tonske grede kojj је izlozen pozitivnom momentu.
pukotina koje mogu da nastanu od dijagonalnog
• Utezne sipke su poduzne sipke savijene na gore
naprezanja.
Ш na dole u tackama nultog momenta savijanja u
• Uzengije su sipke U-oblika ili sipke od zatvorenih cevnih
betonskoj gredi.
profila koje su postavljene upravno u odnosu na podu2:nu
armaturu Ьetonske grede kako Ьi se suprotstavile
vertikalnoj komponenti dijagonalnog naprezanja.
L

• Hvatacj su zakrivljenja koja su izvedena • Dijagonalno zatezanje nastaje od glavnih

na kraju zategnutih sipki kako Ьi razvili napona zatezanja koje deluje pod uglom
odgovarajucu duzinu ukotvljavanja za u odnosu na poduznu osu grede.
ankerovanje. Standardni hvataCi su ро
uglom od 90°, 135° ili 180° savijeni па
kraju sipke u skladu sa jndustrijskim
standardima sa radijusom baziranom na
precniku sipke.
 BETONSKE PLOCE ~.О S
CSI 03200 Armatura za beton
llvlonske ploee su ploeaste strukture koje su ojaeane kako Ы premostile konstruktivni
CSI 03300 Beton liven na licu mesta
'.1spon u jednom ili u оЬа pravca. Potrebno је konsultovati gradevinskog inzenjera i
CSI 03310 Beton za konstrukcije
pogiedati gradevinske propise za zahtevanu dimenziju, razmak i raspored svih ојаёаnја.

Ploca sa rasponom u jednom pravcu

1'loca sa nosenjem u jednom pravcu је ujednaeene deЬijine,
<Jrrnirana u jednom pravcu, i izlivena integralno sa paralelnim Zategnuta armatura
1юsecim gredama. Armatura izlozena sazimanju i temperaturi. upravna
u odnosu na glavnu zategnutu armaturu

1 '
' '
lJ
..__ Aproksimativno pravilo za odredivanje deЫjine:
raspon/30 za meduspratne рlоёе; 4" (1 ОО) mini·
mum raspon/36 za krovne ploce

Pogodna za mala do srednjih intenziteta

opterecenja preko relativno malih raspona od 6'
do 18' (1830 do 5490)
• Рlоёа se oslanja na dva kraja na grede ili nosete
zidove; grede, s druge strane, mogu Ьili oslonjene
na nosace ili stubove.

Рlоёа sa poprecnim gredama u jednom pravcu

Ploca sa poprecnim gredama ili rebrima је izlivena integralno
sa nizom poprecnih elemenata na malom medusobnom
razmaku, koji su oslonjeni na serija paralelnih greda. Zategnuta armatura se javlja u rebrima.
Projektovane kao niz T-greda, rebraste ploee su pogodnije za • Armatura za stezanje i temperaturu se
vece raspone i veea opteretenja nego ploee sa rasponom u postavlja u ploci.
Jednom pravcu.

З" do4-1/2" (75 do 115/ dublna рlоёе: iskustveno pravi/o

za ukupnu dublnu: raspon/24
____. 5" do 9" (125 do 230) sirina grede
r"'~~~,........-~--~ Korita su ponovo upotreЬ/jivi metalni ili fiberglas kalupi,
dostupni u sririnama od 20" i 30" (510 i 760) ј deЬijinama
od 6" do 20" (150 do 510) u intervalima od ро 2" (51 ).
Koniёne strane omogueavaju jednostavnije uklanjanje.

Koniёni ёeoni oЬiici se koriste da ojacaju ivice greda za

postizanje vece otpornosti na smicanje.
Podeono rebro se izvodi upravno u odnosu па grede kako
Ьi se prenosile moguce koncentracije optereёenja preko
vete povrsine; jedno је potrebno za raspone izmedu 20' ј
30' (6 ј 9m), ј ne vi5e od 15' (4.5m) osovinskog rastojanja
za raspone preko 30' (9m).

\ Spojna greda је siroka, plitka noseca greda koja је

ekonomicna zbog toga sto је njena dubina jednaka
dublnama greda.

Pogodno za mala do srednjih pokretnih oplcrccenja preko

raspona od 15' do 36' (4 do 10m); veci ras; юn1 su moguci
sa postnaprezaпjem.
• Videti 12.04-12.05 za tekst о betonu kao
konstruktivnom materijalu
~.06 BETONSKE PLOCE

Greda i рlоёа sa rasponom u оЬа pravca jednake deЬijine mogu Ьiti armjrane u
dva pravca ј izfjvene intergalno sa nosecim gredama ј stubovima па sve ёetiгi
stгane kvadгatnih ili priЬiizno kvadratnjh raspona. Konstrukcija sa plocom i
gredama sa rasponom u dva pravca је efektivna za srednje raspone i velika
optereeenja ili kada је potrebna visoka otpornost na bocne sile. Zbog
ekonomicnosti, medutim, ploce sa rasponom u dva pravca se oЬicno izvode
kao ravne ploce i povгSine bez greda.

,,• 4" (100) minimalna duЬina ploce; aproksimativno pravilo za odredivanje

deЬijine ploce: oЬim ploee /180
Zategnuta armatura
Ploce sa rasponom u dva pravca su najefikasnije kada premoscuju
kvadratne ili priЬiizno kvadratne raspone, i pogodne su za nosenje sred-
njih do velikih opterecenja preko raspona od 15' do 40' (4.5 do 12 m).
Kako Ьi se olakSгlo postavljanje celiёne armature, рlоёе sa rasponom u
dva pravca su podeljene u kolone i srednje trake, u okviгu kojih momenti
ро temeljnoj stopi se pгetpostavlja da su konstantni.
• Konfinualna ploca, koja se pгuza kao konstгuktivni element ргеkо tгi ili
vise oslonaca u datom pravcu, је izlozena manjim momentima savijanja
nego niz pojedinacnih ploea statickog sistema proste grede.

Kasetirane ploce sa rasponom u dva pravca

Kasetiгana ploca је betonska ploca sa rasponom i ojacanim rebrima u dva

pravca. Kasetirane tavanice moge da prenesu veca opterecenja i da
premoste veee raspone nego ravne рlоёе.

·~--··---··
 BETONSKE PLOCE .О 7

Ravna рlоёа bez kapitela stubova sa nosenjem u dva pravca

Ravna ploca је betonska ploea jednake deЬijine armirana u dva ili
v1se pravaca i oslonjena direktno na stubove bez greda ili nosaea.
Jednostavnost kod oplate ovakve ploce, nize visine od sprata do
sprata, i veca fleskiЬilnost u postavljanju stubova cine ravne ploce
prakticnim za konstrukcije apartmana i hotela.

• Zategnuta armatura
• 5" do 12" (125 do 305) deЬijina
ploce; iskustveno pravilo: raspon/33
• Pogodna је za mala pokretna do srednjih optereeenja preko
relativno malih raspona od 12' do 24' (3.6 do 7m).
• Posto је pravilna sema stubova najpogodnija, moguca је odredena
fleksiЬilnost u rasporedu stubova.
• Smicanje na mestima stubova odreduje debljinu ravne ploce.
• Smicanje pri probljanju је potencijalno veliki napon smicanja koji
nastaje reakcijom stuba na armirano betonskoj ploci.

Ravna рlоёа sa kapitelima stubova sa nosenjem u dva pravca

Ravna ploea sa kapitelima stubova је ravna ploea ojacana na

mestima oslanjanja na stubove kako Ьi se poveeala njena cvrstoca
na smicanje i otpornost na momente.

• Zategnuta armatura
• 6' do 12" (150 do 305) tipicna deЬijina ploee;
iskustveno pravi!o za debljinu ploce: raspon
• Nizi panel је deo ravne ploee ojaean oko kapitela
stuba kako Ьi se poveeala otpomost na smanjenje
pri probljanju.
• Minimalno prosirenje za nizi panel: 0.25 х
deЬijina рlоёе
• Minimalna sirina za nizi panel: 0.33 raspon
~-1 .ч..:~·:··..:д:.: ··;. • •• : ,·.. ·.:·,·;·-.· .·.·~·.·..'._: _·:·.·--.·-~·:· ••· •1..•. ·. . ·,'~:.•) .'...r:;·.,.· ·•~!.--~.,':_,~
1
• Kapitel stuba se moze koristiti samostalno ili u vezi sa nizim ._fl~'~::"'~.~ i.•..'•.f.J.{-....
panelom zbog poveeanja otpornosti na smicanje,.....___
• Pogodna је za relativno velika opterecenja i raspone
od 20' do 40' (6 do 12m).
 ~.08 PREDNAPREGNUTIBETON

Prednapregпuti beton је ojacan prethodnim naprezanjem ili

• Prvo se zatezu eelicne tetive preko izlivenih postolja izmedu dva oslonca
dok se nanosi prethodno odredena sila zatezanja.
postnaprezanjem бeliёnih tetiva velike cvrstoce unutar njihove
elasticne granice kako Ьi se aktivno suprotstavljali opterecenju
koje deluje. Naponi zatezanja u tetivama se prenose na beton,
stavljanjem unutrasnjosti popreбnog preseka savijenog elementa
u stanje pritiska. Rezultujuci naponi pritiska se suprotstavaju
naponima zatezanja uzrokovanim savijanjem od nanetog
opterecenja, omogucavajuci prednapregnutom elementu da se
neznatno deformise, prihvati vece opterecenje, ili premosti vece
rastojanje u poredenju sa konvencionalno ojaeanim elementom
iste dimenzije, proporcije i tezine.

Postoje dve osnovne vrste tehnika prednaprezanja.

• Potom se beton izliva u oplatu oko zategnutih kaЫova i potpuno oevrscava. Prednaprezanje se odvija u fabrici za prednaprezanje, dok se
Tetive su postavljene ekscentricno kako Ы se redukovao maksimalni postпaprezanje оЬiспо izvodi па samom gradilistu, narocito kada
pritiskujuci napon prema onom koji nastaje samim savijanjem. su konstruktivni elementi suvise dugacki kako Ы se transportovali
od fabrike do gradilista.

Prednaprezanje
Prednaprezaпje prednapreze betonski elemeпt istezanjem
armaturnih tetiva pre nego sto se izlije beton.

• Kada se tetive isecaju ili otpustaju, napon zatezanja u tetivama se prenosi

па beton kroz spojna naprezanja. Ekscentriёno dejstvo prednaprezanja
stvara Ьlagu gornju zakrivljeпost ili ugпutost u elementu.

• Ugib elementa pod uticajem opterecenja tezi da koriguje

njegovu gornju zakrivljenost.

Ј +
• Naponi od stalnog
=
=
• Naponi od prethodnog KomЬinovani naponi od
stalnog i prethodnog
optereceпja naprezaпja
naprezanja

+
• Stalno optereeenje i • Naponi od pokretnog ·• Konaёna komЬinacija
prethodпi napon opterecenja napona

CSI 03365 Postnapregnuti beton • lzvesni intenzitet poбetnog predпaprezaпja Је izguЬijen usled
CSi 0341 О Prefabrikovaпi beton za konstrukcije kombinovanih efekata elasticпog sabljanja ili puzanja betona, opustanja
celiёrнh tetiva, guЬitaka usled trenja i proklizavanja па ankerima.
 PREDNAPREGNUTI BETON ~ .09

• lzuzetno jako napregnute celicne tetive mogu Ыti u oЫiku

zicanih uzadi, snopa kanapa ili sipki.
• Opustene eelicne tetive, naborane unutar oplate grede ili ploce, su
prekrivena kako Ьi se sprecilo savijanje tokom izlivanja betona.

• Posle stvrdnjavanja betona, tetive su fiksirane па jednom kraju i odizu se

nasuprot betona na drugom kraju dok se ne postigne potrebna јасiпа.

Postnaprezanje
Postnaprezanje је prednaprezanje betonskog elementa
zatezanjem betonskih tetiva nakon izlivanja betona.

• Tetive su zatim pouzdaпo aпkerovane па odizucem kraju i dizalica se

• Postnapregnuti elementi teze da se skrate tokom vremena usled uklanja. Posle procesa postnaprezaпja, eelicпe tetive mogu da ostaпu
elasticne kompresije, sazimanja i puzanja belona. Susedni nepovezaпe, ili mogu da budu sројепе sa okolnim betonom iпjektiranjem

elementi koji mogu da budu osleceni pod ovim pomeranjem Ьi maltera u kruzne prostore oko oblozenih tetiva.
trebalo da budu izvedeni nakon sto је proces postnaprezanja
zavгSen i trebalo bi da budu izolovani od postnapregnutih
elemenata pomocu ekspanzionih spojnica.

• Deformacija elementa pod uticajem opterecenja teZi da neutralizuje

пjegovu gornju zakrivljenost.

• Ravnoteza pod oplerecenjem је koncept prednaprezanja

betonskog elemenla sa naboranim tetivama, koja se teoretski
rezultuje u slanje nulte deformacije pod datim stanjem
___1; ;= ·
~~. _ . ~ · - - - - - - - · ~
_ _
· ~

_
·
oplerecenja.
• Naborane tetive imaju parabolicku trajektoriju koja odslikava
dijagram momenata jednako podeljenog gravitacionog
opterecenja. Kada su zategnule, letive stvaraju promenljivi
ekscentricitet koji odgovara na razlike u nanetom momentu
savijanja duz duzine elementa.
· Ulegnute tetive priЫizno odgovaraju krive naborane uzadi sa
segmentima pravih linjja. Ona se korisle u procesu f ....,.._/ - 1 -1
prednaprezanja јег sila prednaprezanja nije moguea za 1-----------+-----+---------'
nabiranje tetiva. Zice za prednaprezanje sa izvijenom putanjom
u odnosu па gravitacionu visinu dela predstavljaju niz ulegnutih
teliva koje imaju promenljive nagibe.
 ~. 1О BETONSКA OPLATA 1PODUPIRANJE

Svezi beton mora Ыtј oЬiikovan i nosen oplatom dok ne

ocvrsne i dok ne moze da nosi sam sebe. Ova oplata se
• Posebnj sjstemj se korjste za oЬijkovanje cesto projektuje kao poseban konstruktjvnj sistem od straпe
greda i kaseljranjh ploca. jпzenjera јег odredeпa tezjпa i pritisak flujda betonske mase
• Zbog ekonomjcnosti, standardne~ mogu da па пјој deluju.
oplate treba · ponavljatj kad
goqjetomoguce. ___ _ • ОЬiаgапје ploce ivericom, lesoпitom, jli daskama.
1

Metalne Ш drvene grede

Da Ьi
se poduprle oplate za gredu ј plocu dok se jzijveni
Ьеtоп п е stegпei moze da поsј sam sebe, koristi se
privremeпo oslanjaпje zvaпo podgrada ili podupjranje.

• Т ili
L ukrucenja obezbeduju Podesjve podgrade su metalпi Ш drveпi i metalпi podupiracj
podupiranje za oplate greda .. koji se postavljaju sa dizalicama ili uredajima па bazi zavrt-
пjeva za podesavanje nivoa oplate kada se опа jedпom
• Koriseenje stubova ј greda
konstantnog preseka i razlicite postavi; razlicita spojna sredstva mogu da se meпjaju па
kolicine celjcne armature za vrhu za vertikalпa produzavanja, U-driaёj i T-driacj.
prenos nanetih optereeenja
Podupiraёi od jedпodelnih drveпih stubova su jseeeпi
rezultuje vecom
ekonomicnoscu. sasvjm do zeljenog nivoa i podeseпj sa drveпim klinovima
• Podupiracj moraju Ьltj ukrueeni ispod oplate Ш na njenom vrhu.
ј u vertjkalnim ј u horjzontalnjm
• Podupiraci od dvodelпih stubova mogu Ьlti sastavljeni sa
poprecпjm ucvгScivanjem za relativпo velika optereceпja.
ravnima zbog ukrucenja i
spreeavanja izvijanja • Horjzoпtalna podupjraпja se sastoje od podesjvjh metalпih
pojedinacnih elemenata oplate. elemenata koji se koriste da podupru oplate ploce preko
• Daske mogu Ыti neophodne da srazmerno velikih raspoпa bez posredovanja vertikalnih
prenesu optereeenje oplata. Horizoпtalno podupiranje zahteva manje vertjkalпih
podupiraea preko svezeg podupiraca, od kojih svakj nosi srazmemo veee opterecenje
ј ostavlja slobodne prostore za rad, ali svaki vertikalпi
betona.
osloпac nosi veeu koncentraciju opterecenja.
• Kada је betonska ploea ili greda dostjgla dovoUnu cvrstocu
da moze da nosi sopstveпu teziпu, prvoЫtna oplata se
uklanja, а ploea ili greda se ропоvо podupire dok Ьеtоп ne
dostigпe svoju punu cvrstocu.

• Videti 5,07-5.08 za oplate koje su пeophodne za betoпske

stubove i zidove.

• Montazne oplate su veliki delovi ор ate,

kojj obuhvataju nosece resetke, grede, ili
• Moпtazпi sistem gradeпja је tehnika gradenja visespratnih
skele, koji se mogu uklonit1 kranom u gradevinskih objekata u kojoj su sve betoпske ploce livene
gradenju betonskih tavar~ica 1 krovova na nivou zemlje, ра kada oevrsnu, podizu se па
visespratnih gradevinskih objekata.
odgovarajuce mesto pomocu hidraulickjh dizalica.

CSI Betonska oplata

 PODNI SISTEMI OD PREFABRIKOVANOG BETONA ~. 11
l'refabrikovane betonske ploce, grede i konstruktivni spojevi
su elementi sa rasponom u jednom pravcu koje mogu Ьiti
poduprte nosetim zidovima od betona livenog na licu mesta,
od prefabrikovanog betona ili zidanim zidovjma od opekarskih
clemenata, Ш ramovjma od celika, betona livenog na licu
mesta, ili od prefabrikovanog betona. Prefabrikovani elementi
se proizvode od betona normalne gustine ili od gradevinskog
lakog belona ј prednaprezu se za postjzanje vece
konstruktjvne efikasnostj, koja rezultuje u manjoj deЬijinj,
smanjenoj tezini, i vecim rasponjma.

Elementi se jzljvaju i stvrdnjavaju u fabrjci van gradiljsta,

lransportuju se do gradilista, ј postavljaju na mesto kao krute
komponente pomocu djzalica. Velicina i proporcjja elemenata
nюze da bude ogranicena transportnjm sredstvima.
Proizvodnja u fabrickom okruzenju omogucava elementjma
da imaju konzistentan kvalitet cvrstoce, trajnosti, i zavrsne
obrade, i eliminise potrebu za izvodenjem oplate na gradilistu.
Modularna priroda jedinica standardnih dimenzija, medutim
moze Ьiti neodgovarajuca za nepravilne oЫike gradevinskih
objekata.

• А2" do 3-1/2" (51 do 90) betonski zavrsni sloj anmiran

celicnom strukturom ili aгmaturnim sipkama se vezuje
prefabrikovanim jedinjcama kako Ьi se fonmirala kompozitna Mali otvori mogu Ьiti jsecenj u polju.
gradevinska jedinica. Uskj otvori paralelni sa rasponom ploce
se preporucuju.
• lnzenjerske analize su neophodne za
sire otvore.

• Zavrsni sloj takode sakriva Ьilo kakve nepravilnosti

na povrsini, povecava stepen otpomosti ploce na
pozar, i dozvoljava dovoljno mesta za provlaeenje
elektricnih instalacija. Prefabrikovane ploce mogu Ьiti oslonjene
• Kada se planira preko poda oЬiaganje Ш па konstruktivni ram od nosaca i stubova
postavljanje prostirki, tada zavrsni sloj moze da od betona livenog na licu mesta ili
bude i izostavljen ako se koriste povrsinski prefabrikovanog betona, ili na nosece
elementi glatkih povrsina. zidane zidove, ili zidove od betona
livenog na licu mesta ili prefabrikovanog
betona .

. . •,.

Donja strana prefabrikovanih

• Ukoliko 6е pod sluziti kao horizontalna
ploea moze Ьiti zaptivena ј
dijafragma i prenositi
ofarbana; zavгSna obrada
bocne sile na zidove za bocna ukrutenja,
tavanice moze takode biti naneta
celicna armatura mora vezivati
ili moze Ьiti okacena о tavanicu.
prefabrikovane jedinice jednu za dnugu
preko oslonaca i oslonackih lezista.

CSI 03400 Prefabгjkovani beton

CSI 03500 Cementne ploee ј zavrsni slojevi
 .12 PREFABRIKOVANI BETONSKI ELEMENTI

4", 6", 8" (100, 150, 205)

c:7S!::J:K~:S25/!2~2.::.::;;;:~~!?f};Љ- ==Г.
1 · 4'- О" (1220) tipicna s~~~--_j 1 Ј 1 1 Ј . .1. 1
• 12'do 24' (3.6 do 7m) opseg raspona
Puna ravna ploca • lskustveno pravilo za deЫjinu: raspon /40

.....
1 ! i. r.
• 12' do 40' (3.6 do 12m) opseg raspona
• lskustveno pravilo za deЬijinu: raspon /40
Suplje betonske ploce

1· 1 ./ 1.

• 30'do 120' (9 do 36m) opseg raspona

• lskustveno pravilo za deЫjinu: raspon 130

• 8' i 1О' (2440 i 3050)

12" do 32" (305 dO 815)

~ ~-r
1

Ei;
Tl----,---------1
· ~ • Ploce sa dvostruk1m
zahtevaju privremeno
Тne 1. 1 1 1 1 1
• 30'-100' (9 do 30m) opseg raspona
.. 1

1
L . 4' i 5' (1220 i 1525) oslanjanje protiv preokretanja. • lskustveno pravilo za deЬijinu: raspon 128
Ploca u oЫiku dva т

24", 32", 40" • 1'-0" (305)

(610, 815, 1015) н

~ 6'(150)--ј......· ~
~
Ј.---.1. 12" ili 16"
• 20" do 60"
(510 do
~
r 1 1

(305 ili 405) 1/3 do У. ukupne deЬijine 1525) • 15'-75' (4.5 do 22m) opseg raspona
• lskustveno pravilo za deЬijinu: raspon /15
Pravougaone grede Grede L oЬiika Grede obrnutog Т oЬiika
• Koristiti preporucene opsege raspona samo
u preliminarnom dimenzionisanju.
Konsultovati proizvodaca za dostupnost
velicina, tacnih dimenzija, detalja spajanja, i
taЬiice opterecenja.

--~ 3'-0", 3'-9", 4'-6" (915, 1145, 1370)

L---4 . 1

' L 1'-о". 1'-4". 1'-8" (305. 405. 510) • МSНТО: American Association of State
Highway and Transportation Officials
• 36'-60' (1О do 18m) opseg raspona
• Osnovan prvenstveno za konstrukcije
AASHTO Nosaёi mostova, ali se ponekad koristi i u gradenju
gradevinskih objekata
 SPOJEVI U PREFABRIKOVANOM BETONU 4}. 1З
• Zavrsni sloj od Ьеtопа liveпog па licu mesta, armiraп sa
f- • Konstruktivni prefabrikovano betonski zidni paneli; videti 5.10. mrezastom zavareпom armaturom ili armaturnim sipkama,
1 • Potrebno је produziti celicne spone u armirano betonski se spaja sa prefabrikovanim ploeama kako Ьi se formirala
1 zavrsni sloj ili u injektirane spojeve za obezbedenje kontinuiteta kompozitna konstruktivna jedinica; 2" (51 minimum.
l __ 1 ...Ј
konstrukcije.
L
,,, ...... ·····~····· "'' ....... ··.;~~. ···~.· :~~·~ ,:

Potrebno је ispuniti malter()m supljine prazпih pefabrikovanih Celicne sipke u zavгsnom sloju ili
elemenata па krajevima kako Ьi se povezali sa betonskim ili u injektiranom spoju kako Ы se
zidanim elementom na koji se oslaпjaju. povezali elementi ploee preko
Noseea plasticna traka visoke gustine oslonackih elemenata
Uzengije u betonskoj gredi ili
Minimalпa noseea duzina tгеЬа da bude najmaпje 1/180 cistog
stubu па celicnoj gredi se
raspona, ali ne manja od 2" (51) za рuпе ili suplje ploce.
produzavaju do ulaska u zavrSпi
sloj.

Prefabrikovane ploce

Celicпa ploea zavarena za рlоёе

1 izlivene u prefabrikovanim lnjektirane spojnice.medusobno
1
1 ploeama i betonskim osloncima spajaju susedne elemente
L.

• Celicne sропе u zavгSпom

sloju ili u spojnicama zalivenim
Noseca traka od plastike lspuniti malterom supljine
· cementnim malterom
velike gustine .u supljim elementima nad
• Armirani zidani zid ili betonski
osloncima
~~.... noseci zid

Prefabrikovane ploce
• Anmirani betonski
Celicni ugaonik zavaren za ploCice izlivene u • Gornje armaturne sipke se zavrsni sloj izliven па
prefabrikovanim spojevima i betonskim nastavljaju kroz stub ispod licu mesta
osloncima zida

• inimalna noseca duzina treba da bude najmanje 11180

Podloska od sintetiёke gume.
cistog raspona, ali ne manja od з· (76) za grede ili poduprte
~~""""""~~ Greda u obrnutom Т oЫiku
elemente.
Prefabrikovani Т spojevi

Celicni uqaonik izliveп u celjёne ploёice livene u gгedi i stuьu

Celieni noseei ugaonik postavljen u

uduЬijenje u gredi;suvo-ugraden/
• Podloska od sinteticke gume
injektiran
• Deo grede koji strCi ispod ploce izliven sa
betonskim stubom · Celicni elemenli sa s1rokim
n&icama izliveni u bclonskom
Pre!abrikovane grede stubu
 ~. 14 CELICNE SKELETNE KONSTRUKCIJE

Celicni nosaci, grede, i stubovi se koriste u konstruisanju

skeletnog rama za kontrukcije koje su u opsegu od
jednospratnih gradevinskih objekata do пebodera. Posto је
gradevinski celik tezak za obradu па gradilistu, on se oblcno
sece, oЫikuje, i busi u fabrici prema specifikacijama u
projektu; to moze rezultovati u relativno brzom, preciznom
gradeпju koпstruktivnog rama. Gradevinski celik moze Ыti
ostavljen izlozen u пezastieenoj пesagorivoj konstrukciji, ali
posto celik moze brzo da izguЫ cvrstocu u pozaru, slopovi ili
premazi odredene otpornosti u pozaru su пeophodпi za
postizanje konstrukcije otporne u pol.aru. U izlozenom stanju,
otpornost na koroziju је takode potrebna. Videti 12.08 za tekst
о celiku kao gradevinskom materijalu; videti Dodatak za
stepene pozarne otpornosti celicnih sklopova.

• Metalna podna ploea\fbetonska ispuna; videti 4.22

.!:)'; ']·.. ~','' [';':'((

1 k·...
• Spojevi оЫсnо koriste prelazпe
elemente, kao sto su ёelicni ugaonici,
па
\ Kada se oslanja betonsku zidanu Ш
podlogu, celicne podfoske su neophodne
Т elementi, ili plocice. Savremene za rasprostiranje koncentrisanog
veze mogu Ыti sa zakivcima. ali su opterecenja nanetog na stub ifi gredu
eesce ostvarene vijcima ili su tako da pritisak па leziste ne prede
zavarene. dozvoljeni napon za materijal.

CSI 05100 Konstruktivni metalni ramovski nosaci

 CELICNE SKELETNE KONSTRUKCIJE ~Ј. 1S
• Elementi za prihvatanje bocnog
opterecenja su neophodni u оЬа
pravca, ali bocne sile teze da budu
f f
1i opasnije u kracem pravcu.

1
1

± 11 ~ 1
:r
· Svaki par spoljasnjih stubova nosi rebra ili grede koji
l }

premoscuju raspone. Ovaj sistem је pogodan za dugacke,

uske zrgade, narocito kada је potrebno ostvariti prostor koji
)е osloboden stubova.

Sistem sa rebrima u jednom pravcu

tт•·+·г~·-rгтт·Гl·-t·rJ-t·nn
1 ~ 111111111:11 L.J._i 1'--t----
:
1
1
t
1 1 1 1 1
1 1 !
1
Ј
ј : : : 1~
1 1 1 1
1
1 1
i" ј1 т-t--Ј-.,
1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 : : 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 f i 1 1 1 1 t, 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 ! 1 1 1 1 1 : ' 1 1 1
:r-·f-,-t-·--1;,,,;"",;п~·: t-f·;~-t·тt-+-н·-1:
1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Ј 1 . .1 .! .1 !.. 1. Ј ..1 1 . Ј .. 1
•Тipicni rasponi rebara su 20' do 32' (6
do 9m); preko ovih raspona celicne
restke sa otvorenom mrezom postaju
ekonomicna alternativa usled njihove
smanjene tezine. Okvirna rebra u visini greda smanjUJU • Dvoslojni sistem povecava debljinu
Rebra su na medusobmom ra:Zmaku od deЫjinu poda; neke masinske instalacije poda znacajno, ali obezbeduje vise
6' do 15' {1830 do 4570), u zavisnosti mogu da prolaze kroz otvore isecene u prostora za smestaj masinskih
od intenziteta nanetog opterecenja i profilima rebara, ali dugacki pravci treba instalacija.
pogodnosti premoscavanja podne da se. prilagode visecem tavanicnom. • Grede koje premoscuju kraci raspon
ploce prostoru ispod. zgrade mogu da doprinose bocnoj
i ram treba da koristi polja pravougaonih raspona, sa staЬilnosti gradevinskog objekta.
uporedivo manje opterecenim rebrima koja premoscuju
·vete raspone u odnosu na vise opterecene grede.
Sistem $а rebrima u dva pravca

• Kada је potrebno obezbediti veliki prostor, bez stubova,

mogu se koristiti grede ili resetke duzih raspona za • Elementi za premoscavanje
prihvatanje osnovnih rebara, koja podupiru sloj sekundarnih duzeg raspona
rebara.

Sistem sa trostrukim rebrima

~"--·--·---
 ~.16 CELICNE GREDE

• Konstruktivno efikasniji profili sa sirim nozicama (W) siroko

zamenjuju klasicne 1-profile (S). Rebra takode mogu Ьiti u
oЬiiku kanalnih (С) preseka, konstruktivnih cevi, ili slozenih
• S oЫik preseka.
lskustveno pravilo za odredivanje dеЫјiпе:
rebra: гаsроп /20
grede: raspon /15

Sјгјпа 1/З do :h deЫjine

Opsti cjlj је da se koristi пajlaksi celicпi presek koji се se
suprotstavjti savjjaпju ј smicucim silama unutar dozvoljenjh
granica пароnа ј bez prekoraceпjh deformacjja za
пameravanu upotrebu.
• Pored cena materjjala, takode treba uzetj u razmatranje ј
• CoЫik
troskove radne snage koja је potrebna za podizanje
strukture.

• Konstru ktivne cevi

• Plocaste grede su napravljene od ploca ili oblika koji su

zavareni ili spojenj zakjvcima medusobno. Rebro ploce
formira rebro profila grede, dok ugaonici formiraju gornje i
dопје пozice. Smicuea ploea moze Ьi!i pricvrscena na
rebra grede kako Ы se povecala пјепа otpornost па
napone smicaпja.
• Pokrivne ploce se prievrscuju za nozice grede od fjmova
kako Ьi se povecao пјеn modul preseka u povrsiпama koje
su podlozne velikim паропimа savijaпja.

•· Ugaonici za ukrucenje se pricvrscuju sa svake strane ploce

rebra kako Ьi se rebro ukrutilo protiv izvijaпja; noseca
ukrucenja se postavljaju na mestima oslaпjanja ili ispod
dejstva koncentrisanog optereeenja; pomocna ukruceпja se
postavljaju izmedu nosecih ukruceпja radi роvесапја
otpornosti па dijagonalne nаропе pritiska.

• Sandueeste grede se prave od profila i imaju suplji,

pravougaonj poprecni presek.
• Saeasta rebra su proizvedeпa podelom rebra profila sa
sirokom nozicom uzduznim cik-cak secenjem, i zatjm
zavarivanjem оЬе polovine zajedno na vrhovima, sto
uve6ava nJihovu deЬijinu bez poveeanja tezine.

CSI 05120 Gradevinski eelik

 VEZE CELiёNIH REBARA .17
mnogo nacina па koje se celicne veze mogu ostvariti,
koriscenjem razljcitih vrsta spojnih sredstava i razlicitjh komЬinacija
Lavrtnjeva i zavarivanja. Potrebno је konsultovati prirucnik za eelicne
konstrukcije /Manual of Steel Constructionl izdat od strane Americkog
:пstituta za celicne konstrukcije lthe American lnstitute of Steel
Construction /AISC/ za karakteristjke ј dimenzije celicnih preseka,
taЫice dozvoljenih opterecenja za grede i stubove i zahteve za veze
iJSlvarene vijcima i veze zavarivanjem. Pored cvrsto6e i stepena
~rL:\osti, veze treba da budu ocenjene i па osnovu ekonomicnosti
:1roizvodnje i izvodenja, ј na osnovu vizuelnih karakteristika ukoliko је
~truktura izlozena pogledu.

ёvrstoea veze zavisi od djmenzjja elemenata ј spojnjh T-umetaka,

ugaonika ili plocica, kao ј od konfiguracije zavrtnjeva Ш savova koji se
koriste. AISC definise tri tipa celicnog okvira koji odreduju dimenzije
elemenata i metode za njihovo povezivanje: veze koje prihvataju
momente savijanja /krute veze/, veze koje prihvataju smicanje /zglobne
veze/ ј polukrute veze.

• Ploct3 za ukrucenje
,..-. Gornje i donje nozice
zavarene za stub
zavarene za stub Potrebno је zavariti nozice ili
Gornja ploca zavarena za koristiti preklopljenu plocu
' stub i zavarena za rebro pricvrscenu za vrh nozica
rebra /./ grede ili rebra.

Smicanje se prihvata plocama

zavarenjm za rebro grede i
vijcima zavarenim za rebro
spojeno vijcima za rebra.
metalni umetak Ploca zavarena za rebro grede
i vijcima pricvrscena za donju
nozicu rebra

--· • Plocice za ukru6enje

zavarene za stub ј

-. Rebro se proteze preko grede;

potrebno је spojiti ih vijcima
kako ы se rebro zastitilo od
odjzanja.
~-~ман otvori mogu biti iseёeni ili
Veze za prihvatanje momenta savijanja /krute veze/ izbuseni u rebru vel1ki otvori
дr:;с Tip 1 - Knuti ram- veze koje su sposobne da zadГZe slabe rebro i za~·.lcvaJU
sv:iJe prюbitne uglove pod opterecenjem razvijanjem uknueenje ili
~.pecificnih otpornih momenata, oblcno preko ploca zavarenih
:1: pojen:h vijcima za nozice grede i noseceg stuba.
 ~.18 VEZE CELICNIH REBARA

• Okvirпa veza је celicпa • Podupiruci spoj је

veza оtрогпа па celicпi spoj оtрогап
smicaпje пastala па smicaпje пastao
• Dva ugaoпika zavareпa ili Stabllizacioпi ugaoпik
zavarivaпjem ili zavarivaпjem ili
sројепа vijcima za stub i
spajaпjem vijcima геЬга spajaпjem vijcima
zavareпa za геЬго геЬга
геЬга za пoseci stub ili пozica геЬга za
gredu sa dva ugaoпika пoseci stub sa
ili jedпom vezпom ugaoпikom ispod i
plocom. stabllizacioпim
ugaoпikom izпad.

• Podupiruci spoj moze

Ugaoпik za moпtazu prihvata Ьiti ukruceп tako da
орtегесепја od smicaпja bude оtрогап па
velike reakcije геЬга,
оЬiспо preko
vertikalпe ploce ili
рага цgaoпika
direktпo ispod
horizoпtalпe
kompoпeпte
.aw-----t------overtikalпe podvezice ugaoпika koji sluzi za
zavareпe za stub i sројепе privremeпo

vijcima za геЬго геЬга podupiraпje grede.

• Dva ugaoпika zavareпa

radioпicki za геЬго геЬга i
па gradilistu zavareпa za
stub
• Ugaoпici spojeпi vijcima ili • Vijci dгle gredu па mestu
zavareпi za геЬга gгede ili dok se zavarivaпje izvodi Veze koje prihvataju smicanje /Zglobne veze/
геЬга; kako Ьi gогпје па gradilistu AISC Tip 2 - Veze prostog rama se izvode da prihvate
пozice геЬга Ьile па samo smicaпje i omoguceпa im је rotacija pod uticajem
jedпakoj visiпi
kao i пozice gravitacioпih optereceпja. Zidovi za Ьоспо ukruceпje ili
grede, роtгеЬпо је zaseci dijagoпalпi podupiraci su potrebпi za obezbedeпje Ьоспе
gomju пozicu геЬга. staЬilпosti strukture.

-lvicпa ploea sројепа za геЬго

svuda ро oЬimu i pricvrsceпa
vijcima za stub

• Veze zavareпe u celosti su Polukrute veze

estetski pozeljпe, пarocito AISC Tip 3-Polukrute veze ramova pretpostavljaju
kada su ivice гаvпе, ali veze геЬга i grede koje imaju ograпiceпu, ali
mogu Ьiti veoma skupe za pozпatu sposobпost otporпosti па uticaj momeпata
izvodeпje. savijaпja.
 CELICNE RESETKE SA OТVORENOM MREZOM /U. 19
(:ulicne resetke sa otvorerюm mrezom su laki, radjonjcki
rrapravljenj eelicni elementj koji imaju resetkasta rebra.
Nosaci К serije imaju mreZ:u sa jednom sipkom koja se savjja
: pruza u cik-cak formi izmedu stapova gornjeg ј donjeg
iiOJasa. LH ј DLH serije nosaca jmaju tezu mrezu ј stapove
'Jornjeg ј donjeg pojasa za povecana opterecenja i raspone.
2-1/2" (64) za К seriju; 5" (125) za LH/DLH serije;
7-1/2" (1190) za DLH 18 ј 19

Minimalna duzina oslanjanja:

t==:J--/ К serjja: 4" do 6" (100 do 150) na
r С/ zidanom elementu;
2-1/2 ..(65) na celicnom elementu
LH/DLH: 6" do 12" (150 do 305) na
zidanom elementu;
4" na celicnom elementu

-···--~--- Produzenje donjeg pojasa zbog direktne veze • Profili resetksatih nosaea sa
za tavanicu; mogucj su sjstemj sa kvadratnim otvorenom ispunom se razПkuju u
krajevjma. zavisnosti od proizvodaea.

Opsezi raspona za resetke sa otvorenom

• Standardnj elementi К serije; 8" do 30" (205 do 760) deЫjine

ВК1 12' do16' {4 do5 m)

10К1 12'do20' (4do6m)
12К3 12'do24' (4do7m)
14К4 16'do2B' (5doBm)
16К5 16' do32' (5 do 10 m)
1ВК6 20'do36' (6do11m)
22К9 24'do42' (7 do 12 m)
24К9 24'do48' (7do14m)
2ВК10 28' do54' (В do 16 m)

30К12 32'do60' (10do1Bm)

• LH serija resetki dugackog raspona; 18" do 48"(455 do 1220)[deЫjine
1BLH5 2B'do36' (Bcto11m)
24LH7 36' do4B' (11 do 14 m)
2BLH9 42'do54' (12do16m)
321.Н10 54' do60' {16 do 18 m)

11 : Om'ka РФ"
Serija resetke
Nom~nalna visina u incjma
• Obratiti se lnstitutu za celicne nosaee za specjfikacije i kompletne tablice opterecenja za sve tipove resetki.

• DLH serije resetki za velike raspone su

dostupne u visinama od 52" do 72" (1320 do
1830) i mogu da premos!e raspone do 144' CSI 05200 Me!alni spojevi
(44m). CSI 05210 Celicni sojevi
~. 2О CELICNE RESETKE SA OТVORENOM MREZOM

• Podn~ ploea se prostire preko ~

nosaca.
--------------- -------

~
!::==:=:--.:::::=;:::;:::-::::;::::i;

\ • Celicne resetke sa otvorenom mrezom mogu blti oslonjene

na noseci zid koji је zidani od opekarskih elemenata ili је
armirano betonski, ili na rebra ili gredne nosace, koji
predstavljaju teze verzije resetkastih nosaca.
·' • Otvorene ispune omogucavaju prolaz masinskih instalacija.
··• Plafon moze Ьiti spojen za donji pojas ili moze ЫU okacen
ukoliko zahteva dodatni prostor za potrebne instalcije; plafon
takooe moze Ьiti izostavljen kako Ы se istakli nosaci i podna
• Podna ploca premoscava prostor ploea.
izmeou nosaca • Stepen otpomosti u poZэru zavisi od pozame otpornosti
• Podna ploca moze da se sastoji od: sklopova poda i plafona; videti Dodatak.
• Metalne pokrivne /w betonske
ispune
• Prefabrikovanih betonskih
elemenata -~. • Meourazmak nosaёa је u vezi sa intenzitetom opterecenja
• Panela od iverice ili drvenih koje deluje na pod, mogucnosti premoseavanja materijala
dasaka, koji zahtevaju da se u • ploce, nosivosti nosaea, i zeljene deЬijine poda.
gomji pojas resetke mogu zakuca- ~ • 2' do 1О' (61 О do 3050) razmak;

vati spojna sredstva 4' (1220) raspon u velikim objektima

. • Raspon nosaea ne Ы trebalo da preoe 24 х deЬijina nosaёa.

с~ Нolkontakю prвmoi onje ы

Ьоёnо
;t; d;jagonamo
pomeranje pojaseva resetke
kako ""
,,ffio;to

• Relativno laka konstrukcija је analogna okvirnom sistemu

drvenih elemenata.

f«------+11----------::';. Zbog svojih standardnih deЬijina i prozvodnih duzina, celicne

resetke sa otvorenom mre.lom tebalo Ы da premoscavaju
pravougona polja u tavanici.
• Okvir deluje efikasnije kada nosaci prihvataju jednako
podeljena opterecenja.
• Ako su propisno projektovana, koncentrisana opterecenja
mogu da budu rasprostirana preko taeaka panela nosaca.
 CELICNE RESETKE SA OТVORENOM MREZOM •21

• Potrebno је osigurati svaki nosac za celicnu podlosku

ankerovanu u zid.

Celicno геЬго Ш greda

Minimalna duzina oslanjanja:
2-1/2" (65) za nosace К serije;
4" (1 ОО) za nosaёe LH/DLH serije

Dva 1/8" (54) ugaona sava 1" (25) duzine ili vUak
precnika 1/2" (13)
• Za nosace LH/DLH serije, koristiti dva 1/4" (57)
ugaona sava 2" (51) dizine ili dva vijka precnika 3/4"
(19).

• Horizontalno ili dijagonalno premoscenje

је neophodno da spreci Ьосnо pomeranje
pojaseva resetke.
• Premoscenje је па osovinskim razmacima
od 10' do 20' (3050 do 6095), u zavisnosti
od raspona nosaca i dimenzije pojasa.

Horizontalni ugaonici premoscenja su

zavareni za gornje i donje pojaseve
resetke.
~' Koristiti dijagonalne ugaonike za
podupirace serije LH/DLH.
• Povezati poduprac zavarivanjem ili vijcima
za spojne ugaonike spojene za zidani zid
ili celicnu ivicnu gredu.

• Ogranicene konzole је moguce postici produzenjem

• Mali otvori mogu blti uokvireni sa celicnim gornjih pojasa resetke.
ugaonicima oslonjenim па vekslovane • Produzeni krajevi eelicnih ugaonika ili cevnih preseka
rogove. Veliki otvori zahtevaju su moguci za krace prepuste. Za nosace К serije,
konstruktivne celicne okvire. prepust moze blti 5' • 6" (1675), sa dopustenim
opterecenjem od 300 psf (1 psf = 0.4 79 kpa).
Vezac koji ukrucuje ivice nosaea.
 ~.22 METALNE PLOCE
• Betonska podna ploea
• 2-1/2" do З" (64 d о75)
tipicno;
2" (51) minimum
Kontinualno nalezuci ugaonik koji
podupire ivicu ploce; potrebno је
ankerisati vijak u zidani zid.
- - - - Celicna greda ili rebro
• deЫjina od 9/16" (14) premoseava
raspone od 1'-6" do З' (455 do 915)
• deЫjina od 1" (25) premoseava
raspone od З' do 5' (915 do 1525)
• deЫjina od 2'' (51) premoseava
raspone od 5' do 12 ' (1525 do 3660)
~l~na ·
od 1-1/2" (38) premoSCava
raspone od 4'- 8' (1220 do 2440)
• deЫjina od 2" (51) premoseava
raspone od 8' do 12' (2440 do 3660)
• deЫjina od З" (75) premoseava
raspone od 8' do 15' (2440 do 4570)
Г1Г1ГЈ..
. •· deЫjina od 1-1/2" (38) premoseava
raspone od 6'- 12' (18ЗО do 3660)
• deЫjina od 2" (51) premoseava
· raspone od 6' do 12' {1830 do З660)
• deЫjina od З" (75) premoseava
raspone od 10' do 16' (ЗО50 do 4875)
CSI 05300 Metalne ploce
Metalne ploce su profilisane kako Ьi se povecala njihova krutost
i sposobnost premoscavanja raspona. Podna ploea sluzi kao
radna platforma tokom gradenja i kao oplata za betonsku plocu
koja se izliva па licu mesta.
• Paneli ploee su osigurani suceonim savovima ili smicucim
zavrtnjevima provucenim kroz plocu do nosecih celicnih greda
ili rebara.
• Paneli su priёvгSeeni jedan za drugi duz svojih ivica vijcima,
Sэvovima ili uspravnim rubom koji se javlja u redovnim
intervalima duz preklopa susednih metalnih panela.
• Ukoliko ploca treba da sluzi kao konstruktivna membrana i da
prenosi bocna optereeenja na zidove za Ьосnо ukrucenje, ona
svuda ро oЬimu mora Ьiti zavarena za celicne elemente na
koje se oslanja. Pored toga, mogu se primeniti strozui zahtevi
za nosenjem i ojaeanja bocnih preklopa.
Pos!oje tri osnovna tipa metalnih ploea.
Рlоёа za oplatu
• Ploea za oplatu sluzi kao postojana oplata za annirano
betonsku plocu sve dok ploea ne ocvrsne dotle da moze samu
sebe da nosi ј pokretno optereeenje preko sebe.
Slozena рlоёа
• Slozena ploea sluzj kao ojaeanje izlozeno zatezanju za
betonsku plocu sa kojom је spojena utisnutim rebrastim
kalupima. Sadejstvo izmedu betonske ploce i podnih rebara ili
greda se moze postici provlacenjem smicuCih zavrtnjeva kroz
ploёu do noseee grede koja је ispod.
Celijasta рlоёа
• Celijasta ploea је dobijena zavarivanjem profilisane metalne
taЬie za ravnu eeliёnu taЬiu, tako da se formira niz prostora ilj
brazda za prolaz elektricnjh ј telekomunjkacionjh jnstalacjja;
spectlalna jsecanja su moguea za ispusne otvore u podu. Ova
ploea moze da sluzj kao akusticka tavanica kada su
perfororirane 6elije jspunjene staklenim vlaknjma.
• lskustveno pravilo za odreaivanje deЬijine: raspon/24
• Potrebno је konsultovati proizvodaea za saЬione, deЬijine,
duzine, mere, zavrsne oЬioge i moguee raspone.
 LAKI CELICNI NOSACI ~ .23
1aki celiёni nosaёi su proizvedeni postupcima hladnog
oЬiikovanja taЫi ili trakastih celicnih elemenata. Tako doЬijeni
cclicni nosaci su laksi, dimenzionalno stabllniji, i mogu da
premoste veca rastojanja u poredenju sa njihovim drvenim
(JuЫetima, ali provode vise toplote i zahtevaju vise energije za
procese obrade i proizvodnje. HladnooЫikovani ёelicni nosaci
rпogu lako da se seku i sklapaju sa jednostavnim alatima u
podnu strukturu koja је laka, nesagoriva, i otporna na vlagu.
Као i u drvenoj lakoj skeletnoj konstrukciji, okvir sadгZi
~upljine za prolaz instalacija i termiёku izolaciju i pogodan је
/.а sirok opseg zavrsnih obrada.

• Nomina!ne deЫjine: 6", 8", 10", 12", 14"-------·-----t

(150, 205, 255, 305, 355)
• Sirine nozica: 1-1/2", 1-3/4", 2", 2-1/2"
(38, 45, 51, 64)
• Velicine: 14 do 22
• Nosaё nepravilnog oЬiika ..с· nosac • Nosac za zatvaranje

Tipovi lakih ёelicnih nosaёa

• Prethodno izbusene rupe smanjuju

tezinu nosaea i dopustaju prolaz cevi, zica i
ploca za podupiranje.

Opsezi raspona za lake celicne nosace

• 6" (150) nosaci 10' do 14' (3050 do 4265) с

• 8" (205) nosaci 12' do 18' (3660 do 5485) [

• 10" (255) nosaci 14' do 22' (4265 do 6705) [

• 12' (305) nosaCi 18' do 26' (5485 do 7925)
[
• lskustveno pravilo za aproksimativno odredivanje
deЫjine nosaca: raspon 120
• Potrebno је konsultovati proizvodaea za tacne
dimenzije nosaca, detalje okvira, i moguce
raspone i optereeenja.

CSI 05400 Ramovski elementi od hladnooblikovanih metala

CSI 05420 Gredni sistemi od hladnooЫikovanih metala
@Ј .24 GRAOENJE LAKIM CELICNIM NOSACIMA

~м- С)
,:.....; _ ) о о СЈ

• Nosaci mogu Ьiti osloпjeni па zid sa

- \ Elem.nti,. "''"'enje cebarn "'"'"'" potcebnl metalпom potkoпstrukcUom ili betoпskim /
tamo gde koпceпtrisana орtегесепја mogu da
jli zjdanjm zjdom. /
oslabe rebra поsаса, kao sto su krajevi поsаса ili
• 1-1/2" (38) mjnjmum za oslanjaпje na
preko sredпjih oslonaca.
krajevjma поsаса; З" (75) mjпjmum za
оslапјапје na osloпcjma u uпutrasnjostj.
• Armiraпibeton preko metalпe ploce ili drvene
panelne uпutrasпje osloпce.

Lakj сеlјспј nosacj su polozenj ј sklopljenj na пасјп slicaп

skeletnoj drveпoj koпstrukcjjj.
Grede su na medusobnom osovjпskom razmaku od 16", 24",
ili 48" (405, 61 О, 1220), u zavjsпostj od jпteпzjteta naпetjh
орtегесепја ј sposobпostj premoseavaпja raspona podne
ploce.
• Veze su ostvareпe sa samobusecjm, samourezujucjm
zavrtnjevjma kojj se umecu sa elektricпom jlj pпeumatskom
alatkom, ili pneumatski zaЬijeпim ekserima; zavarene veze su
takode moguce.

• Рапеlпi podupirac spreeava rotaciju

ili Ьоспо pomeranje поsаеа; osovjп­
ski razmak od 5' do 8' (1525 do
2440), zavisi od raspona поsаса.
\ • Prepusti i otvorj u podu su uokvirenj па
пасјn slican опоm u drveпoj skeletпoj Videti 4.23 za opsege raspoпa lakih
konstrukcjjj; vjdetj odeljak 4.25. celicпih nosaca.
• Vjdetj 5.36 za koпstrukciju zidova sa
metalnom potkoпstrukcijom.
 GRADENJE LAKIM CELICNIM NOSACIMA <I0.25
~;;;;~~~::...--: Drvena panelna ploca Zid sa metalnom
, 'postavljena preko ---~ potkonstrukcijom
kontinualne podloge od Kontinualna nozica
adheziva i spojena vijcima pricvrscena kroz ploёu za
za vrh nozice nosaёa zljeb omotaca

• Celiёni stublci Obodni zljeb omotaca

т-'7"'---__.. Kontinualna vodica
Ukrucenje za noZ:icu profila
•1-1/2" (38) minimalno
Nosac od dva profila oslanjanje na krajevima
Vezni ugaonik nosaea

Celicni nosaci -- ~ Celicni nosaci

Noseci zid sa metalnom
/ Zid za metalnom
potkonstrukcijom
~ potkonstrukcijom

Spoljasnje veze
Unutrasnje veze
Zid sa metalnom
- - - - - - - - - potkonstrukcijom
Kontinualna vodica
Celicna greda se nastavlja ili
/ preklapa sa susednim
".,"., nosacem preko nosete
--·"'" grede ili zida Obodni zljeb omotaca;
,,/ З" (75) minimalno regulaciona ploca ili malter
_,.-" preklapanje na unutrasnjim za zalivanje spoja ро
osloncima projektu
Ukгucenje za nozicu profila Ukrucenje nozice

v'
~ Dvostruki profili pod
optereOOojom pregrndo • Metalni spojni element
• Celicni nosaci

Unutrasnje veze Spoljasnje veze

Zid sa metalnom
potkonstrukcijom
Kontinualna vodica
• .- Ankerni zavrtanj

• Amnirani Ьеtоп preko

metalne ploce
• Obezbediti konfinualni
celicni noseci ugaonik za
metalnu plocu na
, krajevima

Dvostruki nosaci ili

ukrucenje nozice profila
preko oslonca ·, Vezni ugaonik
•. Celicni nosaci
Dvostruki Ш umetnuti nosaci
ZђеЬ ро oЫmu omotaёa ·.~ .. ,·-~
: "'· .. :..
.• ••• .. "t ~.

Prepusti poda i otvori Spoljasnje veze

~ .26 DRVENI NOSACI
~"''' оо medusoЬnum
oos:O '"
razmaku od 12", 16", ili 24" (305, 405,
ili 610), u zavisnosti od intenziteta
nanetih opterecenja ј mogucnosti
premoseavaпja podne koпstrukcjje.
Supljjne mogu da obezbede mesto za
prolaz cevi, zica, ј termjcke izolacije.
Plafon moze Ьitj nanet direktno preko
nosaca, ili moze Ыti okacen па nizu
povrsinu tavanice ili moze da skriva
masinske instalacjje koje prolaze
upravno na pravac pruzanja поsаса.
• Jvjcni nosaci mogu Ьitj udvostruceni
kako Ы obezbedili dodatni oslonac
za obodni okvir zida.
~Videti 4.31 za okvire za prepuste
poda ј otvore u podu.
CSI 06100 Gruba stolarija
CSI 06110 Ramovska koпstrukcija od drveta
Podovi od drvenih nosaca predstavljaju osnovni podsistem
drvene lake skeletne konstrukcije. Drvena grada koja se
koristi za nosace se lako obraduje i moze Ьiti lako sklopljena
na gradiljstu sa jednostavnim alatjma. Zajedno sa drvenom
panelnom oЬiogom ili podlogom, drveni nosacj formiraju
radnu platformu za gradenje. Ako је adekvatno projektovana,
konacna meduspratna struktura moze da sluzj kao
konstruktivna dijafragma za prenos bocnih opterecenja na
zjdove za bocna ukrueenja; potrebno је konsultovati
gradevjsnke propjse za specificne zahteve.
• Zbog toga sto је drveпi laki okvir sagoriv, on se u pogledu
otporпosti па pozar mora zasnivati па materijalima zavrsпih
podпih оЫоgа i plafoпa.
• Osetljivost lakog drvenog skeleta па truljenje ј параd
iпsekata zahteva odgovarajce odvodпjavaпje na lokaciji,
adekvatno odvajaпje od zemlje, odgovarajucu upotrebu
drveпe grade koja је impregniraпa pod pritjskom, i
veпti!aciju radi kontrole kondeпzacjje u zatvoreпim
prostorima.
• Videtj 12.11-12.12 za tekst о drvetu kao koпstruktivпom
materijalu.
Воспо ukrueeпje је neophodno za krajeve поsаса.
lvicni nosac Ш vezac
• Raspon nosaea; videti 4.27
ОЬ/оgа Ш podna podloga spajaju ј stabi/jzuju nosace
kako Ы se sprecjlo uvijanje ј jzvijanje; vjdeti 4.32.
• Zavrsna podna obloga se postavlja preko drvenog
рапеlа Ш daseane podloge; neki materijali u
sklopu zavrsne podne obloge mogu da zahtevaju
dodatne podloge.
 DRVENI NOSACI ~.27

Nosaci mogu Ыtioslonjeni na drveni okvir od drevnih

L је
Raspon nosaca u zavisnosti od:
• intenziteta пanetih optereceпja
sluЬica, drveпe ili celicпe grede, ili па noseci zid od • dimeпzije i razmaka nosaca
betona ili zidan zid od opekarskih elemenata. ; vrste i klase drvene grade koja
1-1/2" (38) minimum za oslanjanje na drvo ili metal · se koristi
• 3" (75) miпimum za oslanjanje na belon ili zidanu • dozvoljenih deformacija za
podlogu пameravane upotrebe

Opsezi raspona za drvene nosace

• 2х6 do 1О' (3050)

и
· 2х8 8' dO 12' (2440 do 3660)

• 2х10 10' do 14' (3050 do 4265}

• 2х12 12' do 18' (3660 do 5485}

lskustveпo pravilo za aproksimativпo odredivanje

deЫjine поsаеа: гаsроп/16.
• UgiЬ поsаса пе Ы trebao da prede 1/360-i deo
raspona.
• Krutost okvira nosaёa pod пaprezanjem је kriticniji u
poredenju sa njegovom cvrstocom.
• Ako је deЬijina celokupne konstrukcije prihvatljiva,
veci пosaci na vecim raspoпima su vise pozeljni u
pogledu krutosti nego manje grede koje su па manjim
rastojanjima. 2" (51) minimum do ivice nosaca
• Potrebno је konsultovati proizvodaea za dimenzije i
raspone nosaea od drvene grade.

1/6-i deo deЫjine grede maksimalno i

ne u okviru srednje trecine raspona

Podupiranje se sastoji od drvenih ili metalnih popreenih spregova Da Ы se omogucio prolaz vodovodnih i
lli punih platna izmedu svakog nosaea u intervalima od ро 8' elektricnih instalacija kroz podne grede, otvori
(2440). Podupiranje-ukrucenje moze Ыti neophodno ро nekim moraju Ыti napravljeni prema uputstvima koja
gradevinskim propisima ukoliko је visina grede 6 ili vise puta su gore prikazana.
veta od sirine njenog popreёnog preseka. Medutim, to оЫёnо
nije neophodno ukoliko su krajevi nosaea osigurani bocno protiv
rotacije i ako su gornje ivice ojacane oЬiogom ili podnom
podlogom.
~.28 SKELET OD DRVENIH NOSACA
Zjdni okvjr sa drvenom potkonstrukcijom: videti
5.42
Podna podloga; videti 4.32.
Drveni nosaci

Ankerj ploce praga ili metalne spojne ploce mogu

Ыti potrebne da vezu zjd ј podni okvir za temelj i
osuguraju vezu protiv odjzanja od vetra ili
seizmickjh sila.

Obodni nosac ili vezac

16d
Ekseri koji se ukoso ukivaju, 8d@ 16" (405) oso-
,."__,
.... "' vinskog rastojanja
'""
--- ......
·, lvicne gredi?щ,
oslanjaju u potpunasr~ 1-1/2" (38) mjnjmalno oslanjanje
na dascanu plocu. '" Tri eksera na razmaku 8d, ukoso postavljena

• U oЫastima koje s~ lmpregnjrane pod prjtjskom drvene daske tjpicnjh

izlozene napadu
insekata, potrebno је ' •· . Ploce od da.ske za prag .sa
montjratj kontjnualnu · · · koso ukivanim
oЫogu od metalne ekserima, 1О d
plocjce. Daske praga mogu Ьiti
pomerene unazad tako da
prate zidnu oЫogu kako Ьi
Ьile u istoj visinj sa
Platform sistem podlogom.
Zidna potkonstrukcija od drvenjh
stuЫea stojj direktno па dvsotrukoj
plocj ј prikovana је za nosace tako
da su ekseri postavljeni upravno u
odnosu na njih i prikovani su ukoso
kovanim ekserima za prag.
Podloga
ёvrsta jspuna sluzi kao zaustavljac
pozara
10d
dimenzija 2х6 ili 2х8
Daske praga prenose opterecenja poda ј zida па
temelje; preko је potrebno postaviti vlaknastj
zaptivac kako Ьi se smanjjla jnfiltracija vazduha;
poravnati koriscenjem podmetaea ukoliko је
potrebno
Ankeri precnika 112" (13) na medusobnom
osovinskom rastojanju od @б' (1830); minjmalno
dva zavrtnja za element praga w/ jedan od 12"
(305) па svakom kraju; strozijj zahtevi postoje za
seizmicke zone З ј 4.
• Prag moze Ьiti udvojen zbog postizanja vece
krutosti; ekser 1Od na medusobnom razmaku od
@24" (610); preklopj na uglovima.
Obezbediti 1/2" {13) minjmalno vazdusnog pros-
1
1 tora na vrhovima, bocnim stranama, ј krajevima
1
drvene grede koja se oslanja na betonski ili zj.
ј
dani zid osim ako se ne koristi drvo impregnirano
1 pod pritiskom.
1
1 • Podupiranje grede za n асе

Gradevinski ftlc sprecava direktni kontakt izmedu

drveta i betonske ili zjdane podloge.

1 Podmetaci kako Ьi se poravnalo naleganje grede

., ~ З" (75) mjnimalno oslanjenje za drvene grede koje
· .... : su oslonjene na betonsku ili zidanu podlogu

f-- Ojacati zid da formjra podupirac ukoliko se zahteva

: .. ~' . '
1 dodatno oslanjanje.

Balun l»baloon»/ sistem Oslanjanje grede

• Videti 5.42-5.43 za tekst о balun ј platform okvirima.

. Ј: '"п1 nosaci mogu biti oslonjeni na drvene ili celicne grede.
11 clrLJgom slucaju, elevacija drvenog rebra treba da bude
,, .kladena sa uslovima obodnih nosaca i nacinom na koji su
,.,tvarene veze izmedu rebara i nosaca poda. Drvo је
па smicanje upravno па pravac njegovih
vi;l>;эnaca. lz tog razloga, ukupna deЬijina drvene
i za uslove obodnog nosaea i za vezu grede i
treba da bude jednaka kako Ы se sprecilo sleganje
r.1v111 poda
Drveni nosaci medusobno
povezani podvezama,
odri:avaju horizontalni kon-
tinuitet konsirukcije poda i
nose podnu podlogu.
• Podveze se prikucavaju za
svaki deo grede od 1/2"
(1 З) zbog ukrucenja
nosaea
Ukucavanje ploce ojacane
Ш narezane sipke zavarene
za nozicu rebra; ploca
treba da bude debela isto
kao i obodni nosac kako Ы
se izjednacilo stezanje.
Celicno rebro
Celicno rebro
U jednom redu nosaci \V/
. - - - - drvena podloska ili metalna
plocica
1-1/2" (38) minimalno
oslanjanje
Drvena ploca ojaeana 1
sipka sa urezanim navo-
jima zavarena za nozicu
rebra; obodni nosac treba
da bude jednake deЬijine
kao i obodni nosac kako Ьi
se izjednacilo stezanje.
-.._~---· 4" (100) minimalni preklop;
• tri 16 d
~ Koso ukovan ekser /10d
ёclicno rebro ispod nosaea
SKELET OD DRVENIH NOSACA ~ .29
Kontinualno postavljeno ili
ugradeno drveno rebro
Poravnati nosace na
stranama rebra
lzjednaёavanje visine
grede i rebra smanjuje
sleganje pod ne strukture.
• Treba koristiti samo
dobro osuseno drvo
· Metalne papucice za
nosaee
Drveno rebro
Drvena podloska ukucana
za svaku stranu nosaca
• 1/2" (13) prostora za
skupljanje nosaca
Metalne plocice
medusobno spajaju
nosace kada su vrhovi
greda u istoj visini sa
visinom rebra.
Ukoso ukovan ekser /10d
za rebro
Tri 16d@ па svakom
nosacu; sprecavaju
urezivanje greda preko
oslonca.
• 2х4 horizontalna gredica
obezbeduje 1-1/2" (38)
minimalnu duzinu
Drveno rebro oslanjanja.
4" (100) minimalni
preklop; tri 16d
Kruto ojacanje izmedu
greda
U jednoj liniji pastavljene
grede/drvena podlaska ili
metalna spojna plocica
1-1/2" (38) minimalno
oslanjanje
Preklopljene Ш suceljene grede
 ~ .30 SKELET OD DRVENIH NOSACA

Dvostruke grede ispod

pregrade
2х4 ojacanje na osovinskom
rastojanju od@ 16" (405)

~..,..",гOslanjanje pregrade izmedu

greda
_ _ _)х ukrueenje
1"---IН--- Dvostruke grede
postvaljene na odredenom
razmaku kako Ы se
omogucio prolaz masinskir,
instalacija
2х6 uknucenje na
--------osovinskom razmaku od
@16" (405)
-2х2 horizontalne gredice
Nenoseca pregrada upravna na grede • bez pregrada ispod Nenoseca pregrada upravna na grede • bez pregrada ispod

1
t r<--- Kontinulani zidni stuЫc u
balun /engl. baloon/ sistemu
, Dvostruke grede

• Okvir sa drvenom
potkonstrukcijom Ј
\ ·• Horizontalna greda koja
sluzi kao podloga
vertikalnim stubovima
pregradnoh zida r----_::...--Н-+--~ Dvostnuke grede ispod
'• Podna podloga pregrade
~ •Grede · 2х4 ukrucenje na
~ · Zaustavljac pozara i
- osovinskom rastojanju od
vezac izmedu greda @16" (405)
• Dvostnuka podloska za ___. · Dvostnuka podloska za
pregradu ispod pregradu ispod
Noseca pregrada upravna na grede Noseca pregrada paralelna sa gredama

Zausta•JaO poiara i
vezac izmedu greda
~
~
2х4 ojacanje na osovinskom
rastojanju od @16" (405)
1х6 obezЬediti povrsinu za
Dvostnuka podloska za ukivanje za zavrsni plafon
pregradu ispod 1
Okvir sa drvenim ~---------- Dvostruka podloska
potkonstrukcijama 1 - Okvir od drvenih stuЫca
Nenoseca pregrada paralelna sa gredama • bez Nenoseea pregrada paralelna sa gredama • bez pre·
pregrade iznad grade iznad
 SKELET OD DRVENIH NOSACA ~.З 1
Pruzanje grede

vostruki vezac
• Vezac

Dvostruke gre
Metalne spone za drvene
grede ili ankeri za okvir

• ёvrsto ojacanje; moze Ьi!i

·L::.::::;;::::..f11r.::..~-. postavljeno izvan drvene:
precke kako se formirala
povrsina za zakucavanje
za donju stranu tavanice
Vezac ekserima zakovan za
Drveni kratak nosac grede w/20d
oslonjen na jednom kraju Udvojena greda
na veznu gredu, а na Prepusti veci od 24" (61 О)
drugom kraju na zid treba da budu posebno
• Prepusti veci od 24" (610) konstrukciono reseni.
treba da budu posebno
konstrukciono reseni. • Obodna greda Ш vezac
- Vezac ekserima zakovan
----~4-~------
za grede /20d

Prepust tavanice upravan u odnosu na grede Prepust tavanice paralelan u odnosu na grede

Greda ili zid kao oslonac za

grede

• Podupiraci i veznici za
-........ ~- Dvostruki podupiraci; raspone veee od 4' (1220)
16d@16"(405)
• Gredni vezaёi ili ankeri
Dvostruki vezac
·Vezaci duzi od 10' {3050) Ьi
trebalo da su dizajnirani
kao grede.
Metalne spone za drvene
grede.

Drveni nosai':i osigurani za

metalne spone za drvene
grede ili ankere za okvir.

Gredna ili zidna podrska za

podupirace i veznike.

Otvori u tavanici • poduzno upravni na grede Otvori u tavanici • poduino paralelni sa gredama

- · -... ----------
 ~ .32 DRVENE PODNE PODLOGE

Podna podloga је konstruktivni materual koji se postavlja preko

nosaea tavanice, sluzi kao radna platfomna tokom gradenja, i
Deb~ina u Opsezj Rasp:Jni u
incima (mm}
obezbeduje podlogu za podnu oЬiogu. Sklop grede i podloge
incima' rnspona
takode moze da se koristi kao konstruktivna dijafragma za
prenosenje bocnih sila na zidove za bocno ukrueenje ukoliko је
• 16(405) izgraden prema odgovarajucim standardima. Potrebno је
konsultovati gradevinske propise za odredene zahteve.
16 (405)
• Podna podloga se tipicno sastoji od iverice, iako i ostali
20 (510) nefurnirani panelni materijali kao sto su orijentisana daska
24(610) /engl. orjented strand board /OSB/1, presovana daska, i daska
iz parcica drveta mogu da se koriste ako su proizvedeni prema
odgovarajucim stanadardjma. Potrebno је konsultovati
Amerjcku organizaciju za ivericu- the American Plywood
Association /АРА/.
• Oznaka klase је zig odstampan na poledini svakog panela.
Prvi Ьгој oznaeava maksirnalni razmak rogova za pokrivanje
16 16(405) rogova, а drugi broj oznaeava maksimalni razrnak nosaea za
518, у. 20 20 (510} podnu podlogu.
• Raspon moze Ьiti 24" {610) ukoliko 25/32" {20) је podni
У., 7/8, 1 24 24 (610)
pokrivac polozen upravno na pravac pruzanja drvenih nosaca.
1-118 48 ' 48(1220) • Materijal koji se postavlja izmedu podne podloge i оЫоgе
obezbeduje otpornost na uticaje i glatku povrsinu za direktno
nanosenje nekonstruktivnih podnih materjjala; moze Ыti nanet
ako posebni sloj preko daseane ili panelne podloge, ili moze
*Metricki ekvivalenfi: Ыti komЫnavan u jednoj deЬijjni sa panelom podne podloge;
-1/2" {13) kada је pod izlozen neuoЫeajenim uslovima vlaznosti,
- 5/8" (16) potrebno је koristiti panele sa spoljasnjim lepkom {lzlozenost
- З/4" {19) 1) ili ivericu za primenu u spoljasnjoj sredini.
- 7/8" {22)
- 1" {25) Panelna podna podloga i sloj izmedu podloge i oЬioge
- 1-1/2" {29) Naznaceni rasponi pretpostavljaju da su paneli polozeni preko
dva Ш vjse oslonaca sa duzom djmenzjjom upravno u odnosu na
nosaee tavanice.
Smaknutj Jvjcni nosacj
• Razmaknuti nosaee za 1/8" {З) ukoljko nije drugacije
preporueeno rastojanje prema proizvodacima panela;
razmaknuti suceone spojeve u podlozi za 1/32" {1).
• Zakucafi eksere na osovinskom rastojanju od @6" {150) duz
jvica i @12" (305} srednjih oslonaca; zakucati eksere na
osovinskom rastojanju od @6" (150) duz оЬе ivice i srednjjh
oslonaca od 2-4-1 panela.

• Koristiti 6d eksere koji imaju brojne brazde oko vrata eksera

koji uvecavaju njegovu nosjvost jli 8d оЫсnе eksere za veljke
deЬijjne ili 3/4" (19) i 8d eksere sa brazdama ili оЫсnе eksere
za panele od 7/8" (22) i deЬije.
• Obezbedjti podupiranje ispod ivica ili koristiti ivice panela sa
spojem na pero i zljeb; to nije neophodno ukoliko su nosaci
sloja koji se nalazi izmedu podloge i оЫоgе odmaknuti od
nosaca podloge.

Lepljenje koje vezuje panele podnih podloga ј meduslojeva za

nosaee poda omogueava panelima da deluju zajedno sa
nosacima tako da se formiraju integralno spojene jedinice.
Ovakav sjstem smanjuje plasticnost poda ј skripanje, poboljsava
krutost poda i, u nekim slueajevima povecava moguee raspone
nosaea. Ove pogodnostj, naravno, su uslovljene kvalitetom
primene. Pored lepljenja, paneli su ucvrsceni sa spojnim
sredstvima koja se mehanjcki postavljaju Ш sa 6d prstenastim ilj
ekserima sa navojima. Potrebno је konsultovati АРА za detaljne
CSI 06115 Daseana oplata preporuke.
 PREFABRIKOVANE TAVANJACE 1RESETKE ~ .33
r 'rcfabrikovane, prethodno napravljene tavanjace i resetke
~.~, sve vise koriste па mestima gde dimenzije drvene grade
·~lgovaraju osnovama za pataos јег su one generalno Jakse i
,lнPenzionalno staЬilnije u poredenju sa rezanom drvenom
•1radom, proizvode se u vecim deЫjinama i duzinama, i mogu
<1.1 premoste veea rastojanja.
1-nosaci se proizvode sa nozicama od rezanog
ili lameliranog oЬiozenog drveta duz gornjih i
doпjjh ivica jednostruke iverice ili OSB rebra.
--10" do 16" (255 do 406)nominalna visina
• Opsezi raspona za 1-nosace:
nosaci sa visinama od 1О" {255) mogu da
premoste raspone do 16' (4875)
• nosaci sa visinama od 12" {305) mogu da
premoste raspone do 19' {5790)
• nosaci sa visinama od 14" (355) mogu da
premoste raspone do 22' (6705)
• nosaci sa visinama od 16" (405) mogu da
premoste raspone do 25' (7620)
nosacj sa vjsjnama od 12" do 24" (305 do 610)
za komercijalne konstrukcjje
• 20' do 60' (6 do 8m) rasponi

2 х 4 pojasevi ј rebra 1metalni nazuЫjeni

plocastj konekteri
12" do 24' {305 do 610) vjsine
40' do 60' (12 do 18 m) rasponi

Drvenj stapovj pojasa ј vertikale 1djjagonalnj

stapovj od celika
12" do 24" (305 do 61 О) vjsjne
40' do 80' (12 do 24m) rasponi

Drveni stapovi pojasa 1cevni celicni profili

precnika od 1"do 1-1/2" (25 do 38)
Do 40" (1065) visina
40' do 80' {12 do 24m) rasponi

• Dvsotruki pojas 2х61 celicne cevi precnika 2'

{51)
Do 60" (1525) vjsine
60' do 100' (18 do 30 m) rasponi

Aproksimativno pravilo za visinu resetkastih nosaea:

raspon 118
Otvori u visini rebra dopustaju prolaz eleklriёnih i masinskih
юstalacija.
Potrebno је konsullovatj proizvodaea za dostupne duZine ј
v1sine, preporucena rastojanja ј moguci rasponj, i zahtevani
uslovi oslanjanja.

CSI 06190 Prefabrikovane drvene resetke

CSI 06195 Prefabrikovane drvene grede i tavanjace
 4Ј.З4 DRVENE PODNE PODLOGE

Dok tacna oplata prefabrikovanog nosaca tavanice ili resetke

1-nosac ili 2х ojacanje varira u zavisnosti od proizvodaca, nacin па koji se ovi nosaci
• 1-nosaci moraju Ьiti ukruceni pod postavljaju preko rama poda је isti u principima kao i kod
nose6im zidovima; potrebno је konvencionalnog skeleta od drvenih nosaca. Oni su vise
konsultovati proizvodaca i odgovarajuci za veee raspone i jednostavne osnove
gradevinske propise za poda; slozene osnove poda mogu blti teske
odredene zahteve za ovakvo gradenje.
~. Drvena panelna podna podloga

1' '\
• Noseci zid sa drvenom
Kontinualna precka ili gornja ploea (. 12", 16", ili 24" (305, 405, 610)
potkonstrukcijom
noseceg zida sa potkonstrukcijom osovinski razmak; medurazmak od
24" (405) је tipican.
3-1/2" (90) minimalno oslanjanje

Fasadni 1-nosac Unutrasnji 1-nosac

• Resetkaste grede mogu se Dvostruke resetke omogucuju

oslanjati па gornji ili donji oslanjanje za paralelne nosece
deo resetke. pregrade.

!! ·,~/_/· ј

,. Kontinualni spojevi ekserima za

bocnu podгSku donjih
pojasa resetke
Drvena greda Ш noseci zid
·. !.
sa potkonstrukcijom
! ! ./ "·" !
~-r·-. ·-.:*--.
·• PoduplranJe Је obavezno da Ь1
obezbedilo Ьоёnо oslanjenje
• Vezaёi ili noseci zidovi nose upravno u odnosu na ravan
Noseci zid drvene potkonstruk- grede preko otvora. resetke.
cije ili zidani noseci zid
Unutrasnja veza sa gornjim
Veza sa gornjim pojasom resetke
pojasom resetke

•<! Kontinualno povezivanje

- Prepust Ы trebalo
Noseci zid drvene Drvena greda ili nose6i zid tehnicki resava
potkonstrukcije ili zidani sadrvenom proizvodac tavanj са
noseci zid polkonstrukcijom Ш re8etkaslih nos ·а .••

Veza sa donjim pojasom Unutrasnja veza sa donjim

resetke Veza donjeg pojasa resetke na prepustu
pojasom resetke
 DRVENE GREDE @Ј.ЗS

Puna rezana grada

Pri odaЬiru drvene grede, potrebno је razmotrifi sledeee: vrstu

r;
~lskustverю pravilo za odredivanje visine
(Jrveta, klasu drveta, modul elasticnosti, vrednosti dozvoljenih drvene grede: raspon/15
napona savijanja i napona smicanja, i minimalne dopustene ugibe
za nameravanu upotrebu. Pored toga, paznja treba da bude Sirina grede =1/3 do ћ visine grede
obracena na tacne uslove optereeenja i vrste veza koje se koriste. - Ograniciti ugib na 1/360-i deo raspona
Videti BiЫiografiju za izvore detaljno datih taЫica za гaspone i
opterecenje. -~

S!ojevita greda
• Jednaka ро cvrstoci zЫru cvrstoi::a
pojedinacnih komada ukoliko је nekoliko
elemenata spojeno
• Dva elementa su spojena ekserima /10d
@ 16" (405} osovinskog rastojanja
smaknuto i dva 10d@ па svakom kraju
• Tri ili vise elemenata su spojena
ekserima /20d@ 32" (815) osovinskog
rastojanja smaknuto i dva 20d @ na
svakom kraju

Suplja greda Sendviё greda Greda slo:Zenog preseka

• Napravljena lepljenjem
dva ili vise rebara od
iverice ili OSB rebara
Projektivane da premoste
raspone do 90' (27m)
• Drveni elementi priljuЫjeni
ivicama i medusobno spojeni
ёe/icnim plocicama ili profilima
• Na osnovu proracuna
oЬ/ikovana
• Poduprta i spojnim
sredstvima spojena na
cestim rastojanjima kako Ы
omogucila da pojedinacni
elementi deluju kao
jedinstveni element.

lepljeno lamelirano drvo • Projektovane da premoste raspone do

Lepljeno /amelirano drvo (CS/ 06180) se proizvodi od lamelirane 80' (24m)
grade sa adhezivima pod kontrolisanim us/ovima, oЬicno tako da · lskustveno pravilo za odredivanje visine
vlakanca svih dasaka budu рага/е/па. Prednosti lepljeno lamelira- Jepljeno lameliranih greda: .raspon/20
nog drveta u odnosu na masivno drvo su generalno veci dozvol-
jeni naponi, poboljsan izgled, i mogucnosti razlicitih poprecnih и SiПna gredo У. do 1/З od ''''"' gredo
preseka. Lepljeno lamelirano drvo moze blti na ivicama spojeno
kovanim ili isprepletenim lepljenim spojem do bllo koje zeljene
duzine, ili је nastavljena kako Ы se doЫia veca sirina, ail i visina.
Orvena grada para/elnih traka
Grada paralelnih vlakanaca /engl. Parallel strand lumber /PSU/ је
gradevinsko drvo napravljeno spajanjem zajedno dugih, uskih dr-
venih traka pod dejstvom toplote i pod pritiskom koriscenjem
vodootpornog adheziva. Paralelna drvena traka је odredeni
proizvod koji se prodaje pod nazivnom markom Parallam, i koristi
se kao grede i stubovi u konstruktivnom sk/opu sa vertikalnim
stubovima i horizontalnim gredama koje prenose opterecenje
preko otvora, kao i za grede, vezaёe i nadvratne grede u lakoj
ramovskoj konstrukciji.
Lamelirano slojevito drvo
Lamelirano slojevito drvo /engl. Laminated Veneer lumber /LVU/
Је proizvod od gradevinske drvene graoe doЬijene spajanjem slo-
jeva drvenih furnira zajedno pod toplotom i pritiskom koriscenjem
vodootpornog adheziva. Postojanje vlakanaca svih furnira koja se
pruzaju u istom poduznom pravcu rezultuje proizvodom koji је
veoma cvrst kada su ivice optereeene u slueaju kada је u oЫiku
grede ili ceono opterecen kao daska. Lamelirano slojevito dгvo se
prodaje pod razliCitim markiranim imenima, kao sto је Microlam, i
koristi se u oЬiiku vezaca i greda ili kao nozice u slucaju prefab-
rikovanih drvenih 1-nosaca.
 ~ .36 OSLANJANJE DRVENIH GREDA
• Potrebno је obezbediti
otpomost na odizanje i
uticaje horizontalnih sila
1/2" (13) minimalno
potreban prostor na vrhu,
kraju i stranama; vise
prostora moze Ьiti
potrebno za pristup
izvodenja.
Celieni spojni ugaonici
• Podlozna рlоёа minimum
1/4" (75) deЬijine postavl-
jena na posteljicu od suvo
postavljenog maltera
Ankemi zavrtnji
• Dodatna prefabrikovana
podloska za gredu
Oslanjanje na zidani Ш betonski zid
• Za dobro osusene ili
lamelirane grede i grede
pogodne za pгenos srednjih
optereeenja
Metalna ploёica preko
nosaea
Vezac za gredu /sa
skrivenim ili izlozenim
Ьocnim stranama
Oslanjanje na gredu
Pozitivni momenat savijanja Negativan momenat savijanja Pozitivni momenat savijanja
[ t.- · · ·-· · :.:
.....:: " -..,._ ._" " ' " ' " ' , , , _ " " ' ..
Spojeno na mestu nultog
' " " " ' " ' .___, > " ' ' " ' " ' " "
rrЮmenta savijanja
• Oslonjena tavanjaca
• Veza mozdanicima
Celicni preklopni vezac Useёeni
Razlicjtj metalnj veznj elementi su napravljenj za veze izmedu
dva drvena elementa, jzmedu drvenog ј celjcnog elementa, i
za vezu drveta ј zjdanih elemenata. Ovo ukljucuje vezu grede
i rebra, okvirnih ugaonika i ankera, patosnih spona ј metalnjh
obujmica. Potrebno је konsultovati proizvodaca za specificne
oЬiike i dimenzije, dozvoljena optere6enja, i zahteve
pricvrs6ivanja. U zavisnosti od intenziteta optere6enja kome
se suprotstavljaju ili ga prenose, spojna sredstva mogu Ьiti
ukivana ili postavljena ро principu zavrtnja.
• Za laku skeletnu
konstru kciju
Veznik iste deЬijine kao
i greda
Podupjrac
З" (75) minjmalno
oslanjanje
Temeljni zid
Oslanjanje na temeljni zid
Spojni ugaonici za nad-
visene grede; obezbedjtj
bocnu stabllnost grede uko-
liko је potrebno
• Za srednja do veljkih
optere6enja
• Vidni vezac grede
~ Rebra su izdignuta iznad
grede kako Ьi ploca Ьila
jednostavno optere6ena
Oslanjanje па gredu
"~~ Kontinualni nosaci stvaraju ujednacenija naprezanja u odnosu
na proste nosace, sto rezultuje vecom efikasnoscu u upotrebl
materijala. Bilo koji preklop moze da se javi na mestjma
minimalnih napona savijanja, aproksimativno У. do 1/3 od
raspona na jednoj strani unutrasnjeg oslonca.
Preklopljena tavanjaёa
preklop
 VEZE DRVENIH STUBOVA 1GREDA ~.З 7
Vclicina i broj zavrtnjeva koji su potrebni u nekoj
vcz1 zavisi od deЬijine elemenata, vrsta drveta,
mtenziteta i pravca optereeenja u odnosu na pravac • ёelicna U-ploca ili
vlakanaca drveta, i koriscenja metalnih spojnih / podloga
sredstava. Smicuea ploea ili spojnice od raseeenog / ,.• Bocna ploea za
6" (150) mini-
prstena, koje mogu da razviju vece naprezanje ро Ј spajanje za drveni
malno oslan-
Jedinici oslanjanja, mogu da se koriste tamo gde t,stub
· • Zavrtnjevi koji janje u pravcu
postoji nedovoljna povгSina za postavljanje
potpuno prolaze raspona grede
polrebnog broja zavrtnjeva koji potpuno prolaze kroz
kroz elemente kada se dve
r:lcmente koje spajaju. Videti 5.49 za spojnice od
lvijci/ grede spajaju
rasecenog prstena ј spojeve pomoeu smjcuee ploce
preko oslonca
•za uputstva vezana za razmak izmedu zavrtnjeva. •• Zavarena veza
za celicnu gredu
ili stub

Vidna pokrivka stuba Vidna Т· ploca

• Zavrtnjevi koji
potpuno prolaze Celicni spojni ugaonici Metalna plocica
kroz elemente koje Smicuce ploee i
~ Metalna plocica
. : ~ spajaju ili spojnice klinovi
• Celiёni vezni
~

v
. odraseeenog Oslonacka pod-
elementl
,~ prstena loska
! ukrucenja rebra i
obezbeduje di-
Ojaeanje zavrtnjevi koji
rektan oslonac i
.: Udvojena greda potpuno prolaze 1
1 1 poveeava
1
kroz elemente
! i · 7' Podupiraci za /vijci/
1

Ј povгSinu za za-
Ј,, ~--· oslanjanje
f
vrtnjeve.
obezbeduju
direktan oslonac ј
povecavaju
povrsinu za
zavrtnjeve.
Kontinualni stub Kontinualni stuЫc Kontinualna greda

Zavrtnjevi koji
potpuno prolaze kroz
• elicna ploea u .elemente Ш spojnice
Kontinualna greda
useku u drvetu od rasecenog
Zavrtnjevi koji
• Celicna cev sa prstena
potpuno prolaze
kroz elemente ili nosecom ploeom
spojnica od ako је neophodno
-~ rasecenog prstena
• Ojacanje na vrhu, а skrivanje,

sredini, i dnu potrebno је utisnuti Spoljni element

udvojenog stuba; glave i vratove grede
videti takode 5.47. zavrtnjeva.

Udvojeni stub Skrivena veza Veza na preklop

 ~.38 OKVIRI OD DRVENIH DASAКA 1GREDA

Konstruktivna podna podloga od drvene ploce

,. Druge mogucnosti: 2-4-1 iverica ili
prefabrikovani paneli

• Drvene grede mogu blti oslonjene na: · Donja strana ploce moze blti ostavljena
Drvene, celicne, ili betonske stubove vidljiva kao zavгSna obrada plafona.
• Drvene ili C:elicne nosace - -
• Betonske ili zidane nosece zidove

• Noseea povrsina treba da bude

dovoljna da obezbedi da dozvoljeni
naponi pritiska grede i oslonackog
materijala ne budu prekoraceni.
• Primamo геЬго
• Sekundama геЬга mogu da se pruzaju
preko ili da se uokviruju u primama геЬга
kako Ы se smanjjo raspon ploce.
Razmak геЬга = raspon daski ili ploee;
na osovinskom rastojanju od 4' do 8'
• Kada se konstruktivnj sistem ostavlja vjdan,
",....,.._(1220 do 2440) tipicno
":-.. ,...
• Okvjr od dasaka i greda moze da bude
• Nedostaci podnog sistema sa daskama i .
Tavanicni sistemi na principu dasaka i greda se
tipicno koriste sa nosecom mrezom nosaea i
stubova kako Ы se formirala skeletna struktura.
Korjscenjem duzih ali manjih konstruktivnih
elemenata koji mogu da premoste veca
rastojanja doprinosi se potencijalnim ustedama u
materijalu ј troskovima radne snage.
• Skeletni okvir od dasaka ј greda је najefektniji
za optereeenja srednjeg jntenziteta, naroCito
jednako podeljena opterecenja; koncentrisana
optereeenja mogu da zahtevaju dodatnj okvir.
kao sto је cesto slucaj, posebna paznja treba
da bude obratena na vrstu ј klasu drveta koje
se koristi, detalje veza, narocito na veze
izmedu dve grede, kao i veze izmedu grede i
stuba, kao i na kvalitet izvodenja. ·
primenjen i kao teska drvena konstrukcija
ukoljko је struktura oslonjena na nesagorive,
spoljasnje zidove otporne na pozar ј elementi ј
ploea imaju minimalne dimenzionalne zahteve
specificirane gradevinskim propisima.
gredama ukljucuju osetljivost na prenos
udamog zvuka, i nedostatak skrivenih prostora
za termoizolaciju, prolaz cevi, zica i kanala.

Moguci prepusti; ograniMi na У. raspona

Otvori i koncentrisana opterecenja
zahtevaju dodatni okvir
1: :-:--7;9'S-----.. Dijagonalna ukrucenja ili zidovi za bocno
ukrucenje su neophodni kako Ы se
obezbedila bocna stabllnost.

CSI 06130 Konstrukcije od masivnog drveta

 OKVIRI ОО DRVENIH DASAКA 1GREDA ~.З 9
Uokvirnom sistemu sa daskama i gredama, noseca mreza 1-~-----'·-~Pod od drvenih patosnica postavljen
greda treba da bude pazljivo integrisana sa potrebnim pod pravim uglom u odnosu na pruzanje
razmestajem unutrasnjih pregrada i iz konstruktivnih, i iz dasaka
v1zuelnih razloga. ОЫсnо, је vecina pregrada u ovom •Potrebna podloga za elasticne podove i
sistemu nenoseca i mogu Ыti postavljene kao sto је podove od specijalnih plocica
prikazano na slikama. Ukoliko su potebne nosece --~oгveni stuЫci
pregrade, medutim, one treba da se nastavljaju dole do Horizontalna drvena greda koja sluzi
temeljnog zida ili da budu postavljene direktno preko kao podloga ver1ikalnim drvenim
dovoljnom duzinom kako Ы prihvatile naneto opterecenje. stubovima u pregradnom zidu
Opterecenje nenosecih pregrada
upravno na podnu plocu se ravnomerno
prenosi preko dasaka.

""--~~~----~ Pregrade paralelne sa podnom plocorn

mogu Ыti olsonjene Ш ispod ili iznad
dasaka.
• Greda mora Ьiti uokvirena u nosace Ш
druge grede zbog oslanjanja.
• Moguci su ograniceni prepusti

Drvena рlоёа

• Spojena podna podloga sa slojem koji

se postavlja izmedu oЬioge i podloge
'-----~ 1-1/8" (29) deЬijine
. lvice sa vezom na pero i zljeb
Moze da se premosti raspon do 4'
(1220)
• Polaze se kontinualno preko dva polja
sa vlakancima upravno u odnosu na
grede i medusobno гazmaknute ivicne
veze
• Nisu rnoguci prepusti
2-4-1 lverica

• CSI 06120 Konstruktivni paneli

• Paneli sa obostrano postavljenom
izolacijom otpornom na opterecenja i
uticaje se sastoje od spojasnjih strana
od iverice spojene sa adhezivima pod
toplotom i pritiskom na drvene precke i
poprecno ukrucenje.
• Prednja strana iverice i drvene precke
deluju kao niz 1-greda sa ivericom
rasprostiruci koncentrisana opterecenja
i suprotstavljajuci se gotovo svim
naponima savijanja.
• Paneli objedinjuju termicku izolaciju.
usporavac vlage, i unutrasnji zavrsni
sloj u jednu komponentu.
Paneli sa obostrano
• Mogu6i su ograniceni prepusti
postavljenom izolacijom
otpornom na opterecenja i
uticaje
 ~.40 DRVENE PLOCE
~---·....Jskustveno pravilo za odredivanje deЫjine
ploce: raspon/30
• Ograniciti ugib na 1/240-i deo od raspona

:~~~-~~~~~~~~~--=~-_=:-:-~~4:·.
! •~~~:~ltovati proizvodaca za dostupne
dimenzije i moguce raspone.
• Puna ploca • Puna ploca • Lamelirana ploca
• 2х6, 2х8 nominalno • Зх6, 4х6 nominalno • Зх6, Зх8, Зх10; 4х6, 4х8;
6х6, 6х8 nominalno

Vrste drvene ploce

•v-zueь • Zljeb u oЬ!iku kanala. • Ravan Ш kalupljen klinasti zljeb • lzbrazdane sare

Povrsinske sare za vidne tavanice

11 1 1 11
,,

11 1 1 11 1
Prosta greda Greda na dva polja Kontinualna greda
• Daske se jednostavno • Najefikasnija konstruktivna • Daske se kontinualno oslanjaju preko cetiri ili
oslanjaju na svakom kraju i upotreba materijala date vise oslonaca.
imaju najveci ugib za dato duzine. • Koriscenjem neiskoriscenih duzina smanjuje
opterecenje. se otpad.
• lzgled mora blti pazljivo kontrolisan.
• 2' (610) minimalno izmedu ivicnih spojeva u
susednim redovima
Vrste raspona • Spojevi u istom redu moraju da ostanu na
najmanje jednom osloncu.
• Odvojiti spojeve u nesusednim redovima za
• 2х
daska moze da premosti do 6' (1830) ј
• Зхdaska moze da premosti 6' do 10' (1830 do
i 12" (305) Ш dva reda daski.
• Samo jedan spoj moze da se javlja u svakom
3050) i i redu izmedu oslonaca .
• 4 х daska moze da premosti 10' do 14' (3050 do
• Svaka daska mora da ostane na najmanje
4265)
• 6 х daska moze da premosti 12' do 20' (3655 do
1 i jednom osloncu
• U ivicnim poljima, jedna trecina daske treba
6095)
i da bude bez spojeva.

Opsezi raspona

CSI 06125 Drvene ploee

CSI 06140 Ploee od drvene grade
 ~
ZIDOVI
5.02Zidovi
5.04 Betonski stubovi
5.06 Betonski zidovi
5.07 Oplata za beton
5.09 Povrsinska obrada betona
5.10 Gotovi betonski zidovi
5.11 Gotovi betonski zidni paneli i stubovi
5.12 Gototvi betonski spojevi
5.13 Montazni sistem gradnje
5.14 Zidovi od opekarskih elemmenata
5.16 Zidovi od opekarskih elemmenata bez armature
5.18 Armirani zidovi od opekarskih elemenata
5.19 Stubovi i pilasteri od opeke
5.20 Lukovi od opeke
5.21 Nadvratnici od opeke
5.22 Dilatacione i konstruktiv11e spojnice
5.23 Profil zidova od opeke
5.26 Slaganje opeke
5.28 Gradevinska cigla od gline
5.29 Stakle11i Ьlok
5.31 Gradevine od ёerpica
5.32 Gradevine od zemljanih naboja
5.33 Zidanje kamenom
5.35 Ramovska ёeliёna konstrukcija
5.37 Celiёni sttlbovi
5.39 Laki ёeliёni stubovi
5.40 Ramovska konstrukcija od lakih ёeliёnih greda
5.41 Balun ramovska konstrukcija
5.42 Platformska ramovska konstrukcija
5.43 Drvena ramovska konstrukcija
5.46 OЬ/aganje zidova sa drvenom potkonstrukcijom
5.47 Drevni stubovi
5.48 Arhitravna drvena ramovska konstrukcija
5.49 Spojevi drvenih podupiraca i greda
!Ј) •О 2 ZIDOVI
Zidovi predstavljaju vertikalne konstrukcije u objektu koje
zatvaraju, odvajaju i stite prostor koji okruzuju. То mogu Ыti
nosece konstrukcjje homogene јјј kompozitne konstrukcije
napravljene da nose teret podova ј krovova Ш se sastoje jz
kostura od stubova ј greda sa postavljenjm paneljma ili sa
jspunom izmedu. Nacin na kojj su nosecj zidovi i stubovi
rasporedeni treba uskladiti sa rasporedom unutrasnjeg
prostora u zgradi.

-t> Pored toga sto podnose vertjkalna optereeenja, spoljne zidne

konstrukcije moraju da izdГZe horizonta!пo opterecenje usled
vetra. Ako su dovoljno evrsti, mogu da posluze kao smicuci
--{> zidovi i daprenose sejzmicke i bocne sile usled vetra prema
temelju.
--{>
Posto spoljпi zidovj sluze kao zastjtni stit protiv vremenskjh
""-\\.lu /
""";,; '•(/ pri!ika za unutrasnji prostor objekta, пjihova koпstrukcija treba
~ \...- da reguli5e prolazak toplote, vazduha, zvuka, vlage i vodeпe
~ ~~
pare. Spoljпj omotac, kojj moze Ьitj jпtegralпj deo ili папеsеп
'l;т'['-~~~.::·· . па zidпu koпstrukciju, treba da bude izdГZijiv i otporan na
dejstvo suпca, vetra i kise. Gradevinski propisi odreduju
' '. '. ·.''
~
.·. ·..,.·~,
'
'·, ... '.
stepen otpomosfi spoljпih zidova, пosecjh zjdova ј unutrasпjih
pregradпih zjdova па vatru .
. ·.' '

Uпutrasпji ili pregradпi zidovi, koji dele prostor unutar objekta

mogu Ыtј ili konstruktivпi i!i nenoseci. Njihova konstrukcija
treba da izdГZi zeljeпe materijale za zavrsnu obradu,
obezbedi odgovarajucu zvucnu izolaciju ј omoguci, ukoliko је
to potrebno, postavljanje prjkljucaka za mehanicku ј elektricnu
instalaciju.

Otvori za vrata i prozore moraju Ьiti napravljeni tako da se Ьilo

kakva vertikalпa optereceпja rasporeduju oko otvora ј da se
пе prenose па sama vrata ј prozore. Njihovu veliciпu i mesto
odreduju potrebe za prirodnim osvetljenjem, ventilacijom,
pogledom i fizickim pristupom, kao ј ogranicenja koпstrukcije 1
ugradпih zidnih materijala.
 ZIDOVI ~.03

Potkonstrukcjie
• Betonske potkonstrukcije su oblcno cvrste potkonstrukcije koje
su nesagorive i otporne na vatru.
• Kod nesagorivih celicnih potkonstrukctia se koriste veze koje
prihvataju moment savijanja ј potrebna је izolacija protiv vatre
kako Ьi Ьile klasifikovane kao otporne na vatru.
• Drvena potkonstrukcija zahteva dijagonalna ukrucenja Ш
smjcajne povrsine zbog bocne staЫinosti i mogu blti jake
drvene konstrukcije ako se postavljaju sa nesagorivim spoljnim
zidovima otpornim na vatru i ako elementi prihvate zahteve za
minimalnim djmenzjjama koje odreduju gradevinski propisi.
• Celicne i betonske potkonstrukcije mogu da se postavljaju na
vecim rastojanjjma i mogu da nose veee opterecenje od
drvenih potkonstrukcija.
• Potkonstrukcije mogu da prime i podupiru razne nenoseee i
pregradne zidove.
• tzgled spojeva је vazan jz konstrukcijskih i vizuelnih razloga
ako је potkonstrukcija izlozena.

Zidani i betonski noseci zidovi

• Betonski i zidovi od opeke predstavljaju nesagorive
konstrukcije kojima masa omogueava nosivost.
• Belon i opeka su otporni na saЫjanje ali jm је potrebna
amnatura kako Ьi podnosili sile iztezanja.
• Odnos visjne i sirine, mere koje doprinose bocnoj stabllnostj i
postavljanje razdelnih spojnica na pravom mestu su kritjcnj
faktori pri planjranju ј gradnjj zidova.
• Zjdne povrsine mogu se ostaviti gole.

Zldovi sa metalnom i drvenom podkonstrukcijom

• Stubovi od lakog metala ili drvela oblcno su na raslojanju od
16" ili 24" (405 Ш 610 mm) osovinskog razmaka; ovaj razmak
se odnosi na sjrjnu ј duzjnu uobleajenih materijala za
oЫaganje.
• Stubovi nose vertikalno optereeenje dok оЫоgа ili dijagonalna
ukrueenja ucvrscuju ravan zida.
• U supljjne u potkonstrukciji mogu da se postave termicka
jzolacija, oduzimacj pare, ј mehanicki razvodi i prikljueci
mehanickih ј elektrjcnjh jnstalacija.
• Ramovska konstrukcija se moze prekriti raznim zavгSnim
slojevima; neki zavrsni slojevi zahtevaju podlogu za
zakucavanje eksera.
• Materjjali za zavrsne radove odreduju stepen otpornostj zidne
konstrukcije na vatru.
• Stubne potkonstrukcije se mogu postavljati na licu mesta ili
sklapati na drugom mestu.
• Zidovj sa potkonstrukcijom su fleksibllnog oЬijka zbog radnih
sposobnostj relativno ma!ih delova i raznih nacina uevrscivanja
koji su dostupni.
 S) .04 BETONSKI STUBOVI
• Mozdanik spaja stub sa
potporпim gredama i plocama.
• Zakoseпe sipke п е Ы trebalo
da prelaze пagib od 1:6
Bocna armatura ukljescuje vertikalпo
ojacanje i ojaeava stubove kako se пе Ьi
deformisali.
• Bocne treba da imaju
minimalni 0 3/8" (10), sa razmakom
ne preko, vertikalne sipke od 016, ili
bar da su dimeпzije sekcije stuba.
Svaka ugaona ј naredпa poduzna
sipka treba da bude bocno poduprta
sa pregibпom zategom sa uglom пе
vecim od 135", bez ijedпe sipke vete
od 6" (150) od tako poduprte sipke.
' Spiralпaarmatura se sastoji iz
podjednako razmaknutih spirala
uevrsceпih u tacki pomocu vertjkalпih
odstojnika.
• Spiralпa armatura treba da ima
miпimalпi 0 3/8" (10), sa
maksimalпim sredisnjim razmakom
izmedu spirala od sestine precпika
jezgra, ј sa meduproslorom izmedu
spirala пе vecim od З" (75) i пе
manjim od 1-3/8" (35) ili 1-1/2 х
dimenzija krupnog agregata.
• Produziti spirale za 1-1/2 za
ucvrsivanje па krajevima.
CSI 03200 Armatura za beton
CSI 03ЗОО Beton koji se izliva па licu mesta
CSI 03310 Beton za gradevinske konstrukcije
Betoпskj stubovi su пapravljeпi tako da zajedпo deluju
sa vertikalпom i Ьоспоm armaturom u opiraпju
primeпjenim silama. Koпsultovati gradeviпskog
iпzепјега i gradeviпske propise za potrebnu veliciпu,
rastojaпje i postavljaпje svih ојасапја.
Vertikalпa armatura povecava sposobпost betonskog
stuba da пosi pritisпa optereceпja, otporпa је па
sile
istezaпja kada је stub pod dejstvom Ьоспоg
optereceпja, ј smanjuje efekte razvlaceпja i skupljaпja
stuba.
• Ver!ikalпa armatura treba da bude пе mапје od 1% ј
ne vjse od 8% bruto poprecnog preseka; cetiri sipke
Br. 5 za stubove sa zategama ili sest sipki В г. 5
minimalпo za spiralпe stubove.
' Dodatne zatege mogu blti potrebne u tackama
osloпca.
• Pravoцgaoni stubovi:
minimalna siriпa 8"
(205) i - - - . Minimalпi zastitпi sloj Ьеtопа od 1-1/2" (38)
miпimalna bruto
povгSiпa od
96 kv.in. (61.9З5
mm2). • Nastavci se prave preklapaпjem krajeva vertikalnjh
sipkj za duzjnu jzraieпu u precniku sipke, ili
spajanjem krajeva veгtjkalпjh sjpkj cevastjm
stezaljkama Ш elektrolucnim zavarivanjem spoja.
• Mozdanjci preklapaju vertikalne sipke za duziпu
• Okrugli stubovi: jedпakoj 40 precnika sipke ili za 24" (610);
miпimalnj ,/' nastavljaju se u temeljnu stopu јјј rostilj u glavi sipova
010" (255) dovoljno duboko da se dоЫје odgovarajuca duzina
za ukotvaljavanje.
• Betonski stubovi mogu Ыli poduprti izolovaпim
temeljom, temeljпim stopama ili grupnim temeljima; ili
rostiljem u glavi sipova; vidi З.О9 i З.16.
·• Miпimalпi zastitni sloj betona od З" (75) za celicпu
armaturu ako se beton izliva direktпo u zemlju i ako
је trajno izlozen uticaju zemlje .
. . . ~·. lspod пivoa smгzavanja
~ • Dodirпa povrsina temelja rasporeduje opterecenje
stuba tako da se dozvoljena пosivost potporпog
zemljista пе prekoraci; minimalпo 1'-8" (510).
 BETONSKI S'fUBOVI ~ •О S
А: 11:;; ;1ni
betonski stubovi se oblcno izlivaju
·:.1 lн:tonskim gredama i plocama kako Ьi
··•· ·ioblla monolitska konstrukcija.

~------·. ., Armirani betonski stubovi

, • Armirane betonske grede i ploce;
vidi 4.04-4.05
• Armirana betonska ploca sa nosenjem u
dva pravca;
vidi 4.06-4.07

' • Razmak izmedu stubova "' raspon grede ili

ploce
• Razmak izmedu stubova odreduje korisno
opterecenje

• Stub od 12" (305) moze da nosi pod Ш krov

povrsine do 2000 kvadratnih stopa (185
m2).
• Stub od 16" (405) moze da nosi pod ili krov
povrsine do 2000 kvadratnih stopa (280
m2).
• Stub od 20" (510) moze da nosi pod ili krov
povrsine do 2000 kvadratnih stopa (372
m2).

L ~po<editi &uЬovo dui 'taodamoe mreZe

za ekonomicno obrazovanje greda i ploca.
•· Stubovi treba da budu kontinualni do temelja
zgrade.
• Kad god је moguce, radije menjati potrebnu
celicnu armaturu nego velicinu stuba; kada
је potrebno, menjati samo jednu dimenziju
stuba istovremeno.

Uz pomoc raznih celicnih spojeva, armirani

betonski stubovi mogu da nose mrezu drvenih
ili celicnih greda.

~ Drvene ili celicne grede

------__., Celicni spojevi su potrebni za podupiranje i
ucvrscivanje drvenih ili celicnih greda па
betonske stubove.
 fiJ .06 BETONSKI ZIDOVI

• Ucvrstjti armjrane betonske zidove za • Zidovi debeli vise od 10" (255) zahtevaju
podne ploce, stubove i za mesto armaturu u dva sloja postavljenih paralelno
ukrstanja zidova sa sipkama Br. З licu zjda.
minimalno na 12" (ЗО5) osovinskog \З-t---=~-,. Sipke Br. З minjmalno razmaknute ne vise
razmaka; za svaki sloj zjdne armatur . od З х deЬijina zida ili na 18" (455)
• tavjti horizontalnu armaturu u uglovima ј osovinskog razmaka.
mestima ukrstanja zidova za • Minimalni odnos vertikalne armature
konstrukcjoni kontinuitet. prema bruto povrsini betona: 0.0012
• Minimalni odnos horizontalne armature
prema bruto povгSini betona: 0.0020

• Minimalni zastitni sloj od З/4" (19)

kada beton nije izlozen zemlji ili • Minimalne deЬijine zida:
vremenskim prilikama. • Minimalno 6" (150) za nosece zidove jli
• Minimalni zastitni sloj od 1-1/2" (З8) 1 1/25-ti deo nepoduprte visine ili duzjne
kada је beton izlozen zemlji ili 1-- izmeou ukljestenih elemenata.
.· / vremenskim prilikama; minimalno 1 • Minimalno 4" (100) za nenosece zjdove ili
/' 2" (51) za sipke Br. 6 i vece i 1/ЗБ-ti deo nepoduprte visine ili duzine
.·:·./.·--:· 1 • Minimalno 2" (51) za nenosece unutrasnje
1 pregrade koje se ne koriste kao elementi
1
.. ,·
1
za smicanje
• Minimalno 6" (150) za оЫсnе (bez
1"
. ·. ( ·.· 1
amnature) zjdove sa odnosom vjsine i
depljine manjim od 22
.: 1
• Minjmalno 8" (205) za podrume, temelje,
1 pozame ј zajednicke zidove.
1
!'>
'\. ., . r· .: )':..·.- . r
. \. . / . 1
1
1
• Betonski zidovi оЫсnо nalezu na
fo
kontinualni pojasni temelj; vidi З.О9-З.10.
1
.• Zid је spojen sa temeljnom stopom
1
pomocu mozdanika savijenim u suprotnim
1
smerovjma.

v•
1
0
1 · • 6" (150) minimalno iznad armature
~--~~ ~~-----~~
L .Ј. Minimalni zastitni sloj od З" (75) kada је
beton izliven u zemlju i trajno izloien
njenom uticaju.
т
• Konstultovati gradevinskog inzenjera i
graaevinske propise za potrebnu veliciпu,
rastojanje i postavljanje svih armatura.

• Vidi 12.04-12.05 о betonu kao

gradevinskom materijalu.
CSI 03200 Armatura za beton
CSI 03300 Beton koji se izliva na licu mesta
CSI 03310 Beton za graaevinske konstrukcije

· 'i''.I!,J za Ьeton za stubove i zidove moze blti
· .IJ•I.tv!Jena prema potrebama odredenih radova,
·' · vcc napravljena, korisceni paneli se koriste
• .11! ,,od је to moguce. Oplata i ukrueenja moraju
:.1 otlrze polozaj i oЫik kalupa dok se beton ne
·.l..,:rr:пc.
Dodirne povrsine oplate su presvucene
smesom za razdvajanje- ulje, vosak, ili plastika
- kako Ьi pomogle njihovo odstranjivanje. lz
konstrukcionog gledista, oЬiik popreenog
preseka betona mora da dopusti lako
odstranjivanje oplate. Kupasti popreeni presek
se koristi na mestima na kojima Ы oplata Ьila
ukljestena okruzujucim betonom. Ostri spoljni
uglovi se oЬieno zakoseni ili zaoЬijeni kako se
ne Ьi doЬile ostecene i iskrzane ivice.
OPLATA ZA BETON f5 .О 7
Kalupi za stubove
-------... _ _ _., Vlaknaste oplate imaju glatku ili spiralnu
'~~- ... / strukturu i sluze za jednokratnu upotrebu.
• Precnik od 1'-0" do 3'-6" (305 do 1065).
• Sonotube је trgovacka marka za vrstu
cilindricnih oplata za stubove koji se prave od
presovanog papira impregniranog smolom.
• Drvene oplate
• Oplate za ponovnu upotrebu mogu Ьili
kvadratnog ili pravougaonog poprecnog
preseka.
• Horizontalni ramovi su sprave za stezanje, za
odrZ:avanje oЬiika oplate i sprecavaju sirenje
gomjih delova oplate pod pritiskom sveze
izlivenog betona.
Kalupi za zidove
·• Raspinjaci, oЬicno od drveta, drZ:e razmak i
drZ:e zid ili oplatu razdvojenim.
---- · Spojevi oplate, vidi 5.08
ll/~~----·. OЬioga od sperploce
~~~---· Unutrasnja povгSina panela ostavlja otisak na
beton
------'·· Drveni stubovi
• Horizonatnalne grede ukrucuju vertikalne
elemente oplate.
• Ako је potrebno, elementi za ukrucenje pruzaju
vertikalnu potporu za poravnanje i ukrucenje
horizontalnih greda.
~:---'--- • Dor1ja daska
• Ukrucenje
CSI 03100 IZRADAOPLATE ZABETON
~ .08 OPLATA ZA BETON

Spojevi za oplatu su potrebпi kako Ьi se sprecilo

! sirenje oplate pod pritiskom sveze izlivenog betona.
Dok su dostupne razne komercijalпe vrste oplate,
postoje dva osnovna tipa: spoj sa zakivcima i spoj sa
zavrtnjevima.

- - - • Spojevi sa zakivcima imaju zareze i1i zavojke koji

.. omogucavaju da se krajevi otkiпu ispod povrsine
Ьеtопа nakon odstraпjivanja oplate. Cunj ili

+ ..
•·'
'• . .
~-
podlozna plocica se koriste da se odГZi pravilna
dеЫјiпа zida ..

-+-----· • Mali, zaruЫjeni kupasti komadi drveta, celika ili

plastike koji su postavljeni na spojeve oplate da
dГZe oplatu da odstojaпju, ostavljaju pravilпo
•'
"
·.. : ·:. utisnuee u povrsini Ьеtопа koje se moze ispuпiti Ш
t---
' ostaviti izlozeпo.

• Spojevi sa zavrtnjima se sastoje iz horizoпtalпe

1
·~ sipke koja se ubacuje kroz oplatu i koja se zavrce

i ·.. па krajeve uпutrasпje sipke. Posle uklaпjaпja,

horizontalne sipke se odstraпjuju za ропоvпu

.....
/['
r .•
upotrebu dok uпutrasпja sipka ostaje u betoпu.

Razпi kliпovi i sprave sa prorezom ucvrscuju

oplatu i prenose sile sa spojeva oplate па
horizontalпe sipke.

Rupe spojeva mogu Ьiti:

• Zakrpljene kako Ы Ьile slicne zavrsnoj obradi.
• Ostavljene otvorene sa izlozenim krajem spoja i
ispunjene smolom
lspunjene plasticnim poklopcem .

• 1-1/2" (38)

/ • od 1/2" do 3/4" (13 do 19)

;;::oliпijska uduЫjeпa se mogu koristiti da

se doblju sare па povrsiпi betoпskog zida, za
• Zakoseпe dascice od drveta Ш drugog materijala
se stavljaju u unutrasnjost oplate kako Ы se dob1la
razdvajaпje povrsina zida sa razlicitom glatka, zaoЫjena ili zakosena ivica spoljne ivice

.
obradom, i da pomognu u skrivanju elementa od betona.
koпstrukcionih spojeva.
•• Uпutrasnje dasёice od drveta ili drugog materijala
se stavljaju na unutrasnju stranu lica oplate kako Ы
.. .. se doblla uduЫjenja па povsini elementa od

Е
,.·

betona. Ove dascice su dostupne i kao deo

: . plasticnih kalupa .

.
.

li.rm; povrsjnske sare ј teksture
"' ''юgu napraviti sledecim
''"::щlama.
Poskirana sperploёa
POVRSINSКA OBRADA BETONA
lzbor sastavnih delova betona
• Воја betona moze da se regulise upotrebom
cementa u boji i agregata.
• ZavгSne obrade izlozenog agregata dobljaju
se peskarenjem, nagrizanjem kiselinom, ili
ribanjem betonske povrsine posle
stvrdnjavanja kako Ы se uklonio gornji sloj
od cementne paste i izlozio agregat. Na
oplatu mogu Ьiti rasprsene hemikalije kako
Ы usporile vezivanje cementne paste.
Agregat sa fino obradenom Agregat sa hrapavo
vidnom povrsinom obradenom vidnom povгSinom
. ·, .. .;:·. Otisci koje ostavlja op!ata
• Beton brut se odnosi na be!on u stanju u kom
se nalazi posle uklanjanja oplate, posebno
kada su па povгsjnu betona utisnutj tekstura,
'.::·
spojevi ј stezaljke ploea oplate.
. :"· .. • Opla!a od sperploce moze blti glatka ili moze
; ... Ьili peskirana ili povrsine predene sa zieanom
cetkom kako Ьi se naglasjla zmasta struktura
lica sperploce.
. :.. •, • OЬioga od drvene grade daje teksturu daske.
,' •. • Metalni ili plasticni kalupi za formiranje teksture
mogu dati razne teksture i sare.
·:: ..
Vertikalne sare Rebrasta struktura ka!upa za
formiranje teksture
Ј Obrada nakon stvrdnjavanja betona
1 • Beton moze da se ofarba ili oboji nakon sto se
Ј stvrdne.
~ • Povrsina betona moze blti peskirana, izribana ili
l'i izglaeana.
1 • 1glatke i povrsjne sa teksturom mogu biti
~ stokovane ili obradene pneumatskim cekitem
~~ kako Ы se doblla hrapavija tekstura .
.~ • Stokovana povrsina predstavlja hrapavu
~ teksturu zavrsne obrade koja se doblja
;~ razЬijanjem betonske ili kamene povгSine
i elektricnim cekjcem koji ima pravougaonu
~ glavu sa izbrazdanom, nazuЬijenom ili
~
~ zupeastom povгSinom.
fJ
ll
Stokovana povrsina Stokovana rebrasta povrsina
CSI 03350 Zavrsne obrade betona
·----··-----
 fJ3 .1 О GOTOVI BETONSKI ZIDOVI
• Visina do 24' (7 m) • Visina do 48' (14 m)
• Visina do 24' (7 m} Gotovi zidni paneli od betona se izlivaju i zaparivaju u
• DeЬ!jina od 5-1!2" do 1 • Dublna od
• DeЬijina od 3-1 !2" do 1О' fabrici van mesta gradnje, transportuju se na gradiliste ј
(140 do 305) 12" do 24'
(90 do 255} ugraduju pomocu djzalica kao kruti elementi. Proizvodnja
(305 do 610)
u fabrickoj sredjni omogucava da elementi imaju
ujednacen kvalitet jacjne, izdгlljivosti ј zavгSne obrade, i
ukida potrebu za oplatom za beton na licu mesta.

Gotovi zidni paneli mogu bltj standardno armirani ili

prenapregnutj radi vece konstruktivne efikasnosti, manje
deЬijine panela i vecjh rastojanja. Као dodatak
potrebnom ojaeanju zbog naprezanja, skupljanja i
temperature dodatno ojacanje moze Ьiti neophodno radj
otpornosti па naprezanje pri transportu i podizanje.

-··,

• Gotovj zidni paneli mogu Ьiti pune, kompozitne jii

rebraste konstrukcije.
Otvori za prozore i vrata, nise i elementi za vezjvanje
·.. ~ su izliveni u zidne panele.
• Razne teksture i sare povrsine ciji se kvalitet kontrolise
su dostupne; konsultovati proizvodaea.

' Jezgro od cvrste

izolacine репе
• Тipicna sirina od • Zieane smicajne zatege
8' (2440} za sve tipove vezuju unutrasnje i spoljne
panela; dostupne vezacke zidove od betona.
su sirine do 12' (3660)
Punipaneli Kompozitni paneli Rebrasti paneli

Gotovi zidni paneli od betona

• Stub dimenzija 10" х 10" (255 х 255) moze

priЬiiZno da nosi 2000 kvadratnih stopa (185 m2).

Gotovi betonski stubovi

Gotovi betonski stubovi se oblcno korisle sa gotovim
gredama kako Ьi fomnirali konstruktivne ramove. Vidi • Stub dimenzija 12" х 12" (305 х 305} moze
4.11. Posto је krute spojeve tesko izraditi u gotovim priЫizno da nosi 2750 kvadratnih stopa (255 m2}.
ramovskim konstrukcijama, podupiru ih smicajni zidovi
ili dijagonalna ukrucenja kako Ы uravnotezili
konstrukciju u odnosu na dejstvo Ьoёnih sila.

• Stub dimenzija 16" х 16" (405 х 405} moze

priЬiizno da nosj 4500 kvadratnih stopa (418 m2).

• Za potrebne preliminarnog planiranja, moze se

pretpostaviti da gotovj stubovi gore navedenih
dimenzija mogu da nose navedene podne i krovne
povгSine.

CSI 03400 Prefabrikovani beton

CSI 03430 Konstruktivni betonski elementi
 GOTOVI BETONSKI ZIDNI PANELI 1STUBOVI !!) •11

(;otovi zidni panelj od betona mogu da sluze kao noseci

: 1iovi kojj mogu da podupiru beton koji se lije na licu
mcsta ilj celicne podove i krovne konstrukcije. Zajedno
·,.1 gotovim betonskim stubovima, gredama, i plocama,
!IOПi paneli cine CelokUpПU QOIOVU konstrukcjju koja је
;ю prirodi modularna ј otporna na vatru.
V1di i 4.11. ј 4.13. Za nekonstruktivne gotove
tюtonske panele vidi 7.25.

Hocna stabllnost gotovih betonskih konstrukcija zahteva

rl'1 one podne ј krovne povгSjne koje sluze kao
lюrizontalne pregrade mogu da prenesu bocne sile na
11dne panele otporne na smicanje. Zidni paneli, jedan za
(/rugim, moraju Ьitj uravnotezeni stubovima ili poprecnim
11dovima posto prenose Ьоёnе sile do temelja. Sve sile
sc prenose preko komblnacije ispunjenjh spojeva,
smicucih mozdanika, mehaniёkih spojeva, celiёne
armature i armjranih betonskih gornjih slojeva.

• Pri planjranju zgrade treba

iskoristiti prednost standardnih
• Gotove betonske ploee; vidi 4.11 velicina panela i konfiguracija.
==~----·· Gotovi stubovi ј grede • Uskladjti visinu zidnih panela ј
zeljene visine od poda do poda.

• Gotovi noseci zidni paneli

• Vidi 7.25 za nenosece gotove
zidne panele.

• Konzole mogu blti izlivene u

zidove i stubove kako Ьi pruzile
dodatnu nosivost za podne ј
krovne ploce.

··~

======44==================~~
~ ~~ ~
.L __ .Jt--~--~- • Teme1jna stopa ··· • Kontjnualna temeljna stopa jli
greda u njvou podupr1a
meaustubovima ili sipovima.
 fJ) •12 GOTOVI BETONSKI SPOJEVI

.,.,..",."",··""'··-,=··-·""-""':·...,.::-""": ="""-~~ • ~~a~~~зri,oj: %" do 1-112'

,......--• Celiё:ni ugaonik zavaren za ploce

,. .. . .·. //
// koje su ucvгScene u zidnim
. jedinicama i ploeama
,.·, .. ·.::.;.·.:·.· ~ Asfaltom prekrivena
nepromociva podloga i

: ~;~ l ,_______ (~ •~~:: ::;;'~~r~·~:rovni zaptivaё:

• Vertikalni spoj; ~., (1З)

minimalno
------- Neoprenska noseca lamela • Bez zaptivaca na
"i::::::P--~....:··.:с·--~·-·-··...:···..:.-
' Konzola obrazuje potrebnu nosecu
vertikalnim spojevima zbog
/ povrsinu odvodenja vode.
~ • Minimalna noseca duzina treba da bude
najmanje 11180-ti deo meduprostora;
minimalno 2" (51) za pune ili ploce sa
supljim jezgrom; minimalno З" (75) za
grede ili rebraste elemente.

Gotova betonska ploca Spojevi panela

• Celicna ploea u podnozju

ugradena u gomje zidne panele i
uёvгScena sa pricvrsnim zavrtnjem
ugradenim u donje zidne panele.

Supljina ispunjena malterom posto ,,

јеnapravljen spoj sa zavrtnjem.
Mozdanik uarmiranom gornjem
sloju betona ili ispunjeni srnicuci
mozdanici povezuju ploce duz
nosecih zidnih panela.
Gotova betonska ploca
11
-------.. Sipke za nastavljanje zava-
rene za celiёne ugaonike
Celicna ploea u podnozju
pricvгScena za presek stuba
pricvrsnim zavrtnjima
lspuniti neskupljajucim
malterom za zalivanje
spojnica јег su stubovi
Nastavak stuba poravnati i spojeni
zavrtnjima

__....---· Pricvrsni ugaonik zavaren za • Videti 4.1 З za spojeve

pricvrsnu plocu stubova,
___....., Prievrsni zavrtanj greda i ploca.
• Konsultovati
• Umetak i neskupljajuci malter za
profesionalnog
zalivanje spojnica
inzenjera i gradevinske
_ __.....- Kontinualna temeljna stopa propise za detaljnije
konstrukcione zahteve.

Celicna ploca u podnozju

pricvгScena za stub.

Naknadno zategnut stap Navrtke za poravnanje

Umetak i neskupljajuci malter za ~ Prievrsni zavrtnji; minimalno
zalivanje spojnica .. 1" (25) 0

-~----- Naknadno zategnut anker lspuniti neskupljajucim

ugraden u temeljnu stopu malterom za zalivanje
spojnica posto su stubovi
poravnati.
Temeljna stopa stuba
Temeljna stopa od Ьetona Osnova stuba
 MONTAZNI SISTEM GRADNJE ~. 1З
\lontazni sistem gradnje је metod izlivanja armiranih
J,clonskih zidnih panela na licu mesta u horizontalnom • Paneli u punoj velicini mogu Ыti
polozaju, а zatim se podizu i postavljaju u krajnji polozaj. siroki do 15' (4570).
C)lavna prednost montэZnog sislema gradnje је • DeЬijina od 5-112" do 11-1/2"
•:l1mюisanje troskova vezanih za konstrukciju i • Kada zidni paneli doЬiju (140 do 290)~
щlslranjivanje zidnih oplata; ova usteda se ponistava dovoljnu cvrstinu, dizu se
troskovima dizalice koja је potrebna za dizanje gotovih dizalicom i postavljaju na -'1f--
11dnih panela na mesto. temeljne stope ili sipove.
Zatim se privremeno
ukrucuju dok se ne napravf'
spojevi sa preostalim
• lspusti i uredaji za delovima konstrukcije.
prihvatanje se izlivaju na gornju povrsinu. • Zidni paneli moraju Ыti tako
• Betonska ploea kao podloga za zgradu u napravljeni da izdг.Ze
gradnji oblcno sluzi kao podloga za naprezanje usled podizanja
rzlivanje, mada ј zemlja, sperploca ili eelicni i pomeranja kada
naprezanje moze blti vece
kalupi mogu takode da se koriste. Ploea
od onog pri mirovanju.
mora Ыti tako napravljena da izdr.Zi
opteretenje dizalice ako dizanje zahteva
prisustvo dizalice na ploci.
• Podloga za izlivanje treba da bude ravna i
ravnomerno uglaeana; koristi se agens za
razdvajanje kako Ы se obezbedilo pravilno
podizanje.
• Slranice i eelicne ploce u uduЬijenju mogu
da se ugrade na donju stranu panela.
~
• Elementi za umetanje mogu da natkrivaju i ------щ==:::~:::'::::·:~,,.::_:·~?Д -----------
premostavaju otvore do 30' (91451 ,.,.".;,.·....--
! 1
• Podni i krovni spojevi su slicпi onim 1 1
ookazanim u 4.13 i 5.12. D 1
1
1
1
Prikazaпi su tipicni spojevi zidnih panela za 1 1
1 1
granicne panele i temeljne slope. 1 1
1 1 1
L---------~ L--------------

Spoj ро polovini ugla: od У." do

· • Ovaj deo ploce se postavlja · 1-1/2" (19 do 38)
kada se zid montira.

~· Ugao sa pгeklopom
"""""...,.."".,.,,.".,.~.,.._,..,.."".",.,.,."."." · · • Minimalno У?" (13)
Minimalno 24" (610) Asfaltom prekrivena nepremociva
- - - - " Mozdanici u zidnim elentima se podloga i zaptivac
zavarivaju za mozdanike u • Gotovi zidni paneli
___ ploeama.
Malter se izliva posto se zid
·.. postavi.
UduЫjenje u kontinualnoj temeljnoj
stopi omogucava da se zidni paneli
postave u pravilan polozaj.
• Gotovi zidni paneli mogu Ьiti
poduprti posebnim prosirenjem
Teme!ji
temeljnih stopa, trakastim temeljom • .
ili sipovima. 5POJ8VJ pane 1а

CSI 03470 Montazni gotovi Ьetonski elementi

---------~--------~- ·-----·--
 5). 14 ZIDOVI OD OPEКARSKIH ELEMENATA
Zidovi od opekarskih elemenata se sastoje iz ugradnih
gradevinskih Ыokova vezanjh zajedno malterom i obrazuju zid
koji је jzdrZ.Ijiv, otporaп па vatru, ј konstruklivno efikasan па
saЬijanje. Najcescj tip opekarskih elemenata su cigle koje
predstavljaju elemente od gliпe koji se stvrdnjavaju
zagrevanjem, ј betonski Ьlokovi koji su hemjjskj stvrdnuti
elemenli. Druge vrste opekarskih elemenata predslavljaju
konstruktivпe ploce od gliпe, koпstruktjvпi stakleпi Ьlok, i
prirodпj jli tesaпj kamen. Vidi 12.06-12.07 za prikaz
opekarskjh elemenata kao gradevinskog materjjala.

~.__ _ __,...~_ _ _ _...Ј__ _ _·~··--·• Zidovi od opekarskih elemenata mogu da se grade kao
puni zjdovi, zjdovj sa supljjnom ili zjdovj sa oЬiogama.
• Vidi 7.26-7.27 za sjsteme za oЬiaganje zjdova od
opekarskih elemenata.
• Zjdovi od opekarskih elemenala mogu Ьili armiranj ili bez
armature.
• Zidovi od opekarskih elemenata bez armature (zovu se i
оЫспi zjdovi od opeke), ukljucuju horjzoпtalпa ojacanja
spojeva i metalne zidпe spojeve za vezivanje vezackog
zida puпih ili zidova sa supljinom; vidi 5.16-5.17 za tipove
zjdova od opekarskih elemeпata bez armature.
-------~ Vezacki zid se odnosi na kontjпualni vertikalпi deo zjda kojj
је deЬijine jednog opekarskog elemeпta.
• Armjrani zidovi od opekarskjh elemeпata imaju celicnu
armaturu ugradeпu u spojeve ispunjene cementnim
malterom i supljine kako Ы se poboljsala otpornost zida па
naprezanje; vjdj 5.18 za armirane zidove od opeke.
• Noseci zidovi od opekarskih elemenata se tipjcno
postavljeпi u paralelne пizove za podupiranje celicnih,
drvenih ili betonskjh sistema za premoscavanje.

UoЬicajeпi elementj za premoscavanje predstavljaju

reselkasle сеfјспе tavaпjace, drveпe ili celicпe grede,
betoпske ploce koje su gotove ili se liju па licu mesta.

~ Pilasterj uevгSeuju zidove od opekarskjh elemenata

nasuprot bocпim sjlama i sprecavaju deformisaпje, i
pruzaju potporu za velika koncentrisaпa optereeeпja.
---- Otvori se mogu zasvoditj Ш premostiti gomjjm gredama.

dimeпzije

Spoljni zidovi od opekarskih elemenata moraju Ьili otporni

па
vremenske prilike i da regulisu strujaпje toplote.
• Prodjraпje vode se mora regulisati pomocu obfjkovaпjh
tavaпjaca, supljjna, opsivima ј zaptivaпjem.
• Zidovi sa supljinom su pozeljпiji zbog svoje povetane
otporпosti па prodor vlage ј bolje termicke izolacije.
• Elemeпli relativпo malih • Neravпomerпi pokretj u zidovima od opekarskjh elemenata
dimeпzija omogucavaju usled promeпe lemperature ili sadrZ.aja vlage, ili usled
dobljaпje zakrivljeпih i ројаеапоg пaprezanja zahtevaju upotrebu dilatacionih i
nepravilпih oЬiika. koпstruktivnjh spojпica.
• Za postavljanje lermjcke jzolacije vidi 7.42.
• Za stepeпe otporпosti пesagorivih zjdova od opekarskih
. elemeпata prema vatrj vjdi А 12-А 1З.

CSI 04200 Zidaпje opekarskim elemeпtima

CSI 0421 О Opekarski elementi od gline
CSI 04220 Opekarski elemeпti od betona
 ZIDOVI OD OPEКARSКIH ELEMENATA fJJ. 15
Bocna potpora za zidove od opekarskih
elemenata Minimalne deЫjine zida
Tip zida Maksimalni D/d Ш V/d • Mjnjmalna nominalna debjina od 8" (205) za:
~~~~["~ • Noseee zjdove od opekarskjh elemenata
Noseci zidovi • Smicuce zjdove od opekarskih elemenata
Puni ili ispunjeni malterom 20 • Parapet od opekarskih elemenata; visjna parapeta ne
Svi ostali 18 sme da premasi veljcinu od З х deЫjina parapeta
Nenoseci zidovi • Minjmalna nominalna deЬijina od 6" (150) za:
Spoljni 18 • Noseee armirane zidove od opekarskih elemenata
Unutrasnji 36 · • Zidove od punih opekarskih elemenata u
jednospratnicama ne visim od 9' (2745)
• Zidovi od opekarskih elemenata koji sluze za otpor
prema bocnim opterecenjima su ogranieeni па visiпu
• Dld = odnos duzine zida prema deЫjini; od 35' (1 О m).
bocna potpora moze Ьiti obezbedena
pomocu poprecnih zidova, stubova ili
pilasterima.
• Vld = odпos visiпe zida prema debljini;
Ьоеnа potpora moze Ьiti obezbedena
Malter
pomocu podova, greda ili krova. Malter је zjtka smesa cemeпta i1i kreea, Ш komblnacija
• Postoje stroziji zahtevi za seizmicke zone оЬа, sa preskom ј vodom koja se koristj kao vezivni
з i 4. agens u zidanim konstrukcjjama.
• Konsultovati profesionalnog inzenjera i • CSI 041 ОО Malter i cemeпtni malter za vezjvanje
gradevinske propjse za konstruktjvne opeke
zahteve svih zidova od opekarskjh • Cementni malter se pravi mesanjem portland
elemenata. cementa, peska i vode.
• Krecni malter је mesavjna kreea, peska i vode koja se
retko koristi zbog sporog stvrdпjavanja ј niske
Dozvoljeni pritisni naponi (psi)* u zidovima od otpornosti na saЬijanje.
opekarskih elemenata bez armature • Cementпi krecni malter је cementni malter kojem је
dodat kreё kako Ьi se povecala zitkost ј sposobnost
zadГZavanja vode.
• Zidarski cement је komercijalna mesavjna portland
·-
cemeпta i drugih sastojaka kao sto su gaseni kгеё,
' vr~ta mal!ep! plasticizer, agensj za uvlacenje vazduha, i gips, i
ТiрМ ~.LTiE!L_~
1 ·~~ potrebno је dodati samo pesak i vodu kako bi se dobio
ZiOOvi оо pune cigle 1 cementni malter.
i500+psi 250 225 200
2500-~~si . 175 100 140 • Malter tjpa М је malter visoke ёvrstoce cija se
J_oovi оо oo\ona 1
upotreba preporucuje za armiraпe zidove ispod nivoa
Кlasa N 1175 1
100 1 140 ili u dodiru sa zemljom, posto su temelji ј potporni
:::вг~ s . 1125 /115 ! 1()) zidovi izlozeni dejstvu mraza ili veljkim bocnim
Zioovi ispun'eni malt~. --т
·-г~·---~
optereeenjima ili sabljanjima; cvrstoca па pritisak od
4500 +Q§i 350 1275 2500 psi (17,238 kPa).
--ј Nije dozvoljeno
1

~5
25CQ.4600 [);1i 1

215 • Malter tipa S је malter srednje cvrstoce аја se

·~·
.~

Zioovi sa supJ:jnom 1 upotreba preporucuje za zidove kod kojjh vezivanje i

Puni elemenf~ 140 ј]ю otpornost па bocne sile vaznije od evrstoce na
Elementi sa supliinama+ 1 70 i60 i 50 pritisak; cvrstoea na pritisak od 1800 psi (12,411 kPa).
Zioovi оо su~11h q:xJkarskih ! 170 ! 150 1140
• Malter tipa N је malter srednje cvrstoee Cija se
upotreba preporuёuje za opstu upoirebu za izlozeпe
elemenata 1
1

140 13) nadzemne zidove kod kojih se ne zahteva velika

Prirodan kamen i
.1Ш. cvrstoca na prjtisak ј otpornost na boene sjle, evrstoca
na pritisak od 750 psj (5171 kPa).
• Malter tipa О је malter niske cvrstoce pogodan za
1psi = 6.89 kPa. upotrebu kod unutrasnjih пenosecih zidova i pregrada
t Puni opekarskj elementj imaju neto povrsjnu пajmanje 75% od • Malter tipa К је malter vrlo njske evrstoce pogoda n
ukupnog poprecпog preseka paralelno ravni podloge samo za upotrebu kod unutrasnjjh пenosecjh z1dova
:t: Suplji opekarskj elementi imaju neto povrsinu mапје od 75% prema gradevinskim propisima.
od ukupпog poprecnog preseka paralelno ravni podloge.
 !]) •16 ZIDOVI OD OPEКARSKIH ELEMENATA BEZ ARMATURE
Zidovi od punih opekarskih elemenata
Puni zidovi mogu Ьiti napravljeni od punih ili supljih
opekarskih elemenata slaganih naporedo sa svim
spojevima dobro ispunjenih malterom.

Jednostruki vezacki zidovi su oblcno od betonskih

opekarskih elemenata (ВОЕ) spojenih horizontalnom
spojnom aгmaturom.

· • Betonski opekarski elementi (ВОЕ)

_, • Horizontalna spojna armatura је potpuno usadena
u podlogu od maltera.
• Vertikalni razmak armature spoja ne treba da prede
16" (405).

• Vertikalna jezgra betonskih Ыokova mogu Ьiti

armirana eelicnim sipkama usadenim u maller.

Puni zidovi mogu takode da se sastoje od visestrukih

vezackih zidova vezanih malterom za vezivanje,
metalnim zidnim vezama otpornim na koroziju; ili
horizontalnom armaturom spojeva.

• Vezacki zidovi mogu~·· - -

spojeni opekom-v,__........"-!U._
metalnim vezama.
• Slozeni zidovi su puni zidovi koji imaju prednji i
• Opeke-vezaci treba da pozadinski vezacki zid od razlicitih punih ili supljih
sacinjavaju najmanje 4% opekarskih elemenata.
izlozene prednje povгSine za
vertikalnim i horizontalnim • Prednji vezacki zid
razmakom ne manjim od 24" • Pozadinski vezacki zid
{61 0).
• Metalne veze lreba da su u
skladu sa zahtevima za zidove
sa supljinom.

.• Minimalni sloj maltera od 5/8" {16) izmedu veza i

armiranih spojeva i Ыlо koje izlozene prednje
strane.
• Minimalna deЫjina maltera od У." (6) izmedu
opekarskih elemenata i veza iJi armiranih
spojeva.

CSI 04240 Zidovi od opekarskih elemenata bez armature

 ZIDOVI OD OPEКARSКIH ELEMENATA BEZ ARMATURE
Zidovi od opekarskih elemenata sa malterom
za vezivanje
Z1dovi od opekarskih elemenata imaju sve
unutrasnje spojeve potpuno ispunjene malterom
1.а vezivanje kako radovi odmicu. Malter za
vezivanje koji se koristi za sjedinjavanje granicnih
rnaterijala u cvrstu masu је tecni portland
cementni malter koji se lako lije bez odvajanja
sastojaka.
• Svi unutrasnji spojevi su potpuno ispunjeni
malterom za vezivaпr<"..___
Zidovi sa supljinom
Zldovi sa supljinom se prave od prednjeg ј
~~-- • Sirina supljine ne sme da bude manja od 2" (51)
pozadinskog vezackog zida od punih ili supljih
opekarskih elemenata, potpuno odvojenih
kontinualnim vazdusnim prostorom i povezani sa
metalnim zidnim vezama ili horizontalnim
IJV~IoiН"~
armiranim spojevima. Zidovi sa supljinom imaju
dve prednosti u odnosu па druge tipove zidova od
opekarskih elemenata:
1. Supljina poveeava sposobnost termicke
izolacije zida ј omogueava postavljanje drugjh
materijala za termicku izolaciju.
2. Vazdusnj prostor deluje kao barijera za
prodiranje vode u supljinu ako је supljina
prazna, ј ako је napravljena odgovarajuea
ьarbakana i opsjv,
• Podesiva uvijena ve2'8---
• Lestvicasta нvЊ<>n::~--='"
• Okapnica koja spreeava
da vodo.prede preko
veze na unutrasnji
vezaёki zid.
!$Ј. 17
• Minimalno %" (19) za malter za vezivanje sa
niskim izdignucem
• Malter za vezivanje sa niskim izdignutem se
primenjuje ako izdignuce ne premasuje nivo do
6 х sirina prostora za malter za vezivanje ili mak-
simalno 8" (20З mm) kao sto је zid sagraaen.
,,1----~• Minimalno З" (75) za malter za vezivanje sa
visokim izdignucem.
• Malter za vezivanje sa visokim izdignucem se
zavrsava sprat ро sprat ako izdignuce ne prelazi
6' (18ЗО). Malter za vezivanje sa visokim
izignucem zahteva siri prostor ј cvrste metalne
veze koje povezuju dva niza.
Neraajuci metal od minimalno 0 З/16" (5) za
svakih 2 kvadratnih stopa (0.19 m2) zidne
povrsine.
Maksimalni vertikalni razmak veza 16" {405).
Samo malter tipa М ili S је dozvoljen.
ni veea od 4-1/2" (115)
• .-......=-·• Puni ili suplji opekarski elementi
• Prednji i pozadinski vezacki zidovi treba da
imaju minimalnu nominalnu deЬijinu od 4" (100).
Kada se proracuna nepodrian odnos visine ili
duzine prema deЬijini, debljina је jednaka sumi
nominalnih deЬijina unutrasnjeg i spoljnjeg
vezaёkog zida.
• Nerdajuti metal od minimalno 0 З/16" (5) na
svakih 4-1/2 kvadratnih stopa (0.42 m2) zidne
povrsine za supljine sirine do З" (75); za sire
supljine, obezbediti metalne veze па svakih З
kvadratnih stopa (0.28 m2) zidne povгSine.
• Cikcak veze u nizmenicnim pravcima sa
maksimalnim rastojanjem izmedu veza od 16"
(405) i maksimalnim horizontalnim razmakom od
З6" (915).
• Postaviti dodatne veze na maksimalno З' (915)
osovinskog rastojanja oko otvora 12" (ЗО5) od
ivice otvora.
• Minimalni sloj maltera za armaturu spojeva od
5/8" (16).
 !Ј) .18 ARMIRANI ZIDOVI OD OPEКARSKIH PROIZVODA
• ёeticne sipke za armaturu su potpuno Aгmiгani zidovi od opekaгskih elemenata koгiste celicne sipke za
usaaene u portland cementni malter armiranje postavljene u debete spojeve ili supljine sa tecnom
za vezivanje. mesavinom portland cementa, agгagata, i vode zbog vece
• Minimalni sloj maltera za cvгstine ргi nosenju vertikalnog opteгecenja i povecanju
od о/." (75); 1-1/2" (38) ako је otpoгnost па defoгmacije i dejstvo bocnih sila. Vazno је da se
izlozena vremenskim prilikama; 2" uspostavi cvrsta veza izmedu celicne an11ature, maltera za
(51) ako је u dodiru sa zemljom. vezivanje ј opekaгskih elemenata.
• Minimalni sloj za
horizontalnu armaturu Armirani zidovi od opekarskjh elemenata ispunjenj
spojeva od 5/8" (16)
malterom za vezivanje
• An11irani zidovi od opekaгskih elemenata ispunjeni malterom
za vezivanje treba da su uskladeni sa zahtevima za oblcne
zidove jspunjene malteгom za vezivanje. Vidi 5.17.
Metalne veze u zidovima
Minimalno %" {6) izmedu an11atuгe ј zjda za fin malter za
vezivanje; minimalni sloj od %" (13) za gruЫ malter.

Armirani zidovi od betonskih opekarskih efemenata

_ • Horizontalna vezivna greda

_.. Sve supljine koje sadr:Ze armaturu su dоЬого ispunjene

malterom za vezivanje.
• Supljine su poravnate ро vertikali tako da obrazuju minimalno
2" х З" (51 х 75) praznog, kontinualnog vertikalnog prostoгa.
• Armatura se pгoduzava dole do armirane betonske temeljne
stope. ·
' -,......_~. Horizontalno armirani spoj

• Malter u punim spojnicama па krajevima zida i poprecnim

zidovima ispunjava supljine; samo malteг tipa М ili tipa S је
dozvoljen.
• Tamo gde izdignuce malteгa za vezivanje premasuje 4'
{1220), obezbediti otvore u donjem delu supljine koja se
ispunjava malterom za vezivanje; ispitati i zatvoriti рге
ispunjavanja malterom za vezivanje.

~ Jedna sipka Вг. 4 ili dve sipke Br. З oko otvora koje se
nastavljaju najmanje 24" (610) od uglova.

• Konsultovati gradevinskog inzenjera i gradevinske propise za

konstruktivne zahteve armiranih zidova od opekarskih
elemenata.
CSI 04230 Elementi za zidanje od an11iranog betona
 STUBOVII PILASTERI OD PLASTIKE f:5 .19

• Minimalna nominalna sirina 12" \JV'J.f------

• Minimalna nominalna duzina = 12" (ЗО5);
rnaksimalno =з х sirina stuba
• Bocna polpora za stuЬove = 30 х sirina stuba
• Najmanja dimezija armiranih stubova od
opeke treba da bude 12" (ЗО5) sa Vertikalno jezgro od
maksimalnom nepodГZanom visinom portland cementnog
od 20 х najmanja dimenzija. maltera za vezivaпje
• Vertikalne arrnaturne sipke
produzuju dole i vezane su
za mozdanik u temeljnoj
• Minimalno cetiri sipke Br. З sa bocnim
stopi stuba.
vezama najmanje па 18" (455) osovinskog
razmaka ili 0.005 efektivne ....... ,~~~:::.:___~---·--~~ Воспе veze
• Maksimalna armatura О. ОЗ efektivne • Ugraditi dodatne veze ili
zidane povrsine deo potrebne bocne
Minimalna Ьоспа armatura = 0.0018 armature u spojeve
efektivпe zidane povгSine maltera.

Stubovi od opeke

• Vertikalno jezgro od portland cementпog :• Blokovi pilastera

maltera za vezivanje • Vertikalna armatura u jezgru
• Vertikalne armaturne sipke produzuju dole i ispunjenom mallerom za
vezane su za mozdaпike usadeпe u -~ .. vezivanje
temeljпoj stopi pilastera. ·• Bocne veze
• Воспе veze
• Betonski opekarski elementi
(ВОЕ)

• Pilasteri su pravougaoпi stubovi koji su u

ugradeni u zid i malo su istureпi sa jedne ili
оЬе strane zida. Uz noseпje vertikalnih
koncentrisaпih optereeenja, pilasteri
obezbeduju Ьоёпu potporu zidovima od
opeke. Vertikalna armatura u jezgrima
ispunjeпim malterom za
vezivanje
---- · Bocne metalne veze usadene u
spojeve od maltera.

Pilasteri od opeke

-----------------------------------------------~------
 [Ј) •2О LUKOVI OD ОРЕКЕ
• Segmentni luk је zakrivljen iz centra
ispod sastavka u ramenu. Lukovi od opeke koriste pritisnu silu cigle i kamena
da premoste otvore transformisuci vertikalne sile
poduprtog opterecenja u zakosene komponente.
Ovom potisku prema spolja usled dejstva luka, koji
је proporcionalan ukupnom opterecenju i osnovi, а
obrnuto proporcionalan streli luka, mora da se
odupre potporni stub koji se granici sa otvorom ili
istim ali suprotnim potiskom iz susednih lukova.
Kako Ы se eliminisalo savijanje duz luka, linije
potiska moraju da se poklope sa osom luka.

• Gotski luk је zasiljen luk koji ima dva

centra i оЬiёпо iste poluprecnike.
.. Siljasti !ukje zasiljen luk koji ima dva i

centra i poluprecnike vete od sirine
osnove luka.
s Spusteni luk је zasiljen luk koji ima ··---~!
dva centra ј polupreёnik manji od
sirine osnove luka.
. . . .
" Rtmskt luk tma polukruzno podsvode.
• Zidni umetak se odnosi na trouglastu
povгSjnu izmedu zasvoda dva
naspramna luka ili izmedu levog ili
desnog zasvoda luka ј
pravogugaone konstrukcije
koja ga okruzuje.
~~ nюie
___ .:::·.:_:±:_:....
l"k od opeke da se se sastoji od pojedi·
. _ nacnog lucnog kamenja ili od slozenih cigala.
···· .....!_ ....- • Naizmenicni nasaticnj ј dupli kant redovi
- ----~--- =~--"-<---<;. Dva ili tri dupla kant sloja
• Nadzidak је red od kamena ili opeke koji ima
zakosenu prednju stranu па koju se naslanja
kraj segmentnog luka.
Temeni kamen је lucni kamen klinastog oЬiika
koji је cesto ukrasen i koji se nalazi u temenu
1
luka, i sluzi da uevrsti ostalo lucno kamenje.
. 1
. --....__.- Lucno kamenje predstavlja Ьilo koje elemente u
.ј"___ј_,_ ------ · --·-4-----..--· -..~::..'-'--'~ oЬiiku klina u lukovima od opeke, koji imaju tako
secene strane da se pruzaju prema jednom od
centa га lu ka.

Teme
Zasvode је spoljna krivina ili granica vidljive
• Eliptican luk је luk sa tri centra koji prednje strane luka.
ima teme sa poluprecnjkom mnogo Osa luka
vecjm nego kod bocnih strana. --/.-.::::::;~~===--· Podsvode је unutrasnja krivina vidljive strane
• Luk magareta leda је luk sa cetiri luka; podsvode se odnosi па unutrasnju
centra koji jma unutrasnje stranice sa povгSinu luka koja obrazuje konkavnu donju
poluprecnjkom mnogo vetim
od onog kod boenjh strana. • nova \ ,
luka "Ј(
~~/.· је
Strela luka visina luka
od sastavka u ramenu
stranu.
• Ramenik је tacka u kojoj se luk, svod ili kupola
uzdizu iznad potpore.
-.i---- do najvise tacke
('1·-..... /
·- ~-+·jL_· podsvoda; minimalno 1"
ро stopi osnove (1:12).

\"' .. ~~·*-.._·А
Ј__ .__
Ј ;__~/
: /\ :
k:·J.>·l

• Ravan luk ima horizontalno podsvode

od svodnog kamena koji se pruzaju
\
od centra ispod, i eesto se gradi sa \
malim nagiblma koji obezbeduju \
pravilno postavljanje.
\ i / -·~~-·,-е NadviSenje = 1/8" ро stopi osnove (1:100)
\· /
.\ 1 /
\ ,1
•.0
 NADVRATNICI OD ОРЕКЕ . 21
• ! '" erecenje poda
, krova od gore
• ;'ovrsina .
1юsivosti zida ~ .!,. .!,. .!,. .),.
пacvratnik • Otvor

,.. ,
• 't~)

~--·

• Oejstvo luka od opeke iznad • Nadvratnik mora da nosi dodatno • Horizontalni potisak od
• Nadvratnik nosi manje
Ьilo kog dejstva luka тога
otvora podupire opterecenje zidno opterecenje nego opterecenje ako se koncentlisano
Ьiti poduprt zidom sa
ltda izvan noseceg trougla. oblean noseci troцgao. opterecenje ili opterecenje poda ili
krova nalazi unutar oblcnog noseceg svake strane otvora.
trougla.
Opterecenje na nadvratnike

Celicni nadvratnici • Nadvratnik se moze izvesti sa

C1sl olvor Spoljni ugao Unutrasnji ugao nasaticnim redom
1td od 8" (205) {Ьеz opterei:enja IЮ(Ia) (sa opterei:enjem poda) Opsiv
Unutrasnji ugao
•1' (1220) 3.1{2 х 3-lf2 х 5/16 3.112 х 3.1/z х 5/16 · Spoljni ugao
(90х90х8) {90 х 90 х8)
't' (1525) 3-lf2 х 3.1{2 х 5/16 5 х 3.112 x51t6 ёelicni ugaoni nadvratnici
(90х90х8) (125х90х8)
<>'(1830) 4 х 3.1/2 х 5/tб 5 х 3Ј/2 х 3/в
(100х90х8) {125 х 90 х 10) • Celicna armatura potpuno
ugradena u portland cementni
malter za vezivanje
· PotvrdШ sa gradevinskim inzenjerom • Visine od ёetiri do sedam redova
· Ograniёifi olklon na 1/600-ti deo otvora • Sirine 8", 10" i 12" (205, 255 i 305)

, • Nadvratnik ili prevezna greda sa

ispunom od portland cementnog
maltera za vezivanje i celicna
armatura .
.. ~
лппаturа za nadvratnike u zidovima od opeke od 8" (205) inimalna noseca
Bcz opterecenja od gore povrsina od 8" (205) na
1tp nadvratnika Cist otvor Br./velicina punoj ili opeci ispunjenoj Nadvratnici od betonske opeke
malterom za veziva ·
1 'ј," (195) 4'(1220) 4#3
' •:1Ј• atni armirani Ьeton 6' (1830) 4#4 . • Gotovi armirani betonski nadvratnici
8' (2440) 4#5 mogu da se koriste za
.х х 16 zasvoaavanje otvora i u zidovima
4' (1220) 2#4
·, ""'·Jini ВОЕ za nadvratлike
od cigle i zidovima od betonske
6'(1830) 2#5
opeke.
8'{2440) 2#6

. 1 , ''" diti sa graaevinskim inzt;Jnjerom

Gotovi betonski nadvratnici
 !ЈЈ .22 DILATACIONE 1KONSTRUKTIVNE SPOJNICE
Pokretne spojnice treba da su rasporedene na
svakih 1ОО' do 125' (30 do 38) duz celih duzina
zida i:
(1) Kod ргоmепа u visini ili deЫjini zida
''
(2) Kod ukrstanja stubova, pilastera i zidova ' skupljaju dok se suse nakon izrade. Kako Ьi se
(З) U Ьlizini uglova
(4) Na оЬе strane otvora > 6' (>1830)
(5) Na jednoj strani otvora < 6' (<1830)
kD
'
'
Podesive metalne veze
• Asfaltom prekrivena
nepromociva podloga i
zaptivaё
~~~~~~~~~ • Metalne veze
• Zaptivac spojnice
• lspuna od
oЫikovane
stisljive spojnice
~88:8~~~~~~~ • lspuпa od
maltera spaja
susedne delove
zida.
• Zidarski filc na
jednoj slrani za
prekidanje veze
~g:@:щ· • Supljikavi Ьlokovi
---Ј;~.,.....Gotova zaptivka
• Kosa spojnica 314" ~Ш~
(19) ј zaptivac.
• Pokretne spojnice su takooe polrebne
kako Ьi se onemogucio otklon celiёne Ш
betonske ramovske konstrukcjje tako sto
se pritisak prenosi na podupjruci zid od
opeke ili panel. Vidi 7.26.
• Opekarski materijali se sire i skupljaju sa
promenama u tempreraturi i sadrZ:aja vlage.
'' Opekarski elementi od gline su skloni upijanju vode
' sirenju, dok se betonski opekarski elementi oЬicno
pokretne pokrelne spojnice prilagodile ovim
promenama dimenzija treba ih postavjti i izraditi lakc
da se ne narusi konstruktivna celovitost zida od
opekarskih elemenala.
Dilatacione spojnice
• Zid od cigala se Dilatacione spojnice su kontinualna uduЫjena
siri; spoj se Ыаgо napravljena da se Ыаgо zatvaraju kako Ьi omogucile
zatvaгa sirenje zidnih povrsina od kamena i cigle usled vlage.
• Vidi 7.46 za Dilatacione spojnice treba da pruze bocnu staЬilnost
veliёine pokretnih duz spoja, i treba da budu zaptivene kako Ьi se
spojnica sprecio prolaz vazduha i vode.
Bakarni vodeni
zaptivaё sa kukama za
vezivanje
• Asfaltom prekrivena
nepromociva podloga i
zaptivac
~
. • Zid od betonskih Konstruktivne spojnice
. opekarskih Konstruktivne spojnice se prave tako da se Ьlago
elemenata se otvaraju kako Ы omogu6ile skupljanje zidova od
skuplja; spojnica se betonskih opekarskih elemenata posto se osuse
Ыаgо otvara. nakon izrade. Pucanje usled skupljanja moze da
• Vidi 7.46 za veliёine se regulise upotrebom betonskih opekarskih
pokretnih spojnica. elemenata sa kontrolisanim sadrZ:ajem vlage Тiра
1i armiranjem horizontalnih spojnjca.
• Blokovj
Konstruktivne spojnjce treba da budu zaptivene
konstruktjvnih
kako Ы se sprecjo prolaz vazduha i vode ј
spojnica
zatvorene da Ы se spreCilo pomeranje iz гavni.
• Asfaltom
Aгmatura spojnica treba da bude sa prekidima
prekrivena
kako Ы se omogucila pokretanja u ravnj.
nepromociva
podloga i zaptivaё
Razmak konstruktivnih Vertikalni razmak
spojnica aпnature spojnica
16" (405) 8" (205)
Duzina zida (D) 50' (15 m) 60'(18 m)
Odnos DN 3 4

-------------------------------------------~~~~
i ·u;fllizidova na ovoj i na sledece
r!vt: strane prikazuju kako su
!'t!IOnske, ceJicne i drvene podne ј
>rovne konstrukcije poduprte i
(---
za razne tipve nosecih
;l(lova od opeke. Noseea povrsina
'•pcke treba da bude tako odredena
, 1; 1 ne premasi dozvoljenu pritisnu
·>~lll opekarskog materijala. Svi
pщJovi i krovovi koji pruzaju bocnu
;юtporu za zidove od opeke treba
щ;vrstiti ankerima najmanje na 6'
( 1830) osovinskog razmaka koji su
tlgradeni u armirani element zida
tspщen malterom za vezivanje.
• Betonski opekarski elementi
(ВОЕ); CSI 04220 Opekarski
elementi od betona
• Horizontalna armatura spojnica
sa tipicnim vertikalnim
rastojanjem od 16" (405)
osovinskog razmaka
• Vertikalne sipke armature u jezgrima
ispunjenim malterom za vezivanje.
• Vidi 7.42 za opcije termicke
izolacije
• Vidi 5.21 za opcije nadtvra~L--
• Povrsinsko vezivanje se sastoji
tz suvog polaganja betonskih
opekarskih elemenata bez
maltera, i malterisanja svake
s!rane sa povrsinskom
vezuju6om smesom, cementna
smesa koja sadгli kratka
staklena vlakna. i.
Noseci zid od betonskih opekarskih
elemenata
---------------------------
PROFIL ZIDOVA OD ОРЕКЕ ~ .23
Montazni ravan krov
---------
------
..,..,,.... .",..-- ",.....
" Resetkaste celicne grede
~:::~-------:;-;~------
...,..,""'" .,....,.,.
--- ---
."-""'
\ -t-------------
\---
'-
\_ ·• Drveni rogovi ili grede
• Gornje ploce izlagane pritisku
uevrMene pricvrsnim
zavrtnjima od ·· 112" (13) na ne Minimalna duzina oslonca: od
vioe od 6' (1830) osovinskog 4" do 6" (100 do 150) za К
razmaka. seriju greda; 6" do 12" (150 do
• Ugradeni pricvrsni zavrtnji 305) za LH/DLH seriju greda.
najmanje 15" (380) u supljine
е Pricvrstiti svaku gredu za
ispunjene malteromza celicnu nosecu plocicu
vezivanje ili zavarene u ucvrscenu u konlinualnu
armiranu preveznu gredu. armiranu preveznu gredu od
• Metalna mrezica koja ВОЕ; vidi 4.21.
podupire malter za vezivanje
u supljinama ВОЕ
Drvene podne grede sa
zakosenim krajevima,
odsecenim pod uglom koji
omogucava da elementi padnu
а da ne ostete zid ako izgore u
nekoj tacki svoje duzine.
• Drvene podne
Metalni ankeri za grede
Poprecna greda minimalno Veze sa upredenom celicnom
з х 8 ucvrscena zavrtnjima
plocom 1-1/4" х 3/16" (32 х 5)
maksimalnio na 6' (1830)
ро potreЬi
osovinskog razmaka.
Minimalni oslonac od З" {75)
lsputi supljine ВОЕ
malterom za vezivanje ВОЕ ispunjeni malterom za
vezivanje ili armirana ВОЕ
prevezna greda
• Ucvrstiti grede paralelno zidu sa
vezama sa celicnom plocom
maksimalno na 6' (1830)
osovinskog razmaka; prosiriti na
najmanje tri grede i obezbedili
Ыokadu izmedu greda na svakoj
vezi sa ploeom.
Opsiv i okapnice па 32" {815) • Slozeni zid od opeke
osovinskog razmaka. Prednji vezacki zid; CSI 04210
• 2 х nazidnica izlagana Opekarski elementi od gline
· pritisku pricvrseena • Podupiruci vezacki zid; CSI
zavrtnjima za supljine 04220 Opekarski elementi od
ispunjene malterom za betona
vezivanje. • lipicni vezivni spoj od 3/4" {1 9);
• Drvene podne ispunjen malterom ili malterom
za vezivanje
• Metalne zidne veze tipicno na
16" (405) osovinskog razmaka
• Vidi 7.42 za opcije termicke
Prosireni temelj zida od izolacije
ВОЕ
Slozeni noseci zid od opeke
-----~ .. --~--
 5) .24 PROFIL ZIDOVA OD ОРЕКЕ
~-___,,.. Parapet od opeke
• Vidi 7.18 za poklopne ploee i opsiv<
• Dtveni rogovi ili grede
• Resetkaste celicne grede

2 х nazidnica izlagana
. pritisku
• Pricvrsni zavrtnji~~ 112" {1 З)
na maksimalno 6' {18ЗО)
е Opsiv sa okapnicama
osovinskog razmaka, Minimalna duzina oslonca: od 4" d·
tipicno na 2' {61 О) 6" {100 do 150) za К seriju greda;
usadeni najmanje 15" {З80)
osovinskog razmaka 6" do 12" (150 do 305) za LHIDLH
u zid i zavarene za celienu
" Celicni ugaoni nadvratnik; seriju greda.
plocu velicine З" х 6" х 1/4"
vidi 5.21 za opcije
{75 х 455 х 6)
nadvratnika • Pricvrstiti svaku gredu za ceПcnu
nosecu plocicu ucvrscenu u
• Rasljasta nasadnica;
minimalna ~l!.Ш-...1.>.!.._ _ _ kontinuainu armiranu preveznu
gredu od ВОЕ; vidi 4.21.
• Kontinualni opsiv sa
okapnicama
• Gotova betonska nasadnica sa
okapnicom
__ • Opsiv sa okapnicom
• Metalne zidne veze
• Drvene podne grede sa zakosenim
е Vidi 5.17 za zahteve za krajevima • Gotove suplje ploce
zidove sa supljnom . • lspuna od maitera za "~~;.,", __ ,_
• Neto minimalna sirina . • Papirna prepreka
supljine
• Metalne zidne veze
vertikalno rasporedenje sa
tipicno 16" {405) osovinskog
razmaka; podesive zidne 1-1/4" х З/16" (З2 х 5)
upredene celicne ploce na • Neoprenska noseea greda
veze omogueavaju pogresno • Minimalna duzina oslonca najmanje
poгavnate
maksimalno 6' {18ЗО)
osovinskog razmaka 1/180-ti deo meduprostora аП ne
Minimaini osionac З" (75) manja od 2" (51)
ВОЕ ispunjeni malterom za
_• ВОЕ ispunjni malterom za vezivanje
• Kruta termicka izolacija
vezivanje ili prevezna greda ili prevezna greda.
moze da se postavi u
• Vidi i 4.13.
supljinu u zidu, ubaci u
jezgro ВОЕ, ili ucvrsti na
unutrasnju stranu
potpomog vezackog • Metalne ploce ispunjene betonom;
• Vidi 7.42 vidi4.22.

• Betonska bazna ploea; vidi 3.18

Dilataciona spojnica 1/2"

Resetkaste celicne grede

..,....-,-IIJill--- • Armirani temelj zida od
betona
• Raspon izolacije

Noseci zid sa supljinom Noseci zid sa supljinom

 PROFIL ZIDOVA OD О РЕКЕ ;I). 2S
" Montazni ravan krov; vidi 7.11.
• '" ,'"ni rogovi ili grede • Resetkaste celicne .,
grede ·

2 х пazidnica sa "112" (51) pricvrsnim

zavrtnjima па maksimalno 6' (1830)
osovinskog razmaka, usadene najmanje
15" (380) u zid • Minimalna duzina oslonca: od 4"
do 6" (100 do 150) za К seriju
Armirana prevezna greda greda; 6" do 12" (150 do 305) za
Portland cementni malter za vezivanje LH!DLH seriju greda.
Vertikalna armatura • Pricvrstiti svaku gredu za celicnu
nosetu plocicu ucvrsceпu u
kontinualпu armiranu prevezпu
gredu; vidi 4.21.

Drvene podne grede • Gotova suplja ploca

Metalni ankeri za grede na 4' {1220) • Produziti celicne mozdanike u
osovinskog razmaka gornji sloj ili mozdanike ispunjene
malterom za vezivanje kako Ы se
рlоёе priёvrstile za zid.

• Poprecna greda minimalno 3 х 8

pricvrstena zavrtnjima ро potrebl
.• Prevezna greda sa horizontalnom • Miпimalna duziпa oslonca
armaturom najmanje 1/180-ti deo medu-
prostora ali ne manja od 2" (51)
• Konzole su dozvoljeпe samo u . • Neoprenska noseca greda
punim zidovima deЬijine najmanje
• Armirana prevezna greda
12" (305).
• Vidi i 4.13.

• Kruta p,astiёna izolaciona pena

• Maksimalni ukupпi ispust = 114 moze da se zalepi za unutrasnju ili
deЫjine zida spoljпu stranu zida.
• Gornji vezacki sloj
• Maksimalni ispust svakog sloja 1" {25)
• Vidi 5.18 za zahteve za armiranim
zidovima od opeke

:.·:· ....
"' Vertikalna armatura preklapa
celicпe mozdaпike kako Ьi
priёvrstila zid sa
betonskim temeljom-:-
... ·;·.::

Armirani zid od cigle Armirani zid od betonskih opekarskih elemenata

 ~.26 SLAGANJE ОРЕКЕ
• Vezacki zid је kontinualni Terminologija opekarskih elemenata
vertikalni deo zida od opeke
deЬijine jednog elementa.
• Redje
niz opekarskih elemenata.
• Vezivna spojnica је vertika!R&---~
spojnica izmedu dva vezacka • Duzпjak је opekarski element koji se polaze
zida od opeke horizontalno sa izlozenom duzom ivicom ili
• Bazna spojnica је horizontalna paralelno povrsini.
spojnica izmedu dva sloja ·• Vezac је opekarski element koji se polaze
opeke. Pojam bazna moze da horizontalno sa izlozenom kracom ivicom ili
se odпosi па doпju stranu paralelno povrsini.
opekarskog elemeпtaili na sloj • Kant cigla је cigla polozena vertikalno sa
maltera na koji se polaze izlozenom duzom ivicom.
opekarski element. • Dupla kant cigla је cigla polozena horizontalno sa
• Ceona spojпica је vertikalna izlozenom kracom ivicom.
spojпica izmedu dva opekarska
ekemeпta, normalna па straпe
zida.

rc:r
~
~
l •~!,;~~;,;1•;: ~~~~~:~~~· (:о~/4'
• Kruzno uduЬijeпa
1 debele.
da
-----
l 3···•
1

- .
З
Elementi 2-213" {68); sloja
=8" {205)

OЬI~~ova~e spojпice s~ojпice

• Modulami
l
• } su maltera ~
Normanski
Jl
: · · · ·· · ·
~ .- . . - .
• U oЬ11ku slova V
sаЬ!Јепе 1оЬ11kоvапе sa b1lo kakvom
alatkom ali ne mistrijom. Alatka sablja
malter па povrsinu cigle cime se doblja
1
v· SCR opeka -/opeka cije su
dimenzije 2 1/З in.x 6in х
l L 12in
maksimalna zastita od prodiranja vode u

~l povrsinama izlozenim dejstvu jakih vetrova --·-·

11

~.
ш jakih kisa.
1
•
11
• Zakosena na gore

•.
'

• ,Zakoseпa na dole
Spojпice obradeпe mistrijom se
zavrsavaju odbacivaпjem viska maltera
mistrijom. Kod spojпica obradenih
• Elementi 2" (51); 4 sloja = 8"
(205)
Rimski

•
. mistrijom malter је odseceп ili odstranjen
mistrijom. Najefikasпija је zakosena
• Elementi 4" {100);
spojnica па gore zato sto rasipa vodu.
2 sloja =8" (205}
• Dersovana spojnica

~~
· · .· · ·
..---~ lN\J/eo.~ SP?Jnicamaltera
se dablja
odstranJIVЭПJem
do odredeпe
~~ '- ,, duЬine pomocu kvadratne alatke pre nego Visine s!ojeva
sto malter ocvrsne. Uvucene spojnice su • Relativne visine slojeva su nominalne dimenzije koje ukljucuju
samo za unutrasnju upotrebu. deЬijinu spojnica od maltera.
• Za tipove maltera, vidi 5.15. • Za duzine, koristiti umnoske od 4", 8" ili 12" (100, 205 ili 305}
Spojnice od maltera • Za tipove cigli i velicine vidi 12.06.
• DeЬijina zida varira sa tipom zida od opeke; vidi 5.14 -5.15.

CSI 04100 Malter i cemeпtni malter za vezivanje opeke


• Duznjacki slog, koji se koristi za zidove
sa supljinom i zidove za oЬiaganje, se
sastoji od duznjaka koji se preklapaju.
=-:'с"''=-:.~~~ ~ 1~ с::::=Ј ~r:::::::=l '
с::=::Ј~с=]~с::::=Ј~О
~c=::J~c::::=J~c=Ju
c=J[@c=:н~11I==:п:~i11D
~=::J~c=J~c=:Jn
с=]~С=:Ј~с::::::Ј~~
Dc::::::J Dc:::::::J Dr::=:J
==:JDC::JDc=JD
Dc:::::=:JOC=:::JDr==J
c==rDc==JDc=:JO___.
DC=:::JDr==JD D~
c=JOc:::=JDc=J
• Flamanski slog ima naizmeniёne
vezace i duznjake u svakom redu, pri
cemu је svaki vezaё postavljen ро
sredini gornjeg i donjeg duznjaka.
Vezaci jarkih Ьоја sa tamnijim
krajevima su cesto izlozeni pri
obrazovanju sara pri zidanju.
• Slog za bastenske zidove, koji se
koristi za granicne zidove sa malim
opterecenjem, ima niz od vezaea i tri
duznjaka u svakom redu, pri сеmц је
svaki vezac postavljen ро sredini
vezaca u naizmenienim redovima.
• OЬican slog ima red vezaca izmedu
svakih ре! ili sest redova duznjaka;
takode poznat kao americki slog.
,
• Flamanski ukrsteni slog је modifikovani
flamanski slog u kojima redovi
naizmenicnih vezaca i duznjaka
naizmenicno postavljaju sa redovima
duznjaka.
• Kako Ьi se izbeglo tesanje cigli i
• Engleski slog ima naizmenicne redove
vezaea ј duznjaka u kojima su vezaci
postavljeni ро sredini duznjaka а
spojnice izmedu duznjaka su poravnate
ро vertikali u svim redovima.
SLAGANJE ОРЕКЕ SJ .27
• Vertikalni pravi lni slog ima uzastopne
redove duznjaka sa svim ceonim
spojnicama poravnatim vertikalno.
Posto se elementi ne preklapaju
horizontalna armatura spojnica је
potrebna u zidovima bez armature na
16" (405) osovinskog razmaka.
• Flamanski dijagonalni slog је vrsta
flamanskog ukгStenog sloga u kojem
su redovi izvuceni kako Ьi se doblla
sara u oЬiiku dijamanta.
poboljsao izgled sare sloga. vece
dimenzije zidova od opeke treba da se
zasnivaju na velicini ugradnih
elemenata koji se koriste.
 fJ3 .28 GRAOEVINSKA CIGLA OD GLINE
• Duznjacj
• Ugaonjcj ј /1(\"''"tnll'l
• Nazidnjcj ј
plocjce
• Zasvodena osnova
• Konsultovati proizvodaea za
specjficne vrste, velicine,
Ьоје i nomenklaturu.
~'9'f'=.!Ь=i?~d,. --·-·--··+--.,u...-"'F'.,...шi-J. • Nominalne
• 6Т oЬijci imaju nominalnu • 8W oЫici imaju
povf'Sjnu 5-1/3" х 12" (135 nominalnu povrsinu 8" maltera.
х 305)
Zid sa supljinom od 10" (255}
• Unutrasnji vezacki zid od 4"
(100) od gradevinske oЬiozne
cigle sa spoljnim vezackim
zidom od cigle.
Tipicni popreёni zidnl preseci
CSI 0421 О Opekarski elementi od gline
Gradevjnska cigla od gline је suplja cigla od pecene gline
koja ima paralelne supljine Ш jezgra i oЬicno se koristi za
gradnju zjdova ј pregrada.
• Кlasa LB: noseca gradevinska cigla od gline pogodna za
zidove od opeke koji nisu izlozeni dejstvu mraza Ш za
izlozene zjdove od opeke zasticene slojem od З" Ш jos za
zidove od kamena, cjgle, terakote ј drugih opekarskih
elemenata.
• Klasa LВХ: noseea gradevjnska cigla od gljne pogodna za
zidove od opeke izlozenim vremenskim prilikama ili
dejstvu mraza.
Gradevinska oЫozna cigla је gradevjnska cigla od gljne koja
ima uglacanu povrsjnu ј korjsti se za oЬiaganje zidova ј
pregrada, posebno na povrsjnama kojisu jzlozenj cestom
habanju, vlazj i pod!ezu strogjm sanitarnjm zahtevjma.
• Кlasa FTS: gradevjnsl<a oЬiozna cjgla је pogodna za
izlozene spoljne i urшtrasnje zjdove i pregrade kod kojjh је
prjhvatljjva umerena apsorpcjja, male varjjacjje u
dimenzjjama оЫоgе, manje greske u zavrsnoj obradj
povrsjne ј prosecna lepeza Ьоја.
• Кlasa FТХ: glatka gradevinska oЬiozna cigla је pogodna za
izlozene spoljne i unutrasnje zjdove ј pregrade kod kojjh se
zahteva njska apsorpcija ј otpornost па prljanje, ј kod kojjh
је pozeljan visok stepen mehanickog svojstva, minimalne
varjjacije u dimenzijama oЬioge i uska lepeza Ьоја.
1'-4" (405}
djmenzjje
obuhvataju ј
deЬijjnu spojnica od
х 16" (205 х 405).
гЧ-%"(95)
1
Zid od 8" (205) Zid od 6" (150) Zid od 4" (100)
• Dva vezacka zida od 4" • Jednostruki vezacki zid od • Jednostrukj vezackj zid od
(100) sa metalnim 6" (150) ili vezacki zjd od 2" ј 4" (100} ili dva vezacka zida
vezama. vezacki zid od 4" (51 ј 100) od 2" (51) sa metalnim
sa metalnim vazama; strane vazama
mogu Ьiti razlicite Ьоје.
• Za opste zahteve za zidovc od opeke vidi 5.14-5.17
 STAKLENIBLOK $.29
· :.;klc:ni Ьlokje providan izduЬijen Ыоk od stakla sa
. iSIOm pOVГSiПOm , SГЭfiГЭПОm i!i pOVГSiПOm Sa SЭГЭmЭ,
>. 111sc: pravi spajanjem dve polovine sa delimicnim
. 1kuumom izmedu. Stakleni blok moze da se koristi u Nominalne dimenzije ceone povrsine
· c1юsecim spoljnim i unutrasnjim zidovima, i kod
·.:.;пdardnih okvira prozorskih otvora. Stakleni blokovi se
6" х 6" (150 х 150)
1 ,,:azu na malter tipa S ili tipa N sa spojnicama debelim • 8" х 8" (205 х 205)
· .IJnlanje 1/4" ali ne vise od З/8" (10). Tipicno, zidni panel 12" х 12" (305 х 305)
· " malterise kod nazidnica i postavljaju se dilatacione • 4"х8"(100х205)
· ;юjnice na gornje i bocne strane kako Ы se omogucilo
: ':::~eranje i postavljanje. " Dostupne su razne povrsinske teks!ure kao i
ulosci i premazi kako Ы se regulisalo
zagrevanje, sjaj i blis!avost.
• Dostupni su posebni zavrsni i ugaoni blokovi.

• Nominalna debljina za
• Bocnu potporu suplje Ьlokove 4" (100)
obezbeduju panelni ankeri • Nominalna debljina za
;li kontinualni kanali. pune blokove З" (75)

• Konstruktivni detalji kod

Spoljni zidni paneli ne smeju da predu 144
ceonika i dovratnika treba
sf (1З m2) kod nenosecih zidnih povrsina Ш
da omoguee pomeranje i
15' (4570) za bllo koju dimenziju.
pravilno postavњ·<fЖ:"""'·----r-==::-··+-+-t-t-+-~-+-t-t-+-:;;t'4---,f-::J,.-<q---J
• Unutrasnji zidni paneli ne smeju da predu
250 sf {2З m2} kod nenosecih zidnih
Panelni ankeri ucvrsceni
povrsina ili 25' (7620) za bilo koju dimenziju.
za susedni konslrukciju
• Obezbedili horizontalnu
armaturu spojnica ро
potrebi +-+fr-+-1--+-+-+-+-t-+-+4=--::t-f....--...J --.__. Vertikalna ukrueenja i horizontalni regali
mogu da rastave veee zidne povrsine na
• Paneli se konslruisu tako zahtevane velicine panela.
da budu malterisani kod
nazidnica.

• Unutrasnja spojnica З/16" (5)

• Spoljasnja spojnica 5/8" (16)

......._,,. Zakrivljeni zidni paneli treba da imaju

dilatacione spojnice kod svake promene
'.1mimalni poluprecnici pravca.
• Slakleni Ьlok od 6" (150}: 4'
(1220}
• Stakleni blok od В" {205}: 6'
(18ЗО}
• Stakleni Ыоk od 12" {305}: 8'
(2440)

CSI 04270 Stakleni elementi za zidanje

 ~ .30 STAKLENI BLOK
/ • Konstruktivna celicna
/ greda Ш profil
• Ce!iCni ugaonici ~ • Asfaltom prekrivena
!
• Asfaltom prekrivena) i ·,
nepromociva podloga i
zaptivac
• Omoguciti otklon;
minima!no 3/8" (10)
• Dilataciona traka
Minimalni preklop 1 ' (25)
Ceoni presek
• Panelni ankeri se
nastavljaju u zidnu
konstrukciju
• Zaptivac
• Dilataciona traka
Presek dovratnika
• • Betonski nazidnik il(
osnova od ореке· -·
Presek nazidnika
Tipicna konstrukcija staklenih Ыokova
• Celicni profil vezan
za konstrukciju
nadvratnika
nepromoCiva podloga
i zaptivac
• Omoguciti otklon;
minimalno 3/8" (10)
• Dilataciona traka
• Minimalni preklop 1"
(25)
Ceoni presek
• Celicni profil vezan
za zidnu konstrukciju
• Asfaltom prekrivena
, nepromociva podloga
i zaptivac
• Dilataciona traka
Minimalni preklop 1"
(25)
Presek dovratnika Presek dovratnika
• Horizontalna
armatura spojnica
• Galvanizovani ankeri
u oЬiiku lastinog repa
zavareni za celienu
cev ili stub
• Dilataciona lraka
• OmogucШ
neravnomerno
pomeranje;
minimalno 3/8" (10)
• Asfal!om prekrivena
nepromociva podloga
i zaptivac
Horizonta!na potporna
Vertikalno ukrucenje
greda
• Drveni Ш metalni stub
nadvratnika
• Oplata
• Puno ukrutenje
• Zaptivac
• Panelni ankeri
• Dilataciona traka
Ceoni presek
Drveni ili metalni
ramovski stubovi
"1-+--т---е Puno ukrucenje
~=-~-н Oplala
Panelni ankeri pricvr-
sceni za dovratnik
Dilataciona traka
Zaptivac
Maller
Asfallna emulzija
• Celicna potpoma
greda
~ Asfaltom prekrivena
' nepromociva podloga
i zaptivac
Omoguciti otklon;
minimafno 3/8" (10)
• Obezbediti bocnu
potporu sa
minimalnim
preklopom od 1" (25)
Ш pomocu panefnih
ankera
 GRAOEVINE OD CERPICA flJ .З 1

Gradevine od се~тiса i nabljene zemlje koriste

пepecenu, ucvгScenu zemlju kao osnovni gradevinski • Parapet opsiv; vidi 7.18.
materijal. Trenutni gradevinski propisi se razlikuju u • Montazna krovna podloga posavljena
nj1hovom prihvatanju i zahtevima za gradevine od preko krute izolacije.
cerriёa i nabljene zemlje. Medutim, upotreba zemlje • Pero-na-zleb oplata.
kao gradevinskog materijala је ekonomicna potreba u
mnogim oЫastima na svetu, а cerpic i nabljena zemlja
predstavljaju alternativne gradevinske elemente niske
cene.

Drvene grede ili drvene oЬiice , tradicionalno grubo

Cerpic је opeka osusena na suncu, tradicionalno se rezane grede koje podupiru krov kod gradevine od
koristi u zemljama sa malo padavina. Skoro svako cerpica.
zemljiste koje ima 15% do 25% sadr:Zaja gline moze da Drveno deЬio ili betonska prevezna greda duЬine
se koristi za pravljenje Ьlata; zemljiste sa vecim najmanje 6" (150); armirati betonsku gredu
sadr:Zajem gline moze da zahteva upotrebu peska ili minimalno sa dve sipke br. 4.
slame kako Ьi se doЬile odgovarajuce cigle. Sljunak ili
drugi gruЬi agregat moze da cini 50% mesavine. Voda
za mesanje ne sme da sadr:Zi rastvorene soli koje Galvanizovani metalni opsiv ako konstrukcija
mogu da se ponovo kristalisu i ostete cigle nakon prednje strane to zahteva.
susenja. о Drvena greda ili armirani betonski nadvratnik;
minimalna nose6a osnova od 9" (230)

Drveni Ыokovi kao podloga za zakucavanje se

Cigla od cerpiea se oЬicno pravi Ьlizu mesta polaganja
postavljaju uz zid za spajanje dovratnika i prozorskih
od zemlje koja se uzima od iskopina podruma ili od
okvira.
viska zemlje pri rasciscavanju zemljista. Blato se mesa
rukom ili mehanicki i izliva se u drvene ili metalne Nazidnica od cigle, opeke ili drveta sa silaznim
kalupe, koje su postavljene u nivou zemlje i pokvasene odvodima
kako Ьi se pomoglo odvajanje elemenata. Posle prvog • Betonska nazidnica od 4" (100)
susenja, elementi se slazu na ivicu dok potpuno ne
stvrdnu. Cigle su izuzetno lomljive sve dok se potpuno • Cigle od 6erpica se polazu sa malterom
ne osuse. napгavljenim od istog materijala sa vrlo zitkim
spojnicama nanesenim do te deЬijine koja је
potrebna da se popune neravnine u ciglama. Moze
da se koristi malter tipa M,S Ш N.

• Minimalna duzina vezivanja 4" (100)

~~~т--• Svi netretirani spoljni zidovi treba da budu
malterisani sa spoljne strane sa portland cementnim
stukom deЬijine najmanje 3/4" (19) kako Ьi se
• Dimenzije cigle od cerpiea se razlikuju u zavisnosti sprecilo lrosenje i guЬitak cvrstine zbog slivanja
od lokacije, ali najcesea velicina је 10" (255) х 14" vode duz povrsine zida.
(355) х 2" do 4" (51 do 1ОО) debljine. Tanje cigle se
br:Ze suse i stvrdnjavaju od deЬijih. Svaka cigla
moze da tezi od 25 do 30 funti (11 do 14 kg).
• Ucvrs6en ili tretiran 6erpic sadr:Zi mesavinu por11and
cementa, asfaltne emulzije i drugih hemijskih • Malter sa unutrasnje strane.
sastojaka kako Ьi se ograniCila sposobnost
apsorpcije vode cigle.
• Dozvoljena nosivost stuЬova od 6erpica visokih 1О'
Mehanicki mozdanik
(3050):
lzolacija od vlage koja sprecava kapilarno prodiranje
• 10" х 28" (255 х 710) 12,000 lb. (5400 kg)
vode .
• 14" х 20" (355 х 510) 13,000 lb. (5900 kg)
• 24" х 24" (610 х 610) 28000 IЬ. (12,700 kg) Temelj treba da bude debeo najmanje kao i zidovi
koje podupire.
Minimalno 6" (150) iznad nivoa zavrsnih radova

• Vidi 5.32 za opste zahteve koji se odnose na zidove od cerpiea i naЬijene zemlje.
CSI 04290 Zidanje elementima od 1lovace
--------------------------------------------------------------~~---
 ~ .32 GRADEVINE OD ZEMLJANIH NABOJA
Nabojj od zemUe, koji se zovu ј pise de terre, su drugi tip
tradjcionalпog gradevjnskog materijala. То је uglavпom tvrda
mesaviпa gliпe, prasine, peska, i vode koja se saЬija ј susi
uпutar kalupa koji obrazuju konstrukcjju zida. Mesavina
zemljista treba da sadГZi manje od 50% gljne i prasine, i
maksimalnu ukupnu velicjпu od 1/4" (610). Slanu vodu ne
treba nikada stavljati u meseviпu.
• Cerpic i zemljaпi паЬој imaju
nisku otpornost па istezaпje а Zidovj od zemljanih naboja se obrazuju u kalupima visine od
otpornost па sаЬiјапје od 300 psi 24" do 36" (610 do 915) i duge od 10' do 12' (3050 do
(14 kPa) i vise. 3660).
• Cvrstiпa cerpita i zemljaпog • Prvo se obrazuju uglovi sa posebnim kalupima.
naboja potice od mase i • Vlazna mesavina zemljista (priЫizno 10% sadГZaja vlage)
homogeпe prirode zida. zЬija se гuспо Ш mehanicki u nivoima ili slojevima visokim п е
• lako пjsu termicki efikasпi kao vise od 6" (150) pre nego se postavi sledeci sloj. Svaki sloj
drugi izolacioпi materijali, zidovi treba cvrsto da se veze sa prethodnjm slojem.
od cerpica i zemljaпjh паЬоја • Konstruktivna opterecenja se ne mogu postavjti
efikasпo sluze kao teгmjcka
sve dok se zemlja potpuпo пе osusi i ne stvrdпe.
masa za akumulisaпje toplote.

Opsti zahtevi
• Zahtevj za gradevine od cerpita i zemljaпih naboja su
slicni.
~~--- • Prevezne grede su potrebne kako Ы rasporedile
opterecenje krova i da uevrste gornje delove nosecih
zidova, kao i kod svakog sprata na pravilпim razmacima
kako Ы se odrZэo potreban odnos deЫjine i visine
пепоsесеg zida.
~----· • Prevezne grede treba armirati zbog naprezaпja, pogotovo
kod uglova.

~--~·.• Drveni ankerj za postavljanje ramovske konstrukcije vrata i

prozora se ugraduju u zemljani zid.

_ _ _ ,. cvrsti temelji i prostraпe nadstresnice koje stite spoljne

zidove od kise poboljsavaju izdГZijivost zemljane
konstrukcije.

Minimalna deЬijina zida:

• 8" (205) za unutrasnje nenosece zidove
• 12" (305) za jednospratne nosece zidove visine do 12'
(3660)
• 18" (455) za prvi sprat dvospratnih nosecih zidova visine
do 22' (6705) i 12" (305) za drugi

.
--~--·----~--·~- -.,~r----· . • Obezbediti potporne ukrStene zidove maksimalno
па 24'
(7315) osovinskog razmaka.
1 Otvori za vrata i prozore treba da budu па rastojanju od
•

1 uglova ne manjem od 2'-4" (710).

r==""''"""""""~=-r ·-----,~~~;;;~~------··---·- • Ukupna duzina otvora u zidu treba da bude ogranicena na
----"'--------~~- =------ trecinu duziпe zida.
 ZIDANJE КАМЕNОМ ~.ЗЗ

Prirodan kamen је izdГZijiv, vodotporan

'iradevinski materijal koji moze da se polaze na
rJ!alter kao i opekarski elementi od gline ј betona
kako Ьi se napravili noseci i nenosecj zidovi.
i~azlike postoje usled nepravilnjh oЬijka i velicine
iшnljenog kamena, nejednakih slojeva od
tr:sanog kamena, ј razlicitih ftzickih osoЫna
щlicitih vrsta kamena koji se mogu koristiti za
rLgradnju zida.
• Nasumicno polagan lomljeni kamen је zid • Slozeni lomljeni kamen је zid od izlomljenog
od izlomljenog kamenja koji ima kamenja kojj jma priblizno poravnate
l'rirodan kamen moze da se slaze sa malterom i
isprekidane ali priblizno poravnate podloge podloge ili redove i kojj na odredenim
rla se polaze na tradicjonalan naёin kao noseci
ili redove. Spojnice od maltera su oЬicno rastojanjima obrazuju poravnate redove.
;.id sa dva !ica. Kamen se, medutim, ёеsсе koristi
uvuёene u odnosu na lice kamena kako Ы • Ceone spojnice od 1/2" do 1-1/2" (13 do
1а oЬiaganje priёvrsёena za betonski ili potporni
nd od opeke. Kako Ы se spreёjlo guЬijenje Ьоје se naglasjo prirodan obljk kamena. 38)
kamena, treba korjstitj samo bezbojnj cement i
пerdajuce veze, ankere ј opsive. Bakar, mesing i
r>ronza mogu da puste boju pod odredenim
okolnostjma.

• Vidi 7.28 za zidove oblozene kamenom

• Vidi 12.10 za prikaz kamena kao gradevinskog
materijala

• Zid od nasumicno polaganog tesanog

• Kvadratni lomljeni kamen је zid od kamena se pravi od kamenja u
kvadratnog kamenja razliёjte veliёine koji isprekidanim redovima.
ima poravnat red kod svakog treceg ili
cetvrtog kamena.

• Zid od slozenog tesanog kamenja se • Zid od jsprekidanog niza tesanog

• Tesani kamen predstavlja kvadratni gradevjnski pravi od kamenja koji imaju istu visinu u kamenja se slaze u horizontalnim
kamen fino obraden sa svih strana koje su u svakom redu ali se visina slojeva redovima razlicite visine, pri ёemu svakj
dodiru sa drugim kamenjem ёime se doЬijaju razlikuje. od njih moze da se razЬije na dva ili vise
vrlo tanke spojnice od maltera. redova.

_ _ ,~ Rustiёni zid је zid koji ima sa vidljive

strane obraden kamen koji је izdignut ili
na drugi nacin odvojeп od horizontalnih i
• Ceone spojnice od 3/8" do 3/4" (10 dol9)- oЬicno vertikalnih spojnica, koje mogu
Ыti uduЬijene, usecene ili zakosene.

CSI 04400 Kamen

!S .34 ZIDANJE КАМЕNОМ
... Zakosena poklopna ploca
ima nagib samo u jednom
pravcu.
' • Okapnice sa svake strane
• Minimalno 1-1/2" (38)
'~"~------ • Centralni mozdanik
• Opsiv
~·· • Poklopna ploca na dve
vode ima nagib sa svake
strane slemena.
• Dva ver1ikalna mozdanika
ро kamenu
~4------- •
Stepenasti opsiv
--t---.· Dugi ра kratki slog predstavlja
postavljanje pravougaonih
ugaonih kamenja ili okvirnih
kamenja naizmenicno
horizontalno i vertikalno.
___ • Poklopno kamenje obrazuje poklopnu plocu,
~-=~~;><:,--- zavГSni ili zastitni sloj spoljnjeg zida, оЫсnо
zakosena ili zakrivljena kako Ы se slivala
voda.
• Kamena okapnica је oЫikovan kamen koji
se koristi kao okapnica, na vencu iznad
prozora ili vrata.
• Kamena oЬioga, minimalno 4" (100)
• ВОЕ i li armirani betonski potporni vezaci
• Zitak malter ispunjava praznine kod punog
zida ili pravi kontinualni vazdusni prostor
kod zida sa supljinom
• Beton moze Ьiti izolovan od vode kako ne
Ы pustao boju.
------. • Nerdajuce metalne veze Ш ankeri u
prorezima u oЫiku lastinog repa
• Vidi 7.28 za zidove oЬiozene kamenom
Zidanje kamen uz potporni zid
, • Kordonski venac је horizontalni kameni sloj
uduЫjen ili isturen u odnosu na lice
gradevine, koji је cesto oЬiikovan kako ы se
obelezila podela u zidu. Kordonski venac је
poznat i kao serklaz.
• lzdan predstavlja isturen kordonski venac,
oЫikovan ili sa oЬodom postavljenim tako
da odvraca kisnicu od zgrade.
::1---+---.. · • Podnozni pojas zgrade је kontinualni
isturen sloj od kamena koji obrazuje osnovu
temelja zida.
 RAMOVSКA CELICNA KONSTRUKCIJA ~ •З S
Konvencionalne celicne ramovske konstrukcije su
sastavljene od loplo valjanih greda i stubova, resetkastih
greda i metalnih podloga. Posto је tesko raditi sa
konstruktivnim celikom na licu mesta, oЬicno se sece,
oЫikuje i busi na mestu izrade prema specifikacijama
konstrukcije; time se dоЫја relativno brza, precizna
1zgradnja.

• Celicni ram је najefikasniji kada su stubovi postavljeni

tako da podupiru standardnu mrezu nosaca, .greda i
tavanjaca.

• Razmak izmeau stubova = raspon greda i nosaca

• Orijentisati rebra stubova paralelno kracoj osi ramovske

konstrukcije ili pravcu duz kog је konstrukcija
najmanje podlozna dejstvu bocnih sila.
• Orijentisati prirubnice stubovima duz oЬima
prema spoljnoj strani kako Ы se omogucilo
pricvrsCivanje pregradnih zidova
т ramмku konstrukciju~

!
1
'
;

r-=i
'-4
;
• Zastita od bocnih vetrova i seizmickih sila
zahteva upotrebu smicajnih ravni,
dijagonalnih ukrucenja Ш krutih okvira sa .. )
..•
~
spojevima sa otpornim momentom.
- /
'
'

~
_.....;.
~

~~ . 7
_./· ......., .,
=:
:·:··~: ·:;·:~:·о
::ж· ......... ........__ ~?
··:.·
·.'
__ / · ...><........._.,
.. · f--
... . . .
·:.
. . -, .•
'-,_
';.~,

.· .... ":"••.:..·· >.• ··.'> ..,··· _,....::...---"

..>< .
./ · '·-....... ,__
• Posto celik brzo guЫ cvrstinu pri pozaru,
potrebne su vatrostalni sklopni deloviili
premazi; vidi А.12. Kod nezasticene nesagorive
konstrukcije, eelicna ramovska konstrukcija moze
Ыti izlozena.
• Vidi 4.14 za podne i ramovske konstrukcije od
celicnih greda.
• Vidi 12.08 za prikaz eelika kao grade vinskog
materijala. i
1
1

CSI 05100 Ramovske metalne koпslп1kcije

!:ЈЈ .з 6 RAMOVSКA CELICNA KONSTRUKCIJA

Posto stubovi u eelicnoj ramovskoj konstrukciji

prenose silu gravitacije i bocna opterecenja dole
prema temelju, spoljni zidovi su uglavnom nenoseci
p1·egradni zidovi.

----~--- Postoji tri vrste veze koje se mogu uspostaviti izmedu

celicne ramovske konstrukcije i pregradnog zida ili
obloge kojtJ podupire.
• Stub ispred ravni zida
., Stu Ь u ravni zida
е Stub iza ravni zida

Okvir ili paneli pregrdnog zida mogu biti poduprti

jednim od dva nacina:
_ _ _ _____.. . . . Samim stubovima
_ ___.. Stubovima kao i eeonim gredama ili ivicama podnih
ploca.

• Zidni paneli visine jednog sprata mogu biti

spusteni sa gomjeg poda .
• usuprotnom, moze da ih podupire donji pod.

• Zidni elementi koji ne mogu da

premoste rastojanje izmedu stubova
ili od poda do poda zahtevaju
pomocni ram od stubaca i ugaonih
nosaea.
• Ram ili paneli pregradnog zida i
potpoma ramovska konstrukcija
mogu razlicito da reaguju na
promenljivu tempreraturu Ш na
opterecenje usled s1le teze ili vetra.
Konstrukcija spojeva treba da
omoguci neravnomerno kretanje
izmedu zida i ramovske konstrukcije,
~г- Т::;'1 kao i izmeдu samih zidnih elemenata.
1 • 1 1 •
~~--~--------~--~ • Zid moze da bude izlozen sabljnoj Ш Zidni umeci su poduprti samo па jednom spratu. Za
1 1 ."-.. // : 1 usisnoj sili vetra
1
1
1
1
•
х
•
1 1
. ---- vecu stabllnost mogu ьni ukruceni:
1 1 /' ·~--1 --. Ako se koriste tiuagone za ukrucenje • lspod poda
1 1 . . 1 1
Ј---~---------~--"1 ramovske konstru kcije one ее uticati • lznad poda
1/' : l ~~ na konstrukciju zidnih elemenata.

• Za opste informacije о pregradnim

sistemima vidi 7.22-7.24.
• Za uglaeane pregradne zidove vidi
8.31.
 CELICNI STUBOVI .з 1

·~щсеsсе se koriste stubovi sa sirokim nozicama sa W

profilom. Pogodni su za spajanje greda u dva pravca, i cela
IIJilюva povrsina је dostupna za pravljenje varenih i spojeva
,,z] zavrtnjima. Drugi profili celika koji se koriste kod stubova
:.u okrugla cev i kvadratna ili pravougaona cev. Profili stuba
'1юgu Ьiti napravljeni od mnostva preseka ili рlоёа kako Ы se
:.tub prilagodio krajnjoj upotreЫ.
• W profil • Okrugla cev • Pravougaona i!i kvadratna cev

• Slozeni stubovi su konstruktivni celiёni stubovi koji su

zaliveni betonom najmanje deЬijine od 2-1/2" (64 mm),
armiranog sa zicanom mrezicom.
• Spregnuti stuЬovi su konstruklivni celicni profili koji su
potpuno zaliveni u beton armiran sa
vertikalnom i spiralnom armaturom
• Zavarene ploee • Krstasti profil (4 ugla) • Zavarene рlоёе

ProfШ stubova
Dozovljenjo optereeenje ёeliёnog stuba zavisi od povrsine
poprecnog preseka i koeficijenta vitkosti (0/р), gde је (D)
11epoduprta duzina stuba u incima а (р) najmanji poluprecnik
kruga oko popreenog preseka stuba.

Okvirna uputstva za celicne stubove

• 4х4 celicni cevasti stub moze da nosi do 750

kvadratnih stopa (70 m2) podne i krovne
povrsine.
• 6х6 cevasti stub moze da nosi do 2400
kvadratnih stopa (223 m2) podne i krovne
povrsine.
• W6x6 moze da nosi do 750 kvadratnih stopa
(70 m2) podne i krovne povrsine.
• W8x8 moze da nosi do 3000 kvadratnih stopa
(279 m2) podne i krovne povrsine.
• W10x10 moze da nosi do 4500 kvadratnih
stopa (418 m2) podne i krovne povгSine.
• W12x12 moze da nosi do 6000 kvadratnih
stopa (557 m2) podne i krovne povrsine.
• W14x14 moze da nosi do 12,000 kvadratnih
stopa (1115 m2) podne i krovne povrsine.

• Razmak izmedu stubova :: raspon grede; vidi-----.

4.16.
• Pretpostavlja se da stubovi imaju efektivnu
duzinu od 12' (3660).
• Povecane dimenzije ili tezina su potrebne kod 1

stubova koji nose velika opterecenja, koji se :G-·

postavljaju na vece visine, ili koji doprinose
bocnoj stabllnosti konstrukcije. 1
• Konsultovati gradevinskog inzenjera za krajnje
konstruktivne zahteve.
1

CSI 05120 Konstrukcioni celik

~ .38 CELICNI STUBOVI
Spojevi greda
\, • Pri promeni nominalne
velicine stuba, deЬela eeona
ploea zavarena za оЬа
preseka, koristi se za prenos
optereeenja.
Nastavci stuba
• Stub se vari za celicnu
baznu plocu posto se ploca
poravna па podlozi od
neskupljajuceg maltera za
vezivanje.
Osnove stuba
Dupla drvena greda •г-- ~• Za spojeve ёelicnih greda vidi
Celicni spoj zavaren za stub. 4.17-4.18.
• Kako opterecenje na stub slaЬi, mogu da
se koriste razlicite deЬijine nozica na
spoju dva stuba.
~• Bocna spojna plocica • Plocica koja dгZi stubove
podeЫjava deЫjinu nozica poravnatim dok se ne
na zavarenim spojevima. zavare
• Zavareni ceoni spoj
'• Neskupljajuci
malter za vezivanje
• Pricvrsni zavrtnji
·· • Ukrucenja mogu Ьiti ·• Bazne ploce za vece stubove se • Kod spoja osnove za zastitu od
potrebna ako stub postavljaju na navrtke za seizmickih potresa koriste se ploce za
naleze na tanku baznu poravnanje рге nego sto se ukrueenje i pricvrsni zavrtnji koji su
plocu. postave na malter za vezivanje. postavljeni betonski temelj.
• Celicna bazna ploca је potrebna kako Ьi se koncentrisano
opterecenje па stub raspodelilo ла betonski temelj kako
se ne Ьi prekoraёi\o dozvoljeno naprezanje betona.
 LAKI CELICNI STUBOVI fi) .39
: .1~1celicni stubovi se dobijaju hladnim oЫikovanjem celicnog
••:!;аili celicnih traka. Hladno oblikovani celicni stubovi mogu
.:ku da se seku i sklope oЬicnim alatom u zidnu konstrukciju
• Horizontalni profili za ukrucenje
""Ја је laka, nesagoriva i vodootporna. Zid sa metalnom
• Zidovi visoki manje od 1О'·{ЗU50)<
;юtJkonstrukcijom mogu da se koriste kao nenosece pregrade
,,, као noseci zidovi koji nose lake ёelicne grede. Као kod • 2 reda .na .113 visjne za vertikalna ' \
opterecenJa
.1kc drvene ramovske konstrukcije, ramovska konstrukcija od
• 1 red па sredini za opterecenja
· !t;lюva sadrzi supljine za instalacije i termicku izolaciju i
usled vetra • Kontinualni nosac U profila
"юzе da ima razlicite zavrsne obrade.
• Zidovi visoki preko 10' (3050): \ • Laki eelicni stubovi na 12",
., Maksimalni osovisnki razmak od 3'- 16" ili 24" (305, 405 ili 610)
4" (1015) za vertikalna opterecenja osovinskog razmaka.
1
• Maksimalni osovinski razmak od 5'- \
О" (1525) za opterecenja usled
vetra.
• Konstrukcija lakih celjcnih stubova \
na uglovima ,
• Dijagonalna celicna sipka za
ukrueenje koja se zavarena
za stubove i nosace
• Uevrstiti spoj sipke za stub i
поsас pomocu cvornog
celicnog lima ili
zavarivanjem.
• Ugaona pricvrsna plocica
zavarena za stub i spojena
zavrtnjima za temelje:

• Visinu stubova od 3-518" (90) ograniciti

па 12' (3660).
• Visinu stubova od 6" (150) ograniciti na
20' (6100).
• Visinu stubova od 8" (205) ograniёiti па
25' (8535).

• Stubovi U profila
• Profl poveznog nosaca
sa profilom stuba.
• C-stubovj • Na lakim ёelicnim stubovima se
оЬiёnо prethodno buse rupe • Uramljivanje, oblaganje, jzolacija i
kako Ьi se omogucio prolaz cevi. zavrsna obrada lakih celicnih nosaea је
zica ј ukrucenja. kao kod lake drvene ramovske
• Konsultovati projzvodaea za konstrukcije.
posebne oblike i dostupne Spojevj se prave pomocu zavrtnja koji
dimenzije stubova. se postavljaju elektricnim ili
-«:-··
9eЬijjna od 1", 1-318" (25, 35) pneumatskim alatom ili pneumatskim
/ • Sirina 2-112", 3-114", 3-518", 4", klipom.
~ 6" (64, 85, 90, 100, 150)
• Vidi 4.23-4.25 za ramovsku konstrukciju
od lakih greda.
~· Debljinaod 1-114",1-3/8", 1-1/2",1-518"(32, о Vidi 5.46 za zidne оЫоgе ј 7.42 za
[ ... v~ 35,38,41) opcije termice izolacije.
~· Sirina 2-112", З", 3-1/2", 3-518", 4", 5-112", 6",
7.1/2" (64, 75, 90, 100, 140, 150, 190, 205)

CSI 05400 Krovna konstrukcija od hladnooЬiikovanill mctala

CSI 05410 Noseci rretalni sistemi sa zavrtnjevima

·----- -···-----
~.40 RAMOVSКA KONSTRUKCIJA OD LAKIH CELICNIH GREDA

!
1
'!- Obezbediti reselkasle
1 --. Laki celicni stubovi --. Laki eelicni stubovi
1 ~ Kontinualni nosac U profila Konlinualni nosac U profila ukrucivace za celicne
1

1 / е Lake celicne grede; vidi grede koji se nastavljaju

1
4.24-4.35 za podne • Armirani beton na metalnoj preko nosaca; vidi 4.25.
1
1 ( ramovske konstrukcije. podlozi.
Ј Lake celicne grede
1
1
1
1
L-----------

• Moguti su ispusti Resetkasti ukrucivaci Dupli profil

• Kontinualni nosac • Kontinualni nosac. U
·- '• Re5etkaste eeliene grede
1 .• Bocni nosac Celicna greda ili noseci zid profila
1 • Noseci zid od lakih
1 ·- 1 od lakih celicnih stubova
1 celicnih slubova
ј
• Za opcije nadvratnika vidi Unutrasnja pregrada
1 Spoljnizid
ispod.
:1 ="
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1 • Laki celicni stubovi na
• Zavrsna obrada i i 12", 16" ili 24" (305, 405
obloga~ ili 610) osovinskog
1
1 razmaka.
1 • Horizontalni profili za
1
1 ukrucenje; vidi 5.39 za
1
1 zahteve.
ј
1
Ј
1
1
1
1
1
1
1
• Obodni profil 1 • Kontinualni nosac U
pricvrseen za 1 profila
resetkasta ukrueenja i 11 • Lake eelicne grede
Resetkasto ukrueenje • Duple C-grede
pricvrsne ugaone 1
plocice. ~~~~~~~~~
1
1

• Prievrsna цgaona
plocica pricvrscena
zavrtnjem za betonske
temelje zida. (
\~~~~==~~~~==~==~==~~~
• Reootkasto premoscenje · Dvostruki ili ugnjezdeni
na uglovima pored otvora stubovi
Poprecni presek spoljnjeg zida
Ramovska konstrukcija za otvore
 --------------~BALUN RAMOVSКA KONSTRUKCIJA !ј) .41
'" Ravaп krav Ш krov na dve
i >.. нun ramovska konstrukcija se sastoji od subova koji se vode; vidi Poglavlje 6
.;(Jc<'u celom visiпom rama od пazidnice do krovne ploce, sa
•1:edama zakucanim za stubove i poduprte пazidnicom ili ,_,.,-"'"
•pedicama provuёeпim kroz stubove. Baluп ramovska //

f.onstrukcija se retko koristi daпas ali osoblna minimalnog _,///'/ //

л:rlikalnog skupljanja moze Ьiti pogodпa za oЬiaganje ciglom

. -;luko zavrsпom obradom.

/
/
/
/<:>/
/
"_,/
,/

,.""г- --;..~-~------------·----

(;/~',,~=-~~:=~~~0~:::~, ploca

,е 224"х stub па rastojaпju od 16" djo

(405 do 610) osovinskog
1

razmaka i izdizu se celom

duzinom zida od пazidnice do
krovne ploce.

·• Grede na drugom spratu prekla-

paju kontinualne zidпe stubove.
• 1 х 4 gredice provuёene kroz Potpatosnice
"'"""""'---"' stubove pruZaju dodatnu potporu Роdпе grede
stubovima.

Skrivene povrsiпe u ramu zahtevaju

2 х vatrostalп1; elemente koji ·• 2 х vatrostalni elementi
spreёavaju vazdusno strujaпje
· • 1 х 4 gredice provucene
izmedu spratova i izmedu gomjeg kroz stubove
sprata ј krova.

~::>.;<::..,::.....- •• Potrebnt su Ьоспi elementi za

ukruceпje;vidi 5.46

· • Grede па pгvom spratu leze na

nazidnici u osnovi. • 2 х vatrostalпi elemeпt
Faktorj koje treba uzeti u obzir pri izboru zavгSne obrade • Potpatosпice
" • Zid temelja; vidi Poglavlje З
spoljnjeg zida za stubove ramovske koпstrukcije ukljucuju:
• РоtгеЬпо rastojaпje jzmedu stubova
• Zahtev za oЬiaganje
• Zeljenu boju, teksturu, saru i razmeru
• Standardne siriпe i visine bocпih panela
• Koпstrukciju uglova ј vertikalпih i horizontalnih spojeva
• Podne gred
• lпtregracije otvora za vrata i prozore u strukturu zida
Nazidnica
• lzdГZijivost, zahtevi za odГZavanjem i trosenje usled
vremeпa
• Zidovi temelja
Sposobnost provodeпja toplote, refteksiju, ј poroznost
materijala
• Dilatacione spojnjce, ako su potrebne

CSI 06100 Gruba stolarija

CSI 06110 Ramovske konstrukcije od drveta

-------------------------~-----~·----· -----
fi5. 42 PLATFORMSКA RAMOVSКA KONSTRUKCIJA
Platformska ramovska konstrukcija predstavlja ram
od lakog drveta koji ima stubove visoke jedan sprat,
bez obzira na broj spratova, svaki sprat naleze na
Dvostruka gomja gornju plocu sprata ispod ili na nazidnu ploёu zida
ploca temelja. Platformska ramovska konstrukcija se cesto
naziva i zapadnjaёka ramovska konstrukcija.
• Visina sprata
jednaka 2 х stubovi ",...-----;?

na rastojanju od 1 "
do 24" (od 405 do
610) osovinskog /
/-'
///'z"/· •
/
//
/
/
/
/

Ravan krov ili krov na dve

vode; vidi poglavlje 6
razmaka. ~--те~--
// 1 /
------~----------
////

( ./'
• Ploea za zakucavanje kod zavrsne
'v/
obrade plafona.
• Dvostruka gornja ploca ili krovna ploca
' - -) Podlozna plocica
2 х zidni stub
--. Grede sa dve ili tri
glave
• Dvostruka gornja
ploea Podlozna ploёica
Potpatnosnica se produzava do spoljnje
.---. • ZavгSna obrada i ivice ramovske konstrukcije i sluzi kao
оЫоgа zida; vidi radna platforma.
5.46
• Elementi z;rt"'O''g---н+--Nrfl
ukrucenja ро
potrebl
• Podlozna plocica • Podne grede leze da gornjoj ploci donjeg
zida sa potkonstrukcijom.
• Grede sa dve ili tri • Рlоёа za zakucavanje kod zavrsne
glave obrade plafona.
• Dvostruka gornja ploea
Jednostruka ili
- • 2 х zidni stub
dvostruka nazidna
plocica.

• Zidovi temelja; vidi

• Podlozna plocica
Poglavlje З.
• Zidovi sa potkonstrukcijom su • Potpatosni
pogodni za izgradnju van mesta
gradnje kao paneli ili za
montaznu gradnju.
• lako је vertikalno skupljanje
ve6e nego kod balun гamovske • Podne grede leze na nazidnoj ploci
konstrukcije, ono је izjednaeeno temelja
izmedu podova.
• Jednostruka Ш dvostruka nazidna рlоёа
• Zid temelja
Velicina Makslmalna visina Maksimalno rastojanje
bezpotpore (razmak)
zidnog stuba (nepoduprta)

2х4 stubovi 14' (4265) 16" (405)

osovmskog razmaka, osim kada su potpore
samo za tavanicu i krov, kada 2х4 stuЬovi
visine ne ve6e od 10' (3050} su na ...
rastojanju od 24" (610) osovinskog razmaka.
2х6 stubovi 20' (6100) 24" (610)
osoVJnskog razmaka . osim kada predstavljaju
potporu za dva sprata i krov, kada rastojanje
2х6 stuЬova nije vece od 16" (405) osovinskog
razmaka
 DRVENA RAMOVSKA KONSTRUKCIJA
/
~~::-----------------------------·=Gornje ploce
Preklopiti gornje ploce u uglovima i
-~ Tri 2xs sa Ьlokirajucim elementom
-;. Postaviti podlogu za zakucavanje
za zavrsnu obradu zida.
• 16d na medusobnom rastojaпju od
24" (61 О) osovinskog razmaka.
,. Tri 2xs.
Ugaone konstrukcije
• Zakucati pod uglom, cetiri 8d,
ili ceono zakucavanje, dva 16d
• Ceono zakucati za gredu Ш potporni
element, 16d na medusobnom rastojanju
od 16" (405) osovinskog razmaka ·
Podloine ploee
IS.4З
ukrstaпjima sa drugim zidпim pregra-
dama; сеопо zakucavaпje, dva 16d.
Dvostruka 2 х gorпja ploca; ёеоnо
zakucavanje, 16d па medusobпom
rastojaпju 16" osoviпskog razmaka.
Сео по zakucavanje gornje ploce za
stubove, dva 16d
• Profilisane spojeve kod gomjih рlоёа па
najmanje 48" (1220); ceono
zakucavanje, dva 10d
Ukrstene pregrade
• Cetiri 2xs
• Podloga za zakucavanje materijala za
zavrsnu obradu
• 16d na medusobnom rastojanju od 12"
(305) osovinskog razmaka.
• Tri 2xs sa blokirajucim elementom
• Na mestima gde se pregrade
ukr· staju izmedu dva stuba koristili
jedan 1х i 2х Ьlokirajuci element па
24" (610) osovinskog razmaka.
 1].44 DRVENA RAMOVSКA KONSTRUKCIJA
1Т 11 • Vidi 6.21-6.22 za us!ove za ivjcu krova
11 1!
11 ,,
11 11
___.,----- ~ Ramovska konstrukcija drugog sprata slicna kako
:: Jl
11 11 kod prvog sprata ispod
11 11 • Vidi 4.30 za spojeve
11 ,,
,, 11 pod/pregrada.
11 11 .. Zavrsna podna obloga preko potpatosnice
11 11 • Vidi 5.43 za ramovsku
IJ ј
• Blokirajuci element zakucan pod uglom jzmedu
konstrukciju poprecnih
'111 ,,1 grede i gornje ploce, tri 8d; zakucati ivice greda
pregrada.
11 11 pod uglom za gornju ploeu, 8d na 6" (150)
1 11 osovinskog razmaka.
!k=-~-.::..::;-_:-_-_:--_:-_::-===·
1/
11

.:~:=---==)~-~
lf

• lspust od 2'-0" (610); vidi

1

1
2х potporni element koji predstavlja podlogu
za zakucavanje kod zavrsne obrade plafona.
Dvostruka 2х gornja рlоёа.
4.31 1
1

• ZavгSna obrada i~
spoljnjeg zjcra---
• Neki materijali za zavrsnu ----:;::::.:н---Ј>"- 2х
stub na 16" ili 24" (405 Ш 610) osovinskog
obradu zahtevaju 2 razmaka; vidi 5.42 za zahteve za
potpoгnj element. dimenzijama i razmacima. •• 2х3 stubovi na 16" (405)
• Termicka izolacija i • Каkо su gradevinskj ј energetski propisi osovinskog razmaka
usporivac раге, vidi 7.42 i zahtevali vecu termicku izolaciju, povecana mogu da se koriste za
7.44. је upotreba stuЬova 2х6 Ш eak 2х8. Umesto unutrasnje nenosece
toga mogu da se koriste konstrukcije sa pregrade.
dvostrukim zidom ili postavljanjem
horizontalnih gredica sa unutrasnje ili
spo!jasnje strane standardnog zida sa
JIO!konstrukcijom. Takode vidi 7.42.
~--· Stubovi 2х4.
~t--- Horizontalne gredice 2х4

1r--• Zavrsna obrada unutrasnje strane zida

2х podlozna p!ocica
~ Zavrsna podna oЬioga preko
potpatosnice
• Podna konstrukcija od drvenih greda;
• Minimalni meduprostor od vidi 4.27-4.31.
6" (150) izmedu donjeg
nivoa ј drvene
konstrukcije
• Zakosen donji nivo kako
se voda slivala dalje od
temelja.
• 2х nazidna ploca spojena Postaviti gredu ili zidnu
sa temeljom zida; vidi potporu za unutrasnje
4.28. nosece pregrade.

Poprecni presek spoljnjeg zida Poprecni presek unutrasnjeg zida

 DRVENA RAMOVSКA KONSTRUKCIJA !] .45

~~ ~~~
• Sa kontinualne dve-2x6 popreёne

~~ ~~
grede, nisu potrebni
0~ nadvratnici za otvore
siroke do 4' (1220).
2-2х6 2-2х8 2-2х10 2-2х12 " Metalne pioёice па~
Poprecne 2-2х4
grede Nose raspon uglovima. ',\ ~

Samo krov 4' 4'-6' 6'-8' 8'-10' 10'-12' \

(1220) (i220-1830) (1830-2440) (2440-3050) (3050-3660)
Jedan sprat 4' 4'-6' 6'-8' 8'-10'
Dva sprata 4'-6' 6'-8'

• Nestandardno velika poprecna greda

• Za raspone siroke preko 4' (1220), poprecna
greda zahteva cvrsl oslonac od minimalno 2" (51) moze da se koristi kako Ьi se
na svakom kraju u nivou poda Ш na donjoj ploёi. eliminisala upotreba kralkih
skracenih elemenata.
• Odstojnici od sperploce od 1/2" (13) se korisle sa
2х elementima kako Ьi se poklopili sa sirinom
stubova 2х4 ili 2х6 .
• Za neuobleajena opterecenja; poprecna greda
treba da bude konstruisana kao noseta greda;
potvrditi minimalne zahteve za nosivoscu.

Prihvatni stub podupire

poprecnu gredu, ceono zakucati
dvostruke stubove, 10d na 12"
(305) osovinskog razmaka.
" Gruba nasednica
• Skraceni stub

• Potpun stub

• Sanducasta greda od
sperploce
) priёvгSeena
• Celi"" """"' рЬёа Ј
zavrtnji:/
za duplu poprecnu
Ramovska
konstrukcija
pricvrseena zavrtnjima
• Laminirana
drvena greda
ј
za celicni profil
gredu.

Nadvratnici za siroke otvore • Ove nadvratnike treba konstruisa!i kao grede; potvrditi minimalne zahteve za nosivoscu.
 !!) .46 OBLAGANJE ZIDOVA SA DRVENOM PODKONSTRUKCIJOM
"..-----=-'" Razmak imedu spojeva
ood 1/8" (З) ukoliko
proizvodac ne .•• Kada se postavlja
preporuёuje drugaCije horizontalno, razmaknuti
vertkalne spojeve.
• • Podupreti horizontalne
Kada se postavlja ivice Ыokirajucim
horizontal no, razmaknuti elementjma
vertkalne spojeve.
• Podupretj horizontalne
ivice Ыokirajucim
Zakucati па 8" (205)
elementima ili stezaljkom;
osovjnskog razmaka
zakucati na 12" {ЗО5)
osovinskog razmaka ј 6"
(150) osovinskog
razmaka duz ivica.
•· Kada se koristi za
ukrueenje uglova,
postavitj vertikalno i :. Kada se koristi za
Kada se koristi kao podloga za ukrucenje uglova, postaviti
zakucati na 8" {205) ј 4"
zakucavanje za spoljne oЬioge:
(100) osovojsnkog panele od 1/2" {1З)
minimalno З/8" {10) za stubove • Spoljne oьtoge moraju da se
razmaka duz ivica; vertikano ј zakucati ih ili
razmaknute 16" {405) ј mjnimalno zakucaju za potkonstrukciju posto
minimalno 5/16" {8) za koristiti lepak prema
1/2" {1 З) za stubove razmaknute gipsane ploce njsu dobra podloga
stubove razmaknute 16" preporuci proizvodaca.
24" {61 0). za zakucavanje.
(405) i mjnimalno З/8"
{10) za stubove • Dimenzije panela 4' х 8', 1О', 12', 14'
• Dimenzije panela 4'х8', 9', 10'
razmaknute 24" { 610). {1220 х 2440, ЗО50, З660, 4265)
(1220 х 2440, 2745, ЗО50)

OЫaganje gipsanim plocama

Standardne panel оЫоgе

г-- • Каdа se postavlja • • Spoljne oЬioge moraju

horizontalno, гazmaknuti : Ьiti zakucane direktno u
vertkalne spojeve. . ramovsku konstrukciju.
1 • Puni Ыokirajuci elementi ~
ili spojevi sa V zlebom , • Posto је plasticna pena
duz horizontalnih ivica. i predstavlja efikasnu
• Zakucati na 8" {205) i 4" 1 baгjjeru za paru, zidna
(1ОО) osovinskog i konstrukcjja mora Ьiti
razmaka duz jvjca 1 dobro vetrena.
!
• Kruta izolacija ne moze
.........,."'·с-~· da se koristf za
ukrucenje uglova; koriste
se eeljcne trake ilj 1х4
provuёene kroz stubove.

~ Kada se koristi za i
• Paneli visoke gustine mogu ukrucenje uglova, koristiti • Kruta izolacija moze da Ј
panele visoke gustine od • Zastititi izlozene
da se koriste kao podloga za se nastavlja ispod njvoa ./"
1/2" (1З) postavljene zemlje kako Ьi se ~/ povrsine tretiranom
zakucavanje za spoljne
vertikalno; zakucati na 6" sperplocom i stukoom.
oЬioge. izolovao podrum ili "'
{150) ј З" (75) osovinskog tehnicka etaza.
• Dimenzije panela 4' х 8',9', razmaka duz jvjca. • Vidi i 7.42.
10', 12' {1220 х 2440,2745,
3050, З660)
• Dimenzije panela 2' х 4', 8' ј 4' х 8', 9' (610 х 1220, 2440 i
1220 х 2440, 2475)
OЬiaganje presovanim plocama
Krute i plasticne оЫоgе

CS! 06115 Dascana oplata

 DRVENI STUBOVI ~ .47
1J1veni stubovj mogu Ьiti punj, montaznj i1i razmaknuti. Pri
1tlюru drvenih stubova treba uzeti u obzir sledece: vrsta
<Jrade, klasu grade, modul elasticnosti, i dozovljeno
11aprezanje usled pritisnih sila, savijanja i smicanja koje је
<lozvoljeno za nameravanu upotrebu. Dodatno treba • Puni stubovi lreba da su od dobro
ulJratiti paznju na tacne uslove opterecenja i vrste spojeva osusenog drveta.
· - - ·1 ·--t-
кuJI se koriste. '
Urveni stubovi ј podupiraci se pri saЬijanju opterecuju
aksiJalno. Оо preloma moze doci lomljenjem drvenih
vlakana ako maksimalno naprezanje ро jedinici elementa
prede dozvoljeno naprezanje ро jedinici elementa pri
pritisku paralelnim vlaknima. Nosivost stuba se odreduje i
• Montazni stubovi mogu blti
pornocu koeficijenta vitkosti. Kako se koeficijent vitkosti
laminirani lepkom Ш mehaniёki
:;luba pove6ava, stub se moze prelomiti usled izvijanja.
priёvrsceni. Lepkom laminirani
V1di 2.13.
stubovi mogu da imaju vece
dozovljene pritisne sile od punih
stubova, dok mehanicki
pricvrsceni stubovi nisu jednake
1-
+ jacjne kao i puni stubovi istih
1- dimenzija i materijala.

• 0/d < 50 za pune ј montazne stubove

• 0/d < 80 za pojedinacne elemente
razmaknutih stubova
• D =nepoduprta duzina u incjma
• d najmanja dimenzija pritisnutog
elementa u incima
.
-l
• Razmaknuti stubovi se sastoje
~А44~-~~--------~~ od dva ili viSe elemenata
razdvojenih na svojim
~
krajevima i sredisnjim tackama
1
1
·-· •' Ьlokiraju6im elementima i

'*<: spojeni su ро krajevima sa

drvenim spojevima i
zavrtnjima.

Okvirna uputstva za drvene stubove

• 6х6 moze da podupire do 500 kvadratnih

stopa (46 m2) podne i krovne povrsine .
• 8х8 moze da podupire do 1000
kvadratnih stopa (93 m2} podne i krovne
povrsine.
• 10х10 moze da podupire do 2500
kvadratnih stopa (232 m2} podne i krovne
povrsine.
• Pretpostavlja se da stubovi imaju
nepoduprtu vjsinu od 12' (3660}.
• Vece dimenzije se zahtevaju za stubove
koji nose veca optere6enja, koji se
postavljaju na ve6e visine ili koji
doprinose bocnoj staЬilnosti konstrukcije.
• Vidi ЬiЬiiografiju za izvore detaljnijih
taЬiica optere6enja.
• Konsultovati gradevinskog inzenjera za
kranje zahteve konstrukcije.

-----------------------------·········- .
 ~ .48 ARHITRAVNA DRVENA RAMOVSКA KONSTRUKCIJA

• Krovni sistem: standardne Arhitrvna ramovska konstrukcija koristi ram od vertikalnih

krovne kose grede i podupiraca ј horizontalnih greda kako Ы nosila opterecenja
arhitravna ramovska poda i krova. Grede koje podupjru podne i krovne sisteme:,
konstrukcija. prenose svoje opterecenje na podupjгace ili stubove koji ·
za!jm prenose opterecenje do temelja.

• Sa podnim ј krovnim sistemima od talpi i greda, arhjtravni

zidni sistemi obrazuju trodimenzionalnu resetkastu
konstrukciju, koja se moze prosiriti vertikalno Ш
horizontalno.
• Skelet rama od podupiraca ј greda se cesto ostavlja
izlozen kako Ы se formirala vidljiva ramovska konstrukcija
unutar koje se jntegrisu nenoseci zidni paneli, vrata i
pгozori.
• Kada se ram od podupiraca i greda ostavi izlozen, kao sto
је cesto slucaj, mora se obratiti paznja na vrstu i klasu
drveta koje se koristi, konstrukciju spojeva, posebno па
spojevima dve grede i grede i podupiraca, i kvalitet radne
snage.

• Podni sistem: standarne grede ili ramovska konstrukcija od

./ dasaka i greda; vidi poglavlje 4.

'· /
/.7--- · .·. .. . . Otpornost na bocne vetrove i seizmicke sile zahteva
/ __.____.19 ~;...--- upotrebu krutih oЬioznih zidova ili dijagonalna ukrucenja.

_::::::::::::::::-----~ Ш
Podupiracj stubovi mogu Ыti poduprti pojedinacnjm
sipovima ili temeljom.

• Razmak jzmedu stubova је

odreden zeljenom djmezjjom ј
razmerom raspona ramovske
konstrukcije, ј mogucnostj
obuhvatanja greda, tavanjaca i
• Arhitravna ramovska konstrukcija moze Ьitj kvalifikovana

1~
podnjh podloga.
kao konstrukcija od teske drvne grade ako su podne ј
1
krovne konstrukcije od talpi ј greda poduprte nesagorivim,
vatrostalnjm spoljnjm zjdovima ј ako drvevni elementj ј
podne oЬioge zadovoljavaju zahteve za minjmalnim
dimenzijama koje odreduju gradevinskj propisi .

..___ __,. Podna oЬioga: pero-na-zleb (p&z) talpe ne manje od З"

(75) ili talpe sa klinom sa nominalnim p&z podnim
oЬiogama od 1" (25) ili konstrukcione drvene panel
potpatosnice od 1/2" (13).

----. Krovna podloga: p&Z talpe ne manje od 2" (51) ili talpe sa
klinom Ш konstrukcjoni debeli drveni paneli od 1-1/8" (32).
--------~ Grede ј nosaci: nominalna deЬijina ne manja od 6" (150) ј
nominalna duЬina 1О" (255)
• Stubovi: nominalno ne manji od 8 х 8 kasa podupiru
podove; nomjnalno ne manji od 8х6 kako podupiru samo
krovove.
CSI 06130 Konstrukcjja od masivnog drveta
 SPOJEVI DRVENIH PODUPIRACA 1GREDA ~ .49

t':vrstina spojeva podupiraca i greda zavisi od:

• Vrste i klase drvпe grade koja se koristi Opterecenja paralelna..vlaknima
• DeЬijiпe drveпih elemenata ----~- -- -·. --. 4d
• Ugla otpornih sila u odnosu па vlakпa drveta. /_.- ~ Rastojaпje od ivice:
• Dimenzija i broja zavtпja Ш mozdaпika koji se koriste f..----..Lt.--L:..f • 4d pri sabljaпju; d = precпik zavrtпja
! . l • 7d pri istezaпju
!Jimenzije i broj zavrtnja koji su potrebпi za sрајапје zavisi od Rastojaпje od ivice:
vcliciпe opterecenja koje se prenosi. U opstem slucaju, veca
"fikasпost se postize sa пekoliko vecih zavrtпja пеgо sa vise
•1anjih. Crtezi па desпoj straпi prikazuju opsta uputstva za
postavljanje zavrtпja.
~ -Ф
у с) -1-.-Ь _.
1 1
1-· •

. ~~dz~:k
Razmak izmesu redova 1-1/2 ili 112 za odnos

је odredeп
izmedu redova paralelпih
vlaknima
zahtevima za poprecni presek.

Mozdanici
Ako dodirпa povrsiпa пiје; dovoljпa da prihvati potreban broj Opterecenje normlano na vlakna
nvrtпja koriste se mozdanici. Mozdanici su metalni prstenovi,
ploce ili resetke koje prenose smicaпje izmedu cela dva
drvena elementa, koji se koriste sa jednim zavrtnjem koji sluzi
(Ја ucvrsti i stegne koпstrukciju. Mozdanici su efikasпiji od • Razmak izmedu redova пormalaп па
zavrtnja Ш velkih zavrtпja sa sestougaonom glavom koji se
koriste samostalпo posto povecavaju povгSiпu drveta preko
које se optereceпje preпosi i razvijaju veci pritisak ро jediпici
oslonca.
!

i
1
:
1
'
1
1
1-Ф-·-Ф-,

•-Ф---Ф-·'---·
1
'
1
1
i
:
·
·f·· •
-т

.
•
vlakпa:
• 2-112 za Dld jedпak 2
5d za Dld
Rastojaпje
jedпak 6
od ivice prema kojoj deluje
optereceпje > ili = 4d
: t ~ ~
. • 4d

• Prsteпasti mozdaпik se sastoji od metalпog

prstena koji је uЬасеп u odgovarajuce
zlebove iseceпe u cela elemenata koji se
spajaju i koji se ucvгScuje jednim
zavrtnjem. Rascep pero-na-zleb u prstenu
omogucava mu sa se Ыаgо deformise pod
opterecenjem i odГZi oslonac па svim
povrsinama, dok zakoseni poprecni presek
olaksava umetanje i obezЬeduje cvrsto
nalegnut spoj posto se prsten potpuno
postavi u zlebove.
• Dostupni precnici su 2-1/2" i 4" (64 i 100)
• Minimalna sirine cela 3-518" (90) za
razdvojene prsteпove od 2-1/2" (64);
miпimalno 5-112" (140} za razdovjene
prstenove od 4" (100).

• Zavrtanj od 0112" (13) za razdvojene

prsteпove od 2-112" (64); 0 314" (19} za
razdovjeпe prsteпove od 4" (100).

• Smicajпe р! осе se sastoje od kruzne ploce

od kovanog gvozda uЬаеепе u
odgovarajuci zleb, ispuпjeпe sa ёelom
drveta ј ucvrscene jednim zavrtпjem.
Smicajпe ploce se koriste kao naspramni
parovi kako Ьi se doЫia veca otpornost na
smicanje u rasklopivim spojevima dva
drveпa elemeпta, ili pojedinacпo u
spojevima drveta i metala.
!Ј) .50 SPOJEVI DRVENIH PODUPIRACA 1GREDA

• Drvena podna podloga;

vidi 4.40.
• Pun stub
• Razmaknute grede
• Praznina se popunjava
nenosocim elementima
koji mogu Ыti drvena
ramovska konstrukcija,
gotovi zidni paneli ili vrata
• Vesaljka za gredu sa i prozori.
skrivenom ivicom ,

· • Konstrukcjja spojeva
treba da bude takva da se
1 1 dоЫје zaptivena povrsina
• Slozena greda koja nale е 11
11 upotrebom letvica,
na slozeni stub 11 opsjva ili zaptivaca.
11
1 1 • ТгеЬа dozvoliti pomeranje
• Celicnj ugaonik s 11 jzlozenog drveta usled
1
centralnim 1 11 promena u sadriaju
ukrucenjem 1 11 vlage, ј usled spojeva sa
1 11
1 1 1 razlicitim mateгjjalima,
1 1 1
1 1 1
zbog razlicitog stepena
1 temnickog sirenja ј
• Greda sa usekom
1
1
1
:,
1 1
skupljanja.
postavljena na celicnu plocu. 11 • Vidi ј 4.37 za spojeve
l._ 1 1
11 podupiraea i greda.
• Nosecj elemen ',, 11
pricvгscen zavrtnjima za ', 11
stub
', '~'Ј
Stubni podupiгaci za Spojevi grede i stuba
grede

• Dijagonalno
ukrucen spoj

Podupirac koji је '• Podupirac Ш stub • Razni komercijalni

usecen u osnovi .• Anker plocica u ankeri za podupirace i
Zavrtnjj sa upustenom osnovi stuba grede su dostupni.
glavom ј navrtkama; usadena u , Konsultovati
zaeepiti rupe. Ьetonski temelj ili proizvodaca za
sip. djmezije, oЫike, nacine
Celicna plocjca ·• Zavrtnji postavljanja i
zavarena za osnovu; ·• Mjnimalna dublna dozovljena opterecenja.
osnova pricvrscena za 6" (150) • Spojevi grede i stuba
temelj. • Gradevinski propisi mogu Ьiti napravljeni u
. Betonski temelj Ш mogu da zahtevaju mestu prodaje kako bi
izolovan sip. odstojanje iznad odgovarali specificnoj
(
betona od 2" (51) konstrukciji.
kod izlozenosti • Spojeve treba
vetru ј kisi. galvanizovati ili oЬioziti
kako Ы Ыli otporni па
koroziju prj izlozenosti
чremenskim prilikama.

Podupiraёi osnovi stuba

®
KROVNI SISTEMI
6.02 Krovni sistemi
6.03 Nagibl krovova
6.04 Armirano-betonske krovne ploce
6.05 Prefabrikovani betonski krovni sistemi
6.06 Strukturalni celicni krovni ram
6.07 Celicr1i krovni ramovi
6.08 Celicne resetke
6.09 Tipovi resetki
6.10 Prostorne resetke
6.12 Celicni nosaci otvorene mreie
6.13 Oslanjanje nosaca otvorene mreie
6.14 Metalni krovni pokrivac
6.15 Cementne krovne ploce
6.16 Ucvrscenje kosih krovnih greda
6.18 Laka krovna konstrukcija
6.19 Drvene kose grede
6.20 Ucvrscenje drvenih kosih greda
6.23 OЬiaganje krova
6.24 Ucvrscenje drvenih greda daskama
6.26 Spojevi drvenih stubova i greda
6.28 Drvene resetke
6.30 Kose grede sa drvenom resetkom
@.02 KROVNI SISTEMI
Krovni sistem ima funkciju da prvenstveno stiti unutrasnji
prostor objekta. OЫik ј nagib krova mora blti usaglasen sa
tipom materijala za pokrivanje- sindra, crep, ili kontinualna
membrana koji se koristi za usmeravanje kisnice ј snega
koji se topi u odvodni sistem, oluke i verttkale oluka. Kon-
strukcija krova treba da kontrolise prolaz vodene pare, ulazak
vazduha, ј prolaz toplote i suncevog zracenja. U zavjsnosti
od tipa potrebne konstrukcije prema gradevinskim propisima,
od krovne strukture moze se zahtevati da onemogutava

;- ---------l
sirenje pozara.

--~-
Као i podni sistemi, krov mora Ьiti konstruisan da natkriva
prostor i nosi sopstvenu tezjnu kao ј tezinu prikacene opreme
L .Ј i natalozenog snega i kisnice. Ravni krovovi koji se koriste
kao рlоёе su takode pod uticajem pokretnog optereeenja od
'····················> strane posetilaca. Pored tih gravitacionih opterecenja, od
krovnih ravлi se moze zahtevati da izdrze bocne sile vetra i
seizmicke sjle, kao i vetar koji podize navise, i da preлose te
sile na nosecu strukturu.

t•· А ~ ~ ~· '!'
Ј. i Ј, l. i Ј, Posto gravitaciona optereceлja objekta роёiлјu sa krovлim
sistemom, njegova konstruktivлa postavka mora odgovarati
sistemu stubova i лosecih zidova preko kojih 6е se ta
optereceлja preлeti do temeljnog sistema. OЫik krovлih
nosaёa i sirina raspona utiёe ла oЫik unutrasnjih prostora i tip
tavanice koju krovna struktura moze podГZavati. Dцgacki
krovni rasponj лude fleksibllniji unutrasnji prostor dok kraci
rasponi namecu precizлije odredene prostore.

OЬiik krovлe strukture- Ьilo da је ravaл ili nagnut, sa

slemenom ili grebeлom, sirok, ili sa badzama ima najveci
uticaj na izgled objekta. Krov moze imati izlozeлe ivice koje
su opsivene · ·· zidovima ili prelaze preko spoljasnjih zidova,
ili mu ivice mogu Ьiti sakriveлe od pogleda iza parapeta.
Ukoliko mu је donja straлa izlozena, krov svoj oЫik prenosi
~ ла gornje granice uлutrasлjeg prostora ispod лјеgа.
 NAGIBI KROVOVA @.03

Ravni krovovi
• 12" {305) • Ravni krovovi zahtevaju kontinualnu membranu za
pokrjvanje.

= • Minimalni preporucljjvi nagib: %" ро stopi (1 :50)

• NagiЬ krova se moze postici naginjanjem strukturalnih
elemenata ili krovne ploce, ili zaostravanjem sloja termicke
izolacije.
• NagiЬ se oblcno zavrsava unutrasnjim odvodnim sistemom;
obodni otvori za prelivanje se mogu korjsliti za preljvanje
odvodnog sistema.

• Ravni krovovi mogu efikasno pokrili objekat svake

horizontalne dimenzije, ј moze Ьitj konstruisan ј projektovan
da sluzi kao spoljasnji prostor.
• Konstrukcija ravnog krova se moze sastojali od:
Armiranih betonskih ploca
---. Drvene ili celicne resetke
1. 1 1 .. ·~ · Drvenih ili eelicnih greda ј ploca
. 12 ___... Drvenih ili celicnih greda ј prekrjvaca

Nagnuti krovovi
• Nagnuti krovovi se mogu kategorizovati u
• Krovove sa niskim nagibom do 3:12
Srednji nagjb • Krovove sa srednjim do visokim nagibom- 4:12 do 12:12
4
3 • Nagib krova utice na izЬor materjjala za pokrjvanje, zahteve
za opsivanjem podloge i nadstresnice i projektovanja
opterecenja od vetra.
• Krovovi sa niskim nagibom zahtevaju koлtjлualnu
membranu pokrjvaca; neke sindre i prostjruci materjjali se
mogu koristjti na nagiЬjma od З 12.
DuZina12 • Krovovi sa srednjjm ј visokim nagibom mogu Ьј\ј pokrivenj
sindrom, crepom, ili prosljrucim materijaljma.
• Nagnuti krovovj lako odvode vodu do zljebova nadstresnice.
• Visina i povrsina nagetog krova se povecava sa njegovim
horjzontalnim dimenzjjama.
• Prostor jspod kosog krova moze blli korjstan.
• Ravni kosog krova se mogu komЫnovatj i oblikovati
raznolike krovne oblike.
• Kosi krovovi mogu imati konstrukciju od:
• Drvenih ili ёelicnih kosih greda i pokrivaca
Orvenih ili celicnih greda, slemenjaca i ploce
• Drvene Ш eelicne resetke
 @.04 ARMIRANO·BETONSKE KROVNE PLOCE
Armirane betonske krovne ploee se oЬiikuju i izlivaju па isti
naёin kao betonski podni sistemi sto је prikazano u 4.05-4.07.
Krovne ploce su oblcno prekrivene sa membranom kao
pokrivacem kao Stoje prikazano u preseku ispod. Videti 7.11
za krovne sklopove.

• Nagnuti gornji deo ploce ili sloj krovne izolacije kako Ы se

-·--~~- odvodila voda; preporucljivo је minimalno У." ро stopi (1 :50)
• Krovne ploce mogu biti osloпjene па stubove od armiranog
betona, ramove od armiranog betona, ili nosece zidove od
anniraпog belona ili opekarskih elemenata.

Habajuci sloj

~,.~~-~::-с-;;.с;,'Т·~ · lwёna nюte tornrn•

Krovna membrana
Cvrsta pena ili izolacija od lakog
greda Ьеtопа
.........:~ •.. " ..,. ,.... ,...... , .. , .. ~ parapetnizid.
с;~••• Metalni zljeb moze Ьiti zaliveп u
parapet kako Ьi primio opsiv venca.

• Ploca se moze konzolno produZiti

iza svog obodпog oslonca kako Ьi
formirala nadstresnicu. Dobro uglacan zavrsпi sloj па koji
se postavlja izo!acija i pokrivac
Armirano- betonska krovna ploca

• lvicna ili bocna greda moze Ьili 1----:, lvica betonske krovne ploce moze Ьiti obradena па tri
oslonac za nenosecu zid zavesu. razlicita nacina
• Metalni ankeri mogu Ьiti zaliveni u
bocne grede kako Ьi obezbedili
panele zida zavese. Ј

Armiran1. beton se moze dizajnirati i izlivati u razne krovпe

oЬiike, kao sto su savijene ploce, kupole, i skoljkaste
strukture. Videti 2.18 i 2.26-2.27.

CSI 03200 Armatura za beton

CSI 03300 Beton liven па !icu mesta
CSI 03310 Beton za gradevinske konstrukcije
 PREFABRIKOVANI BETONSКI KROVNI SISTEMI .О 5

i 'r cГabrikovani betonski krovni sistemi su slicni Videti 7.18 za opsivanje parapeta.
pl) obliku i konstrukciji prefabrikovanim podnim Krovпa membraпa preko cvrste
·.;;,temima i koriste iste tipove ploca. Videti 4.11- izolacije; videti 7.11
·i 13 za opste uslove i zahteve.
..- • Zavrsni betoпski sloj liveп na licu
mesta, armiran zicom ili armaturnim
sipkama, se veze za prefabrikovanu
plocu kako bi se formirala kompozitпa
strukturalna jediпica; miпimalno
2"(51 ). Zavrsпi sloj se moze izostaviti
ako se izolacija od cvrste репе
postavi preko prefabrikovane jediпice
sa glatkom povrsiпom.
• Nagпuti zavrsni betonski sloj ili
prefabrikovanu plocu kako Ьi se
omogucilo odvodnjavanje; miпimalno
preporuceno У." ро stopi (1 :50)

• Noseci spoj treba da omoguci ograniceno Da Ьi sluzilo kao horizontalna

horizontalno pomeranje usled razvlacenja, dijafragma i da Ьi prenosilo bocna
skupljanja i temperaturnih promena. optereeenja celicno ojacanje mora da
veze jedinice prefabrikovane ploce
preko njihovih podupiraca, а па nji-
hove nose6e krajeve.

• Prefabrikovana ploca sa supljim jezgrom

• Produziti celicni klin u zavrsni sloj armiranog
betona ili ga zaliti u supljine kako Ьi se doЬio
stru ktu ralni kontinuitet. • Armirani zavrsni betoпski
sloj; minimalпo 2"(51)
• Zaliti supljine na krajevima prefabrikovanih
jedinica sa supljim jezgrom. • Zakrivljeпe sipke zalivene u
ivicu ploce na rastojanju od
4'(1220)

• Donja strana
• Plastiёna noseca traka velike gustine prefabrikovane ploce moze
• Minimalna noseta duzina treba da bude Ьiti zaptivena i ofarbana;
najmanje 1/180 raspona, ali ne manja od moze se postaviti zavrsni
2"(51) za ploce sa supljim ili punim jezgrom. plafoпski sloj ili spusteni
plafon.
Noseci zid Krajnji zid
Zavrsni sloj od armiranog
....---~ Var betona koji spaja
• Prefabrikovani strukturalni zavrsni sloj prefabrikovane Jedinice.
/
."•' ~. .. . .' ' .. . '' .' : .' . ...·' . . . .
~ . .._ . . "' . ~

'
1
1

-~
• Moguci prepust
• Noseci podmetaё od sinteticke gume • Konsultovati se sa • Zastakljen ili ispunjen otvor
• Minimalпa noseta duzina treba da bude kontruktivnim 1---' • Zid od armiranog betona ili
najmanje 1/180 raspona, ali ne mапја od inzenjerima za detalje opekarskih elemenata
3"(76) za grede. nose6ih spojeva.

Noseci zid • Videti 4.13 za dodatne noseee spojeve

Noseci zid CSI 03400 Prefabrikovani beton
 @.06 STRUKTURALNI CELICNI KROVNI RAM
.~~~---------------------------------------
Konstrukcija ravnog krova moze imati ram od strukturalnih
ёelicnih elemenata slican ramu celiёnog poda.
Videti 4.14 4.15.

Primarne i sekundarne krovne grede mogu da nose

patosne ce!icne grede, metalnu krovnu plocu, betonsku
plocu livenu na licu mesta, ili jedinice od
prefabrikovanog betona.
Prepusti na krovu se mogu postici produzavanjem
sekundarnih krovnih greda preko njihovih oslonaca ili
uvlaceпjem koпstrukcije spoljasпjeg zida.

оо

Krovпa membrana preko cvrste репе

• Prepusteпe grede mogu imati ram uпutar dublпe
ili lake betoпske izolacije; videti 7.11 primarne grede ili se mogu prepustiti preko glavпog
. { _ za ravne krovne sklopove. osloпca grede.
~,
"'--- ----------------"11"----- .• Ucvrscivaci mreze

Paпeli zid zavese ili paпeli Ploca za vezivanje

spoljasпje obloge se mogu • Krajevi greda mog u blti zasiljeпi
oslaпjati па celicпe ivicпe grede ili olaksaпi izrezima.
ili па betoпsku plocu liveпu preko
metalпe krovne ploce; videti 7.23,
7.26-7.27, 8.31-8.33. __...""',
,-""', . ',
_,. ''
",.""
.",--
.-· ' ...,
',,
',
'~,;,.
,,
·'

Strukturalni celik se takode moze koristiti za ram kosih

... Metalпa Ш сеmепtпа krovna ploca

Rastojanje izmedu slemenjaca = raspon krovne ploce

Kose krovne grede nose slemenjace.

. / Rastojanje izmedu kosih greda =raspon slemeпjaca

~~·
.r~- ---------
NaooseOJ gredo se kose
ivici krova.
kr""' gcoiOa "l.njajo оо
~~----------
CSI 05100 Konstruktivni metalпi ramovski nosaci
CSI 05120 Strukturalni ёelik

' ::!1 ramovi se sastoje od dva stuba i grede ili nosaca koji su
• ', to vezani u njihovim spojevima. Optereceпja uzrokuju
,, . ,,Jalne sile, sile savijaпja, i smicaпje u svim elementima
··''''а јег krute veze onemogucavaju slobodnu rotaciju krajeva
'· ~:meпata. Dodatпo, veriikalna optere6enja uzrokuju
· ·,пzontalпe sile u osnovi krutog rama. Kruti ram је staticki
·"·oureden i krut samo u svojoj ravпi.
CELICNI KROVNI RAMOVI @.07
е Mogu se proizvesti razliciti oЬiici celicnih
krutih ramova za raspoпe od 30' do 120' (9
do 36 m).
• Kruti ramovi obtcno obrazuju jedпospratne
strukture koje se koriste kao laki iпdustrijski
objekti, skladista i prostori za rekreaciju.

• Zljebaste slemenjace ili siemeпjace u Z

oЬiiku
~--- Rastojanje izmedu slemenjaca raspoп
~~> krovne ploce; osno rastojaпje od 4' do 5'
(1220 do 1525)
• Oslonac nadstresпice

Zljebasti пosaci ili пosaci u Z oЬiiku

• Ram па osпim rastojanjima od 20' do 24'

(6100 do 7315)
• Rastojanje ramova =raspoп slemeпjaca
· • Rastojanje ramova =raspon поsаса

• Kruti ramovi obezbeduju otpomost па

bocne sile u njihovim ravпima; moraju Ьiti
ucvrs6eпi u pravcu пormalnom па ramove.
• Ramovi su tipicпi za oЬiaganje naboranim
metalnim krovпim pokrivacem i fasadom.

• Celicni ramovi mogu Ьiti ostavljeni izlozeni u

nezasti6enoj nezapaljivoj koпstrukciji.
• Videti А.12 za otporпost na pozar u celicnoj
koпstrukciji.
• Neki gradevinski propisi smanjuju zahteve ро pitanju
zastite od pozara za celicпe krovne konstrukcije
25'(7620) ili vise izпad poda.
Venac
• lskustveno pravtlo za dublnu venca:
raspon/40
• Nagib 1:12 do 4:12

• Spojevi zasrafljeni ili zavareni kao Ы se

sprecilo pomeranje

-...__ __..• Potpora

• lskustveno pravilo za duЫnu potpore:
raspon/25

~-~+·---·· Visina zida: 8' do 30' (2440 do 9145)

·• Osnova: 8" do 20" (205 do 510)

• Tipiean raspon: 30' do 120' (9 do 36 т)
 @.08 CELICNE RESETKE

Celicпe resetke se geпeralпo prave zavarivaпjem ili

• Videti 2.16 za vise iпformacija о resetkama.
zasrafljivaпjem strukturalпih profila i Т spojeva kako bi se
obrazovali trouglasti ramovi. Zbog vitkosti tih elemeпata
resetke, spojevi оЬiспо zahtevaju korisceпje metalпih plocica.
Teze celicпe resetke mogu koristiti oЬ/ike sa sirokim obodom i
strukturalпe cevi
о Metalпa ili betoпska krovпa ploca ili paпeli
~~ji su postav/jeп! р;е~? sleme~]a~
• ZIJebaste slemeпJace 1/1 slemeпJace W ""-
oЬ/ika preko raspoпareset~ ,
• Llkoliko пiје поsеса u tacki рапеlа~, \ Elemeпti su zasrafljeпi ili zavareпi sa
s/emeпjace р ottiпjavaju gorпji раја~,

lokalooj ""· \ ( plocastim spojevima.

Kako Ьi se spreci/o javljaпje
sekuпdarпog паргеzапја smicaпja i
savijaпja, tezisпe ose elemeпata resetke
i орtегесепје па spoju treba

) da pro/aze kroz istu tacku.

1 '----- Celicпa поsеса ploca

· -1..-.___л Potpora u vidu ce/icпog

stuba ili stuba od ~ • Resetke zahtevaju Ьоспа ucvrsceпja u smeru
armiraпog Ьеtопа
~ пormalпom па пjihove ravпi.

• Masiпski sistemi kao sto su odvodпi cevovodi i

vodovod moraju prolaziti kroz prostor izmedu
stapova ispuпe.
• Nazapaljiva celicпa koпstrukcija moze Ьiti
· izlozeпa ako је пајmапје 20' (6095)
izпad poda; pogledati gradeviпske propise za
uslove.

• Opseg dublпa za kose resetke: raspoп/4 do raspoп/5

• Opseg dublпa za lucпe resetke: raspoп /6 do гаsроп/8

• Роvесапје dubiпe resetke omogutavajoj da obuhvata

veca rastojaпja пеgо celicпe grede i пosaci.
• Opseg raspoпa: 25' do 120' (7 do 36 m)
--------~

CSI 05100 Strukturalпi metalпi ramovi

 TIPOVI RESETКI ф. О 9
• Ravne resetke imaju paralelan gornji i donji pojas
resetke. Ravne resetke generalno nisu efikasne kao kose
ш lucne resetke.

Pratt resetke imaju vertikalne stapove ispune pritisnute i

zategnute dijagonalne stapove. Generalno је efikasnije
koristiti tipove resetke koje su opterecene u duzim
stapovima ispune.

Howe resetke imaju zategnute vertikalne stapove ispune

i pritisnute dijagonalne sta pove.

·• Belgijske resetke imaju samo nagnute stapove ispune.

----~·--·• Fink resetke su belgijske resetke sa pod-dijagonalama
kako Ьi se smanjila duzina stapova ispune koji su pod
pritiskom prema osi raspona.
• Dijagonale spajaju gornji i donji pojas.

Pod-dijagonale spajaju pojas sa glavnom dUagonalom.

• Warren resetke imaju nagnute stapove ispune koji

formiraju seriju jednakostranicnih trouglova. Vertikalni
stapovi ispune se ponekad ubacuju da ы smanjili
panelne duzine gornjeg pojasa, koji је pod pritiskom.

•• Lucne resetke imaju zaoЫjen gornji pojas koji se na

svakom kraju spaja sa pгavim donjim pojasern.

· Uzdignute resetke imaju donji pojas podignut znatno

iznad nivoa oslonaca.
Resetke u oЫiku rnladog meseca imaju gornji i donji
pojas zakrivljen na gore polazeёi od zajednickih tacaka
sa оЬе strane.
Makazaste resetke irnaju stapove pod zatezanjem od
oslonca svakog gornjeg pojasa do sredisnje tacke
naspramnog pojasa.
 @.1 О PROSTORNE RESETKE

Prostorna resetka је siroko prostiruca

trodimenzionalna ploёasta struktura zasnovana
na krutosti trougla i sastavljena od linearnih
elemenata na koje deluje samo aksijalni pritisak
ili zatezanje. Najjednostavnija prostorna jedinica
prostorne resetke је tetraedar koji ima cetiri
spojne tacke ј sest strukturalnih elemenata.

Trijangularna resetka

• llustrovane su tri od mnogo postojecih sema.

• Tipicni moduli: 4', 5', 8', 12' (1220, 1525, 2440
3660)

ёetvrtasta resetka

о о u .l I
Heksagonalna resetka

Zavarena veza Zasrafljena veza Veza na zavrtanj

CSI 05160 Metalni resetkasti sistemi

 PROSTORNE RESETKE @. 11
Као i sa ostalim ploeastim strukturama konstantne
dubine, noseci sistem za prostornu konstrukciju treba da
bude kvadratni ili priblizno kvadratni kako Ьi se osiguralo
da deluje kao dvosmerna struktura.

• Prostorna resetka treba uvek

da se oslanja na panelnoj
tacki

Oslonjena na gornji pojas Oslonjena na donji pojas

• Povecanjem nosece povгSine

podupiraca poveeava se broj
stapova u kojima se prenosi
smicanje i smanjuju se sile u
stapovima.

Krstasto oslonjena u cetiri tacke Oslonjena na ramovski kapitel

• Noseci zid od armiranog

betona i/i opekarskih
elemenata rasporeduje
opterecenje duz linije.
• Celicne nosece ploee
usadene u beton ili veznu
gredu
Oslonjena na unutrasnji zid Oslonjena na spoljasnji zid

•·· Pokrivanje drvenim panelima, metalnom

krovnom ploeom, ili cementnim krovnim
plocama
• Paneli prostorne resetke se mogu
• Nagnuti ili zakriviti reoetku zbog / .. Spojevi za krov i pregrade se
zastaklili ili se staklo moze
odnvodnjavanja; minimalno preporuceno
zakaciti na prostornu resetku. { Р"'"" panelolm ~ёkame
У." ро stopi (1 :50).
• Opseg duЬine: raspon/12 do raspo

\ 1

1
1 1

• Masinski sistemi kao sto su odvodni \. • Raspon: 6 do 36 modula • Prepusti: 15% do 30% /
cevovodi i vodovod moraju prolaziti • Opseg raspona za prostorne resetke raspona
kroz prostor izmedu stapova ispune. oslonjene na stubove: od 30' do 80' (9
• Nezapaljiva celicna konstrukcija se do 24 m)
moze ostaviti izlozena ako је • Opseg raspona za prostorne resetke
najmanje 20' (6095) iznad poda; os/onjene na zidove: od 30' do 130' (9
pogledati gradevinske propise za do39 m)
uslove.
 (б). 12 CELICNI NOSACI OTVORENE MREZE
Krovni sistemi koji koriste ёelicne nosaёe se mogu ubaciti u Krovna membrana preko ёvrste
otvorene mreze su sliёni ро postavci i noseci zid koji se izdize da Ы репе ili izolacije od lakog betona;
konstrukciji sistemima ёelicnih podnih formirao parapet ili se videti 7.11 za sklopove ravnog
nosaea. Za veliёine nosaea i opsege oslanjati na zid kako Ьi krova.
raspona pogledati 4.19-4.21. formirali konzolnu ivicu krova. Krovna ploca se moze sastojati od
metalnog krovnog pokrivaёa,
panela sperploce, cementnih
krovnih ploca.
• Kontinualni noseci profil za krovnu
• Da Ы pruzili otpor sili podizanja vetra, plocu zasrafljen za betonski zid ili
svaki nosaё mora Ьiti ёvrsto priёvгScen zid od opekarskih elemenata
za svoju nosecu • Premoscenje treba da bude
• Produzenje gornjeg pojasa za krovni sigumo pricvrseeno za krajnji zid.
prepust
• Za nosaёe К serije, prepust se moze
pruzati 5'-6" (1675), sa dozvoljenim
optereeenjem od 300 psf. (1psf =
0.479 kPa).
• Nose6i zid od armiranog

• Horizontalna ili dijagonalna premoscenja su

potrebna da bi se sprecilo Ьоёnо pomeranje
nosaea. Rastojanje izmedu nosaea =
• Premoscenja su ла rastojanjima od 1О' do 20' raspon krovnog pokrivaea, panela,
(3050 do 6095), u zavisnosti od raspona nosaea i ili cementnih ploea; tipicna
visine pojasa. rastojanja od 4' do 1о· (1220 do
• Horizontalni ugaoni profШ za premoscenja nosaёa 3050)
К serije su zavareni za gomje i donje pojaseve. • Raspon nosaёa ne treba da prelazi
• Dijagonalni ugaoni profili za premoseenja nosaca 24 х duЬina nasaca
LH/DHL serije; zavariti ili zasrafiU premoscenje za
ugaone profile priёvrscene za zid od opekarskih
Celicna greda ј nosac
elemenata ili celicnu ivicnu gredu.
• LH/DHL serije LH i DH nosaea
postoje sa jednostrano ili dvostrano
• Paralelni gornji i donji pojas;
potrebni krovni nagib se moze ' ~7\/VV\AZVVV\PJ nagnutim kornjim pojasevima.
postici skracivanjem nekih
oslonaca nosaea i naginjanjem
nosaca, ili suzavanjem
izolacionog sloja krovne ploce.
'[;ZS\Zvv\IVVV\7\JJ "'---~ Jednostranonagnutgornjipojas

•:_.·~ VV
__
~
\ 7 \ / \ / V \?- __
_ _ f:::: l
."У_~~
,l ....-- ...
·
Dvostrano nagnut gornji pojas
Standardan nagib је%" ро stopi
(1:100)

CSI 05200 Metalni spojevi

CSI 05210 Celicni spojevi
 OSLANJANJE NOSACA OTVORENE MREZE @. 1з
• Pricvrstiti svaki nosac za
eelicnu nose6u plocu
ankerima usadenim u zid.
r-----
J "1( Za zahteve ро pitanju opsivanja ,
pogledati 7.18-7.19.
• Prefabrikovani betonski ili
metalni venac; videti 7.18
• %"(1О)ф celiena sipka • Krovna membrana preko izolacije od • Kontinualni nose6i profil za ivicu
dugacka 8"(205); za ~ cvrste репе ili ispuna od lakog krovnog pokrivaea zasrafijen za
LH/DLH serije nosaca, ~ izolacionog Ье ona zid
ankeri sa %"(19)"
1<--r.\-f~
~ ,, • Metalna krovna ploc-a-._
\
eelicnom sipkom dugom ' '-----------------· ·-+----
\
12" (305).

• Minimalna nose6a duzina:

4" do 6" (100 do 150) za
К serije nosaea; 6" do
12"(305) za LHIOHL • Donji pojas se moze produziti da
serije nosaca Ы nosio plafon.

Parapet: ivicni zid

Parapet: Noseci zid • Metalna brana za sljunak i venac
• Metalna krovna ploca Је • Dvostruka obradena drvena
pricvrseena za sve oslonce pricvrstiti sa anker srafovima
varom ili mehanickim od 'h"(13)0 na osnom rastojanju od
• Pricvrstiti svaki krovni maksimalno 6'(1830)
pricvrstivacima.
nosac za celicnu nose6u • Kontinualni nose6i profil za ivicu krovne
plocu pricvrs6enu za
kontinualnu amniranu
veznu gredu.
. ~~~~~~~~~~-~-~~----~---~
• Dva %"(13)0 anker
zavrtnja; za LH7D
serije spojeva, korisШi
%"(19)0 anker zavrtnje.

• Amnirana vezna greda - - - -

Horizontalno ili dijagonalno
premos6enje zavareno ili zasraђeno
za profile pricvrs6ene za ivicni zid

Opsivena ivica: ivicni zid

• Prefabrikovani paneli od betona ili
rezanog kamena
Opsivena ivica: Noseci\"d • Ekspanziona sipka kroz
probusenu rupu u nosecem
celimom profilu ----
• Minimalna duzina nosenja:2-
• Profil zaliven u betonsku plocu
Y,"(65) za nosace К serije; .
4"(~00) za spojeve LH/DLH \
1,t:;~·~=====~~==~~==
1--.

Е~е •
• Ova zavarena sava
trouglastog poprecnog
preseka У." (54) duzine
1" (25) ili sraf od 11,"{13)0
• Za nosace LH/DLH serije,
dva zavarena sava
trouglastog poprecnog
preseka У." duzine 2" {51) ili
dva srafa od %"(1 9)"

Strukturalni celicni ram Parapetni zid

 @. 14 METALNI KROVNI POKRIVAC
Metalni krovni pokrivac је naboran kako Ьi se povecala njegova krutost i
sposobnost da se prostire preko celicnih nosaca otvorene mreze ili sire
postavljenih celicnih greda i da sluzi kao podloga za termicku izolaciju i
membranu krovnog pokrivaca.

- .. Paneli pokrivaea se zavaruju 1ii mehanicki prievrscuju za celicпe nosace

ili grede па koje se oslaпjaju.
• Paneli su pricvrsceпi jedan za drugi duz svojih ivica srafovima, varovima ili
stojecim prevojima.
• Ako ploea treba da sluzi kao strukturalпa dijafragma i preпosi Ьоспа
optereeeпja па zidove za Ьоспо ukrucenje, пјеn сео obod mora Ьiti
zavaren;, za eelicni osloпac. Dodatno, mogu se primeпiti stroziji zahtevi za
osloпac i Ьоспо pricvrsceпje preklopima.

,. Metalni krovпi pokrivac se oblcno koristi bez betonskog sloja. Tada su

potrebni paпeli od strukturalnog drveta, cementni paneli, ili izolacioni
paneli od cvrste репе kako Ы se premostila uduЫjeпja nabora i
obezbedila glatka povrsiпa za postavljaпje termicke izolacUe i membrane
krovпog pokrivaca.
• Kako Ы se obezbedila maksimalпa povrsina za efektivпo vezivanje
izolacije od cvrste репе, gornja ivica treba da bude siroka i ravna. Ako
pokrivac ima izbocene brazde, izolacioпi sloj mozda mora Ьiti mehanicki
pricvгS6en.
• Metalпa krovna ploea ima slabu propustljivost za vodenu paru, ali usled
mпogo diskoпtinuiteta izmedu panela, nije nepropusna za vazduh. Ako је
potrebna barijera za vazduh kako Ьi se sprecilo kretaпje vodene pare u
krovпi sklop, moze se postaviti sloj betona. Kada se koristj pokrivac od
lakog jzolacionog betona, ploca moze jmati probusene otvore za
oslobadanje lateпtne vlage i prj!iska pare.

, ~-~ Rebrasta krovna ploi:a

~ _ј_ ~ 6"(150)
· : -~_. 1-}•2"(38) dublna гаsропа 4' do 9' (1220 do 2745)
·----~--т-"'==-----+;r~__./ 24", 30", 36" (610, 760, 915)

, ~------~--~~ebrasta krovna ploi:a

,------, Гr==:l r-- _ ___ј_ • 8"(205)
· · - - - . З'' i 4-Yz" (75 ј 115) dublna raspona 8' do 16' (2440 do 4875)
f-------~---!1

Ј
1
.-----.\ ;1
.1fL
\ !Ј
l.j..L
:______ј
---
"""==---=---
/-. 12", 24" (305, 610)

___i~elularna krovna ploi:a

L........-.....----!~ 6"(150)
3"(75) dublna raspona 10' do 20' (3050 do 6095)
1 / • 24" (610)
. ~ • Akustiena krovna ploca koja se koristi kao tavanica apsorber zvuka sadгZi
staklena vlakna izmedu izbusenih mreza rebraste krovne ploce ili u
izbusenim eeljjama celularne krovпe ploce.
• Profili ploce variraju. Koпsultovati se sa proizvodacem oko postojecih
profila, duzina, mera, dozvoljeпih raspoпa, ј detalja postavljanja.

CSI 05300 Metalпe ploee

 CEMENTNEKROVNEPLOtE ®.15
l:umentne krovne ploce se proizvode od portland
ccmenta, lakog agregata, mesavine koja
:,<Jdrzi vazduh i armature od pocinkovane
mvarene zice.
Duzine od 9' do 12' (2745 do 3660)
е Tipicne sirine od 16" do 24" (405 do 610)

/
/

DeЬijine:
е DeЫjine od 2" (51) se mogu postavljati
preko raspona od З' do 5' (915 do 1525);
• DeЫjine od З" (75) se mogu postavljati
preko raspona od 4' do 7' (1220 do
21З5);
• Ove nesagorive krovne ploce se mogu postavljati
• DeЫjine od 4" (100) se mogu postavljati
preko celicnih nosaca, greda, i slemenjaea i mogu
preko raspona od 5' do 8' (1520 do
se pricvrscivati pocinkovanim celicnim
2440);
spojnicama.
• Krovne ploce predstavljaju podlog ne
• lvice na pero i zleb mogu Ыti ojaeani
sindre ili crep u koju se mogu zakivati ekseri.
zlebovima od pocinkovanog celika.
• Akusticni sloj se moze izliti sa donje strane i
ostaviti izlozen kao zavrsni sloj plafona.
• lzduЫjene ploce imaju deЫjinu
centralnog dela od 1" (25) ј dеЫје jvice
fu{jje·.:':·'.:.•!..;:J..;~·;:,r. :;.~., . . ,,;.",:::·.·,-:. :::. -•::.~·\])n-
kako ы se postavljale preko vecih
raspona.

~
OeЫjine ivice:
• Sa deЫjinom ivice od 2-%"(70) se mogu
postavljati preko raspona od 4' do 7'
(1220 do 21З5)
• Sa deЫjinom ivice od З·У."(90) se mogu
postavljati preko raspona od 7' do 9'
(21 35 do 27 45)
• Sa deЫjinom ivice od 4"(100) se mogu
postavljati preko raspona od 9' do 12'
(2745 do 3660)
• Duzine od 5 · do 12' (1525 do 3660)
е Sirine od 24", ЗО", 48" (610, 760, 1220)

DeЫjine:
• Sa deЫjinom od 2"(51) mogu se
postavljati preko raspona do 3'(915);
Cementne krovne ploce se takode mogu sastojati od • Sa deЫjinom od 2-У,"(64) mogu se
<!rvnih vlakana koja su hemijski obradena i vezana postavljati preko raspona do 3'-6"
por11and cementom pod pritiskom. Ove strukturalne (1065);
ploce se mogu postavljati preko raspona drvenih ili • Sa deЫjinom od 3"(75) mogu se
(:olicnih krovnih ramova i sluziti kao krovna оЫоgа ili postavljati preko raspona do 4' (1220};
kao trajna oplata za betonsku plocu; njjhova donja • Sa deЫjinom od 3-У,"(90) mogu se
slrana se moze ostaviti jzlozena kao akustjcna postavljati preko raspona do 4' -6"
lavanjca. lmaju osoblne termicke ј akusticke izolacjje (1370);
1 mogu se koristiti u konstrukcijama otpornim na • Sa deЫjinom od 4"(100) mogu se
valru. postavljati preko raspona do 5' (1525}.

CSI 03530 Sistemi ploca od drvo-cementnih vlakana

 ®.16 UCVRSCIVANJE KOSIH KROVNIH GREDA

Terminologija koja se odnosi na krovove

Sleme је horizontalna linija preseka na vrhu dve kose krovne

• Greben је nagnuta ravni krova.
ugaona ivica koja nastaje • Badze su isturene strukture izgradene iz kosog krova i imaju
spajanjem dve susedne vertikalni prozor ili ventilacionu Zгluzinu.
kose strane krova. • Kalkan је trouglasti deo zida koji zatvara krov kosog krova od
slemena do nadstresnica.
_> Кalkanski nagib је nagnuta, оЫсnо isturena ivica kosog
krova.

• Streha је krov koji ima samo jedan nagib.

Nadstresnica је donja strana pгepustene donje ivice krova.

• Podsvode је donja stгana pгepustene krovne nadstresnice.

• ~еЬ је presek d" kose

krovne povrsine prema kojem f
1 Kalkanski krovovi
Kalkanski krovovi imaju nagib sa оЬе strane centralno
postavljenog slemena kako Ы se formirao kalkan sa svake
se sliva kisnica. strane.
i !1 11:
1 i 1 1 l.i i i 1Ј i i i.J11.1 i 11 1i 11i ј \ Ј ~ Slemenjaca u vidu daske је ne-strukturalni horizontalni
_____...-- element na kome se poravnjavaju i pricvrscuju gornji krajevi
kosih krovnih greda.
---.....!. Kose krovne grede se pruzaju od zidne ravni do slemenjace i
nose krovnu oplatu i krovni pokrivac.
• Raspinjace spajaju dve naspramne kose grede u lacki ispod
.....---~--~ ·< · slemena, oЬicno u gornjoj treeini duzine kose grede.

• Veze koje pruzaju otpor silama u kosim gredama u smeru

prema spoljasnjosti mogu Ыti projektovane kao tavanski
nosaci koji nose samo tavanska opterecenja ili podni nosaci
koji pruzaju oslonac stambenom prostoru.
~--!-!...- - - - Raspon kose grede
. .._...-!- Noseci zid ili greda

lj ! 1 .,, ! 1 1 i 1 1' 1
1 i 1 1 1 ; 1 111 · ../"Slemenjaca u vidu grede је strukturalni horizontalni element
~.,_____ _ _ _ _ _ _ ___..- па koji se oslanjaju gornji krajevi kosih greda па slemenu
krova.
.• Veze kosih greda sa spoljasnjim zidom Ш gredom na koju se
• Zidovi podupiraёi su niski
/ oslanjaju nisu potrebne.
zidovi koji podupiru kose /
/
grede na intermedijernoj
· • Uz dovoljnu visinu centralnog prostora, prirodno osvetljenJe, i
tacki duz njihove duzine.
--------:.L..-./.:.....i ventilaciju u tavanskom prostoru se moze stanovati.

Greda ili noseci zid

Raspon kose grede
 UCVRSCIVANJE KOSIH KROVNIH GREDA @. 17
Krovovi sa grebenom
Krovovi sa grebenom imaju nagnute krajeve i strane
koje se susticu pod nagnutim uglom.

Slemenjaca
~:;;:;::;;;:,....------------.. Kose grede
r__ ________. Grede grebena formiraju spoj nagnutih strana
krova sa grebenom.
• Skraceni rog је svaka kosa greda koja је kraca od
pune duzine krovnog nagiba, kao kose grede koje
se spajaju sa zljebom ili grebenom.

• Grebenski skraceni rogovi se pruzaju od zidne

ravni do kose grede grebena.

Mansardni krovovi
Mansardni krovovi su sa svake strane podeljeni u
blazi nagib iznad strmijeg.
Slemenjaca
· Drvena letva u funkciji slemenjace

• Tavanske
poprecne grede i Rasponi kosih greda
podne poprecne grede sluze
kao veze kosih greda.
• Nosece grede ili noseci
zidovi

Ravni krovovi

Ravni krovovi su uevгSceni na slican nacin kao i

podne grede; videti 4.26.

~~,~~~;::--::::=======-· Krovne grede

Dvostruka greda

• Potreban krovni nagib se moze postici

skracivanjem nekih potpornih greda i naginjanjem
greda, ili zasiljenjem izolacionog sloja krovne
ploce.

• Grede koje gledaju napolje nose krovni prepust.

@. 18 LАКА KROVNA KONSTRUKCIJA
" Celicпa kosa greda
Krovovi i tavaпice mogu Ыti konstruisaпi od lakih
celicпih elemenata па пacin slicaп lakoj drveпoj
" Ugaona vецг----
koпstrukciji; videti 6. 19-6.22. Laki celicпi elementi
se mogu zasrafiti ili zavariti kako Ы obrazovali
resetke slicпe oпim opisaпim u 6.29.

~~ Laki celicni elementi kao kose grede;

videti 4.23 za tipove i veliciпe lakih
ёelicnih greda.

Kose grede se tipiёпo postavljaju na

rastojanju od 12", 16", ili 24" (305, 405,
610), u zavisnosti od krovnih opterecenja
i mogucnosti za raspone krovnog
pokrivaca.

~ Celicпa kosa greda

' Сеliёпа plafoпska greda

• Aпker pricvrscuje kosu gredu i plafonsku

gredu za gornji pokrivac zida sa
potkonstrukcijom.

io Podsvode ucvrseeпo sa lakim celicnim

stubl6ima

. \~ • Kose grede testerastog

\ \ krova
\ \ \ • Dvostruka kosa gre'(Ja--.

\~\\· је
• Potrebno zakucati
· grede da Ы

~ oosie '""'"' sloj.

• Dvostruka prec Јаса

• Kratka kosa t'll'l'&-------~\
• Kosa greda

Zidпi ram stoji па gornjoj

• Kalkanski zid badze moze Ыti p1oci zida sa
direktno iznad spoljasnjeg zida i potkonstrukcijom.
Ciпiti пjegov produzetak kao sto
је ilustrovano kod badze sa
Kalkanska badza ivicom u ravni zida. Badza sa ivicom u ravni zida.

CSI 05400 Krovna konstrukcija od hladno oЫikovanih metalnil1 • Videti 6.16-6.17 za oЫike krovova lake konstrukcije i terminologiju
 (/
DRVENE KOSE GREDE @.19

,. ' IVП8 S(ГUk\UГe UCVГSCenedrvenim kOSim gredama SU
:юvnipod-sistem lake drvene konstrukcije. Grada koja se
• :•1;;li za krovne grede i kose grede se lako obraduje i brzo
• .:1ра па licu mesta pomocu jednostavnih alata.
• Kosi prepusti su konstruisani sa gredama
koje gledaju napolje ucvrscenim za
dvostruku kosu gredu i oslonjenim na
kal kanski zid.
" Visece kose grede su krajnje grede
kalkanskog dela krova koje izlaze iza
kalkanskog zida.

• l.lcmenti slemena na koje se

kose grede pod • Krovni otvori su ucvrsceni na slican nacin
пagibom manjim od 3:12
kao i podni otvori; videti 4.31.
:пoraju Ьiti projektovani
kao grede. Dvostruka precnjaca
·• Dvostruke kose grede za velike otvore

~.
1
I ~
• Kose grede i grede ravnog krova su tipiёno
od pune rezane 2х grade, ali se mogu
koristili 1-grede i grada od laminiranog
furnira .
.• Kose grede i krovne grede se tipicno
postavljaju na rastojanju od 12", 16", ili 24"
(305, 405, 610), u zavisnosti od
opterecenja krova i mogucih raspona
krovnog pokrivaca.
Opsezi raspona kosih greda:
• 2х6 mogu imati гaspone do 10'
(3050);
• 2х8 mogu imati raspone do 14'
(4265}; • Kako је laka drvena konstrukcija zapaljiva,
• 2х1 О mogu imali raspone do 16' ona u smislu otpornosti na vatru zavisi od
(4875); materijala tavanice i krovnog pokrivaca.
• 2х12 mogu imati raspone do 22'
(6705};
• Rasponi kosih greda zavise od
velicine krovnih opterecenja, • Krovna oЬioga; videti 6.23.
velicine i rastojanja kosih greda,
i vrste koriseenog drveta. Podloznostlake drvene konstrukcije
• Kose grede mogu Ьiti truljenju zahteva ventilaciju kako Ьi se
predimenzionisane kako Ы se kontrolisala kondenzacija u zatvorenim
postavila potrebna termicka krovnim prostorima.
izolacija i obezbedio prostor za · • Videti 7.41 za termicku izolaciju krovova.
ventilaciju zatvorenih krovnih
prostora.
• Konsultovati se sa proizvodacem • Zavrsni sloj tavanice se oЬicno postavlja
za velicine i raspone greda od na donju stranu kosih greda ili plafonskih
laminiranog fumira. greda.
• Ako se postavljaju krovne grede na
tavanicni prostor se moze postavljati
masinska oprema.

CSI 06100 Gruba stolarija

CSI 06110 Ramovske konstrukcije od drvela
 @. 2о UCVRSCENJE DRVENIH KOSIH GREDA
• Veпtilacija na vrhu krova moze se obezЬediti
kontiпualпim slemeпskim otvorom ili
otvorom sa zaluzinama па kalkaпskom~
zidu; videti 7.45.
• Daska slemeпjaca odrzava kose
grede poravпatim za vreme
---~ konstrukcije; miпimalno jednostruka;
dvostruka је bolja
• Daske slemen]aee treba da budu
duboke kao i ivicni zaseci na gornjim
kra]evima kosih greda.

• Zakovati upravпo pet eksera

od Sd i ukoso dva eksera 16d,
ili koristiti me!alпu anker
Slemenjaca
plocicu za uevrscenje.

Raspinjace vezuju parove kosih

greda i pomazu im u odupiranju
podizueoj sili vetra.
• 1х6 Ш 1х8; koristiti 2х ako је prikacen
plafon. Prikovati za svaku kosu gredu
sa tri eksera 1Od ili eetiri 8d. .

Kose grede su pricvrscene

пaspramпo јеdпа drugoj na dasku
slemeпjacu; Zakucati upravno ili
ukoso, dva eksera 10d za jednostruku
slemeпjacu ili dva eksera
16d za dvostruku
• Tavaпske gr de slemenjacu.
Vezivanje nadstresnice
• Gradeviпskipropisi mogu
zah!evati celicne ankerпe ploCice
kao otpor podizucim silama vetra.
• ОЫеап zasek је horizontalni zasek
па doпjem kraju kose grede ko]i јој
dozvoljava da lezi па horizontalnoj
gredi ili da bude povezana sa
• Kritiena duЫna kosih gre • Zakucati dvostruku letvu а
njom ili gomjom ploeom rama zida
sa podkonstrukci]om. stubove ili jednostruku letvu ое ј
• Spoj па zasek se izvodi se kose grede pricvrscuju za id
rezom pod pravim uglom sa sa podkoпstrukcijom.
dопје strane kose grede koji
se uklapa na gredu ili gornju
plocu rama zida sa ~......iiiiiiiiii................,....,~ • Ucvrstitijedпostruku
plocu sa 16d
па osпom rastojanju od 4"(100) i
podkonstrukcijom. preko svake grede podne
podloge.
1--<!::::::::"'t__.::""':::------.,;:-- • Роdпа podloga
• Plafoпske grede ili podne grede
potkrovlja
Kose grede se mogu oslaпjati n • Zaptiv
dvostruku gornju ploёu zida sa --· • Dvostruke gornje ploce
potkoпstrukcijom ili па
- - - - - - • Ram zida sa potkoпstrukcijom
jednostruku plocu ka а se podne
• Detalji nadstresnice grede podkrovlja oslaпjaju na zid
variraju; videti 6.21. sa potkonstrukcijom.

Nacini podupiranja nadstresnice

 UCVRSCENJE DRVENIH KOSIH GREDA . 21

'\'» ,\···· - \''" ·······~-

~ ~-7-- ··· ··-=е lzlozeni krajevi kosih greda ili
~ ,~ ,
\ \ , '\ ,-""" koso podsvode
\ \ \ ,
\ ,.,.)~ ~ lseeak kosine i ivicna daska
У' ' se mogu pruzati posle spoja
1 nadstresnice kako Ьi zavrsili
kraj veze nadstresnice i oluka. •
otvorim

• lzlozene kose
grede
• Krajevi kosih greda

Krilo oluka produzava vezu

nadstresnice ј podsvode oko
se mogu produziti i
l ravna povrsina
spoljasnje ivice krova
• Veznik
coska ulazi u kalkanski zid.
• Metalna ivica za curenje vode
1
v.1iпo је razmotriti kako detalj krovne nadstresnice
OIJI iiZI COS8k ј SUSГeCe Se S8 detaJjom kOSiПe.
lzlozene kose grede

• lsecak kosjne
• Uskladiti iseeak kosine i
ivicnu dasku sa detaljem
oluka i vezom nadstresnice.

• lvicna daska se produzava

kako Ьi se formiralo mesto za •
curenje vode; Ponekad је • Ukrasna das а
izrezbarena da Ьi se doblo
ornamentalni efekat.
• Viseca kosa greda
• Kosa greda koja gleda prorezima
napolje
• Podsvode od sperploce ili od
dasaka
• Ukrasnз daska Siroko ventilisano podsvode
Zatvorena kosina

Krovna оЫоgа

____. Metalna ivica za curenje vode

• Krajevi kosih greda su
• lseeak kosine

/.-

L~-'----~o.r~
-- /
~----~ Ukrasna daska
zarezani kako Ы primili
podsvode od
sperploce ili t&g
dasaka '
i Kosa greda • Zidna оЫоgа
• Spojnica)
• Uskladiti isecak kosine ј
ukrasnu dasku sa detaljom • Llkrasna daska-
oluka i vezom nadstresnice.
• Kontinualna
ven!ilaciona lrгka sa
mrezicom lii prorezima

Usko ventilisano podsvode • Slicno siroko ventilisanom podsvodu

Prcpustena kosina
@.22 UCVRSCENJE DRVENIH KOSIH GREDA

r-----_".------.o
1 ~~·
Venac od metala ili
Ј ~ prefabrikovanog betona
· - Parapet od opekarskih
elemenata; minimalno 8"
(205) Krovne grede
' Opsiv; videti 7.18.

Krovni nosaёi; oslonac

minimalno 3"(75)
:-~~:,:,,, ~o~Oi оа
- aokeri
maksimalnom osnom rastojanju
- Dvostruki zaptiv
• Jednostruka letva u
. od6'(1525) stubovima
• Plocice pricvrscene sa • Kontinualni stubovi zida sa
У:." (13) .. ankerskim • Minimalno 3х8 letva zasrafljena
za zid od armiranog be!ona ili drvenim ramom
srafovima na osnom
rastojanju ne vecem od opekarskih elemenata.
6' (1830) • Ојаёаnје vezne grede
• CMUzid

Parapeti
• Pogledati gradevinske
propise za uslove ро
pitanju visine i
otpomosti na vatru.

".
1
·• Priёvrstiti gredu za plocu sa Ј
ploёaslim metalnim ankerima
ili bocno zakucanim Kontinualna ventilaciona
ekserima, tri 8d ili dva 16d sa traka sa mrezicom ili
svake strane prorezima
'• Jednostruka ili dvostruka
gomja ploea pricvгScena za • Drveni ram zida sa
veznu gredu od armiranog podkonstrukcijom
betona ili opekarskih
elemenata

Zatvoreni krovni prostori _...---• lviёni opsiv ne stiti spoljasnji

zahtevaju ventilaciju da zid od vremenskih uslova i
Ы se sprecila zid је posebno podloZэn
kondenzacija; videti curenju.
7.45.

Grede ravnog krova

 OBLAGANJE KROVA @.23

'H1loge preko drvenih Ш lakih metalnih kosih greda se tipicno Panelna krovna
.,;tstoJe od АРА klase sperploce ili ne furniranih drvenih
Raspon DeЬijina
;;.tпela. Paneli pojaeavaju ёvrstocu rama od kosih greda i
panela panela Sa iviёnom Bez ivicne
1н 11Zaju ёvrstu osnovu za postavljanje raznih pokrivnih
klasa inёa (mm) potporom potpore
m:tterijala. Zahtevi za oblaganjem i podlogom treba da budu
lJ·.~Iadeni sa preporukama proizvodaea pokrivnih materi]al. U
.l:tJnim klimalskim uslovima bez vejavica, za oЬiaganje mogu 12/0 5/16 (8) 12 (305)
.,,. koпsliti 1х4 ili 1х6 рlоёе postavljene sa razmacima i 16/0 5fJ6, 3/ђ (8, 10) 16 (405)
;юkrivac od drvene ili cepane sindre. Videti 7.04-7.05. 5/16. 3 /в (8,
20/0 10) 20(510)
3
24/0 /в (10) 24(610) 16 (405)
24/0 112 (13) 24 (610) 24(610)
32/16 1/2, 5/fj (13, 16) 32 (815) 28(710)
40120 5fP;. 3/4,7/8 (16, 19, 22) 40 (1015) 32 {815)
48/24 3/4, 7fв (19, 22) 48 (1220) 36 (915)

• Nivo raspona panela se mo~e odrediti na osnovu idenlifikacione oznake klase.

• Tabela iznad podrazumeva da su paneli postavljeni kontinualno preko dva ili vise
raspona sa njihovom duzom stranicom upravno na oslonce, i da oni mogu nositi
30psf pokretrюg opterecenja i 10 psf stalnog opterecenja; 1 psf=0.479 kPa.

• Sperploёa spoljasnje klase, ili paneli lzlozenosti

1 (spoljasnji lepak) ili lzlozenosti 2 (medulepak).
• Zakucati na rastojanjima od
6"(150) ро ivicama i па • Smer vlakana normalan na ram
12"(305) du~ medu-nosa •
• Koristiti 6d oblcne ili zakivke
sa brazdama oko vrata za
• lvice mogu Ьiti poduprte panelnim stipaljkama,
panele do У2"(13) deЬijine i 8d
zaptivom, ili spojevima na pero i zljeb.
za panele deЬijine %" do 1"
(16 do 25). · • Smaknuti spojeve krajeva; razmaknuti spojeve
• Zastititi ivice panela klase Уs"(З) osim ako drugacije nije preporuceno od
lzlozenosti 1 i 2 od izlo~enosti strane proizvodaca panela.
vremenskim uslovima, ili
koristiti spoljasnju
klasu sperploёe • Paneli podsvoda treba da budu od sperploce
spoljasnje klase.
na krovnim ivicama.

CSI 06115 OЬiaganje

-----------------------------------···-~~--····-------
 ®.24 UCVRSCENJE DRVENIH GREDADASKAMA
• Razmak izmedu greda=raspon
poploeavanja; tipicno 4' do 8' (1220 do
2440)
• Smernice u 4.40 se mogu koristiti za
procenu raspona drvenog
poplocavanja.
• Donja strana poplocavanja moze
predstavljati plafon.
• Ostale opcije:
• 2-4-1 sperploca
• Paneli od prefabrikovanih
kompozita ili paneli sa napreg~ -.-=-"'---="""-
licem
• Cementne krovne р:lо:ее~ь~~~~~~~:Ј~
• Raspon gred"---
• Empirijsko pravilo za procenu
duЬine grede:
• Grede od pune rezane drvene
~~~e~~~~~~~:~;iгina grede=1~
• laminatne grede sa lepkom:
=:10jl
ras~on/20; sirina grede =У. do 1/3~
dubJПe grede
• Potrebna velicina drvene grede је
direktno povezana sa velicinom
krovnog opterecenja, vrste i klase
koriscene grade i razmak izmedu
greda i raspon.
CSI 06130 Konstrukcije od masivnog drveta
Krovni sistemi sa drvenim gredama ucvгScenim
daskama tipicno koriste isti sistem stubova kao i
podni sistemi sa drvenim gredama ucvrscenim
daskama. Videti 4.38 i 5.50.
• Krovne grede se mogu oslanjati na:
• Drvene, eelicne ili betonske stubove
• Drvene ili celicne nosace
• Nosece zidove od armiranog betona ili
opekarskih elemenata
" Noseta povrsina treba da bude dovoljna da se
ne Ьi prekoracila dozvoljena naprezanja na
/ pritisak greda i nosetih materijala.
Moguci prepusti; ograniceno na У. raspona
Strukturalni ram zahteva ucvrscenje zidnih,
podnih, i krovnih ravni protiv bocnih sila vetra i
seizmickih sila.
• Uevrscenje greda daskama se oЬicno ostavlja
izlozeno prema unutrasnjosti sa cvrstom
termickom izolacijom postavljenom preko
krovne ploce i pame brane. lzlozene strukture
zahtevaju promisljene detalje spojeva,
koriscenje kvalitetnih materijala, i pazljivu
obradu.
• Ucvrscenje greda daskama ne ostavlja
zatvorene prostore za cevovode, cevi, ili zice,
izuzev kada se koriste slojeviti strukturalni
elementi ili elementi postavljeni na odstojanju.
• Ucvrseenje greda daskama se moze
kvalifikovati kao teska drvena konstrukcija ako
strukturu nose nezapaljivi spoljasnji zidovi i
drveni elementi i poploeavanje zadovoljavaju
minimalne zahteve ро pitanju velicine odredene
gradevinskim propisom.
 UёVRSCENJE DRVENIH GREDA DASKAMA (§) .25
i ', >:,!ОЈС a/ternatiVe za UCvГSCenje kГOVПih strukture SЭ
'i'"(Jama ucvгScenim daskama, u zavisnosti od pravca i
'. r·rtojanja krovnih greda, koriscenih elemenata za
1•н:rnoscivanje rastojana izmedu greda, i opste dublne
•. ,;rrstruktivnog sklopa.

• Poploeavanje krova
• Krovne grede

U ovom dvoslojnom sistemu, krovne grede mogu blti

Krovпe grede mogu blti na rastojanju od 4' do 8' (1220 do
na vecem rastojanju i mogu nositi niz bocnih letvi. Те
2440) i premoscene ploeama od punog ili laminiranog drveta.
bocne letve su premostene krovnim plocama od
Grede se mogu oslanjati na nosace, stubove, ili поsеее
cvrstog plocastog pokrivnog materijala.
zidove od armiranog betona ili opekarskih elemenata.

Krovпe grede paralelne sa nagibom -----.... Krovne grede

Krovno
Kose krovne grede poploeavanje
Krovпe grede ili sekundarne
grede

U ovom primeru dvoslojne strukture, Krovne grede mogu Ьiti na rastojanju dovoljno Ьliskom da
krovne grede nose konvencionalni budu premoscene krovnim plocama. Ako su na vecem
sistem drvenih kosih greda. rastojanju, grede mogu nositi seriju sekundamih greda
paralelnih sa nagibom.

Krovne grede upravne na nagib

 ®.26 SPOJEVI DRVENIH STUBOVA 1GREDA

• Za nagibe 4:12 i vece,

koristiti plocice sa srafom
kroz njih ј podloskama
usadenim u grede.

• Gradevjnskj propjs
moze zahtevati
. _,• Za manje nagibe, metalnu traku za
korisШj metalnu traku ucvrscenje spoja
Ш plocu za vezjvaje stuba ј grede za
greda па slemenu. odupiranje podizueoj
sili vetra.
Spoj slemena Spoj stuba i grede

• Metalna vezna
traka Ш plo
/ • Meta}ni ?.rofi.l
ј za ucvrscenJe
1 sa оЬе strane
1 grede

Spoj stuba i grede Spoj stuba i grede

Spoje moze blti sa ~·~Rastavljena drvena greda

prolaze6im srafovima; ako
ne postoji adekvatan
prostor za vise potrebnih
srafova, koristiti spojnicu
od rasecenog prstena.
Videti 5.49.

• Greda od punog
• Rastavljeni drveni . • Krajevj krovnjh greda se
stubovi ' mogu oЬiikovati da Ьi se
doblli ornamentalni efekti;
• Puni umetak
ne izlagati krajeve vlakana - - - - - - Sastavljeni stub sa
vremenskim uslov1ma. kontinualnim srednjim
elementom

Spoj stuba i grede Spoj stuba i grede

 SPOJEVI DRVENIH STUBOVA 1GREDA @.27
• Spoj u vidu plocice sa srafom
kroz njih i podloskama usadenim
u grede.
• Drvene ploce se postavljaju
preko krovnih greda.

• lzolacija od evrste репе preko parne brane

/ • Materijal krovnog pokrivaca mora Ьiti
/ pricvrscen steznicima dovoljno dugackim
~ / da produ kroz izolaciju i probuse krovnu
~~ 1
pocu. v

• Greda slem ·аса

Krovni presek na slemenu

• Na strmim nagiЬima se mogu
zahtevati Ыokade za staЬilnost
bocnih letvi.
• Razmak bocnih letvi је odreden

• Puna unutrasnja-----
ispuna ili zastakljeni
otvor

• Grede su
zarezane radi punog
oslanjanja па stubove
• Opciono drvena aska
ili nosace.
Donja strana krovne ploce
moze sluziti kao
Krovni presek na unutrasnjem podsvode.
osloncu

• Termiёka izolacija se Krovni presek na spo!jasnjem zidu

postaviti preko krovne ploce ili u
prostor nastao postavljan·e
zavгSnog sloja plafon13.
Bocne letve se mogu pricvrstiti
za krovne grede pomocu
metalnih nosaca.

• Videti 6.26: za spojeve

drvenih stubova i greda.

(
• Krajevi krovnih greda mogu Ьiti
oЫikovani da Ы se doЬio
.Piafon se moze postaviti ornamentalni efekat; ne
kako Ьi se stvorio ostavljati krajeve vlakana
zatvoreni prostor za cevi, izlozene vremenskim uslovima.
zite i termicku izolaciju.

Krovni presek na spoljasnjem zidu

Krovni presek na unutrasnjem osloncu
 @.28 DRVENE RESETKE
Nasuprot moпoplaпamim resetkastim nosacima, teze
drveпe resetke se mogu sklapati postavljaпjem vise
elemeпata i njihovim spajanjem u cvorovima resetke

• Da Ьi se izbegla dodatпa naprezaпja pomocu spojnica od rasecenog prstena. Те drvene

savijanja u elementima resetke, resetke mogu пositi veta opterecenja пеgо resetkasti
пosaci i па vetim su razmacima. Konsultovati se sa
opterecenja treba da ---
graaeviпskim inzenjerom u vezi zahteva pri
budu na cvorovima resetke.
projektovanju, ukrutenju, ankerisanju.
• Vertikalпa ukrucenja mogu blti
potrebпa izmedu gornjeg i doпjeg
pojasa susedпih resetki kako Ьi se
obezbedila otporпost па Ьоспе sile
vetra i seizmicke sile.

• Horizontalпa ukrucenje mogu Ьiti

potrebna u ravni gorпjeg ili doпjeg
pojasa ako dejstvo dijafragme k~ovnog· /
rama nije adekvatпo za sile u ivicпim
1
//
zidovima. 11 /
• Svako ugaono ukruceпje treba da se 1 /~
1
spaja sa gorпjim ili donjim pojasom u 1 1//.:

CvOГOVima rese!ke. r
Ј
• Drveпe resetke mogu se postavljati па osпim
rastojaпjima od 8'(2440), u zavisпosti od moguteg
гаsропа krovnih ploea ili dasaka. Kada se
postavljaju Ьоспе letve preko resetki, гаsроп
resetke se moze povetati do 20' (6095).

ci-- Opseg raspona za

(12 do 45m)
oЫikovane
resetke: 40' do 150'

• Opseg dublne za oЬiikovaпe resetke: raspon/2 do

гаsроп/6

• Videti 6 09 za opise konfiguracija resetki.

---.-. Opseg raspoпa za ravne resetke: 40' do 110' (12 do

ЗЗm)
• Opseg dublne za ravne resetke: raspon/1 О do
raspon/15

- - - . Kompozitne resetke imaju drvene elemente koji trpe

pritisak ј celicne elemente koji trpe zatezanje.
Sipke resetke su metalne vezпe sipke koje sluze
kao elemeпti koji trpe zatezanje u resetki ili gredi sa
resetkom.

• Grede sa resetkom su drvene grede ukrucene

komblnacijom dijagonalnih sipki resetke i podupiraea
koji trpe pritisak ili amortizujucih sipki.

CSI 06135 Resetke od drvene graae

 DRVENE RESETKE ®.29
• Elementi su od dvostrukog ili trostrukog
materijala; sirina lica је minimalno 3-
%"(90) za rasecene prstene od 2-%"(64);
minimalno 5-%"(140) za rasecene
• /.11
1

prstene od 4"(100). -----.____

• Resetke oblcno nemaju vise od pet
elemenata u deЫjini.
• Upravni ili vertikalni
stapovi ispune mogu se
produziti da podupiru
bocne letve.

Primer belgijske resetke

• Velicine elemenata i detalji spojeva se odreduju

inzenjerskim proracunima u zavisnosti od tipa "~ • Da Ы se sprecili sekundami naponi smicanja
resetke, nacina optere6enja, raspona, i klase i vrste i savijanja, centralne ose elemenata resetke
koriscene grade. i optere6enja u spojevima treba da prolaze
• Velicina elemenata koji trpe pritisak је generalno kroz istu tacku
odredena izvijanjem dok је velicina elemenata koji
trpe zatezanje odredena naprezanjima u spojevima.
• Pogledati gradevinski propis za minimalne deЫjine
elemenata ako је resetka kvalifikovana kao teska
drvena konstrukcija.

• Minimalni Prolazeci sraf

oslonac 5- Celicna ploca za • Ankerni srafovi
%"(140) \ oslanjanje /2',____",__ _ _. Celicna ploca kao
• Celicni profili oslonac na podlozi
, \ Drvena plocica od maltera
'• Spojnice od
raseeenog prstena armiranog betona ili
• Gomja ploea
·• Celicna ploea za Sastavljeni stub se opekarskih
. oslanjanje uklapa sa deЫjinom elemenata
• Puni ili resetke
sastavljeni stub
kaooslonac

Spoj stope
 ®.30 KOSE GREDE SA DRVENOM RESETKOM
• Zahtevi ро pitanju oЫaganja
su slicni kao i za
konvencionalne kose grede;
vid,ti6.23. \ pritiska i zatezanja oni su tipicno 2х4; 2х6 se
f,_~
\~
• Maksimalno produzenje gomje
pojasa za prepust је 2' (61 О)
• Veci prepusti od do 14 su moguca
uz koris6enje klinastih Ыokova ili
stubl6a.
~ '•
\ \
~ .• VenШisano
Nadstresnica sa podsvodem
CSI 06190 Prefabrikovane drvene resetke
• Tipicno rastojanje је 2' (610),
ali moze varirati do 4' (1220)
• Elementi resetke su spojeni sa 1 oko konfiguracija, dozvoljenih raspona i
metalnim ploeastim
spojnicama.
Bocna ukrucenja su potrebna upravno na
ravnu resetke za vreme postavljanja i
posle podizanja.
Plafon se moze postavili direktno па donji
pojas. Za resetke na rastojanju vecem od
2' (61 0), mogu Ьiti potrebne uglavljene
letvice za oslonac materijalu za plafon.
• Termicka izolacija kao ј elektrjcna ј
masinska oprema mogu se smestati
unutar dublne reselke.
Krovna oЬioga
·• Gornji pojas
.• Blok ispune ili
podupirac vezan za
sistem ispune
resetke
·• Daska
podsvode
Prepustena nadstresnica
Kose grede sa drvenom resetkom su
prefabrikovane monoplanarne resetke. Zato sto
su individualni elementi izlozeni primarno silama
ponekad koriste za gornji pojas. Grede sa
resetkom su najpogodnije za upotrebu kada
pravougaona osnova zahteva odredeni broj
resetki istog tipa i ciste raspone od preko 18'
(5485). Konsultovati se sa proizvodaeem resetke
opterecenja, i konstrukcionih detalja.
. • Kose grede sa resetkom se mogu oslanjati na
grede od celika, drvene grede ili nose6e
zidove od armiranog Ьetona ili opekarskih
elemenata.
• Opseg nagiba: 2:12 do 8:12
1
\•. Opseg dublna: raspon/10 do rasP.on/20
.~~
!
\• Kose grede sa reSetkom imaju raspon od 20'
do 32' (6095 do 9755); moguci rasponi su do
60'(18m).
• Vjdelj 6.09 za opis konfiguracija resetki
-_ Кrovna оЫоgа
Prepust gornjeg pojasa
Podsvode moze Ыti
prefabrikovano zajedno sa
resetkastim jedinicama.
71
TERMICКA ZASTITA
1ZASTITA OD VLAGE
7.02 Termiёka zastita i zastita od vlage
7.03 Podloga za pokrivanje krova sindrom
7.04 Drvene sindre
7.05 Cepane drvene sindre
7.06 Sindre od kompozita
1.01 Sindre od skriljca
7.08 Pokrivanje krova crepom
7.09 Pokrivanje krova metalnim limom
7.10 Krovni pokrivaё od profilisanog metalnog lima
7.11 Slojevi ravnog krova
7.13 Sistemi krovnog pokrivaёa sa nanesenim slojevima
7.14 Jednoslojni sistemi krovnog pokrivaca
7.16 Odvodenje vode sa krova
7.17 Opsivanje
7.18 Opsivanje krova
7.21 Opsivanje zida
7.22 Zidovi zavese
7.25 Prefabrikovani betonski paneli
7.26 Zidani panel od opekarskih elemenata
7.28 Kameni paneli
7.29 Metalna оЫоgа
7.30 Fasade od sperploce
7.31 Fasade od drvene sindre
7.32 Fasada od horizontalnih dasaka
7.33 Fasada od vertikalnih dasaka
7.34 Gipsani malter
7.36 Sistemi spoljasnje izolacije i zavrs11e obrade
7.37 Termiёka izolacija
7.38 Termiёka otpornost gradevinskih materijala
7.39 lzolacioni materijali
7.41 lzolovanje krovova i podova
7.42 lzolovanje zidova
7.43 Kontrola vlage
7.44 Parne brane
7.45 Ventilacija
7.46 Spojevi za pomeranje
7.48 Zaptivaci spoja
!Ј .02 TERMICКAZASTITA 1ZASTITA OD VLAGE

Materjjalj kojj se koriste za krovnj pokrivac pruzaju vodootporni

pokrivac krovпog sistema. Qnj ро formi variraju od prakticno
koпtinualпih, пepropusпjh membrana do preklapajucjh
jsprepletanih komada crepa ј siпdre. Tip krovпe pokrivke koja se
moze koristiti zavisi od пagiba krovne konstrukcije. Dok nagпuti
krov lako odvodi vodu, ravaп krov mora da zavjsi od kontinualne
vodootporne membraпe koja се zadгZavati vodu dok se ona
oceduje i isparava. Ravan krov kao i svaki dobro izolovan nagnuti
krov па kome se zadrzava sпeg, mora Ьiti projektovan da nosi
veca aktivпa opterecenja nego sredпje јјј jzrazjto kos krov. Dodatnj
faktorj koje treba razmotrjti pri izboru materijala za krovni pokrivac
ukljucuju zahteve za izolacijom, odrzavanjem, i trajnoscu,
otpornost па vetar i vatru, i, ukoliko је vidljiv, srafuru. teksturu i
boju.

Da Ы se sprecilo curenje vode u krovnu konstrukciju i eveпtualпo u

unutrasпjost objekta, moraju se postaviti oluci duz ivica krova, па
mestima gde krovovi menjaju пagib ili dodiruju vertjkalne povrsine,
i па mestjma gde iz krova jzlaze dimnjaci, ventilacione cevi i krovni
prozori. Spoljasnji zjdovi takode moraju imati obezbedeno
odvodenje vode tamo gde se moze javiti curenje- па otvorima za
vrata ј prozore i duz spojeva gde se grada spaja sa ravni zida.

Spoljasnji zjdovj takode moraju da obezbede zastitu od vremeпskih

uslova. Dok neki sistemi spoljasnjih zidova, kao sto su puпi noseci
zidovj od cigle jli betona, eflkasno sluze kao barijere protiv
prodiranja vode u unutrasnjost objekta, ostali sistemi zidova, kao
sto su dvostruke fasade i zid zavese, koriste unutrasnji drenazni
sistem za odvodeпje vlage koja prode kroz fasadu ili oЫogu.

Vlaga је uoЫcajeno prisutna u unutrasnjim prostorima objekta u

oЫiku vodeпe pare. Kada vodena рага dode u koпtakt sa
uпutrasnjom povгSiпom spoljasnjeg zida koja је hladna usled
toplotnih guЫtaka kroz zid prema hladnijem spoljasпjem vazduhu,
moze se javiti koпdenzacija. Та koпdeпzacija moze Ыti vidtiiva, kao
па neizolovanom prozorskom okпu ili se moze sakupljati u
. ----
' .
··-·-·- prikrivenjm prostorima krova, zidova ili poda. Sredstva za borbu
protiv koпdenzacije ukljucuju pravilno postavljanje termiёke
izolacije i sakupljaёa vodene pare, i ventilaciju prikrivenih prostora,
kao sto su tavanice ili kanali.

1
f

Potencijalni guЫtak toplote ili prijem toplote kroz spoljasnji omotac

objekta је vazan faktor za procenu koliciпe masinske opreme i
energetskih zahteva za odгZavanje zeljenog пivoa komfora u
unutrasnjem prostoru. lspravan izbor gradevinskih materijala,
pravilna konstrukcija i izolacija omotaёa objekta, i orijentacija
objekta па lokaciji su osпovna sredstva za koпtrolu toplotnih
guЫtaka i prijema.

Gradevinski materijali se sire i skupljaju usled varijacija u

normalnom temperaturnom opsegu, kao i usled izlozeпosti
suncevom zraeenju i vetru. Da Ьi se omogucilo ovo kretanje i
pomoglo rastereeenje naprezaпja uzrokovanog termickim sirenjem
i skupljanjem, ekspanzioпi spojevi treba da budu fleksiЫini,
vodonepropusni, trajni i ispravno postavljeni kako Ы imali efekta.
 PODLOGA ZA POKRIVAN.JE KROVA SINDROM 7Ј .03
Podloga stiti krov od vlage dok se ne postavi
pokrivac od sindre. Kada se postavi pokrivac,
podloga obezbeduje dodatnu zastitu od kise
nosene vetrom. Materijal za podlogu treba da ima 4" (1 ОО) bocni preklop
mali otpor pri prolazu vodene pare kako se vlaga 2" (50) preklop sa gornje strane
ne Ьi stvarala izmedu podloge i krovnog • Podloga 6" (150) sa оЬе strane
pokrivaca. Podlogu pricvrscuju samo ekseri dok grebena i slemena
se ne postavi pokrivac od sindre.
lvice preko kojih curi voda su od
metala otpornog na koriziju koji је
postavljen preko podloge duz
nagiba, i direktno na ivicu duz
nadstresnice. Mogu Ьiti
Opsivanje nastresnjice izostavljene па drvenoj i rucno
Opsivanje nadstresnice se preporucuje kad god cepanoj sindri zato sto sindra
postoji mogucnost da se led formira duz formira nadstresnicu prelazeci
nadstresnice i kada se istopljeni led ili sneg uvlace preko ivice krova.
pod pokrivac od sindre.

Podloga za normalne nagibe (4:12 i vise)

• Na krovovima sa normalnim nagibom,
opsiv nadstresnice se sastoji od dva sloja
od 151Ь. filca ili jednog sloja od 50 lb. glatkog
pokrivaca koji se proteze od nadstrsnice do
tacke 24" (61 О) unutar granice unutrasnjeg zida.
19" (485) prvi sloj
• Na krovovima sa niskim nagiЬom, lepi se
dodatni sloj koji se proteze do tacke ' 36" (915)
36" (915) unutar granice
Asfaltni cement
unutrasnjeg zida.

19"(485)

Podloga za niske nagiЬe krovova (3:12 do 4:12}

krovova sa sindrom

~ 1 Pokrivac
·
1
Podloga
· Normalan
i nagiЬ Niski nagiЬ

Sindra od 1151Ь. filc natopljen 4:12 i vise Jedan sloj 3:12 do 4:12 dvostruki sloj
' fiberglasa pun asfaltom
1 Asfaltna ·· 151Ь. illc.:..~na.~to~p"..lje-n---+-1- -: i vise
4 12 , Jedan sloj 2:12 do 4:12 dvostruki sloj
: sindra pun asfal!om
Ј-"':.:.::С.:"----1-----+-= 4:12 i vise 3:12 do 4:12
smanjiti izlozenost
izboru Ро vremenskim
15 lb. filc natopljen 1

Rasporeden 4:12 i vise 1. Ро izboru; potrebno .1 3:12 do 4:12 uslovima ро izboru

Drvena asfaltom
· opsivanje nastresnice Potrebno opsivanje
i u oЬiastima sa
sindra 15 IЬ. filc natopljen
Pun 1 nadstresnice u
asfaltom
i snegom fЬiastima sa
i negom
---:c=-e-pa_n_a-+-:R:::-a-sp_o_red-::-en-+--···--~··----1-----t-- Nije 1

drvena 30 lb. filc natopljen ! 4:12 i vise preporuёljivo •

sindra Pun asfaltom (medusloj)

. ЈЬ.
30 filc natopljen ~- 4:12 i vise 3:12 do412 ј Jedan sloj podloge
1 medusloj preko
asfallom (medusloj)
1 i celog krova
 27.04 DRVENE SINDRE
Maksimalna preporucena izlozenost Drvene sindre i cepane sindre se oblcno prave od crvene kedrovine, ali
postoje i od belog kedra, kaijfornjjske sekvoje ј crvenog cempresa. Crvenj
Klasa sindre NagiЬ krova
kedar је Јер, sa ujednacenjm vlaknima ј prjrodno је otporan na vodu, trulez
i duzina 4:12 i vise 3:12 i sunce.

Broj 1 16" (405) 5" (125) 3-3// (95) Sindre od crvenog kedra postoje u duzinama od 16" (405), 18" (455), 24"
(610), ј u sledecjm klasama:
18" (455) 5ЈН' (140) 4Jf/ (110)
24" (610) 7_1/2" (190) 5-%11 (145)
Broj 2 16" (405) 4" (100) 3_1// (90) • Broj 1 prvoklasni tip (plava oznaka):
18" (455) 4J/z" (115) 4" (100) • 1ОО% od jezgra drveta, 1ОО% cjsto, 1ОО% ujednacena vlakna
• Broj 2 srednja klasa (crvena oznaka):
24" (610) 6_1/z'' {165) 5- 1U' (140) • 1О" (255) cisto na 16" (405) sindrama
Broj З 16" (405) 3_1/z" (90) 3" (75) • 11" (280) cjsto na 18" (455) §jndrama
18" (455) 4" (100) 3-'/2" (90) • 16" (405) cjsto na 24" (610) sjndrama
24"{610) 5Ј/2 " (140) 5" (125) • Ponekad sa nesto dozvoljenih losjh vlakana
• Broj З upotrebna klasa (crna oznaka):
Drvene plocice 18" (455) 7J/z'' (190) Njje
• 6" (150) ёisto na 16" (405) ј 18" (455) sindrama
24" (610) 10"(255) preporucljivo • 10" (255) ёisto na 24" (610) sindrama

• ТгеЬа koristjti
samo neгdajuce eksere, kao sto su ekseri od
pocinkovanog celika ili akuminijumskih legura. Potгebna su dva
veznika ро sindri. Ekseгj treba da budu zakucanj do jvjce, ali ne u
povrsinu sindrj.
• Oplata sa razmacima 1х4 ilj 1х6 obezbeduje ventilacjju za sindru.
Rastojanje jzmedu dasaka је jednako izlozenosti рlоёјса.

Spojevi od Y."do %" (6 do 10)

kako Ьi se dozvolilo siгenje
Naizmenicno
• Mjnimalni pomeraj izmedu preklapanje
susednih pravaca od 1-%" З" do 5" (75
(З8); ne treba poravnavati
spojeve u naizmenicnim
с ј
do 125)

Otvoreni zljeb

Dupli prvi stroJ koji је ispusten 1" do

• lzlozenost sindri zavi
duzine sindri ј nagiЬa krova:
videti tabelu iznad.
• U oЬiastima u kojima vetar
nanosi sneg i stvara se led па
krovovima, potrebno је
opsivanje nadstresnica preko
punog pokrivaca; videti 7.З.
1-%"(25 do 38) kako Ы se formjraJa
• Dvostrukj poёetni red
nastresnica za curenje vode.
• Sleme slicno kao kod
Sindre mogu prelazjti 1" (25) preko konstrukcjje grebena krova
kose ivice kako Ьi formirale mesto • Mogu se nabavjti neobradene
za curenje vode, lii da Ьi Ьile ploce za sleme i greben krova
oiviёene IVJcnom trakom da Ьi se
eliminisalo curenje vode.

CSI 07310 Sindra

Postavljanje grebena
 CEPANE DRVENE SINDRE !Ј .О S

Dok su drvene sindre seeene, drvene cepane sindre se prave

ccpanjem kratkih balvana u zasiljene radijalne sekcije, sto za Rezane sindre
rezultat ima bar jedno lice sa teksturom. Sindre su oblcno od
1ОО% cistog jezgra drveta, i postoje u duzinama od 18" (150)
1 24" (610). Klinasto cepane i direktno cepane sindre imaju

1ОО% ivicnih vlakana, dok rucno cepani i seeeni odsecci ~ Cepane sindre
нпајu najmanje 90% ivicnih vlakana.
Кlinasto cepane sindre su rucno
Dгvena sindra i cepane drvene sindre su zapaljive ukoliko cepane cindre uz okretanje drvenog
11isu hemijski obraaene kako Ы doЫie rang UL klasa С. Rang Ыоkа pri svakom cepanju
klase в moze Ьiti podnosljiv ako se sindre ili cepane sindre
klase С koriste preko pune krovne povгSine od iverice od Rucno cepane i rezane sindre su
%"(16) pokrivene ро povrsini lepkom i oЬiozene plasticnom klinasto cepane sindre koje imaju
lolijom. cepano lice i rezanu pozadinsku stranu

• ZЬog grube teksture cepane • Direktno cepane sindre su rucno

drvene sindre, medusloj se
postavlja izmeau svakog reda.
Medusloj, 30 lb. filc natopijen
asvaltom, sluzi kao stit protiv
kise i snega nanetih vetrom.
• 18" (150) sirok medusloj
• Dvostruko rastojanje
izlozenosti
cepane sindre jednake deЫjine.
• Spojevi od %" do %"
· (10 do 16) kako Ьi se
dozvolilo sirenje • 30 lb. podloga od filca
• Minimalni pomeraj od 1-'h" • Minimalno 11" (280);
· (38) izmeau susednih preklopni deo 4" (100)
pravaca
-
·• Centralni uvojak
• ~v~~ni uvojak o l : / d6" (150)
'h 113) Naizmenicno
preklapanje
1 1-
-1 !

Otvoreni zleb

Dvostruke pocetne sindre

• Za izdгZijivost na Postavljanje grebena

Poeetna traka od 36"
. (915): za opsivanje
nadstresnice, zalepiti
dodatni sloj od 30 lb.
asfaltom natopljenog filca
od nadstresnice do tacke
36" {915) unutar granice
unutrasnje linije zida.
Dvostruki poeetni sloj;
prelazi 1" do 1-'h" (25 do
38) kako Ы se formirala
ivica za prelivanje vode.
vremenske uslove
pogledati prethodnu
stranu.
• Koristiti eksere otporne na
koroziju, kao sto su ekseri
od pocinkovanog eelika ili
aluminijumskih legura.
Ekseri treba da budu
zakucani do ivice, ali ne u
povrsinu sindri.
• Sleme slicno kao kod
konstrukcije grebena
krova
• Mogu se nabavШ
neobraaene ploee za
sleme i greben krova
 .06 SINDRE OD KOMPOZITA
Sindre od kompozita imaju osnovu od neorganskih staklenih
v!akana ili od organskog filca postavljenog sa one strane koja је
izlozena vremenskim uslovima sa mineralnim ili keramickim
~---------------,-,г
granulama. Sindre sa osnovom od neorganskih staklenih vlakana
= с=-.з = = .-.=:. = = <=.'.> = }---• Tipicпo 12" (305) imaju izuzetnu otpornost na vatru (UL klasa А); sindre sa osnovom
~ _l od organskog filca imaju sredпju otpornost na vatru (UL klasa С).
• Cetvr1asti zadnji kraj sa dva jezicka Dizajпi sindri Veciпa siпdri od kompozita ima umetke sa samolepljivim lepkom ili
.· . . . . .. . • Siпdre variraju ро tezini od 2051Ь. reze za ucvrseeпje kako Ьi Ьile otporпe па vetar. Otporпost па
· · ·· · · do 380 lb. ро kvadratu. vetar је Ьitna kada se siпdre koriste па krovovima sa пiskim
• Јеdап kvadrat =1ОО sf (9.29 m2) пagibom i u oЬiastima sa jakim vetrovima.
• Koпsultovati se sa proizvodacem
krovnih pokrivki za veliciпe,
srafure, Ьоје, i detalje oko
postavljaпja. • W (siriпa} =12" (305)
• Е (izlozeпost) = 5" (125}
,_.1'--'--'-----' • TL (ukupni preklop) 7"
• Sa пasumiёпo izrezaпom ivicom
(180)
• HL (glavni preklop) = 2"
~}-· ,,.. ,,,,.. (305do380) (51)
• Miпimalпi preporuёljivi
• Sa lamiпatпim prekrivaёem nagib- 4:12

• Preklopne tacke па poloviпi ,• Traka od 18" (455) sa licem па dole

• Poёeti tre6i red sa punom
priёvrsceпa asfaltnim cementom i
trakom miпus jednaп jezicak. miпimalnim ekserima
• Poёeti drugi red sa punorh • Preklop 12" (305)
trakom minus 'h jezicka. ~....----.. Traka od 36" (915) sa licem па gore

·• 9" (230) Poёetna traka • lzrezane siпdre kako Ьi formirale 6"

- - - - · · Poceli prvi red sa punom (150) sirok zleb; prosireпa па Ys" ро
· trakom. stopi (1:1000}.

Otvoreni zleb
• Poceti tre6i red sa punom
sindrom manje 8" (205).
- - - • Poёeti drugi red sa punom • Linija ZJeba od rolne materijala
• Preklopпe tacke па treciпi sindrom manje 4" (100). pokrivke od 36" (915}

""' ' • Obrnuta traka siпdre mапје

З" (75)

·• Poёeti prvi red sa puпom

• Produziti svaku traku 12"
(305) preko centra zle а.

sindrom.

• Ponavljanje. • Zatvoreni zljeb

formiran
• Nasumicпo rastojanje preklapanjem
sukcesivnih
pravaca sindre u
• 5" (125) izlozenost
naizmeniёnim
slemenu i grebenu krova
• lvice za curenje vode pravcima.
otporne па koroziju duz
nadstresnica i nagiba

CSJ 07310 Sindra

 SINDRE OD SKRILJCA .07
·• ~lliJaC је izuzetno trajan, vatrootporan krovni materijal koji
zahtevan ро pitanju odfiavanja. Sindre od skriljca su
IIIJ!; .
, epane. ukrasene, i probusene kako Ьi kroz njih prosli bakarn1
.:kseri ili zicane veze. Principi koji se odnose па njihovu
pr1menu SU slicni principima za drvene sindre.

• lJve rupe za eksere ро 20:12; HL =2" (51)

sindri 8:12; Hl 3" (75)
• Uugacke od 1О" do 24" 4:12; HL = 4" (100)
(255 do 610) sa korakom
od 2" (51)

· 3116" do 1" (5 do 25)

rJeЬijine
Bakarni opsiv od 16 unci
~ · Minimalno11" (280); sekcije
preklapanja 4" (100).
1" (25) usmerivac toka

• 6" do 14" (150 do 355) sirine

Sindre od skriljca mogu imati ..
tezinu od 800 do 3600 lb. (3660
do 1630 kg) ро kvadratu (9.29 m2) • Sedlo ili Bostonski greben
krovne povrsine. Zbog toga је krova
potreban krovni ram jaci nego
oЬicno. Sindre od skriljca se
mogu primeniti preko:
• Povrsine od punog drveta
• Beton pogodan za zabljanje • Rasireni zleb prema dnu,
eksera У," ро stopi (1:100).
• Celicnog rama
• Preko krovne povrsine od
punog drveta oblcno se • Pocetna sindra se koristi
.• Prepust od 2" (51) kako Ы da Ьi prvom redu dala isti
postavlja podloga od 30 IЬ. · se oformila ivica za curenje nagib kao i narednim • Greben spojen ро polovini
krovnog fi!ca. Za deЬije sindre
vode na nadstresnjici. redovima. pravog ugla
od skriljca moze se zahtevati i
Prepust od :h" do 1" (1З do
451Ь. filc.
25) na ivici sa nagibom.

• Dijagonalno postavljanje plocica

је metod poslavljanja krovnog
pokrivaca tako da se dijagonala
svake plocice postavlja __---'Ј'
horizontalno.
• Sacasto postavljanje plocica је
dijagonalno postavljanje kod koga
su odseёeni coskovi plocica
pokrivaca. ------
• Otvoreno postavljanje ploёica ili
postavljanje sa razmakom је
metod postavljanja krovnih plocica - - - · - - - - - - - - - - - - - -
sa prostorom izmedu susednih
plocica u redu. CSI 07310 Sindra
 !Ј .08 POKRIVANJE KROVA CREPOM
Jedinice za pokrivanje slemena
Pocetne pokrivne jedinice
• Arгjscrepovj pokrivaju
nagjbe
• Povrsjnski crepovi
· • Cementni malter
Krovni pokrivac od сгера se sastoji od glinenih ili betonskih
ploca koje se preklapaju ili prepljcu kako Ьi se napravila jaka
uklopljena figura. Као ј skrjljac, krovni сгер је vatro-otporan,
trajan i nije zahtevan ро pjtanju odгZavanja. Takode је i tezak
(800 do 1000 lb. ро kvadratu; 363 do 454 kg ро 9.29 m2) ј
zahteva krovnj ram kojj је dovoljno jak da da nosi tezinu
crepa. Krovni crepovi se oblёno postavljaju preko pune
povгSine od sperploёe sa podlogom od 30 lb. ili 451Ь. krovnog
filca. Specijalne crepne jedinice se koriste za sleme, greben,
nagibe i nadstresnice.

Slede tipicne vrste, dimenzije i tezine • Jedjnice za pokrivanje-з!em

glinenih crepova. Velicine, tezjne, i detalje • Drveni klin
postavljanja treba proveriti kod proizvodaca. • Zatvaranje malterom
ili pomoeu jedinica
• Misionarski ili spanski crepovi su kupasti, odredene veliёine za tu
polucilindriёni krovni crepovi koje se namenu
postavljaju tako da је konveksna strana Krovni filc
okrenuta na gore da Ы prekrila otvoreni,
isti сгер postavljen sa konkavnom stranom
nagore.
• PolukruZпi gornji crep sa konveksnoor-----1,.-д..._
stranom na gore; polukruznГdonji
crep sa konkavnom stranoffifl!&e<9re.--
• Suzenje omogueava crepovima da se
ugnjezde u preklapajuee crepove.
• Minimalni preporuёeni nagib- 4:12
• 1О" (255) siroke; 19" (485) dugaёke
• lzlozenost: 16" (405) Sleme

• lzvijeni crep ima presek u oЫiku slova S, • Minimalno 4" (1

pos\avlja se tako da se donji zavoj jednog • Opsivka od Ьakra
сгера preklapa sa gornjim zavojem • Jedinice za
sledeceg u istom redu. zatvaranje vrha
• Minimalni preporuёeni pad- 4:12
• 14" (355) siroke; 19" (485) dugacke ·• Krovnifilc
• lzlozenost: 16" (405)

• Crepovi sa preplitanjem su ravne,

pravougaoni krovni crepovi koji imaju zljeb
duz jedne ivice koja se uklapa preko
izbocine u sledeeem crepu~u~il:!!st~om~rшu.--
• Minimalni preporuёeni pad- 3:12
• 9" (230) siroke; 12" (305) dugaёke krova
• lzlozenost: 9" (230)

• Ploёastjcrep је ravan, pravouganog oЬijka

----l
i postavlja se u preklapajucem rasporedu. i
• Minjmalnj preporuёeni pad- 3:12
• 1О" (255) siroke; 16" (405) dugacke • Jedinica za zatvaranje
• lzlozenost: 13" (330) nadstresnice

Nadstresnlca
CSI 07320 Krovnj crepovj
 POKRIVANJE KROVA METALNIM L/MOM !Ј .09

Krov od metalnog lima је karakteristiean ро jakoj vizuelnoj

semi od stegnutih spojeva i izrazenim slemenom i krovnim
ivicama. Metalni lim moze Ьiti od bakra, legure cinka,
pocinkovanog celika, belog kalaisanog lima, nerdajuceg • Metalni krovni pokrivat se
celika oЫozenog nekom legurom kalaja i olova. Da Ы se postavlja preko podloge od
1zbegla moguca galvanska reakcija u prisustvu kisnice, oluci, krovnog filca. Smolasti papir se
veze, i metalni dodaci treba da budu od jstog metala kao ј koristi da bi se spreёilo lepljenje
krovni pokrivac. Ostali faktori koje treba razmotriti pri filca i belog kalaisanog lima
koriscenju metalnog krovnog pokrivaea su otpornost na krovnog pokrivaea.
vremenske uslove ј koeficijent sirenja metala.

- - - - . • Stojecj ili letvasti spojevi

~.. • Horizontalni i zlebni spojevi su

ravni i оЫёnо zalemljeni.

• Potrebno је obezbediti
ekspanzione spo1 eve na
trasama koje prelaze 30' (9 m).
• Vertikalni spojevi su razdvojeni
od 12" do 24" (305 do 610), u
• Minimalni nagjb- 3:12/',~ zavisnosti od poёetne sirine
metalnjh limova i veliёine
Spojni oluci i opsivi su od
• Moze Ьitj i manji ako se istog materjjala kao i krovni
stojeceg ili letvastog spoja.
koriste zakljucani i zalemljeni pokriva
• Spojevi na montaznim letvastim

~
spojevj.
krovovima imaju rastojanja od
• Letve za zakucavanje eksera se 24" do 36" (610 do 915).
moraju postaviti ukoliko se krovni
pokrivac postavlja preko krovne
ploce u koju se ne mogu
zakucati ekseri. • Letvasti spoj na slemenu
• Metalna taЬia moze da se
produzi па dole kako Ы

.~
• Stojeci spojevi se prave formirala duboki omotac.
uvijanjem susednih ivica
u istom pravcu
nekoliko puta.

• Letvasti spojevi se prave okretanjem • Rolnasti spojevi su

susednih ivica nagore oko letve i spojevi dva metalna lima
njihovim zakljutavanjem pomocu u smeru nagiba kosog ili
metalne trake postavljene preko padajuceg krova koji
letve. nastaju uvrtanjem
susednih ivica kako
• Da Ы se omogucila ekspanzija
krovnog pokrivaca letvu treba zasiljjti.
• Proizvodaci proizvode mnogobrojne
stojeee i letvaste spojeve.

• Zakljueani spojevi se prave

)
uvijanjem susednih ivica i Spojnice i dгZaci ukljesc'uju
poravnjavanjem ivice ili spojeve metalnog
spoja sa povгSinom. krovnog pokrivaca.

Spoj nadstresnice

Tipovi spojeva CSI 07610 Pokrivanje krova metalnim limom

 iJ .1 О KROVNI POKRIVAC OD PROFILISANOG METALNOG LIMA

Naborani krovni paneli ili paneli sa rebrima se prostiru

izmedu krovnih greda Ш slemenjaca duz nagiba.
Krovni paneli mogu blti od:
• Aluminijuma sa valjanim ili emajliranim zavrsnim
slojem
• Pocinkovanog ёelika
• Fiberglasa ili ојаёаnе plastike
• Naboranog strukturalnog stakla

~ Каре za sleme od istog materijala kao i krovni

pokrivac
Minimalni preporuceni nagib 3:12

Krovni paneli mogu Ыti fabriёki seёeni па punu

duzinu krova od slemena do nadstresnice.
Razmak slemenjaёa = raspon krovnog pokrivaca;
tipicno 2' do 6' (610 do 1830) osno rastojanje
Krovna greda ili podupirac nose slemenjacu
• Trake za zatvaranje zaptivaju
otvore rebara ili nabora da Ы se • Postoji veliki broj oЫika nabora i rebara.
sprecio ulazak kise koju Poluprovidni paneli od staklenih vlakana ili plastike
nanosi vetar i insekata. sa uklapajucim profilima se mogu koristiti kao krovni

• %" do 1" (19 do 25)

• 1·%"do2"(38do51)

• Greben
• Тipicne sirine 2' do 3' (610 do 915)
• Konsultovati se sa proizvodaeem oko
·~ specifikacije materijala, veliёina i tezina panela,
1 • Pokrivac slemena
zavrsnih slojeva, raspolozivih raspona i detalja
· • Opsivka za zatvaranje Ш oko postavljanja:
zaptivanje kako Ьi se sprecio
1
ulazak kiSe koju nanosi vetar i
insekata.

• Sva potrebna izolacija 1

treba da bude integrisana ·• Preklop prelazi jedno rebro ili 1·'ј
unutar duЫne krovne nabor
konstrukcqe. • Mehanicko privezivanje se
ostvaruje kroz gornji deo rebra
Ш nabora. Obleno se koriste
Sleme podloske i zaptivke. ·
 SLOJEVI RAVNOG KROVД /Ј .11

CSI 07410 Montazni krovovi i zidni paneli

-----.., Konstrukcija ravnog krova zahteva sledece elemente:

1. Habajuci sloj stiti krovni pokrivac od vertikalnih sila vetra i mehanicke abrazije.
Moze Ьiti sastavljen od agregata slojevitog krovnog pokrivaca, sljunka, ili
plocastog kamena.

2. Drenazni sloj propusta slobodan protok vode do krovnog odvodnog sistema.

Moze se sastojati od agregatnog sloja kod krovnih sistema sa nanesenim
slojevima, sloja sljunka kod rastresitog krovnog zastora, jednoslojnog krovnog
sistema, potpuno prilepljene povrsine jednoslojnog krovnog sistema, ili drenazna
struktura ili prostor ispod plocnika kod poplocanog sistema.

3. Krovna membrana је vodonepropusni sloj krova. Treba da је nagnuta najmanje

У." ро stopi (1:50) kako Ьi se ki~nica odvodila do krovnog odvodnog sistema.
Nagib se moze napraviti podesavanjem visine greda koje nose krovnu plocu,
postavljanjem kupaste ispune od izolacionog lakog betona preko krovne ploce,
ili postavljanjem kupastih panela od izolacije od cvrste репе preko krovne ploee.
Dve osnovne vrste membrane su:
• Sistemi krovnog pokrivaca sa nanesenim slojevima; videti 7.13.
• Jednoslojni sistemi krovnog pokrivaca; videti 7.14 -7.15.

... .
. .. .. . .• i

4. Termicka izolacija; videti 7.12 za mogucnosti postavljanja.

~--- 5. Parna brana spreeava prolazenje vodene pare u elemente krovnog
pokrivaca_. Korisёenje parnih brana se generalno preporucuje u
geografskim lokacijama gde је srednja spoljasnja temperatura u januaru
ispod 40°F (4°С) i unutrasnja relativna vlaznost u toku zime 45% ili vise pri
68°F (20°С). Parna brana se sastoji od slojevitog krovnog pokrivaea ili
materijala niske propustljivosti, i postavlja se na pretezno toplu stranu
konstrukcije. Temperatura na parnoj brani treba da bude veca od tacke
rose kako Ьi se spreCila kondenzacija koja moze ostetiti termiCku izolaciju,
krovnu membranu i konstruktivne materija/e. Takode је vazno da parna
brana bude kontinualna, zaptivena па svim krovnim otvorima, i vezana u
zidnu konstrukciju ро oЬimu krova. Kada postoji parna brana, mogu Ьiti
potrebni otvori za odvodenje vlage zaroЬijene izmedu parne brane i
krovne membrane. Za vise informacija о kontroli vlage videti 7.43.

6. Krovna ploea mora Ьiti dovoljno jaka da Ьi se odГZavao zeljeni nagib pod
predvidenim optereeenjem, i mora Ьiti glatka, cista, dovoljno suva kako Ы
cvrsta izolacija ili krovna membrana prijanjali kako treba. Videti 7.13 za
listu vrsta krovnih ploea i podloga. Velike krovne povrsine mogu zahtevati
ekspanzione spojeve Ш razdelnike povгSine. Za te i ostale detalje
opsivanja videti 7.18 - 7.19.

CSI 07500 Pokrivanje krova membranom

 !Ј .12 SLOJEVI RAVNOG KROVA

Termicka izolacija obezbeduje zeyenu otpornost protoku

toplote kroz krovnu strukturu. Moze blti postavljena na tri
pozicije: ispod strukturalne krovne ploce, izmedu krovne ploce
ј krovne membrane, Ш jznad krovne membrane.
Krovna membrana

• Kada se nalazi ispod krovne ploce, termicka izolacjja se

tipcno sastojj od fleksjbllne termicke izolacije iznad parne
brane. Ventilisani vazdusni prostor izmedu izolacije i krovne
ploce је potreban da Ьi se odvela sva vodena рага koja
prode u konstruktivne delove.

Termicka izolacija
·, Pama brana

• Kada se nalazj izmedu krovne ploce ј krovne membrane,

termicka izolacija moze Ыti u oЫiku ispune od lakog.
izolacionog betona ili u oЫiku daski od izo!acione cvrste
pene koja moze da pruza potporu za krovnu membranu.
Cvrsta izolacija treba da bude postavljena u najmanje dva
medusobno rastavljena sloja kako Ьi se minimalizovali
toplotni gublci kroz spojeve. Prvi sloj treba da bude
< • Termil::ka izolacija mehanicki prievгScen da se ne Ьi podizao usled vetra; gomji
' • Krovna ploca slojevj su potpuno zalepljeni asfaltom. Kada se koristi
cvrsta izolacija od poliuretana, polistirena, ш
po!jsocianurata, gomjj sloj treba da bude perljtna ili gipsana
ploea kako Ы se obezbedila stabllna podloga za krovnu
membranu i kako Ы se usaglasila sa zahtevima
gradevjnskjh propjsa.
Termicka izolacija
.~ Krovna membrana

• U sistemu sa zastjcenom membranom, temnicka izolacija se

postavlja preko krovne membrane. U toj pozicijj, izolacija
stiti krovnu membranu od ekstremnih temperatura, ali ne od
horizonralnog vlazenja. Termicka izolacija se sastoji od
vodootpornih ekstrudiranih ploca polistirena postavljenih
• •

•
,.:!.,
• •

•
• ••

......
~ • ' • • • • '

~ '

...
• ~ • 1

•.••• 6
•

• ~
..
• ·. • ,

~
~ .

.
'.

6
. . •

. •
• •

•
'Ј. .

' .. .. '
··.
.•... nepriёvrsceno ili prilepljenih vrucim asfaltom preko krovne
membrane. lzolacija је zasticena od sunceve svetlosti i
pricvrscena kamenim sljunkom postavljenim preko
4 •

'\: :_ _:_ --~-:- .· •. ___ .

filtrirajuce tkanine, jedinstveno vezanom betonskom
oplatom, ili medupovezanim betonskim Ьlokovima.

"'"--3 Krovna ploCa

CSIIzolacjja krovne ploce

CSI 07550 Pokrivanje krova zastitenom membranom
 _ _ _ _ _ _ _ _S_IS_T_E_MI KROVNOG POKRIVACA SA NANESENIM SLOJEVIMA !Ј. 1З
Pokrivac od sljuпka, sljake, ili
komadita mermera pomaze
priёvrscivaпju membraпe i јаса
otporпost па oduvava nje
vetrom.
Bitumen za povrsinsko
postavljanje od katraпa ili
asfalta
Listovi od presvueenog filca sa
miпeralnom povгSinom

Osпova pokrivaea od listova od

stakleпih vlakana sa preklopom
od 2" (51), ili osпova orgaпskog
filca sa preklopima od 4" (100}
• Slojevi od stakleпih valkaпa,
• Cvrsta termicka i'7"1"'"''·'·""" filca natopljeпog asfaltom, ili
videti 7.12 za opcije. filca natopljenog katraпom
• Pama brana, ukoliko se prilepljeni premazom od asfalta
zahteva; videti 7,11. Ш katranskog bltumena.

· Preklapaпje filca
• Dvos!ojпi prekrivac: 19" (485)
Vrste krovnih ploca Ш podloga • Troslojni pokrivac: 24-2/3"
(625}
• Celicпa krovna ploca: minimalno velicine
22; gradeviпski propisi mogu zahtevati • Cetvoroslojпi prekrivac:
27- У," (700}
prekrivac od perlita ili gipsanih ploca.
• Drvo: Minimalne nominalne deЫjine od
1"(25); treba da bude od dobro suve grade
sa spojevima na рего i zljeb ili spojevima sa
uglavkom; rupe od evorova i vece pukotine
treba da budu pokrivene metalnim plocama.
• Sper ploea: minimalne debljiпe У," (25),
postavljeпa tako da је u odпosu па lica
slojeva upravпa na osloпce koji se nalaze
na medusobпom rastojaпju пе veёem od
24" (61 О); spojevi na ре го i zljeb ili
blokirajuci zapomi. • Minimalпi preporuceпi пagib -1:48
• Krovna ploea od strukturalnog drveta mora
Ьiti dovoljno zbljeпa da Ы dГZala mehaпicke
uevГScivaёe.
• Веtоп liveп па licu mesta treba da bude
adekvatno пegovan, suv, bez leda, gladak i ~-----,. "'kslmalni nagЉ" povr!lneodagregata-
sa пagibom zЬog cedenja vode. 3:12
• Prefabrikovani beton mora imati sve
·• Maksimalпi nagiЬza krovove sa glatkom
spojeve zalivene malterom; svaka
пejedпakost izmedu jediпica mora blti
povrsinom- 6:12 do 9:12
nivelisaпa sa supljikavim zavгSпim slojem i1i
ispuncm. (
• Laki izolacioпi beton: mora blti potpuпo • Za nagibe preko 1:12, postaviti slojeve
odпegovaп i osusen vazduhom;
paralelno sa пagiЬom i zakucati ih da Ы se
koпsultovati se sa proizvodacem krovпih
spreCilo klizanje; krovne ploce u koje se ne
pokrivaea za moguёnost primeпe lakog mogu zakucavati eksere sпabdeti sa drvenim
izolacioncg Ьetona za krovnu plocu. letvicama kako Ы se omogucilo zakucavanje.
• Konsultovati se sa proizvodacem krovnih
pokrivaea u vezi potvrdenih vrsta krovnih
ploea, izolacije, i spojnica, detalja oko
postavljaпja, zahteva za parnom braпom i
veпtilacijom, i Uпderwriter's Laboratories
(UL) klasifikacije za zasШu od poZ:ara CSI 07510Vi5eslojno bltumensko pokrivanje krova
krovne koпstrukcije.
 !Ј. 14 JEDNOSLOJNI SISTEMI KROVNOG POKRIVACA
.. Metalna kapa sa
kontinualnom spojnicom
~--__.,:., Vezivno lepjfo
Ojacanj opsiv EPDM
membrane
'• Spojnj git
~:::..--..,..--- Minimalno З" (75)
·• Zaptivac preklopa
; Mehanicke spojnice na
rastojanju od 12" (ЗО5 koje
moraju prodirati u krovnu
"plocu.
• Cvrsta jzolacija i krovna
ploca
; Parapet Ш ivicnjak;
minimalno 6" (150}
• Mjnjmalni preklop od З"
na spojevima
; Zaptivac preklopa
• Zaptivac unutar spoja za
negovane membrane
• Posto nema ogranicenja ро
pitanju nagiba, ovaj sistem
se moze koristiti za
kompleksne ili konturne
krovne forme.
Potpuno prilepljen sistem
Membrana је potpuno prilepljena veznjm lepilom za glatku
betonsku ili drvenu krovnu plocu, Ш za daske od cvrste
izolacije koje su mehanicki pricvi"Seene za krovnu plocu.
Membrana је mehanicki priёvi"Seena duz oblma ј na
mestima gde se problja krovni pokrivac.
CSI 07530 Pokrivanje krova jednostrukom membranom
Pokrivanje krova jednoslojnom membranom se moze ostvariti
u teёnoj ili ploёastoj formi. Velike kupole, forme sa svodovima,
ili komleksne krovne forme zahtevaju da krovna membrana
bude izvaljana ili poprskana u tecnoj formi. Materijali koji se
koriste za tecno postavljene membrane ukljucuju silikon,
neopren, butilnu gumu, i poliuretan. Na ravnim krovnim
formama, krovna membrana se moze postaviti u oЫjku ploca.
Plocasti materijali koji se koriste za jednoslojni krovni pokrivac
ukljucuju:
• Termoplasticne membrane koje se mogu toplotno ili
hemijski zalemiti.
• PVC (polivinil hlorid) i PVC legure
• Bitumene modifjkovane polimerima, asfaltne materijale
kojima su dodati poljmeri za povecanje fleksibllnostj,
kohezije, i lepljivostj; eesto su ojacani staklenim vlaknjma ili
plastjcnim filmom
• Termo-ocvr8cavaju6e koje se mogu vezjvati samo pomocu
lepila.
• EPDM (ethylene propylene diene monomer}, vulkanizovani
elastomericnj materjjal
• CSPE (chlorosulfonated polyethylene), sjnteticka guma
• Neopren (polychloroprene}, sintetjcka guma
Ovi materijali su veoma tanki- od О.ОЗ" do 0.10" (0.8 do 2.5)
deЬijine- fleksjblJnj ј jaki. Variraju prema otpornostj na vatru,
propustljivost, apsrobciju i propadanje pod uticajem
ultraljublcastih zraka, zagadivaca, ulja ј hemikalija. Neki su
ojacani staklenim vlaknima Ш poljesterom ostali imaju
prekrivace za bolje reflektovanje toplote Ш otpornost na
rasprostiranje plamena. Konsultovati se sa proizvodaeem
krovnjh pokrivaca u vezj:
• Specifikacija materijala
• Odobrenih vrsta krovnih ploca, izolacije i pricvfficjvaea
(75) • Postavljanja i opsivanja
• Underwriter's Laboratories (UL} klasjfikacjje za zastitu od
po2:ara krovne konstrukcije
Detaljj о tome ј sledeca strana se odnose na EPDM krovni
pokrivac. Detalji za ostale jednoslojne membrane su u
principu slicnj, Postoje tri opS!a sistema za primenu EPDM
krovnog pokrjvaea:
• Potpuno prilepljeni sistem
• Mehanicki pricvгScen sistem
• Nepricvi"Sceno postavljen, sljunkom pokriven sjstem
-~-

..IEDNOSLOJNI SISTEMI KROVNOG POKRIVACA
Metalna spojnica
: Pocinkovana metalna
brana
• EPDM opsjv ј preklopnj
spoj zalepljen spojnim
gjtom
_.-с--• Pocinkovani krovni ekseri;
na rastojanju od 12" (305)
• Minimalno З" (75)
• Zaptjvac preklopa
EPDM krovna membrana
Letva za zakucavanje
eksera
• Maksjmalni nagjb -18:12
EPDM krovna membrana
• Minimalno 3" (75)
Zaptivac uspojnicj
Zaptivac preklopa
...__.__.. Sunderasta cev i ispuna
па ekspanzionim
spojevima
Mehaniёki priёvr5ceni sistemi
Nakon sto su daske od termicke izolacjje prjcvrs6ene za
krovnu ploёu, membrana se prievrs6uje za plocu plocicama i
pпcvrs6ivacima na spojevima membrane.
q
L!. 1s
.:;z:.::::;;;;&-·~··=··-/-"_
• Smola za ogranicavanje
/ ~· vode
/ h · Opsiv od tvrde gume
• Zaptjvac preklopa
· EPDM opsiv ј preklopnj
spoj sa spojnjm gitom
Minimalno 1" (25)
-· ·--- • Traka za pricrs6ivanje
• Nenose6i zid • Maksimalni nagiЬ 2:12
Brana za sljunak mora biti
visa od povrsine sljunka
~ Prekrivac od оЫоgе
sljunka; minimalno 10 psf
{479 Ра)
mora blti
sposobna da nosi dodatnu
tezinu sljunka.
Nepriёvrsceno postavljen, sljunkom pokriven sistem
lzolacija i membrana se postavljaju nepricvrscenj preko
krovne ploce i prekrivaju se slojem recnog sljunka ili
sjstemom krovnih ploca. Membrana se mehanjcki pricvгS6uje
za krovnu plocu samo duz oblma i na mestima probljanja
krovne povrsine.
 1/.1 6 ODVODENJE VODE SA KROVA
Kolicine kise jJi snega koji se topj koje krov i njegov sistem za
Nagnut krov minimalno %" odvodenje vode moraju obraditi је funkcija koja zavjsi od:
ро stopi (1:50)
• Krovne povrsine koja vodi do krovnih oluka i odvoda
• Ucestalosti ј intenzjteta kjsnih padavjna u regionu

Ravnj krovovj treba da budu nagnutj prema odvodnjcjma koji

se nalaze na najnizim tackama i povezani su sa odvodnjm
----~-----• Minimalno dva krovna odvoda za
sjstemom za kjsnicu. Moze Ыti potreban i sistem boёnih
krovne povгSine manje od 10,000 sf otvora ili prelivnika sa ulaznim otvorom 2" (51) iznad najniZe
(900 m') i jedan dodatni odvod na taёke krova.
svakih dodatnih 10,000 sf krovne
povrsine.
Kosj krovovj treba da imaju oluk duz nadstresnice kako Ьi se
• Bocni otvori za oticanje se nalaze sprecila erozjja zemljista. Oluci se prazne u vertikalne
sa strane kako Ьi odvodili kisnicu.
odvodne cevi koje se prazne u izlive za odvodnjavanje ili
• Odvodne cevi odvode kisnicu do kanalizacionj sistem za kisnicu. U suvim klimatskim oЬiastima
kanalizacionog sistema za kisnicu ili ili za male krovne povгSine sa odgovarajucim
komЬinovanog kanalizacionog
nadstresnicama, oluci mogu Ыti izostavljeni ј moze se
sistema; popravke odvodnih cevi su
postaviti podloga od sljunka jli zidana traka na zemlji ispod
skuplje ako su cevi usadene u ivjce nadstresnjce.
zidove i stuЬove.

Oluci su tipjёno od polivinila, pocinkovanog celika, i

1- !'~ alumjnjjuma, mada postoje i oluci od bakra, nerdajueeg
--:1T\. 4"do8''.(1-oOdo-205) eelika, belog kalajisanog lima, ј drveta. Aluminijumskj oluci se

LJLJ U
• Sa kosim ivicama • PoluzaoЬijeni • K-stil
г· 2-:У." do 6" (70 do 150)
mogu pravjti na licu mesta u kontinualnim trasama bez
spojeva.

- - - - Trakasti nosaci su zakovani

• Nosacj sa siljkom i
metalnim
ili spojeni vijcima za krovnu prstenom su
oЬiogu jJi kroz oЬiogu za
zakovani za krovni
kose grede. omotaё jli krajeve
• Nosacj oluka se postavljaju kosih greda.
na rastojanju od З' (915) • Kukasti dГZaci su
zasrafljeni za
-- -з Zjeana mreza se postavlja da krovnj omotac ili
· stitj oluk od upadanja lisea krajeve kosih
greda.
Za krovne povrsine do 750 sf
(70 m2) oluk је sirok 4" (100);
za krovne povrsine do 1400
sf (130 m2) oluk је sirok 5"
(125).
• Zavrsna sekcija sa otvorom Nagjb od 1/16" ро stopi
Vertikalni oluk koji vodi do kanalizacionog (1 :200); spojevi su sa
sistema za kisnicu ili izliva za odvodnjavanje preklopom ј zalemljeni Ш
Obezbediti postojanje glave oluka za zaptjveni smolom; obezЬediti
vertikalne odvodne cevi duze od 40' (12 m) ekspanzjone spojeve za
trase preko 40' (12 m)
---. Trake na vrhu, dnu i sredisnjim spojevima duzjne.
--....._._, • Vertikalna odvodna cev; 1kv. jn. Ро 100sf

У."(бl""~;"''""'"'"~~
~ (1:14,000) u odnosu na krovnu povrsinu;
mjnjmalnog precnika 3"(75)
.
• У," (13) za krovni nagib od 7:12~
• У." (19) za krovni nagib od 5:12.........,_~.;-

• Postaviti oluke jspod linije '

krova tako da sneg ili led
CSI 07630 Posebne vrste krovnih pokrivaea od metalnog lima mogu slobodno da skliznu u
oluk.
 OPSIVANJE . 17
Opsiv se odnosi na tanke kontinualne komade metalnog lima
ili ostale nepropusne materijale postavljene da Ьi se sprecio
--··~- lvice okrenule navise i nagnute
prodor vode u konstrukciju na uglovima ili spojevima.
povгSine koriste gravitaciju za
Opsivanje radi na principu da, kada Ьi voda prodirala u spoj,
odvodenje vode napolje.
morala Ьi ici navise protiv sile gravitacije, ili, u slucaju kise
nosene vetrom, morala Ьi da prati krivudavu putanju duz koje
Ы se sila koja је goni iscezla. Pogledati 7.23 za diskusiju о
projektovanju izjednacavanja pritiska.

Opsiv moze Ьiti izlozen ili sakriven. lzlozen opsiv је oblcno od lsprepletani spojevi obrazuju lavirint
metalnog lima, kao sto је aluminijumski, bakarni, od koji onemogucava prolaz vode.
pocinkovanog eelika, od nerdajuceg celika, od legura cinka,
belog kalajisanog lima, Ш olova prevucenog bakrom. Metalni
opsiv treba da ima ekspanzione spojeve na dugim trasama
kako Ьi se sprecila deformacija metalnih limova. lzabrani
metal ne Ьi trebalo da ima fieke, da prima fleke od susednih
materijala ili da reaguje hemijski sa njima. Videti 12.09. • Voda moze da prode u spoj preko
. povrsinskog napona Ш kapilarnog
Opsiv sakriven u konstruktivni sklop moze Ьiti od metalnog dejstva.
lima ili vodootporne membrane kao sto је Ьitumenizirano • Kapilarno dejstvo је manifestacija
platno ili plasticni plocasti materijali, u zavisnosti od klimatskih povгSinskog napona pomocu koga
uslova 1konstruktivnih zahteva. veca adhezija tecnosfi prema evrstoj
• Aluminijum i olovo hemijski reaguju sa cementnim povrsini nego unutrasnja kohezija
malterom. same tecnosti podize tecnost uz
• Neki materijali za opsivanje mogu da se ostete usled vertikalnu povrsinu.
izlozenosti suncevom zraeenju. • Supljine prave kapilame prekide
izmedu dve povrsine, dovoljno siroke
da sprece kapilarno dejstvo vlage.

Krovni zljebovi, slemena, grebeni, i

promene krovnog nagiba

Mesta proЬijanja krovne povгSine sa

dimnjacima, odvodnim za kisnicu,
ventilacionim cevima, i krovnim
prozorima.
_ _ ___..... Otvori za vrata i prozore

' Preseci krova sa vertikalnim

povrsinama

Spoj objekta sa zemljom

CSI 07600 Opsivanje lima i postavljanje limenih taЬii

Lokacije opsiva CSI 07620 Opsivanje lima metalnim taЬiama
CSI 07650 Savitljivo opsivanje limom
 .18 OPSIVANJE KROVA
• Metalni Zljeb Detalji opsivanja na ovoj i narednim stranama ilustruju opste
za umetanje uslove i mogu se prilagoditi za koriscenje sa raznim
opsiva liven · gradevinskim materijalima i konstrukcUama. Sve dimenzije su
na licu mesta minimalne. Vremenski uslovi ј nagib krova mogu diktirati vece
preklope. Konsultovatj se sa proizvoaacem oko detalja opsiva i
pomocnih elemenata za opsivanje.
1 .,
~ ZavгSnj sloj
spoljasnjeg zida
1 t--
1 1 preko sloja gradevinskog filca
Pokrivni opsiv se zavrsava u
kontinualnom zljebu za ll -----
--:
Produzeni prihvatnik
naglavka па gore najmanje
umetanje opsiva u betonskim
zidovima, ili se spaja sa 2" (51).
produzenim prihvatnikom koji ~· Pokrivni opsiv
prolazi kroz zid u slueaju zida / ~-· Minimalnj preklop od 4" (100)
od cigle.
; . . - - / ' Opsiv osnove treba da se
• Pokrivni opsiv treba da "./ izdize 8" do 12" (205 do
preklapa opsiv osnove 305) iznad najvise ocekivane
najmanje 4" (100) linije vode.
f====J 11""---:::"..• Opsiv osnove treba da se • lvicna traka
izdize 8" do 12" (205 do 305)
iznad najvise oёekivane linije • Krovna membrana
vode.

Parapet od opeke ili betona Usadeni parapet

• Maksimalno %"(13)
~----. Venac od kamena Ш • Brana za sljunak mora Ьiti
prefabrikovanog betona visoka kako Ьi odЬijala
lzgrebani Ш reljefni opsiv koji sljunjak krovnog pokrivaca
prolazi kroz zjd ј prihvatnik • lvicni bedem
naglavka • Opsiv osnove pr.eko ivicnog
• Pokrivni opsiv bedema
---i Minjmalni preklop 4" (100)
Opsiv osnove treba da se
izdize 8" do 12" (205 do 305) т---~- ·• Visjna zavoja varira
iznad najvise ocekivane linije • Kontinualno ојасапје protiv
vode. vetra za jednu velicinu ve(;a
od metala kog zadГZava

Metalna brana za sljunak i zavoj

Niski parapetni zid

• Zatezna poluga

______... Zatezni zavrtnji

- ......... lzvuceni aluminijumski venac • Kontinualno ojacanje
• :У."(19)

. '
1

Metalni venac Metalna brana za sljunak

 OPSIVANJE KROVA . 19

• OЬiikovani ventilacioni otvor

na metalnom slemenu sa
• Preklapafi sindre u • Minimalno 4" (100)
zastitom od vremenskih
naizmenicnim pravci • Opsiv је prikacen
uslova
• Minimalno 4" (1 ОО) zavrtnjima i zaptivacima
od neoprena.

• Duzina preklopa opsiva 4" (100).

Opsiv slemena - sakriveni Opsiv slemena. izlozeni Otvor ла slemenu

• Minimalno 4" (1 ОО)

• Кrwoa mem~ • Minimalno 4" (100)

. • Za drvenu sind щ
• Konlinualna stega minimalno 7" (180)
Nabor od 1"
• Pokrivni opsiv је
ukljesten kontinualnom
stegom
---
• Metalni krovni pokrivac
(25) za
formiranje
na krovnim nagiblma
od 6:12 ili vecim; 10"
usmerivaea (255) na nagiЬima
• Pokrivac od sin........, ---- manjim od 6:12
toka
• Minimalno 11" (280)
za drvenu cepanu
Prelaz krova sa ravnog па kos lzlozeni zljeb
Prelaz krova sa ravnog na kos sindru ј ostalu sindru

• lsturiti drvenu sindru i cepanu

··• Minimalno 6" (150) drvenu sindru 1" do 1-%" (25
do 38) kako bi se formirala
nadstresnica; korisliti metalne
ivice nadstresnice za ostale
sindre; preklopiti unutrasnju
stranu oluka .

. U oЫastima u kojima postoji

sneg i led noseni vetrom,
potreban је opsiv nadstresnice
preko punog krovnog kokrivaea;
videti 7.3.

Vrh testerastog krova i zid Opsiv nadstresnice

!Ј. 2О OPSIVANJE KROVA

• Ravna ploea sa
nadstresnicom о~· (19)
• Opsiveno sleme --·~
• Obцjmica је sedlasta
konstrukcija za
usmeravanje vode oko
dimnjaka ili drugih isturenih
delova па kosom krovu; ' '>
ona је opsiveпa sa jednim __ __./
ili dva komada fiksiranih i
zalemljenih spojeva.
",, __./_/. v Ј

• Prednja ploca
minimalno 4"
• Opsiv osпove treba da se • Stepe:sti opsiv koji prolazi kroz zi~
se produzi uvis uz zid i na se koгisti za dimnjake napravljene od
(100) krov najmanje 4" (100) sa porozпog materijala kao sto
minimalnim bocnim ili lomljenik.
preklopima od З" (75);
komade zadгlati 'h" (1З)
od krajnjih ivica sindre.
• Pokrivni opsiv treba da
naleze preko opsiva • Produziti opsiv osnove
osnove najmanje 4" (100) i uvis ispod rama
da se produzava u zid od krovnog prozora
cigle 4" (100); Ьоспi • Minimalno 4" (100)
preklop minimalno З" (75)

Krovni prozor
Opsivanje dimnjaka

• Nestvrdnjavajuci
• lzlozenost
zaptivac
sindre plus
• lzvueena veza
(51) • Minimalno 4" (100)
• Bocni preklop • Minimalno 2" (51)
od 2" (51
• Minimalno
(100) • ProduZiti opsiv osnove uz
zid najmanje4" (100) i па
krov najmanje 2" (51). • Minimalno 8" (205) --+-Н--т--+1--_
• Zadгlati komade opsiva • Minimalno 4" (100)
dalje od izlozenih ivica
sindre.

• Oplata spoljasпjeg zida

sluzi kao pokrivni opsiv

Visoka cev ili jarЬol

Opsivanje vertikalnog zida

. о ~-~ ProduZiti naglavak 4" (100)

·.·.·. ·.. · . 'i iznad, 8" (205) ispod, i 6" (150)
:.·;/· 1)1 ......... , sa svake strane ventilacioпog
'! ',,> otvora .
...---- • Postaviti sindru preko пaglavka
sa strana i sa gornje straпe
...-"""' Sa donje straпe naglavak
naleze preko sindre 6"(150) /
• Minimalno 12" (305)....--_....

Opslvanje vertikalne cevi Ventilaciona cev

 OPSIVANJE ZIDA '!Ј .21
Zidni opsiv se postavlja da Ы sakupio vlagu koja moze • Nagnuti vrh venca zida kako
prodreti u zid i usmerava је napolje kroz rupe za curenje. Ы se odvodila
Crtezi na ovoj strani ilustruju gde su zidni opsivi oblёno • Maksimalno %" (1
potrebni. Zidovi od cigle su posebno podlozni prodiranju
vode. Prodiranje kise se moze kontrolisati prikladnom Opsiv nadzidka Okrenuti na gore 2"
obradom spojeva maltera, zaptivanjem spojeva kao sto su oni Opsivanje dela clralatniV1'.,.;re,,__-~
oko otvora za vrata i prozore, i naginjanjem horizontalnih koji se nalazi iznad vrha
Prihvatnik
povгSina prozorskih dasaka i venaca. Suplji zidovi su prozora ili vrata
Pokrovni opsiv
posebno efektni u otpomosti па prodiranje vode. • Rupeza
rastojanju od 24" (61 О) u
zidu od cigle i 32" (815)u Opsiv osnove
betonskim zidovima.

• Maksimalno
pozeljno је da
produzi preko
lica zida za У." (19) i da se
savije na dole pod uglom od Zljeb za umetanje opsiva
• Okrenuti па gore 2" 45° ta~o da voda moze -~-f.--- Altemativna pozicija za
slobodno da se cedi sa zida. opsivanje dela skeletnog
zida koji se nalazi iznad
vrha prozora ili vrata

---~ Okrenuti па gore 2"(51)

Opsiv prozorske daske

~ 6" do 9" (150 do 230}

Opsivanje donjeg
• Opsiv u zidu od cigle mora
usmeravati vodu do rupa za
curenje koje su formirane u
• Prag
dodimim spojnicama
direktno iznad opsiva na
rastojanjima od 24" (61 О) u ,
zidu od cigle i 32" {815)u
betonskim zidovima.

• PovгSina

Opsivanje osnove ploёnika

i praga • Prag

• Nagnuti ploёnik sa padom

Opsivanje osnove od 1%
ploёnika

• Spojiti vodonepropusnom ./' 1

membranom--~ 1
Zid od cigle
Umetnuti zid
U.22 ZIDOVI ZAVESE

• Ram od strukturalnog celika
ili armiranog betona
•• Zidni paneli od
prefabrikovanog betona,
seeenog kamena, zjda od
cigle jli metala
• Za zastakljene sisteme zid
zavese vide!i 8.3 1.
Zid zavesa је spoljasnji zid koji se u potpunosti oslanja na
celicni ili betonski strukturalni okvir objekta i ne nosi nikakvo
opterecenje osim svoje sopstvene tezine ј opterecenja vetra.
Zid zavesa se moze sastojati od metalnjh okvira koji dГZe
providno staklo Ш mutne umetnute jedinice, ili tanke ploeaste
panele od betona, tamena, cigle, ili metala.
Panelni sistemi se u potpunosti sastoje od prefabrikovanog
betona, cigle, ili jedinjca od secenog kamena. Zidne jedinice
mogu Ьiti jedan, dva, Ш tri sprata u visinu, i mogu Ьiti
zastakljene pre ili posle postavljanja. Panelni sistemi nude
kontrolisano sklapanje u radionici i brzo podizanje, alj su
veliki za dos!avljanje ј rukovanje.

lako је u teoriji jednostavna, konstrukcija zid zavest, је

kompleksna ј zahteva pazljivo razvijanje, testiranje ј
podjzэnje. Potrebna је uska koordjnэcjjэ izmedu arhitekata,
gradevinskih inzenjera, ugovaraca, i proizvodaea koji imaju
iskustva u konstrukciji zjd zavese.

Као i sa ostaljm spoljasnjim zidovima, zid zavesa mora da

izdГZi sledece elemente:

________ Opterecenja
• Paneli zid zavese moraju Ыti adekvatno poduprti
strukturalnim okvirom.
• Svako izvijanje ili deformacija strukturalnog okvira pod
opterecenjem ne sme da se prenosi na zid zavesu.
• Seizmicki projekat zahteva koriscenje energetski
apsorbujucih spojeva.

~ Vetar
'--__________.,.. Vetar moze stvoriti pozitivan ј negativan pritisak na zid, u
~ zavisnosti od smera duvanja ј oЬijka i visine objekta.
• Zid mora Ьitj u stanju da prenese svako opterecenje
" ... .. ·. ·· .......... ·,!.:.
vetrom na strukturalni okvjr objekta bez prekomernog
izvijanja. Kretanja zida uzrokovana vetrom treba da budu
predvjdena u projektu spojeva i veza.

Vatra
i•Na svakom spratu se mora postaviti nezapaljivj materijal
za spreeavanje sirenja pozara. Postavlja se unutar oplate
stubova i izmedu zidnih panela i ivice ploce ili grede iznad
prozora i vrata.
·.. ·.:. -.···.".·,:.•·:: .. '. • Gradevinski propisi takode specificiraju zahteve za
otpomost na vatru za strukluralni okvir i same panele zid
zavese.
 ZIDOVI ZAVESE U.23

Sunce
~)_>-· /
• Sjajnost i Ыjesak treba da se kontrolisu senjlima ili "!'

- >r~-\( ..,
koriscenjem reflektujuteg Ш obojenog stakla.
• UltraljuЬicasti zraci sunca mogu takode izazvatj o~tecenja
spojeva, materijala za zastakljivanje i ј Ьledenje unutrasnjeg 1· ·. . ··•. ~·, ·.;

пamestaja.
··-<~~
Temperatura
· Dnevne i sezonske varijacije u temperaturj izazivaju sirenje
~'·,.·
1 skupljanje materijala koji cine elemente zidova, posebno
metala. Мога se napravitj odstupanje dimenzija za razlicita
kretanja uzrokovana razliёitim termickim ekspanzijama
razlicitih materijala.
• Spojevi ј zaptivaci moraju Ьiti u mogucnosti da izdгZe
kretanja uzrokovana termickim naprezanjem. ..
. ·.. ·. ·... ·.: . :' ·. . ~ .. ' : . . ·.·
• Protok toplote kroz zastakljenu zid zavesu treЬa da se
kontrolise koristenjem izolacionog stakla, izolacjonih
neprozirnjh panela, ј ubacivanjem termickih Ьlokada u
metalni ram.
• тermicka izolacija od tanke оЫоgе se takode moze ugradjti
u zidove, prikaciti sa zadnje strane, ili se obezbediti uz
konstrukciju dodatnog zida.

Voda
• Kisa se moze sakupljati na zidnim povrsinama ј gonjena
vetrom moze pod pritiskom uci kroz najmanje otvore.
• Vodena рага koja se kondenzuje i skuplja unutar zida mora
se odvesti napolje. • Zidni panel koji moze da izdгZi
pritisak vetra
Naёin izjednaёavanja pritiska
Razlika u pritisku jzmedu spoljasnje atmosfere i unutrasnjostj
moze uzrokovati prodiranje vode eak i kroz najmanje otvore u • Spoljasnji kisni ekran
zidnim spojevima. Projektovanje sa izjednaёavenjem pritiska ima otvore
moze znacajno smanjiti ovaj uzrok curenja vode u zidnu projektovane da • Primarni zaptivac na unutrasnjoj
konstrukcjju uvodenjem principa kisnog ekrana. spreeavaju prodor strani
kisnice i da
~-f!Ш+--" Uzan vazdusni prostor је povezan
izjednaeavaju vazdusni
sa spoljasnjoscu tako da је
pritisak sa suprotnih
pritisak u njemu isti kao spoljnji
stгana omotaea.
• ZadГZavajucj Komoreza pritisak.
zaptivac izjednaeavanje pritiska • Veliki vazdusni pгostori treba da
• Zasticeni otvor budu podeljeni u segmente
relativno malih povrsina sa ро
nekoliko otvora, ј da imaju
• Otvori u mogucnost odvodenja vode koja
horizontalnim ude.
Hermeticki • Ukoliko је neophodno, kontinualne
sinama
zaptivaci vazduha unutrasnje vazdusne i parne
brane mogu zaptivati vazdusni
Komoreza prostor.
• ZadГZavajuci
izjednaeavanje
zaptivac
pПiiska

1
с;;===~
Spoljasnja strana
Unutrasnja strana

Primena u zastakljenim zid zavesama Sema izjednacavanja pritiska

 .24 ZIDOVI ZAVESE
. • Strukturalni Т spojevi ili dгZaci su
• Betonska ploea moze imaU
Strukturalni celicni ram
• Utisnuti kanal za oslanjanje
Ram od armiranog betona
• Zbog pristupacnosti najboUe је
ankerisanje sa gornje strane
za~raftjene ili zavarene za obod
stuba
• Ugaoni nosac sa podmetacima
zavaren ili zalemljen za оЬоd
spojne grede
Prorez klinastog oЬiika prima
navrtku klinastog oЬiika koja
obezbeduje vertikalno
podesavanje i sigumu vezu.
ugaoni celicni profil zaliven u
njenu Mcu ili moze Ьiti useeena
kako Ьi se otkrio obod spojne
grede.
Ugaoni profil zaliven u ivicu
betonske ploee
Svaki od mnogobrojnih metalnih elemenata se moze koristiti
za pricvrscivanje zid zavese za strukturalni ram objekta. Neki
spojevi su fiksirani da Ы Ыli otporni na opterecenja iz svih
pravaca. Neki su projektovani da podnose samo bocna
opterecenja vetra. Ovi spojevi tipicno omogutavaju
trodimenzionalna pode~avanja kako Ы se dozvolilo
neslaganje u dimenzjjama elemenata zid zavese ј
strukturalnog rama, kao i da Ы se omogucila razlicita kretanja
kada se strukturalni ram savija pod opterecenjem Ш kada zid
zavesa reaguje na termicka naprezanja ј promene
temperature.
Regulacione plocice i profili sa prorezanim rupama
omogucavaju podesavanja u jednom pravcu; komЬinacija
profila i plocica omogutava trodimenzionalna podesavanja.
Nakon konaёnih podesavanja, spojevi se mogu trajno ucvrstiti
zavarivanjem ukoliko se zahtevaju fiksirani spojevi.
~• zavarena 1 ..
р ос1са
Zavrtanj bez glave
zavaren za profil
• Horizontalna potpora koja moze
visiti sa spojne grede.
 PREFABRIKOVANI BETONSKI PANELI !Ј .25
Prefabrikovani betonski zidni paneli se mogu korislili kao
пenoseci omotac koga nosi strukturalni celicni ram ili ram
od armiranog betona. Videti 5.1 О za nosece
;Jrefablrkovane zidne panele. " NoseC:a veza; zidni paneli se tipicno kace
na noseci strukturalni ram sa eelicnim
profilima spojenim vijcima ili zavarenim za
ankere ulivene u prefabrikovane jedinice.

• Regulacione plocice
• Pomoena armatura i zaptivac

'п
t=JI 1. 11-------\i п
1
l=j
~
~-. Veza preko spone
'·· Prorezane rupe za podesavanja panela
• Veznici moraju da prenose sile sa panela na
strukturalni ram i da dozvoljavaju razlicita
pomeranja izmedu rama i panela.

• Postoji veliki izbor glatkih oЬioga i

oЬioga sa teksturom.
• Za zidne panele se mogu prikaciti
keramicke plocice ili tanke оЫоgе od
cigle Ш kamena.
• Termicka izlacija moze Ыti umetnuta u
zidni panel, prikaeena za njegovu
pozadinu, ili se obezbediti uz
konstrukciju dodatnog zida.

.• Laki celicni ram је prikacen na zidni panel u

fabrici.
Beton ojaean staklenim vlaknima se moze koristiti umesto ~ Tanki celicni stapasti ankeri dozvoljavaju
konvencionalnog armiranog betona kako Ьi se doЬiJj mnogo odredeno pomeranje izmedu zidnih panela i
tanjj i laksi paneli za oplate. Paneli se izradцju prskanjem celicnog rama.
kratkih staklenih vlakana na kalup sa portland cementom ј
peskom. Postoji veliki izbortrodimenzionalnih dizajna panela i
omotaea.

-~-·· Profili koji nose panele su spojeni vijcjma za

d
. u

• Minimalna deЬijina eeliёnu konstrukciju ili za profile zalivene u

panela od %"(13) -
• Тipiean preenik od У." (зt-
• Potrebni su naglavci..a
1-%"(38) za ubacivanje
pomoane armature ј
zaptivaca u spojeve i
eoskove
betonsku konstrukciju; Matice i podloske
omogueavaju podesivo dizanje panela.
· · "··
\-...~ Paneli su vezani sponama sa namotanim
sipkama sto omogucava boena
podesavanja.

CSI 03450 Arhitektonskj prefabrikovani beton

CSI 07450 Cementnj panelj ojacani fiber-staklom
 7Ј .26 ZIDANI PANEL OD OPEКARSКIH ELEMENATA
Konstrukcija zidanog panela od opekarskih elemenata se
• Drveni rogovi ili rogovi od lakog metala sastoji od jednog zidanog sloja koji sluzi kao barijera od
• Visinska raz!ika izmedu panela od ~-------- vremenskih uslova ј koji је ucvrscen, ali ne spojen, sa
opekarskih elemenata i zida sa nosecim strukturalnim ramom. U stambenim konstrukcijama,
podkonstrukcijom zavisi od drveni ili metalni zidovi sa podkonstrukcijom su tipicno
detalja ivice krova. obradeni panelom od opeke.
___ ..,...

\ ___ .... / ---

\..__..._ __ , --~.,.,......­
\.-'.--
• Preklopni opsiv gradevinskim
papirom • Podkonstrukcija od drveta ili
• Opsiv metala
• Rupe za • Gradevinski papir preko zudne
rastojanju od 2' (610) oЬioge
• Minimalno 1" (25)
slobodnog V>i/ШI~ollllil
• Greda od eelicnog prostora

• Visinska razlika izmedu

panela od opekarskih
elemenata ј zida sa
podkonstrukcijom zavisi od
detalja ivice krova ili detalja о
prozoru.

• Zidna oЬioga
• Gradevinski
• Minimalno 1" slobodnog
vazdusnog prostora '• Zidni panel od opekarskih elemenata
--------~\ Veze od profilisanog metala ili zice
pricvrscene za zidnu podkonstrukciju;
• Zidni panel od nn~<~<=~г---------ю
razmak ne veci od 16" (405)
elemenata
horizontalno i 24" (610) vertikalno.
• Preklopni opsiv gradevinskim
papirom
• Opsiv
• Rupe za curenje
vode па rastojanju
od 2' (610)

• Videti 5.14 5.18 za ojaeane i

ne-ojaeane zidne sisteme od
opekarskih elemenata,

CSI 04240 Sislemi zidanih panela od opekarskih elemenata

 ZIDANI PANEL OD OPEКARSKIH ELEMENATA !Ј .27
/,:;т, paneli od opekarskih elemenata se takode mogu koristiti
,,,,) zid zavese poduprte celicnim ј/ј betonskjm ramovima. • Venac od prefabrikovanog betona,
kamena, ili metala
• Zidani panel od opekarskih eterneяtata._ _ _ _ _.--1
· • Opsiv parapeta, videtj 7.18.
• Zljebovj sa zglobovima па lastin rep sa zicom
vezanjm ankerima na vertikalnim rastojanji:m.:::::.a_ _=~~~ ~• Armirana betonska konstrukcija
od 16" (405)
• Opsjv
• Rupe za curenje vode na rastojanju od 2'
• Celicni pregradnj profil spojen vijcima za
klinasti umetak

• Kontinualna kompresaЫina jspuna

Kutije sa klinastim umetcima na osnom
pregradnog profila kako Ьi se fonnjrao
rastojanju od 24" (610)
ekspanzioni spoj. Ekspanzjonj spojevi su
potrebnj da Ьi omogucili sirenje cigli i sprecili - - - Pomocna armatura ј zaptivac
ugibanje strukturalnog rama usled ----·--- Kontinualna kompresaЫina ispuna
naprezanja na zidanj zid ili panel. Spoj zavrSiti
pomocnom armaturom i zaptivacem.
~~~~
""'"'"'""' 1
р ! • Termicka izolacija na unutrasnjem licu

• Metalne zidne veze na tipicnom osnom

*::__________.. , Supljina od 2" do З" (51 do 75)
~-----, Termicka izolacija u supljini
rastojanju od 16" (405) Barijera za vazduh

Annirani belonski ram

• Opsiv
• Rupe za curenje vode na rastojanju od 2'

• Pomocna armatura ј zaptivac

• Kontinualna kompresaЫina ispuna za
fonniranje horjzonlalnih ekspanzionih spojeva • Melalna zidna podkonstrukcija је
spojena vijcima i zavarena za celicni
profil na ivici ploce
• Profil zavaren za gredu
• Zidani panel od opekarskih elemenata
• Vertikalni ekspanzioni spojevi su potrebni za • Strukturalni eelicni ram
podelu zidanog panela u panele. Videti 5.22.

• Veze za zidani zid od opekarskih elemenata

vijcima spojene za metalnu podkonstrukciju
• Gradevinski papir preko gipsane oЬioge

• Ram metalne podkonstrukcije

• Opsiv i rupe za curenje vode

• Dno zidanog zida od opekarskih elemenata i

ram podkonstrukcjje su os/onjeni na eelicni
profil
CSI 04235 Prethodno montirani panelni sistemi za zidanje
CSI 04240 Sistemi Zidani panel od opekarskih elemenata
U.28 КAMENI PANELI

- - - • Venac od kamena sa klinastim ankerima
· • Opsiv parapeta; videti 7.18.
• Ekspanzioni klinovi Ш ankeri sa podeljenim
krajem u vertikalnim spojevima
Kamene оЫоgе mogu Ьiti postavljene u cementni malter i
stegnute za potporni zid od betona ili cjgle; videti 5.33-5.34.
Veliki kameni paneli deЬijine od 1-12" do З" (32 do 75) mogu
takode Ьiti na vise naёina oslonjeni na ёeliёni Ш betonski
strukturalni ram objekta.

• Paneli od monolitnog kamena mogu Ьiti prjcvгSceni djrektno

za strukturalni ram objekta.

• Karnenj paneli se mogu postavjtj na celicni pomocnj ram

projektovan da prenosi gravitaciona ј bocna opterecenja sa
.• ёeljcna struktur;з· panela na strukturalni ram objekta. Pomocni ram se sastoji
vatrootpornost ј' od vertikalnih celicnih oslonaca na koje se oslanjaju
izostavljena zbo horizontalni ugaoni nosaci od nerdajuceg celika ili
provetrenostj; alumjnijuma. Sipke zavarene za ugaone nosace se vezuju
videtj А.12. za zljebove na donjoj i gomjoj ivici betonskih panela.
• Kameni paneli mogu Ьitj montazno sklopljeni u vece panele
postavljanjem tankih ploea na ne-korozirajuci metalni okvir,
11 Ugaoni nosac spojen
11 ili njihovim vezivanjem za prefabrikovanj armirani betonskj
11 zakivcima ili zavaren za
11 panel sa savijenim ankerima od nerdajueeg eelika. Brana
ugaoninosac
[~=] za vlagu i vezivo se mogu postaviti izmedu betona i
Potporna ploea sa zavarenom kamena kako Ьi se sprecilo da betonske soli stvaraju fteke
cevi poduprta, zasraftjena i na kamenu.
zavarena za profil zaliven u
ivicu ploce.

Potrebno ankerisanje treba da bude pazljivo odredeno uz

• Kosi ugaoni podupiraci
..• Zaustavna ploea sa
~--- prorezanom rupom za
ekspanzioni klin
• Ugaoni nosac sa prorezanom
rupom za ekspanzioni klin,
zavaren ili vijcima spojen za
profil zaliven u jvjcu ploce
uzimanje u obzir cvrstoce kamenog panela. posebno u
tackama ankerisanja, gravitaciona i bocna opterecenja, i
predvideni opseg strukturalnih ј termickih pomeranja. Neki
ankeri moraju nositi tezinu kamenih ploca i prenositi
opterecenje na nosecj strukturalnj zid ili ram. Ostali samo
ogranieavaju horizontalno pomeranje kamenih ploea. Neki
moraju da obezЬede olpornost na smicanje. Sva oprema za
spajanje treЬa da је od neгдajuceg celika ili metala koji ne
sadгZe gvoZde kako Ьi se onemogucila korozija i fiekanje
kamenih ploea. Мога se ugraditi i odgovarajuea tolerancija
kako Ы se omogucila odgovarajuca podesavanja i
uevrscivanja ро potrebl.

• Armirana betonska konstrukcija ... Pomocna armatura i zaptivac

··• Stega na zavrtanj u oЫjku sipke

нм-w.:""--.;• Metalni ankeri
.....,.,:::----...t, • Ugaoni nosaci sa zavarenim
. sipkama podupiru panel na
dzepovima izduЫjenim u
ivicama panela. Stubovi
Tipicni detalj panela od monolitnog kamena

CSI 04450 Kameni panelj

 METALNA OBLOGA !Ј .29

ILolovani i spojeni metalni paneli se primamo koriste za

oЫaganje objekata industrijskog tipa; videli 6.07. Mogu imati
l1ce od eloksiranog aluminijuma ili ёelika sa premazom od
porcelana, polivinila, akrila ili emajla. Paneli su tфicno З' (915)
siroki i vertikalno se protezu izmedu horizontalnih celicnih ·• Metalna brana za sljunak i
1юsаеа razdvojenih od 8' do 24' (2.5 do 7.3 m), u zavisnosti
spojnica
od lipa i profila koriseenog panela. Konsultovati se sa
proizvodaёem oko profila, veliёina, dozvoljenih raspona, • Celicni nosaci se prostiru
termickih i akustickih osoblna, i delalja postavljanja. izmequ spoljasnjih stubova
kako Ьi nosili metalne
panele.

г ............... ·············· .............................................. Spojene metalne ploce

mogu imati sacasta ili
urelanska jezgra.

· Metalni paneli se vertikalno

protezu izmedu
horizontalnih nosaca.
• Opseg raspona је od 8' do
24' (2.5 do 7.3 m)

"· ..

···•............................. • lzolovani metalni paneli

imaju termicku izolaciju
• lsprepletani lem spaja panele duz njihovih strana. izmedu unutrasnjeg i
spoljasnjeg lica od lima.

·•Nosaё

'• Pomocni nosac

• Spoljasnji lim • Unutrasnji lim

• Unutrasnja povrsina moze
DeЬijina metala i dublna ЬШ rupieasta zbog kontrole

rebara, zleЬova, ш nabora buke.

• Unutrasnje jezgro od
odreduje dozvoljeni raspon
gipsane рlоёе moze
panela. oЬezbediti zahtevani nivo
otpornosti na vatru.

• Zatvarac

.. ; .

CSI 07410 Proizvedeni zidni paneli

CSI13122 Sistemi za gradnju metalom
 ?Ј.ЗО FASADE OD SPERPLOCE
: Rastojanje izmedu stubova
. · od 16" (405) za sperplocu
. od %" (10); гastojanje od
24" (610) za panele od Yz"
(13) i dеЫје
~ • Prostor od Уз" (З) na svim
/ ~
. ~""'--"'-~
·..
1 )
Gгubo secen lzbгazdan
Teksture panela
518" (16)
ј_ OЫici
г~
ёeoni spoj
• Katranisaпo Ш sa
pozadinom od
gradevinskog рарiга
Spoj sa poluzljebom
• Тipican spoj za teksturu
1-11, ispremestane
daske i letve, i panele sa
usecima
• Letva
• Ekseri za letve treba da
prodru u drvene stubove
Vertikalni spojevi
CSI 07460 OЬiaganje fasade
Paneli od iverice klase za spoljasnje oЬiaganje su tipicno 4'
х 8' (1220 х 2440), mada postoje i duzine od 9' ј 10' (2.8 ј
3.0 m). Najcesci оЬгаsсј imitiraju vertikalnu stranu daske.
• Koгistiti samo toplo Povгsina panela moZ:e blti izbгazdana, grubo rezana,
pocinkovane eksere. cetkana, ili sa prugastim teksturama, i moze Ыti obojena Ш
obradena bezbojnim vodootpomim pгemazom . Omotac
kraj~ji':1 i ivicnim sгednje gustine (MDO) је spoljasnji panel od sperploce koji
spoJeVIma. ima premaz od melaminske Ш fenolne smole sa jedne ili
! • Na krajnjim spojevima је оЬе strane, sto stvara glatku osnovu za farbanje.
1 polrebna Ыokada.
i
Horizontalni spojevi, koji moraju Ыti zaslieeni opsivom ili па
• Dijagonalna uevгScenja neki drugi nacin, su veoma uocljivi. Те horizontalne linije
nisu potrebna kada su treba zbog toga da budu uskladene sa oslalim spoljasnjim
paneli %" (10) ili deblji. zidnim elemenlima kao sto su otvori za vrata i prozore.
• Minimalni prostor od 6"
iznad nivelacije
Tekstura 1-11 Sa urezanim kanalima lspremestane daske i letve
paliela za fasade • ~,!}., (ю) ""'Ј . . %"(16)" \
1 \ :
С:"' 1/16''(;),~e00Vi
! •
siroki %"(10) па osnom siroki %"(1 О) na osпom
~o::~na ~:'(6;, zljeb=-
siroki 1"(25) na osпom
rastojanju od 4" ili 8" (100 rastojaпju od 4" ili 8" (1ОО rastojanju od 12" (305)
ili 205) ili 205)
Preklopni spoj • Katranisani s
• Veznik za ram • Gradevinski papir na
drugog sprata coskovima ~--'=-
• Zaptivati ivice svih
panela pre
postavljanja
4
Unutrasnji coskovi
"- ~e~ni spoj sa
•.
~ops1vom • Jedna ivica
• Opsiv od panela је
pocinkovanog ili uzljeЫjena
nekog drugog пe­ • Katraпisan spoj.
korozivnog metala
Sperploea • Preklopljene daske na
~ Spojsa 6oskovima
----""!
poluzlebom
Horizontalni spojevi Spoljasnji coskovi
 FASADE OD DRVENE SINDRE .З 1

Na spoljasnjim zidovima drvene sindre se postavljaju u ~ Sindre sa crvenom oznakom

ravnomernim redovima koji se preklapaju. Redove treba podesiti \\ i broj 2
tako da se lepo uklapaju sa natprozornim gredama i prozorskim Zakucati eksere 2" (51) iznad
1L--4i--+,---.
daskama, kao i sa ostalim elementima. Sindre mogu da se bajcuju
~ preklopne linije narednog reda
ili farbaju. Sindre vrhunske klase mogu blti izlozene vremenskim
' lzlozenosl (videti tabelu)
--. •

uslovima i bez farbanja.

0

: . • Spojevi od У."(6)
~'· Minimalni pomeraj izmedu
Drvene sindre se mogu postaviti u jednostrukim ili dvostrukim
i spojeva 1-У."(32)
redovima, sa slede6om izlozenoscu:
• Dvostruki poeetni sloj; temeljni
zid preklopi!i 1"(25).
Duzina sindre Jednostruki redovi
--~Postavljanje
Dvostruki redovi
jednostrukih
16"(405) 6" do 7J/z" (150 do 190) 8" do 12" (205do 505)
redova
18"(455) 6"do8J/z" (150 do 190) 9"do 14" (230do 355)
24" (610) 8" do1J-1/z" (205 do 290) 12" do 20" (305 do 510)

--11~-,.J!I.-., Donji sloj broj З

Gradevinski papir koji • Sindre sa plavom oznakom
dozvoljava prolaz vazduha Ьгој 1
• Spoljasnji sloj је %"(13) nizi
1х3 Ш 1х4 zakovanih za
nego donji sloj.
zidne stuЬove
- • lzlozenost (videti taЬelu}
,.___ __. Rastojanje jednako
~==:::!:=:::t izlozenosti sindri • Trostruki poёetni sloj; temeljni
zid preklopiti 1"(25).

• Sperploea ili • OЫaganje sa razmakom је

vlaknatica u koju se potrebno preko оЫоgе koja Postavljanje dvostrukih redova
mogu zakivati ekseri nije zakivana ekserima

D
Тipovi оЫоgе

Sindre sa jednakom velicinom i ceone

sindre
Koristesusesecene najednake
na zidovima oЫike.
sirine i efekat
da Ьi stvorile о о о о о о о
teksture talasastog veza ili riЫje krljusti.

Sindre sa jednakom velicinom Kvadratasta Srelasta Dijamant ZaoЫjena Oktagonalna Polu uduЫjena Heksagonalna RiЫja krljust

.,. Unutrasnja daska па 6osku

Na eoskovlma, redovi se naizmenicno preklapaju preko

susedne plocice na uglu sa оЬе strane. lzlozene ivice treba
obraditi. Mogu se koristiti daske koje се primiti sindre па
spoljasnjim i unutrasnjim 6oskovima.Gradevinski papirtreЬa
korisfiti za opsivanje 6oskova i i na svakom mestu gde sindra
dotice drveni nosac.

Coskovi Naizmenicno preklapanje PreklapanJe spoiJasnjih daski

na 6oskovima

CSI 07460 OЫaganJe lasade

 7Ј.З2 FASADA OD HORIZONTALNIH DASAКA
Fasada od horizontalnih dasaka postoji u sledecim oЬiicima.

• Ukosena fasada sa preklopom
·daski, koja se takode naziva i
fasada sa preklopom, se pravi
seёenjem daske dijagonalno ро
popreёnom preseku tako da
daska ima jednu debelu i jedпu
tanku ivicu. Gruba, ропоvо
sеёепа straпa moze Ьiti izlozeпa
za bajcovanje, dok glatka stгana
moze da se farba ili bajcuje.
• Dolly Vardeп fasada је
ukosena fasada sa
uzljeЫjeпjem duz donje ivice u
koje se prima gorпja ivica
daske ispod nje.
• Fasada sa poluzljebovima
se sastoji od daski
spojeпih ivica uz ivicu sa
preklapajucim zljebпim
spojevima.
• Padajuca fasada se sastoji od
dasaka suzenih duz gomje
ivice kako Ы se uklopile u
zljebove ili kaпale u donjoj
straпici i postavljenih
horizoпtalпo sa svojim zadпjim
krajem ravno uz oЬiogu ili
stubove zida.

- - - -.. • Ukrasпa daska sa

uzljeЫjeпjem kako Ы primila • 1х3 vertikalne drveпe podloske
red па vrhu. se mogu poredati duz zidпih
stubova kako Ы stvorile branu
1\!Rl.L-------·• Zidna оЫоgа u koju se mogu
,___________ . zakivati ekseri protiv kise, koja spreёava
prodiranje kisпice.
• Propustljivi gradeviпski papir
koji dozvoljava vodeпoj pari u
_...../" Minimalni vazdusпi prostorod
zidu da izade пароlје
~ %"(19)
Preklop od miпimalпo 1"(25)
--··· Podesiti izlozeпost ukosene
fasade tako da se daske lepo
uklapaju sa пatprozoгпim
gredama i prozorskim
daskama, kao i sa ostalim
elementima.

· .• Obezbediti р rostor od Уа" za

ekspanziju

~. Ekseri па ееопој povrsini;

ekseri treba da produ kroz
doпji sloj пајmапје 1-Уе" u Uglovi
ram.

·, Premazati pozadinu pre

Postavljanje fasade
postavljaпja.

Fasada od horizontalnih daski se pricvrscuje kroz zidпu oЫogu za zidne

Koпtiпualпa роёеtпа letva
. /!' Miпimalпo rastojaпje od
~ 6"(150) do пivelacije
stubove sa toplo niklovaпim, aluminijumskim Ш ekserima od пerdajueeg eelika.
Ekseri se zakivaju tako da individualпim daskama dozvoljavaju slobodno
sireпje i skupljanje sa promenama vlaZ:пosti. Krajevi dasaka treba da se
spajaju па stubovima ili па krajevima preko daske na cosku ili oboda prozora i
vrata; zaptivaё se oblcno primenjuje na krajevima daski za vreme postavljaпja
i katranisaпja spojeva.
 FASADA OD VERTIКALNIH DASAКA У .33

Fasada od vertikalnih daski se moze postaviti prema

razliёitim semama. Uklopljeпe daske se preklapaju ili
preplicu i mogu imati spojeve na ivicu, sa V zarezom, ili
stolarskim zglobom. Daske sa cetvrtastim ivicama se mogu
koristiti sa ostalim daskama i!i letvama kako Ьi se zastitili
vertikalni spojevj ј obrazovale seme slagaпja daska - daska
ili daska letva.

Dok se kod fasade sa horizoпtalnim daskama ekseri

zakivaju direktno u zidne stubove, fasade sa vertikalnim
Uklopljene fasade Spoj па pero i zljeb V preklop Kanalni zljeb
daskama zahtevaju cvrste Ьlokade na osnom гastojaпju od
24"(610), jJi oЫogu od sperploce deЬJjjne najmanje %" i!i %"
1
(16 ili 19). Preko tапје obloge mogu se postavljati 1х4 drveni 1
umeci па osnom rastojanju od 24"(610). Propustljivi !
ј
gradeviпski papir se postavlja ispod fasade da Ьi se dozvolio 1
1
prolaz vodene раге napolje.
1
Као i kod ostaljh drvenih materijala za fasade, treba koristitj 1
samo toplo pocinkovaпe eksere Ш eksere od ostalih ne-
rdajucih materijala. Krajeve daski za fasadu i pozadine letvi _u
treba premazati sredstvom za zastitu pre postavljanja.
Fasade od ravnih dasaka Daska i letva Letva i daska Daska i daska

' Premazati daske рге Fasada uklapaпa па рего ј zleb

postavljanja Jedan ekser koji se ne vidj па
ш----'' Uklopljeпe daske se
svakom osloncu; za daske sire od
preklapaju па ooskovima. 8"(205) potrebnj su ј dodatni
ceoni ekseri.
• Zarezati ili ukositi kako Ьi • Minimalno ulazenje od 1-%"(38)
se fonmirala пadstresпjica
па donjem kraju.

· Premazati daske pre ....~ • Fasada uklapana sa kanalnim

postavljaпja ' zlebovima
Spojevi krajeva treba da • Ostaviti prostor od %"(3) za
se zakose i zaptivaju za sirenje
vreme postavljaпja. • ё:eoni ekseri ne treba da smetaju
peru susedne daske.
Trakaste letve se
preklapaju па coskovima ""''-
Uglovi '~ • Fasada tipa daska i letva
· • Ekseri koji se zakivaju u letvu
prolaze izmedu dve daske.
дltemativne fasade
Postoji veliki Ьгој materijala za fasade predvidenih da ·• ё:eoni ekseri se centriraju.
imitiraju izgled tradicionalne drvene fasade kojj пude : • Minimalno rastojanje od %"(13)
poveeanu trajnost i otpornost па vremenske uticaje ј • Minimalni preklop od %"(13)
smanjenje troskova odГZavanja. Те altemative ukljucuju
fasadu od alumiпijuma, fasadu od polivinil hlorida (PVC), i
рlоёе i panele od fiЬer cementa. Konsultovati se sa
sledecim izvorima za vise informacija о prikladпosti ovih • Fasada tipa letva ј daska
altemativпih fasada za specifiёne паmепе. • Prvi eskeri
• American Architectural Manufacturers Association • Ekseri koji se zakivaju u dasku пе
(ММА), pub!ikacija 1402 о fasadama od alumiпijuma treba da smetaju letvj.
• PuЬiikacija о iпstrukcijama za postavljanje fasada od
cvrste polivinjl hlorida od Vynjl Siding lпstitute (VSI) • Minimalni preklop od %"{13)
• lzvestaj broj NER-405 za fiber-cement proizvode od
National Evaluation Service, lnc. (NES) Vertikalni spojevi

CSI 07460 OЫaganje fasade

 /Ј .34 GIPSANI MALTER
• Drvenj ili metaJnj ram sa
stublcjma.
Osnova zida sa podkonstrukcijom
DeЫjine gipsanog malter od portland cementa
Osnova
Podloga od metala ili zice
Zidovi od opekarskih elemenata 1f2" (13)
Betonski zidovi
Вetonske tavanice
CSI 09220 Malter od portland cementa
Stuko se primenjuje u trj
premaza preko preko podloge
prevucene papjrom, metalom
ili zicom; videti tabelu ispod za
deЫjine. Videti takode 10.03-
10.04 za opste jnformacije о
malteщ podlozj, i pomocnjm
uredajjma.
Metalno ojacanje mora Ьiti
uvuceno ~" do %" (6 do 1О)
kako Ьi se omogucuilo da
stuko potpuno obavjje metal;
podloga moze sama odr:Zavati
odstojanje ili blti prikacena
posebnjm ekserima
odstojnicima.
----..:............. Vodootporni gradevinski papir
ilj filc
Ram zida moze Ьiti oЫozen ili
neoЫozen. Ukoliko nije
oЫozen, ram mora Ыti dobro
ojacan. Zice se jako zatezu
preko stubova na razmacima
od 6" (150) da Ы blle potpora
gradevinskom papiru ili
podlozi.
Minimalna deЬ!jina zavrsnog
sloja od lica osnove
1Ј8" (22); spoljasnjost
5f11" (16); unutrasnjost
1f1,'' (22) maksimalno
%" (10} maksimalno
Stuko (gipsani malter) је krupan malter koji se sastoji о od portland
zidarskog cementa, peska, gasenog kreca, pomesanih sa vodom i
postavljenih u plasticnom stanju kako Ы oformio jak omotac za spoljasnje
zidove. Ovakav zavrsni sloj koji је otporan па vremenske uslove i vatru se
оЫспо koristi za spoljasnje zidove i donje strane svodova, ali se takode
moze koristiti za unutrasnje zidove ј tavanice koje su izlozene direktno
kvasenju Ш vlaznim uslovima.
• Stuko se nanosi u dva sloja
• Betonski ili zid od
preko odgovarajuce
opekarskih elemenata sa
betonske ili zidne povrsine;
spojevima od maltera ..
videti tabelu za
је imaju ulegn
odgovarajucu deЬijinu.
• Betonskj 11i zid od
opekarskjh elemenata
trebalo Ы da bude
strukturalno zdrav, а
njegova povrsina
oslobodena prasine, masti ј
drugih zagadjvaca kojj Ы
sprecili dobru vezu.
Takode, povrsina Ы trebalo
da bude gruba i porozna da
Ы se ostvarila dobra
mehanicka veza.
., • Metalno ojacanje, sloj
portland cementa i peska ili
vezujuceg agensa korisli se
ako se sumnja da veza
neee bltj dobra.
nska osnova ili osnova od
opekarskih elemenata
Zavrina obrada gipsanim malterom
Zavrsna obrada moze imati grubu teksturu nanesenu gladilicom, teksturu
sa sarama od tacki, grebenastu, sljunkastu teksturu. Zavrsni sloj moze Ыti
prirodan ili obojen pigmentima, peskom u boji ili komadicima kamena.
 STUKO DETALJI !Ј .ЗS

Као gipsani malter, stuko је relativno tanak, cvrst, lomljiv

111aterijal koji zahteva ojacanje ili jaku, cvrstu, krutu osnovu.
Za razliku od gipsanog maltera, koji se neznatno siri pri
stvrdnjavanju, stuko od portland cementa se skuplja pri
susenju. То skupljanje, zajedno sa naprezanjima usled
pomeranja nosece podloge i varijacija u temperaturi i
•;laznosti, moze izazvati pucanje. Regulacioni spojevi i spojevi
za rasterecenje su potrebni za eliminisanje ili minimiziranje
pucanja.

Spojevi za rasterecenje @Na tavanici

· Spojevi za гаstегееепје uklanjaju
naprezanje dozvoljavajuci • Metalni regulacioni spoj
nezavisno pomeranje duz oboda povezan sa podlogom za
stuko membrane. Oni su malterisanje.
neophodni gde se stuko ploee • lseci ojaeanje па spoju ;
spajaju sa unutrasnjim ooskovima,
iii gde stuko membrana dodiruje • Horizontalni regulacioni
strukturalni element 1li kroz nju spojevi treba da obezbede
prolazi strukturalni elemeпt, kao zaptivenost protiv vremenskih
sto је greda, stub, Ш noseti zid. uslova kao i kontrolu pucanja
stuko membrane:
Regulacioni spojevi • Metalni regulacioni spoj
• Regulacioni sp,Qi'!e'<fi-'tJktlmiaШ... povezan sa podlogom za
naprezanje u stuko membrani i ·malterisanje.
sprecavaju pucanje koje moze Ьiti • lseci ojaeanje na spoju
izazvano strukturalпim
pomeranjem u noseeoj
konstrukciji, skupljanjem pri
susenju, ј varijacijama u
temperaturi. Каdа se stuko nanosi • Stuko membrana
preko metalnog ojaeanja, • Noseea konstrukcija
regulacioni spojevi treba da budu
па rastojanjima ne vecim od 18'
(5.5 m) ј odreduju panele koji nisu
veci od 150 sf (14 m2).
• Kada se stuko postavlja direktno
na osnovu od opekarskih
elemenata, regulacioni spojevi
treba da se ubace direktno iznad i • Podmetac - - -
u liniji sa postojecim regulacionim
spojevima u osnovi od opekarskih / ..•
elemenata. :'.".
• Regulacioni spojevi su takode ~--·. ..
potrebni gde se spajaju razliciti :·:· ·.
ъ
. ...
materijali osnove i dui. podnih linija ,...
u drvenoj ramovskoj konstrukciji.
. .
----------------~

Horizontalna projekcija Presek

 '!Ј .36 SISTEMI SPOLJASNJE IZOLACIJE 1ZAVRSNE OBRADE

.. Рапеlј od cvrste jzolacije su deЬelj
1" do 4" (25 do 100), siroki 2' (610),
ј dugackj 2', 4', Ш 8' (610, 1220, ili
2440). lzolacioni paneli se
pricvrscuju za spoljasnje zidove
pomocu cvrste, vodootporne oЬioge
ili za pogodnu podlogu od
opekarskjh elemenata sa lepilom ilj
mehanjckim sojjnim sredstvima.
Lomljjva ili osteeena podloga moze
zahtevatj mehanicki uevrscen
sistem traka za prievrscjvaпje
isolacioпih panela.
·-...._______ ~ Osпovni omotac је ojaean mrezom
od staklenih vlakana kako Ы se
sprecilli povrsinske pukotine.
,L«--____.~ Sjntetickj stuko zavrsni sloj se ргаvј
od akrjlnih polimera i agregata
silicijumskog peska, kvarcnih
komadjea, ili komadiea mermera
kako Ы se doЫia zeljeпa tekstura;
zeljene Ьоје se dobljaju farbanjem ili
seneenjem zavгSnog omotaea
pjgmentom.
Sjstemj spoljasnje izolacije ј zavrsne obrade (eng. Exleriopr
insulalion and finish systems = EIFS) se koriste za oЬiaganje
novih konstrukcjja, kao i za izolovanje i za obпovu spoljasnjeg
sloja postojeeih objekata. Sistem se sastoji od tankog sloja
sintetickog gipsanog maltera, uglaeanog, ili poprskanog preko
sloja cvrste izolacije od plastiёne репе.
EIFS sistemi su skJoni pustanju vode oko prozora ј vrata zbog
lose obradenih detalja Ш pogresпog postavljanja. Ne postoji
sistem za odvodenje vode koja је prodrla u sjstem. Та
zaroЬijena voda moze uzrokovati odvajanje izolacionog sloja
od podloge ili raspadanje omotaca. Da Ы se resio ovaj
proЬiem, zastitini sistem korjsti drenazni sloj koji se postavlja
izmedu vazdusne ј vodene barijere i jzolacjoпog sloja da Ы se
omogucilo cedenje vode do plasticnih opsiva iznad zidnih
otvora u osnovi zida.
Postoje dva srodna tipa EIFS sistema: modifikovani
polimerom i sa polimernom osnovom. Sistemi modifikovani
polimerom se sastoje od osnovnog sloja od portland cementa
deЬijine od У.!" do %" (6.4 do 9.5 mm), ojaёanog podlogom od
metalne zice Ш mrezom od staklenih vlakana pricvrscenom za
izolacioni sloj. U oЬiastima podvrgnutim udarcima, umesto
standardne mreze ili dodatno, koristj se jaka staklena mreza.
Zavrsnj omotac od portland cementa је modifikovan akrilnim
poljmerima.

г--­ • Ekspaпzioпi spojevi od miпimalпo

· %" (19) su potrebni па пivoima
Sistemj sa polimemom osnovom se sastoje od osnovnog
' podova kod noseeeg rama, gde se
omotaca od portland cementa ili omotaea od akrilnog
1 javljaju promeпe podloge, ili па
poljmera deЬijine 1/16" do Х" (1.6 do 6.4 mm). ojaeanog
mestima gde slicni spojevi postoje u
mrezom od staklenih vlakana utisnutoj za vreme postavljanja.
поsесој konstrukciji.
Zavrsni sloj је od akrilnih polimera. Sistemi sa polimemom
• Sistemi modifikovaпi polimerom su
osnovom su elastiёniji i otporniji na pucanje nego sistemi
osetljjvj па рuсапје usled
modifikovani polimerom. ali su podlozniji uluЬijenjima i
skupljanja. Vestacki stuko zavrsni
probojima.
sloj mora Ьilj podeђen u panelne
• Za detalje oko postavljanja pogledati standarde koje
povrsiпe sa regulacionim
puЬiikuje Asocijacija proizvodaea spoljasnje izolacije
spojevima.
(eng. Exterior lnsulation ManufacturersAssociation EIMA).
·" Pomocna armatura i zaptivac

• Rasireni polistiren se geпeralпo

koristi izпad kote lerena,
ekstrudirani polisliren ispod kote
tereпa.

• Produziti osnovni omotac, mrezu

od staklenih vlakana, i zavrsni
\. Kanali za odvod kisnice i
.------- omotac па zjdпoj povrsiпi dekorativni V sooievi su iseeeni
mjnimalno 4" (100). ruёnom glodalicom.
• Minimalno У." (19)

CSI 07240 Spoljasnja izolacjja ј zavrsni sislemi

 ТЕRМiёКА IZOLACIJA '!Ј .31
Osnovna svrha termicke izolacije је da kontrolise protok ili
transfer toplote kroz spoljasnju konstrukciju objekta i na taj
пacin spreci prekomerni gubltak toplote pri hladnom vremenu
1 prijem toplote pri toplom vremenu. Та kontrola moze
cfikasno da smanji potrebnu kolicinu energije koju trosi
oprema za grejanje i hladenje za odгZavanje ljudskog komfora • PoSto је temperaturna razlika oblcno
u objektu. veca u krovnoj zoni objekta, krovna
konstrukcija zahteva vise termicke
izolacije nego podne ili zidne
konstrukcije.

· • Kontinualnost treba odгZati na spojnim

mestima temelja, podova, zidova i krova
kako Ьi se oformio neprekinuti zaslitni
omotac protiv prenosa toplote.
• Sakriveni krovni prostori
zahtevaju ventilaciju kako Ы
se odvodila vodena рага,
videfi 7.45.

• lzolaciona stakla i zaptivne

trake ogranicavaju transfer
toplote na prozorima i
vrafima.

• Temperatuma razlika izmedu

podrumskog prostora i zemljista
је manja nego izmedu
unutrasnjeg prostora i spoljasnjeg .Za ventilaciju niskih prostora, videti 7.45.
prostora iznad kote zemljista. . Termicka izolacija је potrebna izmedu
prostoгa koji se greje i prostora koji se ne
greje.

Preporutene minimalne termicke otpornosti izolacije objekata•

• Za diskusiju о faktorima koji uticu na
ljudski komfor pogledati 11.03.
Plafon Spoljasnji Pod iznad prostora • Za faktore lokacije koji utiёu na
Zona ili krov zid koji se ne greje potencijalne toplotne gubltke ili prijeme
pogledati poglavlje 1.
Minimalno preporucljivo 19 11 11
Juznazona 26 13 11
Umerena zona 30 19 19
Sevemazona 38 19 22

'Koristiti ove R-vrednosti samo za preliminamo proj~ktovanje.

Pog!edati loka!ne energetske propise za specifiene zahteve. CSI 07200 lzolacija
 У.за TERMICКA OTPORNOST GRADEVINSКIH MATERIJALA
Tabele sa leve strane se mogu koristiti za
Мaterjal 1/k' 1/С" Мatenjal 1/k' 1/С" procenu termicke otpomosti konstruktivnog
Beton Тег papir sklopa. Za specificne R-vrednosti materUala i
Beton Parop!opusni 0.06 gradevinske komponente kao sto su prozori;
A!Jegal od peska isl,iшka 0.08 Pol1e~~nsЮ fllm 0.00 konsultovati se sa proizvodacem komponente.
Laki agregat 0.60
Cemenhli maRer 0.20
ShJko 0.20 • Rје mera termiёke otpomosti datog
Opekarski mmen6 мalter igips
materijala. lzrazava se kao temperatuгna
гazlika potгebna za izazivanje toplotnog toka
ОЫСла cigla 0.20 Cemeлtлi mafter,
kroz element ili materijal u nivou od jedne
Fasadna cigla 0.11 pescari agregat 0.20 toplotne jedinice ро satu.
Be!onsl:i ЬI!Ж, 8" (20~ Gipsari mafter,
Agegatod peska isl~nka 1.11 pe5cari agregat 0.18
Laki agregal 2.00 agregct od pe~ia 0.67 R=F 0/Btu/hг -sf
Grnn[i me1111er 0.05 Gipsana plofa, %' (13) 0.45
Pe!car 0.08
Ьletal Podnl materij~i • R1је ukupna tennicka otpornost
дl.!mirijum konstгuktivnog sklopa i predstavlja sumu
0.0007 Paltet 1.50
individualnih R vrednosti komponentih
Bronza 0.0010 Тvrdo drvo 2bl32' (20) 0.71
materijala sklopa.
Bakar 0.0004 Teraco 0.00
Olovo 0.0041 Polivilil рЮсiсе 0.05
Ce!ik 0.0032 • Uје mera termicke provodljivosti gradevisnke
Drvo Vrata komponente ili sklopa. lzrazava se kao nivo
T'i!do livo 0.91 Ceficщ jezgro od mineranih ~akana 1.69 toplotnog prenosa kroz jediniёnu povrsinu
Меkо d!vo 1.25 Ceficna, jezgro od poosti'ena !13 gradevinske komponente ili sklopa
Sperploea 1.25 CeUfna, jezgro od urdana 5.56 uzrokovanog razlikom izmedu temperatura
lverica,:!i; (16) 0.82 Drvena sa supljin jezgrom, 1·%'(45) 2.04 vazduha od jednog stepena sa jedne i druge
РЮса оо dмih ~akana
strane sklopa. U-vrednost za komponentu ili
!ОО Dwena sa punim jezf\)m, 1-'/:'(4~ 3.13
sklop је reciprocna njegovoj R-vrednosti.
Мate~al ~ pokriva~e krova Slaklo
Pttivi u~ojevina ~dnoslruk~ ЬеzЬојоо, У~'(б) 0.88
S~dra od stable~h vlakana 0.33 Dvos\ruko, bezlюjno, me&!pros!orЗ/16'~5) 1.61 U=11Rt
POOivae od skn~a 0.44 МeduprO!!ilr od %'(6) 1.72
D!Vena Sindra 0.05 Мeduprostor od %'(13) !04
0.94 Dvostruko, ~avd ЬеzЬојпо !25 • Q је nivo protoka toplote kroz konstruklivni
Sivo/ bezЬqno 2.40 sklop i jednak је:
Zelend bezЬojno !50
Dvostruko, Ьezlюjno, пiskoem~ioпo 3.23
Ux:Ax(ti-to), gde је:
Trostruko, bezЬqno 2.56
stakleni ьь~ 4"(100) 1.79
Fasadri materi~l Vazdllni p:ostor • U=ukupni koeficijent za sklop
Aumi11]um 0.81 Yl'(1~, ne-reПeklujii 1.01 • A=izlozena povrsina sklopa
1
Drvena sindrn 0.87 /:'(1~, r!lekWjuti 3.48 • (ti-to)= razlika izmedu unutгasnje i spoljasnje
Drvene lelve 0.81 tempeгature vazduha
PdMni 1.00

*1/k=R ро incu deЫjine

**1/C=R za odreдenu deЫjinu
 IZOLACIONI MATERIJALI /Ј .39

Skoro svi gradeviпski materijali pruzaju пeku otporпost protoku toplote. Da Ьi se dostigla zeljena
R1vredпost, zidпi, podпi, i krovпi sklopovi оЬiспо zahtevaju dodavaпje izolacionih materijala.
lspod је пaveden pregled osпovnih materijala koji se koriste za izolaciju komponenti i sklopova
objekta. Uocite da svi efikasпi izolacioni materijali оЬiспо sadr2:e neki oЬiik zaroЬijeпog
vazdusпog prostora.

Termoizolacija od valknastih materijala se sastoji od fleksiЬilnog, vlaknastog termoizolacionog

materijala od staklene ili mineralne vune. lzraduje se u razlicitim deЬijiпama i duzinama i u
siriпama od 16" Ш 24" (406 do 610) kako Ьi se ulopila izmedu stubova, spojeva, i rogova u
lakoj drvenoj ramovskoj konstrukciji. Ponekad је prevuceпa usporivacem pare od zilave hartije,
metalne folije ili пајlопа. Cebasta izolacija se takode koristi i kao komponeпta u konstrukciji
zvucne izolacije.
lzolacija od cvrste репе је u oЬiiku nestrukturalпe izolacioпe daske od peпaste plastike ili
celulamog stakla. lzolacija od celulamog stakla је otporпa na vatru, пepropustljiva za vlagu, i
dimenzionalno staЬilпa, ali ima пizu termicku otpornost пеgо penasta plastika, koja је zapaljiva
i mora Ыti zasticeпa termickom barijerom kada se koristi па uпutrasпjim povrsiпama objekta.
Cvrsta izolacija ima zatvorenu celijsku strukturu, kao ekstrudiraпi polistireп i celularпo staklo,
оtрогпа је па vlagu i moze se koristiti u kontaktu sa zemljom .
. :-··
Penasta izolacija formiraпa па licu mesta se sastoji od peпaste plastike, kao sto је poliuretan,
koja је пaprskana ili ubrizgana u supljine gde se prilepljuje za okolпe povrsiпe.
Nepricvrseeпa izolacija se sastoji od vlakana rniпeralпe vune, granulastog perlita, ili obradenih
celulozпih vlakaпa, koji se rukom ili ubrizgivacem ubacuju u supljiпe ili preko поsесе
membraпe.

_",.::------ Reflektujuca izolacija koristi materijale koji imaju visoku refleksivпost i пisku emisivпost, kao
alumiпijumska folija па papirпatoj podlozi ili gipsaпa ploea sa folijom, u sprezi sa vazdusnim
supljiпama kako ы se srnaпjio transfer toplote zraeeпjem.

OЫik Materijal R-vrednost ро !ncu deЫjine

Cebast Fiberglas 3.3 Postavljena izmedu stubova, spojeva, rogova, ili

Kamenavuna 3.3 odstojnika;
Smatra se nezapaljivom izuzev papirnatog lica
ёvrsta daska Celularno staklo 2.5 Daske se mogu postaviti preko krovne рlоёе, preko
Polistiren, presovaпi 3.6 zjdnog rama kao omotac, u supljim zidovima, ili
Polistireп, ekstrudirani 5 ispod spoljasnjeg zavrsnog materijala; plastike su
Polistiren, ekspandirani 6.2 zapaljive i oslobadaju toksicne gasove pri
Poliisociaпurat 7.2 sagorevanju; ekstrudirani poljstiren se moze koristiti
u kontaktu sa zemljom, ali svaka izlozena povгSina
Perlit, ekspandirani 2.6
treba da se zastiti od sunёevog zracenja.
Pena frormirana Poliuretan 6.2 Koristi se za izolaciju prostora nepravilnog oЬiika
na licu mesta
Nepricvrseena Celuloza 3.7 Koristi se za izolaciju tavanskih podova ј zidnih
ispuna Perlit 2.7 supljjna; celuloza se moze komblnovati sa lepkom
Vennikulit 2.1 kada se postavlja prskanjem; celuloza treba da bude
obradena ј da ima UL-oznaku za otpornost па vatru
Ljvena lzolacioni beton 1.12 Koristi se primarno kao izolacioni sloj ispod krovne
membrane; izolaciona vrednost zavjsi od gustine

CSI 07210 Gradevinska izolacija

 7/.40 IZOLACIONI MATERIJALI

Staticki metod za proracun toplotnih gubltaka ili prijema

·• Gipsana ploea deЫjine У.."(13)
Cebasta izolacija od fiberglasa
9"(230)
~ Podloga od sperploee о/." (19)
primarno uzima u obzir ukupnu termicku otpornost (Rt)
konstruktivnog sklopa i razliku temperature vazduha. Ostali
faktori koji utjёu па toplotne gubltke ili prijeme su:
• Воја povrsine ј reflektivnost koriscenjh materijala; svetle
Ьоје ј sjajne povrsine refiektuju vise toplotnog zracenja
nego tamne i hrapave.
• Masa sklopa, koja utice na vremensko kasnjenje dok se
apsorbovana i akumulirana toplota oslobodi; vremensko
kasnjenje postaje znacajan faktor kod debelih, gustih
materijala.
• Orijentacija spoljasnjih povгSina objekta koja utice na prijem
solarnog zraёenja kao i na izlozenost vetru i pratecu
mogucnost uvlaёenja vazduha.
• lzvori latentne toplote i toplota koju odaju stanovnici,
osvetljenje, i uredaji u objektu.
• Pravilno postavljanje termiёke izolacije i parne brane.

~=31.7
U=0.03

~=2.0
u=0.5
• R-vrednost unutrasnjeg filma 0.61

• Drvena fasada
• Jednostruko zastakljenje
н.....- - . . . . Gradevinski papir preko
omotaea od sperploee R 0.88; U= 1.13
deЬijine %" (13)
. / t . l t - - - - . Cebasta izolacjja 5-%"(140)

~=20.7
• u=0.05

~=2.56
U=0.4 • Dvostruko zastakljenje sa
vazdusnim prostorom od
• R-vrednost unutrasnjeg vazdusnog 3/16"(5)
sloja =0.61 R= 1.61; U= 0.62

Poredenje R-vrednosti za izolovane 1ne izolovane sklopove

 IZOLOVANJE KROVOVA 1PODOVA !Ј .41

• Sloj od lakog izolacionog •• Nagnuti sloj krova za • Krovna membrana preko

• Zavrsna podna
cedenje vode; minimalno ёvrste izolacije; videti 7.12
oЬioga preko Ј betona
У." ро stopi (1:50) za mogucnosti postavljanja
cvrste izolacije

Beton ..
=''
f-·
---i r----------
Obradena Dodatna cvrsta izolacija ро
horizontalna drvena potrebl
greda

-·-·--·---

• PrefaЫikovane·cementne

• Laki izolacioni beton preko • Minimalno dva zasticena daske sa drvenim

• Drvene daske od
( celiёne krovne рlоёе sloja cvrste izolacije vlaknima ili betonske
punog drveta imaju
preko ёeliёne krovne рlоёе od lakih agregata
neku izolacionu
рlоёе mogu sluziti kao
vrednost
strukturalna krovna рlоёа.
~ .....·-: ,.._ ..... ·.......
. .··.:~·,··_"':··:·: ·~·

Celik.

lzolacija se moze i
Sl\L
poprskati na dQnju
stranu ploee.

• Krovni pokrivaё
preko ёvrste
izolacije
• Cebasta izolacija • Zavrsna podna оЫоgа preko • Ostaviti najmanje 1"
izmedu tavanskih cvrste izolacij vazdusnog prostora
greda za ventila-ciju
• Cebasta izolacija

Drvo
• Krovna рlоёа od drvenih
dasaka ostavljena izlozena
kao tavanica
• Pama brana, ukoliko Obradena horizontalna • PriёvгScivaci za krovni
је potrebno, · drvena greda pokrivac moraju blti
postavlja se prema
dovoljno dugacki da se
prostoru koji se greje
proЬiju kroz izolaciju i
u podovima iznad
zaЫju u ploёu.
prostora koji se ne
greje

Poloiaji u podu Poloiaji u krovu

7Ј .4 2 IZOLOVANJE ZIDOVA
• Odriavati kontinualnost izolacije
na podnim i krovnim spojevima
""""-+--1---=t!:l:l-!--• lzolacija od cvrs!e pene moze
Ьiti pricvгSeena na unutrasnju
stranu supljih zidova
Zapaljiva izolacija od cvrste
pene zahteva i vatro-otpomi
zidni slej kao sto је gipsana
zidna ploea.
lzolacija od cvrste pene se moze
pricvrstiti za unutrasnji vezni zid
od poluopeke kada је uпutar
supljeg zjda.
· Mjnimalno 2"(51) slobodnog
vazdusnog prostora
~ lzolacija od cvrste репе
du2: oboda Ьetoпskih ploca
pod zemljom; tipicпo
2"х24" (51х610)
Suplji zidovi od opekarskih elemenata
-~ Suplja jezgra betonskih
F~Fi Ыokova mogu bl!i ispunjena
sa nepricvгSceпom
izolacionom ispunom.
• Ploce od репе polistireпa se
mogu ubaciti u jezgra
betoпskih Ьlokova za zidanje.
• Cebasta ш cvrsta izolacija u
ostavljenom vazdusпom
prostoru
• Zapaljiva izolacija od cvrste
_ репе zahteva i vatro-otporпi
zidni sloj kao sto је gipsaпa
zidпa ploea.
lzolacija od cvrste pene se
moze prievrstiti za
spoljasnje lice zida.
----r- - lzolacija ~hteva zastitni
zidni zavrsni sloj kao sto је
akrilпi stuko; videti 7.36 za
sisteme spoljasnje izolacije
ј zavгSne obrade. ..
Zidovi od livenog betona i od betonskih
Ьlokova za zidanje ··
Cebasta izolacija izmedu
stubova
~ Odriavati koпtiпualnost
izolacije na podnim spojevima.
Раrпа Ьrапа па toploj straпi
zida
Prostor i'zmedu grubo tesanog
rama ј prozora ili vrata treba da
bude ispunjeп izolacijom.
Horizoпtalпi ramovi za
primanje dodatпe izolacije, ро
potrebl
Parna brana
lzolacioпipaneli od cvrste
репе mogu sluziti kao
nestrukturalni zidni omotac.
~""'--.::::.+...,_.. lzolacjja od pene otporпa па
vlagu kao sto је ekstrudjraпi
polistriren moze se produzjti
na dole ispod kote zemljista do
liпije mriпjeпja tla kako Ьi se
izolovao podrumski prostor.
- - - - · lzlozene povrsiпe zastititi
obradenom sperplocom ili
sliёnim materijalom.
· lidovi sa·ramom od stubova
 KONTROLA VLAGE 7/.43
Vlaga је u vazduhu normalno prisutna u oЫiku vodene
раге. lsparavanje usled prisustva ljudi ј masina moze
poditi vlaznost vazduha u objektu. Vodena рага te preci • 10• F(21.С) ------ј ~----~ Supljina sa toplim vazduhom
Ll tecno stanje ili kondenzal kada vazduh postane
potpuno zasicen parom i dostigne temperaturu rosenja. • 30% relativna vlaznost
Торао vazduh moze da sadГZi vjse vlage ј ima vetu
vazduha unutra
lacku rosenja nego hladan vazduh. Tacka ro8enja

Posto је u gasovitom stanju, vodena рага se uvek krece • 0°F (-18°С) spoljasnjost
1z oЫasti sa visokim pritiskom u oЬiasti sa nizim
pritiskom. То normalno znaci da tezi da se rasiri iz oЫasti
koja ima visi nivo vlaznosti u unutrasnjosti objekta
prema nizem nivou vlaznosti napolju. Тај tokje obrnut
kada је napolju vreme vlazno i toplo, а vazduh u Zid bez izolacije
unutrasnjosti objekta hladniji. Vetina gradevinskih
materijala ima malu otpornost prolasku vodene pare. Ako
vodena рага dode u kontakt sa hladnom povrsinom cija • 70'F(21'C) -----i
1е temperatura ispod temperature rosenja vazduha, doti • 30% relativna vlaznost
се do kondenzacije. vazduha unutra
Tacka rosenja

Kondenzacija moze da umanji efikasnost termicke

izolacije, mogu је apsorbovati gradevinski materijali, i
• 0°F (-18°С) spoljasnjost
moze uzrokovati propadanje zavrsne oЬioge. Vodenoj
pari se, prema tome, mora:

• Onemogutiti, pomocu parnih brana, da prolazi u

Propustljivost nekih gradevinskih materijala Zid sa izolacijom
zatvorene prostore spoljasnje konstrukcije;
• lli omogutiti da ode, pomocu ventilacije, pre nego sto Materijal Propustljivo~t (perms)*
se kondenzuje u tecnost.
• Zidu је potrebna parna brana
Cigla, 4"(100) 0.800 da Ы se sprecilo
• Povrsinska kondenzacija na prozorima moze se
kontrolisati poveeanjem povгSinske temperature Beton, 1"(25) 3.200 kondenzovanje unutar slojeva
dovodom toplog vazduha ili koriscenjem dvostrukih ili Betonski Ьlok, 8"(205) 2.400 izolacije. Parna brana postaje
trostrukih stakala. Gipsana ploea, %"{10) 50.000 vaznija kako se nivo termii':ke
Malter, %"(19) 15.000 izolacije podize.
Sperploea, %"(6), spoljasnji lepak 0.700

Krovni pokrivae uslojevima 0.000 * Perm је jedinica prenosa

vodene pare, izrazava se u
Aluminijumska fоЩа, 1mil 0.000 kapljicama vodene pare ро
jednoj kvadratnoj stopi ро
Polietllen, 4mil 0.080
satu ро incu zivinog stuba
Polietilen, 6mil 0.060 razlike u prШscima.

Dvostruki listovi, asfalt +folija 0.002

Asfaltom natopljen papir 0.200
Zilavi papir, sa licima od folije 0.500

Cebasta izolacija, sa licem 0.400

Celularno staklo 0.000
Polistiren, presovani 2.000
Polistiren, ekstrudirani 1.200

Spoljasnja farЬa u dva sloja 0.900

 '!/ .44 PARNE BRANE
Parna brana је materijal пiske propustljivosti postavljeп u
koпstrukciju da Ы sprecio ulazak vlage i dolazak vlage do
tacke gde se moze koпdeпzovati u tecпost. U umereпim i
hladnim klimatskim oЫastima pame Ьrапе se normalno
postavljaju sto је Ыize moguce toploj strani izolovane
konstrukclje. U toplim, vlaznim klimatskim oЫastima, рате
brane se postavljaju Ыize spoljasnoj strani koпstrukcije.

Koriseenje parnih brana se generalno preporucuje za zastitu

izolacionog sloja ravnih krovnih sklopova па geografskim
lokacijama gde је sredпja spoljasпja temperatura u januaru
jspod 40°F (4°С) ј unutrasnja srednja vlaznost vazduha zimj
preko 45% pri 68°F (20°С).
• Barijera moze blti u oЬiiku asfaltom zasicenog krovnog filca
ili odgovarajuceg materijala niske propustljivosti.

Kada postoji pama brana, mogu Ьiti potrebni otvori sa

gornje strane koji се omoguciti izlazak zагоЫјепе vodene
pare izmedu рагпе brane ј krovne membraпe. Za preporuke
se konsultovati sa proizvodacem.

• Neke izolacione daske od evrste репе imaju prirodnu

otpomost propustanju pare, dok ostali izolacioni materijali
imaju lica koja ne propustaju paru. Раrпа brana је
najefikasnija kada se postavlja kao zaseban sloj
aluminijumske folije, polietilenskog filma, Ш posebno
obradenog papira.

Parne brane treЬa da imaju nivo provodenja od jednog

perma ili manje i treba ih postavljati tako da se svi lemovi na
spojevima i otvorima preklapaju i zaptivaju. U takvom
slueaju, pama brana se nekada naziva i vazdusna brana.

Spoljasnja оЫоgа, gradevinski papir, i fasada treba da

propustaju napolje vlagu koja se пalazi u zidnoj konstrukciji.

Preko prostora koji se ne greju. parna brana se postavlja na

toploj strani izolovanog poda. Parna brana moze Ыti
postavljena ро podnoj osnovi ili moze blti sastavni deo
izolacije.

Barijera za vlagu, kao sto је polietilenski film, је оЫсnо

potrebna da Ы se sprecilo kretanje podzemne vlage u niske
prostore.

CSI 07190 Usporivaci provodenja pare

 VENTILACIJA и .45

Ventilacija cele kuce

• Parna brana postavljeпa bez lemova moze stvorj!j
konstrukciju koja ne propusta vazduh, ј u lom slucaju,
potrebaп је sistem priпudne ventilacije sa izmeпjivaeem
toplote vazduh-vazduh kako Ьi se odvela vlaga, mjrisi ј
zagadjvaёi unutrasпjih
iz prostora. ~~
• Veпti!atori па
za provetravanje cele kuce su motorni pogony/-
izvlaee zagusljjv vazduh iz porslora za stanovaпje /
i izbacuju ga kroz otvore па krovu. //

• Ventjlatori па krovu pokrelani motorima

ili vetrom mogu pomagati prirodan protok ,-------======~
vazduha kroz tavanskj prostor.

Ventilacija krova i tavana

• Ventilacija sakriveпjh krovпjh prostora ј tavaпa se obavlja
preko otvora na пadstresnici i na kosim krovovima, pomocu 1
otvora u Ыizini slemena. Ukupna neto povrsina otvora za • Ventilacija slemena se
slobodnu veпljlaciju treba da bude najmanje 1/300-ti deo moze postici kontinualnim
povГSine koja se ventjJjra, sa najmanje 50% zahtevane otvorom па slemenu, ili
zaluzjпama па kalkaпjma
povrsine na ili duz slemena. Otvori treba da budu zastieeni
od ulazenja kise, snega i insekata. tavanskog prostora kojj se
ne greje.
• Otvori па nadstresnici ili donjoj strani tavanice mogu se
sastojati od kontinualnog otvora sa mrezicom ili metalпe
ventilacione tra ke postavljene sa donje strane nadstresnice,
Ш se mogu sastojati od serije ravnomemo rasporedenjh
otvora na horizontalnim letvama koje formirajJJ pojas
izmedu zida ј donjeg dela пadstresnjce.

Ventilacija niskih prostora

• Njski prostori koji se пе greju takode
zahtevaju ventilacjju. Otvori treba da imaju
neto po.·vrsinu od najmanje 1-Y..sf (0.14 m2)
za svakih 251inijskih stopa (7620) obodnog
zjda. Treba da postoji najmanje jedan otvor
sa svake strane niskog prostora, lociran sto је
moguce vise ј ЬJjzu coska kako Ьi se postjgla
dijagonalna ventilacija. Otvori treba da budu
zastj6eпj ziёanom mrezom protjv ulaska
insekata ј stetociпa.

CSI 07700 Specjjalni elemeпti za krov i dodatпa oprema

CSI10200 Zastori ј otvori
-~~·-······ ---------
 !Ј .46 SPOJEVI ZA POMERANJE

Meslo gde se nova zgrada
spaja sa postojecom strukturom
.. Dugacka povrsina; maksimalna
duzina bez ekspanzionih
spojeva:
• ёelik, beton ili krovni
pokrivac u slojevima- 200'
(60 m)
• Zld od opekarskih elemenata
-125' (38 m)
• Povrsine sa jakom izlozenoscu
suncevom zracenju zahtevaju
uёestalije ekspanzione spojeve.
• Parapetni zidovi zahtevaju
ekspanzione ili regulacione
spojeve u Ыlzini uglova kako Ы
se spreёilo njihovo pomeranje.
• Dugaёki, lineami gradevinski
elementi, kao sto su trake,
brane za sljunak, i ramovi zid
zavesa lakode zahtevaju
ekspanzione spojeve.
___",____"?._ Na vertikalnim i horizontalnim
diskontinuitetima u masama
objekla, kao kada se mala
masa spaja sa velikom masom,
Ш na krilima 1presecima zgrada
u L, Т, i U oЬiiku.
Lokacije spojeva za pomeranje
Svi gradevinski materijali de sire i skupljaju pod utlcajem
normalnlh lemperaturnlh promena. Neki se takode ispupёuju 1
skupljaju sa promenom sadГZaja vlage, dok se ostall savijaju
pod opterecenjem. Spojevi moraju Ьiti konstruisani tako da
dozvole ovo pomeranje kako Ы se spreёi!e deformacije,
pucanje, ili lomljenje gradevinskog materljala. Spojevi za
pomeranje treba da obezbede potpunu odvojenost materijala
i dozvo!e slobodno pomeranje dok, u isto vreme, odГZavaju
vodonepropusnost konstrukcije.
Tipovl spojeva za pomeranje
• Ekspanzioni spojevi su kontinualni zarezi kontruisani
izmedu dva dela objekta ili strukture da Ьi omogucili
termicku ekspanziju i ekspanziju pod uticajem vlage bez
ostecenja delova objekta. Ekspanzioni spojevi ёesto mogu
sluziti i kao regulacionllli izolacioni spojevi. Videti 5.22 za
ekspanzione spojeve u zidu od opekarskih elemenata, 7.27
za horizontalne ekspanzione spojeve u oЫozenim zldovima
od opekarskih elemenata i 10.04 za ekspanzione spojeve u
gipsanom malteru.
• Regulacioni spojevi su kontinualne brazde ili podele
formirane u betonskoj ploci i betonskom zidu kako Ьi
stvorile slabost na ravni i tako ogranicili lokaciju i koliёinu
pucanja usled skupljanja pri susenju, teпnickom
naprezanju, ili strukturalnim pomeranjima. Videti 3.19 za
regulacione spojeve u betonskim ploёama i 5.22 za
regulacione spojeve u betonskim zidovima.
• lzolacioni spojevi dele velike geometrijski kompleksne
strukture u sekcije tako da se moze javljati razliёito
pomeranje ili sleganje izmedu delova. Pri manjim
velicinama, izolacioni spojevi mogu stititi ne-strukturalne
elemente od savijanja ili pomeranja iviёne strukturalne
membrane.

Koeficijenti linearne ekspanzije

Ро jediniёnoj duzini ро 1 stepenu promene u temperaturi (°F)*

х 10'7 х ]Q·7 х 1о·7

Aluminijum 128 Paralelno sa drv. vlaknima Zid odopeke 34 Sirina ekspanzionog spoja zavisi od gradevinskog materijala i
Mesing 104 Jela 21 Zid od Ьeton. Ыokova 52 oeekivanih temperatumih raspona. Varira od У."(6) do 1"(25)
ili vi5e, i treba је racunati za svaku specificnu situaciju.
Bronza 101 Javor 36 Beton 55
Bakar 93 Hrast 27 Granit 47
Liveno gvozae 59 Bor 36 Кrecnjak 44 • Koeficijent povгSinske ekspanzjje је priЬiizno dvostruko veci
Кovano gvozae 67 Nonnalno na drvena vlakna Mermer 73 od linearnog koeficijenta.
Olovo 159 Jela 320 мalter 76 • Koeficijent zapreminske ekspanzije је priЬiiZno tri puta vecl
NikJ 70 Javor 270 35 od linearnog koeficijenla.
Zid od grad. kamena
Celik, ugljenicni 65 Hrast 300 44
Skriljac
Celik, nerdajuci 99 Вог 190 50
Staklo

• Jedan stepen Farenhajta је jednak aproksimativno 0.6 stepeni Celzijusove skale. Da

Ы doЫii stepene Celzijusa, prvo oduzmite 32 od stepeni Farenhajta i onda pomnozite
sa 5/9.
 SPOJEVI ZA POMERAtfJE !Ј .41
• Obezbediti rupe za
-~ curenje vode u supljim
zidovima od opekarskih Neoprenska na·viaka sa
elemenata metalnim pokrivacem spoja
-~ Kapasti prihvatnik Opsiv osnove
• Pokrivni opsiv \1-'----д.:::,L-. Minimalnio 8"(205)
• Koristiti pricvrscivace sa
,_,. prorezanim rupama ili Kompresibllns izolacija
zatege sa rastavnom
-~ Jednoslojna membrana za
bravom.
_ ( ; pokrivanje krova
1-~===~ • Prefabrikovana spojna ЕЕЕЕЕЕЕ=:~~~~~=~~.
~А~ Sun6ecastз cev i ;,pooaspoja
ispuna
• Blokada za vodu

Ravan krov
Spoj zida i krova

Presovana ispuna spoja

Prefabrikovana, fleksibllna
blokada za vodu
Vodootporni sloj

Ovi detalji ekspanzionog spoja, iako Betonski temeljni zid

ро prirodi opsti, imaju sledece
zajednicke elemente:
• Spoj koji pravi potpuni prekid kroz
strukturu, i koji se oblcno puni
Presovana ispuпa spoja
kompresibllnim materijalom
Fleksibllne metalne veze
• Blokadu za vodu koja moze blti u
oЫiku elasticnog spojnog zaptivaea,
fieksibllne Ыokade za vodu Pomocna armatura i zaptivac
ugradene u konstrukciju, Ш
fleksibllne membrane preko spojeva
ravnog krova.

Urezi na lastin гер sa metalnim

ankerima

Pomocna armatura i zaptivac

па svim
spojevima

Spoj stuba i zida

Fiksirana plocica
Kompresibllna ispuna
• Profil pricvrscф za zid .
• Юizajuci spoj

Na zidu

Na podu

Pokrivaёi ekspanzionog spoja

 7Ј .48 ZAPTIVACI SPOJA

Da Ы se obezbedilo efektivno zaptivanje protiv prolaska vode

i vazduha, zaptivac spoja mora Ьiti trajan, elastiёan, i imati
adhezivnu i kohezivnu snagu. Zaptivaёi mogu blti
klasifikovani prema kolicini razvlaёenja i kompresije koju
mogu izdr:Zati.

' Kompresovani • Као pri postavljaпju • Razvuceni

Zaptivaci malog opsega
Pomeranje spoja • Mogucnost pomeranja od +/- 5%
• Smesa na uljnoj ili akrilnoj bazi
• Oblёno se naziva katranisanje i koristi se za male spojeve
gde se oёekuju mala pomeranja
• Spojevi treba da budu obradeni tako da obezbede
puni kontakt i vezu sa podlogom
Zaptivaci srednjeg opsega
• Dublna spoja zaptivaca • Mogucnost pomeranja od +/- 5% do +/- 1О%
~-----
• Smesa od butilenske gume, akrilna smesa, ili smeSэ od
neoprena
• Puna kontaktna dut1100------ • Koristi se za mehanicki priёvrscene spojeve

• Dublna zaptivaёa Zaptivaёi visokog opsega

• Minimalno ~"(6) ""'"""""'"",:; od ~"(6) • Mogucnost pomeranja od +/-12% do +/- 25%
• •Jednako sirini spoja za %"(13) i sire. • Polimerkaptani, polisulfidi, poliuretani, i silikoni
• .Pola sirine spoja za spojeve od 1/2" • Koriste se za radne spojeve podlozne znacajnim
,(13) i sire, ali ne vise od 2"(51) pomeranjima, kao na zid zavesi
• Sirina spoja = sirini zaptivaёa
• ~"(6) do 1"(25) ili vise

• Sirina zavisi od rastojanja · · Podloga mora ЬШ ёista, suva i kompatibllna sa materijalom

spojeva, ocekivanog temperaturnog zaptivaёa.
opsega, predvidenog pomeranja usled • Osnovni premaz moze blti potreban za poboljsavanje
vetra ili strukturalnih pomeranja, i adhezije zaptivaёa ј podloge
pokretljivosti zaplivaёa.
• lspuna spoja regulise dublnu kontakta zaptivaёa sa
delovima koje spaja. ТrеЬа da bude kompresabllna ј
kompatabllna sa zaptivacem, ali ne da se lepi za zaptivac.
Moze blti u oЬiiku stapa ili cevi od репе polietilena, репе
poliuretana, neoprena ili butilenske gume.

l r-r С :~------=--------· К.dа је "'doV<J!м kompr"aЫinu

; dublna za ispunu,
trakasti odstojnik, kao sto је polietllenska traka, је potreban
da Ы se spreёila adhezija izmedu zaptivaёa i dna
uduЬijenja spoja.

_______________ '* Vecina zaptivaёa su viskozne teёnosti koje se stvrdnjavaju

nakon sto se postave pomocu ruёnog pistolja. Nazivaju se i
zaptivaёi za postavljanje pistoljem. Neki preklopni spojevi,
se tesko mogu zaptivati zaptivaёem za postavljanje
pistoljem. Takvi spojevi mogu umesto cvrstog polybutena ili
polisobutilenske trake zahtevati zaptivac koji se dГZi u
mestu kompresijom

CSI 07900 Zaptivaci spojeva

~
VRATA 1PROZORI
8.02 Vrata i prozori
8.03 Vrata i ulazi
8.04 Rad vrata
8.05 Suplja metalna vrata
8.06 Suplji metalni ramovi za vrata
8.08 Drvena ravna vrata
8.09 Drvena vrata sa preckama i letvama
8.10 Drveni ramovi za vrata
8.11 Klizna staklena vrata
8.12 Harmonika vrata i vrata sa klizanjem u dzep
8.13 Garazna vrata i vrata koja se umotavaju
8.14 Staklena ulazna vrata
8.15 lzlozi
8.16 Rotaciona vrata
8.17 Mehanicka oprema vrata
8.18 Sarke za vrata
8.19 Brave za vrata
8.20 Oprema za slucaj uzbune
8.21 Zaptivne letvice i pragovi
8.22 Elemer1ti prozora
8.23 Funkcionisanje prozora
8.24 Metalni prozori
8.26 Drveni prozori
8.28 Sistemi zastakljenja
8.30 lzolaciono staklo
8.31 Staklene zid zavese
8.34 Otvori u krovu
8.35 Detalji krovnih otvora
8.36 Staklenici
f2 .02 VRATA 1PROZORI

Vrata i ulazi omogueavaju pristup jz spoljasnjeg prostora u

unutrasnjost objekta kao i prolaz izmedu unutrasnjjh prostora.
Ulazi treba da budu dovoljno prostranj da se kroz njjh lako
г~~ moze prolaziti i prenosjtj materijal za zavrsnu obradu i oprema
za objekat. Treba da budu /ocirani tako da su putanje kretanja
koje stvaraju izmedu ј unular prostora prikladne potrebama i
+~ aktivnostima unutar prostora.

1
1
1 Spoljasnja vrata treba da deluju kao neka vrsta zatvaraea
koja kada su zatvorena jmaju termjcku jzolaciju priЫizno
jednaku jzolaciji spoljasnjih zidova kroz koje su postavljena.
Unutrasnja vrata treba da obezbede zeljenj njvo vizuelne ј
akusticne privatnosti. Sva vrata treba da budu odredena
prema njihovoj lakocj rada, trajnosti pri odredenoj ucestanosti
koriscenja, sjgurnosnim aspektima, i osvetljenosti, ventjfaciji ј
pogledu koji pruzaju. Da/je, gradevjnski propisi mogu imati
odredene zahteve vezane za otpomost na vatru, sigurnosno
izlazenje, zastitno stak/o.

Postoji mnogo tipova i velicina prozora, а njihov jzbor ne utice

samo na fizicki izgled objekta vec i na prirodrю osvetfjenje,
ventjJaciju, pogled ј prostorni kvalitet unutrasnjeg prostora
objekta. Као i spoljasnja vrata, prozori treba da pruzaju
vodotpornu zaptivenost kada su zatvoreni. Ramovi prozora
treba da imaju malu toplotлu provodljivost ili da budu
konstruisani tako da ometaju protok toplote. Zastakljenje
prozora treba da onemogueava profazak toplote i da regufise
suncevo zracenje i Ыjestanje.

Kako su jedinjce vrata ј prozora oblcno proizvedene u

fabrikama, njihovi proizvodaCi imaju standardne velicine ј
odgovarajuce zahteve ро pitanju otvora za smestanje
razlicitih tjpova vrata i prozora. Veficjna ј lokacjja vrata ј
prozora treba da se pazfjjvo planjгa kako Ы se odgovarajucj
otvori sa gornjjm gredama odgovarajuce velicine mogli
ugraditi u sistemu zidova.

Sa tacke gledista eksterijera, vrata i prozori su vЭZni elementi

u dizajnu fasade objekta. Nacin na koji oni dele spoljasnji zjd
utice na masivnost, vjzuelnu tezinu, meru i artikulaciju forme
objekta.
 VRATAI ULAZI ffi.oз

о Detalji rama vrata odreauju izgled

ulaza. U zavisnosti od deЫjine zidne
konstrukcije ram vrata moze blti
postavljen unutar otvora u zidu ili moze
preklapati njegove ivice.
Tipovi vratat-------_,.....:..__;.:.__---..
• Suplja metalna vrala i Otvori u zidu su otvori u koje se
okviri; videti 8.05-8.07. postavljaju ramovi za vrata.
• Drvena vrala i okviri; videti
8.08-8.10. Nadvratna daska је najvisi element
rama vrata.
•о Stub vrata је boёni element rama
vrata
• Blok је istureni deo rama vrata
naspram koga se vrata zatvaraju.

- · Lasjna predstavlja zavrsnu obradu

Mehanicka oprema spoja rama i otvora zida.
vrata -------------___,fl~
• Mehanicka oprema vrata _ _. , . . . . . . . ; - - ' 0 Prag је zaptivac ulaza, prekriva spoj
ukljuёuje metalne izmedu dva podna pokrivna materijala
pricvrscivaёe i armature Ш obezbeduje zastitu od vremenskih
potrebne za funkcionisanje uslova kod spoljasnjih vrata.
vrata, kao sto su sarke,
brave i kvake; videti 8.17- о ADA prepuke о obezbedenju pristupa
8.21. zahtevaju da prag, ukoliko postoji, ne
bude visi od 'h"(13} i da ima kosinu ne
strmiju od 1:2.
• Sedlo је izdignuti deo podnog
pokrivnog materijala izmedu stubova
Rad vrata vrata kako Ьi obezbedio njihovo
• Videti 8.04 razdvajanje.

Ramovi vrata

.о
Radna mehaniёka oprema vrata treba
da bude takvog oЫika da је laka za
hvatanje jednom rukom bez jakog
1
Ј
stezanja ili uvrtanja zgloba.
1 .. Minimalni otvor za _,, Maksimalna visina za kvaku је
1 prolaz 32"{815) 48"(1220)
_.Ј...]'>
~,v

1 _••·"-... --·о Dno vrata u visini od 12"(305) treЬa da

1 L-'1 ....: ..
1 ! i ima glatku neprekidnu povгSinu kako Ьi
1 ј ! se vrata mogla otvarati pomocu dГZаёа
Ј ! 1 1 i
L~---- ----..L...: ___ ..J .......... _ _...._ za noge kolica za osobe sa
1- 5+• (!'!ПО) 1 qrz" {305) invaliditetom

ADA preporuke za prilaze vratima

Minimalni prostori za manevrisanje па ulazima
fS .04 RAD VRATA

• Vrata se oblcno okrecu na sarkama oko bocnog stuba kada

se gurnu ili povuku
,,,,
.~···~--·п • Zahtevaju prostor oko ulaza za okretanje vrata; proveriti
.,,,,,,, zahtevani slobodan prostor
,, • Najpogodniji nacin za ulaz
1 • Najefektniji tip vrata za termicku i akusticnu izolaciju i za
otpornost na vremenske uticaje; mogu Ыti otporna na vatru

Ljuljanje Spoljasnja ј unutrasnja upotreba

• Vlata klizaju na postavljenoj sini iznad vrata ili na podu.

-_ :_i ___________ .~'%1
• Ne zahteva sloЬodan prostor za rad ali su nepogodna za
zaptivanje protiv buke i vremenskih uslova
• Omogucavaju pristup samo kroz 50% sirjne prolaza
• Na spoljasnjem zidu se koris!e kao klizna staklena vrata
• U unutrasnjem prostoru se najvise koriste za vizuelno
zaklanjanje

Zaobllazno klizanje Spoljasnja i unutrasnja upotreba

• Slicno vratima sa zaoЫiaznim klizanjem ali omogucavaju

pristup kroz celu sirinu prolaza
• Ne zahteva slobodan prostor za rad ali su nepogodna za
zaptivanje protiv vremenskih uslova
• Vrata se povrsinski kace na sinu iznad vrata
PovгSinsko klizanje Spoljasnja i unutrasnja upotreЬa

• Vrata klizaju na sini iznad njih u i iz uduЬ/jenja unutar sirine

zida.
~1 ---ш-- ;;:;:~::Пr:::~ • Kada su potpuno otvorena vrata imaju izgled zavгSne
оЫоgе.
• ОЫёnо se koriste kada Ы normalno okretanje vrata ometalo

Кlizanje u dzep Unutrasnja upotreba funkcionalnost prostora

• Paneli vrata vise na sarkama ј zamotavaju se ravno jedan

oko drugog kada se otvaraju.
• Dvostruka vrata su podeljena u dva dela, zahtevaju malo
slobodnog prostora za rad, i oblcno se koriste za vizuelno
zaklanjanje da Ы zaklonili ostave ili prostore za skladistenje.
• Harmonika vrala su visepanelna vrata koja se oblёno
Umotavanje Unutrasnja upotreЬa koriste za podele unutrasnjeg prostora. Vise na sini iznad
njih i otvaraju se zamotavanjem kao harmonika.

• Videti 8.16 za rotaciona vrata

 SUPLJAMETALNAVRATA ®.os

Ravna Staklena Sa prozorom Sa uskim otvorom Potpuno u zaluzinama Sa prozorom/zaluzinama

Dizajn vrata Konstrukcija vrata

Konstrukcija sa sinama i
okvirom
Zavrsni slojevi vrata • Suplja metalпa vrata imaju prednju straпu ,__ _.,..,evasti okvir i sine
• Pocinkovana ili sa od celika mere 16 do 22 vezanu za eelicni
--т"'Unutrasnjost moze blti
osnovnim premazom za zljebпi ram i ojaeanu zljebnim profilima,
ravan ili uduЬijeni panel,
farЬanje strukturom u oЫiku peelinjeg saca, ili sa
staklo, ili zaluziпe
• Emajlirana farba jezgrom od 6vrste plasticne репе.
• Presvlaka od polivinila
• Povrsine od nerdajuceg
celika ili aluminijum Konstrukcija sa sinastim
postoje sa tekstumom i papelima
glatkom povrsinom • Sarke prikaceпe
povezane za siroki
centralni panel
• Nominalna visine=otvor rama:
6'·8", 7'-0".7'-2",7'-10", 8'-0" ___ ___...... lzlozeni vertikalni
(2030. 2135.2185, 2390, 2440) ..._---4'.-т zavareni spojevi

··• Neto visina ~-~ Prevrnut zljeb па vrhu i

• %"(19} +/-; varira u zavisnosti od dnu
zavrsne podne oЬioge

Ravna konstrukcija
• Nema vidljivih spojeva na
" Ys" (3} sa оЬе strane
licu
~. Neto sirina
• Zatvorena mrezasta
konstrukcija
--.--.___." Nominalna sirina=otvor rama; Opsiveno ili uduЬijeno na
nominalno od 2'-0" do 4'-0" (610 vrhu i dnu
do 1220) u koracima od 2" (51)

Vrata otporna na vatru • Sklopovi otporni na vatru koji se sastoje od vatro-otpornih

UL oznaka Otpomost Dozvoljeno zastakljenje: '!." (6) armirano iicano staklo vrata, rama, i mehanicke opreme su potrebni za zastitu
otvora u zidovima sa otpomoscu na vatru. Videti 2.07.
А З sala Nije dozvoljeno zastakljenje
• Maksimalna veliciпa vrata: 4'х10' (1220 х 3050)
в 1-У, sat 100 kv. inea (0.06m2) ро krilu • Ram vrata i mehaпiёka oprema moraju imati nivo otpornosti
с %sata 1296 kv. inea' (0.84m2) ро krilu: maksimalna dimenzija 54" (1370} па vatru slieaп kao i vrata.
D 1-У, sat Nije dozvoljeno zastakljenje • Vrata moraju Ьiti samofiksirajuca.
Е 'У. sata 720 kv. inea (0.4бm2) ро otvoru: maksimalna dimenzija 54" {1370 • Zaluzine sa topljivim vezama su dozvoljene za oznake vrata
tipa В i С; maksimalna povrsina 576 kv. inca (0.37 m2)
• Nije dozvoljena komЬinacija stakla i zaluzina.

CSI 08100 Metalna vrata i okvir

 ®.06 SUPLJI METALNI RAMOVI Zд VRATA
• Zadnji zavoji: ~"(13) • Lice: 2"(51)
Blokada: %"(16)

• Sirina varira
• Otvor ~ Zljeb: 1-15/16"(49) za vrata od 1-
%"(45)
4- DuЫne rama: 4-У.", 5-%", 6-%", 8- DuЫne rama: З", 3-%" (75, 95)
%" (120, 145, 170, 220)

• Standardne mere: 14, 16, 18

• Standardni zavrsni sloj: fabricki osnovni Standardni ram sa dvostrukim zljebom Ram sa jednim zljebom
premaz za farbanje
о Profil okvira zavisi od proizvodaca do
proizvodaca
о Ramovi su zatvoreni i ojacani kako Ьi
primili sarke i ostalu potrebnu opremu
' OЬoreni ramovi se dostavljaju u
______ _с:_----~ zasebnim sekcijama za sklapanje
па Jicu mesta.
. • Opciono zavrsni zid
___..-• Nominalno 1/16" (2) • Ojacanje eoskova
"' Skrivene nozice
---;--• Sirina zida
- - - · Otvor
.• Slicno kao i iznad, ali su spojevi
Pokrivajuce postavljanje elektrolucno zavareni
• Zavareni ramovi u jednom
komadu se moraju postaviti na
• Nominalno 3/16"(5) od zidne povrsine
mesto pre konstrukcije tog dela
' Zaplivac zida.

·• ------· Proveriti dimenzije na strani Sэrki ako је ·· Nema vidljivih spojeva; oni su
~ zeljeni luk otvaranja vrata veCi od 90°. zavareni i uglacani.
- - - - · Minimalno4" (100) uoЫastivrata

• lnstalacija rama kao nastavak Konstrukcija coskova

• Anker za drveni • NeucvгSceni Т anker • UL ratifikovan anker • Anker odstojnik za • Anker za suplji • Podesivi podni
stub za zid od opekarskih za zid od opekarskih postojeee zidove celicni stub odstojnik
elemenata elemenata

Ankeri za ram vrata • Potrebna su minimalno tri ankera ро stubu rama

CSI 08100 Metalna vrata i ramovi

 SUPLJI METALNI RAMOVI ZA VRATA ®.07

~ Zid od opekarskih ~ lvicna podloga za • lvicna podloga za

elemenata nominalno / zavrsni sloj zida zavrsni sloj zida
4"(100).
1'1:""':-'~~~if-1

• Opsivanje
• Opsivanje

• Obmotano
\ ·• Ankeri za zid od Ankeri za drveni • Ankeri za celicni
1
opekarskih elemenata stub stub
• Zavrsni sloj zida
se produzava u
otvor

• Obmotano
• Obmotano
Zaptivac

Ram moze Ыti

potpuno ispunjen
malterom da Ы se
doblla strukturalna
cvrstina ј pojacala
1 otpomost na vatru.
~ Obmotano ili kao
nastavak ~..::...;:,.~:...1~ Zaptivac • Osnova bocnog
• Sa panelnim
zidomod stuba rama moze se
opekarskih prikaciti sa
elemenata podesivom podnom
podloskom lli se
ucvrstiti betonskom
kosuljicom poda.

Velicine ramova Zidovi od opekarskih Zidovi sa drvenom potkonstrukcijom

Zidovi sa celii:nom potkonstrukcijom
elemenata
lvicna podloga za zavrsni sloj zida

Standardne komponente supljeg metalnog rama se

mogu koristiti za kreiranje arhitektonskih ulaza koji
objedinjuju komblnaciju spojnica, otvora sa strana, i
ukrasnih otvora.
• Maksimalna velicina vrata: 4' х 8' (1220 х 2440}
CJD
• Minimalna duЬina bocnog stuba rama: 3-%" (95)
• Maksimalna velicina stakla: 1296 kv. inea
(0.84m 2) sa maksimalnom dimenzijom od 4' do 6"
(1370)
• Maksimalna izdГZijivos! vatre: % sata
• Konsultovati se sa proizvodatem za detalje.
D
Sistemi od supljih metalnih stapova
@.08 DRVENARAVNA VRATA

г Otvori treba da budu manji od

D
1
1 40% povгSine vгata i ne Ыize
1
1
od 5" {125) Ьilo kojoj ivici.
L
Visina otvora kod vrata sa
supljim jezgrom treba da bude
manja od polovine visine vrata.

• Ravna vгata • Ravna vгata sa staklom • Ravna vгata sa zaluzinama

Dizajni vгata Vrata sa supljim jezgrom Кlase i zavrsni slojevi

--Sina
·~-.,.,. Bocna letva
.. · Tipovi supljeg jezgra:
L.Lt---.".
' Mreza
• Lestvaste trake
~ U oЬijku pcelinjeg saca
ili spirala
,...,__~ Sina za bravu
Blok za bravu
/ Unaksrno vezivanje
Panelljca
- - / 1'-6"to3'·0"(455to915)
nominalhe sirine od 1'-6"
do 3'-0" (455 do 915) u
koracjma od 2"(51)
'.Sina
• Bocna letva
ГNн---- Тipovi punog jezgra
• Dugacke letve
• Mineralna smeSэ
• Daske od komadi6a
drveta
~ Unakrsno vezivanje
Panellica
1-~/ь". Р// (35, 45); 2.1Ц' (57)
• Za zvucno izolaciona vrata
Vrata sa supljim jezgrom imaju ram od , Postoje tri klase fuгnira
bocnih letvi ј sina u koje је umetnuto od tvrdog drveta:
jezgro u vidu pcelinjeg saca Ш naborana
premjum, dobra ј cvrsta.
fiberploea ili mreza od jsprepletanih
• Furnirj premium klase su
horizontalnih i vertikalnih drvenih traka.
Ona su lagana ali imaju inherentnu pogodni za prirodne,
termiCku i akusticnu izolacjonu providne premaze.
vrednost. lako su prvenstveno • Furniri dobre klase su za
namenjena za unutrasnje potrebe, providne farbe i premaze.
mogu se koristiti ј kao spoljasnja vrata • Furnjri cvrste klase su
ako su vezana vodootpornim lepkom. samo za farbanje;
zahtevaju dva sloja za
prekrjvanje povrsinskih
defekata.
• Paneli od lesonjta su
pogodni za farЬe
• Laminatj od plastike
obradene na vjsokom
pritisku mogu se lepjti za
panele Јјса.
• Ravna vrata mogu imati i
fabrjckj parcijalnj premaz
podlogom za farbanje ili
Vrata sa punim jezgrom
Vrata sa puпim jezgrom imaju jezgro od kompletan premaz uz
spojenih drvenih Ьlokova, ploea od ugradene sarke ј brave.
komadiea drveta ili mineralne smese.
Jezgro od vezanih drvenih Ьlokova је Specijalna vrata
najekonomicnije i najsire korisceno. • Vrata otporna na vratu
Jezgro od mineralne smese је najlakse imaju jezgra od mineralne
ali ima malu snagu dгlanja zavrtanja i smese.
samo usecanje је tesko. Vrata sa punim
• Vrata В oznake imaju 1
jezgrom se primarno koriste kao
sat ili 1-% sat UL
spoljasnja vrata, ali se mogu koristiti
gde god је potrebna veea otpomost na izdrzljivost.
vatru, zvucna izolacija ili dimenzionalna • Vrata С imaju imaju У.
staЬilnost. sata UL izdгZijivost
• Zvucno izolacjona vrata
imaju lica razdvojena
supljikastom ili
prigusujueom smesom.
Potrebne su specijalne
Ыokade, zaptivke i
pragovi.

CSI 08210Drvena vrata

 DRVENA VRATA SA РRЕСКАМА 1LETVAMA ffi.09

оо·
DD оо
DD
Panel
DD
Panel
DD
Panel sa Sa zaluzjnama Francuska vrata Francuska vrata
Panel
prozorskim sa izdeljenim
• Postoje razliciti dizajni panela okvjrom otvorima

Dizajni vrata

• Spojevj su
Drvena vrata sa preёkama ј letvama Gornja preёka
zacepljeni vezom
se sastoje od rama od vertjkalnjh сер i zleb • Letva
letvi ј horizontalnih preckj koje drfe • Letva za koju se vrata kаёе se zove noseca
panele pd punog drveta, jverice, letva; u drugu letvu se postavlja brava.
stakla, ili Zэluzina. Letve i precke
mogu Ьiti od punog mekog •jrveta ili
furniranog tvrdog drveta.
• Ravna sperploca ili drveni paneli; odabrati
premium klasu za providne premaze;
• Visine vrata: standardnu klasu samo za farbu
• Ostale opcije za panele ukljuёuju staklene
61-8 11, 7'-0", 8'-0"
otvore ili zaluzine.
(2030, 2135, 2440)

• Preёka sa bravom se spaja sa letvama na

nivou brave.
• Donja ргеёkа

Sirine vrata:
1 1
1'-0", 1'-4",1'-6", 2·0", 2·4", 2'-6",2'-8", 3'-0"
(305, 405.455, 610, 710,760. 815, 915)
"(35,45)

Vrata od dasaka se sasto]e od vertikalnih

dasaka zakucanjh za Ьосnе letve
postavljene pod pravim uglovjma.
Djjagonalna ukrucenja su zakucana
izmedu bocnih letvi i zasecene su kako Ьi !ТГГ 11
• OЬioga
se uklopile. 1' 1 .1 1
1
......__ _.. Dijagonalna ukrutenja
• Koriste se primamo zЬog ekonomienosti
!1
1 1
1
1
'
1
1 • Bocne letve
1
u grublm konstrukcijama '
''
1

• OЬieno se sklapaju na licu mesta 1 :

• Zbog vodootpornosfi preporueuje se
1
1
''
1'
1
1
! 1
oЫaganje па pero ј Zljeb. 1 1

• Podlozna su sjrenju i skupljan]u sa

promenama sadrfaja vlage
CSI 08210Drvena vrata
t2 .1О DRVEN 1 RAMOVI ZA VRAТА

Panel od opekarskih Unutrasnji zavrsni

Unutrasnji elemenata; videti sloj
zavrsni sloj zida 5.21, 7.26. • Veznik; videti 5.45.
Zaptivac Regulisuci prostor
Unutrasnji okvir; od %" (13)
. Prednji ram
oЫik varira. Unutrasпji okvir;
• Granicnik od %" 1
// (6) +1- razlicite forme
• Prednji okvir
• Uglavljeni ram
vrata debljine
5/4" (32)
Osnova Osnova
Osnova

• Prostor za
podesavanje TermiCka izolacija strana rama
ispunjen Zaptivna traka vrata moze Ьiti
termickom spoljasnjih vrata zarezana kako Ы se
izolacijom. protiv prodiranja smanjilo krivljenje.
Otvor u zjdu od
• Okvir se se vode; videti 8.21.
opekarskih elemenata 1-911$'1 (40) za
produzava па · Otvor u zidu
od 1:15/16" {49) za vrata od 1-%" (35)
Doteran otvor
vrata od 1-%" (45)

Bocni stub Bocni stub Bocni stub

· • Prag; videti 8.21.

• Prag moze Ьiti Metalni ili drveni prag • Maksimalna
Zaptivac
integralni deo ili prekriva spoj izmedu Cigla ili betonski visina %"(1 З)
postavljen za zaptivaca i zavгSnog pod-zaptivac premaADA
zaptivanje podnog sloja. zahtevima za
• Zaptiv od tvrdog Opsiv prilaze
drveta nagnut
radi ocedivanja

• Opsiv (prag)

. ,.. ·.

Spoljasnja vrata- zid sa Spoljasnja vrata- panelni zid od Unutrasnja vrata - zid sa
podkonstrukcijom opekarskih elemenata podkonstrukcijom

r ... _. ·~ Generalne naznake

LJ L~-k-Г ~
~~~§-· ·-··
.... ~ .· VeCina proizvodaea vrata nudi vrata koja su prikacene za
"'-.. ram; neka vrata se nude sa prikaeenom svom

~~7
""'· neophodnom opremom i ramom.
' - - _ _ : Regulacioni prostor od %" (13) omogueava da se ram
podesi i niveli5e.
ramovi mogu imati ugradene ....-----
• Ram prekriva spoj izmedu vrata i otvora u zidu i rama
granicnike.
· vrata; spoljasnji spojevi mogu zahtevati zaptivanje.
• Ramovi se mogu postavljati na
• Oko ulaza se moze postavljati profilni ram.
otvore i bez vrata kada imaju
glatke ivice bez granicnika.
 KLIZNA STAKLENA VRATA ffi .11
1 ~~i
:1 1
1

1
.....-7 f--

'
iЈ..~
1
6'-2", 8'·2", 10'·2"
(1880, 2490, 3100)
Drvo 1------
9'·5", 12'-5", 15'-5"
(2870,3785, 4700)
lJ
'
,:__ _ 6' О" 8' О" 10)'·00""
· _ , _ .---!-~1 Aluminijum 9'·0", 12'·0", 15':9". 1:::..8'..-'::·0~"- - 1
1 (1830, 3050, 3660) 1 {2745, 3660,4570, 5485) (3660, 4875, 6095)

• Dimenzije su nominalne velicine drvenih elemenata; konsultovati se sa proizvodacem oko velicina, potrebnih otvora, mogucnosti zastakljenja i detalja
postavljanja.
· Dodati 1"(25) nominalnoj sirini obradenih otvora о З" (75) za otvore u zidovima od opekarskih elemenata.

Tipicne veliёine

• Ramzida sa
potkonstrukcijom
Kl1zna vrata postoje sa drvenim, • Opsiv
a!uminijumskim, ili celiёnim • Zastor
ramovima. Drveni ramovi mogu blti
premazani zastitom, osnovnom
larbom, ili presvuceni aluminijumom
1li polivinilom. Metalni ramovi postoje Osnova
sa raznim presvlakama, sa

~1~
termickim branama i integralnim

zasШu od ~
vetrootpomim rubovima.
• Traka za
vremenskili uslova - __ _
• Кlizna vrata se proizvode kao
standardne jedinice zajedno sa
mehanickim elementima za Spoj vrata
otvaranje i zastitu od vremenskih Spoj vrata
uslova. Zastori i paneli vrata mogu • Opsiv • Gradevinski propisi
• UpotreЬijava se i zahtevaju da staklo na
Ыti sa spoljasnje ili unutrasnje
s!rane. uski nenose6i vratima bude od kaljenog "'
stubac sigurnosnog stakla; da Ьi -~
se cuvala energija koriste >
ADA preporuke za omogucavanje
se izolaciona stakla.
pristupa
• Pragovi za spoljasnja klizna vrata Noseci stub
u stambenim prostorima ne treЬa
da budu visi od ~" (19).

Prag Prag

Drvena klizna vrata Metalna klizna vrata

• lzradene sekcije oЬicno dostavljaju proizvodaci vrata.

CSI 0831 О К11zпа vr;1ta

 ffi .12 HARMONIКA VRATA 1VRATA SA KLIZANJEM UDZEP

"11 1
1
\
\
\
1 1 1
1
1
1
1

"'~§:
\ \ 1
1 1 1

q
1 1
\ \ . "<Т
; 1 1
1 с:~
\.
\ \
ro~

(U.fg
1
1 Branik prikrivenih
.2:~
'
1 vrata ili Ыokada

ID
1 1 о >
!
1 1 1 1
1
1
1 ~ rn
с::
Ј
Ј 1
1 ·и;
1
:~
1 1

1
1
1
1
1 > 1
1
1
1
1
1 1
'

Jedinica sa 2 panela
1
1'-6", 2'-0", 2 ·6", 3'-0" 3' О" 4' О" 6' О"__, 8Ј .О"
-~-'--~...:..__:_ • Jedinice sa cetiri panela
(455, 610, 760, 915) (915, 1220, 1830, 2440)
7'·6" (2285) • Jedinice sa sest panela

81·0", 101-011, 12 ·0"

1 • Jedinice sa osam panela
(2440, 3050, 3660)

VLI....I-------V-r-at_..,a~~~ klzanjem u dzep

Harmonika vraty

--~- Zavrsni sloj zida Ram okvira zida

• Razliciti tipovi

Unutrasnji okvir; oblik varira. Gornja noseea sina

Lelva zaklanja gomju sinu. "" Unutrasnji okvir; oЬiici variraju

Osnova Osnova

.s;;;
- - - ~ Vrata od drveta, metala ili polistirena mogu L-.1-...LL-...-~___,. Unutrasnji opsiv ili panelna vrata
.,
:.i2
с:
imati ravan, panelni ili resetkast dizajn. • 1-%", 1-%" (35, 45) deЫjine
;;;;
• DeЬijina od 1-У.", 1-%", 1-%" {29, 35, 45)
~
~ • Prazan prostor od 3/16" (5)
:s
=>
С\
• Uvlaciva rucka za vrata u
ivici vrata
· ~ Gornja i donja osovina; nema mehanicke
~> ~ oprerne za pricvгScenje za stubove rama
=>
Stub
"t:>
·;:::; "'
.!::; Stub
5

в
=>
~ Uokvireni otvor
о
=> .
·~
о
'
.
~

• Prikazani su generalni det lji za

Donja osovina konstrukciju drvenog rarna

'Т
Detaђi za suplja metaln
• Zavrsni sloj podnog ramove su slicni. Kons
ulto ati se
' pokrivaca v-- Podne vodice
vV
sa proizvodacem masi nski
Podna osnova elemenata za vrata oko de alja Omoguciti prostor za zavгSni
sloj podnog pokrivaea
Pod
postavljanja.

.Ј.-
v Ј
Pod
- - -- -

CSI 08310 Кlizna vrata

CSI 08350 Hanmonika vrata
 GARAZNA VRATA 1VRATA КОЈА SE UMOTAVAJU @.13

1 ,г---с--

1 1

il 1

11 1
--
l! 1
1

Drvena ili aluminijumska • Drvena ili celicna ravna • Celicna ili fiberglas • Celicna ili aluminijumska letvasta vrata
panelna vrata vrata naborana vrata • Vrata koja se umotavaju postoje do 24'
(7315) visine i 32'(9755) sirine.
Garazna vrata postoje do 20' (6095) visine i 30' (9145) sirine.

Promenljive pozicije sina za vertikalno

dizanje, visoko dizanje, ј nagnute sine
koje su paralelne nagibu plafona.

• Gornja
Garazna vrata greda
Garazna vrata su konstruљana od jednog ili vise • Motorni pogon
ploea od drveta, celika, aluminijuma, ili fiberglasa Normalna slobodna visina: 16"
i otvaraju se otvaranjem ili umotavanjem na gore (405)
do pozicije iznad otvora vrata. Vrata se mogu • Sine od 2" ili З" (51 Ш
• Niska slobodna visina: minimalno
pokretati rucnu, pomocu dizalice sa lancom ili 75), u zavisnosti od
7'' (180)
eleklriёnog motora. velicine vrata • Dizalica sa lancem ili motoгni
pogon mogu zahtevati dodatni
• Garazna i vrata na umotavanje postoje sa • Visina prostor sa prednje, Ьосnе ili
providnim panelima, sekcijama za prolaz, vrata zadnje strane.
termiёkom izolacijom, i ostalim opcijama. · . Prostor sa strane od 4" do Б"
Konsultovati se sa proizvodaёem vrata oko (100 do 150)
postojecih velicina, dizajna, i zahteva pri • Za potporu stubova potrebno је
postavljanju. 8" do 1О" (205 do 255)

• Gornja
greda
SloЬodna visina 14' do 22'
do 560)
• Prostor sa strane 6" do 8" (150
do 205)
Vrata koja se umotavaju • Proslor sa s!rane 8" do 12"
• Visina
Vrata koja se umotavaju se sastoje od vrata • Sine od 2" ili З" (51 ili (205 do 305)
horizontalnih, povezanih melalnih letvi ubacenih 75); mogu se postaviti
u sine sa оЬе strane koje se umotavaju oko vodice na lice zida ili
doЬosa iznad olvora za prolaz. Vгata se mogu izmedu stubova rama.
pokretati pomocu dizalice sa lancem ili
elektricnog motora.

CSI 08330 Vrata koja se umotavaju

CSI 08360 Profilisana garazna vrata na dizanje
 @. 14 STAKLENA ULAZNA VRATA
• S!andardna osovina 2-%" (67) 2'-6", 3'-0", 3'-6" (760, 915, 1065)

----
' Sa kontinualnom • Sa kontinualnom • Ugaone osobine
L
• Uzak okvir • Srednji okvir • Sirok okvir
gomjom ј donjom donjom sinom i sa bravom па dnu
§jnom ј bravom bravom

Vrata bez rama Vrata sa ramom Staklena vrata

Staklena vrata se prave od stakla ojacanog pri
temperaturj ilj kaljenog stakla, sa ili bez sina ili okvira,
i koriste se primarno kao ulazna vrata.
..---:~ Gomja greda; konsultovati • Pogledatj gradevinske propise za uslove kako se
se sa pгojzvodacem oko koriste kao vrata u sluёaju nuzde
potrebnih ojacanja u • Konsultovati se sa proizvodaёem, oko velicina,
gornjoj gredj i ramu vrata. opcija zastakljenja i zah!".'a ро pitanju rama.

• Zaptivna traka za

г ('1
vremenske uslove

ј-,~.,),р
• Bezbednosno staklo
ukoliko је potrebno; kaljeno
staklo debljine Yz" Ш % (1З
ili 19), providno, sivo Ш
/\
1
bronzano
'· .,,
1

_
1
1
ј
__Ш!,__,__Ј

• Jednosmema vrata sa
L/
11
11
11
11

• Vrata mogu Ьiti postavljena u ram tako da se

11
11
11
"'---11
ramom
okrecu u samo jednom smeru ili mogu bili
centralno okacena za dvosmerni rad
Dvosmema vrata bez rama

,l
11
11
1:
11
11
fl
11
11
Prag; maksimalna visina od %" 11
11
(13) prema ADA preporukama za о ,,о[]
obezbedivanje prilaza i 11
• Rastojanje od 3/16" (5); vrata bez •'l1
rama se tesko zaptivaju i
prilagodavaju razlicitim • Vrata sa osovinom se okrecu oko centralno
vremenskim uslovima. postavljene ili pomerene osovine, za razliku od
onih koja vise na sarkama.
• Balansna vrata su vrata sa osovinom koja su
~· Sarke u podu delimiёno kontrabalansirana za lakse otvaranje i
zatvaranje.
L _______ .J1
i
• Automatska vrata se otvaraju automatski kada im
Presek vrata bez rama Presek vrata sa ramorn se osoba ili automobll pribliZe sto se registruje
radio predajnikom, elektricnim okom, ili drugim
uredajem.
CSI 08400 Ulazi i izlozi
 IZLOZI ®.15

i;lozi su usk!adeni sistemi meta!nih ramova, staklenih panela,

· iakleniћ ulaznih vrata, i armaturnih dodataka. Veliciпe 1
:.1stojanja stubova su odredeni deЫjinom i jacinom stakla i 1
11
11
:.:pterecenjem vetra. Ugibl normalпl na zidnu ravan treba da
tJudu ograr~iceni па 1/200 raspoпa svake komponeпte; ugiЫ li·
oslonaca za staklo treba da se ograr~ice па 11300 rastojaпja
l/11edu osloпaca.
l//// li ·,,",

'' с D //// 1
'"
1
"', 1-------i
1

.) Zaptivac
Tipicna siriпa lica 2"(51)
, Detalji gornjeg dГZaca 1bocпlh
,. Tipicпa duЫna 4"(100)
stubova su slicr~i

• Videti 8.28-8.29 za slsteme

· Zasta~jenje
rama ili van
moZe blti p"""'jeno')centac
ceпtra uпutar rama.
zastakljenja.

• Koпsultovati se sa proizvodacem oko velicina profila,

~...~~-.... Termicka brana za sisteme sa
zavrsnog premaza, opcija zastakljeпja, i detalja
termoizolacionim staklom
postavljaпja.
• Rupe za curenje vode su potrebne u
• Pogledati gradeviпske propise u vezi sa zahtevom.za
horizoпtalnim elemeпtima rama.
bezbedпosпim staklom.

Svi slsteml stakleпlh zidova koriste stakleпe stubove 1

strukturalпl sllikoпski zaptivac za oslanjanje stakla. DeЬijiпa
stakleпih stubova zavlsl od siriпe i vislпe staklenih рапеlа i
opterecenja vetra. Konsultovati se sa proizvodacima stakla
oko veliciпa i detalja postavljanja.

• Каlјепо staklo deЬijiпe Yl" (13)

DeЬijir~a staklenlh stubova varira sa
Koпsultovati se sa siriпom i visinom staklenlh povrsina.
proizvodacima stakla i
gradeviпskim propisima oko
potrebпih deЬijina stakla.

Vertikalпi spoj; tipicno Ув" Metalr~a spojnica

(1 О) • Minimalr~a deЬijiпa kaljenog stakla
у,·· (19); brusiti i polirati ivice .
.....______ Strukturalпi silikoпski
zaptivac
• Strukturalnl sillkor~ski zaptivac vezuje
Konveпcionalni ram па vrhu staklo za noseci ram.
i pragu

• Zastakljeпje sa vezom па suceljeпje је takvo da se stakleпi
paneli oslanjaju na gornji dГZac i prag na kопvепсiопаlап
nacin, sa njihovim vertikalnim ivicama spojenim
strukturalnim sllikoпskim zaptivacem bez stubova.
• Sistemi staklenih stubova su sistemi kod kojih se paneli
kaljenog stakla vesaju па specijalne stege, staЫiizovani su
upravnim ucvгScivacima od kaljenog stakla, i spojeni
strukturalnim silikonskim zaptivaёem i metalnim plocicama
па coskovima i ivicama.
 @.16 ROTACIONA VRATA
• Gomji deo sadГZi prostor
• 2" dO 4" (51 dO 100) za plafonsko osvetljenje;
moze blti zastakljen
Rotirajuca vrata se sastoje od tri ili ёetri krila
koja se rotiraju oko centralne vertikalne
osovine unutar predsoЫja u oЬ/iku cilindra.
Tipiёno se koriste kao ulazna vrata u velikim

,. kaljenim staklom. poslovnim i institucionalnim objektima.

Тipiёne visine 6'-
~--i· Vratna krila od kaljenog
·' 1 1 stakla sa ramom od
1О" i 7'-0" (2085 i -~ 1
aluminijuma, nerdajuceg
ёelika ili bronze
2135) -,
Ograda ulaza moze blti od
metala ili kaljenog stakla,
slakla armiranog zicom ili
~Lr::=JЬ;~f==="'dJ__J
laminatnog stakla.
• lzvor toplote ili hladenja
moze blti integralni deo
• Gornje i donje osovine
ograde ili postavljen u
Ьlizini.
• Linija podsvoda moze Ьiti
• Preenik vrata kriva ili prava
+ 3- 3// (95) , Zaptivanje protiv ulaska
vode se omogucuje
ёetkicama od gume ili filca
duz vertikala i gornjih i
donjih precki vrata.
Precnik
·-......__ vrata Otvor
Rotaciona vrata obezbeduju kontinualnu
zaptivenost protiv vremenskih uslova,
eliminisu promaju, i odгZavaju toplotne
gubltke na minimumu dok omogucavaju
prolaz do 2000 ljudi na sat.
• Dijametar od 6'-6" (1980) za generalne
potrebe; 7'-0" (2135) ili vise za oЬiasti sa
intenzivnim saobraeajem
• Opcioni regulator automatski poravnjava
vrata kada nisu u upotreЫ i rotira vrata 'Х
brzinom hodanja kada su pokrenuta Ьlagim
guranjem.
• Neka rotaciona vrata imaju krila koja se
automatski umotavaju prema izlazu kada se
gumu i na taj naёin omogutavaju prolaz sa
оЬе strane osovine vrata.
• Neki gradevinski propisi mogu odobriti
rotirajucim vratima 50% zahteva za
izlэZenjem. Ostali propisi ne odobravaju
rotirajuea vrata i zahtevaju postavljanje
vrata sa sarkama za koriscenje kao nuzni
izlaz.

6'-6" (1980) 4'-5" (1345)

6'-8" (2030) 4'-6" (1370)
6'-10" (2085) 4'-8" (1420)
' 7'-0" (2135) 4'-9" (1450)
\. 7'-2" (2185) 4'-11" (1500)
(2235)
1
5'-0" (1525)
1

• Ograden ulaz pored vrata sa sarkama • Ogradeni ulazni prostor • Ogradeni prostor isturen u
unutar zidne ravni odnosu na Ьоёnе prozore

• Serija ogradenih ulaza sa prozorima

izmedu njih • Prozori sa strana • Ograden prostor povucen
centriranog ogradenog unutar zidnog uduЬijenja
Postavke rotacionih vrata ulaznog prostora

CSI 08470 Rotaciona ulazna vrata

 MEHANICКA OPREMA VRATA Ш .17
Mcl1anicki elementi vrata ukljucuju sledece:

· Bravu sa kompletnom opremom uk!jucujuci bravu, rezu,

srafove, cjJjndar
• Sarke
• Kvake
• Elemente za slueaj nuzde Centralna linija za bravu sa rezom
• Рюсе ј rucke za guranje i povlacenje
• Pioce za otvaranje nogom
• Graniёnike i branike za vrata
· Pragove
·-т __.
Centralna linija za ruёke za guranje i
/ј povlacenja i ploce za guranje
· Trake za zaptivanje protjv vremenskjh uslova
· Sine ј vodice . .Ј+
-t-11-t-т-:w
Faktori koji uticu па izЬor mehanicke opreme • Centralna linija za polugu za
• Funkcija i lakoea koriscenja povlacenje ili guranje
• UduЬijenja ili povrsinska postavka • Centralna linija za bravu
• Materijali, zavrsni premazi, teksture i Ьоје
• Trajnost u smislu predvidene uёestanosti koriscenja i Ove lokacije treba da zadovoljavaju
izlozenosti korozivnim i vremenskim uslovima potrebe korisnika па specifiёnim
lokacijama.

ADA preporuke za prilaze Lokacije mehanicke opreme

• Kvake, rucke, reze i brave
treba da budu lake za
rukovanje jednom rukom bez
jakog stezanja ili uvr1anja
zgloba.
• Mehanicka oprema treba da se
postavi u okviru dosвZnih
opsega speciflciranih u А.ОЗ.
Premazi mehaniёke opreme
BHМAAkod USNo. Premaz

600
603
USP
US2G
Celik ~emazan osnovom za farbanje
Pocinkovani eelik
с г<-- -~
1
605
606
US3
US4
SveШ mesing, sa ЬezЬojnim premazom
Satenski mesiцg, sa ЬezЬojnim premazom b._tЬd d ~ . _'~----------'
611 US9 SveUa hronza, sa ЬеzЬојniт premazom • Levom rukom (LH) • Desnom rukom (RH)
• Vrata se otvataju unutra; sarke sa • Vrata se otvataju unutra; sarke sa
612 usю Salenska hronza, sa ЬezЬojnim premazom leve strane desne strane
613 USIOB Oksidisana satenska bronza, uglacana uljem

п t)
618 US14 Presvlaka od svetlog nikla, sa ЬezЬojnim premazom
619 US15 Presvlaka od sa!enskog nikla, sa Ьezbojnim premazom !
622 US19 Mesing ili hronza sa cmim premazom ~
~~- ~ --·--···---1
1 / 1 . i
623 US20 Svetlo oksid'ISana svefia bюnza < • besnom rukom unazad \RHR)·_j
US20A Tannno oksid'ISana vajarska bronza • Levom rukom unazad {LHR)
624 • Vrata se otvaraju prema spolja;
• Vrata se otvaraju prema spolja;
625 US26 Mesing ili hronza svetlo hromirana sarke sa desne strane
sarke sa leve strane
626 US26D Mesing ili hronza presvueeni satenskim hromom
628 US28 Satenski aluminijuщ elek~olitlcki oksidisan Konvencije za kvake vrata
Konvencije za kvake vrata se koriste
629 US32 S'ltao nerд~iuci eelik za specificiranje mehanicke opreme
630 US32D Satenski nerдajuci eelik vrata kao sto su brave i rucke.
684 Cmi hran, sveUa Ьronza ili mesing Termjni desno i levo podrazumevaju
685 Cmi hrcщ satenska hronza ili mesing pogled sa spoljasnje strane objekta
Ш prostorije do koje vrata vode.

CSI 08710Mehanicka oprema vrata

 @.18 SARKE ZA VRATA
!gla u zglobu se moze vaditi tako de se vrata
mogu skinuti razdvajanjem dva krila sarke.
Samo-zakljucavajuce sarke se пе mogu skiпuti
kada su vrata zatvoreпa ра se koriste za
povecanje sigurnosti.
• 5116" (8) za vrata do 2-У." (57) dеЫјiпе;
7/16" {11) za vrata preko 2-У." (57) dеЫјiпе
/.:" (6) za vrata do 2-У." (57) deЫjine;
%" (11) za vrata preko 2-У." (57) deЬIJine
• Proveriti роtгеЬап slobodaп prostor za okolпi ~ir.
Velicina sarki
Sirina sarki је odredeпa deЬijiпom vrata i potrebпim sloЬodпim ·
prostorom.
• Visiпa sarki је odredena sirinom i deЬijiпom vrata.
Sarke sa osovinom
Sarke sa osoviпom se sastoje od dve plocice spojene
iglom i pricvrsceпe za dodirne povrsiпe drvenih ili
supljih metalnih vrata i stubova rama vrata.
• Potpuno uvuceпe sarke imaju оЬа krila potpuпo
uvucena u dodirnu povrsinu vrata i stubova rama
vrata tako da se vidi samo zglob kada su vrata
zatvorena.
SaЫonske sarke su uvuceпe Sэrke napravljeпe tako
da se uklapaju u uduЬijenja i uklapaju u redosled
sџpljiпa supljih metalпih vrata i ramova; sarke koje
nisu saЬ!onske se koriste za dr.teпa vrata.
• Polu-uvucene sarke imaju jedпu stranu uvucenu u
ivicu vrata, а drugu straпu povгSinski prikacenu za
ram vrata.
• Poiu-povrsiпske sarke imaju jedпu straпu uvuceпu u
ram vrata, а drugu povrsiпski prikacenu za lice vrata.
• Potpuno povrsiпske sarke imaju оЬа krila povrsiпski
11 postavljeпa па lica vrata i rama vrata.
1
11
f!

DeЬijina Sirina Visina PotreЬan Sirina Sarke za specijalne namene

vrata vrata sarki prostor sarki

3f/ do 1" (19d•O 25) do 24"(610) 2_1/z" (64)

Нь" (29) do 36"(915) 3" (75)
Ј-1/4
11
Рlб" (35) do 36" (915) 3Jfz" (90) (32) 3_1/z" (90)
prekcr 36" (915} 4" (100) Р/4"(45) 4"(100)
1-%"(45) do·36"(915) 4_,/2" (115) 1-1/ 2" (38) 4- 1/z" (115)
36" do48" (915do 1220) 5" (125) 2" (51) 5" (125)
2_1/4 (57)
11
do 42" (1065} 5" (125) 1" (25) 5" (125)
preko 42" (1065) 6" (150) 2" (51) 6" (150)
• Parlameпt sarke imaju krila u Т oЬiiku i ispupceп zglob
tako da vrata mogu da budu odmaknuta od zida kada
su potpuпo otvoreпa.
Sarke sa zglobom u oЬiiku masliпe imaju jedan
osoviпski spoj i zg/ob ovalпog oЬiika.

Sarke sa oprugom imaju opruge za automatsko

zatvaranje vrata.
• Sarke sa dvostrukim dejstvom dopustaju vratima da
se okrecu u оЬа pravca, i oblcno se postavljaju sa
oprugama kako Ы se vrata dovela u zatvoreпi polozaj
nakoп otvaranja.
Klavirske sarke su dugacke i uske sarke koje se
@ pruzaju ро punoj duzini spoja dve povrsiпe па koje se
postavljaju пjihova kri{a.
@
Nevidljive sarke se sastoje od niza ravпih plocica koje
se rotiraju oko centralпe igle, sa ivicama utisnutim u
vrata i ram tako da su sakriveпi kada su vrata
zatvoreпa.
Podne sarke se koriste sa uvueenom osovinom u
dгZac vrata i omogueavaju vratima da se okrecu
na
Ьilo koju stranu; mogu se dodati i mehanizmi za
zatvaranje vrata.

CSI 08710 MehaпiCka oprema vrata


Brave su sklopovi elemenata koji ёine kompletan
sistem za zakljuёavanje, ukljuёujuci kvaku, ploёice i
mehanizam za zakljucavanje. Dole su opisani osnovni
tipovi brava: utisnute brave, jedinicne i integralne
brave, i cilindricne brave. Konsultovati se sa
proizvodacima oko funkcije brava, zahteva ро pitanju
postavljanja, opsiva, dimenzija i obrade.
Utisnuta brava
• Utisnuta brava је smestena u usek u ivici vrata
tako da је mehanizam brave zaklonjen sa оЬе
strane.
Brava је prikrivena, izuzev prednje рlоёе na
ivici vrata, kvake, cilindra i radnog iseёka.
Rastojanje od lica brave do kvake: 2-У." (64)
za vrata od 1-%" (35);
2-У." (70) za vrata od 1-%" (45)
Rozeta ili kljuci:юnit~·
lim ~{'_:-?!
Preenik loptaste kvake:, 2"
do 2-У." (51 do 57)
lsturenost: 2-\4" do 2-У."
(57 do 64)
Loptaste kvake za vrata
• Rozeta se odnosi na kruznu ili kvadratnu
ornamentalnu ploёicu oko osovine loptaste
kvake za vrata na licu vrata.
Kljuёaoniёni lim је zastitina ili ornamentalna
plocica koja moze Ьiti zamenjena rozetom.
BRAVE ZA VRATA @.19
__. • %" (10) rastojanje za sarke
,--------~
--i~~
• Minimalna duzina od З" (75) za kvake sa
~- polugom
( ;l' Minimalna duzina od 4" (100) za loptaste
1 kvake
__-- • Rastojanje od lica brave do kvake se odnosi na
horizontalno rastojanje od lica kroz koje prolaze
srafovi do centralne linije cilindra brave.
Jediniёne i integralne brave Brava sa cilindrom
Jedinicne brave su smestene unutar Brava sa cilindrom је smestena unutar dve
pravougaonog useka iseeenog u ivici vrata. rupe izbusene pod pravim uglovima jedna u
lntegralne brave se smestaju u utisnuti zarez u odnosu na drugu, jedna kroz ivicu vrata а
ivici vrata. druga kroz lice vrata.
Jedinicne i integralne brave komblnuju Brave sa cilindrom su relativno jeftine i
sigurnusne prednosti utisnutih brava sa jednostavne za postavljanje.
ekonomicnoscu cilindriёnih brava. Rastojanje od lica brave do kvake: 2-%" (60)
Rastojanje od lica brave do kvake: 2-%" {70) za standardne brave;
za jedinicne brave 2-%" (70) za brave za otezane uslove rada
2-У." {57) za integralne brave
• Visina 10", 12", 14",
/ ' • lsturenost: 1-У." do 2-У."
i/ .
16" (255, 305, 355,
11 1 (45 do 64)
11 1 405)
Duzina: З-У." do 4-У." (90
1 1 do 115)
11 :
!1 1 • Sirina 3" (75)
Jl
Kvake sa polugom Ruёke i ploce za guranje
• Mehanizmi sa polugom, mehanizmi na guranje
i brave U oЬiika su generalno pogodnije za ADA preporuke za pristup prolazima
ljude sa invaliditetom. • Kvake, rucke i brave treba da budu
prilagodene za hvatanje jednom rukom bez
jakog stezanja ili uvrtanja zgloba.
• Sila potrebna za guranje ili povlacenje vrata
ne treba da bude veca od 5.0 lbs. (222 N).
 @.20 OPREMAZASLUCAJ UZBUNE

Oprema za sluёaj uzbune

V Vertikalni stap otvara brave
Oprema za sluёaj uzbune su sklopovi brava koje se
11
1
:=---- _______., na vrhi i dnu vrata.
otvaraju pritiskom na horizonlalnu sipku koja је
postavljena sa unutrasnje strane sigurnosnih izlaza u
- visini struka. Sipka treba da se pruza duz пајmапје
lk---
--- ----. Minimalna sirina okvira: ј еdпе polovine siriпe krila vrata па koja se postavlja.

lffi1 ~
• 2-!4" (64) za jednostruka
vrata
. Gradevinski propisi zahtevaju koriscenje opreme za
• 2" (51) za dvostrika sluёaj uzbune па sigurnosпim izlaz.ima odredeпih
vrala delova objekta. Pogleda!i gradevinski propis za
Minimalno 1-%" (45) za detalje.
. -- prikrivanje vertikalnih
\ stapova u okviru supljih
1
i
\~ metalnih vrata

sturena vertikalna 5i р ka ~~--

---.... 1n1ma1na dе ьгЈ!Па

м··
--- Siriпa, smer otvaranja, i lokacija potrebnih izlaznih
vrata su takode regulisani gradevinskim propisom u
zavisnosti od upotrebe i posecenosti zgrade.
Ј/
~-

. 1-У."
vra а:
(32) za iviёne brave
• 1-%" (45) za utisnute
brave
~ Normalna projekcija: 4" do
5" (1 оо do 125) .
IГnl
1~
т;Гi;]
'--'
/. '-'
Uska projekcija: 2-%': (67)

/ Normalna visina sipke od ADA preporuke za pristup

~. З'-6"(1065); iznad poda Sila potrebпa za guranje ili роvlаёепје vrata ne treba da
· minimalno 2'-6" (760) i bude veea od 5.0 lbs. (22.2 N).
maksimalno З'-8" (1120)

Prikrivena vertikalna brava

Мehanizam za zatvaranje Mehanizmi za zatvaranje vrata

mozeblti:
• Povr5inski postavOen na Mehanizmi za zatvaranje vrata su hidrauliёki ili
vrhu vrata ili vrhu stu Ьа pneumatski uredaji koji automatski zatvaraju vrata brzo i
rama tiho. PomзZu u smanjenju udaraca pri zatvaranju teskih
• Sakriven unutar gornje vrala ili vrata koja se uёestalo koriste.
grede vrata ili rama
• Postavljen sa strane
• Mehanizam za usporavanje • Gradevinski propisi zahtevaju koriscenje
moze smanjiti brzinu kojom samozakljuёavajucih, samozatvarajucih vrata sa
vrata mogu blti otvorena opremom sa UL oznakom kako Ьi se zaslilili otvori u
• Koordinator osigurava da zidovima otpomim па vatru; videti 2.07.
neaktivno krilo dvostrukih
vrata mo.Ze da se zatvori
pre aktivnog krila.

Mehanizmi za zatvaranje
staklenih ulaza mogu Ыti
prikriveni u podnoj
konstrukciji.

CSI 08710 MehaniCka oprema za vrata

 ZAPTIVNE LETVICE 1PRAGOVI @.21

/;1ptivne letvice se sastoje od letvica od

lllr!lala, filca, poliviпila, ili peпaste gume,
postavljeпih izmedu krila vrata ili prozora i
IIJihovog rama, kako Ьi obezbedile zaptivaпje
protiv kise поsепе vetrom i smaпjili prolazak
vazduha i prasiпe. _ __ј'----·--~
Zaptivпe letvice mogu Ьiti pricvrsceпe za
• Metalпa traka sa oprugom • Peпasta guma ili filc • Poliviпil ili guma
ivicu ili lice vrata, ili rama vrata i prag.
Materijal zaptivпe letvice treba da bude
Zaptivne letvice za stubove rama vrata
istrajaп pri ucestaпoj upotreЬi,
nekorozivaп i zameпljiv.
Osпovпi tipovi zaptivпih letvica ukljucuju:
Letvica od alumiпijuma, Ьгопzе ili
пerdajuceg ili pociпkovaпog celika sa
• Metalпa traka sa oprugom • Poliviпilska zaptivka
_TL___
• Poliviпilska zaptivka
opnugom
Zaptivku od polivinila ili пеоргеnа
Trake od gume ili peпaste plastike Zaptivne letvice za spoj okvira
• Upleteпe trake

Zaptivпe letvice oЬicno dostavljaju i

ugraduju proizvodaci klizпih stakleпih
vrata, staklenih ulazпih vrata, rotacionih
vrata i visecih vrata. • Poliviпilska zaptivka • Polivinilska zaptivka• • Klizпi koпtakt
• Dпо automatskih vrata se sastoji od
horizontalпe sipke па dпu vrata koja se
automatski spusta kada se vrata zatvore
kako Ьi se izvrsilo zaptivanje praga i
smaпjio ргепоs buke.

• Gгапiспа traka Zatvarajuca Ј kuka • Umetak od polivinila

Zaptivne letvice za pragove vrata

Pragovi
Pragovi pokrivaju spojeve izmedu podnog Drvo: Tvrdo drvo klase za
maksimalпo hаЬапје
pokrivaca na ulazima i sluze kao barijera
protiv vremeпskih uslova. Sirine i visiпe variraju
• Pragovi oЬicno imaju spustenu doпju
stranu kako Ьi se dobro uklopi' u podni
-----------
pokrivac ili zaptivпi sistem.
• Kada se postavljaju па spoljasnjem
zaptivu, koristi se zaptivac za spojnice za Glatki mesiпg, bronza, ili
alumiпijum
пергоЬојnо zaptivaпje.
• Metalni pragovi mogu Ьiti zaliveni ili 3/16", 114", %" (5, 6, 13)
prekriveпi abrazivпim materijalom kako Ьi
se obezbedila neklizajuca povrsiпa. • lzbrazdaпi celik, alumiпijum ili
-L....-----~____.1_ bronza
/ __ / __-----=: ~~-~
ADA Preporuke za pristup
• Pragovi ne treba da budu visi od %" (13) i
ukoseп sa пagibom пе strmijim od 1:2;
( 3"to7''(75to180) ~.• 5/16",%",%"(8,10,13)
pragovi za spoljasnja stambena klizпa
vrata mogu Ьiti visoki :У." (19).
 @.22 ELEMENТI PROZORA
Prozorski ramovt'----------, Otvor u zidu
' Metalni prozorski ramovi; • Konsultovati se sa proizvodacem prozora oko
videti 8.24. potrebnih otvora u zidu. Sa strana је potrebno
• Drveni prozorski ramovi; ostaviti slobodan prostor za nivelisanje i
videti 8.26. podupiranje prozorske jedinice.
• Mreza protiv insekata moze
Ыti unutrasnja ili spoljasnja,
u .iavisnosti od otvaranja Drveni opsiv
prozora. • Drveni opsiv se odnosi па zavrsni ram oko
prozorskog otvora koji se sastoji od letvica,
• Gornja letva је najvisi . ···-............_
prozorske daske, i parapetne daske; videti 10.27.
element prozorskog rama.
• Stub је bocni element
prozorskog rama.
Zahtevi gradevinskih propisa
• Prozorska daska је Pri selekciji prozorskih jedinica pogledati zahteve
horizontalni element ispod gradevinskih propisa ро pitanju:
prozorskog otvora ili otvora • Prirodnog osvelljenja i ventilacije stambenog
vrata, koji ima nagnutu prostora
gornju povгSinu kako Ьi se • Termicke izolacije prozorskog sklopa
odvodila kisnica. ' Stru kturalne otpomosti па о pterecenje vetra
• Podprozorska daska је • Prazanog prostora oko prozora koji se koristi kao
dodatna daska postavljena sigurnosni izlaz stambenog prostora za spavanje;
па prozorski ram da Ьi se
takvi prozori su tipiёno najmanje 5. 7 sf (0.53 m2)
kisnica odvodila dalje od povrsine i imaju najmanju ёistu sirinu od 20" (510),
zidne povrsine. minimalnu ёistu visinu od 24" (610), i prozorsku
• Spoljasnji okvir; ne koristi se dasku ne visu od 44" (1120) iznad poda.
uvek • Sigurnosnog stakla za prozore koji mogu Ьiti
• Okvir gomje letve greskom zamenjeni sa otvorenim vratima; svaki
• Okvir boёnih "'"".._.....__ prozor koji је veCi od 9 sf (0.84 m2) i unutar granica
od 24 od vrata i manje od 60 iznad poda treba da
ima sigurnosno staklo od kaljenog stakla,
laminiranog stakla ili plastike.
• Тipove i veliёine stakla za vatrootporne zidove i
koridore.

Prozorski okvir i - - - - - - - - - - - - - - - - '

zastakljivanje ADA Preporuke za pristup
• Prozorski okvinse odnose na fiksne ili pokretne
ramovske konstrukcije prozora u koje se postavljaju
• Prozori koji otvaraju stanovnici objekta treba da
stakleni paneli. Profil preseka varira o_Q_E!'oizvodaёa, i
imaju cist okolni prostor za manevrisanje kolica, da
nacina otvaranja.
budu unutar dohvata, i da se mogu otvarati jednom
• Okno је jedna sekcija prozora, koja se sastoji od
rukom bez jakog stiskanja, ili uvr1anja zgloba.
jednog stakla postavljenog u okvir.
• Zastakljenje se odnosi na staklene panele
postavljene u prozorske okvire. Jednostruko staklo
ima malu otpomost protoku toplote. Za znaёajnije
vrednosfi termiёkog otpora (R-vrednost) potrebno је
dvostruko zastakljenje; koristenjem stakla sa • Sine su horizontalni elementi koji uёvrseuju
reflektujucim slojem ili trostrukog zastakljenja postifu prozorski okvir.
se vece R-vrednosti. Videti 8.30. • Gornja sina
• Zaptivenost је podjednako vazna koliko i veliёina • Vertikalni prozorski stuЬici dгZe ivice staklenih
termicke otpomosti. Radni okvir treba da ima panela u okviru.
zaptivne trake protiv prolaska kise nosene vetrom i • Bocni stubovi su verukalni elementi koji uokviruju
prolaska vazduha. Spoj izmedu prozorskog rama i okno prozora ili panelnih vrata.
okolnog zida treba da bude zaptiven i da ima
1
\ ~ Donja sina "'-·.

prepreke prolazu vetra. ~· Prozorski stubac је verukalni element koji razdvaja

serije prozora ili ulaza.
 FUNKCIONISANJE PROZORA @.23

Fiksni prozori se sastoje od ,-ama i nepomicnog

o~vira.
• Kada se koriste u spoju sa pokretnim prozorskim
jedinicama, deЫjina fiksnog okvira treba da bude
priЬiizrю preseёnoj dimeпziji pokretnog okvira
fiksni 0% ventilacija
• Prozori u okviru imaju pokretпa okna koja su
okacena sa strane i oЬicno se otvaraju na spolja.
• Kada su otvrena, okna mogu usmeravati
veпtilaciju.
Unutrasnji kraj okna moze klizati ро sini па
prozorskoj daski ili stubu kada se okno otvara.
• Uparena okna se mogu zatvarati па vertika!пom
1ОО% ventilacija prozorskom stubu Ш imati pol\retni venaca kako
Ьi se zatvorili jedno па drugo.

• Prozori sa kosim otvaranjem imaju pokretna оkпа

koja se otvaraju prema spolja, а okacena su па
sarke koje se nalaze па gornjem delu okvira.
• Prozori sa kosim otvaraпjem, ali izпutщ takode
imaju sarke na gornjem delu okvira.
• Kada su otvorena okna mogu usmeravati veпti­
Sa k~sim otvaranjem 100% ventilacija
lacijLJ.

• Okna mogu blti postavljena vertikalno gde se

оkпа zatvaraju jedno па drugom ili па nekom dru-
gom mestu susreta.

н, с • Кlizni
јеdпо
prozor ima dva ili vise оkпа, od kojih bar
k!izi duz horizontalnog zleba ili siпe.
i lil<- Klizni 50% ventilacija Vertikalni klizni prozori sa dva klizna krila imaju
dva vertikalпo klizajuea оkпа, svako u zasebnim
zlebovima ili siпama, koji zatvaraju razliCite
delove prozora.

ш
• Okna se dгle u zeljenoj poziciji pomocu kontra
tegova, opruga ili trenja.
Jednostruki vertikalni klizni prozori imaju dva

1' 1
okna od kojih је samo jedno pokretno.

Vertikalni klizni sa 50% veпtilacija

• Prozori sa zaluziпama imaju horizontalпe
dva klizna krila
staklene Ш drvene letve koje se istovremeno
okreeu oko osovina u zajednickom ramu.
• Zaluzine se primarno koriste u Ыagim klimama za
kontrolu ventilacije i zaklanjanje vidljivosfi.

• Osovinski prozori imaju okna koja rotiraju 90° ili

180° oko vertikalne Ш horizontalпe ose u ceпtru i!i
Zaluzine 1ОО% ventilacija u Ьlizini пjihovog centra.
• Osovinska okna se koriste u visespratпim
visokim zgradama koje imaju ventilacioпi sistem i
koriste se samo za potrebe ciscenja, odгlavanja i
veпtilaciju u nuznim situacijama.

Osovinski 1ОО% ventilacija

 ®.24 METALNI PROZORI
Metalпi prozori mogu Ьiti proizvedeпi od
• Alumiпijumski ramovi prozora mogu alumiпijuma, celika i\j broпze. Na ovoj i
imati пејеdпаkе osloпce u zavisпosti
sledecoj stranjci su prikazaпi tipicпi presecj
od prirode zidпe koпstrukcije.
aluminijumskih i ce\jcпih prozora. Posto
• Rub пastao usled пejedпakosti velicine ramova ј okvjra varjraju u
osloпaca moze sluziti kao Ыokada
zavisnosti od proizvodaca, pogledati
protiv vetra za spoj izmedu prozorske kataloge projzvodaca za:
jediпice i zidпe koпstrukcije. Rub se
• Detalje profila rama i оkпа
moze korislili za uevrsceпje rama
• Legure, dеЫјiпе ј tezjпe preseka
поsесе strukture.
• Termicke performaпse prozorskog sklopa
о Zaptivac је potrebaп па spojevima
• Otporпost па koroziju, vodu, prolaz
izmedu prozorskog rama i zidпe
vazduha ј орtегесепје vetra
koпstrukcije.
• Metode ј орсјје zastakleпja
• Dostupпe zavrsпe slojeve
• Preseci gогпје grede, stuba i dопје • РоtгеЬпе otvore u zidu; пeki proizvodacj
prozorske daske su оЬlспо slicпog пude fjksпe veliciпe dok osta\j proizvode
profila. ----- celic.пe, оЬ\јkе ј koпfiguracije ро zelji.

Dimeпzija
prozora
Aluminijumski prozori
• Horizoпtalпi elemeпti па vrhovima
Ramovi alumiпjjumskjh prozora imaju
veпtilacioпih okvira koji su opsiveпi
relativпo пisku сепu, lagaпi su, i otporпi па
spoljasпjim licem zida imaju
koroziju, ali zato 1.1ko provode toplotu ра su
prepuste za kарапје vuut:...---
potrebпe termjcke Ыokade od siпteticke
gume ili plastike da Ьi se sprecio protok
toplote od toplije straпe prema hladпjjoj.
Alumiпijumski ramovi mogu Ьiti апоdпо
oksidisaпi, emajliraпi ili imati premaz od
fluoropolimerпe smole.

Koпsultovati se sa Amerjcaп Architectural

." Termicke barijere Maпufacturers Assocjatioп (ААМА) oko
kriterijuma za alumjпijumske prozore,
о Sропа u lezistu stakla
ukljucujucj miпimalпe vredпosti cvrstiпe ј
• Videti 8.28- 8.29 za sisteme lipicпe dublne deЬijiпe rama, otpomost па koroziju,
zastakljeпja.
ramova 2" do 4-У," prodor vazduha, otporпost па vodu i
(51 do 115) орtегееепје od vetra.

• Posto је alumiпijum podlozaп "' lipicпo vidпi deo od

galvaпskom dejstvu, materija\j za 2" do З-У>" (51 do 90)
апkеге ј opsiv treba da budu od
alumiпijuma ili materijala
kompatabllпog alumiпijumu, kao sto је
пerdajuci ili pocinkovaпi ee\jk. Razljciti
metali, kao sto је bakar, treba da budu
jzolovaпi od direktпog koпtakta sa
alumiпijumom pomocu vodootporпjh,
пekorozirajucih mateгjjala, kao sto su
пеоргеп ili filc. Za vise jпformacjja о
galvaпskom dejstvu vjdetj 12.09.
• Prikriveпi aluminijumski elementi u
kontaktu sa betonom ј\ ј opekarskim 2
elementima treba da budu zasticeпi
premazom od Ьitumeпa, aluminijumske /
/
farbe ili cink-hromidпe podloge. /
/
/

CSI 0850Q Metalni prozori

 METALNI PROZORI &S.25

• Gornji, bocni, i donjj delovi

rama oblcno jmaju slican
profii. -------м-----,Јi.---.."~

• Prozor moze biti zastakljen

sa spoljasnje jJi unutrasnje
strane i moze primiti razljcite
deЫjine stakla; videtj .8.28 -
8.29 za sisteme
zastaklj
• Spona postolja
za staklo

• Horizontalni elementi na
Celicni prozori vrhovima ventjlacjonjh
Celicni ramovi ј delovi okvira se proizvode od okvjгa koji su opsjveni
vruce valjanog i1i hladno valjanog eeljka. Posto је spoljasnjjm Jjcem zida
telik cvrsci od a!uminijuma, ti delovi su kruci i imaju prepuste za
imaju tanji profll nego aluminijumski, imaju uzu
kapanje vode.
izlozenu povrsinu, i omogueavaju postavljanje
vece staklene povrsine u datom otvoru па zidu.
Celik takode ima ј nizj koeficjjent prenosa toplote
nego aluminijum i zato eelicni prozori oblcno ne • Zaptivna traka је
zahtevaju termjcke Ыokade. postavljena u zljebove
гаmа ј okna. -
Delovi rama i okvira se zavaruju i oblcno su
pocinkovanj ili jmaju zas!jtu od rde ј osnovni
premaz. Postoje i premazi od peeenog akrilnog
emajla, poliuretana i polivjлjl hlorida (PVC).
• Тipiёnadublna ~---···--
Konsultovati se sa Steel Wjndow lnstjtute (SWI)
elemenata је od 1" do _
oko krjterijuma i standarda za razliёite teZine
celicnih ramova i okvira. 1-У," (25 do 38}-------- !-----=--

• ТipiCan preklop od У."

do %" (13 do 1 6 ) - -
1
---f--:.1
 .26 DRVENI PROZORI

[] Drveni ramovi su deЬiji od aluminijumskih ili celicnih ramova.

ali su efikasnjji kao termicki jzolatori. Ramovj su оЫсnо od
fabrickj susenog, cistog drveta sa pravim vlaknima, ј

D premazanog zastitom od propustanja vode. Drvo moze Ыti

lakjrano, ofarbano Ш premazano osnovnom podlogom za
farbanje. Da Ьi se smanjile potrebe za odrzavanjem, vecina
drvenih ramova је prevueena poljvjnjlom !!i vezana za

D aluminijumske preseke prevucene akrilom koje ne zahtevajLI

farbanje.

D Vecina drvenih prozora se proizvodi prema standardima

National Wood Window and Door Association (NW\IVDA)
usvojenim od strane American Nationa! Standards institute

IO
(ANSI). Dimenzije i profili prozorskih ramova i okvjra variraju u
zavjsnosti od nacina funkcionisanja prozora i od proizvodaca.
Svaki proizvodac oЬicno jma detalje u velikoj razmeri 1-!12 ili
З" 1'-0" (1:10 ili 1:5) koji se mogu koristitj za razradu
postavljanja odredenog prozora.

~-1 н н t----1 t----1 н н 1~

• Konsultovati se sa proizvodacem oko velicina piOzora i potrebnih otvora u zidu. Neki
proizvodaci proizvode prozore u velicinama, oЬiicima i konfiguracijama ро zelji.

Proizvodaci prozora nude razlicjte komЫnacije fiksnih

jedinica ј jedinica koje se otvaraju za prekrjvanje veljkih
otvora.

• Prozorske jedinice mogu blti redane vertikalno ili

horizontalno.
Strukturalni noseci pгozorski stublci se mogu korjstiti za
smanjenje raspona gomje prozorske grede.
• Moze Ыti potrebno ojaeanje kada se cetiri prozora spajaju
u zajednickom C:osku.

• Mnogi proizvodaci imaju specijalne oЬiike

• Ugaono ili kutijasto ispupceni prozori

CSI 08600 Drveni prozori

 DRVENI PROZORI (S. 27

· Gornja greda . Zavrsni sloj spoijnjeg zida • Gornja greda od opekarskih

llimenzionisana da elemenata; videii 5.21 i
Opsiv preko mesta za
premosti prozorski otvor; 5.24.
kapanje vode, zavijeno
videti 5.45.
па gore 2" (51) Opsiv
· Zavrsni sloj unutrasnjeg
zida , Regulacioni prostor
· unutrasnji d1Ven1 opsfv Yz" do У." (13 do 19)-;:.~~~~~~ Pomocna armatura i
zaptivac
· Prostor za regulaciju
1spunjen termickom ..- • Konsultovati se
IZOiacijom. sa proizvodacem
oko tih dimenzija.
i
1 Gornja greda
'-.l-..-·-'"--~~
Gornja greda
· Spoljasnji drveni opsiv

• Produzeci stubova se Barijera protiv vremenskih

koriste za prilagodavanje ·Barijera protiv
vremenskih uslova. uslova pricvrscena za drveni
prozorske jedinice Ыоk
promenljivim • Pomocna armatura i
deЫjinama zida. - zaptivac

Stub

Prozor moze imati

jednostruko staklo sa
г dodatnim dvostrukim ili
• 'мrezica protiv insekata trostrukim staklenim
moze Ыti na unutrasnjoj panelom, ili moze Ьiti
ili spoljasnjoj strani u zastakljen zaptivenim
zavisnosti od nacin,a....._--..;__._--t!"!l izolacionim staklom;
otvaranja prozora. videti 8.30.
---т~ Drveni ili celicni drZ:ac
• Zaptivna traka moze Ыti • .Horizontalna precka • Strukturalni stublc smanjuje
postavljena na ramu, izmedu spojenih raspon gornje grede.
okviru okna prozorskih jedinica је
ili па oboma. slicna uskom prozorskom
• Spojna drvena traka. stublcu.
Strukturalni stublc

Uski prozorski stublc

Dodatna podprozorska
daska ili produzelak
prozorske daske moze
Ыti potrebana da Ы se · Regulacioni prostor '14" do
napravio prepust preko Yz" (6 do 13)
spoljasnjeg zida i oformi!o
mesto za kapanje vode. ·~~~
• Radni mehanicki Zaptivanje zida od opeke
elementi zavise od tipa Kontinualni opsiv sa rupama
• Zavrsni sloj otvaranja prozora. za curenje vode
unutrasnjeg zida
Prozorska daska
Prozorska daska

2x6zidsa Suplji zid od opekarskih elemenata

potkonstrukcijom
 @.28 SISTEMI ZASTAKLJENJA
• Git ili smesa za
vezivanje stakla se
postavlja u zljeb
/ 1
prozorskog okvira kako
Ы se obezЬedila potpora
staklenom panelu.
• Traka za zastaklivanje је
prefabrikovana traka od
sinteticke gume, kao sto је
butil ili poliisobutilen, koja
ima adhezivne osoblne i
koristi se u zastakljivanju
da Ьi se dobllo ' Podloga za staklo је drvenj profil ili
vodonepropusno zaptivanje
izmedu stakla i rarnэ:.
• Rupa za cur"Нf"'----­
vode
• Kompresioni zaptivaё
prefaЬrikovanih traka od
sintetiёke gume ili
plastike utisnut izmedu
staklene ploce i rama
prozora kako Ьi se doЬilo
vodonepropusno
zaptivanje i jastuk za
staklo.
• Rupaza
• Struktura lni
zaptivac
• Minimalno Ув" (З)
• Rupe za cur~--
• lzolaciono staklo
zahteva koncentriёne
zaptivne kanale
identicne deЫjine.
CSI 08800 Zastakljenje
Git za lice prozora је git ili smesa za
prozore koja se postavlja>; na spoljasnjoj
strani staklene рlоёе.
/ . Metalni dГZaёi dГZe staklo u drvenom
okviru dok se git na licu prozora ne
stvrdne.
Podloga ili zaptivaё је od adhezivne
teёnosti ili sintetiёke gume utisnute u spoj
izmedu staklene рlоёе ј rama prozora,
koji stvaraju vodonepropusno zaptivanje
pri stvrdnjavanju.
metalna sekcija postavljeni uz staklenu
plocu kako Ьi је dГZali u mestu.
- - - . Spojna podloga је adhezivna teёnost ili
sintetiёka guma uspricani izmedu
staklene рlоёе i podloge za staklo kako Ьi
pri stvrdnjavanju stvorili zaptiv
nepropustljiv za vazduh.
• Minimalno %" (6)
• Potrebna је glatka
povrsina
• Sipк'astf ~pti~a~ ·
• Zaptivac koji se oslanja na
prozorski stublc kod visestrukih
ili podeljenih otvora
Povrsinsko zastakljenje
Male staklene ploce mogu blti
postavljene u ram sa zljebom, uёvrscene
eksercicjma ј zaptivene gitom ili smesom
za staklo.
• Gjt је smesa krede i lanenog ulja,
testastog izgleda koji se, kada је svez,
koristi za uёvrscivanje prozorskih
staklenih ploea ili korekciju defekata na
drvetu.
• Smesa za staklo је adhezivna smesa
koja se koristi kao i gjt, sastav јој је
takav da postaje lomljiva kako stari.
Otvori sa povrsinom vecom od 6 sf (0,56
m2) moraju Ьiti suvo ili vlaZлo postavljeni.
Vlazno zastakljenje
VlaZпo zastakljenje је postavljanje stakla
u prozorski ram sa trakom ili teёnim
zaptivaёem.
Suvo zastakljenje
Suvo zastakljenje је postavljanje stakla u
prozorski ram sa kompresionim
zaptivaёem umesto trake ili tecnog
zaptivaёa.
Strukturalne zaptivke
Strukturalne zaptivke su izradene od
sinteticke gume ili ostalih elasticnih
materijala i koriste se za ucvrscivanje
staklene рlоёе u prozorskom okviru ili
otvoru. Zaptivke se dГZe stegnute
pritiskanjem zaptivne trake u zljebu ј u
zaptivci. Zahtevaju glatke kontaktne
povгSine i ram sa strogim dimenzijama i
doterano poravnjanje staklenih ploca.
Staklo mora Ьiti oslonjeno na najmanje
dve strane rama ш na nosecu zaptivku.
• Maksimalno rastojanje od ivice sa svih
strana Ув" (З)
 SISTEMI ZASTAKLJENJA @.29

Sistemj ј suvog ј vlaznog zastakljenja treba da omoguce

staklu da p!iva u otvoru ј bude u lezistu od zaptivaca. Ne
treba da bude direktnog kontakta izmedu stakla ј obodnog ' UgiЬ ogranicen na 1/175 raspona
rama. Obodni ram mora staklu davati oslonac protjv
opterecenja vetra i mora Ьiti dovoljno jak kako se strukturalna
pomeranja i termicka naprezanja ne Ьi prenosila na staklo. -,-
Rastojanje od У." (З)

lvicni Ьlokovi od sinteticke gume se

postavljaju jzmedu bocnih ivica staklene
ploce i rama kako Ьi se centritala ploca,

• Velicjna stakla је velicina staklene ploce ili jedinice

1 odгZala jednaka deЬijina zaptivaca, i
ograniёilo Ьоёnо kretanje izazvano
vibriranjem objekta ili termickim sirenjem
ili skupljanjem; minimalna duzina 4" (100).
potrebne za zastakUenje otvora, omogueavajuci
adekvatno ivicno odstojanje.
• Postavljanje Ьlokova od olova ili sinteticke
• ZЬirniinci su suma jedne duzine i jedne sirine pravougaone
gume vrsi se ispod donje ivice staklene
staklene ploce mereno u inёima.
ploce da Ьi је jos vise zastitio i dva ро
panelu.
• Blokovi treba da budu siroki koliko је
staklo debelo i dugacki о.1" ро kvadratnoj
stopi (25 mm ро 0,9 m2) staklene
/ povrsine; (4" (100) minimalno

stakla (
Rastojanje na lfcu (А) је raslojanje od lica
ОЫсnо staklo 55 lfн>" (2) 1/4"(6) 1
/t~"(3) stakla do najЬiizeg lica rama, mereno
D5 11&''(3) IJ/ (6) 1
/t~" (3) normalno u odnosu na staklenu plocu.
3
Staklo za izloge 1
//(6) 1
/в" (3) /в• (10) 1
//(6)
5
/5"(Ю) 3/16" (5) 11
7;16 (11)
5/ "(81
16 •
1 7 3
1Ц'(6) /е/' (10)
11
/ 2" (13) /16 (11) Prodor (В) је preklop izmedu ivice staklene
1
lzolaciono staklo 1/2" (13) lfв" (3) /z" (13) 1
/ь" (3) ploce i ivice rama.
51511 (16) 1
/б" (3) 1/2" (13) 1
/ь" (3)
3
//(19) 3 11 1
/ 2" (13) 'Џ'(6)
/16 (5) lvicno rastojanje (С) је rastojanje izmedu
1"(25) 3/16" (5) 1/2" (13) 1
//{6) ivice staklene ploce i rama prozora,
mereno u ravni stakla.
@.30 IZOLACIONO STAKLO
lzolaciono staklo se sastoji od dve ili vise staklenih ploea
odvojenih hermetiёki zaptivenim vazdusnim prostorom da Ы se
doЫia povecana termicka izolacija i sprecila kondenzacija.

··"··"'" · • Jedinice sa staklenom ivicom su konstruisane stapanjem ivica

dve stakiene ploce od 3/32" (2) (SS) ili Х" (З) (DS) ravnog
'·· ------ stakla. Prostor od З/16" (5) izmedu dve staklene ploce је

'~.· ispunjen dehidrisanim vazduhom ili iner1nim gasom па

atmosferskom pritisku.
' Jedinice sa staklenom ivicom su pogodne za mапје otvore u

·~ komercijalnim i stambenim zastakljenim povгSinama i ne treba

ih postavljati sa strukturalnim zaptivnicama.

~-------.- • Jedinice sa razdvojenom ivicom se prave od dve staklene

ploce razdvojene duz ivica odstojnikom od supljeg metala ili
orgaпske gume i hermeticki zaptivene organskim zaptivacem,
kao sto је butilпa guma.

- - - - . • Prostor od '!." ili %" (6 ili 13) izmedu staklenih ploea moze Ыti
ispunjen dehidrisanim vazduhom pod atmosferskim pritiskom,
ili za poveeanu termiCku efikasnost, sa inertпim gasom kao
sto је argoп ili kripton.
~--.-. • Hidroskopne supstaпce u odstojniku apsorbuju zaostalu vlagu
u vazdusnom prostoru.
• Staklo moze Ьiti deЬijine od Ys" do %" (З do 1О).
• Za povecaпu termicku efikasпost moze se koristiti obojeno,
refiektivno Ш пisko emisioпo (low е) staklo; videti tabelu ispod.

- - - - - - - - - - - - - - - - : : • Nisko emision premaz па jednoj Ш оЬе staklene ploee

reflektuje upadпe eпergije u oЫiku zrаёепја dok propusta
veliku koliciпu vidljivog svetla.
• Za sigumosno zastakljeпje, staklo moze Ьiti temperatumo
ojaeano, kaljeno ili laminatno.

• Videti 12.16 za ostale proizvode od stakla.

Tip izolacionog Vidljiva svetlost Sola!no zracenje U-vrednost

stakla %propusteno %reflektovano %propuSteno %reflektovano Zima Leto

providno +providno 78-82 14-15 60-76 11-15 0.42-0.61 169-192

providno +low·e 49-86 12-15 17-56 17-25 0.23-0.52 133-157
providno +obojeno
sivo 13-56 5-13 22-56 7-9 0.49-0.60 74-152
bronzano 19-62 8-13 26-57 8-9 0.49-0.60 76-152
plavo 50-64 8-13 38-56 7-9 0.49-0.58 120-154
providno +presvuceno
srebrno 7-19 22-41 5-14 18-34 0.39-0.48 36-59
plavo 12-27 16-32 12-18 15-20 0.42-0.46 58-73
bakamo 25 30-31 12 45 0.29-0.30 44
 STAKLENE ZID ZAVESE @.З 1

Staklene zid zavese su spoUasnji nenoseci zidovi koji

se sastoje od providnog cistog stakla ili od
neprovidnih panela koji prekrivaju trogaone povгSine i
koji su noseni metalnim okvirom. One mogu Ьiti
podeljene prema nacinu njihovog sklopa.
Okvirnl sistemi iz pojedinacnih delova
Okvirni sistem iz pojedinacnih delova se sastoji od
cevnih metalnih precki i sipki koji su formirani i
spojeni deo ро deo na licu mesta za providno staklo
1 neprovidne elemente. Ovakav nacin omogueava
relativno niske troskove transporta i proizvodnje i
ovakav sistem moze blti brie sklopljen u odnosu na
druge sisteme.
Kotve /ankeri/
Precka
--·~---------- Gornja pi'ecka (gornji horizontalni
-----. ______.., poprecni element prozorskog rama)
~ -------~--" Providno staklo (instalirano sa
unutrasnje strane)
--------·------:. Unutrasnji deo precke
• Donja preёka
С.----------·----. Neprovidni panel је panei u
visespratnom objektu, postavljeп
izmedu donje precka rama prozora na
jednom nivou i gornjeg elementa
prozora koji se nalazi odmah ispod.

Okvirni sistemi u vidu prefabrikovanih okvira

Ovakvi sistemi se sastoje od prethodno sklopljenih, Ankeri
okvirnih zidnih elemenata koji mogu Ьiti prethodno Prethodno sklopljeni zidni elementi
zastakljeni ili se zastakljuju nakon montaze. Troskovi
transporta su veci u odnosu па prethodni sistem, ali
su manji troskovi rada na gradi!isti i brie је vreme
izvodenja.

Plocasti sistemi iz pojedinacnih spojeva

Kod plocastih sistema zid zavesa iz pojedinacnih
sistema, jedan ili dva sprata visoke precke se
Ankeri
postavljaju pre nego sto se prethodno sklopljene
zidne jedinice postave na mesto iza precki. Panelni
elementi mogu blti visine cele spratne visine, - - - Jedan ili dva sprata visoke precke
prethodno zastakljeni ili nezastakljeni, ili mogu Ьiti Prethodno sklopljeni zidni elementi
odvojeni providno staklo i neprovidni panelni
elementi.

Ploёasti sistemi kao gotove ploce kompletno

proizvedene u fabrici
Plocasti sistemi u vidu gotovih р! оса se sastoje od
sklopova providnog stakla i neprovidnt/1 elemenata
koji su oslonjeni na neprovidne grede izmedu Zastakljena ispuna
spoljasnjih stubova prekrivenih pokrivnim delovima.
Neprovidni panel

Grede trouglastog preseka se protezu

izmedu stubova i podupiru spoljasnju
ivicu poda ili krova.

• Videti 7.22-7.24 za opste uslove i zahteve

l
konstrukcije zid zavese.

CSI 0890.0 .Slaklenc zid zavese

 @.32 STAKLENEZIDZAVESE
• Profili preckj su spojeni sa njzom
preёkom fiksiranom za unutrasnji
zleb ј gornju precku koja klizi dole
preko zleba tako da su
slobodni da se pokrecu.
• Ugaonj ankeri, videti 7.24-----
• Svi ankeri i pricvrscivaci moraju
blti projektovani tako da budu
otporni па galvansko dejstvo.
• Panel ispune ili neprovidno
staklo, doЬijeno topljenjem
keramickog rastopljenog stakla
па unutrasnjoj povrsini kaljenog
ili toplotno ojaёanog stakla~
• Kontinualna pozarna pregrada је
osjgurana izmedu zida i ivice
podne ploce svakog sprata ili
krovne ploce kako Ьi se
sprecilo sirenje pozara.
• Videti 7.23 za projektovanje
izjednaeenog pitiska kod okvira
zid zavesa.
• Metalni ramovi treba da
imaju termicke prekide..___
• Horizontalne precke obezbeduju
adekvatno odvodenje vode.
• lzolaciono staklo - - - - -
• Staklo moze Ьiti zastakljeno sa
spoUasnje strane koriseenjem
sipki pod pritiskom ili
konstruktivnih zaptivki;
videti 8.29 i 8.31
• Za sklopove na vjsokim
objektima, unutrasnje
zastakljenje је konvencjonalnije i
ekonomiёnije. То је postignuto
pomocu fiksnjh spoljasnjjh
zaptivki i unutrasnjjh kljnasto
oЫikovanih zaptivki; pokrivke
skrivaju unutrasnji ram i
prievrscivace. -------711
• Neki sistemi zid zavesa mogu Ьiti
zastakljeni i sa spoljasnje Ш sa
unutrasnje strane objekta.
• Ovi detalji ilustruju tipicne vrste konstrukcije
• Deo zida jza
staklenih zid zavesa. Kada se koriste
spoljasnjeg pervaza
standardno napravljeni zidni sistemi, ne postoji
sadr.Zi termicku 1
potreba za novjm detaljjma osjm u slucaju kada
izolacjju, parnu branu, 1 se komponente menjaju. Za dalje ј opsjrnjje
elektrjcne kaЫove, i \ jnformacije о tome, po!rebno је pog!edatj jzdanje
1 Aluminum Curtain Wa/1 Design Guide Manua/,
1
1
koje је jzdato od strane Udruzenja amerjckjh
[ pгojzvodaca u oЫasti arhitekture /engl.
ГЈ Amerjcan Archjtectural Manufacturers
1 Association /MMAJI, zatim udruzenja Flat Glass
1 Marketing Association /FFMN, kao i pogledati
1 standarde koji su razvijenj od strane American
Socje!y for Testing and Materials /ASTM/.
Elementi па koje је potrebno obratiti paznju
ukljucuju:
• Ukupnu semu zida
• Vrstu zastakljenja
• Vrstu, djmenziju, ј lokacjju prozorskjh krila
koja se mogu otvaratj
• Vrstu i zavгSnu obradu panela ispune ili
neprovidnjh panela
• Oblm, stanje na uglovima ј ankerovanje
• okrivke mogu da se korjste da sakriju
priёvrscivace, da obezЬede neprekjnute profile, ј
da omoguce razne varijacije u metalnim
zavгSnim obradama.
r-~----
Potrebna dimenzija, ёvrstoea ј krutost
okvira zid zavese је odredena
opterecenjima koja ram mora da prihvati -
prvenstveno bocna opterecenja od vetra ј
relativno laka gravitaciona optereeenja.
Potrebno је konsultovati proizvodaёa za
konstruktivne mogucn~>-~ti sklopa zid
zavese, kao ј u vezi njene otpornosti na
uticaj vode i infiltraciju vazduha.
 STAKLENE ZID ZAVESE .33

Sistem staklene zid zavese moze da

koristi konstruktivne zaptivace kako ~-~ Vertikalna ргеёkа
Ы se zastaklile i staklene jedinice i
neprovidni paneli. Elementi noseceg
Konstruktivna zaptivka;
okvira treba da budu iste deЫjine kao
preporuёljivo sэmo za
i element izolacionog stakla kako Ы
vertikalnu upotrebu
se osiguralo uravnotezeno nosenje.

Каdа se postavljaju veгtikalno

elementi izolacionog stakla, tezina
elemenata gornjeg stakla moze da
izazove naprezanja u nizim staklenim
jedinicama. lz ovog razloga, ~ Horizontalna precka
t10rizontalna preёka рге nego
zaptivke treba da obezbedi potrebnu - - - , Neoprenski deo
podrsku za zastakljenje. Mali otvor kroz koji se sakuplja
kondenzacija ili se voda moze
Videti 8.28 za vise informacija о
cediti prema spoljasnjoj strani
zastakljenju sa konstruktivnim
zgrade moze Ыti postavljen u
zaptivacima.
zaptivacu nakon montaze.

Gravitaciono opterecenje
zastaklenja trebalo Ьi da bude
prihvaeeno horizontalnom
preёkom.
• Nikakvo opterecenje ne Ы
trebalo da se prenosi na
staklene elemente koji su
ispod.

Zastakljivanje kojim se staklo

postavlja u uduЫjenje rama
Zastakljivanje kojim se staklo
postavlja u udubljenje rama је sistem
zastakljenja pri kome se elementi
metalnog okvira postavljaju sasvim ·• Noseca precka
iza stakala ili elemenata kako Ьi
-~- • Element izolacionog stakla
formirali spoljasnjvpovгSinu u istoj
ravni. Stakleni elementi se
11 Ш---~- • Konstruktivni silikonski
pricvгScuju za okvir sa konstruktivnim
silikonskim zaptivacem; silikonski zaptivac mora Ьiti
zaptivac prenosi vetar i druga kompatiЬilan i sa staklenim
opterecenja sa stakla na metalni elementima i sa metalnim
okvir staklene zid zavese bez
mehanickih spojnih sredstava.
Ovakav dizajn terba da omogucava
lako odГZavanje i zamenu slomljenih ~ ·• Konstruktivni silikonski zaptivaёi
staklenih elemenata. Fabricko na atmosferske uticaje
zastakljenje se preferira zbog bolje
• Sipka od polietilenske ре11е
kontrole kvaliteta Potrebno је
konsultovati proizvodaca uvezi
detalja.
 .34 OTVORI U KROVU
Zastakljeni otvori na krovu omogueavaju ulazak dnevne
svetlosti u unutrasnji prostor. Ovaj efikasan i isplativ izvor
osvetljenja moze se postaviti umesto nomnalnog osvetljenja
preko prozora ili kao dodatak osvetljenju preko prozora.
Posebna paznja treba da se obrati na kontrolu sjajnosti i
Ыjeska, јег zaluzine, senila Ш reflektujuee panele mogu Ьiti

Sa grebenom neophodni. Otvori па krovu koji su horizontalni i okrenuti prema

jugu povecavaju prijem suneeve toplote zime, ali preko leta

ф
zastori mogu Ьiti neophodni kako Ьi se sprecilo prekomerno
zagrevanje.

• Zastakljeni otvori konstruisu se koriscenjem ovih elemenata:

-~ • O!vori na krovu su jedinice sa metalnim ramom sa plaslicnim
-~
Kruzna kupola ёetvrtasta kupola Piramida ili staklenim pokrivaeem. Postoje u velikom broju velicina i
oЫika i mogu Ьiti proizvedene prema zahtevu.
• Krovni prozori su drveni prozori projektovani za postavljanje
OЬiici otvora na krovu
na kosi krov. Ovi prozori se otvaraju osovinski ili pomocu sarki
za ventilaciju i ciscenje. Тipicno su siroki 2' do 4' (61 О do
1220) i З' do 6' visoki (915 do 1830) i mogu se doЬiti sa
senilima, zastorima i elektricnim upravljanjem.
• Nagnuti zastakljeni sistemi su zastakljene zid zavese
napravljene da imaju ulogu kosih staklenih krovova.
• Zastakljenje moze blti od akrilne ili polikarbonatne plastike i1i
zicanog, laminiranog, toplotno ojacanog ili potpuno kaljenog
stakla. Gradevinski propisi ogranicavaju maksimalnu povrsinu
svakog panela za krovni otvor.

/ • Dvosiruko zastakljenje је preporucljivo u ciiju cuvanja energije

i smanjenja kondenzacije.
• Kada se koristi staklo armirano zicom, toplotno ojacano staklo
ili potpuno kaljeno staklo u viseslojnim sistemima, gradevinski
propisi zahtevaju da zicana mreza bude postavljena ispod
zastakljenja kako Ы se sprecilo da staklo, ukoliko se po!omi,
padne i povredi ljude; izuzeci postoje za individualne
stambene jedinice.

~ ~----:'
1/ • Minimalni nagib za ravne Ш naborane plasticne otvore na·
krovu је 4:12. Plasticne kupole treba da se izdizu bar 10%

~~!
raspona ili najmanje 5" (125).

·----..--.-~·---- ......Ј
-
··•treba
Ramovi za otvore na krovu i nagnute zastakljene sisteme
da sadrze interni zljebni sistem za sakupljanje
i
odvodenje propustene vode i kondenzata u spoljasnji prostor
kroz rupe za curenje.

• Jedinice krovnih otvora zahtevaju ram na krovnom otvoru;

noseca krovna struktura i krovni otvor moraju blti napravljeni
tako da izdrZ:avaju predvidena krovna oplerecenja.
CSI 07800 Otvori u krovu
CSI 08655 Krovni prozori
CSI 08960 Zastakljeni sistemi u nagibu
 DETALJI KROVNIHOTVORA @.35

Krovni rub od 4" (1ОО)

• ' .t. '

·-·-.·-~------· •• - · · - - · - . : . - •• -.~~------···:. щ~ ·-~-
Aluminijum Drvo

Тipovi drzai:a • Butilna zaptivna traka

• Neprenska zaptivka
• Polivinilska
zaptivka

• Aluminijumska kapa--Jr1~~~
• Pricvrscivaci od
nerdajuceg celi

• Rupe za odvodenje \
~. Olukza kondenzaciju
vode u coskovima
• Krovni zavrsni pokrivac
Silikonski zaptivac
Tipii:an detalj driai:a

~--~.~•Ћkonski zaptivac na
visoj strani
~::Jf:~!lr«--~ okгivaё sa sponom

• SpoJna srpka nosaёa

-· --------- Neoprenska zaptivka
Меда na nadstresnici
Montazni blok

- - - - - Sina drzaca

IГ-----· Ankerski sraf

• Nosac dГZaea ili zid

Veiiёina cevi zavisi od raspona i

rastojanja Nadstresnica ili
Zavrsni zid i tipiёna prozorska daska
greda
@.36 STAKLENICI

Stakleпik је sta klom zatvoreп prilaz ili prostorija spojena

·• Ventilacioпi otvor na sa zivotпim prostorom ј orijentisana tako da prima velike
slemeпu kolicine suпёevog zraceпja. Staklenici se оЬiёпо koriste u
pasivпjm solarnjm projektima u komЫпacijj sa termickom
masom od opekarskih elemeпata, kameпa, ili betona za
skladisteпje toplote od suпcevog zгасепја. Zbog
mogucпosti pregrevaпja potrebпo је пapгaviti senila ј
veпtilaciju sa pokre!пjm prozorima ј ukoljko је пеорhоdпо

• Okvir koji se otvara • Termicka masa za sa veпtilatorom.

skladisteпje toplote
za ventilaciju

• Staklenici, solarijumi i staklene baste se mogu пabaviti

г
• kao izgradeпi sistemj sa drveпjm Ш metalnim
ramomvima, kompletno sa zastakleпjem i opsivima.
Veпtilator moze Ьiti postavljeп па krovu ili па kalkanske
krajeve.
• Senila i zastori prate паgiЬ krova i mogu se pokretati
гuёпо ili daljiпskim upravljacem.

·• Francuska ili klizпa vrata se mogu nalaziti па svakoj od

kalkaпskih s!гапа.

IE~-- • Оkпа sa kosim otvaгaпjem ili u prozorskom okviru koja

se koriste za ventilaciju se postavljaju na prednji ј
Ьоёnе zjdove; nekj sistemi imaju veпtjlaciona okna ла
krovu.

• Detalji u dопјој poloviпi 8.35 karakterjsu koпstrukciju

zastakljenih struktura sa metalпim ramom. lspod su
tipicni detalji stakleпika sa drvenim ramom.
• Bezbedonosno
zastakljenje nije
neophodno za nagnuta
zastakljenja komercijalnih
ili odvojenih stklenika ako
slrukture nisu namenjene
javnoj upotrebl i visina
slemena ne prelazi visinu
od 20' (6095) u odnosu
na kotu zemljista.

• Neoprenski montazni

• Zaptivna bulilna traka sa

folijom

• Metalni opsiv

Butilna zaplivna traka sa

folijom za zaptivaпje
prolaza toplote
CSI13123 Zastakljene strukture
®
SPECIJALNE KONSTRUKCIJE
9.02 Specijalne konstrukcije
9.03 Konstrukcija stepenista
9.04 Tehnicki zahtevi za stepenista
9.06 Nacrti stepenista
9.08 Drvena stepenista
9.1 О Betonska stepenista
9.11 Celicna stepenista
9.12 Spiralna stepenista
9.13 Merdevine
9.14 Liftovi
9.17 Pokretne stepenice
9.18 Kami1"1i
9.19 Tehnicki zahtevi za kamine
9.20 Ozidani dimnjaci
9.21 Fabricki napravljeni kamini i pecnice
9.22 Sema kuhinje
9.23 Dimenzije kuhinje
9.24 Kuhinjski elementi
9.25 Prostor u kuhinji
9.26 Seme kupatila
9.27 Sanitarije
9.28 Sanitarije za osobe sa posebnim potrebama
9.30 Prostor u kupatilu
.02 SPECIJALNE KONSTRUKCIJE

U ovom poglavlju su prikazaпi elementi objekta koji imaju

jediпstveпe karakteristike zbog cega se obraduju kao
роsеЬпе celiпe. lako пе uticu uvek па spoljni izgled objekta,
uticu na uпutrasnju orgaпizaciju prostora, strukturnu semu
sjstema, ј u пekim slucajevima, па semu grejпih, vodovodnih i
e!ektricnjh instalacija.

Stepenista omogucavaju kretanje iz jedпog nivoa u drugi i

zbog toga predstavljaju vazпe povezujuce elemeпte u
celokupпoj cirkulacionoj semi u objektu. Bi!o da proiaze kroz
dvospratnicu ili se dizu kroz uzak otvor, stepeпiste zauzima
veliki deo prostora. Odmoriste stepeпista treba da bude
logi(:ki jntegrisano u gradeviпsku strukturu kako Ы se izbegle
prevjse komplikovane koпstrukcije. Bezbednost ј lakoca
upotrebe su na kraju najvэZniji zahtevi kod konstrukcije i
postavljanja stepenista.

U zgradama sa vise spratova su potrebnj liftovj za kretanje

ljudi, prenosenje opreme i tereta sa jednog sprata па drugi.
Stepenista za prjstup osoba sa posebпim potrebama u javne i
komercijalne zgrade sa vise spratova su propisana saveznim
propisima. Alternativu liftovlma predstavljaju pokretпe
stepenice koje mogu da preпose vecl broj ljudi efikasno ј
komfoгno izmedu ogranicenog broja spratova.

Kamini i lozista su izvori toplote i vizuelпe tacke od iпteresa u

svakom unutrasnjem prostoru. Mesto postavljaпja i veliciпa
kamiпa ili lozista u prostoriji treba da bude u vezi sa
dimeпzijom i upotrebom prostora. 1kamiпi i lozista treba da
budu па takvom mestu i takve koпstrukcije da se dini odvodi
па pravilan nacin. Velicina zastitnih vrata i kanal dimnjaka
treba da odgovaraju velicini i proporciji lozista i potrebno је
preduzeti mere za zastitu od pozara i toplotnih guЬitaka.

Kuhinje ј kupatila su jedinstveni prostori u objektu koji zahte-

vaju pazljjvu iпtegraciju vodovodnih, elektricпih, grejnih/venti-
lacionih instalacija sa funkcionalnim ј estetskim zahtevima
prostora. Ove prostorije takode zahtevaju posebne iпstalacije
i opremu, lakocu odГZavanja, trajnos, i sanitarпe povrsine.

_ј
' 1

н -1r-
111 о . . .
f:::
+
1~ Ј-!-
-·=rr+-+-
::Cf-1 i
!-+-
~

t-~~
... н-
_, 1-r--
..... .
~ ·- --f- vl- ....
1
ii . --н-
-·· -- 1- - f- -
"-...,__/ t-·
 KONSTRUKCIJA STEPENISTA W.ОЗ
cela stepenika ј gazista kod stepenista treba
:.1 ј() u takvoj proporcjji kako Ы bllo prilagodeni kretar.ju
,, ;1 Ukoljko је nagjb previse strm penjanje moze blti flz •
.· k.:zamorno kao i psiholoski neprijatno, а silazenje nez-
.i·JI!r~o. Ako је nagib stepenista plitak, gazjsta treba da
·• '"u dovoljno duboka da odgovaraju koraku.

' ,, ~1devinski propisi regulisu minimalne i maksimalne di-

cela i gazista; vidi 9.04-9.05. Za postizanje kom-
dimenzije cela i gazista treba proporcionalпo
·::cditi prema jednoj od sledecih formula:
· Gaziste (u incima) + 2х eelo(u incima) = 24 do 25
· Celo (u incima) х gaziste (u iпcirna)::: 72 do 75

:);юljna stepeпista generalno nisu strma kao uпutrasnja,

r.ogotovo па mestima gde postoji opasпost od sпega i
lt!lia. Proporcionalпa formula se zato moze promeпiti
t:Јко da daje zЫг koji је jednak 26. elo maksirnalno 7" (180);
Gaziste miпimalno 11" (280)
ьezbednosnih razloga, sva cela u jednom stepeпistu Celo miпimalпo 4" (100)
lrcoa da budu iste visine, i sva gazista treba da budu iste
1iuoine. Gradeviпski propisi ogranicavaju dozvoljenu raz-
!rku IJ visiпi cela ш dublnE .,дista na 318" (10). Konsulto- Stepenista
•;ali gradevinske propise kako Ьi potvrdili dimenzioпe
пorrne prikazane па ovoj i sledecoj strani.

:• Maksimurn 1:12 ako је deo prilaza za

osobe sa posebnim potrebama ili izlaza
u slueaju opasnosti

Dimenzije cela i gazista

• Stvarne dimenzjie cela ј gazjsta za jedno ste- Celo Gaziste
peniste se odreduju deljenjem ukupпog uspona ili inca (mm) inea (mm)
visiпe od poda do poda sa zeljeпom visiпom cela.
DoЬijeni broj se zaokruzuje kako Ьi se dоЫо сео 5(125) 15(380)
broj cela. Ukupan uspon se onda de!i sa ovim
5-'Ч135) 14-IJ2(370)
celim brojem da Ьi se doblla stvarna visjпa cela.
• Visiпa ёеlа mora da se proveri u odпosu па mak-
5_1/2 (140) 14(355)
simalnu vjsiпu koju dozvoljava gradeviпski propis. 5· 3/4 (145) 13.1/2 (340)
Ako је potrebпo broj eela moze da se uveea za 6 (150) 13 (330)
Jedan i da se stvama visiпa cela ропоvо jzracuna. 6_1/4 (160) 12·1f2 (320)
· Kada је visina cela odredeпa, duЬina gazista
6.1/2 (165) 12(305)
moze da se odredi pomocu celo:gaziste propor-
cionalne formule. 6-3/4 (170) 1Ј-1/2 (290)
· Posto u jednom nizu stepeпica uvek ima јеdпо 7(180) 11 (280)
rnaпje gaziste od broja cela, ukupan broj gazista i 7.IЧ185) 1Q.1J2 (265) ·. • Ove dimeпzije cela i gazista su dozovl-
ukupпa dublпa se mogu lako odrediti. jena samo kod privatпih stepeniS!a
7-1/2 (190) 10(255)
koje siUZ.e za 1О osoba i stepeпista
Р/4(195) 9.1/2 (240) Ј koja vode па пеnаstапјепо potkrovlje.
8(205) 9 (230)
 ®.04 TEHNICКI ZAHTEVI ZA STEPENISTA
Zastitлe sipke
• Zastitne sipke su potrebne da Stite otvorene i1i
uglaeane strane stepenista, rampi, tremova, i
neogradenih podnih i krovnih otvora.
• Zastitne sipke treba da budu najmaпje od 44"
(1120) visoke; zastitne sipke u stambenim ob-
jektima mogu da budu 36" visoke.
• Zastitne sipke koje stite otvorene i1i uglaёane
strane stepenista mogu imati istu visiпu kao i
rukohvati.
• Kako deca ne bi mogla da padnu kroz zastitne
sipke, kroz razmak izmedu sipki ne sme da
prode lopta od 4" (100).
• Zastitne sipke Ьi trebalo da mogu da izdГZe
koncetrisaпo oplerecenje nejednovremeno pri-
menjeno na njene gornje sipke u vertikalnom i
horizontalnom pravcu. Konsultovali
gradevinske propise za detaljne zahteve.
Konstrukcija stepenista је strogo odredena gradevinskim
propisima, pogotovo ako је stepeniste vaian deo izlaza u
slueaju opasnosti. Posto stepeniste za osobe sa posebnim
potrebama takode treba da sluzi kao izlaz u sluёaju opas-
nosti, ADA uputstva za osobe za posebnim potrebama
prikazani na sledecoj strani su sliёni onim za stepenista u
sluёaju opasпosti.
Sirina stepenista
• Opteretenje, koje se zasniva na broju osoba i velicini
povrsine koja se koristi, odreduje potrebnu sirinu ste-
penista za izlaz. Konsultovati gradevinske propise za de-
talje.
Minimum 44" (1120) sirine; minimum 36" (915) za ste-
peniste koje sluzi za 49 osoba ili manje.
Rukohvati mogu da prekrivaju maksimalno 3-1/2" (90)
potrebne sirine; bocno ojaeanje i lajsne mogu da prekri-
vaju maksirnalno 1-1/2" (38).
Odmorista
Odmorista treba da budu najmanje siroka kao i stepenice i
da imaju duzinu od najmanje 44" (1120) mereno u pravcu
kretanja. Odmorista u mestu stanovanja mogu da imaju
minimalnu duZinu od 36" (915).
Vrata treba da se otvaraju u smeru izlaska. Vrata pri ot-
varanju ne smeju da smanje odmoriste па manje od pola
svoje potrebne sirine.
• Kada su potpuno otvorena, vrata ne smeju da zauzimaju
zahtevanu siriпu vise od Т' (180).
Rukohvati
• Rukohvati u potrebni sa оЬе strane stepenista. Gradevin-
ski propisi dozvoljavaju izuzetak kod stepenista u mestima
stanovanja, stepenistima koja su siroka manje od 44"
(1120) i stepenista koja imaju manje od ёetiri ёеlа.
Visina od 34" do 38" (865 do 965) iznad ivice gazista ili
zastitne ivice stepenika.
• Rukohvat treba da bude kontinualan bez prekida
stubovima ili drugim smetnjama.
• Jedan rukohvat treba da је pгoduzen najmanje 12'.' (305)
iza ёеlа poslednjeg stepenika i najmanje 12" (305): plus
dublna gazista iza cela donjeg stepenika. Krajevi treba
Ьlago da se zavђaju u zid ili pod, ili da se nastavljaju na
rukohvat sledeteg niza stepenica.
• Videti sledecu stranu za detaljne zahteve za rukohvate
Gazista, cela i ispusti
• Preporuёuje se minimum tri ёеlа ро nizu stepenica kako Ьi
se izbeglo spoticanje sto zahteve gradevinski propis.
• Videti sledecu stranu za detaljne zahteve za gazista, cela i
ispuste.
• Vidi 9.03 za proporcije gazista i ёеlа.
 TEHNICКI ZAHTEVI ZA STEPENISTA
----------------------------------------------
ADA uputstva za osobe sa posebnim potrebama
Stcpenice za osobe sa posebnim potrebama treba da
\ILJZe i kao izlaz u slucaju opasnosti, Ш da vode do po-
•Jrucja gde osobe koje nisu u mogucnosti da koriste ste-
pcnice mogu privm1eneno da se sklone od opasnostj ј
:~acekaju pomoc tokom evakuacije.
Cela i gazista
• DuЬina gazista: minimalno 11" (280)
• Visina ёеlа: minimalno с (100), maksimalno 7" (1 О)
• Zahtevaju se jednoobrazne dimenzije cela i gazista
• Neogradena eela nisu dozvoljena
Rampe
Rampe omogucavaju ravnomeran prelaz izmedu nivoa u ob-
jektu. Kako Ы se doblli komfomi mali nagiЫ, potrebna је
relafivno dugaёka staza. ОЫсnо se koriste da prilagode
promenu u nivou duz prilaza za osobe sa posebnim potrebama
ili da pruze prjlaz opremi na tockovima. Кratke, prave rampe
deluju kao grede i mogu Ыtј konstruisane kao drveni, celicni Ш '
betonski podni sistemi. Dugacke Ш krivolinijske rampe su oЫicno
od eelika ili ojacanog betona.
• Maksimalni nagib 1:1
• Maksimalna razlika izmedu
odmorista 30" (760)
о/Ј .05
Rukohvati
Rukohvati treba da budu bez ostrih ili
nazuЫjnih elemenata ј treba da imaju kruzпi
poprecni presek i precnik od minimalno 1-
1/4" (32) ј maksimalno 2" (51).; drugi oЬiicj
su dozvoljeni ako pruzaju jednaku moguёnost
zahvatanja ј ako imaju maksimalnj poprecnj
presek od 2-1/4" (57).
lspusti
--------~----~:, • Maksimalna isturenost 1-1/2" (38)
• Maksimalni poluprecnik 1/2" (13)
---····--· • Cela treba da budu zakosena ili donja
strana ispusta treba da је pod uglom od 60°
u odnosu na horizontalu
Minimalnj prostor izmedu ivica ili zastitnih
sipki 36" (915)
PovгSina rampe treba da bude staЫina,
cvrsta, i otporna na klizanje.
• lvicnjak, zastitne sipke ii zidovi su potrebni
kako Ьi sprecili ljude da skliznu sa rampe;
minimalna visina ivice ili barijere 2" (51)
Odmoriste
~-~-- .• Rampe treba da imaju odmorista na svakom
kraju sa minimalnom duzinom od 60"
(1525).
• Odmoriste treba da bude siroko kao i najsira
rampa koja vodi do nje
• Minimalna velicina odmorista 60" х 60"
(1525 х 1525) na mestu gde rampa menja
smer
Rukohvat
• Rampe koje imaju uspon veci od 6" (150) ili
stazu vecu od 72" (1830) treba da imaju
rukohvate sa оЬе strane.
Od 34" do 38" (865 do 965) iznad povrsine
rampe.
Produzenje rukohvata najmanje 12" (305)
horizontalno iza gornje i donje staze rampe.
ГЈЈ .06 NACRTI STEPENISTA

Pravolinijske stepenice

tfFRTПJtl 11 1f Ј
• Pravol!пijske stepenice se pruzaju od jednog nivoa do
drugog bez kriviпa i zavoja
• Gradevinski propisi оЬlспо ogranieavaju vertikalпu razliku
izmedu odmorista па 12' (3660).

• Stepenistu se moze priCi Ш se moze пapustiti ili aksijalпo

Ш sa strane pravca stepenica.

Stepeniste sa promenom pravca pod pravim uglom

• Stepeniste sa skrelaпjem pod pravim uglom ili stepeпiste
u oЬ!iku slova L ima zavoj pod pravim uglom u odnosu па
pravac kretanja
• Dva niza stepeпica povezanih odmoristem mogu Ыti jed-
naka ili razlicita, zavisпo od zeljeпog пivoa otvorenosti
stepenista.

• Odmoriste koje је ispod normalnog nivoa ociju i

obezbeduje prostor za odmor ili pauzu је primamljivo.

Stepenice sa polukruznom promenom

• Stepeпice sa polukruznim skretaпjem zaYijaju se па 180°
ili pod dva prava ugla na zajednickom odmoristu.
1
• Stepenice sa polukruzпim skretaпjem su kompaktпije od
pravolinijskih stepeпica
• Dva niza stepeпica povezana odmoristem mogu blti jed-
naka ili razlicita, zavisno od zeljenog nivoa otvorenosti
stepenista.
 NACRTI STEPENISTA W.01

· .:cpeniste sa zavojima
· Stepenice sa zavojima su svako stepeniste
liapravljeno sa zavojima kao kod kruznih ili spiral- - • Zavoji moraju da imaju propisanu
lih stepenica. Stepenice sa polukruznim ili skre- dimenziju gazista.
taпjem pod pravim uglom mogu takode da imaju
Lavoje umesto odmorista kako Ы se ustedelo na ~\....---=:::::::::r----_., U datoj tacki 12" (305) od uzeg
prostoru pri promeni smera. kraja gazista
· Zavoji mogu blti opasni posto imaju malu gaznu
povrsinu na svojim unutrasnjim stranama.
• Minimalno 6" (150) па uzem delu
Gradevinski propisi uglavnom ogranicavaju
gazista
llpotrebu zavoja na privatnim stepenistima unutar
stambenih objekata.

Kruzno stepeпiste
· Kruzпo stepeniste, kao sto samo ime govori, ima
kruznu projekciju konstrukcije. lako se kruzno Minimalno 10" (255) na uzem delu
stepeniste sastoji od zavoja, gradevinski propisi gazista
dozovljavaju da se kori::.i..; као deo izlaznog sis-
tema iz zgrade ako је unutrasnji poluprecnik пaj­
manje dvostruke sirine stepenista.
Unutrasnji poluprecnik treba da
bude пajmanje dvostruke siriпe
stepenika.

Spiralno stepeпiste
• Spiralпo stepeniste se sastoji od gazista ·• Minimalna dublna gazista od 7-
klinastog oblika postavljenog okolo i 1/2" (190) u datoj tacki
ucvrscenog za centralni stub. 12" (305) od uzeg kraja gazista
• Spiralno stepeпiste zauzima minimalni deo
podne povrsine, ali gradevinski propisi
dozovljavaju njihovu upotrebu kao privatno
stepeniste samo u individualnim stambenim
jeidnicama.
• Vidi 9.12 za tipicne dimenzije.
r--------1 l==-=:;;;;;:::r~j_
~ Maksimalna visina eela 9-1/2"
(240)

Minimalпa visina meduprostora

6'-6" (1980)
 ®.08 DRVENA STEPENISTA
• Drveno stepeniste se sastoji iz sledecih elemenata:

Postolje ili ojacanja su glavne zakosene grade koje

podupiru gazista i се! а niza stepenica. Broj i razmak
izmedu postolja koji је poreban za stepeniste zavisi od
sirine gazista.

----·--------::.• Bocna ojacanja su zakoseni zavrsni elementi kojj su

postavljeni duz stepenista na kojima se zavrsavaju
cela i gazista.

-------------·----------------.:.,_ Gazista predstavljaju gaznu povrsjnu koja premoscava

razmak izmedu potpornjh poslolja.
-----------~-----------.;.! Cela su vertikalne daske koje zatvaraju stepenice ј
daju cvrstinu konstrukciji; neke stepenice nemaju cela.

Posto/je moze blti spojeno

sa potpornom gredom,
vezacem, ili zidnom kon-
strukcijom sa metalnim
nosacima ili ploeom.
Prigusna ploca usaduje i
apsorbuje opterecenje za-
kosenog poslolja ste- ~ Vidi 9.04-9.05 za za-
penista. / hleve za rukohvate
---1 Zavrsna podloga od drveta • Metalni dГZаё za ruko-
/.-- poslavljena preko gazista i hvat
/ cela od sperploёe.

------· Kompletno ojaeanje

------· Visina eela

_../"./.---/ ------· Dublna gazista
~
• Vidi 9.03-9.05 za zahteve • Kompletno ој ·е
za eela, gazisla ј ispuste.

• Simetricne kose ivice gaz-

isla od sperploёe za
poslavljanje tepiha ..

• Postolja - - - - 7 !
• Postolje • • Odstojnic·

• Llkrucenje ро
potrebl za zid~
oЬioge

Stepeniste zatvorenog cela sa komplelnim ojacanjem

CSI 06430 Drveno stepeniste ј rukohvati

 DRVENA STEPENISTA .09

· ЭtUь rukohvata usraftjen u • Zatvoreno stepeniste ima uklopljena

postolje ojacanja sa оЬе strane tako da moze
i
1 da bude manje ili vise zavrseno pre
• Gaziste moze da ьude poduprto postavljanja па krajnju lokaciju.
фiicnim profilima koji se ubacuju
u gaziste ili umetanjem dasaka u
postolje minimalno 1/2" (13).
i
1

! /-· Balusteri
1 / / / Кit izmedu balustera
i
ј•у ,/
1 1 ./ •

L_ _,......_ i/ ..--- Sinska spona

_.--------, Postolje 2х ili Зх / ___ ____.... Uklopljeno ojacanje
Dascano gaziste 2х ili Зх
Gaziste
Preklop od 1" do 1-1/2" (2S
do38)

-·-· Zidna oЬioga

Stepeniste sa otvorenim ёelom Uklopljeno ojacanje @Sine

• Stepeniste sa otvorenim celom ne zado-

voljava ADA propise za osobe sa poseb-
nim potrebama. ~""-..:s~~ . . . Rukohvat; vidi 9.04-
9.05 za zahteve
Кit izmeau balustera
• Drveno celo • Balusteri i gaziste u
• Drveno gaziste spoju u oЬiiku lastinog
гера

• Uklopljeno zidno
ojacanje
• Gaziste

Prelom gazista

Froпtalno ojacanja prihvata

celo na ugaonom sastavku.
Frontalno ojacanje је
spoljnje ојаёаnје stepenista;
moze blti u kucistu da
formira ivicnjak ili da bude
Uklopljeno ojaeanje је usmereno kako otvoren sa gornjom ivicom
ы pпmilo krajeve gazista ј cela u nizu seeenom prema profilu gaz- Frontalno ojacanje
kutista; kliпovi se korisle da Ы obezbe- ista i cela. Zidna obloga
dili ёvrsto spajanje.

Stepeniste sa zatvorenim ёelom sa uklopljnim ojacanjem Otvoreno ojacanje @ Sina

 ®.1 О BETONSКA STEPENISTA
Betonsko stepeniste se pravi kao nagnuta, jed-
.. •· norodna рlоёа sa stepenicima formiranim na
•;. njenoj gornjoj povrsini. Ako se stepeniste pravi
posle podnih greda Ш zidne osnove predstavlja
prostu gredu. Ako se izliva sa gredom ili nosaёima
ploce, konstruisana је kao kontinualna greda. Be-
, ivica ploce stepenica
tonsko stepeniste zahteva pazljivu analizu
moze da bude izvr-
opterecenja, raspona i uslova podupiranja; konsu/-
nuta na gore da
tovati gradevinskog inzenjera za krajnje zahteve
formira ivicnjak
konstrukcije.
ili ogradu

• Vidi 9.04-9.05 za za-

hteve za rukohvate i
zastitne sipke. , Minimalno 1-112" (38) k:od betonskih zidova;
· minimalno 4" (100) kod zidova od opeke
-,• DeЬijina betonske рlоёе; pravi!o palca:
_ raspon/26
· • Raspon је jednak horizontalnoj razdaljini izmedu
·podupiraea

• DГZaci za rukohvat

(38)
-
• Maksimalni ispust 1-1/2"

• Maksimalni poluprecnik
1/2"(13)
• • Minimum 60°
• Sipkeu ispus~ • DГZaёi za rukohvat mogu Ьi!i povezani za vrh
рlоёе stepenica ili zid, ili za ivicu рlоёе ste-
• Maksimalni penica
poluprecnik 1/2" (13}
• Tipicni poloprecnik
314" (19)

• Vidi 9.03-9.05 za za-

f'•
'.
~~.:.~_:.:1
. '.. .
....
. 1
. i
.;,_...Ј
,

• lzliveni metalni ispust sa hrapavom

hteve za celo, zavгSnom obradom
gazipste i ispuste.

• Metalno, gumeno ili vinilsko gaziste sa

izduЫjenom povrsinom
'Ј

• Kameno gaziste sa hrapavim trakama

• Potporna greda
• Stepenice zahtevaju ispuste i gazista
Poduzni presek otporna na klizanje

CSI 03300 Beton liven na licu mesta

 CELICNA STEPENISTA ®.11
------------------------------------------------
' .cilcna stepenista su jednake forme kao i drvena stepenista.

• Celii5пi profili sluze kao postolje i ојасапје.

· Gaziste premoseava rastojaпje izmeau bocпih ојаёапја:
· Gazista mogu da budu od celiёпih ploea ispuпjenih --
betoпom, resetki, ili ravnih ploca sa postavljeпom povrsi-
nom.

Konstruisaпe i prefabrikovaпe celicne stepeпice su dos-

lupne.

• Celicna поsеса greda

• Celicno ojacanje
• Gaziste od celicnih р!оса is-
punjenih betoпom
• Odmoriste od celiёnih ploc
• Celicпi profil moze da se ispunjenih betoпom
oslaпja па поsаее u zidu ili
• ёelicna cev ili пoseci profil
da visi па spojпim sipkama
sa plafoпa. _

• Gaziste od celicne ploce is-

punjen betonom minimalno 2"
(51)
• Oblik ploca је razlicit, konsul-
• Prefabrikovaпi rukohvat od metalne tovati proizvoaaea.
cevi; 1-1/4" (32) 0
• Vidi 9.04-9.05 za zahteve graaevin-
skih propisa i ADA propise za osobe
sa posebпim potrebama za rukohvate
1 zastitne sipke.

·• • Gips ploca ili metalna mrezica

i malter poduprti oplatom па
• Zavareno n~
donjoj strani
Pricvrsna spojnica sa
---~
zavrtпjem ---------------
pricvrscuje bocna ојаеапја za pod
----. 'Zatvorena cela

• Resetksto gaziste
• lspust moze da bude od kvadratпih · • ёelicne ploee ispuпjeпe
ploca, sipki sa malifll------. betoпom i zavarene za bocna
razmakom, ili ugaonika ~ ojacanja
sa hrapavom trakom. • Ravna ploca gaziSta sa
postavljenom povrsinom
• Takode su dostupna drveпa i gotova
betonska gazista. • Stepeпiste sa otvorenim
celom nije u saglasnosti sa
ADA propisima za osobe sa
posebnim potrebama.

Otvorena ёеlа

CSI 0'):)10 Metalna stepenista

 ®.12 SPIRALNA STEPENISTA

·• Minimalna sirina 26" (660) • Koriste se razliciti nacini povezi-

• Veci pгecnici su bezbedniji i laksi vanja platforme za podnu kon-
za penjanje i silazenje. strukciju.
----.=-:------l . • Odmoriste na go· moze Ыti
/',,~· kvadratno, pravougaono ili u oЬiiku
• Pravougaono odmoriste је
/ /\: cetvrtine kruga.
.! ...
/."..,"".,.
\1

.~
pricvrseeno za gornji pod duz
jedne ivice
.• Zahtevanu visininu Ы trebalo
postici u okviгu 3/4 kruga. " Stepeniste se dize do otvoгa u ob-
liku slova L i pricvгS6uje se direk-
• Centralni stub treba da se za- ino za konstrukciju gornjeg poda;
ri1 1
vrsava u visini ograde ili da nas- platfoгma se ne isporucuje
1 1 -~ tavlja do plafona.
11

'С]___.,; Kvadratna platforma је

11
1.1
!Ј
-...----
pricvrscena za goгnji pod duz dve
susedne stranice.

~· Platforma velicine cetvrtine kruga

јеpostavljena na kruzni otvor.

~~ј;;~-·· Maksimalna visina cela 9-112"·

::=Ь-г (240) /
~ · • Maksimalna visina zavisi od
Povezivanje stepenista

ugla gazista i visine izmedu

donjeg i gornjeg poda.
• Minimalna visina
meduprostora 6' -6" (1980)
• Rukohvat od drveta ili
metalne cevi
• Balusteri
• Bazna ploca moze da se
naslanja na podnu podlogu ili
na podnu strukturu
• Visina izmedu donjeg i
Nacrt i vertikalna projekcija gornjeg poda
22 У2. , 21·. зо·
~·· Minimalno 7-1/2" (190) u datoj
/ tacki
/ • 12" (302} od uzeg dela gazista
• Celicno Ш aluminijumsko gaziste
moze blti od kvadratnih plocica ili
presvuceno hrapavom plocom,
resetki, ili od ploee ispunjene
betonom ili teraco masom.
• Drvena gazista zahtevaju celicnu
podkonstrukciju. Gazista na koja
se postavlja tepih mogu Ьiti od tvr-
dog drveta ili sperploce.
Gaziste

Primeri velicina i dimenzija spiralnih stepenista*

Ugao Вг. gazista Preenik Otvor u Velicina Sirina od stuba Centralni stuЬ/
Visinacela Visina
gazista u З6о· stepenista zidu odmorista do Preenik bazne

221/z• 16 7" (180) 7'-0" (2135) 60'' (1525) 64" (1625) 32" (815) 26" (660) 4"/12" (100/305)
27' 13 'J-1/z" to 8" (190 to 205) 6'-9" (2055) 64" (1625) 68" (1725) 34" (865) 28" (710) 4"/12" (100/305)
30. 12 8-'/z''to 9ЈН' (215to 240) 6'-9" (2055) 72" (1830) 76" (1930) 38" (965) 32" (815) 4"/12" (100/305)
76" (1930) 80" (2030) 40" (1015) 34" (865) 4"/12" (100/305)
• Konsultovati literaturu proizvodaca za potvrdu ovih dimenzionih normi. 88" (2235) 92" (2335) 46" (1170) 40" (1015) 6"/12" (150/305)
96" (2440) 100" (2540) 50" (1270) 44" (1115) 6"/12" (150/305)

CSI 05715 Prefabrikovane spiralne stepenice

 MERDEVINE CV .1 З

Merdevine se pretezno koriste kod industri- Ograda od cevi 1-1/4"

jskih objekata i u usluznim i pozadinskim (32) 0: prievrscena za
sluzbama. Mogu se koristiti i u privatnim zid ili za ojacanje na
stamЬenim objektima u kojima је prostor vrlo vrhu.
uzak а kretanje minimalno. • 6" (150) do ulaza

Crtezi па ovoj strani prikazuju merdevine od

metalnih elemenata. lsto izgledaju i 3"do 6" (75do 150)
merdevine od drvenih elemenata.

Mere bezbednosti ukljucuju:

• Pravilnu visinu ёеlа
• Odgovarajuca povгSina za noge
• Odgovarajuci nosaёi za ојаёаnја i ogradu
• Neklizajuce gaziste

• Od 60° do 75°

Brodske stepenice \ ~· Celicno ојаёаnје

• Celiёna рlоёа na kvadrate
ili sa resetkom
• Ugaone spojnice
---.. Pogodnije је prici stepeni- \
cama sa strane nego
/ izmedu rukohvata
__....----'. Ruёke visoke 3'·О"
(91 (305 do ~-----71 Potrebna је platforma kako
Ы se premostio parapet.
Minimalna sirina 2'·0" (610
• Resetka ili okrugle sipke od
/'.у.ј" (19) па @3'-0" (915) oso-
vinskog razmaka.
• Noseee spojnice maksimalno
na 10'-0" (3050) osovinskog
razmaka
'' Minimalno 1'-6" (455)
12"do 13-'/z''
-- • Precke mogu da budu (305do345)
okrugle sipke od 3/4" (19) ili
cevi od 1" (25) 0.
.• Ојаёаnја mogu blti profili sa Т' (180) minimum
kanalina, ugaone ili. :.:ra:. :cvn..:.:e_ _.,.._"
sipke.
12° (305) +/- do prve
( ' ' Ugaone spojnice prievГSeene
precke
I=F==ФПЈ za pod ----.....

Vertikalne merdevine

CSI 05515 Metalne merdevine

--------~--~··--~---------------
 .14 LIFTOVI
Liftovi se krecu vertjkalno pri prenosu putnika,
' U kucici па krovu se nalazi opreme ј tereta iz jednog nivoa zgrade u drugi. Dva
mehanizam za dizanje najcesca tipa su elektricni i hidraulicni liftovi.
' Na kontrolnoj tabli se nalaze prekidaci,
dugmad, ј druga oprema za regulaciju
mehanizma za dizanje.
Elektriёni liftovi
• Dizalica za spustanje i dizanje
Elektricni liftovi se sastoje iz kaЬine која је
lifta se sastoji iz grupe motor-genera-
postavljena na vodece sine, pricvrscena је kaЬ!ovima
tor, vucnog sistema, regulatora brzine,
za dizaпje i pokrece ih dizalica koja se nalazi u kucici
kocnica, obrtnog kotura, ј zupcanika
па krovu. Liftovi sa prenosnom vucom mogu da
ako se koriste.
dostignu brzine do 350 fpm (1.75 m/s) ј pogodni su za
, Teske celicne grede podupiru dizalicu
zgrade srednje visine. Liftovi па direktan pogon niogu
lifta.
da dostignu brzine do 1200 fpm (6 m/s} i oblёno se
• Obrtni kotur је kotur za dizanje tereta koriste u visokim zgradama.
, Kotur praznog hoda zateze i usmerava
kaЬiove za dizanje lifta.

• Od 16'-0" do 20'-0" {4875 do 6095)

• Prjstupni deo је deo poda koji se nalazi • Gornji sprat

do okna ј koji se koristi za prijem i izlaz
putnika ili tereta. • КаЬI za dizanje је jedan od zieanih kaЫova ili uzadi
koji se koristi za dizanje i spustanje kablne lifta.
• Zastitu za kablnu lifta predstavlja
mehanickj uredaj za usporavanje i Okno је vertikalni zatvoreni prostor za smestaj
zaustavljanje kablne lifta u slucaju pre- jednog lli vise liftova.
velike brzine ili slobodnog pada, koju
aktivira regulator Cime se pritezu
vodece i§jne putem ukljestenja.
-··--·· Pokretni kaЬI је jedan od elektricnih kaЬiova koji
povezuje kaЫnu lifta za pricvrseenu elektricnu
razvodnu kutiju u oknu.

• Zastitna vrata izmedu okna i pris- • Vodeee sine su vertikalne celiёne pruge koje
tupnog dela su oЬicno zatvorena osim kontrolisu kretanje kablne lifta ili protivtega;
kada је kablna lifta zaustavljena kod pricvгSC:ene su za svaki sprat nosecim drZэcima.
pristupnog dela; tipicne visine su 7_'-0:..".:..i_..---------r-1/l
8'-0" (2135 ј 2440). • Protivteg је pravougana gvozdena ploca
postavljena u celicni ram i sluzi da uravnotezava
optereC:enje koje na dizalicu vr5i kablna lфа.

• Odbojnik predstavlja pokretni klip ili • Prekidac limiter automatski prekida struju
uredaj sa oprugom koji apsorbuje elektricnom motoru kada kaЬina lifta prode
udarac lifta koji se spusta Ш protivtega odredenu tacku.
na krajnjoj donjoj

• Uspon ili hod је vertikalna razdaljina koju prelazi

kablna lifta od najnizeg do najvi5eg prustupnog
dela.
• Jama lifta је deo okna koji se
pruZэ od nivoa najnizeg
pristupnog dela do DGIJ~kna,------------~ • Donji spriJI

• Od 5'-0" do 11'·6" (1525 do 3505)

CSI14200 Liftovi
 LIFTOVI W. 1S
rrauiicni liftovi se sastoje od kablne koju dгli pokretni
pokrece Ш se pokrece uz tecnost pod pritiskom.
na krovu nije potrebna ali niza brzina hidraulicnog
.,, 1 ogranicenje duzine pokretnog klipa ogranjcavaju njj-
, 'iiJ upotrebu u zgradama do sest spratova.
• Varjra u zavisпosti od visine ј brzine
kablne; dopusteno od 12' do 16' (3660 do
4875)

~ Gornji sprat
. ·vodete sine - - - -

· Konstrukcija okna otpornog na vatru

rпога da se nastavi sve do donje
strane krova otpornog na vatru ili
najmanje з· (915) jznad krova
nije otporan na vatru. ~ Ver!ikalni hod; 70'-0" (21 m) maksimalno

• Hidraulicnj klip

• Umasinsko.i prostorjji se nalazi mehanizam za

dizanje, kontrolna oprema ј koturi za
podizanje ј spustanje kablne lifta; 1

pozeljno је da se nalazi kod ili u

Ыizini donjeg pristupnog dela u r.

• Donji sprat
• Jama ljfta

r-----··· Varira od 4' do 6'

(1525 do 18ЗО)
• Otvor za kucjste
dublna је jednaka usponu Ш hodu + 4' do Т (1220
do 21З5)

• Ovi propjsi za dimenzije sluze samo za

preliminarno planiranje. Konsultovatj proizvodaca Od З" do 1'-6" (75 do 455) u zavisnost
lifta za taene velicine, kapacitet i zahteve za od nacina rada lifta
nosecu i djmenzionu konstrukciju.

Nosivost, _Dimenzije kaЫne lifta • 8"(205)

lb. А В
Obezbediti 4" (100) za
2000 (907) 6'-0" (1830) 5'-0" (1525) nosecu gredu vodecih sina
2500 (1135) 7'-0" (2135) 5'-0" (1525) па svakom spratu.

3000(1360) 7'-0" (2135) 5'-6" (1675)

3500 (1588) 7'-0" (2135) 6'-2" (1880) 3'-0", 3'-6", 4'-0"
4000{1815) 5'-8" (1725) 8'-9" (2665) (915, 1065, 1220)

Dimenzije kablne lifta

 .16 LIFTOVI

Sema lifta
[Ј[ј ~ Vrsta, veliёina, broj, brzjna i raspored liftova su odredeni:
•1.5xdublnakablneili ј -=- 11 • Vrstom tereta
10' (3050) mmtmalno -L- <!---~ • Opterecenjem ј frekvencijom upotrebe
• Ukupnjm vertikalnim hodom
• Zeljenom brzinom i vremenom jednog ciklusa
1

ј
• 1.75 х duЬina <1 \ • Grupe Ш njzove liftova u visokim zgradama kontrolise оЫсаn
opera!jvnj sistem, kojj reaguju na jedan prifisak dugmeta.
• Ljftovi treba da budu na centralnoj lokaciji u ЬJjzjnj glavnog
ulaza u zgradu i da im se lako pristupa na svim spratovima alj i
- - da budu van glavnjh puteva kretanja.
• Dva okna ili vise su potrebna za cetiri ili vise liftova.

• 2 х duЫna kaЫne Ш ~ Konsultova!i proizvodaea lifla za preporueene tipove, velicine,

minimalno 12" (3655} izgled, kontrole, instalaciju i druge detalje.
• ~aksimalno osam kaбii'ia u • Konsultovati gradevinske propise za potrebne konstrukcione
ПIZU zahteve ј zahteve za protivpozamu zastitu, ventilacjju i zvucnu

fJ[j[JD jzolaciju.

ADA propisj za osobe sa posebnim potrebama

• Vidljive i zvuёne signale Ш svet!ljke treba postaviti najmanje
---~----~--- 72" (1830} od poda na svakom ulazu u lift kojj treba da budu
-- vjdljivj sa odgovarajuce podne povгSine.
IF~~~~~~~:=?=i! • Oznake sprata ispisane reljefnjm slovima ili Brajevom
azЬukom treba da budu postavljene na boёnim stubovima
ulaza u lift i da su na 60" (1525} iznad poda.
• Dugmad za pozivanje lifla treba da su postavljena na 42"
(1065) iznad poda kod svakog prilaza liftu.
• Vrata ljfla treba da imaju sistem za automatsko otvaranja ako
1 г.;-~ - - - - - - se vrata zaglave nekim predmetom Ш ako ih zaglavi neka
jl.!r osoba.

• _Veliёjna kablne lifta treba da је takva da omoguci ulazak osobe

u invalidskjm kolicima, njeno slobodno kretanje za pristup kon-
trolama i izlazak iz kaЬine.

• Minimalna sirina od 68" (1725} • Kontrolna dugmad treba da jmaju minimalne dimenzije od 3/4"
(19}, da su poredani ро brojevima ро rastueem redosledu, u
~za kablne sa vratimJa;;~·:~-"i~~~~~~~~ 0
о kolonama ро brojevima sa leva ла desno.
otvaraju na stranu; minimalno о
80" (2030} za kаЫле sa vra-
1:\.'Ј--+-....-.-.,-
0
_, •Dugmad koja oznacavaju spratove treba da budu najmanje
tima koja se otvaraju ро sredini
1 35" (890) iznad poda i na ne vecoj visini od 48" (1220) za
• Mjnimalni dublna meduprostora
· pristup spreda i 54" (1370) za pristup sa strane.
51" (1295)
• Oznake ispisane reljefnim slovima ili Brajevom azbukom treba
• Minimalnj meduprostot:-Gt'IOI'1!
da budu postavljene levo od dugmeta na koju se oznaka
za vrata 36" (915)
odnosi.
• Zvuёna i svetlosna indikacija polozaja kaЬine treba da bude
postavljena u svakoj kaЫni lifta.
 POKRETNE STEPENICE ®. 17
,"''retne stepenice predstavljaju elektricno pokretno stepenjste
' >ЈС se sastoji jz stepenika povezanih na kontjnualan kruzni remen.
:.~ogu da premestaju veliki broj ljudi efikasno ј komforno jzmedu
·, ;ranicenog broja spratova; 6 spratova predstavlja pratkjcno
"'irJnicenje. Posto se pokretne stepenice krecu konstantnom
J,rfinom prakticno ne postoji vreme eekanja, ali treba da postoji
"'!govarajuce mesto za cekanje kod svake pristune ј izlazne tacke.
1'okretne stepenjce ne mogu da se koriste kao izlaz u slueaju

• 1. 732 х visina
• 7'-6" (2285) ' 8'·0" (2440}
------ --~-·r-·-.-2-"(5-'-1)~'---.,Ј.,~
• 2" (51) od
ГeSetkastog nosaca 1
1! ii
do ivice grede l 1
11

11

• Pokretne stepenice zahtevaju

nosaee na оЬа kraja; sredisnji ·
nosaci mogu blti potrebni ako
visina prelazi 18' (5485).
• Ovi propisi za dimenzije sluze
samo za preliminarno
planiranje. Konsultovati
proizvodaca pokretnih
stepenica za tacne velicine,
kapacitet, i zahtevima za
nose6u i dimenzionџ
• Resetkasti nosac podupire konstrukciju.
4'..()", 4'·8", 5'-4"
pokretne stepenice i
(1220, 1420, 1625) obezbeduje prostor za
potrebnu mehanicku
opremu.
• Pokretne pesacke staze su elektriene, stalno
pokretne povrsine sliene transportnoj traci, koje
sluze za horizontalan transport pe5aka ili uz
nagibe.

32", 40", 48"

(815,1015,1220)
Sirina staze 3'·0"(915)

(610, 815;1015)

L _ј
(G,,j; """L~_p_o _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

---csirina pristupnog dela potrebl u zavisnosti od

raspona
4'·4", 4'·8", 5'-4" \
• Dublna resetkastog
(1320, 1420, 1625) nosaea: 3'·6" (1065)

CSI14300 Eskalatori i pokretne trake

 ®.18 КAMINI

_/'1', Kamiп је ogradeп otvor u dimпjaku za otvoreni pla-

~' ]/'1 meп. Мога Ыti tako dizajпiraп i konstruisaп da:
t '~ .,..., 1
i r Ј ! ----- • Dimovod pravi strujaпje vazduha i је оtрогап па sagorevaпje goriva;

Ј i ___.---~ izbacuje dim i gasove koje stvara • lma dobru usisпu moc da odvodi dim ј druge pro-
1 V vatra dukte sagorevaпja пароlје;
ј • Da komforпo zraci maksimalnu kolicinu toplote u
1
•• Komora za dim spaja otvor za prostoriju;
regulaciju cuga sa dimovodпim • Obezbedi sigurno rastojanje od zapaljivi!1 materijaia
kaпalom
lz tih razloga dimenzije i pmporcije kamina i di-
- • Рере!јага па dnu komore za dim movodnog kanala i raposred ostalih elemenata, za-
оdЫја cestice koje padaju iz dimп­ vise od prirodnih zakona i zahteva gradevinskih i
jaka mehanickih propisa. Donja tabela prikazuje tipicne di-
menzije za tri tipa kamina.
• Otvor za regulaciju cuga је uzar1i
otvor izmedu lozista i komore za
dim; па пјеgа је postavljena
klapпa koje regulise strujanje vaz-
duha u lozistu.

'• Loziste је komora u kojoj se odvija

sagorevaпje.

'-....._ • Ploca ogпjista produzuje podlogu

lozista i sastoji se od пesagorivog
materijala, kao sto је cigla,
Otvoren prednji deo plocica, ili kameп.

Tipicne dimezije kamina u incima (mm)

Sirina (А) Visina (В) DuЬina (С) (0) ш (F) (G) Velicina dinюvodnog kanala
Otvoren prednji deo
24(610) 24(610) 16(405) 11 (280) 14(355) 18(455) 32(815) 8 х 12 (205 х 305)
28 (710) 24(610) 16(405) 15(380) 14(355) 18(455) 36(915) 8х12(205х305)
32(815) 29 (735) 16(405) 19(485) 14(355) 23(560) 40(1015) 12 х 12 (305 х 305)
36(915) 29 (735) 16(405) 23(560) 14(355) 23(560) 44(1120) 12 х 12 (305 х 305)
42 (1065) 32 (815) 16(405) 29 (735) 16(405) 24(610) 50 (1270) 16 х 16 (405 х405)
Otvorene strane i prednji deo
48 (1220) 32 (815) 16(405) 33 (840) 16(405) 24(610) 56(1420) 16х16(405х405)
54 (1370) 37 (940) 20.(510) 37 (940) 16 (405) 29(735) 68 (1725) 16 х 16 (405 х405)
60 (1525) 40 (1015) 22(560) 42 (1065) 18 (455) 30(760) 72 (1830) 16 х 20 (405 х 510)
72 (1830) 40 (1015) 22(560) 54(1370) 18 (455) 30(760) 84 (2135) 20 х 20 (510 х 510)

Otvorene strane i prednji deo

28 (710) 24(610) 16(405) Kamini sa vise otvora su posebno 12 х 12 (305 х305)
32(815) 28(710) 18(455) osetljivi па strujanje vazduha u 12 х 16 (305 х405)
36(915) 30(760) 20(510) prostoriji; izЬegavati postavljanje 12 х 16 (305 х 405)
48 (1220) 32 (815) 22 (559) otvora naspram spoljnih vrata. 16 х 16 (405 х405)

Otvoren prednji i zadnji deo Otvorena prednja i zadnja strana

28 (710) 24(610) 16(405) 12 х 12 (305 х 305)
Tipovi kamina 32 (815) 28 (710) 16(405) 12 х 16 (305 х 405)
36(915) 30(760) 17(430) 12 х 16 (305 х405)
48 (1220) 32(815) 19(485) 16 х 16 (405 х 405)
CSI 04200 Zidanje opekarskim elemeпtima
CSI 04565 Vatrostalna opeka
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __.:_TEHNICКI ZAHTEVI ZA КAMINE CfJ .19

• Minimalno 8" (205}

Minimalno 4" (100) do di-
venog okvira
Nezapaljiva zasti!a od vatre
na drvenim podnim gredama
Minimalno 2" (51) do dr-
venog okvira

Prostor od 1" (25) ispunjen

nezapaljivim izolacionim ma-
terijalom
Samot od 4" (1 ОО)

-~---" Minimalno 8" (205)

Projekcija kamina
' Dimovodni kanal treba da
bude postavljen iznad
sredista lozista kako Ьi se
izbeglo nejednako ~ 11
vazduha.
• Minimalno 1'-4" (405) • Minimalno 4" (1
• Minimalno 1'-6" (455) • OЬioga dimovodnog kanala
od samota
• Ploca ognjista od opeke, • Stranice dimovoda i komore
betona ili kamena. za dim treba da budu glatke
kako Ьi se minimizovao --~.
otpor uzdizuce struje toplog
1 vazduha.
: 1
i /
1
1
1
• Postaviti konstruktivne
~-----
nosace za oЬiogu n!m.n•.lf"""'
1 ј 11 • Komora za dim
1 • ј

• Obezbediti
•
prosirenje za 1
/ 1 \\ "
krajeve klapne. 1
\
\
\
• Minimalno 8" (205) do bfto \
\
kakvog zapaljivog / ' _____ _ ------\_\ ,,
materijal {'
1 ,,,,
+---.4'---..f
• Celicna ugaona gornja
• Strane i zadnji n<>rr«U 7~­
koseni kako ы zracili ј
odЫjali toplinu napred.

• OgnjiSte od samota
в • Ploca ognjista od:эpeke.
betona ili
kamena.

Vertikalna projekcija kamina

• za tipicne dimezije kamina
videti tabelu na prethodnoj
strani.

• Jama za ререо i spoljni

dovod vazduha

• Temelji za zidane kamine i

dimnjake treЬa da budu do-
voljno veliki tako da је
dinica optereeenja па
podlogu jednaka pod svim
delovima konstrukcije.
Poprecni presek kamina
 CiJ .20 OZIDANI DIMNJACI

------'' Minimalno 3'·0" (915) iznad ravnog Kameni Ш gotova betonska ploea
krova
Kako Ы se obezbedilo pravilno strujanje
·• Pad od ojacanog cementa za slivanje
vazduha, dimnjak treba da se nastavlja
vode
najmanje 2' (610) iznad svakog dela
zgrade u okviru 1О' (3050) od dimnjaka; •• Vezacki zid izmedu naspramnih di-
konsultovati gradevinske propise za movoda kako Ьi se sprecilo suprotno
-'--~---'d=e!aljne zahteve. strujanje vazduha

• Visina otvora treba da bude jednaka 1-

1/4 х sirina dimovoda.
Poklopac dimnjaka
Minimalno 8" {205) ako је
izlozen dejstvu vazduha
._
..---.. . т'
Razlika od 4" (1 ОО) spreeava strujanje
vazduha iz jednog dimovoda u drugi.
\ Limeni opsiv
OЬioge dimovoda treba da su nezav-
isne od okruzujuceg zida; oЬioga treba
da ima spojnice za tesno prijanjanje i da
bude glatka sa unutrasnje strane.
Minimalno 4" (100) rc_~. Minimalno 4" (100); minimalno 8" (205)
Oplata dimovoda od =~~~""""~~m:-;1 ako је izlozeno spoljasnoj sredini.
samota • Konsultovati gradevinske ili mehanicke
propise za dimnjake uredaja sa visokom
temperaturom kao sto su uredaji za
spaljivanje smeea.
'--.__. Minimalni razmak od 2"
{51) od zapaljive konstruk- • Uodredenim seizmickim zonama, ozi-
cije; obezbediti vatrostalnu dani dimnjaci zahtevaju ojacanje i
: 1 izolaciju izmedu dimanjaka i uevrscenja za konstrukciju zgrade. Kon-
1 1
)-.Ј. drvene podkontrukcije. sultovati gradevinske propise za de-
\
\ taljne zahteve.
Svaki kamin, sporet za
lozenje drva, ili рес za- ~----~ Minimalno eetiri sipke, spojene na 18"
hteva svoj zasebni di- (455) osovinskog razmaka sa dve sipke
movod.
lspuna
~::.р.Ј~~~~->.>1"---~ Ovalna oЬioga dimovoda
• OЬioge dimovoda su glatki elementi od r o - - - - • Celicne sipke 3/16" х 1" (5 х 25)
vatrostalnog samota ili lakog betona. ubacene najmanje 12" (305) u dimnjak i
savijene oko ojaeanja.

Tipiёne dimenzije i povrsine dimovoda

Okrugli Pravougaoni Modularni
Preenik Povliina Sirina Povliina Sirina Povrsina
iп. (mm) sq.in.* in. (mm) * in. (mm) sq.in.*

• Okrugli dimovodL
• Sirina = unutrasnji
~еЈ ~
__.V
8(205)
10 (255)
12(305)
47
74
108
81/z xl!}/z (215 х 215)
8 1 /2х13 (215х330)
13 х 13 (330 х 330)
51
79
125
8 х 12 (205 х :305)
12 х 12 (305 х 305)
12 х 16 (305 х 405)
57
87
120
15(330) 171 13 х 18 (330х455) 168 16 х 16 (405х405) 162
Minimalne dimenzije dimovoda
18(455) 240 18х18 (455х455) 232 16 х 20 (405 х 510) 208
• Kvadratni ili pravougaoni: deseti deo otvora lozista
• Okrugli: dvanesti deo otvo~a lozista 20(510) 298 20х20 (510х510) 279 20 х 20 (510 х 510) 262

• Jedan kvadratni inc 645.16 mm2

CSI 04555 OЬioge dimovoda
 FABR!CКI NAPRAVLJENI КAMINII PECNIC_E о/Ј .21
Fabricki napravljeni kamini i sporeti u kojima se lozi drvo
treba da imaju sertifikaciju Agencije za zastitu zivotne sre-
dine (ЕРА) na efikasnost sagorevanja i dozvoljenu emisiju
cestica.

Poklopac za kisu
~~~~~~k:-:-~-. Metalni prsten •.--------~ КаЫ Ш cvrsto uze ро potrebl za
uravnotezavanje visokih dimnjaka
1
1
Napravljen metalni
1
1 graviran poklopac lzolovani metalni dimnjak
1
1
1 • Minimalni naglavak Minimalno 3' (915) iznad mesta
1
1 od2"(51) prolaska kroz krov i najmanje 2'
1
1 (61 О) iznad Ыlо kog dela zgrade u
1
1 okviru 1о· (3050); proveriti za-
'
1
1 hteve sa gradevinskim propisima
\ \
'· Otklon od 15° ili 30°

\ Obezbediti 2" (51) -----::• Limena kupa

\
\ \
minimalnog raz- :
) maka od zapaljive
1 • Minimalni razmak od 2" (51) od
1
1
konstrukcije. zapaljive konstrukcije
1
1 .. lzolovani delovi
1 dimnjaka
1
Odsojnik za zastitu od pozara na
svakom podu ili plafonu.
- Povraeaj zagre-
janog vazduha Ј<-..,---~ • Minimalno 18" (455) izmedu
neizolovanog metalnog dimnjaka i
• Nezapaljiva ispuna \ zapaljivog zida ili plafona.
ili istureГIЭ оЫоgа \ • Minimalno 6" (150)
• Oklopljen otvor sa \.• Minimalno 36" (915); moze da
staklenim vratima · bude 18" (455) ako је zid zastieen
nezapaljivom oЫogom

·ОЫоgа od va·
trostalne .~ • 1" (25) vazusnog prostora
• Nezapaljiva ploea • Minimalno 18"
]ista • DгZaёi izolacione ploce
(455) na strani
za ubacivanje - -~ • Dovod spoljnog vazduha za
od svezeg goriva _ј_ ~-r---~-lнt , sagorevanje. Obezbediti odgo-
so g vazduha;
pciono ventilator ~~~~~rTII~- v/ varajucu ventilaciju za sagore-
vanje ako ventilatori ili mehanicka
• Dovod spoljnog
oprema proizvode negativan priti-
vazduha za sagore-
sak u lozistu.
vanje
• Obezbediti pristup za ciseenje di-
Modeli bez meduprostora imaju izolovane skoljke movoda.
Nezapaljiva ploca od opeke, skriljca,
i mogu se postavljati u zapaljiv ram. kamena ili metalna podloga

• Tipiёne sirine:
36", 38", 46", 48", 54"
(915, 965, 1170, 1220, 1370) • Proveriti uputstva za instalaciju i za-
• Тipiёne visine: 30", 32", 36" (760, 815, 915) hteve sa proizvodaёem sporeta ј
• Тipiёna dublna: 24" (610) gradevinskim propisima.

• Sporeti u _kojima se loii drvo

• Fabricki napravljeni kamini
CSI10300 Kamini i peci
CSI10305 Fabriёki napravljeni kamini
 .22 SEMA KUHINJE
Ovi planovi prikazuju osnovne tipove kuhinjskih sema.
Oni se lako prilagoaavaju razlicitim konstruktivnim i pros-
tornim situacijama, ali se svi zasnivaju na radnom
trouglu koji povezuje tri glavne centralne tacke kuhinje:

(А) Prostor oko frizidera za uzjmanje ј spremanje hrane

,. Minimalno 4' (1220) (В) Prostor oko sudopere za pripremu hrane i pranje
(С) Prostor oko stednjaka za kuvanje i serviranje

ZЫr strana trougla ne Ьi trebalo da bude veci od 22'

(6705) ni manji od 12' (3660).

Parafelni zidovi

Dodatni faktori koje treba razmolriti pri planiranju kuhin-

jskog prostora su:
• Potrebna velicina radne povrsine
• Potreban tip i kolicina donjih i gornjih kuhinjskih eleme-
nata
• Zahtevi za prirodnim sveUom, pogledom i ventilacijom
• Zeljena vrsta i stepen pristupa
· • Stepen zatovorenosti predviaen za prostor
• lntegracija elektricnih, vodovodnih i mehanickih insta-
lacija
~ Radna povrsina na
1 sredini је opciona
1 Minimalno 5' {1525)
LoЬiik

___... ObezЬediti prostor 60"

..__-11-.-n (1525) u precniku za
manevrisanje invalidskim
kolicima u kuhinjama U ob-
lika.
'· Obezbediti bar jednu radnu
povrsinu siroku 36" (915),
podesjvu ро visini od 28" do
., Minimalno 5' (1525) 36" (710 do 915), ili fiksiranu
na visini od 34" (865) iznad
UoЫik poda.
• Pogledati ј А.О3 za opste za-
hteve za osobe sa posebnim
potreЬama

Minimalno 4' (1220)

Jednostruki zid ADA propisi za osobe sa posebnim potrebama

 DIMENZIJE KUHINJ.S CfJ .23

• Prostor iznad kuhinjskih elemenata

moze da bude zatvoren taЫom ili se
koristi za smestanje predmet
se retko koriste.

• Kuhinjski element moZв da bude is-

turen kako ispod mogao da se u~
frizider. )

·• • 18" (455) minimalni

meauprostor iznad radne
povrsine

Тipicna visina donjih eleme-

• nata 36" (915)

Tipicna dublna donjih eleme-

Prostor oko sudopere
• Od 24" do 36" (61 О do 915) radne
povrnine sa оЬе strane sudopere
Prostor oko frizidera
• Minimalno 15" (380) radne povrnine
па spojnoj strani frizidera sa
elementom za uzimanje i stavljanje
hrane
~ nata 24" (610)
rostor oko stednjaka Prostor za noge 3"(75)
• Od 18" do 24" (455 do 610) radne
povrsine sa оЬе strane slednjaka
• Minimalni meduproslor od 14" (355)
izmedu sredista prednje ringle i donjeg
kraja elementa
• 36" do 42" (915 do 1065) izmeau stedn-
jaka i sudopere, frizidera ili ugradne
rerne.

г-----

1
------, 1
• Minimalno 18" (455) radne povrnine
izmeau spojne strane frizidera i
Kuhinjski aparati
Proveriti dimenzije aparata pri planiranju
1 1 donjeg kraja elementa rasporeda u kuhinji. Samo za preliminamu
1 1 upotrebu sledece sirine mogu da se ko-
1 1
1 1 riste:
1 1 • Sporet 33" do 40" (840 do 1015)
1
1
:::Ј ~ Minimalno 30" х 48" (760 х 1220) • Frizider: 32" do 36" (130 do 915)
L- __/_-_~_-_=..Ј slobodnog meduprostora па podu • Masina za pranje sudova: 24" (610)
treba obezbediti kod sudopere, dos- • Sudopera: 32" do 42" (815 do 1065)
tupnu radnu povrsinu i sve aparate.
- - - - - - " Slobodan meduprostor moze da se • Dimenzije radnih povrsina treba uskla-

f nastavlja 19" (485) ispod sudopere.

dostupne radne povrnine ili aparata.

~ Bar jedna polica gornjih kuhinjskih

elemenata treba da bude na visini
diti sa standardnim veliCinama eleme-
nata; vidi 9.24.

ne vecoj od 48" iznad poda.

- Maksimalna duЫna sudopere 6-1/2" (165)

lvica sudopere i okolnih elemenata
lreba da bude podesiva ро visini od
28" do 36" (710 do 915}, ili da bude
fiksirana na visini od 34" (865).

дDд propisi za osobe za posebnim potrebama

 ®. 24 KUHINJSКI ELEMENTI
~--
Komblnovani zidni element
• Za upotrebu iznad sudopera i
sporeta
• Duzine od 60" do 84" (1525 do
21З5)
• Visina od ЗО" {760)
Element za postavljanje sudopere
Duzine od 54" do 84" (1З79 do 21З5)
sa inkrementima od З" (75)
Zidni elementza posta~
Vljanje ugradne rerne
• Sirine od 18" do ЗО" (455
do 760)
• Visina 84" {21З5)
CSI12З70 Kucni sastavljeni elementi koji cine orman
12"(305)
36" (915)
Osnovni zidni element
• Duzine od 24" do 48"
{61 О do 1220) sa inkre·
mentima od З" {75)
• Visine od 12" do ЗЗ"
{ЗО5 do 840)
Element sa fiokama
• Sirine od 15" do 24" {З80 do
610)
Usluzni orman Ш Donji ugaoni element
element za odlaganje • DuZine od З9" do 48"
• DџЬine od 12" do 24" (990 do 1220)
(ЗО5 do 610)
Kuhinjski elementi mogu da se prave od drveta ili emjliranog
celika. Drveni elementi oblcno imaju ramove od tvrdog drveta
ј panele od sperploce ш iverice sa plasticnim laminatom, furnir
od tvrdog drveta ili mogu Ьiti lakirani.
Gotovi kuhinjski elementi se prave u modulima od З" {75) i
treba da su uskladeni sa standardima koje је postavila Na-
cionalna asocijacija kuhinjskih elemenata (NKCA). Postoje tri
osnovna tipa elemenata: donji elementi, zidni elementl, i
specijalni elementi. Konsultovati proizvodaca za dostupne
velicine, zavrsnu obradu, opremu i ргiЬог.
• Visina donjih elemenata od
34-1/2" (875) omogucava
postavljanje radnih povrsina
debeljine do 1-1/2" {З8).
• Donji elementi u kupatilu za
toaletni pribor su visoki ЗО"
(760) Ш duboki 21" (535)
• Donji elementi za Ьife i
stolove su visoki 28-1/2"
(725).
Osnovni donji element
• Sirine od 12" do 24" (ЗО5 do
610) za jednokrilne ele-
mente
• Sirine od 27" do 48" (685 do
1220) za dvokrilne elemente
• Dublna od 2З" do 24" (585
do610)
Donji ugaoni element Dostupne su zavrsne
Duzjna З6" (915) oЬioge i umeci
 PROSTOR U KUHIN ..II о/Ј .25
Ventilacija Radne povrsine Osvetljenje
• Obezbedili prirodnu ventilaciju po- • Radna povrsina moze Ьiti • Obezbediti prirodno svetlo po-
mocu spoljnih otvora povгSine ne od laminata, mesarske mocu providnih spoljnih otvora
manje od 20-tog dela povrsine daske, keramickih plocica, povrsine ne manje od 10-tog dela
poda а minimalno 5 s.f. (0.46 m2). betona ili nerdajuceg ce- podne povrsine ilj minimalno 10
• Mehanicki sistem za ventilaciju lika. s.f. (0.93 m2).
koji omogucava minimalno dve • Postaviti vatrostalnu • Gradevjnskj pr·opjsi dozvoljavaju
promene vazduha na sat moze Ьiti povrsinu pored stednjaka. da kuhinje u stambenim фjek­
postavljen uz prirodnu ventjlaciju. lima budu osvetljene samo ves-
• Ventilaciju prostora oko sporeta taёkim svetlom.
moze da vrsi aspirator sa jzdu- • Као dodatak opstem osvetljenju,
vnom cevi koja је postavljena: posebno osvelljenje је potrebno
jznad svakog radnog pюstora ј
jznad radnjh povrsjna.
• Vertikalno kroz krov
• Direktno kroz spoljni zid
• Horizontalno prema spolja kroz
podsvode iznad zjdnih elemena;::::ta'----------

• Otvori па sporetu koji se sami

mogu provetravati izbacuju
vazduh direktno u prostor ili,
ak() su zatvoreni, kroz ispus
u podni sistem.

Elektricne i 1је
• Treba obezbediti minimalno dve
prikljucka za male aparate sa
uticnicama razmaknutim na 4"
(1220) osovinskog razmaka ј oko
6" (150) iznad radne povrsjne.
Ove instalacije treьa zasititi
uzemljivaёkim prelddacem (GF!).
• Specijalni posebni elektriёni
prikljucci su potrebni za stalno
prikljuёene aparate kao sto su
elektricni sporet i rema.
• Potrebni su posebni prikljuёci za
aparate kao sto su frizider,
masina za pranje sudova, aparat
za unistavanje smeta i mikrota- Vodovodne
Podne оЫоgе
lasna pecnica. instalacije Podne oЬioge treba da budu
• Potrebne su instalacije za neklizajuce, izdГZ!jive, lake
Gas dovod vode za sudoperu i za odГZavanje i otporne na
• Aparati na gas zahtevaju posebne masinu za pranje sudova upijanje vode i masnoce.
instalacije za dovod goriva. • Potrebne su instalacije za ot-
padnu vodu za sudoperu,
aparat za unistavanje smeea i
masinu za pranje sudova.
• Vldi 11.22-11.26

Grejanje
• Dovodne cevi se оЬiёnо
nalaze ispod donjih
elemenata.
®.26 SEMA KUPATILA
Ove seme kupatila ilustruju osnovne nacrte i rasporede, koji
• 8'-0" (2440)
~
г
·ј se mogu prilagoditi prema sopstvenim potrebama. Razmak
izmedu sanitarija i slobodan prostor su vazni za bezbednost i
r---., r-
komfomo kretanje u kupatilu. Preporuёene dimenzije mogu
2'-4"do 2'-8" da se vide proucavanjem ovih sema i crteza na sledecoj
(710dоб15) strani. Krajnje dimenzije kupatila се zavisiti od velicine upotre-
... Ыjenih sanitarija .

~~ о Raspored u kupatilu i drugim toaletima treba takode da zavisi

'-------' od:
• Prostora i lokacije koje zauzimaju elementi kao sto su
dr:Zaci za peskire, ogledala i ormarici.
• Broja potrebnih izvoda za vodu i lokacije ventilacionih
kanalizacionih cevi, ventilacionih otvora i horizontalnih
izvoda .

1
• 8'-2" (2490) t

о~
~
ј[~ tr-
'lJ

1 А1

'
• Vrata treba da imaju minimalni
о
1 1 1

~1
otvor od 32" (815)
---."
• Vrata ne smeju da sе

l( Ј
otvaraju prema potrebnom slo-
bodnom prostoru.
- _А.Ј
• 12'-2" (3710)

г--------- 1
upatila i toaleti za osobe sa posebnim potrebama zahtevaju
~ 3'-0"(915) 1
s!obodan prostor toliki da invalidska kolica mogu da naprave
1 okret od 180°. Ovaj prostortreba da bude krug precnika 60"
• 4'-6" (1370) 1
1
1 (1525) ili prostor u oЬiiku slova Т unutar kvadrata velicine 60"
1

t-·
t· r 1 о ii)
r--,
i 1
г---1 (1525) sa stranama sirokim 36" (915) i minimalno 60" (1525)
1 i dugackim.
о ; 1 1 i
О) l .....L _____ ...J •••••l • Slobodan prostor oko sanitarija, pristupa za invalidska
- ::::::.. kolica i prostor za okretanje invalidskih kolica mogu da se
r ~ preklapaju.
ф
. · • Vidi 9.28-9.29 za zahteve za sanitarije za osobe sa poseb-
~ 2 nim potrebama.
-'---- ~
нD Vidi А.О3 za opste ADA propise za osobe sa posebnim potre-
bama.

ADA propisi za osobe sa posebnim potrebama

 SANITARIJE W.27
Opseg dimezija sanitarija koji је dat ispod је samo
za potrebe preliminarnog planiranja. Konsultovati Nuznik
proizvodaca sanitarija za stvame dimenzije . .~------• 22" (559) do bocnog zida; minimalno 15" (380)
odreaenih modela. - .. 36" (915) do naspramnog zida;
minimalno 18" (455)
Sanltarije mogu da se prave od sledecih materijala:
- - - - - - - - - 18" (455) od sanitarija; minimalno 12" (305)
• Nuznici, pisoari i Ьidei: keramika • Visina ivice nuznika izпad poda:
• Lavaboi, kade, pomocne sudopere: keramika, od 14" do 15" (355 do 380)
emajlirani metal, emajlirani celik
• Tus kade: teraco, emajlirani celik Umivaonik
• Tus kablne: emajlitani celik, nerdajuci celik, • 22" (560) do bocnog zida; minimalno 14" (355)
keramicke ploёice, fiberglas
• Kuhinjske sudopere: emajlirani metal, emajlirani
celik, nerdajuci celik
----===-:-==-
/
• 30" (760) do naspramnog zida;
minimalno 18" (455)
- - . 6" (150) do sanitarija; minimalno 2" (51)
--.L..-~
Kada
--!::.___ __ ~ 34" (865) do naspramnog zida;
---Т minimalno 20" (508)

..._______.,eduprostor oko sanitarija

LJ
о
v о \ој
Nuznik Pisoar Bide Umivaonik Umivaonik
Sirina od 20" do 24" (510 do 610) 118" (455) 14" (355) od ЗО" do 36" (760 do 915} od 18" do 24" (455 do 610)
Dublna od 22' do 29" (560 do 735) bd 12" do 24" (305 do 610) 30" (760) 21" (535} od 16" do 21" (405 do 535)
Visina od 20" do 28" (510 do 710) ;visioa ivice 24" (61 О) 14" (355) З 1" (785) iznad poda visina ivice 31" (785)

Kada
~1 оо
Kvadratna kada Tus kada
Sirina od 3'-0" do 6'-0" (1065 do 1830) od 3'-8" do 4'-2" (1120 do 1270) od 2'-6" do 3'-6" (760 do 1065)
Dublna od 2'-6" do 2'-8" (760 do 815) od 3'-8" do 4'-2" (1120 do 1270) od 2'-6" do 3'-6" (760 do 1065)
Visina od 12" do 20" (305 do 510) od 12" do 16" (305 do 405) od 6'-2" do 6'-8" (1880 do 2030)1

Sudopera sa jednim koritom Sudopera sa dva korita Sudopera sa povrsinom za

DPomocna sudopera
cedenje
Sirina od 12" do 33' (305 do 840)
'
'od 28" do 46" (710 do 1170) too 22" do 48" (560 do 1220)
Dublna od 1З" do 21" (330 do 535} 'od 16" do 21" (405 do 535) od 54" do 84" (1370 do 2135) 1od 18" do 22" (455 do 560)
Visina od 8" do 12" (205 do 305) Юd 8" do 10" (205 do 255) od 21" do 25" (535 do 635) [ivica od 27" do 29" (685 do 735)
8"(205)

CSJ 15440 Saпitarije

 ГfЈ .28 SANITARI ..IE ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA

Kade
-----. Rukohvat na 33' do 36" (840 do 915) iznad poda i naj-
manje 24" (610) dugaёak treba postaviti na zadnji zid, 24"
(610) od ceonog zida i maksimalno 12" (305) od zida u
dnu. Drugi rukohvat iste duzine treba postaviti na 9" (230)
iznad ivice kade.

-~----~ Rukohvat duzine najmanje 24" (305) treba postaviti na zid

~.~ u dnu kod prednje ivice kade.
L'==~::...L_jc_~ "-, Kontrolna povгSina
-~.._. lvica kade treba da bude na 17'' do 19" (430 do 480) iznad
poda

~W]-~--
---. Rukohvat duzine najmanje 12" (305) treba postaviti na
ceoni zid kod prednje ivice kade.
• Precnik ili sirina rukohvata treba da bude 1-1/4" do 1-1/2"
(32 do 38) sa razmakom od 1-1/2" (38) izmedu rukohvata i
1 1
zida.
1
1
</LJ
-л~

! ---~;-----t~--Мinimalni
1 i ----·- х х
meduprostor od 30" 60" (760 1525) za para-
L-------~ t~----------j lelni pristup kadi i minimalno 48" х 60" (1220 х 1525) za
pristup spreda.

Tus kablne
_,. Za tus kaЬine u zidu treba postaviti drske na 33" do 36"
(840 do 915) iznad poda na sva tri zida. Za tus kablne sa
pomocnim sedistem rukohvat treba da se pruza od kon-
trolnog zida do zadnjeg zida do tacke od 18" (455) od kon-
trolnog zida.

Maksimalna granica zakosenja 1/2" (13) sa padom ne

vecim od 1:2

Minimalne unutrasnje dimenzije 36" х 36" (915 х 915) za

tus kaЬine sa pomocnim sedistem sa minimalnim slobod-
nim prostorom za pristup od 36" х 48" (915 х 1220)

• Minimalne unutrasnje dimenzije 30"х 60" (760 х 1525) za

1 tus kaЬine u zidu sa minimalnim slobodnim prostorom za
1
1 pristup od 30" х 60" (760 х 1525)
1L __________ ...J:
Umivaonici i sudopere
- - - - - - -... Minimalno rastojanje od zida 17" (430)

·~ Maksimalna dublna sudopere 6-1/2" (165)

• Maksimalna visina ivice umivaonika ili sudopere od poda

1 _ __,..-,
_ _, - 34" (865)
k-_ -1 _____...,. Minimalni meduprostor od poda do donjeg prednjeg dela
1 - 29" (735)
__ ј • 8" (205) minimalna dublna meduprostora i 27" (685) iznad
poda i 11" (280) minimalna dublna na 9" (230) iznad poda
.___ _ _..J__---L- - - • Meduprostor od 30" х 48" (760 х 1220) treba da se pruza
ne vise od 19" (485) ispod sudopere Ш umivaonika.
CSI10820 Oprema za kupatila

Nuznici
• Numjke treba postavljati uz zid ili
pregradu. Rastojanje od sredisпje
liпije nuzпika do zida ili pregrade
treЬa da bude 18" (455).
• Vrh daske za sedeпje lreba da
17" do 19" (430 do 485) iznad poda.
• 48" (1220) minimalnog
meduprostora ispred nuznika
i 42" (1065) od sredisnje linije
nuznika prema daljem
Ьocnom zidu.
---=------t------
----~-
WC kablne
• WC kaЫne sa pristupom za invaljdska
kolica treba da budu najmanje 60" (1525)
siroka i minimalno 56" (1420) duboka za
nuznjke postavljene па zid ј mjnjmalne du-
Ыne od 59" (1.500) za nuznjke ~vUene
napod. ---
' DuЫnu treba povecatj za 36" (915) ako se
vrata otvaraju prema unutra.
• Rukohvat treba postavitj horizontalno 33" do
36" (840 do 915) iznad poda, na zid pozadj i
Ьocni zid najЬiizi nuzniku. Pogledati detalje
gore.
• Pokretne kaЬine treba da su najmanje 36"
(915) siroke, 60" (1525) duboke, ј sa rukoh-
vatima па оЬе strane kablne.
SANITARIJE ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA о/Ј .29
• Rukohvate treba postaviti horizontalno па
33" do 36" (840 do 915) jznad poda, na zjd
pozadi ј bocni zid пајЫizј пuzniku.
• Precпik i1i siriпa rukohvata treba da bude
1-1/4" do 1-1/2" (32 do 38) sa
razmakom od 1-1/2" (38) jzmedu
rukohvata ј zida.
у . • Rukohvat na bocnom zidu treba da budэ
dugaeak najmanje 42" (1065) ј 12" (305)
od zida pozadi.
1
1 ""~-----Ј.!......-·· Rukohvat na zjdu pozadj treba da bude
miпimalпo 24" (61 О) dugacak ј
1 postavljen ро sredjпj nuznika; ako
i
1 prostor dopusta rukohvat treba da • Pregradnj zid пе treba da
1 bude dugaeak 36" (915) ј da se se nastavlja preko ivice
1 _____ _
L nastavlja prema boenom zjdu dalje
pisoara
od пuznika.
1
1
1
1
1
1
1
1 1
t~~~:.:~m:du~t"
ЗО"х48" (760 do 1220)
/ /
/ /
/ /
/ /
/ /
/ /
Pisoari
• Pregrade mogu Ьiti postavljene na pod, • Stojeci ili zjdni pisoa ri treba da
zid ili na plafon. imaju ivjcu ne vise od 17"
• Metalne pregrade mogu blti presvueene (430) jznad poda.
pecenim emajlom, porcelanskim ema-
jlom ili nerdajucjm celikom. " RuCice za pustanje vode treba
• Takode su dostupnj paneli od laminata, postaviti maksimalno na 15"
kaljenog stakla i mermera. do44" (380 do 1120) iznad
poda.
CSI 10155 Elemeпti u toaletu
 •UI 30
'l/. PROSTOR U KUPATILU

Osvetljeпje Veпtilacija
• Uvek је pozeljпo obezbedili prirodпo ! Kupatila zahtevaju ili prirodпu ili
svetlo pomocu spoljiпh providпih otvora. mehaпicku veп!ilaciju kako Ы se ukloпio
• Јеdпа sve!iljka па plafonu оЬlспо пiје ustajali vazduh i ubacio svez vazduh.
prihvatljiva; dodatпo osvetljeпje је • Prirodпu ventiiaciju omoguciti spoljпim
potrebпo izпad kade ili tus kаЫпе, izпad otovrima sa povrsinom пе maпjom od
lavaboa i ogledala i izпad Ьilo kog 20-tog dela povrsiпe poda ili miпimalпo
izdvojeпog dela kupatila. 1-1/2 s.f. (0.14 m2).
• Osvetljeпje izпad kade ili tus kаЬiпе • Mehaпicki sistem za veпtilaciju moze Ьiti
treЬa da bude otporпo па paru. postavljeп uz prirodnu veпtilaciju.

• Veпtilator treba da bude postavljeп blizu

--~-------. tusa i visoko па zidu naspram vrata ku-
patila. Treba da је direktпo povazaп sa
spoljпom srediпom i da omogueava pet
promeпa vazduha ро satu. lspust treba
da bude пajmanje З' (915) dalje od Ьilo
kog otvora u koji u!azi vazduh u objekat.
• Ventilatori u stambenim objektima su
oЬicno u komЫпacui sa osvet!jeпjem,
grejacem ili grejnom lampom.

Elektriёne instalacije
'------;~~---;н-+---' • E!ektricni prekidaci i odgovarajuci
prikljuёci za struju treba da budu
postavljeпi па mestima па kojima su
potrebпi, a!i dalje od vode i vlaznih
povгSina. Ne smeju Ьiti dostupni iz kade
ili tus kаЬiпе.
• Sve priljucke treba zastititi
uzemljivackim prekidacem (GFI); vidi
11.30.

Vodovodne iпstalacije
Роdпео·~~--------------~~~-? ._____ • Zid u koji se postavljaju vodovodne iп­
• Podloga oko kade ili tus kablпe treba stalacije treba da bude dovo!jne deЬijine
da bude otpoma па vlagu. da se u njega postave potrebne
• Sve podne oЬioge treba da budu ventilacione i cevi za dovod i odvod
izdгZijive, higijeпske, i lake za
vode.
cisceпje, i da imaju пeklizajucu
Grejaпje
• Vidi 11.22-11.26.
povгSinu.
• Gгејапје se moze obezЬediti
• PotreЬan је prostor za predmete kao sto
pomocu dovoda toplog vaz-
duha u sistemu hidronicnog su omraric, ogledalo, dгSke za peskire,
dгZac za toaletni papir i sapuп.
grejaпja ili elektricпih grejnih
te!a ili elektricnim grejacima • Potreban је prostor za odlaganje
па zidu.
peskira, ruЬija i sredstva za ciseenje.
U@
ZAVRSNI RADOVI
10.02 Zavrsni radovi
10.03 Gipsani malter
10.04 Mrezice za gipsani malter i oprema
10.05 Pregradni sistemi od gipsanog maltera
10.06 Detaljniji prikaz gipsanih radova
10.07 Malterisanje zidova
10.08 Plafoni od gipsanog maltera
10.09 Gips ploce
10.11 Detalji gips ploca
10.12 Keramiёke ploёice
10.1 З Postavljanje keramiёkih ploёica
10.14 Detalji keramiёkih plocica
10.15 Teraco podovi
10.16 Drveni podovi
10.17 Postavljanje drvenih podova
10.18 Kameni podovi
10.19 Elastiёni podovi
10.20 Tepisi
10.22 Akustiёne plafonske ploce
10.23 Spusteni akustiёni plafoni
10.24 Drveni spojevi
10.26 Drvene lajsne i dodaci
10.28 Drvene panel рlоёе
10.29 Furnirana sperploca
10.30 Plasticni laminat
'U (Q) .02 ZAVRSN! RADOVI
U ovom poglavlju је prikazana vecina materijala i metoda koji
se koriste za zavrsne radove na unutrasnjim zidovima, pla-
fonu i podnim povrsinama u zgradi. Unutrasnji zidovi treba da
budu otporni na habanje i da mogu da se ciste, podovi treba
da budu dugotrajni, komforni i bezbedni za hodanje, а plafoni
bez potrebe za odгZavanjem.

Posto spoljni zidovi, kao sto su stuko i drvene fasade, treba

efikasno da stite od prodiranja vode u unutrasnjost zgrade,
oni su predstavljeni u 7. poglavlju sa krovnim pokrivacima.

Kruti zavrsni materijali koji mogu da obuhvate kra6a rastojaпja

mogu Ьiti primenjeni па noseeoj mrezi linearпih elemenata.
Fleksibllniji zavrsni materijali, sa druge strane, zahtevaju
cvrstu, krutu potporu. Dodatni tehпicki faktori koje treba uzeti
u obzir obuhvataju akusticke kvalitete, otpornost па vatru,
sposobnost termicke izolacije zavrsnog materijala.

Povrsinski zavгSni radovi imaju vazan uticaj na estetske

kvalitete prostora. Pri izboru i upotrebl materijala za zavrsne
radove, treba pazljivo razmotriti njihovu boju, teksturu i dizajn,
i пасiп na koji se slazu i uklapaju sa drugim materijalima. Ako
materijali za zavrsne radove imaju modulame karakteristike,
onda se njihove jedinicne dimenzije mogu upotreblti za
podesavanje dimenzija zida, poda, ili plafona.
 GIPSANI MALTER U@.03
Malter se odnosi na razne mesavjne nanete u plasticnom stanju na • Malter se nanosi u sloje-
povгSjne zidova ili plafona, koje se zatim osuse i ocvrsnu . Najeesca vima, ciji broj zavisi od tipa
vrsta maltera koja se koristj u gradevjnarstvu је gjpsanj malter, koji se i cvrstine osnove.
pravi mesanjem gipsanog kreea sa vodom, peskom ili lakim agre-
gatom, i raznim aditivima za kontrolu vezivanja ј kvaliteta dejstva.
Gipsaпi maller је trajan, relativno lak materijal, otporan na vatru koji
se moze korisliti za Ьilo koju zidnu Ш podnu podlogu koja nije pod uti- Dvostruki sloj maltera Trostruki sloj maltera
cajem vlage ili vlaznih uslova. Portlandski cementni malter, koji је • Malter se nanosi u dva • Maller se nanosi u tri sloja,
poznak kao stuko, se korjsti za spoljne zidove i na povrsinama pod sloja, osnovni sloj na koji prvi sloj na koji se nanosi
uticajem vlage, vidj 7.34. se nanosi zavrsnj sloj. perdaseni sloj а zatim za-
vrsпi sloj.

• Zavrsnj sloj је poslednji sloj • PerdaMni sloj је grube povrsine • Osnovni sloj se odnosi na Ьilo
maltera, koji predstavlja za nivelisanje maltera, i/j pred- koji sloj maltera koji је nanet
zavrsnu povrsinu ilj је stavlja drugi sloj u trostrukom pre zavrsnog sloja.
osnovaza sloju maltera ili је osnovni sloj u
dekorisanje. · dvostrukom sloju maltera Prvi sloj u trostrukom sloju
nanesen preko gipsane maltera mora cvrsto da prijanja
mrezice ili zida. uz mrezicu i da bude
iskosen da bolje veze drugi ili
• Sloj za gletovanje se odnosj na zavrsnj sloj perdaseni sloj.
kreenog kita ј Kinovog cementa ili na malter
sa ubrzanjm vezivanjem, kojj se ravna u
gladak i kompaktan krajnji sloj.
• Kinov cement је marka belog suvog gjp-
sanog maltera koji daje izuzetno jak ј kom- • Malter sa drvenim vlakn-
paklan zavrsni sloj otporan na pucanje. ima је mesavina gipsanog
• Cement sa ubrzanim vezivanjem је maltera za osnovni sloj
specijalno izdroЫjen gipsani malter za koja sadГZi hrapava celu-
mesanje sa krecnjm lepkom, napravljen da lozna vlakna da Ы se do-
konlrolise vreme vezjvanja ј spreeava Ыia veca masa. jacina i
skupljanje u zavrsnom sloju maltera. otpornost na vatru, koja se
• Beli sloj se odnosi na zavrsni sloj krecnog koristi sama Ш pomesana
lepka i belog maltera sa ubrzanim sa peskom da Ы se doЬio
vezivanjem poravnat u gladak i kompaktan osnovni sloj izvanredne
zavгSni sloj. cvrstoee.
• Cist malter је gipsani mal-
• Spoljna оЫоgа ili malter tankog sloja је ter za osnovni sloj koji
gotova smesa maltera koja se nanosi u nema nikakvih dodataka
tankom, jednom ili u dva zavr5na sl.:oj:a~p~re:::.:ko::.--г-·г.-----7 osim dlaka i vlakana, koji
osnove. se koristi za mesanje sa
• Akustjcni malter је malter male gustine kojj agregatima na licu mesla.
sadrZi granulaste ili druge porozne materijale • Plipremljena smesa mal-
kako Ьi se poboljsala sposobnost prigusenja tera је pripremljena smesa
zvuka. gipsa i agregata, kao sto је
• Malter za oЫikovanje, koji se sastoji jz fino per!it i vermjkulit. Potrebno
izmlevenog gipsa i gasenog kreea, se koristi је samo dodati vodu.
za gipsane ornamente. • Dodavanje perlita ili ver-
mikuljta smanjuje tezinu i
• Krajnji izgled povrsine maltera zavisi od poveeava termicku ot-
njegove strukture i zavrsne obrade. Moze pornost i otporпost maltera
se poravnaU u gladak, neporozan zavrsni na vatru.
sloj, fino izmalterisan u Ыаgо peskovit za-
vrsni sloj, Ш rasprsen u gruЫji zavгSni sloj.
ZavгSni sloj se moze okreciti; na glatke za-
vrsne slojeve se mogu zalepiti tekstilne ili CSI 09200 Rablc mreze i gips
papime tapete. CSI 09210 Gipsani malter
 ~ @.04 MREZICE 1OPREMA ZA G/PSANI MALTER
Podriano osovinsko rastojanje in. (mm)
Tip metalnih letvica Tezina
Dijamantska mreza 0.27
Oijamantska mreza 0.38
118 ravna rebrasta mrefica 0.31
i/8 ravna rebrasta mrezica 0.38
З/В rebrasta mrezica 0.38
Zavarena ili upletena Zica
Zicana struktura sa
papimom podlogom
0.19
0.19
• 1 psf = 47.88 Ра
• Ugaone profilisane letvice ojacavaju
spoljne uglove maltera i gipsaпih
povrsina
• 1-1/2"do3-З/8"(32do86)
pгoduzene priru~~
... ··..
• 1/8" (З) poluprecnik ~-/
• 3/4" (19) polupreenik radijalnog.
vrha
• Savitljive profilisane ugaone
letvice se mogu savijati
prema zakrivljenim uglovima
• Profilisane letvice sa lezistem
ojacavaju ivice maltera~i
gipsanih povгSina
. з- 1!8" (79) produzene prirubnice .........
• prav zavrsetak -----~ 1
• 1/2", 5/8", 3/4", 7/8" -------·
• (13, 16, 19,22) de~
• Prav zavгSetak sa
• 1/4" (6) 45" usekom
• Razni profili prave otvore u
uglovima i ivicama gipsan'ih radov~
• F-otvor ~_____"
• Ugaoni profil -----::;")("··... 1 (610) do 12'·0" (3660)
•3/4"(19)~< '\.. :·
• Posteljice odvajaju malterisanu
povrsinu od drugog materijala
• 112",3/4", 7/8" (13, 19,22)deЬij!!l~
• Gipsani malter se siri polako dok se
stvrdnjava, sto zahteva upotrebu
diiatacionih spojnica kako Ьi se
sprecilo pucanje
• 112', 314", 7/8" (13. 19, 22) debl~
CSI 09205 Drveni umeci i letvice
Metalna mrezica
Vertikalno Horizontalno Metalna mrezica је osnova za malter napravljena od
razvucenog tankog lima ili zice, pocinkovana ili
16 (405) 12(305) presvucena farbom protiv rdanja.
16 (405) 16(405) • Tezina i jaёina metalne mrezice koja se koristi је
16(405) 12(305) vezana za rastojanje i krutost drzaca.
Razvucena metalna mrezica se pravi rezanjem i
24(610) 19(485) razvlacenjem eelicnog lima kako ы se doblla jaka
24 [610) 24(610) mreza sa otvorima dijamantskog oЫika.
16 (405)
16(405)
16(405)
16(405) 11 1
Rebrasta mreza је razvuёena metalna mreza sa re-
brima u oЫiku slova V sto daje vecu jacinu i
r-./\....,.-,_.,,....V"-"'o,.J.._,,.....i\.-.-...
omogueava sire rastojanje potpornih elemenata za
uramljivanje.
• Samocentrirajuca mreza је rebrasta mrezica koja se
stavlja preko celicnih tavanskih greda kao
potkonstrukcija za betonske ploce, ili sluzi kao
}._. osnova u ispunjenim gipsar,im pregradama.
~ ·. Mrezica za oplacivanje је razvucena metalna,
zavarena zica, ili upletena zicana mreza koja је
ulegnuta kako Ы blla razdvojena od povrsine
osnove, sto је mesto za ubacivanje maltera Ш
- ~ stukoa.
Mrezica sa papirnom osnovom је razvucena
··.. metalna ш zieana mrezica koja ima podlogu od per·
·· . · forisanog ili gradevinskog papira, koja se koristi kao
osnova za keramicke piocice i spoljne stuko
zidove.
Gipsana mrezica .
Gipsana mreZica је panel sa uvucenim vazduhom u
jezgro od ojaeanog gipsanog maltera, oЫozen vlak-
, nastim, upijajucim papirom na koji malter
. prijanja .
/,f....._ • Perforisana gipsana mrezica је probusena sa
3/4"(19) Ql rupama na 4" (100) osovinskog
rastojanja sto obezbeduje mehanicku vezu za
malter.
,·,·. ·. • lzolaciona gipsana mreza ima podlogu od
aluminijumske folije koji sluzi kao usporivac
isparavanja i odbojni termicki izolator.
• deЫjina 3/8" Ш 1/2" (10 ili 13)
• Х tip mrezice ima staklena vlakna i druge aditive za
• sirina 16" (405) х duzina 48"
vecu otpronost na vatru.
(1220)
• Podloga za oЫaganje је gipsana podloga za
• dostupne su sirine i duzine od 24"
malterisanje koja ima lice od specijalnog papira za
vezivanje maltera za oЬiaganje.
'
Dodatna oprema
Razna oprema od pocinkovanog celika ili legura sa
cinkom se koristi za zastitu i ojacanje ivica i uglova
gipsanih povrsina. Ova dodatna oprema sluzi i kao
osnova da fasader iznivelise zavrsni sloj i da dobije
u
odgovarajucu deЫjinu. lz tog razloga, sve osnove
treba da budu sigurno pricvrscene za svoje drzace i
postavljene pravo, podjednako i u ravni. Drvene os·
nove se mogu koristiti kada је potrebna osnova u
koju mogu da se ukucavaju ekseri za dodavanje dr-
venih elemenata.

Troslojni gipsani malter
deЬijine od 5/8" do 3/4" {16
do 19)
':. Metalna mrezica
• Drveni ili me!alni stubovi
potkonstrukcije
• Profilisane letvice sa
lezistem
Nапоsепје gipsa па metalпe mrezice
• Na metalne mrezice se nanosi troslojni gips
• Drveni ili metalni stubovi se postave na
rastojanje od 16" do 24" {405 ili 610)
osovinskog rastojanja zavisno od tezine
upotreЫjene metalne mrezice; vidi tabelu u
10.04.
• Potkonstrukcija treba da bude cvrsta,
fiksirana, ravna i iznivelisana; otklon treba
da bude ogranicen na 1/360 deo rastojanja
izmedu stubova.
• Duza dimenzija Ш rebra mrezice se
postavljaju preko dr2aea.
7._·
• Preklopna mrezica od 1/2"
(13) na stranama, 1" {25)
na krajevima, i З" {75) na
unutrasnjim uglovima.
DeЬijina mallera od 3/8"
do 314" {16 do 19)
• Metalna mr •·
Ugaone profilisane letvice
na spoljnim ivicama
PREGRADNI SISTEMI OD GIPSANOG MALTERA ~ @.os
/ Dvoslojni gips.ani maiter, Dvo· ili troslojni gipsani
/ deЫjine 1/2" (1 З) malter sa svake strane
/ .~. Gipsana mrezica Meta ni plafonski nosac
; ; · Elasticne nosece 1/2" (1З) gipsana mrezica ili
/ spojnice se mogu
1" (25) рlоёа od ivence
/ upotreblti za zvucnu
/ ( izolaciju
, • ~;;~~~ir~k~if:i sth\ovi
) 1
• Metalna osnova
pricvrs6uje mrezicu za
pod
Nапоsепје maltera па gipsaпe mrezice lspuпjeпi pregradпi sistemi
• Dvoslojni malter se oblёno nanosi na gipsane • Ukupna deЫjina pregrade od 2" (51)
mrezice. Gipsani maler za oЬiaganje se takode stiti podnu povrsinu.
moze upotreblti u jednoslojnom zavrsnom sloju • Troslojni gipsani malter se nanosi na
deЬijine od 1/16" do 1/8" (2 do З) preko specijalne оЬе strane metalne ili gipsane mrezice.
gipsane osnovne ploee • Komercijalni plafonski nosaci i metalni
• Dгlaci se mogu postaviti na rastojanja od 16" uбvrs6ivaci osnove su neophodni za
(405) osovinskog rastojanja za З/8" {1 О) mrezice, s~abllizaciju pregrade
i 24" (610) osovinskog rastojanja za 1/2" (1З)
mrezice.
• Duza dimenzija mrezice se postavlja preko
dгlaca; krajevi mrezice treba da budu poduprti
dгlacima Ш metalnim spojnicama
• Ugaona
profilisana
letvica • Tipicno 2" (51)
;oGip~~na
mrez1ca • Jezgro rebraste mrezice,
~==q l,..._..,.,..,..,.............--.1'' metalna mrezica sa cevas-
~ ~~i:nadebljin.a g.1psanog
tim stubovima, ili gipsana
.. : : ·.. mrezica
maltera od 1/2" (1З • Troslojni gipsaпi malter
Gipsana mrezica
t .06 DETALJNIJI PRIКAZ GIPSANIH RADOVA
-t_ · Prazan prostor omogucava
pomeranje konstrukcije
• Profllisana letvica sa
leZJstem povezana sa
kosim nosacem i mrezicom
• 2" (51) ispunjeni pregradni
sistem
Detalji na plafonu
• 2" (51)
• Metalni granicnik
pregrade
• Granicnik i mrezica
povezani za duple
cevaste dгZace
Detalji na krajevima pregrade
lspunjena gipsana· pregrada
Metalni umeci spojeni sa
mrezicomi duplim
cevastim dгZacima
Okvir ispunjen malterom za
ojacanje konstrukcije
Metalni okvir vrata
. -:
..
..
..
....
• lspunjena metalna osnova
• Metalna spojnica
• Elasticna plocica
Alternativni detalji osnove
::·~ Akusticni zaptivac \
:: "'· Profilisana letvica sa lezis·fi;·iifF=,..;;;;;;;;;=ow===
Plafonski nosac
• Glavna cev nosaёa Ј
Spone spojene sa resetkastim
zicanim dгZacima • Poprecna oplatna cev
• Metalna mreZica i gipsani • Plafonski nosac spojen sa
malter glavnim nosaёem
Detaljan prikaz plafona Detaljan prikaz plafona
• Metalni umeci su spojeni
sa metalnim dгlacem Elastiёne spojnice za
• Okvir ispunjen malterom dгZace
za ojaeanje konstrukcije
• Metalna mrezica i malter
• lspunjeno stanje
Metalni okvir vrata Akustiёna zidna izolacija
Gipsana mrezica i malter
Ј;,..!-+-~ lseёene spakle da sprece
• Slicno gornjoj slici
prijanjanje
.·;·.: ( Deo koji prikriva supljine Drveno dno sluzi kao vodica za
: izmedu okvira i vrata nanosenje maltera do
-:·. ulazi 1/8" (З) u povгSinu odredene deЬijine ј kao zastita
оЫоgе od gipsanih radova
Metalni okvir vrata Drveni okvir vrata
·.:
Drveno dno spojeno za • Posteljica koja se koristi za
dгZaee menjanje materijala
Bazne spojnice ili nosac
• Profilisane letvice sa lezistem
• Podna plooca
- · Akusticni zaptivac
lspunjena metalna osnova
• Akustiёni zaptivac
 MALTERISANJE ZIDOVA U @.07

(
Betonski ili zid od cigle · Betonski ili zid od cigle ~ Pogodna podloga od cigala
Plafonski nosac • Malter nanesen na ili betona
gipsanu mrezicu • Dvo- ili troslojni
3/4" (19) cevasti dtiaci i gipsani malter
• Gipsani ma!ter nanesen n
metalnu mrezicu

• 3/4" (19) kanali za-

kaceni za zid sa
podesivim ankerima ili
ravni elasticnim spo~ ·

Malterisanje oplate
Malter treba naneti preko mrezice i
oplate kada:
Direktno nanosenje
• Povrsina zida nije pogodna za direk-
• Drvene ili metalne oplate se mogu • Dvoslojni malter, deЬijine 5/8" {16). se
tno nanosenje
postaviti vertikalno ili horizontalno normalno nanosi direktno па zid.
• Postoji mogucnost da vlaga ili kon-
• Malter zahteva metalne ili gipsane • Malter se moze naneti direktno na ciglu,
denzacija mogu da prodru u zid
mrezice preko oplate; nanosenje i plocice, ili betonski zid ako је podloga dovoljno
• Kada је potreban dodatni vazdusni
razmak izmedu dгZaea su slicni hrapava i porozna da omoguci dobro vezivanje.
prostor ili prostor za izolacioni materi-
primerima prikazanim u 10.06. • Vezivni agens је potreban kada se malter
jal
• Dostupni su razlciti zidni ankeri koji se nanosi direktno na kompaktnu, neporoznu
• Kada је pozeljna elasflcna povгSina
prilagodavaju raznim deЬijinama povrsinu kao sto је beton
zida zbog akustiёne izolacije prostora
oplate.

~? Neelasticni profilisani
kanali
·~ 7/8" (22} • Vertikalni
cevasti dгZaci
• 3/4" (19} kanali
• Elasticna spojnica
oplate
• 1"(25)

• Horizontalni ucvrsGivaci kanala

• Oplata moze Ьiti zakaёena za zid
mogu Ьiti potrebni za vertikalne
pomocu elestiёnih spojnica za
oplate koje se postavljaju dalje
akusticnu izolaciju ј nezavisno
od zida
pomeranje izmedu maltera ј zida.
 U@.08 PLAFONI ОО GIPSANOG MALTERA

Ako је mrezica direktпo zakucana па doпju straпu grede,

malter је podlozaп pucaпju zbog skupljanja drveta. Cak i
kada se koristi oplata, otkloп potpornih elemeпata treba da
bude ograпieeп па 1/360 deo njihovog razmaka. Vesanje
gipsaпog plafoпa omogueava da se pomera пezavisпo od
potporne povгSine ili krovne strukture, i takode obezbeduje
zatvoreп prostor za mehaniёke i svetlosпe instalacije.

• Zieani dГZac _.---

~~·
~ 1-1/2" (38) glavni kanali nosaca razmaknuti do 4'-0" (1220)
osovinskog rastojaпja.
3/4" (19) kanali роргеспе oplate spojeпi za glavne поsасе;
vidi tabelu u 10.4 za razmake.
Metalпa mrezica sројепа sa oplatom na 6" (150)
osoviпskog razmaka.
• Maksimum 6" (150)

:Ј-Н-
• Profilisaпa le•tvir.J't"--------
• 01., а__
taсюnе
· • 1/4" (6)
spoJnlce • Zid
• 5/8" (16)
Bez prianjanja

.. .
~ .'
' .....

• Pla~o~ska ili zidna

spOJПICa
-1~
nstruktivna

• Moguee podeSэvanje od 1/8"

do 5/8" (З do 16) Bez prianjanja

Ugaoпa konstruktivna spojnica

• Preklopпa mrezica З" (75)

Gipsani plafoni treba da imaju
• Koпtiпualna gipsana povrniпa
koпstruktivne spojnice najmanje па
zahteva cvrstu potporu _ _ _ ____,
svakih 30' (9145) u svakom pravcu, sa
maksimalnom povгSinom od 900 sf
(84 m2) bez
konstruktivnih spojnica. Ove spojnice
rasterecuju skupljanje, temperaturna ili Uslovi ukljestenja
strukturпa naprezanja unutar velikih
gipsanih povrsina.
Zidne i plafonske spojnice
Konstruktivne spojnice
 GIPS PLOCE ~ @.09

';,psane daske u oЬiiku ploca se koriste za prekrivanje zidova ili kao

Sastojtse iz gipsanog jezgra isecene i obradene povrsine
!,,ko da odgovara specifiбnim preformansama, lokaciji, nameni, i
i''Jtrebama spoljnog izgleda. lma dobar stepen otpornosti па vatru i di- • Suzene ivice
;:·enzionalnu stabllnost. Dodatno, relativno velika velicina ploce
prcdstavlja ekonomican materija! za ugradnju. Gipsana zidna ploca se
r1ajceste odnosj na suvi zid zbog niskog procenta sadГZaja vlage ј • К vad ratпe ivice
t ato sto је potrebno malo ili nikakva voda za postavljanje na
t1пutrasnje zidove ili plafone. Sheetrock је trgovacka marka za vrstu
чrpsanih ploca.
• Zakosene ivice
Gipsane ploee mogu da imaju razlicite tipove ivica. Оsпоvпе ili
sredisпje ploce u viseslojnim koпstrukcijama mogu da imaju kvadratпe
1li pero-пa-zleb ivice. Gotove ploee mogu da imaju kvadratne i • ZаоЫјепе ivice
zakosene ivice. Medutim, gipsaпe ploce najceste imaju suzenu ivicu.
Suzeпe ivice omogueavaju da se spojevi spoje i ispune i formiraju
tvrste i, пevidljive spojeve. Gipsaпe ploee па taj nаёiп formiraju glatke
povrsiпe moпolitnog izgleda koje se mogu ofarbati ili • Pero-na-zleb ivice
zalepiti papirпim, viпil.skim ili tekstilnim tapetama.

gipsaпih ploca Tipovi ivica

Standardna zidпa рlоёа Xtip рlоёе

• Suzene ivice
• Siriпa 4' (1220), duziпo. od 8' do 16' (2440 do 4875)
• Рlоёа velicine od 1/4" (6) se koristi kao osnovпi sloj u
zvucпo izolovaпim zjdovjma; ploea od 3/8" (10) se korjsti u
viseslojnjm konstrukcijama, i za prepravke; 1/2" ј 5/6" (13 ј
16) ploee se koriste u jedпoslojnim konstrukcijama.
• Suzene i zaobljene jvice
• Debljina 1/2", 5/8" (13, 16)
• Sirina 4' (1220), duziпa od 8' do 16' (2440 do 4875)
• Jezgro sadгlj stakleпa vlakna i druge aditive za роvесапје
otpomostj па vatru; dostupпe su i sa folijom па poledini

Gotove ploce
Ploca od iverjce • Kvadratne ivice
К vadralпe ј pero-na-Zieb ivice
• DeЬijiпa 5/16" (8)
• Debljiпa 1" (25) • Sirina 4' (1220), duziпa 8' (2440)
• Sirjna 2' (610), duzina od 4' do 16' (1220 do 4875) • Viпilske ili stampaпe papirne povrsiпe u razпim bojama,
• Koгjstj se za oblaganje otvora za liftove, stepeпica, mustrama i teksturama
mehaniCkih okvjra,i kao osnova u jspuпjenim gjpsaпm
pregradama
Potporne рlоёе
• Kvadratпe ili pero-пa-zleb ivice
Ploce oblozene folijom • Debljina 3/8", 1/2", 5/8" (10,13,16)
• Kvadratne i suzene ivice • Siriпa 4' (1220), duzina 8' (2440)
• DеЫјјпа 3/8", 1/2", 5/8" (10, 13,16) • Koristi se kao osnovпj sloj u viseslojnim sklopovima za
ojacaпje,zvucnu izolaciju, otpomost na vatru; dostupпe su
• Sirina 4' (1220), duzina od 8' do 16' (2440 do 4875)
• Alumjnijumska folija na poledini sluzi da spreci prodjraпje sa staпdardпim ili Х tjp jezgrom, ili sa folijom na poledjпj
pare ј kao odbojпi temicki izolator pri eemu је ispred folije
mjnjmalno 3/4" (19) vazusnog prostora. Рlоёе za oblaganje

• Kvadratne ili pero-пa-zleb ivjce

Vodootporne ploce • DeЬijjna 1/2", 5/8" (13,16) .
• Suzeпe ivice • Siriпa od 2' do 4' (610 do 1220), duzina od 8' do 10' (2438
• Debljiпa 1/2", 5/8" (13, 16) do3048)
• Sirina 4' (1220), duZina od 8' do 12' (2440 do 3660) • SadГZi jezgro otporno na vatru i predпju stranu sa vodoot-
• Korjsti se kao osnova za keramiёke ј druge пeapsorЬujute pornim papirom za spoljna oblaganja; dostupne su sa stan-
ploёice na povrsiпama sa velikom vlagom. dardпim ili Х tip jezgrom

CSI 09250 Gipsaпe рlоёе

-----------------------------····--·-------
 ·u (Q) .1 О GIPS PLOCE
Spoljni i podzemni betonski Ш zid od cigle
• Vertikalno postavljanje:
zahteva postavljanje oplate pre postavljanja
gipsanih ploea kako Ьi se sprecilo kapilamo ploea paralelna sa
potkonstrukcijom
prodiranje vode i da se minimizira
• Horizontalno postavljanje:
kondenzacija na unutrasnjim z:idnim
ploea u normali sa
povrsinama.
potkonstrukcijom

• 1х2 minimalna drvena

oplata;
)
2х2 ili metalni kanali se ko-
riste za veeu jacinu

• Razmak izmedu di'Zaca:

Stuboviosnove
Osnova od cigle ili betona
Gipsana ploea se moze djrektno prievrstilj na drvene
Gipsane ploee se mogu postavljati na
ili metalne stubove potkonstrukcije koji su struklumo
nadzemne betonske ili zidove od cigle cija
dovoljno jaki ј cvrsti da sprece deformaclju i pucanje
је povгSina suva, glatka, ravna, i bez ulja ј
gjpsane ploee. Naliёje potkonstrukcije treba da bude
drugih materjjala za odvajanje.
ravno i ujednacene povгSine.
Horizontalno postavljanje se vise koristl za posti-
zanje veee ёvrstine ako se ima manje spojeva.
Suceoni spojevi, koje treba svesti na minimum, treba
da prek!apaju dГZace.
maksimum 16" (405) za 3/8" {10) gipsane
ploee
maksimum 24" {610) za 1/2" {13) gipsane
ploee
Drvena ili metalna oplata је potrebna kada:
• Kada potkonstrukcija ili zid nisu dovoljno
ravni i podjednaki
• Kada su drZэci potkonstrukcije previse
razmaknuti
• Kada је potreban dodatni prostor za ter-
micku i zvuёnu izolaciju.
Kada se koriste elastieni kanali za oplatu da
se poboljsa akusticno dejstvo sklopa.

~ipsana ploea se moze saviti i priёvrstjti za

zakrivljene stubove. Maksimalni polupreenicl
savijanja su sledeci:

DeЫjina ploce Ро duzini Ро sirini

1/4" {6) 5' -0" (1525) 15'-0" (4570)
318" (10) Т-6" (2285} 25'-0" (7620}
112" (13) 20'-0" {6095}
 DETAL..II GIPS PLOCA ~ @. 11
---~------- ------------

~ ]Ј
!~ ' .,\ . . .: ' ..
1

i
' ~ . .- ·ј \ "· . . ,. '. .
····~ ./"0 1-1/2" (38) hladпo oЫikovaпi
G•psaпa ploca moze da se pricvrstj direktno па podпozje • cevni profili
(јГеdа па 16" (405) osovjnskog razmaka. Ugjb podne ili па 4' (1220) osovjпskog rasto-
krovпe strukture treba da bude ogranjceп па 1/240tj deo jaпja
svoje sjrine. Za bolju zvucnu jzolacjju, i kada se gipsaпa ploca
postavlja па betonske ili celiene grade, koriste se oplatпi
kanali па 16" ili 24" (405 Ш 610) osoviпskog razmaka. Za ot- • Gipsane рlоёе mogu Ыti
porпost па vatru, mogu se koristiti Х tip ploce; vidi А.12-А.1 З poduprte mrezom oplatnih • 7/8" (22) metalпe oplatne cevi na
za stepeпe otpornosti prema vatri razпih zidnih i plafoпskjh cevi ј postavljeпe kao 16" (405) osovjпskog rastojanja,
sastava. vjseei plafon "'-. ___ spojene ili vezane za glavne cev-
~- _ aste profile
Plafoni .• 1/2" ili 5/8" (13 ili 16)
gipsaпe ploce
[jeanj driac

,... '1;

. ~ Traka za ugaoпa ojaeanja ·• ~-. Akuslicпi zaptivac se koristi

za zvucnu jzolaciju na mes-
!jma gde se pregrada
"' Gomji element јЈј kanal
nosaea tavanice паslапја па plafon i pod od
drugog materijala.
"" Drveni ili metalпj stubovj

< · k--• Vi§eslojna konstrukcija se

• · Jednoslojna konstrukcjja se · moze koristiti da poboljsa
sastojj iz 1/2" ili 5/8" (13 ili stepen optorпostj prema • Ugaona profilisana letvica
16) gipsanih zidnjh ploea, vatri i klasifikacjjQ,zidпog
pricvгSeenihekserima za sklopa prema akustjcnom
gips Ш zavrtnjima.Lepak dejstvu.
moze da se koristj uz
pricvrsCJvanje ekserjma za
jaCi spoj. -~ Кit se ёesto korislj za sра­
јапјеslojeva u vjseslojnim
• Elasticne cevi oplate se ko- konstrukcijama; spojevi u
susednim slojevima treba da
riste sa se poboljsa klasi-
fikacija zidnog sklopa prema budu smaknuti za postizanje
vеёе cvrstoce.
akusticnom dejstvu.
• Metalna ugaona navlaka
• Dostupni su razlicjtj profili
lipiёno 1/2" (13)

1\
~~ Vidj А.12-А.13 za stepene • Spoljnj ёoSkovj ј izlozene ivjce
treba da budu zastieene od
Ј
azjdnica Ш kanal nosaea olpornosti raznjh zadnih i
plafoпskih konstrukcija
osteeenja metalnim profilisanim
prema vatri. letvicama i ugaonim navlakama.
'1: Potrebna је drvena, metalna Metalne navlake zahtevaju
·-.·~ ili viпilska osnova za prikrj- ...
·
smesu za spajanje.
·. ( vanje i zavгSnu obradu spoja • 1
:· : sa podom. ·1
• 1

' 1
lvice
'' 1

Zidovi
 U@.12 KERAMICKE PLOCICE

..· ('
~Lajsna

~","'
Keramiёke рlоёјсе su relativno mali, modularni

. ·
povгSinski elementi koji se prave od gline ili drugih
·г~ ZaoЫjena povrsina materijala od kojih se pravi keramika. Plocice se peku
elemeot u peci na vrlo visokim temperaturama. Tako se dobija
,. ····/1'··· . . . . . . . . ··~-·-. . . . ... za гadne povrsine otporan, cvrst i kompaktan materijal koji је

а
lvica plocice vodootporan, tesko se prlja, i lako se cisti; sa bojama

........ -·-т· ·~. . . . ~--. ....- ·· .>·.:::............. ZaoЫjeni deo koje oЬicno ne Ьlede .
--~ Donj~ i~ica Keramicke ploёice mogu Ьiti glazirane ili reljefne.
. ··т·· . . ~:.:..:_. -----:--. Gramcn1k
Glazirane plocice imaju nalicje koje је stopljeno sa
' __ ......~... ...- "~ Osnovna pl~~ica telom ploёice, i moze imati sjajnu, mat Ш kristalnu
....- ~-...------- Zasvodena IVICa zavгSnu obradu u sirokoj paleti Ьоја. Reljefne ploёice
-..-.-"-_--.. ...-·~-~-->- OЫicasti prelaz su ёvrste i kompaktne, njjhova Ьоја potiёe od

-N:cf// 1 PovгSina osnove

·...•. : .... · · · / ....· / 1 upotreЫjene gline. Те Ьоје su vise zagasene nego
kod glazjгanih plocica.

оы•; dodatnih elemenata'---~~- -----; Тip!One vetiOfne

Tipovi keramickih plocica
• deЫjina 5/16"(8)
јј
........_ __ /
~ '-- :--
• 4 ·1f4"x4·1f4" (108х 108) Glazirane zidne plocice
Glazirane zidne ploёice jmaju nestaklasto telo i sja-
... • 4 •1/4" х6" (108 х 150)
jnu, mat ili kristalnu glazuru, koje se koriste za
f-+. -
~.

,_..... - '··-i • 6" х 6" (150 х 150)

1
·~
prekrivanje unutrasnjih zidova i podova koji se malo
н • 8" х 8" (203 х 205) koriste. Spoljne рlоёјсе su otporne na razne
- '-!

осЈ
- '-i • kvadrat 1·3/ 6" (35) vremenske priljke i mraz, ј mogu da se koriste i za
- i 1
• osmougaonik 4 -1f2" (108) spoljne ј za unutrasnje zidove.
1 • 5estougaonik 5" (125)
~ -· 1 1 1 1
t.. J ... I_.J Ј .. Ј. ,__ ;

• deЬijina 1
// (6) Keramicke mozaik ploёice
• 1" х1" (25 х25) Keramicke mozaik ploёice imaju porcelansko Ш telo
• 1" х2" (25 х51) od gline, glazirane za prekrjvanje zidova ј reljefne za
• 2" х2" (51 х51) podove ј zidove. Porcelanske ploёice imaju svetle
Ьоје, dok gljnene ploёice imaju vise zagasite Ьоје. Da
• sestougaonici 1" ј
Ы se poboljsalo rukovanje i brzjna postavljanja,
2" (25 i 51) plocice se оЫёnо postavljaju na papir Ш mrezicu ёime
se formiraju 1'х1' (305 do 305) ili 1'х2' (305 do 610)

о
povrsjne sa odgovarajucim razmakom izmedu
plocica.

с) • deЬijjna 3/1>". 1/z", 3/4"

(10. 13.19) thick
• 3" х3" (75х 75)
• 4" х 4" (100 х 100)
4" х 6" (100 х 150)
• 6" х 6" (150 х 150)
Podne i kamene plocice
Podne ploёice su reljefne podne ploёice od gline i
porcelana. Ploёice su otporne na prljanje, vlagu i
mrljanje, ј otporne su na mraz ј habanje. Kamene
plocice su sliёnog sastava kao i keramiёke mozaik
plocice ali su dеЫје i vece. Vodootporne su i mogu se
koristiti za podove kojj se dosta koгjste.

о
• 8" х 8" (205 х205)
• sestougaonjcj 6'' Ј
8" (150 i 205) • Konsultujte proizvodaca za taёne mere, oЬiik, boju i
glazure.
CSI 09300 Plocice
CSI 09310 Keramiёke plocice
 POSTAVLJANJE KERAMICКIH PLOCICA D@.1 З

Postavljanje u tankom sloju Postavljanje u debelom sloju

U ovom postupku, keramicka plocica se U ovom postupku, keramiёka plocica
postavlja na kontinuainu, stabllnu se postavlja na podюgu od malteгa od
pozadinu prevucenu tankim slojem portland cementa. Ovakav relativno
suvog hidratacionog maltera, maltera od debeo sloj obezbeduje pravilan pad i
portland cementa, epoksidnog maltera, jednaku ravan zavrsnog rada. Na pod-
i1i organiskim lepkom. logu od maltera ne utice dugotrajan
kontakt sa vodom.

'. ·.··
• Postavljanje u tankom sloju za-
-~~~-----,. Odgovarajuce podloge za postavl-
hteva ёvrstu, dimenziono stabllnu
~ .· janje maltera predstavljaju zid od
podlogu od gipsanog maltera,
cigle ili betonskih Ьlokova, monolit-
gipsane рlоёе ili S!Jt"tploёe.
ski beton, sperploёa, gipsani malter,
i gipsane ploce. Otvorene potkon-
• Na vlaznim povгSinama oko kada ·:
strukcije sa stubovima i oplate
i tuseva, koristi se betonska
..· mogu da se koriste sa metalnim
kosuljica ојаёаnа staklenim ·-
mrezicama.
vlaknima а ploёice se postavljaju
pomocu suvog hidratacionog ili '1~ - - - - . Podloga za vezivanje, koja pred-
maltera od portland cementa. stavlja mesavinu portland cementa,
peska, vode, а ponekad ј gaseпog
• Zidne povrsine treba da budu kreca, је deЬijine od 3/4" do 1" (19
ciste, cvrste i bez eflorescencije. do 25) na zidovima.
• Kada se plocice postavljaju k_....-- ~ Ploёice mogu da se postave па
·.·. vezivni sloj deЬijine 1/16" (2) mal-
pomocu suvog hidп1tacionog ili
maltera od portland cementa tera od portland cementa ili suvog
podloga treba da bude hidratacionog maltera dok је malter
hrapava kako Ы se jos zitak, Ш se vezuju slojem lateks
obezbedilo bolje vezivanje. portland cementa posto је podloga
od maltera potpuno stvrdnuta.

• Podloga za vezivanje је 1-1/4" do

2" (32 do 51) debela па podovima.

( Membrana izoluje podlogu za mal-

• Odgovarajuci podovi za
postavljanje u tankom sloju
predstavljaju betonske
plooo ili dvostruki drveni
podovi.
• Betonske ploce treba da
budu glatke, ravne, i
pravilno ojaeane i
stvrdnute; ako је potrebno
moze se koristit sloj za
poravnanje.
• Dvostruki drveni podovi se
sastoje iz potpatosnice od
spreploce minimalne deЬijine
5/8" (16) i donje podloge od
spoljne spreplocce deЬijine
od 1/2" do 5/8" (13 do 16).
Treba ostaviti razmak od 1/4"
(6) izmedu potpatosnice i
vertikalnih povrsina. Kada se
koristi epoksid ni malter, treba
napraviti praznine od 1/4" (6}
izmedu panela potpatosnice i
\spuniti ih epoksidom.
• Maksimalni otklon poda pod
punim opterecenjem treba da
bude ograniёen da 1/360 deo
sirine.
• Odgovarajuci podovi za
ter od ostecene ili neodgovarajuce
postavljanje podloge od
podloge ј dopusta nezavisno
maltera prestavljaju
pomeranje potporne konstrukcije.
pravilno ojacane ј
stvrdnute betonske ploee i
strukturno jake pot-
• Podloga za malter treba da bude
patosnice od sperploce.
ojacana metalnim zicama ili mrezom
• Maksimalni otklon poda
kada је poduprta membranom.
pod punim opterecenjem
treba da bude ogranieen
na 1/360 deo sirine.

-----~----------~------------··-·· ~ ..
 U @.14 DETALJI KERAMICКIH PLOCICA
r------ . ёvrsta podloga: zid, gips, ili gip-
1
sana ploca, ili metalna resetka, ili
1
1 potkonstrukcija od suvog drveta.
1
• Prvi sloj preko metalne mrezice i
mambrane
-·---'~· Podloga za vezivanje od ce-
mentnog maltera deЬijine od 314"
do 1" (19 do 25)
1
l ·.--·
• ·Plocice se postavljaju sa vezivnim
slojem maltera od cistog portland
cementa, latex-portland cementa,
ili suvog hidratacionog maltera.
Cementni malter
Postavljanje na unutrasnje zidove
• Ploёica se postavlja vezivnim
slojem na ojaeanu podlogu od
cementnog maltera deЫjine
od 1-1/4" do 2" (32 do 51)
( P""'u!ni spoj
"'>::: Razdelna membrana
••
'---·· Betonska ploea Ш
evrsta drvena potpatosnica
Cementni malter
Postavljanje na unutrasnje podove
\IJI:I--- Zastita od vlage
rш:Ј.-~ Plocica se postavlja па vezivni sloj.
• 1" do 1-3/4" (25 do 45} ojacana
podloga od cementnog maltera
" Vodootpoma membrana Ш
vodootpoma podloga
·• Zakoseni Ьeton
Keramiёke plocice za tus kablnu
-·• Glatka. cvrsta podloga: zid,
gips, ili gipsana рlоёа
• Za vlazne povгSine koristiti
cementne kosuljice
,,...__ • Malter od suvog hidratacionog Ш
latex-portland cementa · lepkom deЫjine 1/16" (2)
deЬijine od 118" do 114" (З do'6)
·• Keramicke plocice
Malter u tankom sloju
\ • Plocice se vezuju malterom
od suvog hidratacionog ili
latex-portland cementa de-
Ыjine od 1/8" do 1/4" (З do
6)
( ' • P<OduZni spoj
• Betonska ploea
Malter u tankom sloju
Plocice se vezuju organiskim
epkom ili malterom od
latex-portland cementa za
cementnu kosuljicu.
1
razmak 1/4" (6)
[___
__..;.., Fleksibllni zaptivac
• lvica kade
Ploёice na zidu iznad kade
..----~ Glatka. cvrsta podloga: zid,
gips, ili gipsana ploca
• Za vlazne povrsine koristiti
vodootpome gipsane ploce
_ _ _ • Plocice se vezuju organskim
Organski lepak
Plocice se vezuju organskim
lepkom deЫjine 1116" (2}
• Za bolju hemijsku otpornost ili
vodolpomost koristi se
epoksidni malter
Organski lepak
Plocice se vezuju ili malterom
od latex-portland cementa
za cementnu kosuljicu.
• Plocice se pomoc ezivnog
sloja postavljaju na podlogu od
cementnog maltera deЬijine 3/4"
(19).
Ploёice na kuhinjskim i"adnim povsinama
 TERACO PODOVI ~ @. 1S

Icraco predstavlja mozaicne podove ili ploce koje se sastoje od

mermernih ili drugih kamenih komadica, pomesanih u cementni " Razdelna traka па svim konstruktivnim spojevima
;li smolasti kalup, koji se ravna i glaca kada se osusi. Dobija se Drvena, metalna ili betonska potpatosnica
kompaktna, krajnje otporna, glatka podna povrsina cije se Ьоје
Teraco u tankom sloju
sara kontrolisu velicinom i bojom agregata i bojom vezivnog
malerijala.
• 5/8"(16) ili deЬiji premaz od port!and cementa
r<-:ё-.,."....-• Razdelne trake na 15' do 20' (4570 do 6095)
zavrsna obrada teraco podova ~~~{~;:~~~~~
~"'•..t ·~, '11•• ~ ,".v.•. '!if'll;
osovinskog rastojanja, na liniji stubova, i preko
podnih greda; izbegavati uske razdele.
· Standardni teraco predstavlja ~..~~~\~.••. Ј.:У· :jf!)~ ·~,:·~
teraco sa izravr~atom i uglacanom t~·j~ -~~~~:fj
~;~ ~ •
4
povrsinom koja se uglavnom '"
sastoji od relativno malih А~·У..., ~-
kamenih komadica. ------- l~~:~'..u~__ ,.........,. Monolitski teraco
• Venecijar~ski standardni teraco
predstavlja teraco sa izravnatom i • 5/8" (16) ili deЬiji premaz od portland cementa
uglacanom povrsinom koja se • Razdelne trake na maksimalnom rastojanju od
uglavnom sastoji od vecih .. : <>:··:_::.:':.· ':' ::. . 6' (1830) ukupna minimalna deЫjina
kamenih komadita,sa manjim . · ... ·. ·' L..:.Y od 1-3/4" (45)
kodicima koji 1 ·1
• Podloga od maltera
·' .···: .,
prostor izmedu. "

:-~---·'-·-.6-_јЕ=::::.Ј--' • Hrapava betonska ploea

Zalepljen teraco
Metalne ili plastikom oЫozene
odstojne trake se koriste da:
• 5/8" (16) ili deЫji premaz od portland cementa
• ograniee pucanje usled
• Razdelne trake kao kod monolitskog teraca
sku pljanja;
• lsecena konstruktivna spojnica
• posluze kao konstruktivne
• Uglaeana ploea sa hemijskim vezujucim agen-
spojnice;
som ukoliko је betonska povrsina suvise glatka
• razdvoje razlicite Ьоје i sare na
za mehanicko vezivanje
podu;
• sluze kao dekorativni elementi
Hemijski zalepljen teraco
• Dilatacone spojnice su
potrebne za postavljanje preko
izolacije ili dilatacionih spojnica • 5/8" (16) ili deЫji premaz od portland cementa
u potpatosnici. Sastoje se iz - • Razdelne trake na maksimalnom rastojanju od
рага razdelnih traka odvojenih 6' (1830).
elasticnim materijalom kao sto
је neopren.
·.'... ·. ·&.· Ukupna minimalna
· · . ' / : ) . - • Ojacana podloga od maltera
deЫjinaod
2-1/2" (64)

• lzolaciona membrana preko podloge

od peska deЫjine 1/4" (6) da se ogranici
pucanje pri strukturnim pomeranjima
\.~м--· Potpatosnica

Teraco na pesёanoj podlozi

• DeЬijina podloge moze da varira da se naprave

izduЫjene, ispunjene Ш isturene osnove.
• Poluprecnik od 1" do 1~1/2" (25 do 38)
• Razdelna traka
Teraco stepenice

Teraco osnova

CSI 09400 Teraco

 U(Q). 16 DRVENI PODOVI

Drveni podovi pruzaju dugotrajnost i otpornost па hаЬапје uz

komfor i topliпu. lzdГZijive, cvrste vrste, sa zbljenim vlakпima
tvrdog i mekog drveta se koriste za podove. UoЬicajene vrste tvr-
~ Parket se spaja pero-na-zleb spojevima dog drveta za podove predstavljaju hrast, javor, brezu, orah i
duz ivica i krajeva. tresпju. Uoblcajene vrste mekog drveta za podove predstavljaju
juzпi bor, daglasovu jelu i brest.
· Suplja ili hrapava poledina omogueava
ivicama da se cvrsto oslanjaju na povr5inu Razne vrste drveta za podove se klasifikuju prema izgledu, ali
potpatosnice. prema razlicitim staпdardima. Najbolje klase- ekstra i standard-
• Horizontalna viakna, ravno rezano oblcno ograпicavaju greske kao sto su cvorovi, fleke, пapukliпe i
pokidana vlakna. Koпsultujte proizvodaea podova ili jedпu od
~· Cetvrtka ili vertkalna vlakna, rezano na sledecih organizacija za precizaп opis staпdarda i specifikacija:
eetvrt .
~Sirine: NOFMA - Natioпal Oak Maпufacturer's Associatioп
!---__L--1 1-1/2", 2", 2-1/4", 3-1/4" (38,51,57,85) MFMA Maple Flooring Maпufacturer's Associatioп

~\\~~=г- ~~~~~~~;erecenje: 3/8", 1/2", 5/8"

SPIB - Southerп Рiпе lnspection Bureau
WWPA - Western Wood Products Association
(10,13,16) NHPMA - Northern Hardwood & Рiпе Maпufacturer's Associatioп
Normalna upotreba: 25/32" (20)
Veliko optereeenje: 33/32", 41/32", 53/32" Drveпe podle oЬioge su dostupпe u oЬiiku parketa, dasaka, ili go-
Parket (25, 33, 41) tovih ploea i panela.
Parket se sastoji iz duzih dascica sirine do
3-1/4" (85)
Dasёanipod
Drvene patosпe daske se odnose па drveпe daske koje su sire od
3-1/4" {85). Кrајпје i naspramne daske se zakucavaju u zleb.
Daske takode mogu Ьiti zakucane odgore ili usrafljene а zatim
umetnute. Noviji sistemi patosnih dasaka se mogu postavljati po-
L с_~~ mocu smole Ш lepka. Kako Ы se umaпjio efekat promene vlaznosti
~-~ Sirina od 3-1/4" do 8" {85 do205). na sire daske, dostupne se troslojne daske.
~ DeЬijina је slicпa kao kod parketa.
Pod od drvenih kocki
Pod od drveпih kocki se sastoji od kvadratпih elemenata koje su
fabricki prethodno sastavljene i oЬicno se postavljaju pomocu
smole na drvenu potpatosnicu ili betoпsku plocu.

• DeЫjina 15/32" (1~

• Тtpicno 9" х 9" {230 х 230)~
• DeЫjina 3/4" (1~ , _,.";/ 1 .
'::Ј·
"-'(
'
.
.

• (eline se doЬijaju spajanjem

( f----·

· • Laminirani elemeпti se prave spajanjem
uzeg dela letvica ро ivici. tri ili vise drveпih оЫоgа vodotpomim
Spojena kocka oblcno ima zleb lepkom za bolju dimezioпu staЫinost.
па dve strane i pero па druge dve Spojena kocka oЬicno ima zleb na dve
sto oЬezbeduje pravilno strane ј pero na druge dve sto
postavljanje. obezbeduje pravilпo postavljanje.
Drvene kocke od letvica se prave spajanjem uskih letvica ili
dascica od tvrdog drveta u veee celine formirajuci razlicit
dizajn. Kocke su tipicno 5/16" (8) deЫjine i 6", 12" Ш 19" {150,
305 Ш 485) sirine. Mogu blti obradeпe i neobradene i mogu da
imaju kvadratne ivice ili ivicama sa zlebom i perom.

CSI 09550 Podovi od drveta

 POSTAVLJANJE DRVENIH PODOVA ~ @.17

1';1rket i patosne daske zahtevaju drvenu potpatosnicu Ш

·c;rюvu od razmaknulih pragova. Potpatosnice od sperploce
.! panel ploca, integralni delovi drvenih patosnih greda, mogu

<l;1 se poslave preko drugih podnih sistema ali i da budu

•.)snova za drvene podove. Obradene drvene pragove је
(:iJiёno potrebno postaviti preko betonskih ploca kako Ьi na
:1:ih mogla da se poslavi drveпa potpatosnica Ш zavгSni drveni
pod. Ovo је narocito vazno kako bl se pod zastitio od vlage Gradevinski filc od 151Ь.
kada se postavlja na betonske ploce ili ispod nivoa zemlje.
• Potpatnosnica od sperploce ili
l)rvene podne kocke zahtevaju cistu, suvu, glatku, ravnu panel ploca
povrsinu kao sto је potpatosnica od spreploce ili donji sloj. ~·,,

Drvene podne kocke se mogu postavljati na povrsinu suve ' Podne grede
!юtonske ploee, ali је najbolje, pogotovo u podrumima, - - Duz oblma poda је potrebno
postaviti pod preko potpatosnice od sperploce i zaslitnog obezbediti prostor za
sloja postavljenog na drvene pragove. ventilaciju i sirenje poda.

Drveni podovi se skupljaju i izdiZu promenom sadгZaja vlage

pri varijacijama u vlaznosti vazduha. Ne treba ih postavljati Postavljanje parketa na drvenu potpatosnicu
sve dok se objekat ne zatvori, postavi osve!ljenje i grejanje i
dok se svi gradevinski materijali ne osuse. Materijal za drvene
podove treba skladisliti nekoliko dana u prostoru u kom се Ьili
postavljen kako Ы se aklimatizovao na unutrasnje uslove.
Polietilenska presvlaka
Posto se pod postavi, duz оЫmа poda је potrebno obezbedili
prostor za venШaciju i sirenje poda.
• 2 х 4 ili dve 1 х З
• Obradeni drveni pragovi
zalepljeni smolom na 16"
{405) osovinskog raslojanja.
• Pragovi mogu Ьiti postavljeni
na nosace od celicnih opruga
ili neku drugu elaslicnu pod-
logu.

• lzolacija od раге za betonske

• Ako је potrebno, betonski ploce u prizemlju
sloj se koristi da se doblje
glatka, ravna povгSina za
• Postavljanje parketa na postavljanje poda. Podni elementi zalepljeni smolom
betonske ploee

• Podni elementi zalepljeni

smolom
• Sperploca pero-na-zleb;
minimum 3/4" (19)

-.....-.:::s~~--~~~7.-- • Potrebno је obezbediti prostor

za ventilaciju i sirenje poda.

• lzolacija od vlage za betonske

ploee u prizemlju

Pod od drvenih kocki postavljen па drvenu potpatosnicu Pod od drvenih kocki postavljen na betonske ploce.
 'tJ (Q) .18 КAMENI PODOVI

Kameni podovi mogu blti od peseara, kreёпjaka, bruseпog

mermera ili graпita, Ш rezaпog skriljca. Treba obratitj paznju
па boju ј teksturu zavrsпe obrade kameпa, na njegovu
otporпost па hаЬапје ј klizaпje kao ј na teziпu kojom се
dodatпo opteretiti podпu strukturu. Kameпi pod deЫjine 1/2"
(13) је tezak 7.5 psf (359 Ра).

Ploёice ili рlоёе se mogu postaviti tako da formjraju pravilne ili

nepravilne sare preko podloge od maltera od portland
cementa na sliean nacin kao kod postavljanja podnih
keramiёkih plocica. Tanki kameni podovi se mogu postaviti
koristeёi postavljanje u tankom sloju. Vidi 10.13.

. А
ojaeana zieanom mrezom

_ _ _...,. Vodootporпa membrana ili cementna

podloga preko potpatosnice od sperploce

--·---- _____________!' Betonska ploea

г~ ... -~ Ы9ЭА!!'f"?---?2~~ ,. ::~ь~.:::~:~::а.:~::

---~- 4 • Tanki kameпi elemeпti debljiпe od 1/4' do 1/2" (6 do 13)

~~:=~~~~~-~.~..~Р.!.Ј.~~~~~~~~~~§~~ж~~~~----- •Vezujuёi sloj od maltera od lateks-port!aпd cementa;

fi...
kameni elemenli

ј:- ·• • ~ •·ј minimum 1/4"

..____ _ _ _ _ _:...._.....:..._·...;.·t.,:..J· "• Potpatosnica od sperploee ili cementna podloga preko

~

---
potpatosnice od sperploee.

" ~- --------'·• Вetonska ploea

CSI 09600 Podovi od kamena

 ELASTiёNI PODOVI U . 19

Materijali za elastiёne podove predstavljaju ekonomiёne, • Povrsina mora blti glatka, cvrsta, cista i suva.
rolativno kompaktne, neupijajuce podne oЬioge koje su • Dvoslojni drveni pod se sastoji iz podloge od
(iugotrajne i lake za odriavanje. Stepen njihove elasticnosti lesonita debljine od najmanje 1/4" (6) Ш podloge od
spreёava trajno skupljanje i daje im odreden nivo besum- ismirglane sperploce debljine od najmanje 3/8" (10)
rюsti i udobnost. Koliko su elastiёni podovi udobni, medu- sa vlaknastom strukturom nalicja postavljenom
trrn, zavisi ne samo od elasticnosti vec i od podloge i poprecno u odnosu na podne grede ili podne daslш.
tvrdoce noseceg substrata.

Nijedan tip elasticnih podova nije superioran u svakom

pogledu. lspod su navedeni tipovi koji su se dobro pokazali
u odredenoj oЫasti.
• Elasticnost i besumnost: pod od plute, gumena podloga,
homogena vinilska podloga
• Otpornos! na skupljanje: homogena vinilska podloga,
vinilska оЫоgа, plutana podloga presvucena vinilom
• O!pornost na mrlje: gumena podloga, homogena vinilska
podloga, podloga vinilskog sastava, linoleum
• Otpornost na alkale: plutana podloga presvucena vinilom,
vinilske оЫоgе, homogena vini!ska podloga, gumena
podloga
• Jednoslojni drveni pod se sastoji iz kombinacije pot-
patosnice /panela debljine najmanje 5/8" (16), sa
vlakпastom strukturom naliёja postavljenom
Drvene potpatosnice рорrеспо u odпosu па podne grede Ш podne daske,
vidi4.32.
-----.. •• PovгSina mora biti glatka, kompaktna, cista i suva.
_______ ~ • lzliti gornji sloj od ojacanog .ьeton~ deЬij!ne od 2" do
_ · З" (51 do 75) preko prefabпkovaПih ploca; preko
••.,..,.... :---"'.~":"..-. ...;;.'...!--:-
"":":":":' .. "- ,.-:·А.,. ,.:-:.-·.,..:.-:........ ~a~i~n~e~~~~~~~ ~~~~s}~praviti sloj od
1. • • • . •: /. А • •• .' :, ·~ : .4 :.

• Otpornost па masnocu: vinilske Ыоgе, homogena vinilska .·: • .· . . ·1· :-: .'. • Postaviti izola~jju о~ vlage. ј podlog~ od sljunka
podloga, plutana podloga presvucena vinilom, linoleum :. · ::!. ·. . . · . . :' 1spod betonskth ploca u n1vou zemiJe.
• lzdriljivost: homogeпa viпilska podloga, vinilske obloge, ~·----- • Za betonske ploee ispod njvoa zemlje postaviti
podloge viпilskog sastava, gumena podloga vodootpornu membranu ј plocu u dodiru sa zemljom
• Lako odriavaпje: viпilske obloge, homogeпa vinilska pod- Betonske potpatosnice debljine 2" (51).
loga, podloga vinilskog sastava, plutaпa podloga pre-
vucena vinilom

Пр poda Komponente DebUine Velicine Moguce lokacije

Vinilska оЫоgа Vinilska smola sa .065"do.160" (2do4) Sirina od 6' do 15' (1830do 4570) 1U N
vlaknastom pozadinom
Homogena
1 11 1
/16 do /r;"
(2 do3) 9" х 9" (230 х 230) IU N
Viпilska smola
vinilska podloga 12" х 12" (305 х 305)
Podloga vinilskog Vinilska smola sa ispunom .050" do .095" (1 do 2) 9" х 9" (230 х 230) IU N
sastava 12" х 12" (305 х 305)
Plutana podloga Sirova pluta i smola 1
/е)' do 1// (3do 6) 6" х 6" (150 х 150) N
9" х 9" (230 х 230)
Plutana podloga Sirova pluta, vinilska smola 1јђ", DfJfju (3, 5) 9" х 9" (230 х 230) N
presvucena vinilom 12" х 12" (305 х 305)
Z>f'Ьz" do 3/16 (2 do5) 9" х 9" (230 х 230)
11
Gumena podloga Gumena smesa IU N
12" х 12" (305 х 305)
1
ОЫоааоd Laneno ulje, pluta, smola /r/ (3) sirina 6' (1830) N
Jinoleuma
Podloga od Laneno ulje, pluta, 1
/ii"{3) 9" х 9" (230 х 230) N
linoleuma smola 12" х 12" (305 х 305)

LLL
• Ceoni spoj za
elasticne podove
• Ravna osnova za
pod sa tepihom
• Preklopni spoj za • Spoi prekriven
bilo koji tip podnih traёicama
tipicna visina
2.1/z", 4", 6"
(64, 100, 150)
• Razni dodaci su dostupni za
elasticne podove kao i za zidne
osnove, zastitne ivice stepenica i
gazista, i pragove.

oЬioga CSI 09650 Elastiёni podovi

 ~ @.20 TEPISI
Tepisi daju podovjma i vjzuelпu ј strukturnu mekocu,
elasticпost, i topliпu u sirokoj paleti Ьоја ј tipova dizajna. Ove
osoblпe, ро redu, omogucavaju da tepjh upija zvuk, smaпjuje
odzvaпjaпje, ј pruza komfornu i bezbednu podlogu za ho-
danje. Tepisj se, uopste, relativпo lako odгZavaju.

Tepih se оЬlёпо postavlja od zida do zida, prekrivajuci celu

povrsiпu prostorije. Moze se postavljatj direktпo preko
potpatosпjce ili dопје podloge, sto uklanja potrebu za
gornjom podlogom. Takode se moze postavitj preko postojece
роdпе podloge.

Struktura tepiha
Mateгjjal za tepjh

• Najloп: uobleajeno vlakпo za пalicje, • Tepjh sa resama se pravi mehaпickim probadaпjem potke
odlicпa trajпost; otporaп па prljavstjпui kroz primarпu tekstilпu osпovu i vezivaпjem potke sa
bud; aпjtjstaticke osoblпe se postizu po- lateksom za sekuпdarпu osпovu. Vecina tepjha koji se
mocu provodljjvih vlakaпa. daпas proizvode su sa resama.
• Polipropileп (Oiefin): dobra otporпost па
hаЬапје, prljavstiпu, i bud; па siroko se
koristi za tepjhe koji se postavljaju spolja.
• Тkапј tepih se pravj simultaпim proplitaпjem osпove i potke
• Vuпa: odlicпa elasticпost i topliпa; dobra
па razboju. lstakпi tepih је dugotrajпiji i postojaпijj od tepjha
otporпost па prljavstiпu, vatru, i razredi-
vaee; moze da se cisti sa resama, а/ј је proizvodпja skuplja.

• Akril: ljcj па vuпu ро izgledu; dobra ot-

porпost па udarce; vlagu i prljavstiпu

• Poliester: komblпuje jzgled vuпe sa dugo-

trajпoscu пајlопа; dobra otporпost па prl- • Pleteпj tepih se pravi preplitaпjem osпove, boda ј potke uz
javstjпu ј hаЬапје; jeftiп pomoc tri igle.
• Pamuk: пiје tгајап kao i drugj materija/j;
ali mekoea i razпobojпost jmaju predпost
kod tkaпjh cilima.

• Stopljeпi tepih se pravj stapaпjem potke па vinilsku osпovu

• Plasticпa vlakпa su jzvor gasova kojj su
stetni za respitatoгпj sistem; пeki takode
ispustaju toksjcпa јsрагепја kada gore.
Bjrajte tepihe, lepkove za tepjh, i pod-
sa potporom od drugih materijala
~1111111111111111111111111111111111111!111111~1/~liШIJI\IIIIII • Zbljeпj
kratkjh
tepih se pravj elektrostatickim
vlakaпa па lepljjvu osпovu
пagomilavaпjem

metaee kojj su pros/j test lпstjtuta za м-----------± ----------з

tepihe ј ciljme па kvaljtet kucпog vazuha.
lnstitut za tepihe i (;jlime takode pre-
poruёuje da veпtilatori rade puпim ka-
pacitetom ј ako је moguce da vrata i
prozori budu otvoreпj za maksjmalпo
• Tepih dоЫјеп probadaпjemiglom se doblja probadanjem
provetravaпje 48 do 72 sata tokom
vlakaпakroz izatkaпu po/jpгopileпsku podlogu iglama sa
postavljanja tepiha.
kukicama kako Ы se doЫia filcaпa podloga.

CSI 09680 Tepjsi

 TEPISI U®.21

___ ...--· • Potka se odnosi па uspravne rese konca koji

obrazuje povrsinu tepiha
• Tezina potke је proseёna tezina potke u tepihu,
koja se daje u uncama ро kvadratnom jardu
• Gustina potke је tezina potke ро jedinici zaprem-
ine tepiha, koja se daje u uncama ро kubnom
jardu.
.• Podloga је osnovni materijal koji • Korak је broj poprecnih potki koje formiraju rese
snova tepiha је od celijske gume, filcane
vezuje potku tepiha i daje mu na sirini od 27" (685) tkanog tepjha.
zivotinjske dlake, ш jute, kako Ьi se povecala
cvrstocu, jacinu i dimenzionu
elasticnost ј komfor, poboljsala izdiZijivost Razmak је rastojanje izmedu resa р о sirinj
stabilnost.
tepiha, i da se umanji odzvanjanje us!ed pletenog ј tepiha sa resama, koji se daje u de-
udaraca. lovima inca.

Terminologija
Tekstura tepiha
Posle Ьоје, tekstura је primarna vizuelna
karakteristika tepiha. Razne dostupne teksture • Plis: glatko seeena potka; iseeeni krajevi potke
tepiha su rezultat strukture potke, visine potke i se sjedinjavaju; zove se somotski plis ako је
nacina na koji se tepih secP.. Postoje tri glavne gusta potka secena na kratko.
grupe tekslure tepiha iSCLena potka, omcasta
potka, ј komЬinacija secene i omcaste potke. • Vunena preda: tekstura је izmedu plisa i cupa;
deЬija potka

• Vitoprenost ili friz; teza i gruЬija tekstura od plisa;

uvijci umetnuti u potku
• lsecena potka se pravi secenjem svake omce
potke ёime se doЬija lepeza tekstura od - - - - - - 1 • Cupa: povrsina guste teksture od dugih uvijenih
neforrnalnih ёuра do kratkog, gustog polki.
somota.

• Ravne omce: omcaste rese koje su iste visine;

г
vrlo otpome; male varijacije u teksturi
• Omёasta potka se pravi tkanjem, oresivanjem
ili pletenjem potki u omce. Omёasta potka је
јаеа i laksa za odгlavanje od isecene potke, • Rebraste omce: formiraju se rebraste ili izbraz-
ali је manje raznovrsna u boji i dizajnu. dane teksture ро jednom pravcu.

• Visoke оmёе: doЬija se nova dimenzija u teks-

• Komblnacija secene i omёaste potke
daje odredeni stepen topline ёisto
omёastoj potki. Pravi se postupkom
oresivanja ili tkanja.

ADA uputstva za osobe sa posebnim

:l turi omci.

• Omce u nivoima: moze se doblti skulptumi dizajn

~:::,:::ojiti tepih za staЫinu

podlogu.
• Tepih treba da ima ravno isecenu potku,
Ј: ID~ШJШI~ • lseeena i omёasta potka: iseёene i cele omce su
naizmenicne; doblja se odredeni stepen mekoce
i topline teksture; simetricne geometrijske figure

~~~:~: :::.~:::~s~:a~~~~ ~:~~~~

potke od 1/2" (13) --
--[ (~~ ~~~Ш4мm~ se mogu doЬiti secenjem redova.

• Obezbediti i iseci sve isturene uglove na

podnoj podlozi.
• Zakositi ivicu dodataka do nagiba od 1:20 ako
su visi od 1/4" (6)
 U@. 22 AKUSTICNE PLAFONSKE PLOCE
Akusticne plafonske ploce se prave u raznim velicinama ј teksturama od
mekog materijala koji upija zvuk, kao sto su pluta, mineralna vlakna, ili
staklena vlakna. Ovi modularпj elemeпti imaju perforisanu, isaraпu tek-
sturu ili izbrazdano пalicje sto omogueava da zvuk prodre u prazniпe
izmedu v/akaпa. Zbog svoje male teziпe i gustiпe, ploce se mogu lako
ostetiti. Kako Ы se poboljsala otporпost па vlagu, udarce, i habanje, ploce
mogu Ьiti fabricki ofarbaпe ili sa keramickom, plasticnom, eelicnom ili
aluminijumskom presvlakom.

• Akusticne plafonske ploce se prave u jedinicama velicine 12" х 12"

(305 х 305), 24" х 24" (610 х 610) i 24" х 48" (610 х 1220). Ploce
dimenzija 20", 30", 48" i 60" (510, 760, 1220 i 1525) su takode
dostupne.

,. Tipicna debUiпa ploca: 1/2", 5/8", 3/4" (13, 16, 19)

• Ploee mogu imati zakosene, uklopne i pero-пa-zleb ivice.

'• Metalne ploce su od celika ili aluminijuma i imaju perforisano

пalicje i sadгZe роsеЬап sloj od materijala koji upija zvuk.

KoпsuJtujte proizvodaca plafoпskih ploea za.

• Veliciпe, dizajn i zavrsnu obrad u
• Koeficijeпt smапјепја buke (KSB)
• Кlasa otporпosti па vatru
• Vrednost svetlosпe refieksije
• Detaljima о sistemu za vesaпje

'\..• Potrebna је cvrsta podloga kao sto је Ьеtоп, malter ilj gips ploca.
• Ploee se postavljaju specijalnim lepkom koji omogucava da se
doЬije prava ravna povrsina iako mogu da postoje male nepravilnosti
па povrsini podloge.

Zalepljeno lepkom

•·• 1 х З oplata па 12" (305) osovjnskog rastojaпja se koristi kada

povrsiпa podloge пiје ravna dovoljno Ш је па drugi nасјп
пepogodna za lepljenje plafonskih ploea. Poprecne oplate ј
podmetaci mogu Ьiti potrebni da se doblje ravna, iznivelisana
osnova.
Pricvrsceпe za oplatu • lspod ploea treba podmetnuti gradevinski papir kako Ьi se doЬila
vazdusno zaptivena plafoпska povrsina.

Akustieni materijal od minerala Ш celulozпih vlakana pomesaп sa

specijalпim vezivnim sredstvom moze se direktno rasprsiti па evrstu
podlogu kao slo је Ьеtоп ili gipsaпa ploea. Materijal moze blti
rasprseп па metalпu mгezicu sto omogueava bolju apsorpciju zvuka i
da se doblju iskrivljeni ili nepravilni oЬ\ici plafona.

Rasprseпe

Direktno postavljaпje akusticnih plafona

CSI 09510 Akusticni plafoпi

 SPUSTENI AKUSTICNI PLAFONI n ®.2з

,\kt:slicni spusteni plafoni mogu da se postavljaju na pod

,!!)[Пјеg sprata ili kГOVПU stnuk\UГU kakO Ьi se ObezbediO
.~rrveni prostor za mehanicke cevovode, elektricne
;;;uvodnike i vodovodne cevi. DгZaci sa osvetljenje, prskalice
·. r vodu, uredaji za detekciju pozara i sistemi za ozvueenje
:~юgu Ьiti postavljenj u plafonsku plocu. Plafonska membrana
~11oze da bude odredene protivpozarne klase ј da obezbeduje
proti·vpozarnu zastitu nadzemnog poda i krovne strukture. Na
;;,Jпacin, plafonskj sjstem integrise funkciju osvetljenja,
'i•stпbucije vazduha, akusticnu kontrolu ј protivpozarnu za-
·.~rtu.

:ako sistemi spustenih plafona svakog proizvodaca mogu da • Glavni nosaёi predstavljaju glavne
sc razlikuju u svojim detaljima, svi sadгZe mrezu glavnih potporne elemente sistema spustenih
kanala i nosaca, poprecnih profila, i osovine. Ova mreza, koja plafona, koji se oЬicno sastoje od
visi sa nadzemnog poda јЈј krovne strukture, moze Ьitj profi!isanog tankog lima ili kanala koji
,zlozena, uduЬijena ili potpuno skrivena. U vecini spustenih vise za nosece zice sa gornje
plafona, akustjcne ploee mogu da se skidaju kako bi mogle strukture.
rla se zamene, ili da omoguce pristup plafonskom prostoru.
• Poprecni profili su sekundarni
lntegrisani spusteni sistemi sjedinjuju akusticne sisteme, potporni elementi, koji se oЬicno
osvetljenje ј elemente za obradu vazduha u jedinstvenu sastoje od profilisanog tankog lima
celinu. Spusteni sistemi koji tipicno oformiraju 60" х 60" (1525 kojeg nose glavni nosaci.
х 1525} mrezu, mogu da nose ili ravne ili uduЬijene akusticne
panele. Uredaji za obradu zvuka mogu Ьiti integralni deo
modularnih svetiljki i da ubacuju obraden vazduh duz ivica
spojeva, ili da budu integralni deo viseceg sistema ј da
tJbacuju obraden vazduh kroz dugacke, uske proreze izmedu

pl,foosklh рао~-~ • lzlozena mreza viseCih sistema dгZi

akustiene ploce pomocu okrenutih
profila.

• Uvucena mreza visecih sistema dгZi

akusticne ploce pomocu uzleЬijenih
spojeva.

• Skrivena mreza visecih sistema је

skrivena unutar useka urezanih u ivice
akusticnih ploca.

Linearnj metalni plafoni se satoje iz uskog eloksiranog

atuminijuma, oЬiozenog celikom ili traka od nerdajuceg eelika.
Prorezi izmedu razmaknutih traka mogu blti otvoreni ili
zatvoreni. Otvorenj prorezi omogueavaju da stubovi potporne
instalacije u plafonskom prostoru apsorbuju zvuk. Sistemi
linearnih metalnih plafona оЫсnо obuhvataju modularno
osvetljenje i elemente za obradu vazduha. -------

CSI 09120 Viseci plafonski sistemi

CSI 09545 Specijalne povrsine tavanica
CS1130251ntegrisani plafon1
 ~ @.24 DRVENI SPOJEVI

Jacina ј krutost оЫспih drvenih ramova је vaznija od iz-

gleda јег su оЫсnо pokriveпi zavгSnom podlogom. Kod
dodatnjh elemenata, vjtгina, i stolarskih radova, medutim,
izgled drvenih spojeva је vazan kao i cvrstina. Manji
radovi zahtevaju sofistjciraпe i fine spojeve da daju
skladan jzgled.

, Suceoni spoj ' Kvadratпi preklop • Zupeastj spoj

Drveni spojevi mogu da prikazuju пacin па koji su ele·

/r/·-~ Letvjca па poledini menti spojeni ili mogu Ыti relativno пeprimetni. U оЬа
slucaja, moraju Ыti cvrsti. Ako se razmicu usled skupljanja
/ ---- Letvica ili strukturпih pomeranja drveta, postaju slablji i pгimetniJi.
---·ч Umetnuta letvica
. • Ulozak
• Daske sa Kod dizajna i konstrukcije drvenih spojeva, vazno је
poluzlebovima razumeti osnovnu prirodu sabljajaпja, паргеzапја ј smj.
· Pero-na~zleb canja kojj deluju па spoj, ј shvati!j njihovu povezanost sa
Klin pravcem drvenih vlakaпa. Vjdi 12.11.
• Leptirasti kliп
Krajnji spojevi

~'· Kosj spoj se doblja rezan·

( / ..) jem svakog kraja pod uglom
koji је jednak polovini ugla
spoja.

Perforacija је tup ugao ili

lvicni spojevi zleb kojj odvaja jedan
elemeпt od drugog.

'-----·. Produzeni kosi spoj ima

• Pravougaoni zleb koji је izdignutu povrsinu kako bi se
jzrezan u elemeпtu kako Ьi ograniCilo pomeranje izmedu
primio kraj drugog • Poluzlebпi spoj
spojeпih elemenata.
elemeпta. ·--
' Nepotpun pravougaoni
zleb nije urezan ро celoj
§jrini elementa. Kosi spoj sa jezickom

• Zlebпi i poluzlebni spoj

• Zleb u oЬiiku lastinog repa • Spoj zleba, jezicka ј

poluzleba
Ugaoni spoj Kosi spoj

CSI 06200 Zavrsпa stolarija

 DRVENI SPOJEVI U@.25

• Preklopni krajevi • Ukrsteni preklop • Koso isecene polovine Preklopni spojevi

• Preklopni ili poluskriveni lastin rep • Skriveni lastin rep ili kosi spoj na slepo • Polovine u oЫiku lastinog repa Spojevi lastin rep

• Spoj па сер i ·
skrive ni usek '--___ ____" Сер koji prolazi skroz

• Klin u oЫiku lastinog repa

~ Кlinasti spoj
se siri i priёvrstuje сер kada
se ugura u skliveni usek. ---

• Zgloьn·a veza_____.__ _

• 6ocni еер је ojaean

kosim prosirenjem
kod slepog spoja.

Spojevi na сер i usek

 U@.26 DRVENE LAJSNE 1DODACI

----·---. Temene lajsne su na zavrsetku gornjeg dela zida ili

venca.

• Kupolasti ili zaseceni spoj se

Venac
koristi tamo gde se oЬiikovane
/..----.. Venac је ispupeeni deo koji oivicava zid ili ga deli ро
lajsne spajaju sa unutrasnjim
/""" horizontali za kompozitne potrebe. Moze se napraviti
uglom. Prave se ravnim
// od crown lajsni ili od veceg broja lajsni.
seeenjem jedne lajsne uz
• Driac za slike је horizonlalna lajsna Ыizu plafo~a па
zidnu povrsinu а podsecanjem /
1 koje slike mogu blti obesene uzetom i kukom. Cesto
druge lajsne prema oЫiku
' //.---... је sjedninjena u venac.
prve.
• Zakoseni spojevi se koriste za
spajanje lajsni na spo\jnim
uglovima.
1
• Friz је dekorativna оЫоgа duz vrha unutrasnjeg zida,
odmah ispod venca.

• Lucne lajsne olaksavaju prelaz

izmeau spojeva.
~с·-.
1 •
Zidne \ajsne
L ·~.
Zidna lajsna za tanjire је uska gredica koja је
postavljena duz zida i uz\eЫjena da drii tanjire za
dekoraciju ili prikazivanje.
Zidna lajsna za stolice је horizontalna lajsna na
unutrasnjem zidu koja se postavlja kako Ьi se
sprecilo da leda stolice dodiruju i ostete zidnu
• UduЫjena poledina
povrsinu.
smanjuje mogucnost da se
siroka \ajsna iskrivi ј
omogucava da dobro
nalegne na podlogu.

Podna Jajsna
1 _ _ц...-~ Podna lajsna skriva i zavrsava spojeve gde se zidovi
spajaju sa podom. Lajsne mogu blti same ili mogu da
sadrie gornju lajsnu i rubnu \ajsnu.

• Rubna lajsna је dovoljno fleksiЬilna da se prilagodava

nepravilnostima na podnoj povrsini.

CSI 06220 Fabricka stolarija

 DRVENE LAJSNE 1DODACI u ®.27
1\,r;пе gotove drvene lajsne kao ukrasni dodaci su dostupne
.• ~·tolarskim radnjama. Razlikuju se ро porecnom preseku,
:u.:·rni i vrsti drveta. Mogu se koristiti samostalno rli u
~.шпbinaciji da Ы se doЫii slozeniji preseci. Као dodatak
Temeni i potporni ramovi za prozore i
';otovim, drvene lajsne se mogu izrezati prema sopstvenim ~1 ulazna vrata se generalno obraduju na
;,otrebama.
11 slican nacin.
\:sla drveta koja se koristi za prav!jenje lajsni zavisi od tipa
/.!l'rsnog rada koji treba uraditi na stolariji. Za ofarbane
;юvrsine, drvo treba da је uskih vlakana, glatko i bez brazdi ili
•Jrugih nesav!'Senosti. Ako stolarija treba da dоЫје providnu ili
prrrodnu obradu, drvo treba da ima jednoobraznu boju,
'rlraktivan oЬiik, ј odredeni stepen cvrstine. Ramovi oko vrata ili prozora
·• Ceoni i potporni ramovi skrivaju i za-
Uпutrasnje lajsne se оЫсnо postavljaju nakon sto su zidovi, vrsavaju spoj Ш razmak izmeou vrata i
plafon i pod gotovi. lako dekorativne prirode, unutrasnje prozorskih okvira i okolne zidne
l,чsne sluze da sakriju, zavrsnu obradu i poboljsanje spojeva povrsine.
rlmeou unutrasnjih materijala.
Prozorska daska predstavlja
horizontalnu gredu koju obrazuje ivica
u osnovi prozorskog okna. lvica moze
Ыti isecena kako Ы ulegla izmedu
potpornih stubova prozora ili vrata ili
se mogu nastavljati izvan potpornih
ramova.
· UoЫicene daske treba __ -------" Pregrada Је ravan komad lajsne
da se spoje na zako5enim spojevima. odmah ispod prozorske daske.

· Gornja lajsna moze da

zavrsava gornji deo prozora ili
vrata. Ugaoni Ьlok se moze koristiti za
• Potporni stubovi Ш stubovi sa spajanje slozenijih delova rama.
strane sa kvadratno secenin
gornjim delom rama, pogotovo • Pojam arhitrav se odnosi na ram koji
kada је gornji deo rama deЫji oЬiaze prozor ili vrata, pogotovo kada
od stranica. је сео istog profila.

• Тipicna deЬijina otkrivenog dela

od 1/4" do 3/8" (6 do 10);
otkriveni deo se odnosi na deo
potpornih delova koji nisu
pokriveni prozorom Нi vratima.

• Stranice rama treba da budu ~ Osnova stuba se moze koristiti da za-

najmanje debele kao prag ili /?' . vrsi potporni ram iznad poda.
/'
deЬije od praga, __
·-- ..... ··.,~.

'-,
 U®.28 DRVENE PANEL PLOCE
Drveni paneli za oЬiaganje unutrasnjih zidova mogu da se
sastoje iz furniranih panela postavljenih direktпo na drveпe ili
metalne ramove ili oplatu. Oplata је potrebna za betonske ili
zidove zidane opekom. Oplata se moze postavljati па zidove i
ll---- Lajsne i stepenovani prelazi
kada је potrebna bolja termicka izolacija, akusticna izolacija,
okruzuju panele.
ili veca deЬijiпa zida. Paneli se oЬicno pгicvrscavaju ekserima
-----. Paneli mogu blti ravni ili ili zavrtnjima а moze se koristiti i lepak za vecu cvrstinu.
postavljeni ispod Кгајпјi izgled dr1enih panela па zidu 6е zavisiti od пасiпа
okruzujuceg okvira. spajanja i strukture ili sare drvenih panela.

Daske od punog drveta se takode mogu koristiti za oЬiaganje

Zastitna lajsпa za stolice unutrasnjih zidova. Daske mogu imati kvadratne, pero-na-
zleb ili preklopne ivice. Krajnji dizajп i tekstura zida се zavisiti
-т-·tt--IJ.-+k-----" Lamperija predstavlja od sirine dasaka, pravca postavljanja, razmaka i vrste
drvene panele koji spojeva.
prekrkaju donji deo
unutrasnjih zidova.

::.;:.::.~::=..:.:::.-;::-:::::;-:.=:::::-.=.=.::.=:::==:.:;;.~::.:.:::::...-=::.:..-..::;. ·.-.. -
• Horizontaln е ploee ili daske se
zakucavaju

~---
direktno па stubove.
-;

~--·-'---- • Lajsne i ste peпovani prelazi od .. ~---~~-- ·- .

. pu nog drvetа ~
. ~ lvicпa lajsпa od punog drveta
· Drvena furn irana sperploea ili ·-··---
fazer ploce srednje
gustiпe

• Vertikalпe р /осе ili daske se di-

rektпo zaku cavaju u horizon-
talпe dгlace -
--~ 1~
~1---1--'.__,_
Gornja lajsп а... ! i

':=.-1---ft--tt+-----.. Lajsпe i step епоvапi prelazi od

puпogdrve!a
;
~
• Drvena furn iraпa sperploea ili ~
fazer ploee sredпje 1
i 1
gustine i
!
• Potrebпi su dгlaci ш 1
:
podloga od sperploee. 1
1
1
!
• Obezbediti р rostor za sirenje i 1

,~~
drveta па SVIm : 1
spojevima. i
1
: 1
'
1

----~~
rija

----- -::...
1

1
~

CSI 06200 Zavrsna stolarija

 FURNIRANASPERPLOCA ~ ®.29

Dekorativne sperploce su dostupne sa Stru ktu га sa га

furniranom porvгSinom od mekog ili tvrdog Sara predstavlja prirodan
drveta za oЫaganje zidova, stolariju ili izgled rezanog drve!a koja
namestaj. Tipicne velicine panela su 4' х 8' doblja na poprecnom
(1220 х 2440} sa deЫjinama od 1/4", 3/8", preseku godova, c·юrova,
1/2" i 3/4" (6,10, 13 ј 19}. kvrga, zrakastog sirenja, i
drugih karakteristika rasta.
Razlicite Sэre se mogu doЬiti
Nacin spajanja promenom nacina na koji se
lzgled panela od sperploce posle zavrsne furnir sece sa trupca.
obrade zavisi od vrste drveta upo!reЬijenog za
furniranje i nacina na koji su furnirane оЫоgе • Kruzno secenje ivicom
postavljene kako Ьi se naglasila Ьоја i struk- noza na strugu daje
tura drveta. kontinualni fuгnir sa sarom
u oЫiku talasa.

• Spajanje furnira od istog drveta ро duzini se

vгSi naizmenieno na gornju ра na donju
stranu cime se dobija simetricna izgled u • Ravno ili oblcno secenje
odnosu na spoj naspramnih obloga. .............. . polovine trupca paralelno
• RiЬija kost је spajanje ро duzini kod koga njegovoj centralnoj liniji
sare naspramnih obloga padaju u suprotnim daje saru talasastog
smerovirna. izgleda.
• Kod kliznog spajanja naspramшП)bJoge....... ____ ;
furnira od istog drveta se postavljaju jedna
pored druge bez okretanja tako da se sara • Secenje cetvr1ine trupca
ponavlja. noгmalno na godove daje
• Dijamantske sare se dobljaju postavljenjem....... · furniru niz pravih Ш
ёetiri dijagonalno rezanog furnira tako da se razlicitih pruga
dobiju sare u oЫiku dijamanta oko sгedista.

• Kod nasumicnog spajanja obloge se

nameгno postavljaju tako da se doblje • Polukruzno secenje
nefonmalan i nejednak izgled. komada postavljenog van
centra u strugu, malo
poreko godova, daje izgled
kao kod kГUZnog i ravnog
Кlase fumira od mekog drveta
N- pгiгodna, glatka povrsina za priгodan secenja.
kгajnji izgled
А- glatka povrsina pogodna za farЬanje
• Povгsinsko secenje је
В - puna povгSina za pomocne panele
secenje hrasta ili slicnih
vrsta normalno na vidljive.
radijalne delove kako Ы se
Кlase fumiгa od tvrdog drveta
smanjilo njihovo
• Ekstгaklasa dozvoljava samo nekoliko malih
pojavljivanje.
kvГZica, cvorova i neupadljivih mrlja
• Odlicna klasa је slicna ekstra klasi osim sto
odgovarajute naspramno spajanje furnira
nije potгebno ј nisu dozvoljeni veci kontгasti
u boji.
• Dobra klasa predstavlja gladak furnir bez
velikih nedostataka ali sa brazdama,
neгavnomerпost u Ьојi, mrljama i maiJm
cvoгovima.
• UsluZпa klasa dozvoljava neгavnomernost u
boji, brazde, mrlje, cvorove, male rupe od
cvorova i pukotine
• Osnovna klasa dozvoljava vece nedostatke
koji ne uticu na jacinu i izdrzljivost panela. CSI 06420 Orveni furnirani paneli
 U l~ .30 PLASTICNI LAMINAT
• Dodatпo obradeп
plasticni lamiпat
--~ Potporпa оЫоgа , postavljeпim па povrsinu па koju se postavlja ili
• DгZac od oЫikovaпog __/
drveta
1116" (2) plasticпi laminat
visokog pritiska
• Potporna oЬioga plasticnog
• lvieni spojevi
laminata treba da bude postavljena
na suprotnu straпu пepoduprtih
рапе!а kako se пе Ы iskrivili
Radne povrsiпe od plasticnog
laminata
• Laminat visokog pritiska od 1/16"
(2} za horizontalno postavljanje na
radпe povrsiпe i stolove · -~
• Lamiпat пiskog pritiska od 1/32" (1)
za vertikalno postavljanje na vrata i
zidпe рапеlе.
""1 _".-:;
~
• ОЬе straпe pokrivene,
otvorena ivica
• ОЬе straпe pokriveпe,
izlozena drvena ivica
• lvica od plasticпog lami-
nata preko slojeva оЬе
straпe
• lvica od plasticnog lami-
пata ispod gornjeg sloja а
preko donjeg sloja
Vrste ivica kod panela prekrivenih plasticnim laminatom
CSI 06240 Laminati
Plasticni laminat је cvrst materijal za оЬiаgапје koji se sastoji
iz spojeпih slojeva kartoпa, folije, papira, drveпog fumira ili
tkaniпe impregпiranih maleminskom i fenolskom smolom,
sjedinjeпih па visokoj temperaturi i pritiskom. Plasticni laminat
daje izdгZijivu povrsinu otpornu па toploti i vodu koja prekriva
radпe povrsiпe, namestaj, vrata i zidпe рапеlе. Mogu se
postavljatj na glatku sperplocu, lesonit, ploce od iverjce ј
druge uоЬiсајепе ploce. Moze se pricvrscivati lepkom
termoosetljivim lepkom postavljeпim u radionici.
• Lamiпat visokog pritiska se obrazuje i tretira na pritisku od
1200 do 2000 psi (84 do 140 kg/m 2) i koristj se za oЫaganje
radnih povrsina i stolova
• Laminat niskog pristiska se obrazuje ј tretjra maksimalnim
pristiskom od 400 psi (28 kg/m2) i koristi se za vertikalпo
postavljanje i па mestima izlozeпim malom habanju.
• Formica је trgovacka marka za vrstu plasticnog lamjnata.
• Plastilni lamiпat sa kratkim zavojima i prevojima treba da
prode dodatnu obradu tokom proizvodnje i sa postavljenim
termoosetljivim lepkom. Oodatno obraden plasticni laminat
deЬijiпe 1/20" (1.2mm) moze da se savije do poluprecnika
od 3/4" (19). lvica plasticnog laminata za povezivanje moze
se saviti do poluprecпika od З" (75) ili manjeg ako se
zagreje.
Dostupпa је siroka paleta Ьоја i sara sa sjajnom,
sateпskom, malo reflektujueom ili srafiranom zavrsпom
obradom.
• Zakosene ivice
• Metalne ivice
• Dodatno formirane ivice
• lvicni spojevi
 ~~
MASINSKI i
ELEKTRICNI SISTEMI
11.02 Masinski i elektriёni sistemi
11.03 Termicki komfor
11.04 Zona komfora
11.05 Psihometrijski dijagrami
11.06 Sistemi za grejanje i hladenje
11.08 Grejanje uduvavanjem toplog vazduha
11.09 Grejanjetoplom vodom
11.10 Elektricno grejanje
11.11 Grejanje zracenjem
11.13 Aktivni solarni sistemi
11.14 Rasl1ladni sistemi
11.15 HVAC sistemi
11.19 Otvori za distribuciju vazduha
11.20 Snabdevanje vodom
11.21 Sistemi za snabdevanje vodom
11.23 Sistemi za zastitu od pozara
11.24 Armature vodovodnih instalacija
11.25 Sanitarni odvodni sistemi
· 11.27 Sistemi za odlaganje otpadnih voda
· 11.28 Elektricna energija
11.29 Snabdevanje elektricnom energijom
11.30 Elektricna kola
11.31 Elektricni provodnici
11.32 Sistemi podnih pokrivaca sa omogucenim pristupom
11.33 Elektricne uticnice
11.34 Svetlost
11.35 Svetlost i culo vida
11.36 Svetlosni izvori
11.38 Svetiljke
11.39 Osvetljenje
11.40 Metodi proracuna osvetljenja
UU.02 MASINSКII ELEKTRICNI SISTEMI

Ovo poglavlje razmatra masinske i elektricne sisteme koji su

potrebni za odгZavanje neophodnih uslova ambljentalnog
komfora, zdravlja, i bezbednosti stanovnika objekta. Namera
nije da se predstavi kompletan prirucnik za projektovanje
nego da se istaknu oni faktori koje treba uzeti u obzir za
uspesan rad tih sistema i n]ihovu integraciju sa ostalim
sistem1ma objekta.

Grejanje, ventilacija, i sistemi za provetravanje karakterisu

unutrasnji prostor objekta u smislu ambljentalnog komfora za
stanovnike. Snabdevenost pijacom vodom је osnovna
potreba za ljude i za odгZavanje higijene. Efikasno odvodenje
tecnog otpada i organskih materija је neophodno kako Ьi se
odгZavala higijena unutar objekta i okolnog prostora.
Elektricni sistemi obezbeduju svetlost i toplotu stanovnicima
objekta, i energiju za pokretanje masina.

Ovi sistemi zahtevaju znacajan prostor. Zato sto је veliki deo

masinske opreme tih sistema obleno sakriven od pogleda -
unutar skrivenih konstruktivnih prostora ili posebnih soba -
postavke tih sistema treba da budu pazljivo integrisane
medusobno kao i sa konstruktivnim sistemima i sistemima
omotaca objekta.

--------------------··~-- - ---
 TERMICКI KOMFOR UU.03

U stanju mirovanja ljudsko telo proizvodi oko 400 Btu/h (117

1/1/). Umerene aktivnosti kao sto је setnja mogu povecati tu
vrednost па 750 Btu/h (220 W), dok napome aktivnosti mogu
uzrokovati da telo generise do 1200 Btu/h (351 W}. Termicki
komfor је postignut kada је ljudsko telo u mogucnosti da
oslobaдa toplotu i vlagu koju proizvodi metabolickim
procesima u cilju odгZavanja stabllne, normalne temperature
tela. Drugim recima, izmedu tela i okoline mora postojati
termicki balans.

Ljudsko telo gubl toplotu ili је prenosi okolnom vazduhu i

povrsinama na sledece nacine.

Kondukcija
• Kondukcija је transfer toplote od toplijih prema hladnijim
deliCima medijuma ili izmeдu dva tela u direktnom kontaktu,
koji se odvija bez uoCijivog pomeranja samih delica.
• Kondukcija cini veoma mali deo ukupnih gubltaka toplote
ljudskog tela.

Konvekcija
• Konvekcija је transfer toplote kretanjem zagrejanih delova
tecnosti ili gasa koje nastaje usled varijacija u gustini i pod
uticajem gravitacije. Drugim recima, telo odaje toplotu
hladnijem okolnom vazduhu.
• Velika razlika izmedu temperature vazduha i koze i
poveeano kretanje vazduha uzrokuje veCi prenos toplote
konvekcijom.

Zraёenje
• Zraeenje је proces kojim se toplotna energija emituje sa

ш~ш
toplog tela elektromagnetskim talasima, prenosi se kroz
okolni prostor, i Ьiva apsorbovana od strane hladnijeg tela.
Kretanje vazduha nije potrebno za transfer toplote.
• SveUe Ьоје reflektuju, dok tamne Ьоје apsorЬuju toplotu;
slabl reflektori su dobri emiteri toplote.
• lzracena toplota ne moze obllaziti coskove ј na nju ne utice
kretanje vazduha.

Evaporacija
• Za evaporativne procese potrebna је toplota za prevoдenje
telesne vlage u vodenu paru.
• Gubltak toplote evaporacijom se poveeava kretanjem
vazduha.
• Evaporativno hlaдenje је posebno korisno u uslovima
visokih temperatura vazduha, vlaznosti, i pri postojanju
aktivnosti.
1] U.04 ZONA KOMFORA

Faktori koji uticu na komfor ljudi ukljucuju temperaturu vazduha,

relativnu vlэlnost, srednju temperaturu zracenja, kretanje
vazduha, cistocu vazduha, buku, vibracije, i osvetljenje. Od tih
nabrojanih faktora, prvih cetri su od primarnog znacaja u
odredivanju termickog komfora. Odredeni opsezi temperature
vazduha, relativne vlaznosti, srednje temperature zracenja, i
kretanja vazduha su odredeni kao komforni od strane vecine
ispitanika u Kanadi i Americi. Zone komfora su predstavljene
sledecim dijagramima interakcije izmedu cetiri primarna termicka
faktora komfora. lmajte na umu da је specjficnj nivo komfora za
svaku individuu subjektivna ocena ovih faktora termickog
komfora i varirace u zavisnosti od preovladujucih i sezonskih
varijacija klime, kao ј od starostj, zdravstvenog stanja, оЫасеnја
ј aktivnosti individua.

Temperatura vazduha i srednja temperatura zracenja

75'F (24-.С) Mr<T 85'F(20'C) • Srednja temperatura zracenja (eng. Mean radiant temperature
80'F(27'C)
= MRT) је vazna za termicki komfor јег ljudsko telo prima
ro izraёenu toplotu ili toplotne gubltke usled zraёenja sa svih
=
::Ј

liJ okolnih povrsina ako је njihova MRT znatno veca ili niza od
ro
> temperature vazduha. Videti dijagram па narednoj strani.
~ • Sto је veea МRТ okolnih povrsina, temperatura vazduha treba
:Ј

roф da је niza.
а..
Е
• MRT ima oko 40% veci uticaj па komfor nego temperatura
~ vazduha.
• Pri hladnom vremenu, MRT unutrasnjih povrsina spoljasnjih
12"F(2Z'C) zidova ne Ьi trebala da bude veca od 5'F (9'С) ispod
85'F(2~'C)MRT 100"f @б"С}
unutrasnje temperature vazduha.

Temperatura vazduha i relativna vlaznost

• Relativna vlaznost (eng. Relative humidity = RH) је odnos
?;(fF (Z7'C) kolicine vodene pare prisutne u vazduhu prema maksimalnoj
ro kolicini koju vazduh moze zadгZati na istoj temperaturu,
=
:Ј
7f/'F(2f/С) izrazeno u procentima.
liJ
ro
> • Sto је veea relativna vlaznost prostora, temperatura vazduha
~ treba da је niZэ.
в
ro • Relativna vlaznost је kritienija pri vecim temperaturama nego u
ф
а..
Е
okviru normalnog temperaturnog opsega.
74-'f(23"C)
~ • Niska vlaznost (<20%) moze imati nezeljene efekte kao Sto su
stvaranje statickog elektriciteta i isusivanje drveta; visoka
72'F(22'C) vlatnost moze izazvati proЬieme sa kondenzacijom.
20%RH

Temperatura vazduha i strujanje vazduha

• Strujanje vazduha (V) povecava toplotne guЫtke usled
konvekcije i evaporacije.
+3'f(+ S'C) • Sto је vazduh koji struji hladniji, relativno prema sobnoj
temperaturi vazduha, brzina strujanja treba da је niza.
• Brzina kretanja vazduha treba da bude u opsegu izmedu 10 i
50 stopa u minuti (fpm) [З 115 metara u minuti (mpm)]; vece
brzine mogu uzrokovati promaju.
• Kretanje vazduha posebno pomaze hlaaenju evaporacijom pri
toplom, vlaznom vremenu.
 PSIHOMETRIJSKI DIJAGRAMI UU.OS

Psihometar је instrument za merenje • Efektivna temperatura

atmosferske vlazпosti, koji se sastoji od dva predstavlja komЫnovan efekat
termometra, gde је cev od jednog suva, а cev temperature amЫjenta,
od drugog vlazna i sa ventilacijom tako da relativne vlaznosti, i kretanja
moze usled hladenja evaporacijom registrovati vazduha na osecaj toplote ili
nizu temperaturu od suvog termometra, pri hladnoce, ekvivalentna
cemu se razlikom ocitavanja termometara temperaturi mirnog vazduha
meri atmosferska vlaznost. Psihometrijski suve cevi na 50% relativne
dijagrami predstavljaju odnos oeitavanja vlaznosti koja uzrokuje
vlazne cevi i suve cevi psihometra prema identican osecaj.
relativnoj vlaznosti, apsolutnoj vlaznosti, i tacki / Odnos vlaznosti u kapljicama vodeпe
rose. Masinski inzenjeri korjste psihometrijske Ј pare u funti suvog vazduha ( 11Ь.=7000
dijagrame kako Ы odredili kolicjпu toplote koja
гоо kapljica).
se mora dodati ilj oduzeti HVAC sjstemu kako

,,";nec•:~'t......\\ је
Ы se postigao prihvatljiv nivo termickog )
komfora u prostoru. • Temperaturn /t----t-cr---1 • Entalpija mera ukupne toplote koju
sadГZj supstanca, jednaka zЫru
{)()' IGO unutrasnje energije supstance ј
projzvoda njene zapremjne ј pritiska.
Entalpija vazduha је jed naka osetljivoj
• Tacka rose је temperatura toploti vazduha, vodene pare prisutne
па kojoj vazduh postaje zasiten u vazduhu i latentnoj toploti vodene

-~юm--~~~~,
pare, izrazenoj u Btu ро funti
\ (2.326 Btu/lb. = 1 kJ/kg) suvog
vazduha.
• Zona k o m f o r a - - - - GCJ ~-ь ·-~- "Й164!.W,.,:.?J..:..I.--

~-~o·F 50
• Adijabatsko zagrevanje је povecanje
( Temperatura suve cevi • Relativna vlaznost
temperature koje nastaje bez
dodavanja ili odvodenja toplote, kao
kada se visak vodene pare u vazduhu
kondenzuje i latentna toplota
isparavanja vodene pare se
konvertuje u osetljivu toplotu u
vazduhu.

• Sredпja temperatura zracenja (eng. Mean

• Evaporativno hladenje је pad
radiant temperature =МRТ) је suma
temperature koji se javlja bez
temperatura okolnih zidova, podova i
dodatnog odvodenja toplote, kao
plafona prostorije, usrednjena prema
kada vlaga isparava i oselna toplota
prostornom uglu svake stranice iz taёke
tecnosti se konvertuje u latentnu
merenja.
toplotu u vodenoj pari.
~ 1Ј .06 SISTEMI ZA GREJANJE 1HLAfJENJE
Postavka, orijentacija, i konstruktivni sklopovi objekta treba da minimizuju toplotne
guЫtke u okolinu pri hladnom vremenu i da minimizuju prijem toplote prj toplom
vremenu. Svaki suvisan guЫtak toplote ili prijem toplote mora Ыti izbalansjran pomocu
pasjvлjh energetskih sjstema ili masinskjh sistema za grejanje i hladenje kako Ьi se
odr:Zali uslovi termiёkog komfora za stanovnike objekta. Kako је zagrevanje i hladenje
u kontroli temperature vazduha prostora mozda najosnovnjja funkcjja masjnskjh
sjstema, treba obratiti paznju na ostala trj faktora koji utjeu na toplotni komfor ljudi
relativna vlaznost, srednja temperatura zracenja, ј strujanje vazduha.

©- ____ _____.... Relativna vlaznost vazduha moze blti regulisana ubacivanjem vodene pare preko
ov/azivaca vazduha, ili odstranjjvanjem vodene pare ventilacjjom.
Srednja temperatura zracenja povrsjna prostorije moze se podicj koristenjem grejnih
panela ili se smanjiti hladenjem preko zraёenja.
Strujanje vazduha se moze regulisatj prirodnom ilj mehanickom ventjfacjjom.

Zagrevanje i hladenje
I,J...J------'-·~. Temperatura vazduha se regulise dovodom fluidnog medijuma- toplog Ш hladnog
vazduha. lli tople ili rashladene vode- prostoru.
Kotlarnica zagreva vazduh; bojlerj zagrevaju vodu ili proizvode paru; elektricni
grejaci preko otpornosti pretvaraju elektricnu energjju u toplotu. Videti 11.14 za
rashladne sisteme.
• Veliёina opreme za grejanje i hladenje potrebne za objekat se odreduje prema
procenjenim opterecenjima grejanja i hladenja; videti sledetu stranicu.

• Tradjcionalna fosilna gorjva- gas, nafta, i ugalj- ј dalje su najrasprostranjenije

korisceno gorivo za pгojzvodnju energije za grejne ј rashladne sisteme. Prirodnj gas
sagoreva cjsto i ne zahteva skladistenje ili dostavu osim preko cevj. Propan gas је
takode gorivo koje i':jsto sagoreva i nesto је skuplji od prirodnog gasa. Nafta је
takode efikasan jzvor goriva, ali zahteva dostavu kamjoлjma do cjstemi koje se
nalaze u neposrednoj Ьfjzini mesta korjscenja. Ugalj se retko koristi za grejanje u
novjm stambenjm konstrukcjjama; njegova upotreba varira u komercijafnjm i
industrjjskjm konstrukcjjama.
• Elektrjcna energija је cjst jzvor energjje koji ne zahteva sagorevanje ili skladjstenje
goriva na lokacjjj korjscenja. То је takode kompaktan sjstem, distribuira se kroz male
zjce i koristi relativno malu ј tjhu opremu. lpak, troskovi elektrjcnog grejanja ili
hladenja objekta mogu Ыti nepristupacni.
• Pravilno pripremljeno drvo је obnovljivi resurs, ali njegovo sagorevanje moze
uzrokovati zagadivanje vazduha i narusiti kva/itet vazduha unutrasnjeg prostora.
Uredaji za sagorevanje drveta treьa da zadovoljavaju propise Agencije za zastitu
zivotne sredine (eng. Environmental Protection Agency = ЕРА) koji se odnose na
emisije. Drvena sacma napravljena od drvenih otpadaka sagoreva cisto i treba је
posmatrati kao alternativu.

• Od rastuceg znaeaja su neizvesni troskovi i raspolozivost konvencionalnih izvora

energije i uticaj proizvodnje energije na resurse zivotne sredine. Kako se vise od
60% ukupne elektricne energjje i vise od 30% ukupne eneгgjje u Sjedinjenim
DГZavama trosi u zgradama, projektantska profesija i gradevinska industrija istrazuju
strategije za smanjenje potrosnje energije u zgradama i planiranje alternativnih
energetskih sistema, kao sto su solama energija, generatori na vetar, geotermalna
energija, i fotonaponski panelj koji mogu da generisu elektricnu energiju. Nuklearna
energija, uprkos neprestanoj zabrinutosti za Ьezbednost njenih instalacya i odlaganje
nuklearnog otpada, jos uvek moze postati znaeajan izvor energjje
 'i i i
SISTEMI ZA GREJANJE 1HLADEN ..IE :i !1 .07
--~----------·---··-~~~--~-

Proracun toplotnih gubltaka pri hladnom vremenu i toplotne

apsorpcije pri toplom vremenu је neophodan za
dimenzionisanje opreme za grejanje i hladenje u objektu. On
uzima u obzir razliku izmedu zeljene unutrasnje temperature
vazduha i projektovane spoljasnje temperature, dnevni
temperaturni opseg, orijentaciju sunca i termicku otpornost
zida, prozora, i krovnih elemenata, i upotrebu i zaposednutost
prostora za boravak. Sto se vise mogu umanjiti toplotni gublci l't,
i toplotna apsorpcija postavkom, izgledom i orijentacijom l;
objekta, manje 6е energije trositi oprema za zagrevanje i ll
rashladivanje. Ostale energetski svesne projektantske
......-t
strategije ukljucuju koris6enje toplotne izolacije i termicke ___....:;
mase kako Ьi se efikasno regulisao prenos toplote kroz
-?
elemente objekta; pravljenje mudrih izbora pri selekciji
......-t
energetski efikasnih HVAC sistema, bojlera za grejanje vode,
--7
uredaja, i sistema osvetljenja; i uposljavanje "inteligentnih"
sistema za regulaciju termickih uslova i osvetljenja.

Grejno opterecenje Toplotni gubltak

• Grejno optere6enje је satni nivo neto toplotnih guЬitaka u Osnovni izvori toplotnih gubltaka pri hladnom vremenu su:
zatvorenom prostoru, izrazen u Btu ро satu koji se koristi • Konvekcija, zracenje, i kondukcija toplote kroz spoljasnje
kao osnova za izbor grejne jedinice ili sistema. zidove, prozore, i krovпe elemente prema spoljasnjosti, i
• Britanska termicka jedink:a (British therma/ unit = Btu) је kroz podove prema prostoru koji se ne greje
kolicina toplote potrebna da Ьi se kolicini vode od 11Ь. (0.4 • Ulazak vazduha kroz pukotiпe u spoljasnjoj konstrukciji,
kg) podigla temperatura za 1'F. posebno oko prozora i vrata.
• Stepen-dan је jedinica koja predstavlja 1 stepen odstupanja
srednje dnevne spoljasnje temperature od date standardne
temperature. Koristi se za racunanje grejnog i rashladnog
opterecenja, velicine HVAC sistema, i proracun godisnje
potrosnje goriva.
• Grejni stepen-dan је jedan stepen-dan ispod standardne
temperature od 65'F (19'С), koji se koristi za procenu
potrosnje goriva ili energije od strane grejnog sistema.

Rashladno opterecenje
• Rashladno optere6enje је satni nivo toplotnog prijema u
zatvoreni prostor, izrэZen u Btu ро satu koji se koristi kao
osnova za izЬor ventilacionog Ш rashladnog sistema.
• Rashladni stepen-dan је jedan stepen-dan iznad
standardne temperature od 75'F (24 'С), koji se koristi za
procenu energetskih zahteva za ventilaciju i rashladivanje.
• Tona rashladivanja је rashladni efekat koji se doblja kada
se 1 tona leda na 32'F (О' С) istopi u vodu na istoj
temperaturi u roku od 24 ёаsа, ekvivalentna је 12,000
Btu/hr (3.5 kW).
• Nivo energetske eflkasnosti је indeks efikasnosti rashladne
Prijem toplote
lzvori toplotnog prijema pri toplom vremenu ukljucuju:
• Konvekciju, zracenje, i kondukciju kroz spoljasnje zidove,
prozore, ј krovne elemente kada su spoljasnje temperature
vjsoke; varira u odnosu па period dana, orijentacije
elemenata prema suncu, i efekta termickog kasnjenja.
• Solarno zraeenje па zastakljenim povrsinama; varira sa
orijeпtacijom sunca i efikasnosti koris6enih senila

jedinice, izrэZen u odvedenoj Btu ро utrosenom vatu
elektricne energije.
• Za detaljnije informacije о proracunu grejnih i rashladnih
optereeenja, pogledajte u priruenik izdat od strane
Americkog udruzenja iпZenjera za Grejanje, Hladenje i
ventilaciju (American Societz of Heating, Refrigeratjng and
Air Conditioning Engineers =ASHRAE).
• Stanovnike zgrade i njihove aktivnosti
• Osvetljenje ј ostalu opremu koja proizvodi toplotu
• Ventilactiu prostora koja moze Ьiti potrebna za otklanjanje
mirisa i zagadivaea
• Latentnu toplotu, potrebnu energiju za kondenzaciju vlage u
toplom vazduhu tako da relativna vlaznost u prostoru ne
bude prekomerna
 U ~ .08 GREJANJE UDUVAVANJEM TOPLOG VAZDUHA
• Ponovno sprovodenje
hladnog vazduha u kotao
na dogrevanje.
• Razgranati sistem grejanja је
opsezan sistem u kome glavni
cevovod sprovodi !орао
vazduh u veliki broj ogranaka
cevovoda, gde svaki ogranak
snabdeva registar za jedan
sprat.
~ ~ • Navlaka (eng. boot) је cevni nastavak koji obrazuje prelaz
~.·
CSI15550 Proizvodnja toplote
CSI15750 Prenos toplote
CSI15880 Distrjbutjvni sitem vazduha
Sistem grejanja uduvavanjem toplog vazduha је sistem za
grejanje preko vazduha zagrejanog u gasnom, naftnom ili
elektricnom kotlu i distribuiranog pomocu ventilatora kroz cevovod
do registara ili difuzora u prostorima za boravak. То је
najprilagodljiviji i siroko koriscen sistem za grejanje kuea i malih
zgrada.
i naftni kotlovi zahtevaju vazduh za sagorevanje i odvodnu
cev za odvodenje produkata sagorevanja. Naftni kotlovi dodatno
zahtevaju i rezervoar za gorivo. Elektricni kotlovi ne zahtevaju
odvodnu cev ili vazduh za sagorevanje.
• Uredaji za filterisanje, vlazenje i odvlazivanje mogu Ьiti ugradeni
u sistem.
• Hladenje se moze obezbediti sa spoljasnjim kompresorom i
kondenzacionom jedinicom koja dovodi hladan rashladivaё do
kalemova za evaporaciju u glavnom cevovodu.
• Ventilacija sa svezim vazduhom se оЫёnо obezbeduje
prirodnim putem.
Preklopnik ili plenum је komora na vrhu kotla iz koje izlaze cevi
od metalnih ploca ili staklenih vlaka''" kako Ьi sprovodile
zagrejan vazduh u prostorije zgrade u kojima ljudi borave.
• Zile su cevo·юdi koji sprovode !орао vazduh od kotla do
vertikale ili granajucih cevovoda.
• Vertikale sprovode !орао vazduh od zila vertikalno do registara
na gornjim spratovima.
. • Skupljanje se odnosi na kupastu sekciju cevovoda koja
\ . obrazuje prelaz izmedu dve sekcije, od kojih jedna ima vecu
~ povrsinu nego druga.
izmedu d.ve sekcij~ koje imaju razlicit oЬiik ~opr~cnog ~reseka.
·. • Kolektor 1ma nekol1ko odvoda za obrazovanJe v1sestruk1h
spojeva.
··· • Kotlovi se оЫсnо postavljaju u podrumskim prostorima, ali
postoje i horizontalni kotlovi projektovani za postavljanje u
niskom potkrovlju ј slicno. .
• Zidni kotlovi mogu Ьitl ubacenj u zjd lli postavljeni na zjd ј
dostavljati !орао vazduh direktno u unutrasnji prostor bez
koriscenja cevovoda.
 GREJANJE TOPLOM VODOM U 1Ј .09

Grejanje toplom vodom ili hidronicno grejanje је sistem za

пrejanje objekta preko vode zagrejane u bojleru koja
cirku1i5e pomotu pumpe kroz cevi do radijatora ili
konvektora. Pamo grejanje ima slican princip, рага Venturijevi T-spojevi
generisana u Ьojleru cirkulise kroz cevi do radijatora. U izazivaju tok vode od
velikim gradovima i kompleksima zgrada, topla voda ili рага povratne grane u glavnu
(
generisana u centralnom postrojenju se dostavlja preko dovodnu cev.
1
podzemnih cevi. Та mogucnost eliminise potrebu za
bojlerom na licu mesta.

• Bojler је zatvorena posuda ili grupa posuda i cevi

u kojima se zagreva voda ili generise рага.
Toplota se moze dovoditi sagorevanjem gasa
ili nafte, ili elektro-otpornickim kalemovima.
Sigurnosni ventili za rasterecenje na bojlerima
se otvaraju kada ih aktivira pritisak pare iznad odredenog
nivoa, dozvoljavajuti oslobadanje pare dok pritisak ne
opadne na bezbedan Ш prihvatljiv nivo.

• Sistem sa jednom cevi је sistem za grejanje toplom

vodom kod koga jedna cev dovodi toplu vodu od bojlera
do svakog radijatora ili konvektora u nizu ..

• Suva povratna cev је povratna cev u sistemu parnog

grejanja koja istovremeno vodi vazduh i kondenzovanu
vodu.

• Radijatori se sastoje od serije kolutova od cevi kroz k~

prolazi topla voda ili рага. Zagrejane cevi greju prostor
prvenstveno zracenjem. Konvektori, s druge strane, su
grejne jedinice u кojima vazduh zagrejan u kontaktu sa
radijatorom ili rebrom cirkuli5e konvekcijom.

• Konvektori sa rebrima su konvektori sa ploeama

koji imaju horizontalne cevi sa Ыisko postavljenim
vertikalnim rebrima kako Ы se maksimizirao prenos
toplote na okolni vazduh. Hladan vazduh u sоЫ se uvlaci
sa donje strane konvekcijom, zagreva se u kontaktu sa
rebrima, i ispusta sa gornje strane.
 ~ ~ .1 О ELEKTRICNO GREJAN,JE

Uporedne energetske vrednosti energetskih izvora Elektricпo gгејапје se precizпo karakterise kao elektro-

Gorivo Energetska vrednost otpomicko gгејапје. Otporпost је оsоЫпа provodпika

da se suprotstavlja protoku struje, uzrokujuci da se
elektricпa eпergija koпvertuje u toplotu. Elektro-
Ugalj aпtracit 14,600 Btu/lb otporпicki grejпi elemeпti mogu Ьiti izlozeпi vazdusпoj
Nafta 139.000 Btu/gal struji u kotlu ili cevovodu u sluё:aju gгејапја
Prirodпi gas 1,052 Btu/cf uduvavaпjem toplog vazduha ili mogu davati toplotu za

Elektricпa eпergija 1watt = 3.41 Btu!hr

---YVv-+ bojler za gгејапје preko tople vode. Direktпiji пасiп
gгејапја elektricпom eпergijom је pomocu otporпickih
zica ili kalemova smesteпih u gгејпе jediпice. lako su
kompaktпi i prilagodljivi, ovi elektro-otporпicki grejaci
пemaju regulaciju vlazпosti i kvaliteta vazduha.

Elektro-otporпiё:ki grejпi elemeпti mogu Ьiti ugradeпi

u koпvektorske jediпice postavljeпe ро obodu sobe.
Vazduh u soЬi se zagreva pomocu otporпickih
kalemova kada cirkulise kroz jediпicu koпvekcijom.

• Elektriё:пe gгејпе jediпice

koriste veпtilator za
uvlaё:eпje sobпog vazduha i njegovo usmeravaпje
preko otpomickih grejпih kalemova рге пеgо sto ga
izduvaju пazad u sobu.

~· Niske grejne jedinice su projektovaпe za iпstalaciju u

malom prostoru ispod kuhiпjskih elemenata ili
elemeпata u kupatilu.

- - - - - . , . Zidne grejne jedinice postoje u varijanti za montiraпje

па povrsiпu ili uglavljivanje u zid za korisceпje u
kupatilima, kuhinjama, i ostalim malim prostorijama.

' Potpuпo uvuceпe роdпе grejne jediпice se tipicпo

koriste kada su prozori ili zastakljeпe povгSine
spusteпe do пivoa poda.

;, lпdustrijske
grejne jediпice su sme~tene u metalпa
kuci~ta
sa usmerivackim odvodima i projektovaпe su
da budu оkасепе па plafoп ili krovпu strukturu.
• Kvarcпi grejaci imaju otporпicke grejne elemeпte
zatvoreпe uпutar kvarcпo-stakleпih cevi koje
proizvode infra crveno zraё:enje ispred reflektujeceg
plasta.

CSI16850 Elektricпi sistemi otporпi па grejaпje

 GREJANJE ZRACENJEM ~ 1.11
Sistemi za grejanje zracenjem koriste zagrejane plafone, lzracena toplota:
podove, ј ponekad zidove, kao povrsine koje zrace. lzvor • Putuje direktnom
toplote mogu blti cevi ili cevcice kroz koje prolazi topla voda ili putanjom;
elektro-otpomicki grejni kaЫovi ugraaeni u konstrukciju • Ne moze da putuje oko
plafona, poda ili zida. lzraeenu toplotu apsobuju povrsine i coskova i i prema tome
objekti u sobl, ponovo se izracuju iz zagrejanih povrsina, i mogu је ometati fizicki
podize se srednja temperatura (MRT) kao i elementi u prostoru kao sto
amЬijentalna temperatura prostora. је namestaj;
• Ne moze neutralizovati
Podne instalacije su efektne u zagrevanju betonskih ploca. hladne donje delove duz
Generalno, plafonske instalacije su pozeljnije jer plafonske spoljasnjih staklenih
konstrukcije imaju manji toplotni kapacitet i mogu Ьгlе da povrsina;
odreaguju. Plafonski paneli se takoae mogu zagrejati i do • Ne menja se pod uticajem
vece temperature povrsine nego podne ploce. Kako u kretanja vazduha.
elektricnim, tako i u sistemima za grejanje zracenjem pomocu
tople vode, instalacije su potpuno sakrivene izuzev
termostata ili ventila za balansiranje.

Posto grejni sistemi sa panelima za zraeenje ne mogu

reagovati brzo na zahteve za promenu temperalure, mogu Ьili
dopunjeni sa obodnim konvektorskim jedinicama. Za
kompletnu klimatizaciju vazduha, potrebni su zasebni sistemi
za ventilaciju, konlrolu v!c.);,osti, i rashladivanje.

6"(152) izolacioni
minimum

•. Dva sloja gipsanih ploca

ili dvostruka oЬioga
malterom
• Napojna zica koja ne greje-

8"(205) prazni plafonski

otvori i 6"( 150) cisti Ьocni
zidovi

Plafonska instalacija

'6" cisto

Grejni kaЫovi
• 4" (100) izolaciona betonska

Elektricno grejanje zracenjem Barijera za vlagu

lzolacija od cvrste репе
• Unapred sklopljeni paneli za ·oko spoljasnjosti рlоёе
grejanje zracenjem su
komercijalno dostupni. Mogu se • Podna instalacija
koristiti uz modularne, visece
tavanice ili za zagrevanje
odredenih delova prostora

CSI 16855 KaЬiovi za elektricno gгejanje

~ ~ . 12 GREJANJE ZRACENJEM

Grejni sislemi pomocu zraёenja sa tecnoscu korisle cirkulaciju

tople vode kroz metalne ili plasticne cevi koje su ugradeпcu
betonsku plocu koja se koristi kao termicka masa ili
prievrseene za doпju straпu podne osпove pomocu provodnih
grejnih рlоёа. Voda koja se dovodi moze Ьiti zagrejaпa u
Ьојlещ toplotпoj pumpi, solamom kolektoru, ili geotermalпom
sistemu. Kako Ьi odgovorio na podesenje termostata,
regulacioni ventil podesava temperaturu dovodne vode
mesajuci је sa vodom koja cirkulise u cevnim petljama.

Betoпska рlоёа па spratu

" Metalne cevi ili plasticne cevёice potpuno ugradene u

betonsku plocu sa odstojanjem od 6" do 18" (150 do 455)
osovinskog rastojanja.; manja rastojanja se koriste kada је
potrebno јаее grejanje.
• Pokrivka od minimalno Н~"(З8)

lzolacija od ёvrste репе duz ivica i oko oЬima ploee

Barijera za vlagu

~---·'* Zavrsna podna oЬioga

~t Podna osnova
~---

··• Grejne cevi Ш cevcice pricvrs6ene za donju stranu podne

""""',.._,IНI---- osnove provodпim toplotnim ploёama

# Neophodna termicka izolacija

~!.' Cemetna kosuljica; оЫоgа od minimalno %"(19)

Grejne cevi ili cevcice

lzolacija od plasticne репе koja ima ulogu termiёke
Ыokade .
...---+---'' Postojeta betonska ploea

-~---....,. .. Zavrsna podna oЬioga

Cemetna kosuljica; оЫоgа od minimalno %"(19}

Grejne cevi Ш cevёice postavljene upravno na ram grede

Postojeta podna osnova; minimalno %"(19)

Postojece grede ·

CSI 15750 Prenos toplote

 AKТIVNI SOLARNI SISTEMI ] ~ . 1З

1\ktivni solarni sistemj apsorbuju, prenose i skladiste energiju

:ouncevog zracenja za potrebe grejanja i hladenja objekta.
Obicno se sastoje od slede6jh komponenti:
• Solarni kolektorski paneli
• Cirkulacioni i distribucioni sistemi za medijum za prenos
toplote
· lzmenjivac toplote ј postrojenje za skladjstenje

Solarni kolektorski paneli

• Solarni kolektorskj paneli treba da budu orjjentisani u opsegu 1
od 20° prema jugu i da na njih ne pada senka od susednih __ _
struktura, terena, ili drveca. Potrebna povrsina kolektora 1 --
zavisj od efikasnosti toplotne konverzjje kolektora i medijuma j·_-
za prenos toplote, i grejnog i rashladnog opterecenja. 1
Тrenutne preporuke variraju od 1/3 do % neto podne povrsine
zgrade.

Medijum za prenos toplote

• Medijum za prenos toplote moze Ьiti vazduh, voda, ili neka
druga tecnost. On prenosi prikupljenu toplotnu energiju do
jzmenjivaca toplote ili do skladista za kasniju upotrebu. • Ugao panela = geografska
• Sistemi sa tecnoseu koriste cevj za cirkulisanje i sirina lokacije + 10°
distrjbujranje. Resenja sa antifrizom sprecavaju zamrzavanje;
anti-korozivni aditivi su potrebni za aluminijumske cevi.
• Cevovod za vazdusne sisteme zahteva vjse prostora za
jnstalacjju. Takode su potrebne ј vece kolektorske povrsjne јег
је koeficUent prenosa toplote za vazduh manji nego za
teёnosti. Konstrukcija kolektorskih panela је ipak
jednostavnija i nema proЬieme sa zamrzavanjem, curenjem. i
korozijom.

Postrojenje za skladistenje
_ • lzmenjivac toplote
• lzJovano postrojenje za skladjstenje ёuva toplotu kako Ьi se ~
koristila preko noci jli pri oЬiacnim danjma. Moze Ыli u oЫiku
cisterne napunjene vodom ili drugim teёnim medijumom, ili
pregrade sa kamenjem ili solima sa promenom faze u sluёaju Senzor, upravljanje, i
vazdusnih sistema. · pumpe za sisteme sa
tecnoscu ili ventilatori za
vazdusne sisteme
• Komponente za distribuciju toplote solarnog sistema su sliёne
onima kod konvencjonalnih sjstema.
• Toplota se moze isporuёiti preko potpuno vazdusnog sistema
ili sistema vazduh-voda.
• Za hladenje је potrebna toplotna pumpa ili jedinica za
apsorЬciono hladenje.
• Preporucuje se pomocni sistem grejanja.

• Kako Ы aktivni solarni sistem Ьiо efikasan, sam objekat mora

Ыti tenrniёki efikasan i dobro izolovan. Njegova postavka,
orijentacija, i prozorski otvori treba da koriste sezonsko
solarno zraёenje.

• Vjdeti 1.12-1.13 za projektovanje pasjvnih solamih sistema

CSI13600 Sistemi na bclll StJПceve energije

 U ~ .14 RASHLADNI SISTEMI

• Ekspanzioni ventil smanjuje
prjtisak ј temperaturu evaporacjje
rashladnog sredstva kad protiёe
prema isparjvacu.
Kompresiono hladenje
Kompresiono hladenje је proces ргј kome se
hladenje vrsi isparavanjem ј ekspanzjjom tecnog
rashladnog sredstva.

• Rashladno sredstvo је teёnosY

• Toplota se oslobada u
koja moze da prede u paru pri
• Toplota se izvlaci vazduh ili vodu.
niskoj temperaturi, kao sto је

•'L"' '" "dJ amonjjak.

• lsparjvac (evaporator)
је komponenta • Kondenzator prevodi paru
rashladnog sistema u ili gas u tecno stanje.
kome rashladno
sredstvo apsorbuje Kompresor $manjuje
toplotu jz rashladnog zapreminu i poveeava Ј
medjjuma i prelazi iz pritisak pare ili gasa.
tecnog stanja u paru
ili gasno stanje. Toplotne pumpe
Toplotne pumpe su jedjnjce za grejanje i hladenje
koje koriste elektricnu energiju za pogon. Za
hladenje, koristj se normalan kompresjvnj rashladni
• Kondenzator • lsparjvac • lsparivac • Kondenzator ciklus za apsorbciju ј prenos viska toplote u
г~ spoljasnji prostor. Za grejanje, toplotna energija se
izvlaёi iz spoljasnjeg vazduha obrnutim rashladnim

D D
!tФ=~~~
ciklusom i ukljucivanjem funkcija izmenjivanja
toplote kondenzatora i isparivaea.

Toplotne pumpe su najefikasnije u umerenim

~"='''""""'"'~~
Zimsko grejanje Letnje hladenje
klimama gde su grejna i rashladna opterecenja
skoro ista. Prj niskim temperaturama, toplotnoj
• Toplota se izvlaёi pumpi је potreban elektro otpomicki grejaё kako Ьi
pomocu spreёio zamrzavanje spoljasnjih kalemova.
izmenjivaea
toplote kako Ьi se
doblla ohladena Vodena рага Apsorpciono hladenje
vodaza Apsorbciono hladenje koristi apsorЬer i generator
rashladivanje. umesto kompresora za prenos toplote i
obezbedivanje hladenja.
• Voda
• lsparivac
Apsorber koristi soni rastvor kako Ьi izvukao
vodenu paru iz isparivaca, hladeci preostalu
vodu u procesu.

• Otpadna toplota
se izvlaci iz раге
kada seona
kondenzuje pre
vraeanja u
isparivac.

CSI15650 Sistem hladenja

 HVAC SISTEMI U .15
Sistemi za grejanje, venШaciju, i
klimatizacjju vazduha (eng. Heatjng, • Odzak izbacuje gasove nastale sagorevanjem
ventilatjng and ajг-condjtjoning = HVAC) • Rashladni toranj је struktura, оЫсnо па krovu objekta, u kojoj
istovremeno reguljsu temperaturu ~ • se toplota oduzima od vode koja је koriseena za
vlaznos~ cjstoeu, djstrjbuciju ј kretanje
/ Velicina i Ьгој potrebnih rashladnih tornjeva zavisi od zahteva
vazduha u unutrasnjim proslorima objekta. za hladenjem objei<ta. Oni treba da budu zvucno izolovani od
strukturalпog rama objвkta.

• Joplotna i rashladna eneгgjja se • Povratni vazduh se sprovodi iz

moze distrjbujratj vazduhom,
klimatizovanog prostora nazad do
vodom, jli komЬinovaпo sa
ceпtralпog postrojenja na ob1·adu i
оЬоје; videti 11.16-
reciklazu.

• Predgrejaci zagrevaju vazduh kojj

је па temperaturj ispod 32°F (0°С) • Prigusivaci regulisu strujanje u
па temperaturu' nesto iznad cevovodima za vazduh, u!azima i
mri.njenja, рге daljeg koriseenja tog izlazima.
vazduha.
• Ventjlatori dostavljaju
srednjem pritjsku НVАС sjstemu.
• Ovlazivaci odri.avaju ili tЮvecavaju
sadГZaj vodene pare u
dostavljenom vazduhu.

• Postrojenje sa ohladenom vodom,

koje se параја elektricnom • Filteri odstranjuju lebdeee
energijom, parom, ili gasom, necistoce u dovodu vazduha.
dostavlja ohladenu vodu opremi za
upravljanje vazduhom radi • Preko polovine proЫema sa
hladenja, i pumpa vodu kvalitetom uпutrasnjeg vazduha
kondenzatora do гashladnog tomja nastaje usled neadekvatne
za oslobadanje od toplote. :........---H-t-1_______, ventilacije i filtriranja. Gradevinski
propisi odreduju potrebnu koi1cinu
• Bojler proizvodi toplu vodu Ш paru ventilacije za odredene potrebe i
za grejanje. Bojleru је potrebno korisnike izrazenu u izmenama
gorivo (gas ilj nafta) i dovod vazduha ро satu Ш u kubnim
vazduha za sagorevanje. Bojlerima stopama ро minutu ро оsоЫ.
koji sagorevaju naflu је takode ASHRAE preporuёuje 15 do 20
potrebna i cjsteгna za skladistenje • Prostor sa ventilatorima, kod velikih objekata, . cfm (0.42 do 0.57 m 3/miп) рс·
па licu mesta. Elektriёni bojleri, koji ima i opremu za upravljanje vazduhom. osoЬi za vecinu primena.
mogu Ьiti isplativi ako su tro5kovi za Prostorija sa jednim ventilatorom treba da bude Jedinice za upravljanje
elektricnu energiju niski, eliminisu locirana tako da se minimalizuje rastojanje koje vazduhom sadri.e ventilatore,
potrebu za vazduhom za klimatizovan vazduh mora preci do пajdaljeg filtere, ј ostale komponente
sagorevanje i dimljakom. Ukoliko prostora koji se klimatizuje. Zasebne proslorije potrebne za оЬ га du i
topla voda ili рага mogu da se sa ventilatorima mogu takode Ьiti rasporedene distribuciju klimatizovanog
dobave iz centralne toplane, bojler tako da opsluzuju zasebne zone objekta ili mogu vazduha.
nije potreban. Ьiti lociraпe na svakom spratu kako Ы se
minimalizovale vertikalne sprovodne putanje.
CSI15500 Sistemi za grejanje, ventilaciju i

------------------------~·----------------------------------~----
U ~ • 16 HVAC SISTEMI

Potpuno vazdusni sistemi

ednocevni sistem sa konstantnom zapreminom vazduha
(eng. constant-air-volume =CAV) dostavlja klimatizovan
vazduh na konstantnoj temperaturi kroz cevni sistem niske
brzine do prostora koji se opsluzuje.
• U sistemu sa jednom zonom, glavni termostat regulise
temperaturu za celu zgradu.
• U sistemu sa vise zona, zasebni cevovodi od centralne
jedinice za upravljanje vazduhom snabdevaju svaku od
zona

--~ Jednocevni sistem sa promenljivom zapreminom vazduha

(eng. variaЫe-air-volume = VAV) koristi prigusivace na
izlazima kako Ы kontrolisao tok klimatizovanog vazduha u
zavisnosti od temperaturnih zahteva svake od zona Ш
prostora.

Dvocevni sistem koristi zasebne cevovode za dostavu

toplog vazduha i hladnog vazduha do kutija za mesanje koje
sadГZe termostaticki regulisane prigusivace.
Kutije za mesanje proporcionisu i mesaju !орао i hladan
vazduh kako Ы se dostigla zeljena temperatura pre
distribucije pomesanog vazduha do svake zone ili prostora.
• То је оЫсnо sistem sa velikom brzinom [2400 fpm (730
m/min) ili vise] kako Ы se se smanjila velicina cevovoda i
prostor za instalaciju.

Sistem sa dogrevanjem na terminalu nudi vecu fleksiЫinost

u postizanju promenljivih zahteva. On dostavlja vazduh na
oko 55"F (12°С} do terminala koji је opremljen sa
eleklricnim kalemovima Ш kalemovima za dogrevanje
toplom vodom koji regulisu temperaturu vazduha kojim se
snabdeva svaka zasebna regulisana zona ili prostor.

Potpuno vodeni sistemi

• Cevi, koje zahtevaju manje prostora za instalacjju nego
cevovodj za vazduh, dostavljaju toplu ili ohladenu vodu do
jedinica sa ventilatorom i kalemovima u opsluzivanim
prostorima.

Dvocevni sistem koristi jednu cev za dostavljanje tople ili

~ ohladene vode do svake jedihice sa ventilatorom ј
kalemovjma, а drugu za vracenje vode u bojler i!i

~
r-- postrojenje sa ohladenom vodom.
. .... ~ Jedinice sa ventjlatorom i kalemovima sadГZe vazdusni filter
ј centrifugalni ventilator za ubacivanje mesavine sobnog i
~~- ~ spoljasnjeg vazduha preko kalemova sa zagrejanom Ш
rashladenom vodom ј izduvavanje tog vazduha nazad u
prostoriju.

~ Sistem sa cetiri cevi koristi dva zasebna cevovodna kola -

~ jedno za toplu vodu ј jedno za ohlaaenu vodu - kako Ы
obezbedili istovremeno grejanje i hladenje prema

~
potrebama razlicitih zona u okviru objekta.
@
с::_~ -~
. - . VenШacija se obezbeauje kroz otvore na zjdu, infiltracyom,
ili zasebnim cevovodnim sisterriom za vazduh.
 HVAC SISTEMI UU•17

Sistemi sa vazduhom i vodom

• Sistemi sa vazduhom i vodom koriste cevovode ve!ike
brzine za dostavljanje klimatizovanog primarnog vazduha iz
centralnog postrojenja do svake zone ili prostora gde se on
mesa sa sobnim vazduhom i dodatno zagreva ili rashladuje GJ
u jedinicama za uvodenje vazduha. ·--+--L 1

• Primarni vazduh uvlaci sobni vazduh kroz filter i smesa IU:~Q.,t--------

prelazi preko kalemova koji su zagrejani ili ohladeni
pomocu sekundarne vode dovedene cevima iz bojlera ili
postrojenja sa ohladenom vodom.
• Lokalni termostati regulisu protok vode kroz kalemove kako
Ы se regulisala temperatura vazduha.

Modu/arni sistemi
• Modularni sistemi su oklopljene, vodootpome jedinice koje
objedinjuju ventilator, filtere, kompresor, kondenzator, i
ka!emove isparivaё:a za hladenje. Za grejanje, jedinica
moze raditi kao toplotna pumpa ili moze sadГZati dodatne
grejne e!emente. Modularni sistemi se napajaju elektгicnom
energijom ili komЬinacijom elektriё:ne energUe i gasa.

• Modularni sisterni se mogu montirati kao oprema u jednom г

komadu na krovu, ili na betonskim dГZacima duz -
spoljasnjeg zida objekta.

• Moduli na krovu rnogu Ьiti postavljeni u intervalima kako Ьi

opsluzivali dugacke zgrade.
• Modularni sistemi sa vertikalnim oknima koja se spajaju sa
horizontalnim granama vazdusnih cevovoda mogu
opsfuzivati zgrade do cetiri ili pet spratova visine.

• Razdvojeni modulami sistemi se sastoje od spo/jasnje

jedinice koja sadrZ:i kompresor i kondenzator i unutrasnje
jedinice koja sadГZi kalemove za hladenje i zagrevanje i
ventilator; izolovana cev za rashladivac i zice za regulaciju
spajaju dva dela. ---
• Male jedinice se mogu postaviti direktno ispod prozora ili
otvora iseeenim u spoljasnjem zidu svakog prostora koji se
opsluzuje jedinicom. Jedinice postavljene na prozor se tipicno
koriste za modifikaciju postojecih zgr~--
 ~ 'U • 18 HVAC SISTEMI

Faktori koje treba raz111atrati pri izboru, projektovanju, i

instalaciji sistema za grejanje, ventilaciju, i klimatizaciju
• Jedno jezgro se eesto
vazduha ukljucuju:
koristi u visokim poslovnim
zgradama kako Ы ostala
• Performanse, efikasnost i inicijalne troskove rada
maksjmalna povrsina cjste
sistema.
koгisne povrsine.
• Gorivo, napajanje, vazduh i voda koji su potrebni za
• Centralne lokacije su
rad i nacini za njihovo dopremanje i skladistenje; neka
idealne za kratke putanje i
oprema moze zahtevati direktan pristup sa spoljasnje
efikasne distrjbutivne

~ DCJ
strane.
seme.
• FleksiЬnnost sistema pri sluzЫ u razlicitim zonama
• Postavljaju6i jezgro duz
objekta, koje mogu imati razlicite zahteve usled
strane ostavlja cist podni
namene ili orijentacije lokacije. Decentralizovani ili
prostor ali zauzjma deo
lokalni sistemi su ekonomicni za instalacjju, zahtevaju
dnevnog svetla.
kratke distribucione puteve, i dopustaju svakom
prostoru jli zoni da ima zasebnu kontrolu temperature, • Odvojena jezgra ostavljaju
dok su centralni sistemi generalno vise energetski maksjmalnu kolicinu
efikasni, jednostavniji za eksploataciju, i nude bolju podnog prostora ali
regulaciju kvaliteta vazduha. zahtevaju dugacke usluzne
puteve i nemogu se koristiti
• Vrstu i postavku distributivnog sistema koji se koristi za
kao bocne veze.
grejni ili rashladni medijum. Da Ы se minimizovali
guЫci usled trenja cevovodi treba da imaju kratke, • Dva jezgra mogu Ыti
direktne putanje sa minimalnim brojem ogranaka i simetrjcno postavljena
zaokreta. kako Ы se smanjШ servisne
putanje i da Ы se efektivno
• Prostorne zahteve za masinsku opremu i distributivni
koristlla kao bocna veza,

D
sistem. Grejanje, ventilacija i oprema za klimatizaciju
ali preostala podna
vazduha u objektu moze cesto zauzimatj 10% do 15%
povrsina guЫ па
povrsine zgrade; nekj delovi opreme pored toga
fleksiЬilnosti postavke i
zahtevaju prostor ili podrucje za prjstup, servjs, ј
upotrebe.
odГZavanje. Cevnj sistemi za vazduh zahtevaju vjse
prostora nego cevi koje sprovode toplu ilj ohladenu • Visestruka jezgra se
vodu ili zice za elektro otpomicko grejanje. Cevovodi oblcno koriste u siroki m'
stoga treba da se pazljivo postave kako Ы Ьili ! niskjm zgradam kako Ьi se
integrjsanj sa strukturom i delovima objekta, kao i ь jzbegle duge horizontalne
njjhove vodovodne ј elektricne jnstalacije. ~ putanje.
• Pristup za servis i odгlavanje. • Jezgra mogu Ьitj
• Konstruktjvne zahteve za kuciste masinskog ~ rasprostrta tako da bolje
f;f opsluzuju zone ј prostore
postrojenja, otpornost na vatru. regulaciju buke i
koje imaju razljcjte zahteve
vibracija.
ј postavljena jzmedu
• Strukturalne zahteve usled tezine opreme. ~
~ jedinjca ili duz unutrasnjih ·
• Stepen vidljivosti, Ыlо da је sakriven u konstrukciju ili koridora.
izlozen pogledu. Ako cevovod treba da bude ostavljen
vjdljiv, postavka treba da ima vizuelno skladan
raspored i da bude koordjnisana sa fizickim
elementima prostora (na primer, sa strukturalnim • Servisno jezgro ili jezgra objekta sadгle
elementjma, svetiljkama, ukrasjma na povrsinama). vertikalnu djstribuciju masinskih i elektricnih
servisa, otvore lifta, i stepeniste za izlaz. Ova
jezgra moraju Ыti iskoordinirana sa
stnukturalnom postavkom stu bova, nosecjh
zjdova, ј smjcajucih zidova ili bocnih veza, kao
ј sa zeljenjm rasporedom prostora, namenom, ј
aktjvnoscu. lznad su prikazani nekj osnovпi
nacjnj na koje mozemo postaviti servisna
jezgra objekta.
 OTVORI ZA DISTRIBUCIJU VAZDUHA U U• 19

Vazduh za grejanje, hladenje i ventilaciju se dostavlja kroz registre i

difuzore. Njih treba odabrati prema пjihovom kapacitetu ј brziпi
protoka vazduha, padu pritiska, faktoru buke, i izgledu.

~ Difuzer·i imaju letvice pod Resetke ili supalj paravan

razlicitim uglovima za prekrivaj u i stite otvot'.
usmeravaпje toplog ili
klimatizovaпog vazduha
u razliCitim pravcima od
otvora. Registri regulisu protok
• Plafoпski difuzori toplog ili klimatizovanog
ispustaju vazduh malom vazduha iz otvora, sas!oje
brziпom па rasprostiruci se od resetke sa
пасiп. paralelnim letvama koje se
mogu podesavati tako da
se preklapaju i zatvore
.. Difuzori mogu biti okrugli, otvor.
kvadratasti, Ш lјпеаrпј, Ш 'С---___ ....----> Podni regjstri se koriste za
u oЬiiku rupicastih regulisanje toplotпih
plafoпskih plocica. guЬitaka i koпdenzacije
duz spoljasnjih prozora i
zidova.

Otvori za dostavljaпje vazduha treba da budu postavljeпi tako da

komforno distribujraju topao j(i hladan vazduh u nastanjeп prostor,
Ьеz uocljive promaje ј bez raslojavanja. Dometna daljina i
rasprostiraпje ili difuzioni dijagram treba da se pazljivo uzmu u obzir
zajedno sa svim preprekama koje mogu utjcatj па distribuiraпje

r·
vazduha.

• Domet (Т) је rastojaпje /~ Rasejanje (S} је opseg do

koje prelazj vazdusna /// i koga izbacena vazdusпa
// ~ struja rasprostire па kraju
struja od otvora do tacke
gde јој је brziпa / ј dometa.
smaпjena па
: • Razmak izmedu otvora
specificiraпu vredпost.
··-- ' : treba da bude priЬiizno
:- ~· jedn~k ~elicini njihovog

----::::"
Odreden је brzinom ""'-
vazduha i oЬijkom i ' • rаsеЈЭПЈа.
"-, :

~--=- ''
'~
:
:

........~.!.
• Lepezasti domet; S=T
""" . . . . . . . . . . . ------,
" """'- -,' /.......
"'
"'" '
'~ ...... ', i --_........,'

"
·.::

.
........ /
:
""'- "'-..... .
" ! '-:1
"'",
""'
1
~,·
.... ···········/
-------- :
"':\.!....····· •
----...;~-

.... --
Т treba da se prostire
пајmапје d9 У. duЫQe
prostora.

CS! 15880 Distributjvпi sistem vazduha

 'U Ј .20 SNABDEVANJE VODOM
V napajanje elektricnom
• Bunar treba da se nalazi
najmanje 100' (30 m) od
kanalizacije objekta,
septickjh jama, ј podrucja
za odlaganje otpada, i
treba da bude pristupacan
kako Ьi se mogao sklonjti
poklopac bunara Ш se
odГZavati ili popraviti
pumpa.
• Proverite zakone koji
definisu lokaciju i
instalaciju bunara
Prjvatnj bunari
• Napojna vodovodna cev је
cev kojom javni ili gradski
vodovodni sistem sprovodj
vodu do svih servisnih
spojeva.
• Korporacjjska Ьlokada је
ventjl koji regulise protok
vode od glavne napojne
cevi do servisne cevi.
Javno vodosnabdevanje
CSI 02660 Sistem vodosnabdevanja
·• Ukupna radna visina korisni
pritisak manje gublci usled
trenja vode
Rezervoar za pritisak odrzava
radn1 pritisak. Zahteva
energijom i prekidac sa
osiguracem.
·• Dovodna cev se postavlja
ispod linije mГZnjenja.
• Servisna cev spaja objekat sa glavnom
naponom cevi, oblcno је postavljena ·
pod nadleZпost javnog preduzeea za
vodosnabdevanje.
Zastitnj saht omogueava pristup vodomeru koji meri ј
belezi kofiёjnu vode kojna prode kroz servisnu cev, i
regulacionom ventilu za iskljucivanje vodosnabdevanja
objekta u sluёaju nuzde.
Voda se koristi u objektu na sledece nacine:
• Voda se trosi za pijenje, kuvanje, i pranje.
' U HVAC sistemima cirkulise voda za grejanje ј
hladenje, ј odrzavanje zeljenog nivoa vlaznosti.
• Protjvpozarnj sjstemj skladiste vodu za gasenje vatre.
Voda se mora dostavljati objektu u dovoljnim kofjcjnama,
ј pri odgovarajucem nivou protoka, pritisku i tempera\urj,
kako Ы se zadovoljili gore pomenuti zahtevi. Za ljudsku
upotrebu, voda nюra Ьiti pitka- bez stetnjh bakterija i
prijatna. Da Ы se izbegla zacepljavanja ili korodiranje
cevj ј opreme, voda se mora obradivati usled tvrdoce i
prekomerne kiselostj.
Ako se vodom snabdevamo preko gradskog ili javnog
sistema, ne moze Ьitj direktne kontrole kolicine ili
kvaliteta isporucene vode dok ne stigne па lokaciju
objekta. Ako nema javnog sistema za vodosnabdevanje,
tada su neophodni izbuseni jfi iskopani bunari ili cjslerne
za skladjstenje kisnjce.
Voda iz bunara, ako је jzvor dovoljno dubok, oblcno је
ёista, hladna, nece da pozutj ј nema proЬiema sa
ukusom ili mirisom. Lokalne zdravstvene ustanove treba
da provere bakterioloski ј hemijski sastav uzorka рге
nego sto se bunar pustj u rad.
• Ventil za zatvaranje unutar
objekta
 SISTEMI ZA SNABDEVANJE VODOM П U"21
--------- -------------------
Sistemj za snabdevanje vodom rade pod pritjskom. Radni -·----~--------------===r-·--.·· Gravitacioni sistem za
pritisak sistema za snabdevanje vodom mora bltj dovoljno napajanje ima postavljer1 izvor
veliki da nadoknadj padove pritiska usled vertikalпog puta ј vode па visi11u dovoljnu za
treпja pri kretanju vode kroz cevi i spojeve, ј da pored toga odrzavanje dovoijnog pritiska
zadovoljava zahteve ро pitanju pritiska svake vodovodne u sistem'J za distribuciju vode.
armature. Јаvпј sistemi vodosnabdevanja оЫсnо dostavljaju
vodu pod prjtjskom od oko 50 psi (345 kPa). Ovaj pritisak је
h!izak gornjoj granici privatnih bunarskih sistema.
' Graпe
\.:r~...-.....;:n-}.-----+---· · Vertikale
дkо se voda dostavlja pri 50 psi (345 kPa), vertikalna
vodonapojna distribucija је izvodljiva za niske zgrade do sest
spratova visine. Za vise zgrade, ili gde је pritisak vode - • Snabdevanje hladnom vodom
пedovoljaп da Ьi se odгlavao odgovarajuci pritisak na l---------t---++-+F=---d.- _ • Snabdevanje toplom vodom;
armaturama, voda se pumpa na izdgпuti rezervoar ili u - topla voda cirkulise kretanjem
rezervoar па krovu objekta za uspostavljanje gravitacioпog navise na p:·irodan nacin. U
nарајапја. Deo ove vode se оЫсnо koristi kao rezerva za dugim, niskim zgradama,
protivpozarne sisteme. mogu blti роtгеЬпе pumpe za
cirkulaciju i distribuciju tople
vode.
Мога postojali dovoljan pritisak па svakoj armaturi kako Ы se
obezbedio zadovoljavajuci rad. Armature zahtevaju pritisak od
5 do 30 psi (35 do 207 kPa). Preveliki pritisak је nepozeljaп • Ekspanziona cvorista
kao i nedovoljan pritisak. Cevi za vodosnabdevanje se zato omogutavaju termicku
dimenzionisu tako da iskoriste razliku izmedu servisnog ekspanziju u dugackim cevima
pritiska, uzimajuci u obzir gubltke usled vertikalnog pada ili za dovod tople vode.
hidraulicnog trenja, i zahteva za pritiskom na svakoj armaturi.
·• Vracanje tople vode u
Ako је dovedeni pritisak preve!iki, па vodovodnim
dvocevnom sistemu do
armaturama se mogu ugraditi oslabljivaci ili regulatori
grejaca ili rezervoara.
pritiska.

~- Spolja!nja ~lavina u hladnim klimama treba da bude otporna

na mГZПЈ6ПЈе.
--~- Omeksivac vode otklanja kalcijumove i magnezijumove soli
iz tvrde vode pomocu jonske razmene; tvrda voda moze da
zapusi cevi, korodira bojlere, i ometa stvaranje sapunice.

Grejaci vode (CS115450} su elektricni ili gasni uredaji za

zagrevanje vode do temperature izmedu 120'F i 140'F

г-· (50'С i 60 'С) i njeno skladistenje za upotrebu. Bezbednosni

ventili za rasterecenje pritiska su potrebni za sve grejace
vode.

t • Cisterne za skladistenje tople vode mogu biti potrebne za

velike instalacije i rasprostranjene grupe armatura.
• Alternativa standarnim grejacima vode su sistemi grejaea za
vodu koji greju vodu u trenutku kada se koristi i na tacki
1
koriseenja. Тi sistemi su energetski efikasni i ne zahtevaju

~ prostor za rezervoar za skladistenje, ali im је potreban

izduvni ventil za gorionik па prirodni gas.
• Treca alternativa је sistem za solamo grejanje vode koji
moze zadovoljiti tipicne potrebe za toplom vodom
• Sistem za vertikalno napajanje domacinstva u suneanim klimama. U umerenim k!imatskim
distribuira vodu iz glavne napojne cevi
uslovima, sistemi za solarno grejanje tople vode mogu se
ili iz zatvorene cisterne pod pritiskom
efektno koristiti kao sistem za predgrevanje uz podrsku
kompresovanog vazduha.
standardnog sistema za grejanje vode.

CSI15400 Vodovodne i sanitame instalacije

----------------------------------------- _ ...... -------

 ~ U.22 SISTEMI ZA SNABDEVANJE VODOM

Cevi za snabdevanje vodom mogu Ыti od

' Padovi pritiska usled
hidraulickog trenja zavise
od precnika cevi, duzine
vodenog toka, i broja
ventila, racvanja, i kolena
kroz koje prolazi voda.
Tokovi treba da budu
kratki' pravi ј sto је
moguce direktniji.
lndividualna potrosnja
Potrosnja
Пр armature
Broj jedinica
Maksimalan pritisak potreban na svakoj armaturi
[5 do 30 psi (35 do 207 kPa)]
+ Padovi pritiska kroz vodomer
+ Padovi pritiska usled statickog pritiska i vertikalnog pada
~ + Padovi pritiska usled
=Servisni pritisak vode
Minimalna napojna cev
in.(mm)
ucevima i vodoinsta!aterskoj opremi
Procenjena ukupna potrosnja
Ukupna potrosnja Ukupna potrosnja
Broj jedinica
bakra, pocinkovanog celika, ili plastike.
Bakarne cevi se оЫсnо korjste za
vodosnabdevanje zbog njihove otpornosti na
koroziju, izdГZijivosti, niskjh gubltaka usled
trenja, i malog spoljasnjeg precnika. Plasticne
cevi su lagane, lako se spajaju, uzrokuju nisko
trenje, i ne korodjгaju, ali nisu svi tipovj
pogodni za snabdevanje pijacorn vodom.
PoliЬutilen (РВ), polietilen (РЕ), polivinil hlorid
(PVC), i hlorisanj polivinil hlorid (CPVC) se
moze koristiti kao materjjal za cevi za
snabdevanje hiadnom vodom; samo РВ i
CPVC su pogodni za cevi za toplu votu.
Cevi za vodu se djmenzionisu prema broju ј
vrsti vodovodnih armatura koje snabdevaju ј
guЫtaka pritiska usled hidraulickog trenja i

Kada za kupanje 2to4 1/z (13) 10 8 (0.03) statickog pritiska. Za svaku vrstu armature
Tus odreduje se broj jedinica. Na osnovu ukupnog
2to4 1/z (13) 20 14 (0.06)
broja armatura u objektu, odreduje se
Lavabo 1to2 3J8 or 1/2 (10 or 13) 40 25(0.10) odgovarajuca procenjena potrosnja u
Nuznik, sa rezervoarom 3 to 5 'DJ/j (Ю) 60 32 {0.13) galonima ро minuti (gpm). Kako se
Nuzпik, sa ventilom 6to10 1(25) 80 38(0.15) pretpostaqvlja da nece sve armature Ыti
Pisoar 5to10 1/z or 5/4 (13 ог 19) 100 44(0.18) koristene u isto vrerne, ukupna potrosnja nije
2to4 48{0.19) direktno proporcionalna ukupnoj potrosnji
Kuhinjska sudopera 1J2or3/4(13or19) 120
armatumih jedinjca.
Masiпa za pranje vesa 2to4 1/z (13) 140 53(0.21)
Odvodni kanal 3 1/2 {13) 160 55 (0.22) Sistem za vodosnabdevanje se оЫсnо moze
Slaviпa па crevu 2to4 1/z (13) 200 65(0.26) smestiti unutar krovne ili zidne konstrukcije
bez mnoko poteskoca. On treba da bude
koordinisan strukturom objekta i ostalim
sistemima, kao sto је sanitarni sistem za
odvodenje tecnog otpada.

Vodeпo lupaпje је buka koja podseta па
udaranje ј lupanje sto se moze javiti kada se
kretanje vode kroz cev prekine izпenadno.
Vazdusne komore su postavljene па armaturnim
granama kako Ы se izbeglo lupanje vode.
ZaroЬijeni vazduh se elastiёno kompresuje ј sjri ·
kako Ы se izjednacio pritisak i tok vode u
sistemu.
____. Armaturni ventil za zatvaranje regulise protok
vode na svakom anmaturnom prikljucku; dodatni
ventili se rnogu postaviti kako Ы jzolovali jednan
ili vise anmatumih prikljueaka od snabdevanja
vodom za vreme popravki i odГZavanja.
Dovodne cevi za anmaturu; grube dimenzije za
svaku aгrnaturu u vodovodnoj instalaciji treba da
\ 1 . se pгovere sa proizvodacem armature kako Ы se
\ \ +-ф- 't dovodi za armaturu mogli precizno postaviti u
\"" \ ' odgovarajucoj fazi izgradnje.
~. . , ~. ./ Napojna grana
~--. .-""'./ • Ako cev za snabdevanje vodom mora biti
-----~-- postavljena u spoljasnjem zidu, treba је postavitj
па toploj slrani zidne izolacjje.
Cevi za vodu treba da imaju ucvrscenje na
svakoj spratnoj vertikali i na svakih 6' do 10'
(1830 do 3050) horizontalno. Podesivi nosaci
se mogu koristiti kako Ьi se obezbedila
odgovarajuca podela duz horizontalnog pravca
za odvodenje vode.
Cevi za hladnu vodu treba da budu izolovane
kako Ы se sprecio prodor toplote iz toplijeg
· okolnog vazduha. Cevi za toplu vodu treba .
da budu izolovane kako Ы se izbegli toplo!nj
gublcj i ne Ы trebalo da budu Ыize od 6" (150)
od paralelne cevi sa hladnom vodom.
U veoma hladnim klimama, cevi za vodu u
spoljasnjim zidovima i objektima koji se ne
greju se mogu zamrznuti ј puci. Мога se
obezbedjti mogucnost njihovog ispustanja do
nize tacke u sistemu gde se nalazi jspustnj
ventil.
 SISTEMI ZAZASТITU OD POZARA Ј 'u .23

Sistemi za alarmiranje u slucaju pozara su

instalirani u objekat kako Ы automatski og!asili

(ј;'
alarm kada su pobuc!eni sistemom za detekciju

~ '1 mlazпice
vatre. Sistemi za detekciju vatre se mogu
sastojati od toplotnih senzora kao sto su
termostati, ili detektora dima koji se pobuduju
produktima sagorevanja. Vecina nadleznih
propisa zahteva postavljanje i povezivanje
\~~h Glave '""''"""' imaj"
za izbacivanje mlaza
cvrstim zicama detektora za dim u stambenim // ili rasprsene vode, оЬiспо se
prostorima i hotelskim/motelskim jedinicama. ~, aktiviraju preko topljivog
Pogledati bezbednosne propise Nacionalne osiguraca koji se topi na
organizacije za zastitu od pozara (eng. National unapred odredenoj temperaturi.
Fire Protection Association = NFPA) za
preporuke u vezi tipova i postavljanja detektшa _ ___..------., Rezervoar sa zalihama vode
toplote i dima. ___.--.... Koпtrolni veпtil koji dozvoljava
vodi da tece samo u jedпom
pravcu.
U velikim komercijalnim i industrijskim objektima • Hidranti su vertikalne cevi koje
gde postoji pitanje javne bezbednosti, se protezu duz zgrade kako Ьi
gradevinski propisi oЬicno zahtevaju sistem : sпabdevali vodom
protivpozarnih p1·skalica; neki propisi 1 protivpoZэrna creva na svakom
dozvoljavaju povecanje podne povrsine ako se L spratu.
instalira trazeni sistem protivpozarnih prskalica. ? ! _,, Vlazni hidranti sadrze vodu pod
Neki regionalni propisi zaz 1::;vaju postavljanje pritiskom i prikaceni su па
protivpozarnih prskalica i u objektima za 1 protivpozarna creva kako Ы ih
viseporodicno stanovanje. u vanredпim situacijama
koristili staпovпici zgrade.
Protivpozarne prskalice se sastoje od cevi koje ~ Suvi hidraпti ne sadгZe vodu i
se nalaze u tavanici ili ispod nje, povezanih na / / koriste ih vatrogasci kako Ьi
odgovarajuce sпabdevanje vodom, i sa prikacili protivpozarna creva па
postavljeпim ventilima ili raspгSivacima koji se protivpozarnu slavinu ili
otvaraju automatski pri odredenoj temperaturi. vatrogasni kamion.
Dva оsпоvпа sistema protivpozarnih prskalica
su sistemi sa vlazпom cevi i sistemi sa suvom " Protivpo2:arne pumpe
cevi. obezbeduju potrebaп pritisak
vode u hidraпtu ili
• Sistemi sa vlaZпom cevi sadГZe vodu pod protivpozarnim prskalicama
dovoljnim pritiskom da obezbede trenutno, kada pritisak u sistemu opadne
kontiпualпo pra2:njenje kroz rasprsivace koji se ispod postavljene vrednosti.
automatski otvaraju u slueaju pozara.
• Sistemi sa suvom cevi sadГZe vazduh pod
pritiskom koji se oslobada kada se u slueaju • Sijamski cevпi spoj је
pozara otvore raspгSivaci, dozvoljavajuci vodi postavljen Ьlizu povгSine
da tеёе kroz cevi i da izlazi kroz otvoreпe zemlje па spoljasnjosti zgrade,
mlazпice. Sistemi sa suvom cevi se koriste
i obezbeduje dva ili vise
kada је sistem podlo2:an zamrzavaпju. spojeva kroz koje vatrogasci
• Preakcioni sistemi su sistemi protivpozarnih mogu upumpati vodu u hidrant
prskalica sa suvom cevi kroz koje је protok Ш sistem protivpozarпih
vode regulisaп veпtilom kojim upravljaju prskalica.
uredaji za detekciju pozara osetljiviji nego oni •,., Alarmni venlil
u glavama rasprsivaea. Preakcioni sistemi se ,., Kontro!ni ventil
koriste kada Ьi iznenadna aktivacija ostetila
vredne materijale.
• Potopljeпi sistemi imaju uvek otvorene g!ave
rasprsivaca, kroz koje se tok vode regu!ise
ventilom kojim upravljaju uredaji za
detektovanje toplote, dima Ш vatre.

CSI15ЗOOO Zastila od pozara

 UU.24 ARMATURE VODOVODNIH INSTALACIJA

Aгmatuгe vodovodne iпstalacije primaju vodu iz sistema za

vodosпabdevaпje i odvode teeni otpad u saпitaгпi odvodпi
sistem. ТгеЬа da budu od пeprozirпog, glatkog,
neapsorbujuceg materijala, i da пemaju skrivenih povгsiпa па
kojima se skupljaju naslage. Neki gradeviпski propisi nalazu
koriscenje vodo-efikasпih armatura i veпtila kako Ьi se cuvali
vodпi resursi.

Vazdusпi zazor је vertikalпo rastojaпje izmedu otvora

slavine ili nekog drugog otvora napojne cevi i nivoa
plavljenja prijemnog suda. Vazdusni zazori su potrebпi kako
Ы sprecili povratпe udare ili vracaпje koris6ene prljave vode
iz odvoda prema cevi koja dostavlja pijacu vodu usled
negativnog pritiska u cevi.

Nivo plavljenja је пivo па kome se voda preliva preko okvira

prijemnog suda.

Blokade
Neophodaп elemeпt saпitarпog odvodnog sistemaje
Ьlokada, deo odvodпe cevi U-oЫika ili S-oЫika u kome ze
zadгZava otpadпa voda. Та otpadпa voda formira zatvarac
koji spreeava prolaz kanalizacioпog gasa bez remecenja
пormalnog protoka otpadпe i!i kaпalizacione vode.

Blokada sa vodenim zatvaraeem

• Svaka vodovodna iпstalacija zahteva Ьlokadu

• Vodovodпe iпstalacije treba da imaju dovoljan periodieaп
protok vode kako Ьi se ocistile njihove Ьlokade i sprecilo
skupljanje taloga.

Blokade se postavljaju u klozetske solje.

- - - - - - - - - · Zidпi odvod za zidпo-visecu klozetsku solju.

___________. Podпi odvod za ostale tipove klozetskih solja.

Bacvasta Ьlokada је cilindricпa Ыokada zatvoreпa na podu

sa zastitпom ploeom za pristupaпje, оЬlспо se postavlja na
odvodпoj cevi iz kada.

• Videti 9.27 za tipicne veliciпe vodovodпih elemeпata

CSI 15440 Vodovodпe iпstalacije

 SANITARNI ODVODNI SISTEMI UU.25
--------------------····-~--····--·--------------

.lс;п za vodosnabdevanje se zavrsava na svakoj vodovodnoj

СЛ-,1-----\'1'-..
·" 111.1\uri. Kada је voda ispustena i koriscena оп а odlazj u
ннtarni odvodnj sistem. Osnovni cjlj ovog odvodnog sistema је
Kolena imajLJ uglasti zavoj, oЬicno pod
odvede tecni otpad i organske materije sto је bfie moguce. 45° ilj 90°
__ ..--. Spustajuca kolena ј maj u usice za

Ј
"·. 1ko pra2:njenje sanjtarnog odvodnog sjstema zavjsi od ~~ kaeenja па zid ili gredu.
i'·'vitacjje, njegove cevi su mnogo vece nego cevi sistema za _ • Klozetskj zavoj је keramjcki element
m(fosnabdevanje, koje su pod pritiskom. Odvodne cevi su ·. koji se postavlja djrektno jspod
III!ICnzionisane prema njihovoj lokaciji u sistemu, i ukupnom klozetske solje.
i vrsti vodovodnjh armatura koje opsluzuju. Uvek pogledajte
.щfinstalaterske propise u vezi dozvoljenih materijala za cevi, 1--~ Trojnici su cevi u oЬiiku slova Т za
':,mcnzija cevj, ogranjcenja duzine ј pada horizontalnog toka ј 1 pravljenje trosmernih spojeva.
·loLvoljenih vrsta ј broja skretanja. гl •Spustajuci trojnik ima usice za kacenje
па zid ili gredu.

Odvodne cevi mogu blti od livenog gvozda ili plastike. Liveno ~_....------.. Sanitarni trojnici imaju Ыаgо
'Jvozde, tradicionalni materjjal za odvodne cevovode, moze jmati ~ · zakrivljenje na prelazu od 90° kako Ьi
spojeve ј anmature bez izboeine ili preko zvona i naglavka. Dve se usmerjo tok od grane prema glavnoj
vrste plastjcnjh cevi koje su pogodne za odvodne cevj su cevj od
polivinil hlorjda (PVC) i od akrjlonitril-butadien-stirena (ABS). Neki
gradevinski propisi dozvoljavaju i koriscenje pocinkovanog
fabrikovanog gvozda ili се·'~

3"(75) ro cev od livenog gvozda bez

konstrukcijom izbocina ili plasticna cev
• 2"(51) 0 cev od livenog gvozda ___,. Prosirivac је spoj sa povecanjem
sa spojem preko zvona ј naglavka ' precnika па jednom kraju.

• Suzavac је spoj sa smanjenjem

о
1

х
preenika na jednom kraju.
lx 1
• Cevni spoj spaja dve cevi od kojih ni
"_.---_..- jedna ne moze da se okrece, sastoji se
6"(150) zid sa . ,. / od dva komada cevi sa unutrasnjim
drvenom
\. 5"(125) 0 cev od 11vеnog gvozda navojem koja su stegnuta oko krajeva
konstrukcijom bez izbocina Ш plasticna cev cevi koje se spajaju, i centralnog dela
• 3"(75) 0 cev od livenog gvozda

~
sa spoiJai'>nJim navojem, kojj spaja dva
sa spojem preko zvona ј naglavka dela kada se rotira.

"'- • Cepovi su elementi sa spoljasnjim

navojem za zatvaranje krajeva cevj.
.• Kapice su elementt sa unutrasnjim
navojem za zatvaranje krajeva cevi.
8" (205) zid sa ~· Cevni spojevj preko zvona i naglavka
\. 6"(150) 0 cev od ljvenog gvozda
drvenom se prave stavljanjem kraja jedne cevi
bez jzbocina ili plasticna cev
konstrukcijom (naglavak) u prosjreni kraj druge cevi
• 5"(125) 0 cev od Jjvenog gvozda
sa spojem preko zvona ј naglavka (zvono) i zaptivanjem tog spoja
·katranskom smesom ili stisljivim
1prstenom.

Maksimalne velicine cevi Cevni spojevi

• Vodoinstalaterski Ш vlazni zid iza armatura treba da bude
dovoljno dubok da se u njega smeste napojne grane, jzvodi CSI15410 Cevovod vodoinstalacUa
armatura, i vazdusne komore.
 '[ј 'u .26 SANITARNI ODVODNI SISTEMI

Otvor odzaka је produze- Odusna ventilacija

Postavka sanitarnog odvodnog sistema treba da bude Sto је vise
moguce direktna i pravolinijska kako Ьi se izbeg!o taiozenje ёvrstih
materlja 1zacepljenja. Otvori za ciscenje treba da budu locirani tako
da omogucavaju lako ciscenje cevi u slucaju zacepljenja.
tak odzaka za iekalni i
Sistem odusnih cevi dopusta septickim gasovima da izadu
ostaii otpad iznad najvise napolje i obezbeduje protok svezeg vazduha u odvodni sis-
horizontalne odvodne
tem kako Ьi zastitio Ьlokade od povratnog pritiska.

.--~ Vlazna oduska је cev veceg

precnika koja sluzi kao odzak za
fekalni i ostali otpad i kao
oduska.
Otvori za ciscenje
1''
i:: 1

Sanitarna kanalizacija sprovodi
samo otpadne vode iz vodovod-
nih instalaciJa i ne prima atmos-
ferske padavine; kanalizacija za
atmosferske padavine sprovodi
kisnicu ocedenu sa krovova 1
plocnika; komЬinovane kanal-
izacije sprovode vodu od atmos-
ferskih padavina i sanitame
otpadne vode.
• Blokada za zgradu se · • Drenazna cev zgrade је najnizi
postavlja u kanalizacioni
sistem da Ы spreёila
prodor kanalizacionih
gasova iz kanalizacionog
sistema prema odvodnom
sistemu zgrade. Ovu
Ьlokadu ne zahtevaju svi
gradevinski propisi.
L~:;J_
deo odvodnog sistema koji prima · • Кanalna pumpa otklanja ta!oge
izlive iz odzaka za fekalni i ostali tecnosU iz kanala. Potrebna је za
otpad i sprovodi ga gravitacionim odvode ispod ulicne kanal-
putem do kanalizacije zgrade. izacije.
• Drenazna cev za atmosferske
padavine sprovodi samo kisnicu
do zgradne kanalizacije za at-
mosferske padavine, odakle se
kisnica odvodi do javne kanal-
izacije za atmosferke padavine,
komblnovane kanalizacije, ili
neke druge taёke za ispustanje.

CSI 02730 Sistem fekalne kanalizacije

 \i
?:.А ODLAGANJE OTPADNIH VODA iJ :11

н1:!arna kanalizacija оЫсnо sprovodi otpadne vode od

. ,,Jovodnih eiгmenata do javniog postrojenja za obradu i
II<Jganje otpadnir1 voda. Kada to nije moguce. potrebпi SLI
.;;Js!·veni sistemi za odlaganje kanaiizacionog otpada.
· Ј;.!юvа veliёina i vrsta zavise od broja vodovodnih elemenata
•11 se opsluzuju i propustljivostzemljista koja se o(")гeduje .....~--...~. Prefabrikovana bc\onska
:Qko testa cedenja. Sisteme za odlaganje otpadnih voda Ыokada za masnoce, opciono
: ',JJektuju sanitarni inzenjeri i oni moraju Ыti odobreni i
· .p:tani od strane zdravstvenog sektoгa pre njihovog pustanja
Septicki rezervoar
. 1ad. Pogledati gradevinske propise i propise koji se odnose
, Postaviti septicki reze1·voar ј
"'' zdravlje ijudi za sepcificne odredbe i zahteve.
drenazno polje najmanje 1ОО'
(ЗОm) od bunara, SO' (15m) od
tekuce vode, ј 1О' od
zgrada i granica рагсеiе.

Komora za doziranje veiikog

septjckog rezervoara lcorjsti
sifonsko delovanje za
automatsko prazпjenje velike
kolicine otpadne vode kada је
akumulisana unapred odredena
koijcina.

Distribuciona kutjja је
Septicki rezervoar је pokriveni vodonepropusni rezervoar za 1
opremljena sa skretnicama za
1 1
prijem otpadnih voda iz kanalizacionog sistema zgrade, koji 1 i
usmeravanje otpadne vode u
1 1
odvaja cvrstu organsku materiju, koja se razgraduje i 1 1 1 razlicite delove drenaznog
1 1
preciseava anaerobnim bakterijama, i ispusta preciscenu 1 1 1
1 polja.
1 :
lecnost za konacno odlaganje. 1
1 1~
1
1 i ; • Drenazno poije
Tecni sadгZaj, koji је oko 70% preciscen, moze da otice u / 1 ! i~f-. 1
г+ 1 : --. . ~ Maksimalno 60' (18m)
Jedan od sledecih sistema: ~ 1 1 • l. .. t • Distribucione cevi treba da
• Drenazno polje је otvorena povrsina па kojoj se n~l.azi niz . ~·
imaju pravac normaian па
apsorbcionih kanala kroz koje iz/ivne vode iz sept~
nagib.
rezervoara mogu da se cede u okolno zemljiste. 1
• Jama za cedenje oivicena supljikastim zidanim ili betonskim
zidom se ponekad koristi kao zamena za drenazno polje
kada је zemljiste upijajuce i najvisi nivo vode је bar 2' (61 О) . 1

ispod dna jame. ·:;:~

• Podpovrsinski pescani filter se sastoji od distrrБiJCiOrllhCёVI----:-·;.
okruzenih nivelisanim sljunkom, meduslojem od astog
krupnog peska, i sjstemom podzemnih kana/a za Apsorbcioni kanali su 18" do
odvodenje filtrirane otpadne vode. Pescani filteri 30" (455 do 760) siroki ј 30"
se korjste samo kada drugi sistemi (760) duboki; sadrze grubu
nisu moguci. smesu Ј supljikastu
distribucionu cev kroz koju se
• Tamna voda se odnosi na otpadnu vodu iz iavaboa, otpadna voda iz septickog
kupatila, tuseva, ј masina za pranje posuda, koja se moze rezervoara cedj u zem!jiste.
obradivati i reciklirati za koris6enje u navodnjavanju ј za • Minimalno 2'-0" (610) od nivoa
pustanje vode u toaletima. Оо danas, nekoliko opstina је vode
razvilo propise koje dozvoljavaju upotrebu tamne vode.
Sisterпe tamne vode treba koristiti zajedno sa ostalim
strategijama za cuvanje vode, kao sto su postavljanje
vodo-efikasпih vodovodnih armatura i sakupljanje kisnice u
cistemama i rezervoarima radi zalivanja i obrade pejzaza.

CSI 02740 Septicki sistemi

 U ~ .28 ELEKTRICNA ENERGIJA
Elekt1icni sistem dostavlja elektricnu energiju za osvetljeпje,
grejanje, i rad elektricпe opreme i uredaja. Тај sistem mora Ьiti
postavljeп u saglasпosti sa gradevinskim i elektricпim propisima kako Ы
rэdio bezbedno, pouzdaпo, i efektпo. Elektricпa oprema treba da

• Pritisak: napon zadovoljava Uпderwriters' Laboratories (UL) staпdarde. Pogledati

пacionaine elektricпe propise za specificпe zahteve u projektovanju i
ins!alaciji Ыlо kojeg eiektricпog sistema.

Elektricna energija prolazi kroz provodnik zbog razlike u elektricnom

naponu izmedu tacaka strujпog kola.
• Voit (V) је Sl jediпica za elektromotornu silu, defiпisan је kao elektricпi
potencijal izmedu dve tacke provodпika koji provodi koпstantпu struju
od jedпog ampera, kada је oslobodeпa snaga potrosnje izmedu
, Ventil: prekidac • Protok: strщa !аса ка jednaka jednom vatu.
• Amper (А) је osnovna Sl jediпica za elektricnu struju, jedпaka је
protoku od jednog kulona ро sekuпdi ili jednosmerпoj struji koja
nastaje usled паропа od jednog volta па otpornosti od jedam om.
• Vat (W) је Sl jediпica za sпagu, jednaka је jedпom dzulu ро sekuпdi ili
sпazi koju predstavlja struja od jedпog ampera koja prolazi preko
potencijalne razlike od jedпog volta.
• Om је Sl jedinica za elektricnu otporпost, jedпaka је otporпosti
provodnika u kome potencijalna razlika od; ·юg volta proizvodi struju
od jedпog ampera, Simbol: О
• Trenje: otpornost
Zgradu elektricпom energijom оЫспо snabdeva elektroprivredпo
preduzece. Sematski dijagram dole ilustruje пekoliko пaponskih sistema
za sпabdevaпje koje moze koristiti elektroprivredno preduzece u ·
zavisпosti od potrosackih zahteva objekta. Velika instalacija moze da
Hidrau!icka analogija sa elektricnim kolom koristi sopslveni traпsformator da smaпji пароп sa ekoпomicпijeg
visokog napona па upotreЬijivi пароп. Geпeratorske grupe mogu biti
instalirane da Ьi u slucaju nuzde пapajali elektricnom eпergijom izlazno
osvetljeпje, alarmne sisteme, liftove, telefoпske sisteme, vatrogasne
pumpe, i medicinsku opremu u bolnicama.

г----------,

1 1
Ј ~--------~----------~--------~---+--~----------------~
1
1
1
i

.l 120У 208V 208'1

1 !20V J20V
. 1
1 120V 208V 120/1
L _________ J 1 1

• Uzemljeni neutralпi
• 120 V, • 120/208 v • 120/208 V, trofazпo, provodnik
• Transformator jednofazno, jednofaz;н;, \ri zice cetiri zice • Svi elektricni sistemi moraju
elektroprivredпog dve zice • 120/240 '• • Ovo парајаnје Ьiti uzemljeпi kako Ьi se
preduzeca jednofacn mogu koristiti svi obezbedila zastita od
osim пajvecih strujnog udara i elektricпo
zice је instalacija koje gorenje.
stamiJcпr. •"(1ir1н:c. zahtevaju 'Jise
пароnе.
CSI 02780 Elektricna energija i komunikacije
 BDE\/AN.JE ELEKTRICNOM ENERGIJOM u u.29
i:1vno elektroprivredno preduzece treba obavestiti о · ·
:юrecenjenoj ukupnoj potrosnji objekta jos u fazi planiranjs
"'''-'''·'
/~Ј ~~~::..~ · Napojni pгovodnici se protezu od
k<~ko Ы se doЬila potvrda о mogucnostima za snabdevanje i . .. /'/! i ! l' :;~>~ glavnog napojnog voda i!i
:skladile lokacije napojnog prikljucka i strijomera.
1
-'"~-~//t~~~. transfoгmatora do napojne oprerne
-. --,[\--:
. .*"
. ./':._.____.
.
:~~-:~ ·~:--.:~ ~~;~:~i- odvod је пadzemni deo
; . ' napojnih provodnika koji se pruza od
1\lapojni prikljucak moze da bude nadzemni ili podzemni.
''-Jadzemni prikljucak је jeftiniji, lako dostupan za odrzavaпje, : '---- ---- ----t ~~<; najЬiize elektrodistributivne bandere
;Јюzе da bude pod visokim napor.ima za duge trase. / i ~~ do objekta.
i'odzemni prikljucak је skuplji, ali se koristi u oЬiastima sa /-1-n:::~~ Bocn_i napojni kabal је ~?dzem~i deo
_/r ; . ~~~~-. napOJПII1 prov?dnrka kOJI se pruza сн:i
юlikom gustinom potюsnje kao sto su stambene oЫasli / 1 r~~~ glavrюg пapojnog voda 1!1
"riklucni kabalovi prolaze kroz provodne cevi ili korita kako Ьi
.;е obezbedila njihova zastita i zamena u buducnosti. Direk.tno '::'..:-..:::·::::.::::::::.::-.:-.:-~::-.:-.:-.:-~==::.-:-=:::А.,1 ~~ transformatora do objekta .
?Jkopan kabal se moze koristiti za napojne prikljucke 1 Lllazni napojni provodnici su deo
stambenih jedinica. 1 napojnog provodnika koji se pruzaju
od napojnog odvoda ili bocnog
napoJnog kaЬia ра do napojne
opreme objekta.

• Transformator koriste veliki objekti i objekti sredпje veiicine

da Ьi smanjili visoki napojni napon r.a napon za upotгebu.
Da Ы se smanjili troskovi, odгlavanje, i proЬiemi sa bukom i
toplotom, transformalc' · ::i.e Ьiti postavljer. van objekta.
Ako su postavljeni uobjektu, transformatori sa uljnim
punjenjem zahtevaju dobro provetrenu, vatro otpornu
prostoriju sa dva izlaza i lociranu uz spoljasnji zid pored
prostorije sa prekidaCima. Suvi transformatori koji se korisle
u malim objektima i objeklima srednje velicine mogu Ыti
postavljeni zajedno sa automatskim
prekidacima i prekidacem u podstani~---------J//".,.-
!F91 ~-~ Vat-cas metar meri i be!ezi koliёinu
potrosene elektricr.e energije u
odnosu na vreme. Postavljen је od
strane elektroprivrednog preduzeca i
uvek se r.alazi ispred glavnog
prekidaca tako da ne moze Ыti
iskljuёen.
~------
• Za objekte sa viseporodicnim
stanovanjem, grupe strujomera su
postavljene tako da se potrosnja
svake jedmice moze meriti nezavisno.

1
· Prikljucni prekidac је glavni prekidac za сео elektricni 1

sistem objekta, sa izuzetkom nekih elektricnih 1 Uzemljivacki stap i1i elektrode su

Ј

sistema za nuzno napajвflje:------ i cvrsto pobodeni u zemlju kako Ьi se

~-Ј:
obezbedila veza sa zemljom.

• Napojna oprema obuhvata glavni prekidac !---.,_ : : • Prema taЫama sa prekidacima;

i sekundarne prekidace, osigurace, prekidace 1 ~ videti sledecu stranu.
L_ --~~----=~==-=:~~--~
:

za regulaciju i zastitu sistema za napajanje '

zgrade. Nalazi se u sоЫ sa prekidacirтia "~~
pored ulaza napojnih provodnika.
---,
1
• Glavna taЬia sa prekidacima је panel па koji su
1 1
1 1
postavljeni prekidaci, uredaji prekostrujne zastite, 1 1
i
merni instrumenti, i saЫrr.ice za upravljanje,
distribuciju, i zastitu elektriёnih kola. Treba da 1 г-------------~--41
bude postavljena sto је Ьlize mogu6e napojnoj
tacki kako Ы se minimalizovao pad napona i smanjila
duzina potrebnih zica. -------~-------- . ·-
1
1
1
·-· --~·i .---
rnll. г 1Г 1

Li!ll
1

1
1
i
_i,·'----.....ј

1
1
i ____________________ _j1
L

CSI16400 lnsatalacюш i distributivni sistemi

 U 'u . 3О ELEKTRICNA KOLA

ijrRтгi'.
Kada se odrede potrebe za elektricnom energijom
odredenih delova objekta, moraju se postaviti provodnici
1 ' koji ее razvoditi elektricnu energiju do tacke koriscenja
ј 1
!' i' ,---------------+ • Strujne grane su delovi elektricnog sistema koje se
1 ! !1 pruzaju od krajnjeg prekostrujnog zas!jtnog uredaja
! ! strujnog kola do u!ikaca kojeg napaja strujno kolo.

~-
1
t ! [@ Svaka strujna grana se dimenzionise prema velicini
opterecenja koje mora da izdгZi. Oko 20% njenog
kapaciteta је rezervisano za fleksjbllnost. prosirenje, i
bezbednost. Da Ьi se spmcili preveliki padovi napona,
strujne grane ne treba da prelaze 100' (ЗОm) duzine.

• Oblcna s!rujna kola sprovode struju do vise uticnica za

; osvetljenje ј uredaje.
'
F{>------- ·---~----·
• Prikljucnice na vlaznim mestima, kao sto su kupatila,
1 treba da budu zasticene sa zemljospojnim prekjdacem
tFi> (GFI). GFI је automatski prekidaё koji detektuje struje
i izazvane zemljospojem i momentalno iskljucuje
~----------------4~ napajanje р;е пеgо sto пasc,nu povrede ili stete. Ova
i zastita se moze obezbediti sa GFI prikljucnicom Ш sa
H>----------r GFI prekidacem na razvodnoj razvodnoj taЬii.

\ 1

\fft! · Aиtomatski prekidaci su

• Razvodпa taЬia kontrolise,
distribuira. ј stiti veci broj
slicnih graпa u elektricnom
sistemu. U veiikim
objektima, one su locirane
u elektricnim ormarima u
Ыizini potrosackih krajeva
kola. Za stambene jedjnice
i male instalacije, razvodna
tabla је komЫrюvana sa
prekidackom taЫom i
fonmira napojnu razvodnu
tablu.
• Niskonapo!lsкa koia sprovode naizmenicn~-------.J
struju ispod 50 V. којоm se napajaju preko
. transfomшtora za snizavanje napona koji је
prikljueen na rюrmalni napojni napon. Ova kola se
koriste u stambenim sistemima za upravljanje
zvoncjma nэ ulaznim vratima, interfon1ma.
sistemima za grejanje i hladenje, i daljinski
upravljivim osvetljenjem. Njskonaponske zice ne
zahtevaju zastitne kanale.
• Niskonapoпskl razvod se koriste kada se zeli
centralno upraviJacko mesto odakle se mogu
obavljati sve prekidacke operacije. Niskoni1ponsk:m
prekjdacima se regulisu releji kojj obavljaju eick11vno
iskljucivanje napojnih utikaea.
CS\16400 lnsatalacioni i distributjvni sistemi
• Strujna kola za uredaje sprovode struju do jedne ili vise
uticnica роsеЬпо namenjenih za uredaje.
prekidaci koji automatski • lndividuaina kola sprovode struju samo do pojedinacnih
prekidaju elektricno kolo komada elektricne opreme.
[ kako bi sprecili preveliku
stru;u da osteti uredaje u • Potrosacki zahtevi za anmature svetiljki ј uredaje koji
,
1
kolu iii izazove pozar. rade na elektricnu energiju su specificirani od strane
ј Automatski prekidac se njihovog proizvodaca. Projektovano opterecenje za
moze ponovo zatvoriti i oblcna strujna kola zavisi od broja prikljueaka koje
koпs!iti bez zamene neke opsluZцje kolo i nacina njihovog koriscenja. Pogledati
11 od njegovih komponenti. Nacionalne elektricne propise za tehniёke zahteve.
1
• Posebna provodnicka kola su potrebna za zvucnu i
signalnu opremu telefona, kaЬiovsku televiziju, interfon i
sigurnosne ili protivpozarne alanmne sisteme.
1
• Telefonski sistemi treba da imaju sprovedene zice i
'1 11
postavljene uticnice za vreme izgradnje. Velike
instalacije zahtevaju i servisni prikljueak, terminalne
kutije, razvodne ormane. itd ., slieno kao i elektricni
sistemi. Velike sisteme oЬicno projektuje, izgraduje, i
instalira teleKomuпikaciona kompanija.
• Sistem kablovske televizije moze primati signale preko
spoljasnje antene ili satelitske antene, kaЬiovske
kompanije, i'i iz zarюrenog sistema. Ako је potrebno
vise prikljueaka, postavlja se i uticnica od 120 v za
napajanje pojacivaca. Koaksijalni kaЬiovi u nen1etalnim
sprovodnim kanalima prenose pojaёani signal do bгojnih
utiёnica.
 ELEKTRICNI PROVODNICI

Meiali su dobri provodпici posto pruzaju mali otpor

OKioplje;:i kаЫ. kojt se : :,;/
kretanju elektricne struje. Као provodnik se najtesce
kгЬа!~ se sastoj! od dva Њ '/5с; 1::olo-.;anH1
koristi bakar. Mnogobrojne vrste provodnika zice. provodnika koji SU za§tite,·:' ::<"KS!tJii!IП\
kaЬiovi, ј sablrnice- se dimenzionisu pren1a
~~p!:·alno uvijen!m metaJпirг с.-п~Ј"~а,:еr~":.
kapacitetu za bezbedno provodenje st1uje i
radnoj temperaturi njiho·1e instalacije. ldentifik:J!tJ se 1'~abl sa nemetaiпim огrю1а6еrн. se
prema: takode zove i Romex l<abal, se sasto:: yi
dva ili vise izolovanн.., nrп'""""''"
' Naponskoj klasi za!vorenih unutar r.e:netalr,oc, Cii•cJ.зc?.
• Broju i velicini pюvodnika
koji је otporan na
Mineralno izolovaГ\ kabai se
• Vrsti izolacije cevastog bakarnog omctaca koj: s&r];·zi
jedan ili vise provodnii\a utisnulir, \! '/lsoko
kompresovani, vatr·o·ofporni. ,шс;сiопi
Provodnik је prekrjven jzolacijom kako Ы se sprecio mineralni materijal.
njegov kontakt sa ostaljm provodnicima ili metalom, ; da
Ьi ga zastitjo od toplote, vlage, i korozije. Materijaii sa Cvrsta metalna sprovodna ·~elicna
velikim otporom kretanju struje, kao sto su guma, cev sa cvrsiirп zidovimaspojenCJ
plastika, porcelan, i staklo se оЫсnо koriste za izolaciju zavrtanjem direktno na uticnicu sa
elektricnjh provodnika i spojeva. navojem sa protivnavrtkama i izoi:эciJom.
Metalna cevka је celicna cev sa lank1m
ziaovima, spojena sa ulicnicon·,
kompresionom vezom ili zavгtr:Jem.
Sprovodna elektricna cev daje potporu provodnicima i
kaЬiovima ј stiti ih Od fizickog OS!ecenja i kOГOZJje. Savitljivo metalno sprovodno cre'/0 је
Metalna creva pruzaju kontinualni uzemljen omotac za spiralno umotalno crevo, koje se koristi za
provodnike. Za konstrukcije koje su otporne na vatru, povezivanje motora i opreme КоЈа l'io•ira.
moze se koristiti cvrsta metalna cev, metalni tu11el, ili
savitljivo metalno crevo. Za ramovske konstrukcije Razvodne kutije su kutije za
koristi se oklopljeni ili kabal sa nemetalnim omotacem. zasiitu elektricnih provodпiкa ili каоюvа
Plasticne cevi i creva se najcesce koriste za podzemno koji se spajaju pri povez!Vat1J!J graпanjL•
sprovoaenje provodnika. eiektricnih kola.

Kako је relativno mala, sprovodna cev se moze :ako

smestiti u ve6ini konstruktivnih sisterпa. Sprovodne cevi ~--""---·····"'---::::=s:;::===-=-·-.., Brazde upravпe na kanale
treba da budu adekvatno poduprte i polozene sto Је
Podni prikljucci su postavljani na unapгed
moguce direktnije. Propisi generalno ogranicavaju
postavljenim modulima.
radijus i broj zavoja koje sprovodna cev moze imati J'it!H

izmeau spojeva ili razvodnih kutija. Kako Ьi se izbegle Podni pokrivac od celularnog ce!ika
konfiiktne putanje, neophodna је usaglaserюst sa
masinskim i vodovodnim sistemima objekia.

Elektricni provodnici se oЬicno postavljaju u ka:>ale od

celulamog ceiika kako Ы se omogublo fleksiЬil:ю
postavljanje, uticnica za napajanje, signalizaciju i
telefone u poslovnim zgradama. Ravni provodnicki Plocasti pokrivac
kaЬiovski sistemi se mogu koristiti za posiavljanje Ravni provodnicki kaЬiovi sa 1. 2 ili З
direktno ispod plocastog pokrivaca. provodnika i prikljuccima niskog profila

Za vidno iziozene instalacije postoje specialrю

sprovodne cevi, kanali, zljebovi, i oprema. Као i sa
izlozenim masinskim sistemima, postavka tceba da bude
vizuelno uskJaCJena sa fizickim elemeпtima prostara

CSI16l'50 lviaterijali i sistemi elektriёntf!

-----·"·---
 :1 ~ оЗ2 SISTEMI PODN!H POKR!\IACд. SA OMOGIJ!;EN!M PR!SЛJPOM
- - - -----------------------------------

- ,~~- --- ------------------ -----~:s~::::-- - Sistemi podnjh pokгjvaca sa omogucenim pгistupom se

оЫсnо koriste u kancelarijskim prostorjma, bolnjcama,
//. -~ //' '·., __ -- laboratorijama, sobama sa racunarjma, ј televizijskim i
~ / ----- .....
komunikacjonim centrjma da Ы obezbedili prjstupacпost i
'~ -~
_/ ___./
"Х!
/ ..
fleksiЫinost u postavljanju stolova, radnjh staпjca, i opreme.
Oprema se moze pomerati ј prikljucjvatj ргјlјспо lako sa

~-" / > -~
пюduiarпjm provodnjckim sistemorп.
_.//

'
-...,___
_./
Х.
/
~
~
с·:~
:·
·· · . · ·
·
·_- • ·-·
4·-. ·.. ~;_,

~::
:
~"'/
· . ~-
__.--~t------·
1
Sis.temi podпjh pokrjvaca sa omoguceпjrn prjstupom se u
sustiпi sastoje od p~kгetпjh !_zameпjj~i_h podпjh р~пеlа
osiOПJeПih па podes1ve stub1ce kako 01 se omogucю
slobodaп pristup prostoru ispod podпog pokгivaca. Роdпј
-" · ' · paпeli su tipicпo kvadratj od 24" ilj 600 mm napravljeпj od
. ./~/ . celjka, alumjпjjuma, drveia oЫozenog celikom ilj
" / / .......-:: ~ alumjпjjumom, jji lakog агmјгапоg betona. Paneli mogu Ьitj
: , / / /~ pokrjveni plocama od etjsona, polivjnila, jli presovaпog
; \ / ~.--:::;;; lamiпata; postoje i pokrivacj otporni па vatru ј sa
· ~-----:;:;;:: kontrolisanim elektrostatjckim praznjenjem.

·" StuЬicj su podesjvi kako Ы omogucjli visine poda od 12" do

~- ." 30" (.305 do 355); Minjmalпa visjna odjgnutog poda је 8"
--------- ~---'
:> (203).
Sisiem kojj koгjs!j sројпе grede ima vecu Ьоспu staЫiпost
;_.-/_.~-
пеgо sistemi bez spojnih gred_a; seizmicki stuЫC:i s_u takvj da
~ / zadovoiJaVaJu zahteve gradev1пsk1h prop1sa za bocnom

~' ~"// ~ /
- -: · st.abilnoscu.
• Projektovana opterecenja su u opsegu od 250 do 525 psf

:
.

(-}
:--.._____
.... ~ .••• ~,:.. .... ····.r. ..... _
"-
'""
./
Х.
_/'
......._~
./

~ш._:""
(1220 do 3050 kg/m 2), alj postoje sistemi koji izdгZavaju
орtегесепја do 1125 psf (5490 kg/m 2) kako Ы se postavjla ј
teza opterecenja .
~---- ./' Prostor ispod poda se koristi za postavljaпje elektricпih
--.:::.:__::~"______ __________________ sprovodпih kaпala, razvodпih kutija, ј kaЫova za гасuпаге,
bezbedпosпe ј komuпikacjoпe sjsteme.

~· Prostor se pored toga moze korjstitj kao pleпum za

/ distrjbuisanje vazduha jz HVAC sistema, па taj nасјп
/ omogucavajucj da se tavanjcni plenum koristi samo za
/ povratnj vazduh. Razdvajaпjem dovoda hladпog vazduha
od odvoda toplog povratnog vazduha па ovaj пасјn moze
/ se smanjitj energetska potrosnja sistema. Smaпjjvaпjem
ukupne vjsjпe pleпuma smanjuje se spratna vjsjna пovjh
konstrukcija.
---· Konsultovati pгojzvodaca za detalje oko postavljaпja i
raspolozjvu opremu, kao sto su rampe i stepeпici.
/
1

CSI10270 Podпjh pokrjvacj sa omogucenjm prjstupom

 ELEKTRICNE UТICNICE UU.33

Svetiljke, zidni prekidaci, i obicne uticnice su

najvidljiviji delovi elektricnog sistema. Uticnica iznad puita: 4' -О'' ( !220);
З' -6" (1220) za pristupacnost
Prekidaёi i utikacke kutije treba da budu
postavljeni tako da imaju odgovarajuci prilaz,
!
-·· Prekidac sa bocne strane vrata:
i da budu usklaaeni sa vidljivom povrsirюm. maksimalrю 4'-0" (1220) zз
Zidne ploce za ove uredaje mogLI blti od

.
pristupacпosi
metala, plastike, stakla i postoje u mnostvu
Ьоја i -f;'i1-l, ·-··т/ ~ ,..-------~·. мinima:вo2-%" (64)
\ј - -f- • ·• Uticnica iznad poda: 12"(3051· ·ЈВ"
Projektovano opterecenje za оЬiёпа strujпa ; i (455) za pristupacnost
kola zavisi od broja utiбnica koje opsluzuje i 1
;:r-: _- · =- ~.1=-=·-: : :·=-=:':::'=±:i:==:iL___ll.t::±= prekidaёa 1uticnica
1
1
kolo i naбina па koji se one koristl. Pogledati Visine
Nacionalne elektricne propise za proracun
potrebnog broja utlcnica 1rastojanja izmeau Stambeni prostori
njih. • Jedna :Jticnica па svaklh 12' (3660)
duz zidova u dnevnom prostoru
Prekidaёi
• Jedna uticnica na svakih 4' (1220)
• Preklopni prekidac ima polugu ili drsku duz pulta Ll kuhinjama
koja se pomera u malom luku i izaziva г;--1 • Jedna uticnica sa GFI zastitom u
otvaranje ifi zatvaranje kontakata "'0-t----------rФ: · ! kupatilu
elektricnog kola. . : _=+:_ _ _, г----t==:t--"
• Trosmerni prekidac је jedпopolni, ГЈг
Kancelarije
dvopozicioni prekidac koji se koristi u ~- • Јеdпа uticnica па svakih 10'(3050)
sprezi sa jos jednim kako Ьi se kontш.lisaJo..-==t-~
duz zidova, ili
osvetljeпje sa dve lokacije. Г -er+-1- - - - - - - +
'1
• jedna uticnica na svakih 40 sf
• Cetvorosmerni prekidac se koristi u sprezi '""""-(;;rt'------::f-S
(3.7m 2) podne povrsine za prvih
sa dva trosmerna prekidaca da Ьi se
400 sf (37 m2) i jedna uticnica па
kontrolisalo osvetljeмje-sэ4Fi~;.....-. --·-.. .-..
svakih 100 sf {9.3 m2) nakon toga.
• Priguseni prekidac је reostat ili slican
ureaaj za regulaciju intenziteta elektricnog
osvetljenja bez osetnog uticaja na Broj dvostrukih uticnica
prostorno rasprostiranje.

Uticnice Razvodna taЬia, uduЫjena Fluorescentпa aпnatura

• Dvostruke uticnice se oЬicno postavljaju
па zid i objedinjuju jednu ili vise uticnica za Rarvodna tаЫа, pov~inska о Plafonska inkadesecentпa sij.

-
stone lampe ili uredaje. = Le!va za napajanje k) Z1dna inkadescentna sijalica
• Podeljeno prikljuбene uticnice sad1·ze Letva za rasvetu 1Q ~ Q 1 Sijalice na sini
jednu uticnicu koja је uvek pod naponom i
drugu koja је kontrolisna prekidaбem па ш Т raпsrormator ® UduЬijeno sve~o
zidu. ---~· ® Genera!or ® Uucnica za sveJio za izlaz
• Specijalne utiё:nice su pгojektovane da
opsluzuju specifiё:ne vrste ureaaja tako da
® Motor @ Шicnica za specijalne namene
samo prikljucak tog uredaja moze da se D Glavni prekidac ~ Uoenica za telev~iju
utakne u uticnicu. s Jednopolni prekidac [ill Zvonce
• Spoljasnje uticnice treba da
imaju vodonepropusni
S.э Т rosmerni prekidac 0 Taster-preki1Jac
poklopac. --- ј:@ Uticnica sa prekidaeem ® Uticnica za fen
• Usvim vlaznim sredinama, uticnice treba Sрм Priguseni prekidac Q) Razvodna kutija
~
da budu zasticene zemljospojnim f@ Dvoslruka uocnica Razvodna кutija ispod poda
~.,
prekidaёem (ground fault interrupter( GFI).
18 Podna dvostruкa uticnica @ Termostat
i f-<J Telefonska uticnica f.4 I.Шcnica za racunar

Tipicni simbo!i elektricnih sema

 11u ~Ј .З4
' SVETLOST
Svetia JG elektromagilerno zracenje koje go!o ok:J co•Jeka moze da regisiruje, ima taiasne
auzir:e u opsegu od oko з·rо ()О 800 nm i prostiranje brzinom od 186,281 milja u sekundi
(299,972 kmlsec). se prostire ravnomeгr.o u svim pravcima i prosteze se preko velikih
povrsina i(ada је iZ'IOГ :<ako se rasprostiгe intenzitet јој slaЬi.

Svetlosnj fluks је nivo protoka Zakon inverzne kvadratne Osvetljenost је intenzitet svetiosti
• lntenzitet svetlosti је svet!osni
vidljive svetlosti u jedinici zavjsnosti govori da osvetljenost koja pada na datom mestu na
ftuks emitovan ро jedinicnom
\'Гemena, jzrazen u lumenima. povrsine od strane tackastog osvetljenu povrsinu, jednaka
proslornom uglu, izгazen u
• Lumen је Sl jedinica izvora u odnosu na udaljenost svetlosnom f!uksu па jedinicnoj
kandelama.
svetlosnog fluksa, jednaka povrsine od izvora ima inverznu povrsini i izraze11a u lumeпima ро
• Kandeia је osnovna Sl jedinica
svetlosti emjtovanoj u kvadratnu zavisnost. jedjnicnoj povrsini.
za intenzitet svetlosti, jednaka
prostornom uglu od jednog • Kosinusni zakon, koji se nazjva 1 ' Luks је Sl jedinjca osvetljenosti.
је intenzitetu svet!osti izvora
steradiana od strane Lamberlov zakon, govori da је jednaka jednom lumenu ро
koji emituje monohramatsko
uniformnog tackastog izvora osvetljenost povrsine od strane kvadratnom metru.
zracenje frekvencije 540 х
intenzit~a jedne kandele. tackastog jzvora proporcionalna
1О 12herca i ima intenzitet

~
zracenja od i/683 vati ро kosinusu upadnog ugla.
Stopa-kandela је jedinjca za
steradijanu.

\ ~~~
osvetljenost povгSine koja је u
• Steradijan је prostorni ugao iz
\
_\'У.
( Ј
svim pravcima na udaljenosti od
centra sfere koj i og ranicava na
jedne stope od uniformnog
povrsini oЫast jednaku
taбkastog izvora od jedne
kvadratu poluprecnjka sfere.
kandele ј jednaka је jednom

"'~
lumenu ро kvadratnoj stopi.

' Zakon refleksije је prjncip

da kada se svetlost • Koeficijent ref!eksije је odnos
reftektuje od glatke zraeenja reflektovanog od
povгSine, upadni ugao је povrsine prema ukupnom
jednak uglu ref!eksije, i Ј upadnom zracenju na povгSinu.
• Koeficijent apsorpcije је odnos
upadni zrak, reflektovani
zrak ј normala na povrsinu
su u jstoj гavni.
1 apsorbovanog zracenja od strane
povrsine prema ukupnom
upadnom zracenju па povгsjnu.
• Koeficijent transmisije је odnos
Ugao refleksjje је ugao kojj zracenja prenetog kroz i
reflektovani zrak pravj sa izracenog iz tela prema ukupnom
norrпэ!orп na granicnu upadnom zracenju, jednak је
povrsiпu IZmedu dva jedninici manje koefjcijentu
meciiJuma па tacki upada. apsorbcije,
 v 11 'l
SVETLOST 1CULO VIDA Ј U.35
-------····-------- ~···------------

• La1nbcrt Ј8 za osvelljenost ili siajnost 0.32

Svetlosl nasem culu vida otkriva oЬiik, tekstuщ i boju
objekata u prostoru. Objekal na putanji svetlosti се
kandele ro kvadra!nom centimetru.
refiektovati, apsorЬovati, ili propustiti svetlost. • Stopa-lambert је jedinica za osvetljenost iti sjajпost jednaka
Osvet1jenost је kvantitativna mera sjajnosti svetlosnog О .32 kancte!e ро k'radratnoj stopi.
izvora ili osvetljene povrsine, jednaka intenzitetu
• Na sjajnosi uiice i Ьоја i tekstura. Biistave. svetlo obojene
osvetljenosti ро jedinicnoj projektovanoj po;trsini izvorз ili
povrsine reflektuju vise svetlosti nego tamne, matirane
povгSine posmatrane iz datog pravca.
povrsine ili povrsine sa grubom teksturom, cak iako оЬе
povrsine prirnaju istu kolicinu osvetljenja.
Sjajnost је osecaj pomocu koga posmatrac moze da
rяziikuje razlicitu osvetljenost. Vizuelna ostrina se
pove6ava sa sjajnoscu objekta. Od podjednakog znacaja
је koeficijeпt osvetljenosti posmatranog obJekta i njegove
pozadir1e. Da bi se razaznavao oЬiik i forma, potreban је
odredeni stepen kontrasta ili koeficijenta sjajnosti.
Kontrast је poseьno kritican za vizuelne poslove koji
zahtevaju razlikovanje oЬiika i kontura. Za vizuelne
poslove koji zahtevaju razlikovanje teksture i detalja,
potreban је manji kontrast јег se nase culo vida
automatski prilagodava prosecnoj sjajnosti prizora. Kada
је koeficijent kontrasta ili sjajnosti preveliki moze se javiti
Ьljesta nј е.

Bljesak је osecaj koji nastaje usled sjajnosti unutar

vidnog polja koja је dovoljno ve6a od osvetljenosti па
koju su se oci navikle, sto uzrokuje neprijatnost,
nelagodnost, ili nemogucnost posmatranja. Postoje dve
vrste Ьljeska: direktni i reflektovani.

• Direktni Ыjesak nastaje usled visokog koeficijenta

sjajnosti ili nedovoljno zasticenog
svetlosnog izvora u vidnom polju.
• Sirategije za kontrolu ili minimizovanje Ьljeska
ukljucuju koriscenje svetiljki sa zastitnikom kako Ьi se
onemogucio direktan pogled na lampe i koriscenjem
svetiljki sa difuzorima Ш soёivima kako Ьi se smanjio
njihov nivo sjajnosti.

• Reflektovani ili indirektni Ьljesak nastaje od

reflekcije svetlosnog izvora unutar vidnog polja.
• Specificna vrsta reflektovanog Ьljeska је maskirana
refteksija koja se javUa na radnoj povrsini i smanjuje
kontrast potreban za posmatranje detalja.
• Da Ьi se sprecila maskirana refleksija potrebno је
postaviti svetlosni izvor na takav nacin da se upadni
svetiosni zraci reflektuju dalje od posmatraca.
 UU.36 SVETLOSNIIZVORI
Sijalica је stakleno kuciste
inkadescentne lampe, ispunjeno sa
inertnom gasnom smesom, oЬicno
argona i azota, kako Ьi se usporila
evapcracija uZэrenog vlakna. Njen
oЬiik је obelezen slovom, sa brojem
u nastavku koji pokazuje precnik
sijalice u osminama inea.
• Ш:агеnо vlakno ---~-~- ·-
• Maksimalnauku;;na duzina
• Duzina svetlosnog centra
• Dno sijalice
• Efikasnost је тега uspesnosti
kojom svetiljka konvertuje
elektricnu energiju u svetlosni
fluks, jednaka је odnosu
emitovanog fluksa prema
elektricnoj snazi i izrazava se u
lumenima ро vatu.
• Nominalni zivotni vek је pгosecni
zivotni vek u radnim satima za
datu svetiljki, odreden па osnovu
laboratorijskih ispiticanja na
reprezentativnom uzorku u
kontrolisanim uslovima.
• Svetiljke sa produzenom
upotrebom su projektovane za
manju potrosnju elektricne
energije i duzi zivotni vek nego
standardne svetiljke isle klase.
• Trostepene svetiljke su
inkadescentne sveliljke koje imaju
dve uzarene niti tako da pcmocu
prekidaea mogu dava!i tri
sukcesivna stepena osvetljenja.
• Т sijalica: Cevasta kvarcna sijalica
za volframsko halogene svetiljke
• ТВ sijalica: kvarcna sijalica za
volframsko halogene svetiljke ~­
koja је ро oЬiiku slicna А sijalici,
ali ima uglast profil
• MR sijalica: sijalica sa reflektorom
od velikog broja ploёica za __ /
volframsko halogene svetiljк8,
reftektor је jako uglacan i
oЫikovan od poredanih
segmenata na takav
nacin da se doblje
zeljeno rasprostiranje
svetlosnog snopa
CSI16501 Lampe
• Vestacko svetlo је prirodno svetlo koje је proizvedeno od
strane proizvedenih elemenata. Kolicina i kvalitet
proizvedenog svetla zavisi od vrste koriscene svetiljke.
Svetlost se dodatno modifikuje pomoeu armature sveШjke
koja napaja i dгZi svetlosni izvor. Postoje tri osnovna tipa
izvora vestacke svetlosti- inkadescentne, fluorescentne,
i svetiljke sa praznjenjem visokog intenziteta (eng. high-
intensity discharge:: HID). Precizni podaci о velicini,
snazi, emitovanim lumenima, i prosecnom zivotnom veku
raspolozivih svetiljki mogu se doЬiti od proizvodaca.
lnkadescentne svetiljke
lnkadescentne svetiljke sadгZe uZэrenu nit koja odaje
svetlost kada se zagreje do usijanja usled prolaska
elektricne struje kroz nit. Опе predstavljaju tackaste
svetlosne izvore, imaju nisku efikasnost, dobro reprodukuju
\ Ьоје, i lako se prigusuju sa reostatima.
~А оЫоg
• Sijalica: standarndna inkadescentna svetiljka
oЫika za opstu upotrebu
• AISB sijalica: Sijalica sa reftektujuciom poluloptom
пaspram dпа sjjalice koja ima ulogu smanjenja Ыjeska.
С
sijalica: sijalica male snage kupstog oЫika, dekorativna
iпkadescentпasvetjJjka
- - - · СА sijalica: sjjalica male sпage u oЫiku plamena sv.ece,
dekorativпa inkadescentпa svetiljka
ER sijalica: eljpsojdna sijalica za inkadescentne svetiljke
koja ima precizno nanesen unutrasпji reftektujuci sloj koji
sakuplja svetlost ј usmerava је disperzovano па
odredenoj udaljeпosti ispred svetlosnog izvora
• G sijalica: sjjalica loptastog oЫika za inkadescentne
svetiljke malog sjaja ра је pogodna za izlozeno
postavljaпje
" PAR sijalica: parabolicna aluminjzirana reflektujuca
sijalica za iпkadescentne i HID svetiljke, ima precizno
postavljen uпutrasпji reftektor i prednji deo sa soCivom
kako Ы se obezbedilo zeljeпo rasprostiraпje svetlosпog
snopa
PS sijalica: sjjalica kruskolikog oЫika za velike
inkadescentne svetiljke
• R sijalica: reflektujuca svetiljka za inkadesceпtne i HID
svetiljke, jma unutrasпji reftektujuci premaz i sa prednje
~ strane cisto ili zamrznuto staklo kako Ы se obezbedilo
zeljeno rasprostjranje svetlosnog sпора
• S sijalica: sjjalica male snage sa pravim bocnim jvicama,
koristi se za dekorativne inkadescentne svefiljke
~""'----~ Volframsko halogene svetiljke jmaju volframsku uZэreпu
nit ј kvarcпu cev koja sadгZi malu kolicjnu halogena koji
isparava pri zagrevaпju i vraca isparene cestice volframa
пazad па njt.
• IR svetiljka је volframsko halogena svetiljka sa
infacrvenim dihroitnim premazom za reftektovaпje
infracrvene energije nazad па uza renu пit, podizu(:j tako
efikasnost svetiljke, ј smanjujuci izraёenu toplotu u
emitovanom svetlosnom sпopu.
 SVETLOSNIIZVORI UU.37
Sveliljke sa praznjenjem dajiJ svetlost elektricnim praznjenjem - .•• Т sijalica· cevasta sijalica za
izrriedu elektroda u gasom ispunjenom staklenom kucistu. ·• · fluorescentne i Н 10 svetiljke
Dva osnovna tipa svetiljki sa praznjenjem su fluorescentne
svetiljke i mnostvo svetiljki sa praznjenjem visokog / -· · ~· Kruzna svetiiJka fluorescentna svetiljka u
in!enziteta. oЫiku suplje krofne
8-1// (210) 22W
Fluorescentne svetiljke
• 12" (305) 32W
Fluorescentne svetiljke su cevaste svetiljke sa praznjenjem u
kojima se svetlost proizvodi pomocu fiuorescentnog fosfornog • 16" (4{)5) 40W
premaza na unutrasnjosti cevi. One predstavljaju linearne
svetlosne izvore i imaju efikasnost od 50 do 80 lumena ро 18" (455) 15W
vatu. Njihov stepen reprodukcije Ьоја varira. 24" (610) 20W
36" (915) 30W
• Balasti odrzavaju tok struje kroz fiuorescentnu svetiljku ili 48" (1220) 4{JW
svetiljku sa praznjenjem visokog intenziteta na zeljenoj 96"(2440)' 75W
\
konstantnoj vrednosti.
• Predgrejne svetiljke zahtevaju odvojeni starter da Ы se Svetiljka sa U-krivinom: fiuorescentna ..
katode predgrejale pre otvaranja strujnog kola na startni svetiljka u oЫiku slova U za kvadratne 111
napon. pravougaone armature svetiljke.
• Brzo.startujuce svetiljke su projektovane da rade sa • 22.''(570) 40W
balastom sa niskonaponskim namotajem za kontinuualno
grejanje katoda, sto omogucuje svetiljkama da startuju brze
nego svetiljke sa predgrevanjem.
• Momentalno startujuce svetiljke su projektovane da rade sa
balastom koji ima visokonaponski transformator za direktno
iniciranje luka bez predgrevanja katoda.
• Svetiljke sa jakom emisijom svetlosti su brzo·startujuce
svetiljke projektovane da rade pri struji od 800 miliampera,
sto uzrokuje odgovarajucu porast emitovanog fluksa ро
jedinici duzine svetiljke. Svetlost i Ьоја

Spektralna raspodela vestacke svetlosti

zavisi od vrste svetiljke. Na primer,
inkadescentna sijalica proizvodi Zuto·
• Svetiljke sa veoma jakom emisijom su projektovane belu svetlost dok hladno·bela
da rade pli struji od 1500 miliampera, sto im fiuorescentna svetiljka proizvodi plavo·
daje odgovarajuce povecanje emitovanog belu svetlost. Spektralna raspodela
svetlosnog fiuksa ро jedinici duzine sy..e.tilj~"'--- svetlosnog izvora је znacajna zato s!o
ako odredene talasne duzine Ьоје
nedostaju, tada te Ьоје ne mogu Ыti
Svetiljke sa prllZnjenjem visokog intenziteta refiektovane i steci 6е se utisak da
• SvetЩke sa praznjenjem visokog intenziteta (eng. high- nedostaju na povrsini osvetljenoj
intensity discharge = HID) su svetiljke sa praznjenjem u takvom svetloscu.
kojima se znacajna kolicina svetiosti proizvodi elektricnim
praznjenjem kroz metalnu paru u zatvorenom metainom • lndeks reprodukcije Ьоја је mera
kucistu. HID svetiljke komЬinuju oЫik inkadescentne sposobnosti elektricne svetiljke da
svetiijke sa efikasnoscu fiuorescentne. prikazuje Ьоје precizno u poredenju
sa referentnim svetlosnim izvorom
• Zivine svetiljke proizvode svetlo pomocu elektricnog slicne temperature Ьоје. Volframska
praznjenja u zivinoj pari. svetjljka radi na temperaturi Ьоје od
3200°К, meseceva svetlost ima
• Metal--halidne svetiljke su ро konstrukciji slicne zivinim Е sijalica: elipsoidna temperaturu Ьоје od 4800"К,
svetiljkama, ali imaju cev za praznjenje u kojoj se nalaze sijalica za HID svetiljke prosecna dnevna svetlost ima
razliCiti metalni halidi kako Ы se proizvelo vise svetla i
ВТ sijalica: izbocena temperaturu od 7000°К i sve one
unapredila reprodukcija Ьоје.
cevasta sijalica za HID imaju indeks 100 i smatra se da
• Natrijumove svetiljke visokog pritiska {eng. high-pressure savгSeno reprodukuju Ьоје.
svetiljke
sodium = HPS) proizvode sirok spektar zlatno bele svetlosti
• HID svetiljke postoje
pomoeu elektriёnog praznjenja u pari natrijuma.
takodeiuBiT
oЬiicima.
 UU.38 SVETILJKE

• Svetiljke, uoЫcajeno se zovu i armature svetiljki, se sastoje od

jedne ili vise sijalica sa svim пeophodпim delovima i
• Refiekto;i regulisu provodnicima za postavljaпje i zastitu sijalica, povezivaпje na
distriЬucijLt svetlosti парајаnје, i distribuisanje svetlosti.

svetiljka emituje.
• Parabolicni reftektori Dгlac sijalice mehanicki пosi sijalicu i ostvaruje elektriёпi

rasipaju, fokusiraju, ili koпtakt sa sijalicom.

kolimisL! (prave paralelnim)
svetlosпe zrake iz
svetlosnog izvora, u
zavisnosti od lokacije
izvora. lzbrazdani stit se sastoji od serije kruznih brazdi koje sluze za
• Eliplicki refiektori fokusiraju smanjivanje sjaja svetlosпog izvora па otvoru.
zrake iz svetlosпog izvora.

• Sotiva od stakla ili plastike imaju dve naspramne povrsine od

kojih је jedna ili оЬе zakrivljene. Koriste se u svetiljkama za
-----~-~ fokusiranje, disperziju, ili kolomisanje emitovane svetlosti.
~~ • Fresnel sociva imaju koncenlricne, prizmaticne zljeЬove za
koncentrisanje svetlosti iz malih izvora.
,,
:' . r-- Prizmaticna soёiva imaju kompozitnu povrsinu sa paralelnim
plizmama za redirekciju svetlosnih zraka od svetlosnog izvora.
\

f i i \ 1 \~1 \ \ \ • Ekrani su resetkasti uredaji za zastitu svetlosпog izvora od

1 11
1 1 ' ' ' pogleda pod odredenim uglovima. Mogu se sastojati od serije
--...---,--------- paralelnih rebara ili formirati korpasti oЫik.

-----... Ugao zastite је ugao izmedu horizoпtalпe liпije kroz centar

svetlosnog izvora i linije pogleda kada sijalica postaje vidljiva.
• Ugao odsecanja је ugao izmedu vertikalпe ose i liпije pogleda
pri kojoj sijalica postaje vidljiva.

·• Kriva raspodele svetlosпe jacine је polami dijagram intenziteta

svetlosti koju emituje sijalica, svetiljka, ili prozor u datom smeru
od centra svetlosпog izvora, mereno u jednoj ravni za
simetricпi svetlosni izvor, i u paralelnoj, upravпoj, i ponekad
• Kako Ьi se procenili proЬiemi sa ravпi pod 45° za asimetriёni izvor.
direktnim Ьljeskom, odreduje se
faktor verovatпoce vizuelпog ·. • lsodijagram pokazuje oЬiik osvetljeпosti povrsine koju daje
komfora. Оп odreduje verovatnocu sijalica Ш svetiljka.
da svetlosпi sistem nece izazvati
direklni Ыjesak, i izrэlava se u
procentima ljudi koji mogu oeekivati
da imaju vizuelпi komfor kada se
nalaze u najпepovoljnijoj poziciji za /~ lsoluksna liпija је linija kroz sve taёke па povrsini gde је пivo
posmatraпje. / osvetljenosti isti; пaziva se linija isostopпe sve6e, ako se
~:::;:==:;::::::;=:=:;:::::Ј< osvetljenost izrazava u stopama.
Efikasпost svetiljke је odпos svetlosпog fluksa koji emituje
svetiljka prema ukupпom fiuksu koji emituje sijalica u svetiljci.

CSI16510 Uпutrasпje osvelljenje

 OSVETLJENJE u u.39
se гnogl' kategorizovati prema
Preporuceni !1I_':'Oi os_v!t!j~osti ··---· procentu svetlosti emitovane i iznad
Osnovna svrha sistema osvetljenja је da obezbede Tezina zadatka Stopa-s veca Luks horizontalne ravni. Efektivna raspodela
dovoljnu osvetljenost za obavljanje vizue!nih svetiosti odredene svetiljke zavisi od vrste
posfova. Preporuceni stepeni osvetljenosti za Uzgredan sija!ice, sociva, ј koriscenog reflektujuceg
20 215
odredeпe poslove specificiraju samo kolicinu kuciSta. Za dijagrame raspode!e svet!osne
svetlosti koju treba isporuciti. Nacin na koji је ta Redovan (citaпje) 50 538
jacine konsultovati proizvodaca.
kolicina svetlosti isporucena utice na to kako је Srednji (crtanje) 100 1076
prostor osvetljeп ili kako su objekti videni Tezak (sivenje) 200 2152
Jako tezak (hirurgi)a) >400 >4034
Generalno difuzna

__ ,_.-...L.L_ • 40%do60%
Difuzno svelo se emituje sa sirokih ili visestrLtkih • 40%do60%
svetlosnih izvora i reflektujLtcih povrsina. Ravna,
priЬiizrю ravnomerna osvetljenost minimizira
kontrast i senke i moze uzrokovati otezano
raspoznavanje tekstura.
Direktno-indirektna
Usmereno svetlo, s druge strane, poboljsava
uocavanje oЬiika, forme, i teksture stvarajuci 40%do60%
varijacije senke i sjaja na povrsini osvetljenog
40%do60%
objekta.

lako је difuzno osvetljenje pogodno za opste

posmatranje, ono moze Ьiti monotono. Neka
usmerena osveljenja mogu doprineli u razbljanju Polu direktna
ove monotonosti dajuci vizuelni akcenat, unoseci
varijacije u osvetfjenosti, i sjaj па povrsinama.
Mesavina difuznog i usmerenog osvetljenja је cesto • 10%do40%
pozeljna i korisna, posebno kada treba obavljati • 60%do90%
raznolike poslove.

Polu indirektna

60%do90'1.
10%do40%

90%do100%
• 0%do10%

_ ______,[АЈ'\1.__ _
Direktna
• 3:1 је maksimalni preporueeni odnos sjajnosti
izmedu oЬiasti za vizuelne poslove (А) i
neposredne pozadine (В). • 0%do 10%
• Okolna povrsina С treba varira u opsegu 115 do 5 90%do100%
puta sjajnosti oЬiasti za vizuelne poslove (А).

Odnosi sjajnosti CSI16500 Osvetljenje

' ] .40 METODE PRORACUNA OSVETLJENJA
, Rasprostiranje snopa је ugao • Мега udaljenosti (епg. Spacing criteria SC) је formula Metod tacki је procedura za proracun osvetljenja na
svetlosnog snopa koji preseca za odredivaпje udaljenosti na kojoj treba postaviti svetiljke povrsini koje daje tackasti izvor pod nekim uglom,
krivu raspodele svetlosne jaCine za ravnomemo osveUjenje povrsine, i zasnovaпa је na zasnovan na inverznom kvadratnom i kosinusnom
u taёkama gde је jacina svetlosti visini postavljanja. zakonu.
jednaka odredenom procentu u
odnosu na maksimalni referentni М
. .11 /•.ега ;visiпa postavljanja (МН
1ntenz1 е . / ' udaljenosti =Rastojanje (S)

SC=0.5
sc 1.0
1
sc 1.5

• S/MH odnos se proracuпava i daje ga

proizvodaё svetiljki.

Metod lumena је procedura za odredivanje broja

i vrste sijalica, svetiljki, ili prozora potrebnih za
obezЬedivanje ravnorпernog nivoa osvetljenosti
radne ravni, uzimajuci u obzir direktni i
• Plafonska duplja је reflektovaпi svetlosni fluks.
odredena sa plafonom,
obesene svetiljke, i zidnim • Radna ravan је horizontalпa ravan na kojoj se
povrsinama izmedu te dve obavljaju poslovi i za koju se meri i specificira
ravni. osvetljenost, оЫспо se pretpostavlja da је па
30" (762) iznad poda.

• Opadanje svetlosпog fluks predstavlja

smanjenje svetlosti koju emituje sijalica za
vreme svog radnog veka, izrazava se kao
• Koeficijent sobne duplje је procenat od inicijalnog fluksa sijalice.
broj izveden iz dimenzija • Ораdапје svetlosпog fluksa usled prljavstine
sobne duplje i koristi se za na sijalici' predstavlja smanjeпje svetlosti koju
odredivanje koeficђenta emituje sijalica zbog akumulisanja prljavstine
iskoriseenja. • Faktor svetlosnih guЫtaka је svaki od faktora koji na njenim povrsiпama, izrazava se kao
se koriste u proracunu efektivnog osvetgenja koje procenat u odпosu na emitovanu svetlost
• Koeficijent iskoriscenja (eng.
Coefficient of utilizatioп daje svetlosni izvor nakon datog vremenskog kada је sijalica поvа i cista.
CU) је odnos svetlosnog perioda i pod datim uslovima. • Opadanje svetlosпog fluksa usled prljavstine u
fluksa koji dolazi па • Faktori пadoknadivil1 svetlosnih gubltaka (епg. sоЫ predstavlja smaпjenje svetlosfi koju
RecoveraЫe light loss factors = RLLF) mogu Ьiti
specificiranu radnu ravaп u emituje sijalica zbog akumulisanja prljavstiпe
odnosu na ukupni svetlosni nadoknadeni dodatnim sijalicama ili na povгSinama u sоЫ, izrazava se kao
fluks emitovan iz svetiljke, odliavanjem. ргосепаt u odnosu па reflektovaпu svetlosti sa
uzimajuci u obzir proporcije
sobe i refleksiju njenih
povrsina. ) povrsiпa kada su ciste.

• Faktor nenadoknadivih svetlosnih guЫtaka

(епg. Nonrecoveravle light loss factor =
Proseeno odriavanje svetiljke = (inicijalni lumeni svetiljke' х CU х RllF х NRllF) NRLLF) је svaki od faktora stalпih svetlosпih
radna povrsina
guЫtaka koji uzima u obzir efekte temperature,
padova nаропа ili prenapona, odstupanja
balasta, i spratnih visiпa.
*lnicijalni lumeni svetiljke lurщmi ро sijalici х sijalica posveШjci
u~
PODACI О MATERIJALIMA
12.02 Gradevinski materijali
12.04 Beton
12.06 Opekarski elementi
12.08 Celik
12.09 Laki metali
12.10 Kamen
12.11 Drvo
12.13 Drvena grada
12.14 Drveni panelni proizvodi
12.15 Plasticne .mase
12.16 Staklo
12.17 Proizvodi od stakla
12.18 Ekseri
12.19 Vijci za drvo i vjjci
12.20 Ostala spojna sredstva
12.21 Воје i premazi
U~ .02 GRADEVINSКI MATERIJALI
---------------------------------------
0--------------------
• lzduzenje: deformacija tela pod uticajem nanete sile,
koja је jednaka procentu promene u dimenziji ili oЬiiku
u odnosu na prvobltnu dimenziju ili oЬiik elementa
izlozenog naprezanju.
1 kada se materijal izlaze atmosferskim uticajima Ш se koristi u vlaZпim
Ovo poglavlje opisuje osnovne vrste gradevinskih materijala, njihove
fiziёkekarakteristike, i njihove upotrebe u gradenju gradevinskih
objekata. Kriterijumi za odablr i koriscenje nekog gradevinskog
materijala obuhvataju kriterijume koji stJ nabrojani u tekstu ispod.
• Svaki materijal ima posebne karakteristike jaёine, elasticnosti, i
krutosti. Najefektniji konstruktivni materijali su materijali koji
objedinjuju elastiёnost sa krutoseu.
-·------· Elasticnost је sposobnost nekog materijala da se deformise pod
uticajem naprezanja - savijanja, zatezanja ili pritiska - i da se vrati u
svoj pocetni oЫik kada prestane dejstvo nanetog opterecenja. Svaki
materijal ima svoju granicu elastiёnosti iznad koje се se znaёajno
deformisati ili pucati.
• Materijali koji izdгlavaju plastiёnu deformaciju pre stvarnog loma se
nazivaju duktilnim /rastegljivim/ materijalima.
Krhki materijali, sa druge strane, imaju niske granice elastiёnosti i
kidaju se pod opterecenjem sa slabo vidljivom deformacijom. Zbog
toga sto krhki materijaiJ imaju manju rezervnu cvrstinu u poredenju sa
duktilnim materijalima, oni nisu tako pogodni za gradevinske svrhe.
• Krutost је pokazatelj jaёine koja је potrebna da odgurne ili privuёe
~
materijal do njegove granice elasticnosti. Krutost materijala, zajedno
sa krutoscu njegovog poprecnog preseka, ~:redstavlja znaёajne
faktore kada se razmatra veza izmedu raspona i ugiba pod uticajem
opterecenja.
' Dimenzionalna stabllnost materijala u odnosu па promene u
temperaturi i sadгlaju vlage utiёe na naёin na koji ostvaruje detalje i
kako se izvodi da Ы se spajao sa drugim materijalima.
• Otpornost materijala prema vodi i vodenoj pari је vaZпo uzeti u obzir
sredinama.
• Termiёka otpornost ili konduktivnost materijala mora blti procenJena
kada se materijal koristi u gradenju spoljasnjeg omotaёa gradevinskog
objekta.
• Transmisija, refleksjja i apsorpcija vidljive svetlostj i toplotnog zracenja
za materijal treba da budu uzete u razmatranje kada se materijal
korjstj za zavrsne obrade povrsina neke prostorije.
• Gustina ili tvrdoea materijala odreduje njegovu otpornost na koriscenje
i abraziju, njegovu trajnost pri upotrebl, i potrebne troskove za njegovo
odгlavanje.
• Sposobnost materijala da se suprotstavi uticaju pozara, da izdrzi
izlozenost u pozaru, i da ne stvara dim ј toksjёne gasove, mora biti
procenjena pre njegove upotrebe kao konstruktivnog elementa ili kao
zavrsne obrade u unutrasnjem prostoru.
• Воја, tekstura, ј dimenzija materijala su vidljive karakteristike u
ocenjivanju kako se materijal ponasa u okviru spoljnih projektovanih
karakteristika.
• Mnogi gradevinski materijali se proizvode u standardnjm oЬiicima i
dimenzijama. Ove dimenzije, medutim, mogu znatno da variraju od
jednog proizvodaёa do drugog. Trebalo Ы da budu proverene u
fazama planiranja i projektovanja objek!a tako da nepotrebna secenja
ili guЬici materijala mogu Ьiti minimiziranj tokom gradenja.
 GRADEVINSКI MATERIJALI .03

1
Jcena gradevinskih materijala treba da bude prosjrena pored • UkL;pna cnergija ukiJLICUje Ukupna energija u materijali:пa

iJihovih funkcionalnih, ekonomskih, i es!etskih aspekata, ј da sve energije koje se trose Materijal Sadrzaj energi)e
i karakteristike i utjcaje na zjvotnu sredinu zajedno sa tokom zivotnog toka Blu/lb.'
· ihovim izborom i upotrebom. Ovaj pregled, zvani procena materijala.
.'1votnog toka, obuhvata poreklo i proizvodnju sirovina za • Potrebno је za vise Pesak & sljunak 18
r11a!erija!e, proizvodnju materijala, pakovanje, i transport informacija konsultovati Drvo 185
fiпalnog proizvoda do mesta upotrebe, odrzavaпje materija!a Vodic resursa iivotne sre· Laki beton 940
lokom upotrebe, moguee recikliraпje ј poпovnu upotrebu dine, projekat Americkog Gipsane ploce 1830
111aterijala, i konacno upravljanje materijalom. Proces procene instituta arhitekata.
:.е sastoji od tri komponente: ulazni podaci, elemeпti zivotnog Zid od opeke 2200
L:iklusa. i izlazni podaci. Cement 4100
Staklo 11,100
Plastika 18500
ёeiik 19.200
lJiazni podacil
Olovo 25,900
• Sirovine Bakar 29.600
• Energija Aluminijum 103,500
• Voda

Nabavka sirovina Prerada, proizvodnja, Transport i Gradenje, upotreba Uklanjanje, recikliranje

za materijale i pakovanje distriЬucija i odriavanje i ponovna upotreba

• Da li materijal obavlja • Korisni proizvodi

• Kakav uticaj ima vadenje, • Koliko energije i • Da li је ma!eпjal
svoju plaпiranu
miniranje, ili proces vode је potrebno ili proizvod
fuпkciju efik9sno ili
+
za preradu, pristupaёaп na
skupljaпja па zdravlje i na efektivno? • Koliko otpada i
zivotnu srediпu? proizvodnju i regionalnom ili
• Kako materijal utiёe па koliko toksicnih
• Da li је materijal obnovljiv pakovanje lokalnom nivou,
kvalitet uпutrasпjeg proizvoda nastaje
ili пeobnovljiv? materijala ili ili da li treba da
vazduha i na potrosnju tokom proizvodnje
• Neobnovljivi izvori proizvod ? bude dostavljen
energije u i upotrebe
па dugacke
obuhvataju metale ј druge gradevinskom objektu? materij1; ili
minerale. razdaljine?
• Koliko је trajan

'"' "{
1
• Obnovljivi izvori, kao sto su 1 materijal ili proizvod i
drvo, variraju u stepenu koliko је potrebno
obnovljivosti; njihov stepen ulaganja za troskove
secenja ne treba da prede odriavanja?
stepen njihovog rasta. • Sta predstavlja korisni
zivotni vek materijala? • Otpadne tekuce vode

1 • Emisije u atmosferi
• Cvrsti otpad
• Ostali otpadi u zivotпoj
sredini
Elementi iivotnog ciklusa
lzlazni podaci

Ocenjrvanje izbora gradevinskog materijala је kompleksan postupak

Redukcija, ponovno korisceпje, i recikliranje пајЬоlје ukratko pokazuju
koji пе moze Ыti svedeп па jednostavпu formulu koja koristi precizan
moguce strategije koje su efektivne u postizaпju cilja odrzivosti.
i ispravan odgovor sa sigurnim cinjenicama. Na primer, koriseenjem
• Redukovati dimenziju objekta kroz efikasniji nivo i upotrebu
mапје materijala sa vise sadriaja energije moze Ьiti efektivnije u
prostora.
ustedi energije i resursa u odnosu na korisceпje vise
• Redukovati gradevinski otpad.
niskoenergetskog materija/a /sa manje energije/. Koriscenje
• Specificirati produkte koji efikasnije koriste sirovinske malerijale.
viseenergetskog materijala /sa vise energije/ koji се trajati duze ј
• Zamenili bogate resurse oskudnim resursima.
zahtevati manje odriavanja, ili пekog koji moze Ьiti recikliran ili
• Ponovo koristiti gradevinske materijale sa razrusenih gradevinskih
ропоvо koriscen, rnoze blti vise prisilno nego koriscenje materijala sa
manje energije objekata.
• Obnoviti postojece gradevinske objekte za nove upolrebe.
• Reciklirati nove produkte od starih.
 U ~.04 BETON
Cement
• Portlaпd cemeпt је hidraulicki cemeпt
koji је паргаvlјеп sagorevanjem
mesavine gline i krecnjaka u obrtnoj
peci za ресепје i droЬijenjem dobljenog
klinkera u veoma sitni prah.
• OЬicni portland cement tipa 1 se koristi
za opste gradenje, ne poseduje razlicite
kvalitete u odnosu na druge vrste.
, Srednji portland cement tipa 11 se koristi
za opste gradenje gde se zahteva
otpornost па dejstvo sulfata ili gde
porast toplote moie Ьiti opasпost, kao u
koпstrukcijama па dugackim sipovima ј
teskim potpomim zidovima.
• Brzo vezujuci portlaпd cement tipa 111
ЬгZе stvrdпjava i daje cvrstocu ЬгZе u
odпosu па оЬiспi portlaпd cement;
koristi se kad se zahteva rano
uklaпjanje oplate, ili pri gradenju ро
hladnom vremenu kako Ьi se smanjilo
vreme koje је potrebno za zastitu od
пiskih temperatura.
• Nisko toplotпi portland cemeпt tipa rv
stvara manje toplote hidratacijom u
poredenju sa oblcпim portlaпd
cemeпtom; koristi se u gradenju
masivпih betoпskih struktura, kao kod
velikih Ьгапа, gde veliki porast toplote
moze stvoriti osteceпja.
• Portland cement otporan na sulfate tipa
V se korisU tamo gde se zahteva
btpornost na dejstvo jakih sulfata.
• Vazdusasti portland cemeпt је portland
cement tipa 1, tipa 11, ili tipa 111 u koji је
}JVedeпa mala kolicina vazduha tokom
proizvodпje; on se ozпacava sa
sufiksomA.
CSI Deo З Beton
Voda
• Voda koja se koristi za
betoпsku mesavinu ne
sme sadгZati oгganski
materijal, gliпu, i soli;
opsti kriterijum је da ta
voda moze Ьiti pogodna za
pice.
• Cemeпt11a smesa је
mesaviпa cementa i vode
za posipaпje, postavljaпje,
i veziva11je delova
agregata zajedno u
betoпsku mesavinu.
~ • Maksimalna dimenzija krupпog agregata u armiranom betoпu је
' /
r IJJ~··
t
debljina ploCe,
• 1/5 deЬijiпa zida, ш% eistog
prostora izmedu armatumih
sipki ш izmedu sipki i oplate.
Laki beton
• Koпstruktivni laki beton,
napravljen sa ekspandiraпim
skriljcem ili agгegatom od
skriljca, ima jedinicпu tezinu
od 85 do 115 pcf (1362 do
1840 kg/mЗ) i jacinu na
pritisak uporedivu sa onom
koju ima obican Ьеtоп.
• lzolacioni beton, napravljen
sa perlit agregatom ili
penastim agensom, ima
jedinicnu tez111u manju od 60
pcf (960 kg/rл;) i ima nisku
termicku konduk!ivnost
Веtоп se pravi od mesaviпe cemeпta i raziicitih miпeralпih agregata sa
dovoljпo vode da cemeпt pocne da deluje i veze uпutrasпju masu. Posto
је Ьеtоп svojstveпo jak па pritisak, celiena armatura је potrebna za
prihvataпje пароnа zatezanja i smica11ja. Pogodan је za oЬiikovaпje u
gotovo sve oЬiike sa razlicitim zavrsnim obradama povrsiпe i teksturama.
Pored toga, betoпske povrsine su relativno jeftiпe u smislu сепе i
zпасајпо otporne u pozaru. Karakteristike Ьеtопа ukljucuju njegovu tezinu
-150 pcf (2400 kg/m 3) za oblcni armiraпi Ьеtоп - i proces oЬiikovaпja ili
modelovanja koji se zahteva pre izlivanja i stvrdпjavaпja.
Agregat
• !l.gregat se odпosi na bilo koje razlicite i11ertпe mi11eralne
materijale, kao sto su pesak ј sljuпak, koji se dodaju u cemeпtпu
smesu kako Ы se пapravio beton. Posto agregat predstavlja 60%
do 80% zapremine betona, пjegove karakteristike su znacajne za
evrstocu, teziпu, i otpomost u pozaru ocvrsпulog betona. Agregat
treba da bude cvrst, dimeпzioпalпo st,:;Ыian, i da ne sadгZi gliпu,
mulj, ili orgaпski sastav, sto moze da spreci vezivanje сеmепtпе
smese sa sastojcima zajedпo.
• Sit11i agregat se sastoji od peska koji ima dimenziju zrna maпju od
1/4" (6).
• Krupni agregat se sastoji od lomljeпog kame11a, sljuпka, zgure iz
peci koji imaju veliaпu zrna vecu od 1/4" (6).
i ogranicena па dimeпziju preseka i razmak izmedu armaturnih
r
sipki.
Primese-dodaci
Primese mogu Ьiti dodate betonskoj mesaviпi kako Ьi se promenile
11је11е karakteristike ili karakteristike stvrdпutog pгoizvoda.
• Dodaci za uvodenje vazduha sire mikroskopske, sfericпe
vazdusne mehurove u betonskoj mesavini kako Ьi se povecala
upotreЫjivost, poЬoljsala otpornost stvrdnutog produkta па
рuсапје izazvaпo slobodno otopljeпim krugovima ili
odmeravaпjem koje nastaje odmrzavaпjem hemikaiUa kako Ы se
formirao laki, izolacioni Ьеtоп.
• Akceleratori ubrzavaju postavljaпje i stvrdпjavaпje betoпske
smese, dok usporivaci usporavaju izlivaпje betonske mesavine
kako Ы se omogucilo vise vremena za postavljanje i pravljenje
mesaviпe.
• Povrsinski aktivni agensi, smanjuju povгSinski napon mesavine
vode u betonskoj mesaviпi, ра olaksavaju kvaseпje i prodiranje
vode ili pomazu u emulzovanju i disperziji drugih aditiva u
mesavini.
• Agensi za redukciju vode, ili superplastifikatori, smaпjuju kolicinu
vode koja је potrebna za postizaпje zeljene upotreЬijivosti betona
ili mesavine maltera. Smanjivanje vodo-ceme11tnog faktora па ovaj
пacin, geпeralno rezultuje povecaпjem cvrstoce.
• Ageпsi koji Ьоје su pigmenU ili Ьоје koje se dodaju betoпskoj
mesavini kako Ы se promeпila ili koпtrolisala njena Ьоја.
 OPEКARSKI ELEMENTI U E.OS

Vodo-cementni faktor 8000

Vodo-cemeпtпi odnos predstavlja odпos mesaviпe vode i 7000
cemeпta u jedinicnoj zapremini betoпske mesaviпe, i izraz.ava
se preko tezine kao decimalni deo ili kao galoпi vode ро 6000
dzaku cemeпta. Vodo-cementni odпos koпtrolise cvrstocu, 5000
trajnost, i vodoпepropustivost stvrdпutog betona. Prema
4000 ~r5 I9
Abrams-ovom zakonu, koji је formulisao D.A. Abrams 1919. о
-ф
с:

god. па osпovu eksperimeпata па Lewis jnstitutu u Cikagu, 3000 ~Е

>ф
>Ou
ёvrstoca па pritjsak Ьеtопа је obrnuto proporcionalf1a odnosu
vode i cemeпta. Ukoliko se p1·evise vode koristi, betoпksa 2000psi* •
mesaviпa се blti slaba i porozпa пakon ocvrscavaпja. Ukoliko 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8
se premalo vode koristi, mesavina ее Ьiti gusta, ali teska za • Vodo-cementпi odnos * 1psi 6.89 kPa
postavljanje ј rad. Za veciпu prjmeпa, vodo-cemeпtпj odnos
treba da bude u opsegu od 0.45 do 0.60.

Beton је оЬlспо odreoeп prema evrstocj па pritisak koja se

razvija паkоп 28 dапа posle izljvanja Ьеtопа (7 dапа za brzo
vezujuci Ьеtсп).

• Test slegaпja је metod za odredjvaпje koпzisteпcije ј

obradivosti sveze izmesaпog Ьеtопа па osпovu testiraпog
uzorka, а jzrazava se kao vertikalno talozeпje, u jncima, !:::======================:ј~ · Armjraпo betonska ploca
пakon postavljanja uzorka u kupu, naЫjanjem ро • 3/4" (19) minjmum za
propjsaпom postupku, ј паkоп cega se kupa podize. armaturu preёnjka # 5 i
maпju;
• lspitivaпje materijala па prjtisak za odreдjvaпje cvrstoce na
pritjsak betonske smese koristj hjdraulicku presu za
merenje maksimalnog opterecenja koje testпi ciliпdar ...:!::-=;;-=-~---~d.;_,;;,~_=\:::!1=.:::!!:::=:::::1
. ·.
• 1-1/2" {38) minimum kada
postoji jzlozenost
•: , ' : ' ~ 1 •. ;· • ". 4. '' • • • ; А '. : '' • А
atmosferskim uticajjma:
precnjka 6" (150) ј visine 12" (305) moze da izdГZi pod
• 2' (51) minimum za sipke
dejstvom aksjjalnog pritiska pre рuсапја.
• Armaturni celik mora da bude zasticeп preёnika # 6 ј vece
okoJnjm betonom od korozije i pozara. Srednji • Za miпimalnu pokriveпost
zahtevi koji se odпose па pokrivenost i ёеliспе armature u drugjm
ёeliёna armatura razmak su odreдeпi od straпe Americkog betonskim elementima,
Posto је Ьеtоп relativno slab na zatezanje, ojaeanje koje se videti 3.08 za temelje, 4.04
lnstituta za beton /Americaп Concrete
sastoji od celicnih §jpki, vlakaпa ili zica, је potrebno da za betonske grede, 5.04 za
lnstitute- ACI) na osnovu Gradevinskih
prihvati zatezaпje, smicanje, а ponekad i napone pritiska u betonske stubove, ј 5.06 za
propisa za armirani beton u skladu sa
betoпskoj jedinici Ш graдevjsnkoj konstrukciji. Celicna
izlozenostima betona, i dimenzijom krupnog betonske zidove.
armatura је potrebna za vezjvanje vertikalnjh i horizontalnih agregata i celika kojj se koristj,
elemenata, da se ojaeaju okviri oko otvora, da smanji pucanje
od skupljanja, i da kontrolise termjcko §jrenje ј skupljanje. Sva
armatura treba da bude projektovana od strane strucпog ASTM Standardne armaturne
graдevinskog inzenjera.
Dimenzija sipke Nominalne dimenzije
Precnik Povrsina poprecnog Tezina
• Armatume sipke su celicni vruce valjani presecj sa rebrima ј јпёј (mm) preseka kv. inci. (mm2) Plf(Nim)
drugim izoЬ!jcenjjma zЬog boljeg vezivanja sa betonom.
Broj sipki se odreduje prema njenom precniku u osmiпam!-­ #3 0.375 (10) 0.11 (71) 0.38 (5.5)
inea - na primer, sjpka od #5 је precnika 5/8" {16).
#4 0.50 (13) 0.20 (129) 0.67 (9.7)
• Zavarena zjeana armatura se sastoji od mreze celicnih zica #5 0.625(16) 0.31 (200) 1.04(15.2)
ili sipki koje su zavareпe zajedno u svim tackama preseka.
#6 0.75 (19) 0.44 (284) 1.50 (21.9)
Mreza se tipjcno koristi da obezbedi temperatumo ојаёаnје
za рlоёе ali tezi elementj mogu da se koriste za ојаёаnје #7 0.875(22) 060 (387) 2.04(29.8)
Ьetonskih zjdova. Mreza se ozпacava velicjпom zjce u #8 1.00 (25) 0.79 (510) 2.67(39.0)
jn(;jma pracena brojem nаzпаёепе mere zice ili povrsinom #9 1.125 (29) 1.00 (645) 3.40 (49.6)
poprecnog preseka; vjdeti 3.18 za tjpiёne dimeпzjje. #10 1.25 (32) 1.27 (819) 4.30(62.8)

--------------------~······-~---·
U .06 OPEКARSKI ELEMENТI
Zidaпje opekarskjm elemeпtima se odпosj па gгаdепје sa jediпjcama
• ОЬiспаopeka, koja se cesto пaziva
razljёitih pгjrodпihili projzvedeпih produkata, kao sto је opeka, kameп, ili
gradeviпska opeka, se pravi za opste
betoпski Ьlok, оЬiёnо sa koris6eпjem maltera kao vezпim materijalom.
potrebe u gradeпju i пе obraduje se
Modulami aspekt (Ч. uпiformisaпe dimeпzije i proporcioпalпe veze)
роsеЬпо kada је u pitaпju Ьоја i tekstura.
opekarskih elemeпata se izdvaja u odпosu па veciпu ostalih gradeviпskih
• Fasadna opeka se pravi od posebnjh
materijala koji su obradeпi u ovom poglavlju. Zbog toga sto је opekarski
gljna za fasadпi eesto se роsеЬпо
element koпstruktivпo efektпiji kada је izlozeп pritisku, opekarski elemeпti
obraduje kako Ы se dobila zeljeпa Ьоја i
Ьi trebalo da budu polozeпj па takav пacin da cela zidaпa masa deluje kao
povrsinska tekstura.
jedna celina.
Opeka
Tipovi opeke
Opeka је opekarski elemeпt od gliпe, oЬijkovaп u pravougaoпu prizmu dok
' Тiр opeke ozпacava mogucu varijaciju u
је u plasticпom stanju 1koja је oёvrsla u peci ilj suseпjem па suпcu.
veliciпi, boji, obradi i deformacijama koje
su dopustene za jednu fasadпu opeku. • Postupak obrade mekog Ьlata se odnosi na formiraпje opeke
• FBX је fasadпa opeka koja је pogodпa oЬiikovaпjem relativпo vlazпe gline koja ima sadгZaj vlage od 20% do
za upotrebu tamo gde se zahtevaju 30%.
miпima!пe varijacije u pogledu velicine, • Реsбапа opeka је formiraпa u procesu mekog Ьlata sa Ьlatom koje је
odredenj stepen Ьоје, i visok stepeп oiviceпopeskom kako Ы se sprecilo ргiјапјапје, i tako пastaje povrsiпa
mehanick1h karakteristika. opeke sa odredeпom teksturom.
' FBC је fasadna opeka pogodпa za • Opeka proizvedeпa kalupljenjem relativпo vlazпe gliпe kako Ьi se
koriscenje tamo gde se dopusta sirj sprecilo ргiјапјапје, i tako пastaje glatka, gusta povrsjпa.
opseg Ьоја i ve6e varijacije u velicjпi u
• Postupak obrade stvrdпutog Ьlata se odпosi па formiraпje opeke i
poredeпju sa tipom FBX.
~radevjп~k~h рlоёјса izvlaeeпjem stvrdпute mase alj plasticпe gline koja
• FBAje fasadna opeka pogodпa za 1ma sadrzaJ vlage od 12% do 15% kroz presu ј seceпjem stvrdпute mase
upotrebu tamo gde su odredeпj efekti па odredeпe duziпe sa zjcama pre ресепја.
zeljeпi i пastaju kao posledjca
• Postupak suvog presovaпja se odпosj па formiraпje opeke oЬiikovaпjem
пejedпakosti u veliciпi, boji ј teksturi
re:~tivпo s~ve gliпe koja ima sadгZaj vlage od 5% do 7% pod visokim
pojedjпacпih elemeпata.
pлt1s~om, sto kao rezultat daje opeku sa ostrim ivicama, i glatkim
povrs~nama.
• Eftoresceпcija /belo cvetaпje/ predstavlja
• Stvarne dimenzije opeke variraju u zavisпosti od skupljanja tokom
belu naslagu u vidu praha koja пastaje
procesa projzvodпje. Nomiпalпe dimeпzije koje su date u tabeli ukljucuju
na izlozeпoj povrsiпi od opekarskih
deЬijinu spojпica od maltera, koje varjraju od 1/4" do 112" {6 do 13).
elemenata ili betona, i izazvana је
ekstrakcijom i krista1izacijom rastvor\jivjh
soli uпutar materijala. Smanjenje Vrste opeke
apsorpcije vlage је пајЬоlја prevencija • Vrsta opeke оzпаёаvа lzdгZijivost opeke kada је jzJozeпa atmosferskjm
protiv efioresceпcije. uticajima. SAD su podeljeпe па trj vremeпska regjoпa - surova klima,
sredпja, ј kljma sa blagjm utjcajima. Opeka је podeljena па vrste za
korjs6eпje u svakoj oЬiasti prema ёvrstocj па pritjsak, maksimalпoj
apsorpcjji vode, ј maksimalпom koeficijeпtu zasiceпosti.
• SW је opeka pogodna za izlozeпost surovoj klimi, kao ј u koпtaktu sa
Opeka Nominalnё dimenzije Modulami slojevi zemljom ilj kada se koristi па povrsiпama па koje prodjгe voda па
deЬijina х visina х duzina temperaturama ispod tacke smrzavaпja; minjmalпa ёvrstoca па pritisak
је 2500 psi {17,238 kPa).
inёi mm inci mm
• MW је opeka pogodпa za izlozeпost sredпjjm atmosferskim uticajima,
Modulama 4х2-2Ј:5х8 100х68х205 3С 8 205 kao ј kada se koristi izпad пivoa na povrsiпama koje su пepovoljno
izlozeпe utjcaju vode па temperaturama ispod taёke mгZпјепја;
Normanska 4 х 2-2Ј3х12 100 х68 х305 3С 8 205
m1пimalпa evrstoca па pritisak је 2200 psi {15,169 kPa).
Masinska 4x3- 1/sx8 100х81х205 5С=16 405
Norveska 100х81х305 5С=16
• NW је opeka pogodпa za izlozeпost Ьlagoj klimi, kao i kada se koristi
4 х 3-1/s х 12 405
kao zastitпa oЬioga ili kao uпutrasпji zidaпi elemeпti; miпimalna ёvrstoca
Romanska 4х2х12 100х51 х305 2С=4 100 na pristisakje 1250 psi {18,243 kPa).
lndustrijska 4х4х12 100 х 100 х 305 1С=4 100
• l)oslupne evrsto6e па pritisak u zidaпim zidovjma su dosta mапје u
odпosu па vredпostj koje su ovde date zbog toga sto kvalitet opekarskih
t:!ememata, maltera, i kvalitet izrade moze da varira. Za ove vredпosti
videti tabelu u okviru 5.15.
- Videti 5.26 za slojeve modularne opeke i 5.27
za slogove sрајапја opekarskih elemeпata.

CSI 04210 Elemeпti za zidaпje od gliпe

 OPEКARSKI ELEMENTI l ~ .07
------------·---·---~----------~---

Betonski opekarski elementi

Belonski opekarski elementi /engl. Concrete
masonry units CMU/ su prefabrikati od por11and
cementa, sitnog agregata, i vode, izliveni u
razliёite oЫike kako Ы se zadovoljili razliciti
zahtevi gradenja. Pristupacnost ovih vrsta varira u
zavisnosti od юkacije i proizvodaea.

• Betonksi Ыоk, koji se eesto nepravilпo vezuje za

cementni Ьlok, predstavlja suplji betoпski
opekarski element koji ima cvrstocu па pritisak- -
od 600 do 1500 psi {4137 do 10,342 kPa).
• Blok normalne tezine se pravi od Ьеtопа koji је
tezi od 125 pcf {2000 kg/m3).
• Blok srednje tezine se pravi od betona koji је
tezine od 105 do 125 pcf {1680 do 2000 kgimЗ).
• Laki beton se pravi od betona koji је teziпe 105
pcf {1680 kg/m3) ili manje.

Stepeni betonskih opekarskih elemenata

• Stepen N је noseci betonski opekarski element
koji је pogodan za upotrebu i iznad i ispod
zemlje za zidove izlozene vlaznosti ili
atmosferskim uticajima; vrsta Ьlokova N ima
cvrstoc':u na pritisak od 800 do 1500 psi {5516
do 10,342 kPa).
• Stepen S је noseci betoпski opekarski element
koji је ogranieen na koriscenje iznad n!voa
zemlje, u spoljasnjim zidovima sa slojevima za
zastitu od atmosferskih uticaja, ili u zidovima
koji nisu izlozeni vlazi ili atmosferskim uticajima;
stepen Ьlokova S ima cvrstocu па pristisak od
600 do 1000 psi {4137 do 6895 kPa).

Tipovi Ыokova
• Tip 1predstavlja betonski opekarski element koji
је proizveden prema odredenom stepenu
sadrzaja vlage kako Ьi se smanjile pukotiпe pri
susenju koje Ы mogle·da izazovu pucanje.
• Tip 11 predstavlja betonski opekarski element
koji nije proizveden ро odredenom ogranicenom
sadrl.aju vlage.

• Betonska opeka је cvrsta pravougaona

Ьetonska opekarska jedinica koja је oblcno
'ideпticna ро dimenzijama modularnoj glineпoj
opeci, ali је takode dostupna i sa duzinama od
12" {305); elementi betonske opeke imaju
cvrstocu па pritisak od 2000 do 3000 psi
{13,790 do 20,685 kPa).

CSI 04220 Elementi za zidanje od betona

 U~.08 CELIK
• W presek (siroke noZice) .•-··-----·-·
• S presek (Ameriёki standard)
н
• С presek (Americka standardna cev)
• L presek (jednake ili
nejednake duZine krakova)
• Celik manje tvrdoce ili meki celik је
niskougljenicni celik koji sadгZi od 0,15% do
• wr oЬiik (konstruktivni т 0,25% ugljenika.
presek iseeen od Т preseka)
• Celik sredлje tvrdoce је uglјелјёлј celik koji
sadгZi od 0.25% do 0.45% ugljeлika; veciлa
gradeviлskih vrsta celika se odnosi na celik
srednje tvrdoce; ASTM АЗ6 је najcesci stepeл
cvrstoee sa graлicom razvlacenja od 36,000
psi (248,220 kPa).
• Tvrdi eelik је visokougljeлicni celik koji sadгZi
od 0.45% do 0.85% ugljeлika.
• Opruzni celik је visokougljenicni celik koji
• Konstruktivni cevni profili sadгZi od 0.85% do 1.8% ugljenika.
(kvadratni ili pravougaoni)
• Nerdajuci celik sadгZi miлimum 12% hroma,
poлekad sa niklom, manganom, ili molibdenom
kao dodatnim !egirajucim elementima, kako Ы
Ыо otporniji na koroziju.
• Niskolegirajuci celik visoke cvrstoce је
niskougljenicni celik koji sadгZi mалје od 2%
legura u hemijskom sastavu, koji је posebno
razvijen zbog povetanja cvrstoee, trajnosti, i
• Konstruktivni cevni profili (kruZпa cev) otpornosti na koroziju; ASTM А572 је najcesci
stepeл ёvrstoce sa granicom razv!aeeлja od
50,000 psi (344750kPa).
• Celik otporan na atmosferske uticaje је visoke
cvrstoce, niskolegirajuci celik koji formira
oksidnu prevlaku kada је izlozen uticaju kise Ш
vlage u atmosferi; ova prevlaka prijaлja cvrsto
na osnovni metal i stiti ga od daUe korozije.
• ·Sipke (kvadratne. kruzne, ili ravne)
Konstrukcije koje koriste ёelik otporan na
atmosferske uticaje treba da budu podobne da
Celicni profili
stite male ko!icine oksida koji se prenosi
• Za kompletnu listu dimenzjja ј
kisnicom od bojenja susednih materiJala.
tezina, obratjti se Amerjckom
• Volfram celik је celiёna legura koja sadгZi od
iлstjtutu za сеlјсле koлstrukcije
10% do 20% volframa u cilju uvecaлja tvrdoce ј
(engl. Americaл lnstitute of
zadrzavanja toplote na visokim
Steel Construction /AISC/) i
temperaturama.
konsultovati Prirucnik za
telicne konstrukcije.
CSI 05120 Gradevinski celik
Celik predstavlja Ьilo koju vrstu legura ла bazi gvozda koja
ima sadгZaj ugljeлika лizi od onog u livenom gvozdu i visi od
onog u kovanom gvozdu, i ima karakteristike cvrstoce,
tvrdoee, i elasticлosti razlicite u zavisnosti od sastava i
termicke obrade.Celik se koristi za lake i teske konstruktjvne
okvire, kao ј za sirok dijapazoл gradevjnskih proizvoda kao
Sto su prozori, vrata, bravarija, ј mehanicka spojna sredstva.
Као konstruktivni materijal, celik komblnuje visoku ёvrstocu i
krutost sa elasticлoscu. Mereno u smislu tezjлe prema
zapremiлj, to је verovatno najcvrsci dostpan materijal sa
niskom cenom. lako klasifikovaл kao nesagorivi materijal,
celik postaje duktilan i guЬi svoju evrstocu kada је izlozen
temperaturama preko 1000° F (520°С). Kada se koristi u
gradeviлskim objektima koji zahtevaju konstrukciju otporлu
u pozaru, gradevinski ёelik mora Ьiti pokriven premazom,
zasticeл, ili oiviёen sa vatrootpornim materijalima; videti
А.12. Posto је normalno izlozeл koroziji, ёelik mora Ьiti
premazan, galvaniziran, ili hemijski obradeл kako Ы stekao
zastitu protiv oksidacije.
• Ugljenicni eelik је nelegirani celik u kome su kontrolisani
preostali elementi, kao sto su ugljenik, mangaл, f6sfor,
sumpor i sllicijum. Bilo kakvo uvecanje u sadгZaju
ugljenika povecava cvrstocu i tvrdocu celjka, ali smanjuje
njegovu zilavost i pogodnost za zavarivanje.
• Legurani celik se odnosi na ugljenicni celik u koji su dodati
razliCiti elemeлti, kao sto su hrom, kobalt, bakar, mangan,
molibden, nikal, volfram, i!i vanadijum, u dovoljnoj kolicini
kako Ьi se postigle odgovarajuce fizicke iJi hemijske
karakteristike.
Drugi gvozdeлi metali koji se koriste u gradevinskim
koлstrukcijama ukljucuju:
• Liveno gvozde- teska, krhka, legura baziraлa ла
nekovanom gvozdu koja sadгZi 2.0% do 4.5% ugljenika i
0.5% do 3% silicijuma, livena u kalupu ј masinski
obradena da formira mлoge gradeviлske proizvode, kao
sto su cevi i koristi se za izvodenje dekoralivnih radova.
• Rastegljivo kovaлo gvozde, koje је kaljeno
transformacijom sadгZaja ugljeлika u grafit ili njegovim
potpunim uklanjanjem.
• Коvало gvozde- cvrsto, rastegljivo, relativлo meko gvozde
koje se brzo iskiva i zavaruje, ima vlaknastu strukturu koja
sadгZi aproksimativлo 0.2% ugljenika i malu kolicinu
jednako rasporedene sljake.
• Galvaniziraлo gvozde koje је prekriveno cinkom kako bi
se sprecila pojava rde.
 NEGVOZDENI METALI L .о9
Negvozdeni metali ne sadrZ.e gvozde. Aluminijum, bakar, i
olovo su negvozdeni metali koji se oblcno koriste u
gradevinskim konstrukcijama.

Aluminijum је elastican, raslegljiv, srebrno-beli metalni elemeпt~

koji se koristi za pravljenje mnogih teskih i lakih legura.
Njegova prirodna otporпost na koroziju је uzrokovana
transparentпim oksidпim filmom koji se formira па пjegovoj
povrsini; ova oksidna prevlaka moze Ьiti udеЫјапа kako Ьi se
povecala otpomost па koroziju elektrjcпim i hemijskim
procesom koji је pozпat kao anodizacija. Tokom procesa
anodizacije, prirodпo svetla, reftektujuca povrsina aluminijuma
moze blti obojena u brojne tople, svetle Ьоје. PэZnja treba da
bude usmerena na izolovanje aluminijuma od kontakta sa
drugim materijalima kako Ы se sprecila galvanizacija. On Ьi
takode trebao da bude izolovan od alkalnih materijala kao sto
su svezi beton, malter, i gipsani malter.

Aluminijum se siroko korjsti u oЫicima koji nastaju izvlacenjem

ili u taЫama za sekundarne gradevinske elemente kao sto su
prozori, vrata, materijali za pokrivanje krova, opsivanje, oprema
i bravarija. Za koriscenje u konstruktivnim ramovima, legure
aluminijuma visoke evrstoce su dostupne u oЫicima slicnim
oЫicima gradevinskog celika. Aluminijumski preseci mogu Ьiti
zavarenj, spojenj adhezivima, ili mehanickim spojnim
I -Zlato, platina Najvise plemenit
• Titanijum
• Srebro
• Nerdajuci eelik
Katoda (+)

sredstvjma. • Bronza
• Bakar
Bakar је elastiёan, rastegljiv metalni element koji se siroko
primenjuje za doЬijanje elektricnih zica, vodovodnih cevi, i u • Mesing
proizvodnji legura, kao sto su bronza i mesing. Njegova Ьоја i • Nikal
otpornost na koroziju mu omoguёuju da bude odlican materijal • Kalaj
za pokrivanje krovova i opsivanje. Medutiщ bakar се korodirati • Olovo
aluminijum, celik, nerdajuci celik, i cink. On treba da bude
• Liveno gvozde
priёvrscivan, spajan Ш ojacan jedino sa bakrom ili pazljivo
izabranim mesinganim elementjma. Kontakt sa crvenim kedrom • Meki celik
u prisustvu vlage се izazvati prevremeno propadanje bakra. • Aluminijum, 2024 Т4
• Kadmijum
Mesing se odnosi na Ыlо koju vrstu legure koja se sastoji • AIIJmiшJjum
prvenstveno od bakra i cjnka, ј koristi se za prozore, ograde,
• Cink Anoda н
opremu, i zavrsnu bravariju. Legure koje predstavljaju bronzu
ро definiciji, mogu da imaju nazive kojj ukljuёuju rec bronza, • Magnezijum Najmanje plemenit
kao arhjtektonska bronza.
Galvanski niz
Olovo је tezak, mek, rastegljiv, plavkasto-sjvj metalni element • Galvanski niz rasporeduje metale od
koji se kolistj za opsivanje, zvucnu jzolaciju, ј zastitu od najvise do najmanje plemenitog
zraeenja. lako је olovo najteze od оЫёnо korjscenjh metala, metala.
njegova savitljivost ga cjni pozeljnim za primenu preko • Plemenjti metali, poput zlata i srebra,
hrapavih povrsina. Olovna prasina ј рага su otrovne. su otporni па oksidaciju kada se
zagrevaju na vazduhu ј rastvaraju se
Galvanski proces pod uticajem neorganskjh kiselina.
Galvanski proces moze da se javi izmedu dva razliCita metala • Metal koji је nize na ljsti је manje
kada postoji dovoljno vlage za protok elektricne struje. Ova vredan i korodira kada postoji dovoljno
elektriёna struja се teziti da korodjra jedan metal, dok се vlaznosti za protok elektricne struje.
oploёavati drugi. Jacina galvanskog efekta се zavisiti od toga • Sto su dva metala na ovojoj listi
koliko su Ьlizu dva metala u taЫici galvanskog niza. udaljenija, to је najmanje plemenit
metal podloznijj korozionom razaranju.

--------------- ....... -·-~-~-- ...... ____

 U~.10 КАМЕN
Kamen је agregat ili komblnacija minerala, od kojih је svaki
sastavljen od neorganskih hemijskih supstanci. Da Ьi mogao da
se korjstj kao gradevinski materijal, kamen treba da ima sledece
kvalitete:

• Cvrstocu: Vecjna vrsta kamena jma vise nego adek'Jatnu

cvrstocu na pritisak. Cvrstoca na smjcanje kameпa, medutjm,
jznosj oko 1/1 О deo njegove cvrstoce na pritisak.
• Tvrdocu: Tvrdoca је znacajna kada se kamen korjstj za
pokrivanje podova, za poplocavanje, ј za oЫaganje gazista
stepeпista .
• Trajпost: Otpornost na efekte atmosferskih uticaja kao sto SLI
kisa, vetar, toplota, i dejstvo mraza је oЬavezno za spoljasпje
obrade kamenom.
• Obradivost: Tvrdota i zrnasta struktura kamena moraju
dozvoljavati da kamen bude lomljeп, sеееп, ј oЬiikovan.
• Gustjnu: Porozпost kamena utice па njegovu sposobnost da se
odupre dejstvu mraza i Ьојепја.
• lzgled: Faktori jzgleda obuhvataju boju, strukturu, i teksturu.

Kamen moze Ьiti klasifikovaп prema geoloskom poreklu na

sledeee tipove:

........................... Eruptjvna steпa је formirana kristalizacjjom istopljene magme. ј

to su na primer granit, obsidian (prirodno vulkansko staklo), ј
malahit.
................ · .......................... Metamorfпa stena ima izlozeпu promenu u strukturj, teksturi, jli
sastavu zahvaljujucj prirodnim dejstvima, kao sto su toplota i
pritisak, narocito kada stena postaje cvгSta ј vise kris!a!пa' ј to
su па primer mermer i skriljac.
~ ..................................................................................................... Sedimentпa steпa је nastala izbacivaпjem sedimenta dejstvom
ledпika, i to su па primer krecпjak, pesear, i skriljac.

1 11 11 11
Као пoseci zidni materijal, kamenje sliean modulamoj оресј. lako
kamen ne mora Ьiti obavezпo jednak ро veliciпi prilikom zidanja,
оп se polaze sa malterom i koristi se pod prШskom. Na vecinu
11
svih vrsta kamena izпenadne promeпe temperature imaju
ll 11 11 i! suprotпo dejstvo i пе Ы trebalo da se koriste tamo gde је роtгеЬап

11 11 11 11
visok stepeп otpomosti па pozar.

il 11 11 1 Kamen se korjsti u gradeпju u sledecjm oЬiicima:

11 1! • Lomljeni kameп se sastoji od grublh segmenata izlomljenog
kameпa koji imaju Ьаг jednu stranu dobru tako da mogu da se
~ 11 ј
koristi na predпjoj straпi zida.
• Dimenzioпi kameп је lomljen i kvadratпi kamen djmenzjje 2'
(61 О) ili vise u duzjnj ј sjrjni i sa odredenim deЫjinama, i koristi
se oЬicno za zidne panele, vence, nadstresnice, пadvratne
grede, i оЬiаgапје podova.
• Kamene ploee za plocnike se odnose na ravne kamene ploce
koje se koriste za pokrivanje podova i horizontalnu obradu
povгSina.
• DroЬijeni kamen se koristi kao agregat u betoпskim
proizvodima.

• Za tipove zidaпja kamenom videfi 5.33.

CSI 04400 Kamen

 DRVO

Као gradevinski materijal, drvo је cvrs!o, trajno, lako u

pogledu tezine, i jednostavno za obradu. Pored toga, ono
nudi prirodnu lepotu i toplo је па pogled i dodir. lako је
postalo obavezno da se upotrebe zastitne mere za
obezbedenje neprekidnog snabdevanja, drvo se jos uvek
koristi u gradenju u mnogim i razlicitim oЫicima.

Postoje dve osnovne vrste dr1eta meko drvo i tvrdo drvo.

Ovi termini ne opisuju njihovu stvarnu cvrstocu, mekocu, ili
jacinu d1veta. Meko drvo је drvo od Ьilo kojih raznih
preovladujucih cetinara, sa kupastim oЫikom drveca, kao sto
su bora, jela, kukuta, i smreka, i koristi se za opste po!rebe
gradenja. Tvrdo drvo је listopadno drvo, kao sto је visnja,
javor, ili hras!, i tipicno se koris!i za pokrivanje podova, za
obradu zidova, пamestaj, i unutrasnju opremu.

Nacin na koji drvo raste utice na njegovu cvгstocu, njegovu

osetljivos! na sirenje i skupljanje, i njegovu efek!ivnost kao
izolatora. Rast drveta takode utice na to koliko komada
secenog drveta moze da bude spojeno kako Ьi se formirala
konstrukcija i omotac gradevinskog objekta.

Pravac vlakanaca је osnovni determinacioni faktor u upotrebl

drveta kao gradevinskog materijala. Zatezuce i pritiskujuce
sile se najbolje prihvataju u pravcu paralelnom vlakancima.
Тipicno, odredeni komad drveta 6е izdriati za 1/3 jacu silu
pod pri!iskom nego pri zatezanju kada sila deluje paralelno
vlakancima. Moguca pritiskujuea sila upravna na njegova
vlakanca је samo oko %moguce sile pritiska paralelne
valakancima. Sile zatezanja koje su upravne na vlakanca се
izazvati pukotine u drvetu. Cvrstoca drveta па smicanje је
veta poprecno u odnosu na vlakanca nego u pravcu
paralelnom valakancima. Dakle, drvo је osetljivije na
horizontalno smicanje nego na vertikalno smicanje.

Nacin na koji se drvo iseca od trupca utiёe па njegovu

cvrstotu kao i na njegov izgled. Ravno secene kvadrirane
klade u daske sa ravnomerno razmaknutim paralelnim
rezovima rezu!tuju drvenom gradom sa ravnim vlakancima
koja:

• Moze da ima razlicite izrazene sare vlakanaca;

• Tezi da se deformise ili trosi ravnomerno;
• Tezi da ima izdignuta vlakanca;
• Skuplja se ј bubri manje u deЬijinu, а vise u sirinu.

Prizmaticno secenje debala priЬijzno pod pravim uglovima

prema godovima rezultuje drvenom gradom sa ivicnim Ш
vertikalnim valakancima koja:
• lma vise ravnomernih sara vlakanaca:
• Trosi se ravnomernije sa manje uzdignutim vlakancima i
deformisanjem;
, Skuplja se ј bubrj manje u sirinu, а vise u deЬijinu;
• Је manje osetljiva na povrsinske uticaje;
• Rezultuje sa vise otpada pri seёenju i skuplja је.

CSI Deo Drvo

' 22.12 DRVO
• l!!fJI~))fl!:tJ1lll lllilll!l\IШIШШШ
• vlaznosti. Nemoguee је jzvrsitj potpuno zaptivanje drvenog
__ј~-1/4 " ~~)_(Ј~- 3/в"-~-- 1N' ~13)4-~3!~ (75) • Skupljanje
Т Г Г Т:-:
Lz:,L :~: -·- 8
-%--· -~4,
0 • SadГZaj vlage
~ је
Tacka zasicenja vlakanaca stanje u kome su zidovi celije potpuno
zasiceni ali supljine celije su ispraznjene od vode, pocev od sadГZaja vlage
od 25% do 2% za oblcno koriscene vrste. Dalje susenje rezultuje
utezanjem ј generalno vecom ёvrstocom. krutoscu, i gustinom drveta.
Cvorovi su tvrde taёke drveta koje se javljaju tamo
gde se grane spajaju sa deЫom drveta, i izgledaju
kao kruzne mase sa poprecnim vlakancima u
komadu isecenog dеЫа. U konstruktivnoj oceni
drvenog komada, cvorovi su ogranieeni velicinom i
lokacijom.
Naprsline su razdvajanja duz vlakanaca drvenog
komada, oblcno izmedu godova, izazvana su
naprezanjima drveta tokom stajanja ili tokom
obaranja drveta.
~. Smolni dzepovi su jasno vidljivi otvori izmedu
godova mekog drveta, koji sadгZe ili imaju nekada
nakupljenu ёvrstu Ш tecnu smolu.
Prekidi su poduina razdvajanja drveta popreeno u
odnosu na godove, i izazvani su neravnomernim Ш
brzim utezanjem tokom procesa susenja.
• Ostecenje је pojava kore Ш nedostatak drveta na
uglu ili duz ivice komada.
• lskrivljenost је oblcno izazvana neravnomemim
susenjem tokom procesa susenja ili promenom u
sadгZaju vlage.
• Devijacija lica daske је zakrivljenost poprecno u
с_--·-·-:-~ · ~ odnosu na lice drvenog komada_
· ~"" '" • Duzinska krivina drvene grade је zakrivljenje duz
" "'-, __ duzine drvenoh kamada.
''·...___• Prevoj је zakrivljenje dul. ivice drvenog komada.
• lzvitoperenosl nastaje okretanjem ivica drvenog
komada u suprotnim pravcima_
Kako Ы povecalo svoju cvrstocu, staЫinsot, i otpornost na
gljivice, truljenje i insekte, drvo је suseno kako Ы se smanjio
njegov sadrzaj vlage- susenjem na vazduhu ili susenjem u peci
pod kontrolisanim uslovima toplote, cirkulacije vazduha, i
komada kako Ы se spreёile promene u njegovom sadгZaju
vlage. lspod sadГZaja vlage od oko 30% drvo se siri sa ·
apsorbovanjem vlage ј skuplja se sa guЬijenjem vlage. Ova
mogucnost utezanja ј bubrenja mora uvek biti uzeta u obzir
kada se projektuju i izvode drvene veze, i u poslovima malog i
velikog oblma.
Skupljanje u tangencijalnom pravcu u odnosu na pravac
pruzanja vlakanaca drveta је oblcno eak i oko dva puta veee u
odnosu na skupljanje u radijalnom pravcu. DеЫа sa vertikalnim
vlakancima se skupljaju ravnomerno, dok се se ravno seceni
komadi Ьlizu oblma debla izvijati van centra. Posto је termicko
sirenje drveta generalno mnogo manje u odnosu na
zapreminske promene zbog promena u sadГZaju vlage, sadГZaj
vlage је prema tome osnovni upravljaёki faktor.
Drvo је otporono na trulez kada је njegov sadrzaj vlage ispod
20%_ Kada se postavi i odГZava ispod ovog niova sadГZaj vlage,
drvo nikada nece truliti. Vrste koje su prirodno otpome na
gljivice koje izazivaju truljenje oblhvataju crveno drvo, kedar,
оЫсаn cempres, cmi bagrem. i crni orah. Vrste otporne na
insekte ukljucuju crveno drvo, istocni crveni kedar, i oblean
cempres.
Obrada zasfitnim sredstvima је dostupna da dalje zastiti drvo
od truljenja i napada insekata. Protiv toga, obrada pod pritiskom
је najefektivnija, narocito kada је drvo u kontaktu sa zemljom.
Postoje tri vrste zastitnih sredstava_
• Vodom-naneta zastitna sredstva ostavljaju drvo ёisto, bez
mirisa, i spremno za bojenje; zastitna sredstva se ne kvase
kada se izlazu atmosferskim uticajima.
• AWPB (American Wood Preserves Bureau)
• LP-2 (LP-22 za kontakt sa zemljom)
• Uljem -naneta zastitna sredstva mogu da оЬоје drvo, ali
tretirano drvo је obojivo; pentahlofenol је visoko toksiean.
• AWPB LP-3 (LP-33 za kontakt sa zemljom)
• Obrada kreozotom ostavlja drvo sa obojenim, uljanim
povгSinama; miris ostaje duzi period; narocito se koristi u
morskim i instalacijama sa slanom vodom.
• AWPB LP-5 (LP-55 za kontakt sa zemljom)
Greske uticu na kategorizaciju, izgled i koriseenje drvenih
elemenata_ One takode mogu da uticu na prirodne
karakteristike drveta, kao sto su ёvorovi, naprsline, ј smolni
dzepovi, kao ј na efekte proizvodnje, kao sto su prekidi i
iskrivljenost.
 DRVENA GRADA U:22 .1 З
Zbog razпovrsпostj svojih primeпa ј upotrebe za • Daske: dеЬiјјпе manje od 2" • Patosne grede ј debele daske: deЬJjjne cd 2" оо
preradivacke svrhe, tvrdo drvo је stepeпovaпo prema (51) ј sjгjne 2" (51) ili ve6e, 4" (51 do 100) ј sjriпe vece od 4" (100), sortiraпe
koliciпi ciste, korisпe drveпe grade u jedпom komadu koja sortiraju se prema jzgledu pre su prvenstveno sa aspekta cvrstoce па savijaпje
moze blti sесепа u manje komade odredeпog stepeпa ј nego prema cvrstocj i korjste kada је takva grada optereeena ро uzoj straпi
veliciпe. Meko drvo је klasifikoпano па sledecj nacjn. se za oЬiaganje fasade, kao u slucaju patosпe grede ili ро §jroi straпi za
podlogu za podove, i debele daske.
uпutrasпju opremu. • Laki okvjri: dеЬiјјпе 2" do 4"(51-1 ОО) ј 2" do 4"
• Rezana sortirana grada do 12.5 cm deЬijiпe: • Graaa sесепа па odredeпe (51 do 100) sjriпe, паmеnјепј su za upotrebu
drvena grada od mekog drveta је primeпjiva dimeпzjje: dеЫјiпе od 2" do 4" gde se пе zahtevaju vjsoke vredпostj cvrstoce.
za opste potrebe u gradeпju, i ukljucuje daske, (51-100) ј sirjпe od 2" (51)ili • DeЬele daske za obrazovaпje poda: dеЬЈјјпе 2"
gradu isecenu па odredene dimenzije, vise, klasifikovaпa prema - · do 4" (51 do 100) i sjriпe 4" (100) ј veee, koje su
i kvadratпo sec.~НJ+>.OOY-Q!~J.;---------i cvrstocj, pre nego prema sortjraпe prveпstveпo prema паропјmа savijanja
izgledu, а koristi se za opste kada su optereceпe ро siroj straпj.
• Fabrjcka i komercjjalna drvena graaa: secena јЈј
selektovana prveпstveno za dalju preradu u vrata,
prozore, i drvenu graau, i stepenuje se prema koljёjnj
upotreЬijivog drveta koje се datj isecke odredene
djmeпzije ј kvaljteta.
gradenje. t
G .. · k d

·
rauev1ns "а ·rveпd
drveпa graua

·
1gre е
klasjfikovani na osпovu
:s{ . .
а grada·

.. · · .. k'
VIZUeiпe IПSpekCIJe 111 maSIПS 1
osnovu ·vrstoee i
па с
пameravaпe upo1ге е.
Ь veca.. i sirjпe vece
Drvena grada је odreaeпa vrstama drveta ј klasom. Svakj
Ј,
komad drvene grade se klasjflkuje za odredeпu cvrstocu i
jzgled. Graoevjnska drvena grada moze bltj klasjfikovana Kvadr~.tп? drveп~ gra?a: 5"
od strane iskusnih nadzorпih orgaпa prema smanjeпom (125) 111.~1se u_ па]m~ПЈОЈ
kvaJj!etu karakteristjka koje utjcu па cvrstocu, jzgled, јЈј ~1men~~~~· sort1r~na Ј~ prema
upotreЬijivost, ili pomocu masjпe koja savjja testni uzorak, cvrstoc1 1m~gucпost1ma ..
meri пjegovu otporпost па savjjanje, racuпa пjegov modul upotr~be, 1cesto Је sklad1stena
elastiёпosti, i elektronski racuпa odgovarajuci stepeп u sv?zem, neobradeпom
парrеzапја, uzimajuci u obzjr faktore kao sto su uticaji stanJu.
evorova, паgiЬ vlakaпaca, gustiпu, i sadrZ:aj vlage. .-----Ј---·--·
. • Grede i precke: пајmапје 5" (125) dеЬЈјјпе ј
Ь " ( ) · d dе bl"ЈIПе, sort'1rane
sюпе аг za 2 51 vece о
-
~u prven~tveпo pre_m~ cvrs_oc1
Је optereceпa ро uzoJ straп1.
-- .. · k d
1 па saVIJaПJe а а
S! Ь .. kv d ! d . " ,. (125Х125) i1i
• u ov11 а га па gra а. 5 х 5
. Ьаг
. za 2" (51) u odnosu па
deЬIJIПU, sort1rana Је prvenstveпo prema
upotreЬi za stubove kojj su jzlozeпi aksjjalпom
optereeeпju.
• Drvena grada је merena u jediпjcama za ·
merenje zapremine drvene grade /stopa- eпgl.
board foot/. Јеdпа stopa drvene grade је
jednaka zapremini komada сјје nomiпalпe
dimenzije su 12" (305) kvadratпog preseka i 1"
(25) dеЬЈјјпа.
- • Nominalпe dimeпzije su dimenzije komada

11
drvene grade pre susenja i povrsinske obrade, i
korjste se za koпveпciju u defiпisanju veliёjпe ј
• Svaki komad drveпe grade ima odredeпu klasu koja је
. rасuпапја vredпosti. Nominalne dimeпzije su
odredeпa propjsaпom klasom drveta, obradom

.
uvek парisапе bez oznake iпса (").
drveta, sadrZ:ajem vlage u treпutku prerade,
• · ОЬгааепе dimenzije su stvarпe djmeпzije
vrstama ili grupama vrsta, i komada drvene grade posle suseпja i
odobreпjima.
povrsinske obrade, mапје su za 3/8" do 3/4" (10
• Klasa drveta је klasa gradevjпske drveпe
do 19) u odпosu па nomjпalпe dimenzije.
grade za koju је ustanovljeп пiz osпovпih
vredпosti ј odgovaraju6ih modula elastiёnosti
_l • Za obradeпe dimeпzije:
za vrste ili grupe vrata od straпe preduze6a
• Oduzeti 1/4"{6) od nomjnalnih dimeпzija koje
za sortjraпje graae drveta. MACH!NE R
w
Qfi9® 12
S·DR'f
su do 2" (51 );
• Oduzeti 1/2" (13) za поmiпаlпе djmeпzije od
2" do 6" (51 do 150);
1.650 Fb 1.5Е • Oduzeti 3/4" (19) za nomiпalne dimenzije
Ј!
// vece od 6" (150).
• Projektovaпa vred nost: :: • Osnovпa vr~/ х • Оsпоvпе vredпosti • Drveпagrada је geпeralпo dostupna u
Ьilokoja dozvoljeпa Ьilo koji od dozvoljeпih moraju Ьiti ustanovljeпe
duziпamaod б' do 24' (1830 do 7315), u
пaprezanja za vrste ј jediпicnih naprezanja па najpre za veliёinu i zatim
umпoscjma od ро 2' (610).
klase gradevjпske savijanje, poprecni i za nacjn koriseenja.
drvene grade koje su poduznj pritisak, Vrednosti ustaпovljeпe
dobljene modifikovaпjem poduzno zatezanje, na osnovu dimeпzija se
osпovne vrednostj poduzno smjcaпje, i uveeavaju za
pomocu faktora koji su odgovarajuci moduli poпavljajuee elemente i
povezani sa velicjпom i elasticnosti, odredeпj od elemeпte koji su jzJozeпi
naciпima upotrebe. strane preduzeca za krakotrajпom
sortiranje drvene grade optereeenju, i umanjeпe
za razliёjte vrste i klase su za elemente kojj
gradevinske drveпe prekoracuju sadrZ:aj
grade. vlaznostj od 19% pri
upotreЬI.
 г ?2. 14 DRVENI PANELNI PROIZVODI
' Graпiёna vrednost raspona odreduje
maksirnalno preporucljivo гastojanje u
inCima, od centra do centra, izmedu
nosaca strul<turainih drvenih panelnih
raspona koji ро svojoj duzoj dimenziji
imaju tri ili vise nosaca. -~
• lzdгZijivost pri izlozeпosti је klasifikacija
dr.venih. praпel;1ih p~oiz~oda_ prema
ПJihovoj mogucnost1 da 1zdrze
iziozeпost vremenskim uslovima ili vlazi
bez slabljeпja ili krivljeпja.
• Spoljasпjosi: strukturalпi drveni paпeli
proiz,;edeni sa vodootpornim lepkom,
koriste se za kucne fasade ili ostale
primene koje zahtevaju konstantnu
izlozenost.
• lzlozenost 1: strukturalni drveni paneli
proizvedeni sa spoljasnjim lepilom,
koriste se u zasticenoj konstrukciji koja
је pod uticajem ucestalog kvasenja.
• lzlozenost 2: strukturalni drveпi paпeli
sa lepilom u sredisnjem delu, koriste se
u potpuno zasticenim konstrukcijama
sa minimalnim kvaseпjem
• Klase fumira definisu izgled furnira u
smislu karakteristika godova ј Ьгоја i
veljcine popravki koje mogu blti
izvгsene tokom proizvodnje.
• Klasa N: gladak furnir od mekog drveta
sav od belike ili srii, bez povrsinskih
defekata i sa samo nekoliko preciznih
obrada
• Klasa А: gladak furnir za farЬanje od
mekog drveta sa ogranieenim brojem
pazljivo odradenih popravki paralelno
sa vlaknima
• Klasa В: furпir od mekog drveta koji
lma cvrstu povrsinu sa kruznim
cepovima od popravke, doteranim
cvorovima i dozvoljenim beznaeajnim
cepkama
• Klasa С: furnir od mekog drveta sa
doteranjm cvorovima i rupama od
cvorova ogranicene veliciпe, vestackim
popravkama, promenama Ьоје ј
defektima na vlaknima koji ne uticu na
ёvrstinu panela
• Doradjena С klasa: unapredena С
klasa furnira od mekog drveta sa
manjjm cvorovima i rupama od
cvorova, nesto slomljenih vlakana, ј
vestackom obradom
• D Кlasa: furnir od mekog drveta koji
jma velike cvorove i rupe od cvorova,
dzepove sa smolom ј siljate cepke.
• Drveni panelni proizvodi su manje podlozni
skupljanju ili izvijanju, zahtevaju manje radne
snage za postavljanje, i predstavljaju efikasnije
~~~~y)\):~';\\~(~Y~'М\~'?Yf'i' koriscenje drvenih resursa nego proizvodi od
~~~~~~~»'-~"'~§\~~~";»:\~~ punog drveta. S!edi nabrajanje osnovnih tipova
~~\Щ~~~~\;;\\~~~'\~ ~rvenih panelnih proizvoda.
" _• Sperploca se pravi lepljenjem furпira pri visokoj
\ ~~ м љz::z:cz:z;:!i!~~ tempaгaturi i. pritisku, оЬiс~о sa vlakпima . .
\ -,А ВА· 1 susedn1h slojeva pod prav1m uglom 1sa slojevtma
11. r 1'4. ' simetricno postavljenim u odпosu na centгalni sloj
. furnira.
: RA Т Е D SН ЕА Т Н/ NG . Oznaka klase је zig Americke organizacije za
з 2/16 15/З 2. Ј NС Н ivericu (епg. Americaп Plywood Associatioп
АРА), odstampaп па poledini strukturalпog
SIZED FOR SPAC!NG drvenog paпelnog proizvoda kako Ьi ozпacio
klasu panela, cvrstocu, graпicпu vrednost
Е Х Р О S URЕ 1 raspona, klasu istrajnosti pri izlozenosti uticajima,
Q00 serijski broj proizvodaea, i NBO broj (NBO
National Research Board).
N f\B ·1 08
• Panel sa gornjim slojem visoke gustine (eng.
High density overly =HDO) је spoljasnji drvenj
• Кlasa panela identifikuje namenu ili klasu
panel koji ima gornjj sloj sa оЬе strane od
furniгa drvenog panelnog proizvoda.
vlaknaste smole sto mu daje glatku, tvrdu, ne-
abrazivnu povrsinu; koristi se za oplate za beton,
l
• Gradevjnske klase imaju relativno visoku
kabinete, i vrhove oгmana i tezgi.
• Panel sa gornjim slojem srednje gustine (eng.
Medium density overly = MDO) је spoljasnji
drveni panel sa gornjim slojem sa jedne ili sa оЬе
o!J:!omost па smicanje za opterecenja
strane od fenolnog materijala ili minera'ne smole,
upravna па povr§jnu panela i koriste se
sto mu daje glatku povrsinu za faгbanje.
za oЬiaganje, роdпе osnove. ili u
• Specijalni paneli se odnose па svaki od mnogih
izgradnji cutijastih greda ј panela otpomjh
drvenih panelnih proizvoda, kao sto је izbrazdana
na povrsinsko пaprezanje.
ili gгubo testerasta sperploca, koja se koristi za
oblaganje.
• Ploca od parcica је drveni panelni proizvod bez
furnira napгavljen lepljenjem malih drvenih
komada pod visokom temperaturom i pritiskom;
obicno se koristi kao sredisnji materijal
dekorativnih panela i kao podna podloga.
Orijentisana vlaknasta ploea (eng. oriented
strandboard = OSB) је dгveni panelni proizvod
bez furnira koji se oЬicno koristi za oblaganje i
podne podloge, nacinjen је о slepljenih slojeva
dugih tankih drvenih vlakana pri visokoj tempe-
raturi i pritisku koristeёi vodootporno lepilo.
PovгSinska vlakna su paralelno postavljena u
pravcu duze ose panela, sto panel cini jacim ро
duzini.
Presovana ploea је drveni panelni proizvod Ьеz
furnira koji se sastoji od velikih, tankih drvenih
ljuspica slepljenih vodootpomjm lepkom pod
visokom temperaturom ј pritiskom. Ploce ljuspica
su generalno orijentisane paralelno sa povrsinom
panela ali smer njihovih vlakana је nasumiёan sto
panel cini priЬiizno jednako jakjm ј krutim u svim
pravcima u ravni panela.
 PLASTICNE MASE 1Ј .1 S

Plastjcne mase su bllo koji od brojnjh sjntetjckjh jij prirodпih

organskjh materjjala koji su uglavnom termoplastjcnj polimeri
ilj polimeri koji se skupljaju pri zagrevanju, to su polimerj sa
velikom molekularnom tezinom ј mogu Ьitj oЬJjkovanl u
kaluplma, utjskivani, ili oЬiikovanj u objekte, filmove, ilj
vlakanca. Као vrsta, plas!jcпe mase su ёvrste, elastjcne,
male tezjne ј otporne na korozjju ј vlagu. Mnoge plastjcne
mase takode emituju gasove koji su stetnj za respiratorni
sistem ј stvaraju toksjcnj dim dok gore.

Posto postoje mnogi \jpovj plasticnih masa sa sjrokim

opsegom karakterjstika, one mogu Ьiti podeljene u dve
osnovne kategorije:

• Plastjcne mase koje se skupljaju pri zagrevanju prolaze

kroz savitljjvo stanje, ali kad se jednom izliju ili postave, one
postaju stalno ёvrsle ј ne mogu se omeksali ponovo bez
ponovnog zagrevanja.
• Termoplasticme mase su podlozne omeksavanju ili topljenju
kada se zagreva bez promene bllo kojjh unutrasnjih
karakteristika, ј ocvгSeava ponovo kada se hladi.

Utabeli ispod navedene SL! uoblcajene plastjcne mase koje

se koriste na gradevini i njinove prvenstvene upotrebe.

Plasticne mase koje se skupljaju pri zagrevanju Upotrebe

Epoksidi (ЕР) Adhezivi i povгSinski premazi

Melamini (MF) Laminati pod visokim pritiskom, kalup/jeni proizvodi, adhezivi, premazi
Fenoli (PF) Eleklriёni de/ovi, laminaU, penasta izolacija, adhezivi, premazi
Poliesteri Plaslicne mase ojaeane staldenim vlaknima, nadslresnice, oprema za vodovod, premazi
Poliuretani (UP) Penas!a izolacija, zaplivaёi, adhezivi, premazi
Silikoni(SI) Proces obrade profila, maziva, adhezivi, sinteUcka guma

Termoplasticne mase Upotrebe

Akrilonitril-butadien-stiren (ABS) Cevi i oprema za cevi, bravarija za vrata

Akrilici (Polimetilmetakrilit-PMМA) Zastakljenje, adhezivi, zaptivanje, lateks prema~
Celulozne mase (Celuloza acetat-bufirat-CAB) Cevi i oprema za cevi, adhezivi
Najlon (Poliamid-PA) Sinteliёka vlakna i vlakna sijalice, bravarija
PolikarЬonati (РС) Sigumosno staklo, oprema za osveUjeпje, brava1ija
Polietilen (РЕ) lzolaci~ protiv vlage, usporivac vlage, elektricna izolacija
Polipropilen (РР) Oprema za cevi, elektricna izolacija, vlakna za itisone
Polistireп (PS) Oprema za osvetljenje, penasta izolacija
Vinili (Polivinil hlorid-PVC) Podovi, oЬiaganje fasade, oluci, prozorski ramovi, izolacija, cevovodi

CSI 06500 Gradevinske plasticne mase

CSI 06600 Plasticni radionicki napravljeni elementi
 П ~.16 STAKLO

Staklo је cvrsta, lomljiva, hemijski inertna supstanca koja nastaje topljenjem

silicijuma zajedno sa bltumenskim materijalom i stabllizatorom i stvaranjem
mase koja se hladi u cvrsto stanje bez kristalizacije. Koristi se u
gradevinskim konstrukcijama u razlicitim oЬiicima. Penasto Ш celularпo
staklo se koristi kao tvrda, termicka izolacija otporna na vlagu. Staklena
vlakna se koriste u tekstilima i za ojacanje materijala. U oЬiiku vlakna,
staklena vlakna formiraju staklenu vuпu, koja se korisli za akusticku i
termicku izolaciju. Stakleni Ьlok se koristi za koпtrolu traпsmisije svetlosti,
zaseneenja, i suncevog zracenja. Staklo, medutim, se koristi najcesce za
zastakljenje prozora, pokretnih prozora, i otvora па nadstresnicama
gradevinskih objekata.

Tri osnovne vrste ravnog stakla su sledeee:

• Oblcno, prozorsko staklo se proizvodi izvlacenjem istopljenog stakla iz
peci (topljeno staklo), ili oЬiikovanjem cilindra, deljenjem njegove duzine, i
njegovim zaravnjivaпjem (cilinder staklo). Plameпom polirane povrsiпe
nisu perfektno paralelпe, sto rezultuje u odredenoj deformaciji pogleda.
Каkо Ы se smaпjila ova deformacija, staklo treba da bude zastakljeпo sa
deformacioпim talasom koji se prostire horizontalno.
• Ogledalsko staklo је formirano valjaпjem istopljeпog stakla u plocu ~оја
se kasnije drobl i polira posle hladeпja. Ogledalsko staklo obezbedUJe
prividпo cist, nedeformisaп pogled.
• Float staklo se proizvodi izlivanjem istopljeпog :;takla na povrsiпu
• lzolaciono staklo је staklena jedinica
topljenog kalaja dopustajuci mu da se hladi polako. Dobljeпe ravпe,
koja se sastoji od dve ili vise ploea
paralelпe povrsiпe miпimiziraju deformaciju i eliminisu potrebu za .
stakla koje su razdvojene hermetickim
brusenjem i poliraпjem. Float staklo је sledbeпik ogledalskog stakla 1
zaptivanjem vazdusnog prostora kako
smatra se пajЬoljim produktom u proizvodпji ravnih stakala.
Ы se obezbedila termicka izolacija i
sprecila koпdenzacija; stakleпi ivicni
Ostale vrste stakla ukljucuju slede6e:
elementi imaju vazdusпi prostor
• Prekaljeпo staklo је hladeпo sporo kako Ьi se smaпjili uпutrasnji пaponi.
deЬijine 3/16" (5); metalni ivicпi
• Termicki-ojacano staklo је prekaljeпo staklo koje је delimicno kaljeпo
elemeпti imaju vazdusni prostor
procesom ponovпog zagrevaпja i naglog hladeпja. Termicki-ojaeaпo .
deЬijiпe 1/4" Ш 1/2" (6 ili 13). .
staklo ima oko dva puta vecu cvrstocu u odпosu na prekaljeпo staklo 1ste
• ОЬојепо Ш termo-apsorbujuee staklo
deЬijiпe.
ima hemijsku primesu za apsorbovaпje
• Kaljeno staklo је prekaljeпo staklo koje је ponovo zagrevaпo samo do
dela radijacione toplote i vidljivog
ispod tacke omeksavaпja i zatim је brzo hladeпo kako Ьi se stvorili
svetlosti koja prolazi kroz njega. Oksid
pritiskujuci паропi u povrsiпama i ivicama stakla i пaponi zatezaпja u
gvozda daje staklu Ьledu plavo-zelenu
uпutrasпjosti stakla. Kaljeno staklo ima tri do ре! puta vecu otporпost u
boju; kobalt oksid i пikal daju sivkastu
odnosu па prekaljeпo staklo па udar i termicko пaprezanje, ali ne moze
boju; selen daje bronzaпu boju.
da se menja posle proizvodпje. Kada se razblje, опо se rasprskava u
• Reftektivпo staklo ima tanak, providaп
relativno bezopasne delove veliciпe sljuпka.
metalпi premaz koji refietuje deo
• Lamiпatno ili sigurnosпo staklo se sastoji od dva ili vise slojeva ftoat
svetlosti ј radijacione toplote koja
stakla spojeпih pod toplotom i pritiskom prema meduslojevima poliviпil
prolazi kroz njega. Ovaj premaz moze
butiral smole koja zadrZ:ava komadice stakla u slueaju рuсапја stakla.
Ьiti nanet па jedпu povrsiпu jednostruko
Sigurnosno staklo је laminatпo staklo koje ima izuzetпu cvrstocu па
zastakljene stakleпe jediпice, u
zalezaпje i udar.
meduprostoru slojeva laminatnog
• Armirano zieano staklo је ravпo ili ornameпtno staklo koje ima kvadratпu
stakla, ili na spoljasnjim ili unutrasпjim
Ш zieanu mrezu u oЬiiku dijamaпta koja је utisпuta uпutar stakla kako Ьi
povrsiпama izolacjonog stakla.
se sprec1io drobljenje u slucaju lomljeпja iti preterane toplote. Armirano
• Nisko-emisiono (low-e) staklo propusta
zieaпo staklo se razmatra kao sigumosпi stakleпi materijal i moze da se
vidljivu svetlost dok selektivпo reftektuje
koristi za zastakljivaпje vrata i prozora.
radijacionu toplotu vecih talasnih
• Ornameпtalпo staklo ima liпeamu ili geometrijsku povrsiпu sa sarom koja
duzina, ј nastaje папоsепјеm
је formiraпa u procesu valjaпja kako Ьi se zamracio pogled ili kako Ьi se
пjskoemisjone prevlake ili na samo
difuzovala svetlost.
staklo ili preko transparentnog
• Mutno (mlecпo) staklo ima jednu ili dve straпe пagrizene kiseliпom ili
plasticnog filma koji је postavljen u
bruseпe kako Ьi se zamutio pogled. Ostali procesi slaЬe staklo i stvaraju
zaptivenom vazdusnom prostoru
da bude tesko za ciscenje.
jzolacionog stakla.
• Spaпdrel staklo је пeprovidno staklo za sakrivanje koпstruktivпih
elemeпata u koпstrukciji zid zavese, i proizvodi se topljenjem keramickog
stakla do uпutrasnje povrsiпe kaljeпog ili termo-ojacaпog stakla.
CSI 08810 Staklo
 PROIZVODI OD STAKLA п ~.17
Proizvod od stakla Vrsta Nominalna deЬijina Maksimalna povrsina Tezina
inci (mm) inёi (mm) psf*
• Potrebno је proveriti maksimalne
Staklena ploca /tаЫа/ АА, А, В. ss 3/32 (2.4) 60х60 (1525 х 1525) 1.22 dimenzije sa proizvodacem stakla.
DS 1fв (3.2) 60х80 (1525 х 2030) 1.63 • Svako staklo od 1/8" ili deЬije moze
Ьiti termicki obradivano, izuzev u
Float Ш ravno staklo Zastakljenje (6.4) 1/4 75sf (7m2) 3.28
za ogledala slucaju ornament ili armiranog
(3.2) ifв 74х120 (1880 х 3050) 1.64 zicanog stakla; termicki obradivano
1/4 (6.4) 128х204 (3250 х 5180) 3.28 staklo takode moze Ьiti ugradeno
Tesko float/ravno staklo Zastakljenje 5/16 (7.9) 124х200 (3150 х 5080) 4.10 izmedu izolacionih ili lameliranih
3f(J (9.5) 124х200 (3150 х 5080) 4.92 staklenih jedinica.
• Reflektivne prevlake mogu Ьili nanele
1/z (12.7) 120х200 (3050 х 5080) 6.54
na float, ravno, termicki obradeno,
5/(Ј (15.9) 120х200 (3050 х 5080) 8.17 laminatno, ili izolaciono staklo.
3/4 (19.1) 115х200 (2920 х 5080) 9.18
7fв (22.2) 115х200 (2920 х 5080) 11.45
Ornament staklo Razliciti 1/в (3.2) 60х132 (1525 х 3355) 1.60
ornamenti 7/32 (5.6) 60х132 (1525 х 3355) 2.40
Lieaiю armirano staklo Polirana mreza 1/4 (6.4) 60х144 (1525 х 3660) 3.50
Sablonska mreia 1/4 (6.4) 60х144 (1525 х 3660) 3.50
Paralelna mreza 7/32 (5.6) 54х120 (1370 х 3050) 2.82
1/4 (6.4) 60х144 (1525 х 3660) 3.50
3fв 60х144 (1525 х 3660) 4.45
Laminatno staklo (2) 1/8' float staklo 1/4 (6.4) 72х120 (1830 х3050) 3.30
Tesko float staklo 3f8 (9.5) 72х120 (1830 х 3050) 4.80
1/2 (12.7) 72х120 {1830 х 3050) 6.35
5/в (15.9) 72х120 (1830 х 3050) 8.00
Bojeno staklo Bronza lf(J (3.2) 35sf mz) 1.64 • Prolaz suncevog zracenja је
3/16 (4.8) 120х144 (3050 х 3660) 2.45 smanjen za 35% do 75%
• Prolaz vidljive svetlosti је
1/4 (6.4) 128х204 (3250 х 5180) 3.27 smanjen za 32% do 72%
3
/в (9.5) 124х200 (3150х5080) 4.90
1/2 (12.7) 120х200 (3050 х 5080) 6.54
Sivo 1/в (3.2) 35sf (3m2) 1.64
3/ю (4.8) 120х144 (3050 х 3660) 2.45
1/4 (6.4) 128х204 {3250 х 5180) 3.27
5/в (9.5) 124х200 (3150 х 5080) 4.90
1/z (12.7) 120х200 (3050 х 5080) 6.54
/zolaciono staklo Staklene iviёne рlоёе
(2) З/32' tаЫе 3116" vazdusni prostor 3/в (9.5) Юsf (0.9 m2) 2.40 • R-vrednost =1.61
(2) 1/8' table З/16" vazdusni prostor 1fю (Ш) 24sf (2.2 m2) 3.20 • R-vrednost =1.61
Metalne ivicne ploee • R-vrednost =1.72
(2) 118" 114" vazdusni prostor 1/z (12.7) 22sf (2.0 mZ) 3.27 • R-vrednost 2.04
Table, ravno, ili fioat 112' vazdusni prostor 3/4 (19.1) 22sf (2.0 m2) 3.27 • R-vrednosti za staklene
(2) 3/16" 114" vazdusni prostor 5/1)(15.9) 34sf (3.2 m2) 4.90 jedinice sa vazdusnim
prostorom od 1/2" i
Ravno ili float 1/2' vazdusni prostor 7fe, (22.2) 42sf (3.8 m2) 4.90 niskoemisionom prevlakom:
(2) 114" 114" vazdusni prostor 3/4 (19.1) 50sf (4.6m 2) 6.54 е= 0.20, R = 3.13

Ravno ili float 112' vazdusni prostor е= 0.40, R 2.63

1 (25.4) 70sf {6.5 m2) 6.54
е= 0.60, R =2.33

•1 psf == 47.88 Ра
 u:?2.1s EKSERI

• 4d • 6d 8d • 10d 12d 16d • 2оа

Ekseri su pravi, tanki komadi metala koji imaju na jedпom
1-1/z" 2" 2-1/z" 3" 3-1Џ' 3-1/z" 4" kraju glavu, а па drugom su izduzeпi i zaravпjeпi za
(38) (51) (64) (75) (85) (90) (100) ukucavaпje u drvo ili u пeki drugi gradeviпski materijal kao

~
i :
sројпо sredstvo.

Materijal
• Ekseri su оЫспо od mekog celika, ali takode mogu Ьiti i od
alumiпijuma, bakra. bronze, ciпka, ili nerdajuceg celika.
• Bojeni ekseri od visoko-ugljeпicпog celika se koriste za
postizaпje vece cvrstoce za primene u zidanim
konstrukcijama.
• Vrsta metala koji se koristi treba da bude kompatibllпa sa
materijala koji treba da budu obezbedeпi da se ne omoguci
gubltak nosivosti i da se spreci obojenost materijala.

п . . . . . .". . ·.и-·.
. _ _ _ _...~,..!::>
Duzina i precnik tela eksera
• Oblcni ekser • Za opste gradenje (2 d do 60 d) • DuZine eksera su ozпacene nazivпom merom (d).
• Duzine eksera su u opsegu od 2d, Мо је oko 1" (25}, do 60
п 11
1
111 1 d, slo је oko 6" {150).
• Duzina eksera traba da bude oko 3 х deЫjina materijala koji
• Ekser slican oblcпom, ali tanji • Za lake koпstrukcije {2d do 40 d)
se osigurava.
• Ekseri velikog precпika se koriste za teske radove, dok se
laksi ekseri koriste za zavrsne radove; tanji ekseri se koriste
• Tanak ekser sa zaravnjenom glavom • Za zavrsne radove {2 d do 40 d) za tvrdo drve vise пеgо za meko drvo.

Ошш• OЫik tela

• Za vecu cvrstocu drzanja, vratovi eksera treba da budu
• Tanak ekser linijeg materijala, Ьеz glave • Za ormane, kablnete {2 ddo 20 d)
zupeasti, bodljikavi, zarezaпi, izbrazdaпi iJi sa zavojпicama.
• Tela eksera mogu Ыti prekriveпa cemeпtom za postizanje
[)\\i\0\\\
ve6e otpornosti па cupanje, Ш mogu Ыti prekriveпi cinkom
• Ekser za podove • Za pricvrscivaпje podпih dasaka kako Ы se postigla otpornost na koroziju.

• Кlinasti ekser • Za drvene podove Glave eksera

~: : ; :
• Ekser za krovne pokrivaoo
~ !JI!I!I
• Ravne glave obezbeduju najvecu kontaktnu povrsiпu i
~ : El>o-
koriste se tamo gde је vidljivost glava dopustena.
• Glave ekesera u zavгSnim radovima su samo пeznatпo
• Za pricvrscivanje sindre vete od tela i mogu Ыti smanjeпe Ш upustene .
• Dvoglavi ekseri se koriste za lako uklanjanje u privremeпim
~ konstrukcijama i za oplate za Ьеtоп.

• Dvoglavi ekser • Za privremeпe strukture Vrhovi eksera

• Vrhovi eksera su oЫikovani u oЫiku dijamanta.
~~~ • Ekseri sa zasiljenim vrhovima imaju vecu ёvrstocu dгZanja,
• Zidarski ekser • Za zakucavaпja u beton ali teze da rascepe neke vrste drveta; tupi vrhovi treba da
budu koriseeni za vrste drvet Ј koje se lako cepaju.

Spojna sredstva koja se masisnki postavljaju

• Kliп, veliki ekser • Za pricvrscivaпje teskih drvenih konstrukcija
• Pneumatski zaЫjaci i heflalice, koji rade na priпcipu
kompresora, su pogodni za pricvrscivanje materijala za
Ю\\Ш\\\1\\IIV !]::::> drvo, celik, ili za beton.
• Ekser koji se masinski zakucava • Za poslavljanje u Ьеtоп ili ёelik • Pricvrscivaci na priпcipu baruta koriste metke па bazi
baruta kako ы se izvгSilo pricvгScivanje u betonu ili celiku.

CSI 06050 Uevrscivaci & Adhezivi

 VIJCI ZA DRVO 1VIJCI ~ 2;.19

-~ ~
Vijci za drvo
ViJCi za drvo su metalna spojna sredstva koja imaju • Vijak za drvo
zasiljen, spiralno namotan vrat i glavu sa kanalom,
projektovani da budu ubaceni u drvo ili slicno okretanje, ~ • Vijak za suvi zid
kao sa srafcigerom. Zbog svog vrata sa namotajem,
vijci za drvo imaju vecu nosecu snagu nego ekseri i
lakse se vade. Sto vise navoja ро incu imaju, veca је
~ • Masinski vijak
пjihova snaga stezanja. Vijci za drvo su klasifikovani
prema upotrebl, tipu glave, materijalu, duzini i precniku. ~ • Samo-navijajucivijak
• Ravna glava
• Materijal: Celik, mesing, aluminijum, bronza,
nerdajuci eelik
~ • Vijak za metane limove
• Ј ajasta glava
• Duzine: У," do 6" (13 do 150)
• Preёnici: do mere 24
~ • Vijak sa naglavkom
• ZaoЬijena glava е==:---~-
Duzina vijaka za drvo treba da bude oko Ув" (З) manja ~· • Uticni vijak
nego komЬinovana deЬijina ploea koje se spajaju, uz to • Spljostena glava
da у, do 2/3 duzine vijak proЬija materijal osnove. Vijci
za drvo sa sitnim navojem se generalno koriste za tvrdo
drvo, dok se vijci za drvo sa gruЬim navojem koriste za
meko drvo.
• Socivasta glava
0 • Glava sa zarezom

Rupe za vijke za drvo treba prethod no probusiti i treba

• Okrugla glava
® • Philips glava

da budu jednake precпiku osnove navoja. Neki vijci, kao

sto su samonavijajuci vijci i vijci za suvi zid, su • Glava uoЫiku trube ~ @ ~ Allen glava
projektovani da пarezuju odgovarajuci zenski navoj
kada se usaduju. • Sigurnosпa glava ЕЈ9 @ • Za kvadratasti srafciger

Vijci
Vijci su metalпi kliпovi ili elemeпti sa navojem, koji
оЬiёnо imaju glavu па jedпom kraju, projektovaпi da
budu ubaeeni kroz rupe u delovima za sklapaпje i
osiguraпi maticom па drugom kraju. Klizni vijci se • Krunasta matica
koriste kada glava moze da bude nepristupaёпa
prilikom stezaпja. Spori zavrtnji Ш vijci se koriste u
prostorima пeprislupacnim za postavljanje matice ili
gde Ьi bllo potrebno korislili izuzetno dugacak zavrtaпj ~akap<om
kako Ьi se spoj potpuпo problo.
• Duziпe: о/. " do 30" (75 do 760)
• Precпici: \4" do 1·\4" (6 do 32)

• Podloske su probuseni diskovi od metala, gume, Ш ~

plastike koji se postavljaju ispod glave ili matice vijka ~
ili na spoju da Ьi raspodelile prilisak, sprecile г Podloska opruga
suzavanje, otkloпile trenje ili izolovale ~
nekompatibllne materijale. · ~ ~ • ZavrtanJsaodlaganjem
• Blokirajuce podloske su posebno konst~----1 • NazuЬijena Ьlokirajuca podlo§ka
sprece odvrtanje matice uslёd-кПmanJ<i L
• Podloske sa iпdikacijom opterecenja imaju male
izbociпe koje se izravпjavaju kako se podloska
priteze, raslojaпje izmedu glave ili matice i podloske
indicira naprezanje vijka.
~ ~ .20 OSTALA SPOJNA SREDSTVA

·.. '
• Ekspanzioni zavrtnji su ankeri-zavrtnji koji imaju podeljeno kuciste koje se
mehaniCki siri kako ы popunilo rupu izbusenu u zidu ili betonu.

~-- • Molly је trgovacka oznaka za poznatu marku ekspanzionih zavrtnjeva kojj

~'91 imaju podeljenu cevastu navlaku sa takvim navojem da se pri okretanju
zavrtnja krajevj navlake priЫizavaju i strane razdvajaju kako Ьi se obuhva!jla
rupa izbusena u zidu il! rupa sa unutrasnje povr§ine supljeg zida.

Ekspanzione navlake su cevcice od olova ili plastike koje se ubacuju u

unapred probusenu rupu i rasiruju zavrtanjem zavrtnja ili vijka u njih.

-------·· Zavrtnji sa pritegom se koriste da pricvrste materijal za malter, gipsanu plocu

/~
i ostale tanke zidne materijale. Oni imaju dva obrtna krila koja se zatvaraju
~ oko osovine kada prolaze kroz unapred probusenu rupu i otvaraju se kada
1.1~ izadukako Ьi obuhvatili unutrasnju povrsinu supljeg zida.

'• Zakivci su metalne ciode koje se koriste za trajno spajanje dve ili vise
strukturalnih celicnih membrana provlacenjem tela zakivka sa glavom kroz
rupu u svakom komadu i udaranjem cekicem ravnog kraja kako Ьi se oformila
druga glava. Njihova upotreba је Ьila jako potisnula manje zahtevnim
tehnikama zavrtanja jli zavarivanja.

------- •• Eksplozivni zakivci, koji se koriste kada se spoju moze pristupiti samo sa
jedne strane, imaju telo sa eksplozivnim punjenjem u kome se detonacija
aktivira udaranjem glave cekieem kako Ьi se rasirio zakivak sa druge strane
rupe.

UoЬieajeni tipovi lepkova:
• Zivotinjski ili rjЬiji lepkovj su primarno za unutrasnju
upotrebu gde nema znaeajnijjh varijacija temperature i
vlaznosti; mogu se oslaЬiti izlaganjem povisenoj
temperaturi ilj vlazi.
• Belj ili polivjnilni lepak brzo pricvrscuje, ne prlja povrsine, i
izuzetno је elastjean.
• Epoksidne smole su ekstrmno jake ј mogu se koristiti za
priёvrsCivanje poroznjh ј neporoznjh materijala; mogu
rastvarati neke plastike. Za razliku od ostalih lepkova,
epoksidni lepkovi се se priёvrscjvati pri niskim
temperaturama i vlaznim uslovima.
• Rezocinske smole su jake vodootpome, i trajne рп
spoljasnjoj upotrebl, ali su zapaljive i njihova tamna Ьоја
moze izЬijati kroz farbu.
• Kontaktni lepak formira vezu pri konlaktu i р гета lorne ne
zahteva pritezanje. Generalno se koristi za vezrvanjc velikih
ploca kao sto је plasticni laminat.
Lepkovi
Lepkovi se koriste kako Ьi se spojile povrsine dva materijala. Postoje brojne
vrste lepkova, od kojih su mnogi napravljeni namenski za koriscenje sa
specificnim materijalima i pod specificnim uslovima. Mogu se nabaviti i kao
ёvrsta materija, teёnost, prah, ili film; neki zahtevaju katalizator za aktiviranje
njihovih adhezivnih osoblna. Uvek treba pratiti preporuke proizvodaca pri
koriscenju lepkova. Znacajne odrednice pri izboru lepkova ukljucuju:
• Snagu: Lepkovi su oblёno nanaёi prema istezanju i smicanju i slabo izdriljivi
pri oepanju i razdvajanju.
• Vreme stvrdnjavanja: Ono se kreee od trenutnog spajanja do nekoliko dana.
• Temperaturni opseg za stvrdnjavanje: Neki lepkovi се se stvrdnjavati pri
sobnim temperaturama dok neki zahtevaju zagrevanje na odredene
temperature.
• Metod spajanja: Neki lepkovi vezu prj kontaktu dok neki zahtevaju stezanje Ш
veee priliske.
• кarakteristike: Lepkovi variraju u odnosu na otpornost па vodu, toplotu,
suneevu svetlost, i hemikalije, kao i prema svojim karakteristikama starenja.
 ВОЈЕ 1PREMAZI U22.21

Svrha premaza је da zastiti, cuva, ili vizuelno poboljsa

povгSinu na koju se nanosi. Osnovne vrste premaza su
premazi, Ьоје, ј lakovi.
Pigment: sitno mlevena,
nerastvoriva supstanca u
Premazi ~-------------------·---------------i
tecnom razredivacu koja
Premaz је mesavina cvrstog pigmenta koji је sadrian u
daje boju i neprovidnost
nekom tecnom sredstvu i nanosi se kao tanak, oЬicno
premazu.
neprovidan sloj na povrsinu zbog zastite i dekoracije.
• Rastvor jJi razredivac је
• Podloge su osnovni namazi koji se nanose na povгSinu
postojani deo tecnog dela Ьоје
kako Ьi poboljsali prijanjanje narednih slojeva premaza Ш + koji obezbeduje odgovaraj!J(::u
laka. • Vezac је postojan deo konzistenciju ta nanosenje
• Tecni premazi su osnovni premazi naneti na povгSinu kako tecnog dela Ьоје koji spaja cetkicom, valjkom ili sprejom.
Ы smanjili apsorpciju narednih slojeva premaza ili laka, ili
delove pigmenta u • Tecni deo Ьоје: tecnost u kojoj
da Ьi sprecili procurivanje kroz zavrsni sloj. kohezivni film tokom se pigment rastvara pre nego
procesa susenja. sto se nanese na povгSinu
• Uljane Ьоје koriste susece ulje koje oksidira i stvrdnjava se
kako Ьi se kontrolisala
kako Ьi formirale cvrst elasticni film kada su izlozene
konzistencija, adhezija, sjaj i
tankom sloju vazduha.
trajnost.
• Alkidni premazi imaju kao vezac alkidnu smolu, kao sto је
hemijski modifikovana soja ili ulje od lanenog semena.
• Lateks premazi imaju kao vezivno sredstvo akrilnu smolu
koja ~е sjedinjuje kako ,.,.,-!а isparava iz emulzije.

• Epoksi premazi imaju epoksi smolu kao vezivno sredstvo Lakovi

za uveeanje otpornosti na abraziju, koroziju ј hemjkalije.
• Premazi za sprecavanje rde i osnovne podloge su posebno
formirani sa antikorozivnim pigmentima kako Ьi sprecili ili
smanjili koroziju metalnih povrsina.
• Premazi za usporavaпje dejstva pozara su posebno
formirani sa silicijumom, polivinil hloridom, ili nekom drugom
~upstancom kako Ьi se smanjilo sirenje pozara gorivog
materijala.
• Premazi sa bubrenjem, kada su izlozeni toploti od pozara,
bubre do formiranja debelog izolacionog sloja inertne pene
koja usporava sjrenje plamena ј sagorevanje.
• Premazi otporni na toplotu su posebno formiranj sa
silikonskom smolom kako Ы izdr:Zali visoke temperature.
Воје
Lak је teёna priprema koja se sastoji od smole rastvorene u ulju (uljani
lak) ili u alkoholu (lakovi na bazi alkohola), koja nakon nanosenja i
susenja formira tvrdi, sjajan, oЬicno transparentan premaz.
• Lak za jarbole ili brodove је postojan, otporan na atmosferske
uticaje, napravljen је od postojanih smola i ulja lanenog semena ili
voframa.
• Poliuretanski lak је izuzetno jak, otporan na abraziju, i hemijski
otporan lak, napravljen od istoimene plasticne smole.
• Lakovi se odnose na Ьilo koju od raznih bezbojnih Ш obojenih
sintetickih premaza koji se sastioje od nitroceluloze ili drugog derivata
celuloze koji је rastvoren u rastvoru koji se susi evaporacijom kako Ьi
se formirao film visokog sjaja.
• Selak је lak na bazi alkohola napгavljen rastvaranjem preciscenih
ljuspica laka u denaturisanom alkoholu.

Воје predstavljaju rastvor Ьоје ili suspenziju pigmenta u

vezaёu, i nanose se kako Ьi prodrle i obojite povгSinu drveta
bez zatamljenja vlakanaca.

• Penetrirajuce Ьоје prodiru kroz povrsinu drveta, ostavljajuci

veoma tanak sloj filma na povrsini.
• Vodena Ьоја је penetrirajuca Ьоја koja је napravljena
rastvaranjem Ьоје u vodenom rastvoru.
• Воје na bazi alkohola su penetrirajuee Ьоје napravljene
rastvaranjem Ьоје u alkoholu ili alkoholnom rastvoru.

• Pigmentna ili neprovidna Ьоја је uljana Ьоја koja sadrii

pigmente koji su pogodni za zatamljivanje vlakanaca i
teksture povrsine drveta.
• Uljane Ьоје su dobljene rastvaranjem Ьоје ili pigmenta u
susecem ulju ili uljanom rastvoru na bazi laka.

CSI 09900 Bojenje

~ ~.22 ВОЈЕ 1PREMAZI
Svi materijali kako Ы primili boju ili пeki drugi premaz moraju blti potpuno pripremljeпi i
tretiraпi osпovпim premazom kako Ы se osiguralo prijanjaпje premaza па njihove
povгSiпe i maksimizirao vek trajanja premaza. Generalпo, povrsine treba da bud suve i
ocisceпe od prljavstina, kao sto su пeёistoca, masпoce, vlaga, i plesan. Slede
preporuke za razlicite materijale:

PovгSiпe opeke treba da imaju uklonjeпu prljavstinu, ostatke maltera, belo cvetanje, i
""---··
druge straпe materije pomocu cetkaпja zicom, vazdusпim pritiskom, i cisceпjem pod
parom. Zaptivanje se vrsi sa lateks osпovпim-zaptivacem ili cistim silikoпskim
premazima koji odЬijaju vodu.
-. Betoпske opekarske povгSiпe treba da budu potpuno suve i ocisceпe od prljavstjпe ј
ostatka ili suvisnog maltera. Porozпe povrsiпe mogu da zahtevaju puпioca ili cemeпtni
osпovnj пamaz za ispuпjavaпje spojnica ukoliko akusticka vredпost grube povrsjпe
nije zпасајпа.
~. а. • '.. ._
о . • . . .
• Betonske povrsine treba da budu adekvatпo popravljeпe i ocisceпe od prljavstiпe,
masti, ј da bude negovana betoпska masa. Porozпe povrsiпe mogu da zahtevaju
.
'
: • А
puпioca ili cementni osпovпi namaz za ispuпjavanje spojпica. Potrebпo је папеti
' '

: ~ р..·.·. osnovni premaz preko povrsina ispuпjeпih malterom sa lateksom, alkidom ili
• • • • •• ' 1 •
premazom za zaptivanje па ulja. Betoпske povrsiпe takode mogu Ыti zaptiveпe sa
•••

cistim silikoпskim odЫjacima vode.

.. .:· ~-· Betoпski ~odo~j treba da .ьudu ocisceпj od prljavst.ine, vosk~, mas~i, i _ulj~, i treba da
. · · · budu пagr1zaп1 sa rastvoпma sопе k1sel1пe kako Ь1 se povecalo рПЈЭПЈЭПЈе premaza.
. . ·. Potrebno је naпeti podlogu od premaza koji је otporaп па alkalije .
.: • Povrsiпe gipsaпjh ploca reba da budu ciste ј suve. Potrebno је koristiti lateks
1.· ·. zaptivace kako Ы se sprecilo odizanje vlakaпa sa papirпe povгsjne.

с
• Povrsiпe od maltera i gipsanog maltera treba da dopustaju potpuпo susenje ј totalпu
:.: :_ : ; .. ·.' · · : ·.:-= -. ':::- negu. Podloga koja se nanosi је salateksm, al~i?om, ili zaptivace~. па ulja. Na svezi
· · · · ·. ·. : · ·· . : malter treba da bude папе! osnovш premaz kOJI Је otporan па alkaiiJe .
.. · · · . · · .. ·.. :.. · . · .' : .· • Drvo treba da bude ciste, suve i adekvatno osuseпe drvene grade. ёvorovi i pukotiпe
.··. · ·. · · · . · · · ·.· · .·" treba da budu ismirglaпi i zaptiveпi pre пanosa osпovnog premaza. Povrsjпe koje
1 · · · · - : · · '· · ·.. · ··.• treba da budu bojene treba da budu tretirane osnovпim premazom ili da budu
zaptivene kako Ы se staЬilizovao sadr:Zaj vlage drveta i sprecila apsorpcija buducih
premaza; Ьоје i neki premazj mogu sadгZati u seЬi i osnovni namaz. Sve rupe od
eksera. pukotine, i drugi mali otvori treba da bu ispunjenj posle osnovnog namaza.
• Stare obojene povгSjne treba da budu ociscene, suve, ј ohrapavljene smirglaпjem ili
pranjem sa rastvorima deterdzenta.
• Povrsine gvozdeпih metala treba da budu ociscene od rde, hrapavosti metala, ј
~ stranih materija. Potrebno је izvrsjtj ciseenje sa razredivacjma ili cetkanjem zicom,
~ smirglanjem, ~~s~nje~ plameno~, ili odmascivanjem sa kjseljnama. Osnovпi
· premaz1 sprecavaJU poJavu koroz!Je.
• Galvaпizirano gvozde treba da ima uklonjeпe sve masnoee, ostatke materijala. i
korodirane delove sa razredivacem ili hemijskim pranjem. Osnovni premaz је sa cink
oksidom ili sa portlaпd cemeпtom. Ukoliko је izlozeno atmosferskim uticajima,
galvaпizirano gvozde treba da bude tretirano kao i gvozdeпi metali.

Pored povГSinske pripreme i zahtevaпog osnovnog premaza, ostala razmatranja pri

izboru premaza ukljucuju:
• KompatiЬilnost premaza sa povrsiпom па koju se оп nanosi
• Postupak nanosenja ј potrebno vreme suseпja
• Uslove koriscenja i zahtevaпu otpornost па vodu, toplotu, suncevo zraceпje,
temperaturne promene, pojavu plesni, hemikalije, i fizjcku abraziju
• Mogucu emisiju stetnih isparijivih oranskih sastojaka
&
DODATAK
д.О2 Covekove dimenzije
А. ОЗ ADA Norme pristupacnosti
д.О4 Dimenzije namestaja
д.О6 Pokretna opterecenja u objektu
д.О7 Tezine materijala
д.О8 Metricki konverzioni faktori
д.10 Putevi izlaza iz zgrade
А.12 Stepen izdrzljivosti konstrukcije u pozaru
д.14 Akustika
д.16 Kontrola zvuka
д.18 Graficki simboli materijala
д.19 CSI Masterformat
д.23 Strucna i privredna udruzenja
 &.02 COVEKOVE DIMENZIJE

Dimenzije naseg tela, i nacin na koji se kre6emo kroz prostor i

kako opaiamo prostor, su osnovne odrednice mere,
proporcija, i prostornog rasporeda gradevinskog objekta.
Potrebno је znati da postoji razlika izmedu fizickih dimenzija
nasih tela i onih dimenzionalnih zahteva koji proizilaze iz
onoga kako dohvatamo nesto sa police, sedimo na stolici,
silazimo niz stepenice, ili se srecemo sa drugim ljudima. Ove
funkcionalne dimenzije се varirati u odnosu na prirodu nase
aktivnosti i drustveno stanje.

Uvek treba obratiti paznju kada se koristi niz dimenzionalnih

tabela ili ilustracija koje su ovde prikazane. One su bazirane
na prosecnim merama, koje treba da budu sprovedene kako
Ьi se zadovolji!i specificni zahtevi korisnika. Odstupanja od

--,- norme се uvek postojati zbog razlika izmedu muskaraca i

zena, izmedu razliCitih starosnih i etnickih grupa, kao i razlika
nte:
• Visina napred ispruzene izmedu jednog pojedinca i drugog.
· 5'-5" do 6'-8" (1650 do 2030)
• Visina ramena:
4'-2" do 5'-2' (1270 do 1575)
• Sirina ramena:
1'-3' do 1'-7' (380 do 480) / \
,.._____ Visina u stojeeem polozaju:
5'-0" do 6'-2' (1525 do 1880)
• lspruzena ruka napred: 1
1'-11"do2'-3'(585do685) _ ......-- ··-·Visina ociju u stojecem polozaju:
4'-8" do 5'-10' (1420 do 1780)

• Visina pulta:
2'-2' do 2'-6' (660 do 760) Visina u sedeeem poloiaju:
3'-10" do 4'-8' (1170 do 1420)
• Visina stola:
2'-5' do 2'-7" (735 do 785)
Dublna sedenja:
• Polrebna visina za ~-----+-+-+----+ 1'-3' do 1'-4' (380 do405)
2'-0' do 2'·1' (610 do 635)
- - Visina sedenja:
1'-4' do 1'-6' (405 do 455)

г-------------,
------------ ..- .. _.. _____ ,
1
•
'
1
11
.
1
1
1
1'
'
'''
1

i
''
~ ___ __. Koridori i hodnici

ц
• 2'-2" (660) • 3'·10" (1170) • 5'·8" (1725) . 7'-6" (2285)
 ADA NORME PRISTUPACNOSTI &.оз

The Americans with DisaЬilities Act (ADA) iz 1990. је

gradanski zakonski propis koji ustanovljava Norme
pristupacnosti /AccessiЬility Gujdelines/ za mesta javnog
prostora i komercijalne aktivnosti kojima rukuju privatna lica.
Pripadajuci zakonski propis ukljucuje Pravo predloga za
dopunu zakona u oЫasti stanovanja iz 1988./the Fair
Housing Amendments ActJ, koji uvodi Norme prjstupa~nosti u
oЫasti stanovanja /Fair Housing AccessiЬility Guidelines
{FHAG)/ za viseporodicne projekte koji se sastoje od cetiri ili
vise boravisnih jedinica, i Ujednaeeni federalni standardi
pristupacnosti /the Unjform Federal AccessiЬility Standards
(UFAS)/, koji regulisu pristupacnost novom gradenju i izmenu
federalnih objekata, vecjne federalno finansiranih projekata, • Opseg stapa: 6" (150) mjnimum
kao i mnogjh programa i aktivnosti koji doЬijaju federalnu do druge strane i 27" {685)
finansijsku pomoc. visine

Оо 1/4" (6) promena u njvou

•
Objekti treba da budu dostupni onima koji su primorani na
moze biti vertikalna.
koriscenje invalldskih kolica ј pokrivenog setalista.
• Promene u nivou od 1/4" do
• Dostupni pravci se sastoje od povгSina za hodanje sa
1/2" {6 do 13) treba da budu
maksimalnim nagjbom od 1:20, obelezenih prelaza na
zakosene sa nagibom ne vecim
putevima za vozila, cistoj podnoj povrsinj pored
od 1:2.
prjstupacnih elemenata, pristupacnih prolaza, rampi,
• Za promene u nivou veee od
ogradenih rampi, i elevalora.
1/2 "(13) potrebno је postaviti
• Podne povrsine treba da budu cvrsle, stabllne, i otporne na
rampu.
klizanje.
• Treba jzbegavati promene u nivou, kao i upolrebu • 36" (915) minimalna cista sirina
stepenica. za prolaz
• Korisljti rampe samo tamo gde је to neophodno. • 60" (1525) minimalna cista
sirina za prolaz dvoja kolica
Prostori treba da budu takvi da ih mogu identifikovatj slepe
osobe.
• Treba koristiti reljefno ispisivanje slova, audio obaveslajne
signale, povrsine sa teksturom kako Ьi se idenlifikovale ".__.---· 60" (1525) minimalna sirina
stepenice ј opasni otvorj. precnika, ili T-oblikovanog
prostora sa kracima najmanje
Proslori treba da budu upotrebljivi. 36" (915) sirine ј 60" (1525)
• Prostori za cirkulaciju treba da budu adekvatni za udobno duzjne, kako Ьi se omogucilo
kretanje. 1 okretanje invatidskih kolica
• Svi javni prostori treba da imaju moЬilijar projektovan za \ ј /'' 30" х 48" (760х1220) minimalna
koriscenje osoba sa invaliditetima. /.\1 / cista povrsina poda koja је
....--·~ј--- potrebna za kretanje unapred ili
\ .".. -;7~---· parafetno prema nekom objektu

Za ADA Norme prislupacnosti /ADAAccessiЬility Guidelines/ -~~ , - • Maksimalna visina jspruzene

za ostale gradevinske elemente Ш komponente, videti ruke 48" (1220) za ispruzenu
sledece: dublnu do 20" (510);
• Parking za vozjla: 1.25 maksimalna ispruzena visina od
• Vrata: 8.03 44" (1120) za ispruzenu duЬinu
• Oprema za vrata: 8.17, 8.19, 8.20 od 20" do 25" (510 do 635)
• Pragovj: 8.21
~ 54" (1370) maksimalna i 15"
• Prozori: 8.22
(380) minimalna visina boeno
• Stepenice i rampe: 9.05, 9.09 ispruzene ruke iznad poda
• Elevatori: 9.16
• Kuhinje: 9.22-9.23
• Toalet ј prostorj za kupanje: 9.26
• Prostirke: 1О .21
б~.О4 DIMENZIJE NAMESTAJA

.-'-+------, -·-------т ~-. 30" (760)

_.r·t·r·
·----т ~---~---. 25" (635)
17" (430)

23"(585)
~

' - - - - - - - . - 1 __t_

Fotelje ~,~---~
~ Kraljica: 60" (1525)
Kreveti
• Kralj: 72", 76" (1830. 1930)

31"(785) г---r--------.. 15" (380)

---,
f----t-------------. 22" (560)
18" (455)

Dl · ld ~ ----. 25" (635)

0 __1
1

-------· 20" (510)

Oblcna stolica
11--- 32'(815) .
18"(455)
36"(915)

Nocni stocici Visoke fioke

• 30"(760)
- . 22"(560)
---+·--+--· 15" (380)

rx:Jl~'(I~OJ .-------...-fk 1
L==i'. 45" (1145)

(585)

Niski stolovi

-·7г 18" (455) stranica kvadrata

г;rr IJ
-т ~ ----'-
1 1 1 1 20"(510)
60" {1525)

1~-·
r
48"do112"
(1220do2845)
1~
Stolica bez na'SiOna 29" (735) visina
~Ј 15-'1,"(395)

--- Кlupe

Trosedi
 DIMENZIJE NAMESTAJA .05

• 6'do20'(1830do6100)

Trpezarijski stolovi

_______
-····~--======---~---~~----~
_........._ ___ ·---·-·····~

г-~------, -~ 29" (735) Konferencijski stolovi

~-------u _l

1 \~ 18"(455)
~----~ 74"(1880)

lr ~ тr· 25' (635)

Orrnarici

Pisaci stolovi

• 15" (380) velicina pisma tQ

------~ 27'(685) • 18" (455) legalna velicina :f?
1
R
$:::!
Н--------- 28"(710) ·-г

~___._ 36" (915)

Okretne stolice

Kancelarijski ormani
• Sve dimenzije su tipske.
Potrebno је proveriti sa
proizvodaeem namestaja.
• Komadi namestaja mogu da
sluzi kao elementi koji definisu
prostor, odreduju putanje kretanja,
ili su ugradeni ili su postavljeni
kao objekti u prostoru.
• Faktori za odaЫr ukljucuju funkciju.
dimenzije, boju i stil.
 !ЈЈ.О6 POKRETNA OPTERECENJA U OBJEKTU
Minimalno jediniёno jednako podeljeno opterecenje (psr)
=
*1 psf 47088 Ра
Prostori namenjeni okupljanju
• Pozorista sa fiksnim sedenjem ооооооооооооооооооооооооооООооООооОООО оОООооооООООоооо60
• Auditorijumi i vezbaonice/pokretna sedista оооооооооооо0000оооооо00оооооо00001 ОО
• Prolazi i holoviooooooooooooooooooooooooooooooo0oooo000000000000o00000000000000000000000000000100
• BineoOOoOOOOOoOoOOOOOOOOOoOOoOOOOOoOooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOOoooooooooooooooooOoo150
BiЫioteke
• CitaoniceoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOOooooooooOooooooOOOOoooooooOoooo60
• Magacini knjiga 0000000 000000 00000000 о ооооооооооооооооооооооооооооооООооООооооооооооооооооо 0150
Kancelarije
• Kancelarijski prostor 000 о о о 000 оо 000 оо о оо о о о оо о о о о 000 оо оо 000 о о о оо о 0000 о о о о оо 000 о о о о о о о о о о 0080
• Holovi о оо о 00000000 000 о о оо .. о о о .. о оо о о оо оо оо о о о о оо оо о оо оо оо оо о оо 000 оо оо о о 0000000 оо о о о о о оо о оо о о о о о 01 ОО
Prostori namenjeni stanovanju
• Privatne stambene jediniceooooooooooooooooooOOooOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOoOOOOOooOoooooooo.40
• Apartmanske jedinice, hotelske sobe оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо .. 40
• Javne prostorije 000000 0000 оо о 000 оо о о 000 оо о оо 000 оо 0000 оо 0000 000000 000000 000 о о 0000 000 о оо о о оо 01 ОО
• Koridorio 000000000000000000000000000000000 оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо60
Skole
• Ucionice оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо.40
• Hodniciooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo0000100
Trotoari i putevi za vozila ооооооооооо .. оо ... оо ............................ ооооооооооооо250
Stepenista, pozarne stepenice, izlazi .. оо .. оооооооо .. оо .... оооооо .. ооооооооооо.1 ОО
Skladista
• LakaooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOOooOOOOOOOOOOooOOooooOOooooooo125
• Teska оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооООооООООООоооооООооооооооООо250
Proizvodni prostori ...... оо••••оо···оо••••оо .......................................... оо •• 125
Magacini
• Maloprodaja: prvi sprat оо оо оо 0000 оо оо 000000000000 0000000000 оо о оо оо 000000000000 оо оо 0000 01 ОО
• Gornji spratovioooooooooooooooooooooooooooooOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO ОООООоОООоооОООО .. 75
Krovna opterecenja
Minimum, ne ukljucuju vetar i seizmicka opterecenja 0000оо00оо00оооооооооо.20
Krovne baste 000000 .... оо оо оо оо оо о оо 0000 оо оо 0000 оо оо оо 000000000000000000000000 оо оо оо оо оо о оо оо о 01 ОО
• U projektu gradevinskog objekta, pretpostavljena pokretna opterecenja
treba da budu maksimalno ocekivana koja mogu nastati nameravanim
koriscenjem ili aktivnoscuo U nekim slucajevima, kao sto su parking
garaze, koncentrisana opterecenja се imati prednosto
• Uvek је potrebno proveriti zahteve za pokretnim opterecenjem sa
propisima о gradenju objektao
Prosecne tezine materijala (pcr)
=
*1 pcf 16k g/m 3
Zemlja, pesak i sljunak
• Sljaka ооооооооооОоооООООООоооооооооооооооооооооооооооооооооооОоооооооОООоОООООООООоооооооооооооооо.45
• Glina, vlazna ооооооооооооооооооооооООООооооООООооООООоооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо110
• Glina, suva оо о ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо 00000 оООООООО 000000 о 0000000000000000000000 063
• Zemlja, suva i mekaooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOOooOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOooOOOOo76
• Zemlja, vlazna i tvrda 00000000 оооо ........ оооооооооо .. оо .. оооооо ...... оо .... оо .... 00о00000096
• Pesak i sljunak, suv i mekooooOOOOOOoOooOOoooooooooo .. oooooooooooooooooooooooooooooooo1 05
• Pesak i sljunak, mokar ооООооооооООООООООООООООооООООООООоОООООООООООООООООООООООООООООО120
Drvo
• Kedar ооооооооооооооооООООооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооОооОООООООооооооооооооооооо22
• Douglas jela ооооооООооооооооооооОООООООООООООООоОООоОоООООООоОООООООООООООООООООООООО0000оооооо32
• KukutaOoOOooooooooooOOoOooooooooooooooOOOOOOOOOOOOOOoOOoOoOooOOOo00000000000000000000000000000000029
• Javor оооооооооооооооооооооооооооооооооооОООООООоОООооООооооооооООооооооооооооооооооооооооооооооооо.42
• Hrast, crveni оооооооооооооооооооооооооооооооо 000000000000000 ооооооооооооооооооооооооооооооооооо.41
• Hrast, beliooooooooooo0oooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo.46
• Borovina, juzna ОООООООоооооооооооо .. ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооОооООООоООООооООо29
• Crveno drvo ооооооооооооооооооооооОООООООоООООООооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо26
• Smrekovina оООООООООООООООоооооооооооооооооооооооооооо оооООооооооОооООООООООООООоООООООООООООО 027
Metali
• Aluminijum оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооООООООООООООООООООООООООо000165
• Bronza, crvenaooooooooooooooooooooooooooOOoOOoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo546
• Bronza, vajarska ОООо00оООООоОООООоООООО00оооооооооооооооооооооооооОооооОООООоооОоОо0000000509
• Bakar ОоОоооооооооооООоО0оОООООООоОоооООоОООООООООооооООООоООоООоООООООООООООООООООООООоОоОООоОо0556
• Gvozde, liveno ООООООООоООоООО ........ ооооооооооооооо ооооооооооо00ооо00ооо0000о0о0о0о00000о0450
• Gvozde, kovano000oOOOoOOOoOoOOOOoOOOOoOOOOoOOoOOOOOOOOoOooOOOOOoOOOoOOoOoOoOoOoOoOOoOoOo0485
• Olovo оООООоООоооооооо ........ о ................ О .. ОоОоОООООООООООООООООоОоОоООоОоООоОоО00оОо .... о710
• NikalooooOooOoooooooooooooooooooooooooooooOOOOOOOOOOOOOooOoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo565
• Nerdajuci celik оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооОООоОоОоОООООоОООООООоОоО0000000000000510
• Celik, valjaniooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooOOOOOOOOOoOOOOOOOOOOo0000000000oOo0490
• KalajoooooOoooooooooooooooooooooooooooOOOOOOOOOOOOOOOOOOoOoOooooOoOOOoOoooOOOOOOOOOOOOOOOOOOOo000.459
• Cinkoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo ........ oo .. 440
Beton
• Kamen, oЬican .... oooo .... oo ...... ooooo .. o.. oooooooooooooooooooooooOOOoOOOOOOoOOOOOOOoOo000144
• Kamen, ojaean ООООоОООоо ........ ООООоОООООоОоОоОООООО ООООООООоОоОоООООО ........ оо ........ оо150
• Sljakaoooooooooooo .. ooooooooooo .... oooooOooooooooooooooooooooooooooooooOooOOoooooOOOOOOoOoOoOOOo0100
• Laki beton, ekspandirani skriljacOO .. OOoOooooooOOOOOOOOOOOOoOoOoOOOoOOOo00000000000105
• Laki beton, perlit оооооОоо .... оо ...... оооооооооооооОООООООООООООООоОООоОООООООООООо0о0оОо35-50
Kamen
• Granit .. о ...... ооооОоооОооооооооооооо ........ ОО .. ОООоОООооо .... оо .... оо ...... ООООоОоООООООО000000175
• Krecnjak .... оооооОоОО .. ООООООООоОООоОООоОООООоОоООООоООоооооо .... ОО ........ ООООоОоООООООООООООО165
• Mermer оо ...... ооооООООООоОООооооОоОООООООООООООо000оОо·оо- .. оо- .. оооооОООООоОоОоОООООоОоОоОо00165
• Pescar ........... o.oOOOOOoOOOOOOOoOoOoOoOoOOOOoOOOoooOOooooooo·OoooooOOOOOOOOOOOOoOOOOOOOoOOOo00147
• Skriljac .... ООООоОоооОООООоО .... ООООООООООоОООООоОООоооо·оооо ........ оооооооОООООоОООоооОо0000000175
Voda
• Maksimalna gustina@ 4° С оооо .......... оооооо .. ·оооо ...... оо .. оооооооооооо ..... ооо.62
• Led.o.oo-·o .. oooooooOOOOOo000000000oOoOoOOOoOOOoOOOOOOOOOOO·O·······ooOoOoOOOOOOOOOOOoOo00000000000056
• Sneg .. оооо ... оооООоОООООоооооо ........ оо .... ооооооооОооооо .. оо ..... о ... ооооооооооооооОоОоОООООоОо0008

Prosecne tezine materija!a (psf')
•1psf= 47.88 Ра
Zidovi i pregrade
• Opeka, od 4" (100) deЬijine ....................................................35
• Betonski zidarski elementi/
agregat od kamena ili sljunka
4" (1 ОО) ..................................................................................34
6" (150) ..................................................................................50
8" (205) ..................................................................................58
12" (305) ................................................................................90
ili/laki agregat
4" (100) ....... ;..........................................................................22
6" (150} ..................................................................................31
8" (205) ..................................................................................38
12" (305} ................................................................................55
• Stakleni Ьlok, 4" (1ОО) ............................................................. 18
• Gips kartonska ploea, 1/2" (51) .................................................2
• Metalne mreza .......................................................................0.5
• Metalni spojni elementi sa gispasnim ploeama .........................6
• Malter, 1" (25)
Cementni malter.....................................................................1О
Gipsani malter ..........................................................................5
• lverica, 1/2" (13} .....................................................................1.5
• Kamen
Grani!, 4" (1ОО) ....................................................................... 59
Krecnjak, 6" (150) ..................................................................55
Mermer, 1" (25) ...................................................................... 1З
Pesear, 4" (100) .....................................................................49
Skriljac, 1" (25) .......................................................................14
• Plocice, keramicke .................................................................2.5
Glazirane zidne plocice ............................................................3
• Plocice, gradevisnka glina
4" (100) .................................................. :............................... 18
6" (150) ..................................................................................28
8" (205) ..................................................................................34
• Drvena potkonstrukcija, 2х4, sa gips
kartonskim plocama sa оЬе strane ........................................... 8
lzolacija
• FleksiЬilna termoizolacija u vidu
cebenceta, ро incu .................................................................0.3
• Fiberploee ................................................................................2
• Penaste ploee, ро inёu ..........................................................0.2
• Laka izolacija .........................................................................0.5
• Penasta na licu mesta ..............................................................2
• Tvrda ......................................................................................0.8
Staklo
• Videti 12.17
TEZINE MATERIJALA &.01
Prosecne tezine materijala (psf')
'1psf = 47.88 Ра
Podna i krovna konstrukcija
• Belon, armirani, ро incu (25)
Kamen .................................................................................12.5
Perlit....................................................................................6-1 О
Beton, nearamiran, ро incu
Kamen .................................................................................... 12
Laki .......................................................................................3-9
• Beton, prefabrikovani
6" (150} suplji presek, kamen .................................................... .40
6" (150) suplji presek, laki beton ................................................30
2" (51) daska oЫozena betonskom zgurom ............................... 15
2" (51} daska sa gipsom .............................................................12
• Ce!icna ploea .........................................................................2-4
Pokrivanje krova
• Pokrivac od 5 slojeva filca i sijunka ......................................... .6
• Bakar ili kalaj .............................................................................2
• Talasasti cmi lim .......................................................................2
• Talasasto fiber staklo .............................................................0.5
• Monelov metal/legura nikla/ .................................................. 1.5
• Sindre
Kompoziciona ..........................................................................3
Skriljac ...................................................................................10
Drvo .........................................................................................2
• Сгер
Betonski .................................................................................16
Glineni ....................................................................................14
Tavanice
• Akusticke plocice, 3/4" (19) ....................................................... 1
• Aksuticki malter na gips plocama ..............................:............10
• Viseci plafon .............................................................................. 1
Zavr5ne podne oЬioge
• CementnaoЬioga,1"(25) ....................................................... 12
• Mermer ...................................................................................30
• Teraco, 1" (25} ....................................................................... '13
• Drvo
Tvrdo drvo 25/32 • (20) ............................................................... .4
Meko drvo 3/4" (19} ............................................................ .4.5
Drveni Ьlok З' (75} ...............................................................15
• Vinil ploca............................ .. . .. .. . .............................. 1.33
д\.08 METRICКI KONVERZIONI FAKTORI
lnternacionalni sistem jedinica (SI), koji је vise poznat kao
metricki sistem, је medunarodno prihvacen sistem koherentnih
Factor Multiples Prefixes Symbols flzickih jedinica, koji koristi metar, gram, sekundu, amper, kelvin,
i kandelu, kao osnovne jedinice fundamentalnih kolicina za
Hiljadu miliona 10Э Giga G duzinu, masu, vreme, elektricnu snagu, temperaturu i intenzitet
Jedan milion 106 Mega м
osvetljenja. Metricki sistem se univerzalno koristj u nauci ј
obavezan је za upotrebu u velikom broju zemalja.
Jedna hiljada Ј сУ Kjlo
Jedna stotina 102 Hecto h
Deset 10 Deca cla
Jedna destina ю·1 Decj cl • Metar је osпovna jedinica za duzinu u metrickom sistemu, i
Јеdап stoti deo ю-z Centi с
ekvivalentan је sa 39.37 inca. Оп је prveпstveno definisan kao
јеdап deset-milioniti deo rastojanja od ekvatora do pola
Jedan hiljaditi deo ю-в Milli т
mereпo od meridijana, kasnije kao rastojaпje jzmedu dve liпije
Јеdап milioniti deo ю-6 Micro Jl na stapu od platine ј iridijuma koji se cuva u lпterпacionalnom
blrou za tezine i mere Ьlizu Pariza, а sada kao 1/299,972,458
deo rastojanja koje svetlost prelazi u vakuumu u jednoj
sekundi.
,.
-1~Е-- .... · Centimetar је jednak 1/100 delu metra ili 0.3937 inea.
Ceпtimetar se ne preporuёuje za koriscenje u gradenju.
_;Е- .... , • Milimetar је jednak 1/1000 delu metra ili 0.03937 inca.

• Stopa, podeljena па 12 inca, је jedпaka 304.8 milimetara.

Мега lmpetijalna jedinica Meblcka jedinica Simbol KonveiZioni faktor

DLIZina milja kilometar km 1 milja = 1.609 km

jarda metar m 1jarda 0.9144 m =914.4 mm

stopa metar m 1 stopa = 0.3408 =304.8 mm

mШmetar mm 1 stopa = 304.8 mm

ine mШmetar mm 1 inc 25.4mm

PO\II'Sina kvadratna mi~a kvadratni kilometar km2 1 kvadratna milja =2.590 kf112

hektar ha 1 kvadratna mПја =259.0 ha (1ha =1

akr hektar ha 1 akr =О. 4047 ha

kvadratni metar f112 1 akr =4046.9 m2

kvadratni jard kvadratni metar f112 1 kvadratni jard =0.8361 f112

kvadralna stopa kvadratni metar f112 1 kvadratna stopa =0.0929 m2

kvadratni centimetar cm2 1 kvadratna stopa =929.03 cm2

kvadгatni irt kvadratni centimetar Cffi2 1 kvadratni inc =6. 452 cf112

Zapremina kubnajarda kubni metar mз 1 kubni jard 0.7646 mз

kuЬnastopa kubni metar mз 1 kubna stopa =0.02832 mз

litar litar 1 kubna stopa =28.321ilra (1000 litra

 METRICКI KONVERZIONI FAKTORI .09

Мега lmperijalna jedinica М etricka jedinica Simbol Konve~ioni faktor 11

Masa tona kilogram kg 1tona=1016.05kg!
kip (1 000 IЬ.) metricka tona (1000
kg 1 kip = 453.59 kg li
kg)
funta kilogram kg 11Ь = 0.4536 kg !

unca gram g 1 oz = 28.35g !

ро du2ini funtallf kilograrnlmeta г kglm 1 pW = 1.488 kg/m
ро povr$ini funtalsf kilograrnlmeta г2 kglm2 1 psf =4.882 kglm2
· Gustina funtalkubna stopa • kilograrnlmetaг'i k~m3 1 pcf = 16018 kgtmз
Kapacitet kvart litar litar 1 qt = 1.1371itra
pint 1litar litar 1 pt = 0.5681itra
tecna unca • kubni centimetar стЗ 1 fl oz. = 28.413 сmЗ !
Sila funta i Njutn 11Ь = 4.488 N .
N
1 N = kg rnls2
• ро duzini funtallf Njutn/metar Nlm 1 plf/14.594 N/m
Pritisak funtalsf Paskal 1 psf = 47.88 Ра
Ра
'1 Ра = Nlт2 11
Moment stopa-funta Njutn-metar Nm 1 ft-IЬ =1.356 Nm
. Masa funta-stopa • kilogram-metar kgm 11Ь-ft =0.138 kg m
lnerctia funta-stopa2 · kilogram-metar2 kgm2 11Ь-ft2 = 0.042 kg mз
Brzina miljalsat kilometar/sat ! krnlh 1mph=1.609 km/h
stopa!minut metar/minut mlmin 1fpm=0.3408 rnlmin
stopalsekund metar/sekund rnls 1fps=O.З~J
Protok cu ftlminut lite r/sekund
litar/s 1 ftЗ/min 0.47911itar/s •
zapremme
cu ftlsekund i meter\3/sekund ffi3/s 1 ftЗ/sec = 0.02832 mЗJs
cu in 1sekund mililitar/sekund mVs 1 inЗ/sec = 16.39mVs •
Т emperatura о Farenhajt stepen Celz~us ·с t"C=5/9 (t"F-32)
о Farenhajt stepen Celzij us ·с 1"F=0.556"C •
1Btu =1055 Ј
Toplota Britanska termicka dzul 1

Ј 1
jedinica (Btu)
• kilodZul kJ 1Btu=1.055kJ jl
protok Btu•sat vat w 1Btulhr=0.2931w •·
konduktivnost Btu1nlsf·hr•degF vatlmetar2•degC w/m2•C 1Вtu/ft2•h•"F=5.678wfm2· •с
otpor ft2•h•degF/Btu metar2•degКIW. m2•CJW 1ft2•h•°F/Вtu=0.176m2·•CJW
smrzavanje ton vat w 1ton=3519W .
Snaga konjska snaga vat w 1hp=745;1
kilovat kW 1hp=0.7457
Osvetljenje kandela kandela Osnovna Sl jedinica za intenzitet
cd
osvetljenja
lux lumen lumen lm 11m =cd steradian
osvetljenje stopa jed. lux
lx 1FC=10.761x
osvetljenja
lumen/sf lux lx 11rnlff'=10.761ux
sjajnost stopa lambert kandelalmetar2 cd/m2 1fl:::3.426cdfm2
!Ј:Ј. 1О PUTEVIIZLAZA IZ ZGRADE
• Opterecenje korisnika predstavlja ukupan broj osoba koje
mogu da koriste objekat ili deo objekta istovremeno. koje је
odredeno deljenjem povrsine poda namenski za odredenu
upotrebu kvadratnom stopom ро korisniku koja se dopusa
pri takvoj upotrebl. Propisi gradenja koriste opterecenje
korisnika kako ы se ustanovio zahtevani broj ј sirina izlaza
za gradevinski objekat.
~~-----
Gradevinski propisi odreduju:
Stepene pozame otpornosti materijala i konstrukcije koji se
zahtevaju za gradevinski objekat, u zavisnosti od njegove
lokacije, koriscenja i odГZavanja, i dimenzije (visine i povrsine
podova); videti 2.06-2.07.
Poiarni alarm, sistem rasprskivaca, i druge sisteme zastite koji
su potrebni za izvesna koriscenja i odГZavanja; videti 11.23.
Zahtevane puteve izlaza za korisnike gradevinskog objekta u
slucaju poiara. Putevi izlaza moraju da obezbede bezbedan i
adekvatan pristup sa bllo koje tacke u objektu kako Ьi se
zastitili izlazi koji vode do mesta zaklona. Postoje tri
komponente koje se odnose na puteve izlaza: pristupacnost
izlaza, izlazi i karakteristika izlaza.
Na osnovu ovih zahteva se kontrolise sirenje pozara i dozvoljava
se dovoljno vreme korisnicima zgrade koja gori u pozaru da
bezbedno izadu рге nego sto konstrukcija zgrade oslaЬi do
granice kada postaje opasna. Potrebno је detaljno prouciti propis
gradenja za specificne zahteve.
Pristupacnost izlaza
Putanja Ш prolaz koji vodi do izlaza treba da bude sto direktnjjj, da
bude nezakrcen prepustima kao sto su otvorena vrata, ј da bude
adekvatno osvetljen.
• Propjsj gradenja odreduju maksimalni razmak kretanja do
izlaza u odnosu na koriscenje gradevinskog objekta,
odriavanje, ј stepen opasnosti od pozara.
• Propjsi gradenja takode odreduju minimalno rastojanje izmedu
izlaza kada su potrebna dva ili vise izlaza i ogranieavaju duzinu
slepih koridora. Za vecinu slucajeva, minimalno dva jzlaza su
neophodna kako Ьi obezbedila minimalnu bezbednost u
slueaju kada је jedan od izlaza Ьlokiran.
• Putanje izlaza: za bezbedno napustanje zgrade treba da budu
osvetljene pomocu dodatnog svetla u slucaju nestanka
elektricne energije.
• lzlazi treba da budu jasno identifjkovanj pomocu osvetljenih
znakova.
Horizontalni izlaz је prolaz kroz jJi oko zida koji је izgraden ро
potreЫ za odvojeno koriscenje, zasticen pozarnim vratima sa
automatskim zatvaranjem vrata, i vodi do povrsine zaklona u
istoj zrgadi Ш priЬiizno istog nivoa u susednoj zgradi.
• Povrsina zaklona pruza bezbednost od pozara ili djma koji
dola~i od povгSine iz koje је jzlaz i ~apravljen.
 PUTEVIIZLAZA IZ ZGRADE &.11

lzlazi
lzlaz mora da obezbedi ograden i zasticen nacin evakuacije za
korisnike gradevinskog objekta u slucaju pozara, koji vodi od
pristupacnosti izlaza do izlaza. Od neke prostorije prizemlja ili
hodnika, to mogu blti jednostavno vrata koja se direktno otvaraj•J
prema spoljasnjem prostoru. Od sobe ili prostora iznad ili ispod
nivoa, zahtevani izlaz se sastoji od jednih uzlaznih stepenica.

lzlazni koridori moraju Ьiti okruzeni zidovima koji imaju

konstrukciju od vatrootpornog materijala kako Ьi sluzili kao
zahlevani izlazi.
lzlazna stepenista vode do izlaznih prolaza, izlaznog dvorista,
ili javnog puta, i okruzena su konstrukcUom otpornom na pozar
sa pozarnim vratima sa samozatvaranjem koja se otvaraju u
pravcu izlaznog kretanja. Videti 9.04-9.05 za dimenzije i
zahteve koji se odnose na stepenista.
lzlazna vrata obezbeduju pristupacnost putevima izlaza iz
zgrade, otvarajuci se u pravcu izlaznog kretanja, i obicno su
opremljena sa panicnim prekidacem.
Omotac koji је је otporan па dim predstavlja uokviravanje
izlaznog stepenista zidovima od vatrootporne konstrukcije,
koje је dostupno preko predprostora, ili preko otvorenog
spoljasnjeg balkona, i vetri se prirodnom ventilacijom ili
mehanickim putem kako bi se ogranicio ulaz dima i toplote.
Gradevinski propisi oЬicno zahtevaju jedno ili vise izlaznih
stepenista kako bi visoki objekat Ьiо zasticen pomocu
omotaea otpomog na dim.
Spoljasnji izlazni balkon predstavlja odmoriste Ш prilazni
istureni deo zida zgrade i sluzi kao zahtevani put izlaza iz
zgrade.

Karakteristika izlaza
Svi izlazi moraju da vode do bezbednog mesta spoljasnjeg
prostora zaklona zgrade, kao sto је izlazno dvoriste ili javni put
na nivou prizemlja.
dvoriste је dvoriste koje obezbeduje izlaz do javnog
puta za jedan Ш vise zahtevan1h izlaza.
~ •Spoljasnji izlaz predstavlja izlazna vrata koja su otvorena
direktno prema izlaznom dvoristu 111 Javnom putu.
"·-._ • Javni put је ulica. aleja, ili slicna parcela zemljista koja је na
otvorenom prostoru i planom је predvidena, ili drugacije
konstantno pogodna za slobodan prolaz i koriscenje opsleg
javnog prostora.
-------~ lzlazni prolaz је izlazni put koji povezuje zahtevani izlaz ili
izlazno dvoriSte sa javnim putem, i nema druge otvore osim
zahtevanih izlaza i okruzen је sa konstrukcijom otpomom u
pozaru kao sto se propisuje za zidove, podove, ј tavanicu
predmetne zgrade.
 &.12 STEPEN IZDRZLJIVOSTI KONSTRUKCIJA U POZARU
• 1" (25) podna oЬioga sa pero-zljeb
spojem ili 1/2" (1З) iverica preko
drvenih dasaka sa najmanjom
deЫjinom od З" (75)
• 6х10 minimum za podne grede;
• 4х6 minimum za krovne grede i
elemente resetke
• 8х8 minimum za stubove koji nose
podno opterecenje; 6х6 minimum
za stubove koji nose samo
opterecenje krova
• Drvo mora blti hemijski obradeno
kako Ы se smanjila njegova
gorivost.
Konstrukcije od teskog drveta (Tip IV) • Videti 2.06
Armirani beton
• DeЫjina betona koji dolazi preko
eelicnog preseka ј dimenzija
celicnog elementa odeduju stepen
otpornosti u pozaru.
• Glina Ш opeka od skriljca sa
ispunom od opeke ili maltera
• Gradevinski papir za prekid spoja
• Viseslojne gipsane ploce, ili gipsani
malter od perlita ili vermikulita па
metalu ili gipsanim letvama
• Vatrootporna pena је mesavina
gipsanog maltera, mineralnih
vlakaпa sa neorganskim vezacem
ili magnezijum oksihloridnim
cemeпtom, nanosi se pod
vazdusnim pritiskom pistoljem za
sprej kako Ы se obezbedila
termicka barijera zagrevanja od
pozara.
• Stubovi ispunjeni tecnosci su
stubovi od konstruktivnih supljih
profila ispunjeni vodom kako Ы se
povecala otpornost na pozar.
Ukoliko su izlozeni pozaru, voda
apsorbuje toplotu, podize se
konvekcijom kako Ьi se uklonil а
toplota, i zamenjuje se hladnijom
vodom iz skladistenog rezervoara 1li
gradskog kanala za vodu.
Gradevinski celik
• Posto graoevinski eelik moze Ьiti oslaЫjen pod visokim
lвe~~epeni otpornosti svih zidan1h zidova se mogu
temperaturama pozara, potrebno је da bude zasticen kako Ы se
obezbedio kvalitet za izvesne vrste konstrukciJe.
Vatrootporni materijali, sklopovi i konstrukcije imaju odredeni stepen
otpornosti na pozar kada se koriste. Ovaj stepen otpornosti na poZэr је
odre"en izlaganjem uzorka u pravoj velicini temperaturama prema
standardnoj krivi koja pokazuje odnos vreme-temperatura i utvrdivanjem
trajanja vremena u satima za koje se moze ocekivati da се materijal ili
konstruktivni sklop izdгZati izlozenost pozaru bez pucanja, sa izvesnim
otvorima koji omogucavaju prolaz plamena ili vrucih gasova, ili
povecavanjem specificne temperature sa suprotne strane od pozara.
Konstrukcija otporna na роZэг stoga obuhvata i smanjenje gorivosti
materijala i kontolisanje sirenja pozara.
Materijali koji se koriste da obezbede zastitu od pozara moraju Ыti
nesagorivi i moraju blti sposobni da izdгZe veoma visoke temperature bez
raspadanja. Oni treba da budu slaЫ konduktori toplote kako Ьi izolovali
zastieene materijale od toplote koja nastaje u pozanu. Ovakvi materijali
ukljucuju beton, cesto sa lakim agregatom, gipsani ili vermikulit malter,
gips kartonske zidne ploee, i razlicite proizvode od mineralnih vlakana.
Na ovoj i sledeeoj strani su prikazani osnovni elementi stepena pozarne
otpornosti za razlicite konstruktivne sklopove. Za detaljnije specifikacije,
potrebno је konsultovati Underwriter's Laboratories, lnc. Materials List, ili
vladine gradevinske propise. Videti takode 2.06 za taЬiicu zahteva za
stepene otpornosti па pozar za osnovne elerн~:nte gradevinskih objekata.
• Arn1irani beton
6-1/2" (165) 4 sata otpornost
б" (150) З sata otpornost
5" (125) 2 sata otpornost
3-112' (90) · 1 sat otpornost
Zidani zid od opeke
8" (205) 4 sata otpornost
6' (150) 2 sata otpornost
4' (100) 1 sat otpomost
"~
==
.
С ,="С ~ 10' (255)
' Suplji zid od opeke
4 sata otpornost
Zid od betonskih zidanih elemenata
8' (205) 2 do 4 sata otpornost
6' (150) 1-1/2 sata otpornost
(::k~;-~d~:~~:~~~~~~k:~::::.~:~~~~ool
uve6ati dodavanjem sloja portland cementa Ш
gipsanog maltera.
 STEPEN iZDRZLJIVOSTI KONSTRUKCIJA U POZARU fA .1 З

;
L· :pL~E":f. ~=~:,~~::,:~~-'"''om -- 1 razmaku od@ 1о" {405)
! ' •• 1/2"\13) gipsane ploce tipa Х
: ili 5/8 (16) gipsani malter na
·· · · ·· ···· · · ·· · · · · ··· ··· · " ·· · · metalnoj mrezi.
Pozarna otpornost od 1h

/- Vatrootporni krovni pokrivac

preko izolacione ploce od drvenih
vlakana i 1-1/2"(38) celicna
2-1/2" (64) celicпi stuЫci na
osovinskom razmaku od
@16"(405)
krovna ploea 5/8' (16) gipsani malter па
metalnoj mrezi, ili 5/8" (16)
! i gipsane ploce
Celiёne grede Tipa Х na svakoj strani
3/4" (19) gipsani maller na
,с/ metalnoj mrezi

..-----------2" (51) evrsta gipsano malterska

(51) armirano betonska ...,.-"...-:----..,-~-,--,-~__,....,.. ."..,..-!r_,__
-,-,.,--"., pregrada sa 3/4" (19) profilima i
ploca na celicnim oЬiikovanim gi;~::з::;.;:::З%;:;":.=:;.~···~-·~·':;;;··~·=····:з,сz:::'::':::·;;;:;:~·~·,: 3/8" (10) gipsanim letvama
1 elementima
Poiarna otpornost od 1h
--t---Celicne grede
_ј,.- 5/8' (16) gipsane ploce
· Tipa Х ili perlit malter na 3/8'(10)
perforiranim gipsanim le!Vama
spojenim sa 3/4" (19)
Pozarna otpornost od 2h hladnooЬiikovanim profilima
2x4stuЬici na osovinskom
razmaku od @ 16" (405)

:r
7/8" (22) jednostavni gipsani
malter sa drvenim vlaknima
~.=._..:...:..._·_.~:....::..:'-:.!..±::.::_::.:,-·····_;~:.:Ј . ~-.:~·~w:;Е·:з~.
' '.·г ;;~:~~Jf~~;~~~~~ ~~psanim 1
lsto kao i gornji primer, ali sa ;::·:·.~\~А· nametalnojmrezi,ilidva
1:1 • '" ] '[ '
• '. ' : ; " . ·" z· '1
, =ё , ~ ,
S~~~~::z:=:z:;:::S_~_:i_3
Ck ~ sloja 5/8" (16) g_ipsanih ploca
t1pa Х na svakOj S\ГЭПЈ
1 malterom na metaln~m
letvama ёelicni profili na osovinskom
[

= '' 1 '·"
;f •.
rastojanju od@ 16" ili 24'
(405 ili 610)
~~"..,-;-:-~~""7"':....".,.,..".".~~~---.'V"! 3' (75) рЈоёа 3/4" (19) perlit gipsani maller
Armirano betonska rebra na 3/8" {10) perforiranoj
1' (25) vermikulat gipsani gipsanoj ploci, ili dva sloja
malter na metalnoj mrezi 1/2" (13) gipsanih рlоёа
spojen sa 3/4' (19) tipa Х na svakoj strani
hladnooЬiikovanim profilima
na osovinskom rastojanju
od @ 12" (305) 2' (51) ёvrsta gips malterska
~ pregrada ili 1/2" gipsanih
1-1/2' (38) zavrsni sloj od
§1~~·.~·~'·~-~·-~'-~-~-·~·~-~·~~·~Ј~Д-~=
·~-. рlоёа tipa Х sa svake strane
preko gipskar1onske ploce u
betona sa peskom-sljunkom Pozarna otpornost od 2h jezgru deЬijine 1" (25)
8" (205) prefabrikovane betonske
ploee 1svi spojevi su zaliveni

6-112' (165) oЫcni ili 5" (125)

prosirena betonska ploca
saskriljcem
Pozarna otpornost od 4h

Tavanice i krovovi Zidovi i pregrade

CSI 07250 Zastita od pozara

 &.14 AKUSTIКA

Akustika је oЫast fizike koja se bavi nastankom, kontrolom,

transmisijom, prijemom i efektima zvuka. Zvuk se moie definisati
kao osetljivost koja se javlja u slusnim organima koja је izazvana
mehanickom energijom zrecenja koja se prenosi kao longitudinalni
pritiskujuci talasi kroz vazduh ili neki drugi medijum.

• Zvucni talasi su longitudinalni pritiskujuci talasi u vazduhu ili u

elasticnom medijumu koji stvaraju oseeaj cujnosti.
Zvuk se prostire kroz vazduh priЫizno 1087' (0.3km) u sekundi
na nivou mora, kroz vodu priЫizno 4500' (1.4km) ро sekundi,
kroz drvo aproksimativno 11,700' (3.6km) ро sekundi ј kroz cefik
aproksimativno 18,000' (5.5km) ро sekundi.

Dijagram jacine zvuka је kriva

koja predstav!ja nivo pritiska
zvuka na kome su zvukovi
razlicitih frekvencija podeljeni ро • Prag-granica bola је nivo intenziteta zvuka dovoljno visok da
grupu slusalaca kako Ьi mogli da stvori osecaj bola u ljudskom uhu, i oЬicno iznosi oko 130 dB.
podjednako cuju.

• ~otoma ;estera 1
ft-__c'<+--+--+----+-+--i~
f
1
Simfonuski orkestar --1--+--- 100 • Decibel (dB) је jedinica za izrazavanje relativnog pritiska iii
intenziteta zvuka na ujednacenoj skali od О za najmanje
primetan zvuk do oko 130 za srednji prag cujnosti. Merenje
deciЬela је zasnovano na logaritamskoj skali posto poveeanja
Vikanje uzalvorenom prosloru r--------11--- 80 zvucnog pritiska ili intenziteta se dozivljavaju kao jednaka kada
odnos izmedu uzastopnih promena u intenzitetu ostaje
1
konstantan. Nivoi decibela dva izvora zvuka, stoga ne mogu Ьiti
sabrani matematicki: na primer, 60 dB + 60 dB = 63 dB, а ne
60
120 dB.

40

Prag-granica bola је minimalni pritisak zvuka koji је pogodan da

stvori oseeaj cujnosti i znosi oЬicno oko 20 mikropaskala Ш nula
15.7 62.5 250 1000 4000 16,000 dB.
'-----------------------~~------ Zvucna frekvencija predstavlja opseg frekvencija od 15Hz do
20,000 Hz koje su cujne za ljudsko uho. Неге {Hz) је Sl jedinica za
frekvenciju i jednaka је jednom krugu ро sekundi.

Dopler efekat је prividna promena u frekvenciji koja nastaje

kada su zvucni izvor i slusalac u pokretu medusobno;
frekvencija se poveeava kada se izvor i slusalac priЬiizavaju
jedna drugom, а smanjuje se kada se udaljavaju.
 AKUSTIKA &.1 S

Projekat akustike predstavlja planiranje,

oЬiikovanje,zavrsne obrade, i planiranje
namestaja u zatvorenom prostoru kako Ьi se
uspostavilo akusticno okruzenje kakvo је .-----·Reflektujuce povrsine su neapsorbujuce povrsine
neophodno da Ы se cuo govor ili zvuk muzike. / sa kojih se udami zvuk reflektuje, koje se koriste da
/ preusmeravaju zvuk u prostoru. Kako Ы Ьila
efektivna, reflektujuca povrsina treba da ima
dimenziju koja је u najmanjem jednaka ili veca od
talasne duzine najnize frekvencije zvuka koji se
reflektuje.
• Slika izvora

• lzvor )

\ _________.Difrakcioni zvuk predstavlja zvucne talase u

~ vazduhu koji su deformisani difrakcijom oko neke
~ prepreke na svojoj putanji.
Ј

eflektovani zvuk је povracaj neapsorbovanog

zvuka u vazduhu posle udaranja u neku povrsinu,
pod uglom koji је jednak upadnom ugltl.

~ • Zvuk u vazduhu putuje direktno od
izvora do slusaoca. U prostoriji,
ljudsko uho uvek cuje direktan zvuk
pre nego sto cuje refiektovani zvuk.
Sa povecanjem intenziteta guЬitaka
zvuka, znaeaj reflektovanog zvuka se
povecava.
• Atenuacija је smanjenje u energiji ili
pritisku ро jedinicnoj povrsini zvucnog
talasa, koja nastaje sa povetanjem
гastojanja od izvora kao rezultat
apsorpcije, disperzije, ili sirenja
zvucnih talasa u tri dimenzije.
• Reverberacija је postojanost zvuka u nekom
zatvorenom prostoru, koji је izazvan slozenom
refleksijom zvuka posle prestanka emitovanja
zvuka od strane izvora. Vreme reverЬeracije је
vreme u sekundama koje је potrebno zvuku
nastalom u zatvorenom prostoru da oslabl na
jacinu od 60 dB.
• Rezonanca је pojacanje i produzenje zvuka koje
nastaje odgovarajucom vibracijom, viЬracijom
koja је nastala u jednom telu vibracijama sa
tacno istim periodom u susednom telu.

• Ehoi /odjeci/ su ponavljanja zvuka koja nastaju

odЬijanjem zvucnih talasa о povгSinu koja ima
funkciju prepreke, koja su dovoljno glasna i
primljena dovoljno kasno da Ьi Ьila opazena tako
primetno od izvora. Odjeci mogu da se javljaju
kada su paralelne povrsine odvojene
medusobno vise od 60' (18m).
• Treperenje predstavljaju brzi uzastopni ehoi koji
su nastali odbljanjem zvucnih talasa izmedu dve
paralelne povrsine, sa dovoUnim vremenom
izmedu dva odЫjanja kako Ьi se omogucilo da
slusalac moze da primeti odvojene, posebne
signale.

Fokusiranje је konvergencija zvuёnih talasa koji

su odЬijeni о konkavnu povrsinu.
[}ј. 16 KONTROLA ZVUКA

Buka је Ьilo koji zvuk koji је пероzеlјап, пeprijataп, ili пeskladaп, ili
koji ometa пekog da slusa ili da cuje пesto. Kad god је moguce,
buka treba da bude koпtrolisaпa vec па svom izvoru.
Delovi sa Ьlokirajucim dejstvom koji preпose zvuk kroz puni
prostor ј poduzпo kao povezujuci elementi kao sto је sistem
kaпala ili cevovod.

Potrebno је izabrati masinsku opremu sa niskim jaciпama zvuka.

Jacina zvuka је subjektivna jedinica zvuёnosti koja је jednaka
,/ referentnom zvuku od 1000 Hz koji ima intenzitet od 40 dВ.

Potrebno је koristiti zaptivne elemeпte pri montazi i elasticne

zastitne gume kako Ьi se izolovale vibracije od opreme sa
~;;;;;;~~~~~':Т .
/
graaevinskog objekta i omogucilo sistemu da redukuje prolaz

i
1 vibracije i buke do noseee strukture.

lпertni Ьlok је teska betonska podloga za vibracionu masinsku

opremu, koji se koristi sa viЬracioпim izolatorima kako Ьi se
poveeala masa opreme i smaпjila mogucnost za vibracioпo
pokretanje.

Smanjenje buke
Zahtevaпo smапјепје u пivou buke sa jednog prostora do drugog
zavisi od nivoa zvucпog izvora i пivoa пametljivosti zvuka koji moze
biti prihvatljiv za slusaoca. Opazeni ili jasan nivo zvuka u prostoru
је u zavisпoti od:

Traпsmisionog guЬitka kroz zid, pod i meauspratnu konstrukciju

• Apsorpcionih kvaliteta prijemnog prostora;

Nivoa maskiranja ili odlaganja zvuka, koji uvecava prag cujnosti

za druge zvukove u njihovom prisustvu.
• Smetnje od brujanja ili amЬijentalni zvuk је zvuk koji normalпo
90 postoji u nekoj srediпi, оЬiёпо је sastavljeп od zvukova od
spoljasпjih i unu!rasnjih izvora, od kojih se nijedan ne moze јаsпо
identifikovati od strane slusaoca .
80

70 Veoma bucno • Beli sum је nepromenljiv, neпametljiv zvuk koji ima isti intenzitet
za sve frekveпcije date skupiпe, а koji treba da maskira ili ponisti
CD nezeljeпi zvuk.
"О 60
=>
ro
-"'
=>
~ 50
$
~
N

з
с:: 40
.<:
о

z> 30
20
Kriva kriterijuma buke predstavlja jedпu u пizu krivih koje
10 -· predstavljaju пivo opterecenja zvukom koji пе Ьi trebalo da bude
prekoracen u razlicitim srediпama. Visi пivoi buke se preporucuju
о па пizim frekvencijama posto је ljudsko uho mапје osetljivo па

63 125 250 500 1000 2000 4000 .zvuke u toj oЬiasti frekveпcija.
• ·Oktavпe srednje frekvencije u Hz
 KONTROLA ZVUKA fJJ. 17
Akusticka moc pregrade
• Akusticka moc pregarde (engl.-transmission lossfТL) је .,---,
60
odredena performansa gradevinskog materijala ili konstrukcije
koja ukazuje na sposobnost u sprecavanju transmisije zvuka
!
1
1
'
1'1 !'
1 .....-1---'
vv
1
50 '
koji se prenosi vazduhom, i jednaka је redukciji u intenzitetu ~~
1
zvuka kada on prolazi kroz materijal ili konstruktivni sklop kada
se testira na 1/3 oktave centralne frek1rencije od 125 do 4000
со
"О
::0
·(.)
40
1
1
1/ Ј
i
!
'

VJ~ R ~!/!
о

Hz: izrazava se u decibelima. Е i !

'
!
ro ...... -- 1
1 !
1
с:
о
30
i 1 i !
1
т;
/.А ~
• Srednja akusticka moc pregrade је jednobrojna vrednost koja
predstavlja performansu gradevinskog materijala ili
о_

о ~ 1'-.. l" 1'--.

ii l_L)
vv 1./1/
(Ј)
о_

konstruktivnog sklopa u sprecavanju prolaza vazdusnog zvuka, ro 20 1---- 1-r laЬoralonjski dob 1jena kriva apsorpcionih moti
~ t---..
ro
jednaka је sredпjoj vrednosti akustickih moci pregrade koje su с:

1!:> Standardna!rekvenciona kriva

merene па devet testiranih frekvencija . Q) '
• Stepen izolovaпosti (eпgl.- sound transmissioп class 1S_Ig) је
jednobrojпa vrednost koja predstavlja karakteristiku
~
.
! 1

gradevinskog materijala ili koпstruktivnog sklopa da sprecava о

prolaz vazdusпog zvuka, i dobijen је uporedivanjem 125 250 500 1000 2000 4000
laboratorijske testne krive za akusticku moc pregrade za • Jedna trec·ina oktave srednjih frekvencija u Hz
materijal ili sklop sa standardnom frekveпcijskom krivom. Sto је
veca vredпost stepeпa izolovanosti (STC), veca је i vredпost
zvucne izolovaпosti materijala ili konstrukcije. Јеdап otvoreпi
prolaz za vrata ima stepen izolovanosti 1О, пormalna
konstrukcija ima vrednosti zvucne izolovanosti od 30 do 60;
specijalna koпstrukcija se zahteva za stepeпe izolovaпosti
iznad 60. Tri faktora uveeavaju apsorpcioпu moc konstruktivпog
sklopa: odvajanje na delove, masa, i apsorpcioni
kapacitet.
' Pregrade sa razmaknutom potkonstrukcijom za
redukovanje traпsmisije zvuka izmedu soba se
uokviruju sa dva reda stuЬica u cik-cak liniju koji
podupiru suprotпe straпe pregrade, ponekad sa
izolacijom od staklene vune izmedu.

Elasticni pregradпi elementi predstavljaju sistem

fieskiЫiпih поsаса ili dodataka, kao sto su elasticпi
kaпali i metalni spojпi elemeпti, koji omogucavaju
povrsinama sobe da vibriraju normalno bez
preпosenja vibracioпih kretanja i spajanja buke sa
nosecom konstrukcijom.
Vazdusni prostori uvecavaju transmisione guЫtke.
Pregrade sa zaptivenim kanalima i drugim otvorima i
pukotiпama u zidovima i podovima treba da
odrzavaju kontinuitet zvucne izolacije.

• Akusticka masa se suprotstavt;:. prolazu zvuka

pomocu iпer~i!e i pl~s!:~'"Js!i prelaznog medijuma. U
opstem slucaju, teze i telo vece gustine, ima vecu
Udarni zvuk otporпost па prolaz zvuka.
Udarпi zvuk је zvuk koji se preпosi kroz zgradu i koji је nastao pod
dejstvom fizickog delovaпja, kao sto su па primer koraci ili • Koeficijent apsorpsije је pokazateij efikasпosti
pomeranje namestaja. materijala u apsorbovanju zvuka na odredeпoj
• lzolociona moc па uticaj udarпog zvuka /engl.-imapact insulation frekvenciji, i jednak је udelu upadne energije zvuka u
class /ICC// је jednobrojпa vrednost koja pokazuje karakteristiku frekveпciji koju је materijal apsorbovao.
роdпе ili tavanicne koпstrukcije da sprecava prolaz udarпog
zvuka. Sto је veea izolacioпa moc па uticaj udarnog zvuka,
koпstrukcija је efektnija u izolovanosti па udarпi zvuk. Vredпost
izolacione moci па uticaj udarпog zvuka zamenjuje nekada
koriscenu grubu meru efektivnosti роdпе konstrukcije kada је
гес о izolovanju udame buke (engl. lmpact Noise Ratiпg /INR!) i
priЫizno је jednaka gruboj meri efektivnosti (INR ratiпg) + 51 dB
za datu konstrukciju.
 .18 GRAFICКI SIMBOLI MATERIJALA

Zemljani radovi • Zemlja • Sljunak • Stena

ј:··.:.:··... ··;_,·:.:·;.;\
Вetonski radovi • liven na licu mesta • Mrsavi beton • Malter

~
.· .. ·_ .

Zidanje elementima • Opeka • Vatrootporna opeka • llovaea, naЫjena zemlja

• Betonski Ыоk • Graaevinske fasadne ploCice

Kamen • Seceni kamen • Lomljeni kamen • Skriljac • Mermer

Metal • Celik • Aluminijum • Mesing/bronza

с;:= Ј
Drvo • Fino obradeno • Grubo obradeno • Za zatvaranje

• lverica - krupna • lverica - sitna

~1 111111
lzolacija • U oЫiku prostirke/meka • Tvrda izolacija • Penasta izolacija

Staklo • Staklo • Stakleni Ыоk

11111111111111111
Zavrsne obrade • Keramicke ploCice • Akusticke ploCice • Teraco

• Gips
Ш!ШШШЈIШ\111111\ШI!ШIIШ
• Materijali za pokrivanje od tkanine
--- _,
• Plasticni laminat
 CSI MASTERFORMAT &.19

Masterformat је sistem razvijen od strane lnstituta za specificiranje gradenja /Construction Deo 1 • Opsti zahtevi
Specifications lnstitute (CSI)/ za potrebe koordinacije specifikacijama, registrovanje 01010 Sadrzaj radova
tehnickih podataka i literature proizvoda, odredivanja troskova gradenja i organizovanja 01020 lsplate
ugovora о gradenju. Ovaj sistem је organizovan u 16 delova koji su zasnovani па
01025 Merenje i placanje
medusobnoj zavisnosti izmedu materijala, radova Ш funkcije.
01030 Moguca odstupanja/Aiternative
01035 lzmenjene procedure
Masterformat ima sledeCih 16 delova: 01040 Koordiniranje
01050 Obavljanje ispitivanja 1istrazivanja
Deo 1 Opsti zahtevi 01 060 Zakonski zahtevi
Deo 2 - Pripremni radovi па gradilistu, zemljani radovi, obrada povrsina, komunalni 01070 ldentifikacioni sistemi
sistemi 01090 Reference
Deo З - Betonski radovi 011 ОО Specijalne procedure projekta
Deo 4 - Zidarski radovi 01200 Sastanci za projekat
01300 Podnosenja
Deo 5 - Metali
01400 Kontrola kval iteta
Deo 6 - Drvo i plasticne mase
01500 Olaksice pri gradenju i privremene kontrole
Deo 7 Termicka zastita i zastita od vlage 01600 Materijal i oprema
Deo 8 - Vrata i prozori 01650 Pustanje u rad postrojenja 1izgradnja
Deo 9 Zavrsne obrade 01700 Zavrsna podnosenja
Deo 10 - Specijalni elementi 01800 Odгlavanje

Deo 11 Oprema
Deo 12 - Namestaj
Deo 2 • Pripremni radovi па gradilistu, zemljani radovi,
Deo 1З Specijalne konstrukcije
obrada povrsina, komunalni sistemi
Deo 14 - Transportni sistemi 02010 Podzemno ispitivanje
Deo 15 - Masinske instalacije 02012 Standardni testovi probojnosti
Deo 16 - Elektricne instalacije 02016 Seizmicko ispitivanje
02050 Rusenje
Svaki deo је dalje podeljen na grupne sekcije i pojedinicne radove, od kojih је svaki 02100 Priprema lokacue
oznacen petocifrenim brojem. 02140 lsusivanje podzemne vode
02150 Podupiranje i podzidivanje
02160 Sistemi podupiranja iskopa
г-· Prve dve cifre se uvek odnose na broj dela. 02164 Ankeri za zemlju i stene
• 00000
02168 lzgradnja zidova za mulj
L_. Poslednje tri cifre se odnose па broj pojedinacnih radova. 02170 Zagati
02200 Zemljani radovi
02210 Ravnanje 1planiranje terena
Za vise informacija, konsultovati Masterformat- Masterlist of Тttles and Numbers for the 02220 Js·.opavanje, nasipanje i nabljanje zemlje
Construction lndustry. koji је objavio lnstitut za specificiranje gradenja !Тhе Construction 02240 S1aЬilizacija zemljista
Specification lnstitute/, 601 Madison Street, Alexandria, VA 22З14. 02270 Zastita kosine i kontrola erozije
02ЗОО Bu.1enje tunela
02З50 Sipt,vi i kesoni
02З60 PoЫjajuci sipovi
02З80 Kesoni
02480 Radovi pod vodom
02500 Poploёavanje i povrsinska obrada
02505 Popolocavanje od zrnastih zastora
02515 Elementi za polocavanje
02520 Betonsko poplocavanje
02600 Materijali za instalacije komunalnih sistema
02660 Sistem vodosnabevanja
02670 lzvori vode
02680 Sistem snabdevanja gorivom i parom
&.20 CSI MASТERFORMAT
02700 Kanalizacija i odvodnjavanje
0271 О Odvodni sistemi objekta kod kojih se otpad
ne izbacuje usled gravitacije, vet se skuplja
i pumpom izbacuje
02720 Sistem kisne kanalizacije
02730 Sistem fekalne kanalizacije
02740 Septicki sistemi
02760 Odrzavanje podzemnih cevi
02770 Bazeni ј rezervoari
02800 Uredenja lokacije
02840 Mobllijar za opremu staza, puteva ј parkinga
02900 Uredenje zemljista
Deo З • Betonski radovi
031 ОО lzrada oplate za beton
03200Armatura za beton
03210 ёelik za armaturu
03220 Mreza od zavarenih zica
03230 KaЫovi za prednaprezanje
03240 Ojacana armatura
03250 Elementi od betona
03300 Armirani beton liven na licu mes\a
0331 О Strukturalni beton
03330 Arhitektonski beton
03350 Zavrsna obrada betona
03370 Negovanje betona
03400 Prefabrikovani beton
03410 Prefabrikovani beton za konstrukcije
03460 Prefabrikovani beton za visokagradnju
03470 Montazni gotovi betonski elementi
03500 Cementne ploce i zavr5nj slojevi
03530 Sistemi ploca od drvo-cementnih vlakana
03550 Zavrsni slojevi od betona
03600 Zalivanje spojnica/injektiranje
03700 OdгZavanje i ёiseenje betona
03800 OЬicni/nearmiranj beton
Deo 4·Zidarski radovi
04100 Malter i cementпj malter za vezivanje opeke
04150 Oprema za zidanje
04200 Zjdanje opekarskjm elementima
04210 Opekarski elementi od gline
04220 Opekarski elemennti od betona
04230 Elementi za zidanje od armiranog betona
04235 Prethodno montirani panelni sistemi za
zidanje
04270 Stakleni elementi za zidanje
04290 Zjdanje elementima od ilovaee
04400 Kamen
04420 Seceni kamen
04450 Kamena оЫоgа
04500 OdгZavanje i ciscenje zidanih elemenata
04550 Zidanje vatrootpornim zidarskim element1ma
----------------------- ---·····-------------------
04600 Zidanje zidarskim elementima koji su otporni
na koroziju
04700 Zidanje vestackim zidarskim elementima
04720 Liveni kamen
Deo 5 • Metali
05010 Metalni materijali
05030 Premazi za metal
05050 Ojacanja metala
05100 Ramovske metalne koпstrukcije
05120 Struktu ralni celik
05140 Strukturalni aluminijum
05200 Metalni spojevi
05210 Celicni spojevi
05300 Metalne ploce
05400 Krovna konstrukcija od hladnooЬJjkovanih
metala
0541 О Noseci metalni sistemi sa zavrtnjevjma
05420 Gredni sistemi od hladnooЫiko·"anih metala
05500 Fabrjcki proizvodi od metala
05510 Metalna stepenista
05520 Ograde i sipke
05550 Gazista i cela stepenista
05580 Fabricki proizvodi od metalnih taЫi
05700 Ukrasni metal
05715 Prefabrjkovane spiralne stepenice
05800 Kontrola ekspanzije
05900 Hidraulicke strukture
Deo 6 • Drvo i plastiёne mase
06050 Ucvrscjvaёi i adhezivi
06100 Gruba stolarija
06105 Temeljne konstrukcjje od obraaenog drveta
0611 О Ramovske konstrukcije od drveta
06115 Daseana oplata
06120 Konstruktivni paneli
06125 Drvene ploce
06130 Konstrukcije od masjvnog drveta
06135 Resetke od drvene grade
06140 Ploce od drvene grade
06150 Drveni i metalni sistemi
06170 Prefabrikovano gradevinsko drvo
06180 Konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta
06190 Drvene resetke
06195 Prefabrikovane drvene grede ј tavanjace
06200 Zavrsna stolarija
06220 Fabriёka stolarija
06250 Prethodno zavrsene drvene oЬioge
06260 ОЫоgе od ploea
06300 Zastita drveta
06310 Obrada drveta zastitnim sredstvima
06320 Zastita drveta usporivacima gorenja
06330 Zastita drveta od insekata
06400 Arhitektonska obrada drveta
0641 О Kutista
06430 Drveno stepenise i rukohvati
06450 Glacanje i obrada
06500 Gradevinske plasticne mase
06600 Plasticni radionicki napravljeni elementi
06650 Radionicki napravljeni elementi od cvrstih
polimera
Deo 7 • Termicka zastita ј zastita od vlage
07100 Postavljanje hidroizolacije
07110 Hidroizolacija u vidu taЬii membrane
07130 Hidroizolacija na bazi bentonita
07145 Cementna hidroizolacija
07150 Postavljanje parobrane
07160 Postavljanje Ьitumenizirane parobrane
07180 Supstance koje odЬijaju vodu
07190 Usporivaci provoaenja pare
07195 Vazdusne barijere
07200 lzolacija
07210 lzolacija gradevinskog objekla
07220 lzolacija krova i tavanice
07240 Spoljasnja izolacjja ј zavrsni sistemi
07250 Zastita od pozara
07300 Sindra i krovni crepovi
0731 О Sindra
07320 Krovni crepovi
07 400 Fabricke vrste elemenata za pokrivanje
krovova i oЬiaganje fasada
07450 Cementni paneli ojacani fiber-staklom
07460 OЬiaganje fasade
07480 Elementi za oЬiaganje spoljasnjeg zida
07500 Pokrivanje krova membranom
0751 О Viseslojno Ьitumensko pokrivanje krova
07520 Pokrivanje krova postupkom valjanja
elemenata
07530 Pokrivanje krova jednostrukom membranom
07540 Hidroizolacija koja је u vidu tecnog premaza
07550 Pokrivanje krova zastitnom membranom
07570 Premazi za saobracajne povrsine
07600 Opsivanje lima i postavljanje limenih taЬii
0761 О Pokrivanje krova metalnim taЬiama
07620 Opsivanje lima metalnim taЬiama
07650 Savitljivo opsivanje limom
07700 Specijalni elementi za krov i dodatna
oprema
07800 Otvori u krovu
07900 Zaptivaci spojeva
Deo 8 • Vrata ј prozori
081 ОО Metalna vrata i okvirj
0811 О Celicna vrata i okviri
08120Aiuminjjumska vrata i okviri
08140 Bronzana vrata i okviri

08200 Drvena i plastiёna vrata
0821 О Drvena vrata
08220 Plastjёna vrata
08250 Bravarija za drvene otvore
08300 Specijalna vra!a
0831 О Кlizna vrata i resetke
08330 Vra!a koja se umotavaju
08350 Harmonika vrata ј resetke
08360 Profi!isana garazna vrata na djzanje
08390 Spoljna zastitna vrata
08400 Ulazi i jzlozi
08410 Aluminijumski ulazi ј jzlozi
08420 Celiёni ulazi i izlozi
08440 Ulazj i izlozi od bronze
08450 Stakleni ulazi
08470 Rotaciona ulazna vra!a
08480 Ulazi sa vertikalnim kliznim vratima
08490 Кlizni izlozi
08500 Metalni prozori
08510 Celiёni prozori
08520 Aluminjjumski prozori
08540 Prozori od bronze
08600 Drveni i plastiёni prozori
08610 Drveni prozori
08630 Platiёni prozori
08650 Specijalni prozori
08655 Krovni prozori
08700 Bravarija
08710 Mehaniёka oprema za vrata
08760 Bravarija za prozore
08800 Zastakljenje
0881 О Staklo
08840 Plastiёna zastakljenja
08900 Staklene zid zavese
08960 Zastakljeni sistemi u nagibu
08900 Strukturalne s!aklene zid zavese
Deo 9 • Zavrsne obrade
09100 Metalni noseci sistemi
09120 Viseci plafonski sistemi
09200 Rablc mreze i gips
09210 Gipsani malter
09215 ОЫоgа spoljnih zidova malterom
09220 Malter od portJand cementa
09250 Gipsane рlоёе
09300 Plocice
09310 Keramiёke plocice
09320 Ploёice od tanke opeke
09330 Neglazirane keramiёke plocice
09340 Asfaltne plocice
09400 Teraco
09450 OЫaganje fasadnih zidova kamenom
09500 Akustiёka obrada
0951 О Akustiёki plafoni
09520 Obrada akustiёkih zidova
09530 Akustiёka izolacija i barijere
09540 Specijalne zidne povrsine
09545 Specijalne povrsine tavanica
09550 Podovi od drveta
09560 Postavljanje podova od dasaka
09570 Postavljanje podova od parketa
09600 Podovi od kamena
09630 Podovi od elemenala za zidanje
09650 Elasticni podovi
09680 Tepisi
09700 Specijalni podovi
09780 Obrada podova
09800 Specijalni premazi
09820 Cementni premazi
09845 Ekspanzivne oЬioge /protivpozarni namazl
09900 Bojenje
09930 Transparentne оЫоgе
09950 Zidne oЬioge
Deo 10 • Specijalni elementi
10100 Vizuelne reklamne taЬie
10150 Pregrade i ormari
10160 Metalne pregrade za toalet
10165 Pregrade za toalet prekrivene plastikom
10180 Pregrade za toalet od kamena
10200 Zastori i otvori
10240 Resetke i pregrade
10250 Sistem' pomocnih pregrada
10260 Zidni i t'gaoni zastilni elementi
10270 Pomo6n; podovi
10290 Uredaji za kontrolu stetocina
10300 Kamini i l'e6i
10305 Fabricki п,1pravljeni kamini
10320 Peci
10340 Fabricki napravljeni elementi za uredenje
spoljasnjeg prostora
10350 Stubovi za zastave
10400 Uredaji za identifikaciju
10450 Uredaji za kontrolu pesackog kretanja
10500 Brave
10520 Specijalni elementi za zastitu od pozara
10530 Zastitni premazi
10550 Specijalni postanski elementi
10600 Pregrade
10650 Pregrade sa mogucnoscu otvaranja
10670 Police za skladistenje
10700 Spoljasnji sistemi zastite za otvore
10750 Specijaln\ eleme'nti za telefon
CSI MASТERFORMAT .21
10800 Dodatna oprema za toalet i kupatilo
10880 Lestve
10900 Specijalni elementi za garderobe i plakare
Deo 11 • Oprema
1101 О Odrzavanje opreme
11020 Oprema obezbedeoja i sefova
11030 Oprema za Ьlagajne i usluge
11040 Oprema za crkve
11 050 Oprema za ЬiЬiioteke
11 060 Pozorisna i scenska ор гета
11070 Pomocna oprema
11090 Oprema kontrolnih prostorija
11100 Trgovacka oprema
11110 Oprema vesernica i susionica ruЬija
11120 Oprema za prodajne prostore
11130 Audio-vizuelna oprema
11140 Oprema za servise voziia
11150 Oprema za kontrolu parkinga
11160 Oprema na pristanistima za utovar
11170 Prenosna oprema za cvrst otpad
11190 Oprema za Ьlokiranje
11200 Oprema za vodosnabdevanje i odгZavanje
11280 Hidraulicne brane i ventili
11300 Tretiranje i upravljanje teёnim otpadom
11400 Oprema za sluzenje hrane
11450 Rezidencijalna oprema
11460 Kuhinjski elementi
11470 Oprema mracne komore
11480 Oprema za atletiku i rekreaciju
11500 lndustrjjska i procesna oprema
11600 Laboratorijska oprema
11680 Kancelarijska oprema
11700 Medicinska oprema
11850 Navigaciona oprema
11870 Oprema za poljoprivredu
Deo 12 • Namestaj
12050 Fabricka гоЬа
121 ОО Umetnicki predmeti
12300 Fabricki proizvedena kucista
12301 Metalna kucista
12302 Drvena kucista
12500 Obrada prozora
12520 Zastori
12515 Unutrasnji kapci
12520 Zasenjivaci
12540 Zavese
12600 Namestaj i oprema
12620 Namestaj
12670 Zastirke i asure
&.22 CSI MASТERFORMAT
12700 Visestruka sedista
12800 Unutrasnje blljke i zasadivaci
Deo 13- Specijalne konstrukcije
1301 О Pпeumatske strukture
13020 lпtegrisaпa oprema
13025 lntegrjsaпi plafoпi
13080 Koпtrola zvuka, viЬracija i sezmiёkih uticaja
13090 Zastita od zгаёепја
13100 Nuklearпi reaktori
13120 Preinzeпjerske strukture
13121 Preiпzenjerski gradeviпski objekti
13122 Metalпi gradeviпski sistemj
13123 Zastakljeпe strukture
13132 Prefabrikovaпe kupolaste strukture
13135 KaЬiovske strukture
13140 Fabricke strukture
13150 Strukture па vodi
13175 Klizalista
13180 Prostori za spaljivaпje
13185 Kucice za pse i zakloпi za zivotinje
13200 Tankovi za skladisteпje teёnosti ј gasa
13220 Podzemпi dron ј mediji filtera
13230 Prostori za apsorbovaпje i dodatna oprema
13240 Sistemi sa kiseoпikom
13260 Sistemi za kondicioпiгaпje taloga
13300 Sistemi za koпtrolu komuпalnih sistema
13400 lпdustrijski i procesпi koпtrolпi sistemi
13500 lпstrumeпtacija za snimaпje
13550 lпstrumentacija za kontrolu traпsporta
13600 Sistemi na bazi sunёeve eпergije
13610 Solarni ravni plocasti kolektori
13630 Коmропепtе solarпih kolektora
13650 Solarпi kolektori sa solarnim celijama
13700 Sistemi na principu energije vetra
13750 Sistemi па bazi komblпovaпe proizvodnje
13800 Gradeviпski automatski sistemi
13815 Sistem ekoloske koпtrole
13825 Sjstemj obezbedenja
13900 Sistemj za gaseпje pozara
13950 Specijalno sigurпosno gradenje
Deo 14 • Transportni sistemi
14100 Teretпi liftovi za preпos hrane
14200 Elevatori
1421 о Elektricпi vuceni liftovi
14240 Hidraulicki liftovi
14300 Eskalatori ј pokretne trake
14400 Liftovi
14420 Liftovi za kolica za invalide
14500 Sistemi za rukovanje materijalom 15870 Ventilatori
14560 Kaпali 15880 Distributivni sistem vazduha
14600 Uzad i kranovi 15890 Kanali
14700 Rotacione ploee 15920 UЫazivaCi zvuka
14800 Skele 15930 Termiпalne jedinice za vazduh
14900 Traпsportпi sistemi 15940 lzlazпi i ulazni otvori za vazdu h
15950 Sistemi kontrole
Deo 15. Masinske instalacije 15955 Sistemi kontrole objekta
15050 Materijali i sistemi masinskih iпstalacija 15960 Sistemi za skladistenje energije
15060 Cevj i armatura za cevi 15990 Testiranje, podesavaпje i balansiranje
151 ОО Ventjli
15150 Merпi instrumeпti
Deo 16- Elektricne insta!acije
15160 Pumpe
16050 Materijali i sistemi elektriёnih iпstalacija
15170 Motorj
16110 Kaпali za elektricne instalacije
15240 Sistemi za kontrolu zvuka, vibracija i
16120 Zice i kaЫovi elektricпih iпstalacija
seizmiёkih uticaja
16130 Kutije za elektriёne instalacije
15250 lzolacija masinskih iпstalacija
16140 Uredaji za postavljanje zica
15260 lzolacija cevi
16200 Sistemi za proizvodnju elektricпe energije
15290 lzolacija kanala
15300 Zastita od pozara 16300 Srednjenaponski elektricпi distributivпi
15310 Cevovod za zastitu od pozara sistem
15330 Mokri sistem rasprskivaea 16400 lnstalacioni i distributivni sistem
15335 Suvi sistem rasprskivaёa 16420 Ulaz za instalacije
15340 Sistem rasprskivaea sa prethodnim 16425 Prekidacka tаЫа
delovanjem 16430 Merni instrumenti
15350 Potopljeni sistem rasprskivaёa 16440 Odspojпi prekidaci
15375 Sistemi hidranata i creva 16460 Traпsformatori
15400 Vodoinstalacije i saпitarne iпstalacije 16470 Panelne taЬie
1541 О Cevovod vodoinstalcija 16475 Prekostrujni zastitпi uredaji
15440 Saпitarije 16490 Prekidaci
15450 Oprema za vodoinstalacije 16500 Osvetljeпje
15500 Sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju 16501 Lampe
15510 Cevovod sa sistemom vruce vode sa 16502 Dodatпa oprema za osvetljenje
prisilпim kruzenjem 1651 О Unutrasnje osvetljenje
15530 Cevovod sa tecnoscu za hladeпje 16520 Spoljasпje osvetljeпje
15545 Hemijska obrada vode 16535 Osvetljenje za vaпredпe situacije
15550 Proizvodnja toplote 16600 Specijalni sistemi
15555 Bojleri 16610 Energetski sistemi za пeprekidno napajane
15610 Kotlarnice
energijom
15620 Grejaci па gorivo
16670 Sistemi gromobranske zastite
15650 Sistem hladenja
16700 Komunikacioni sistemi
15670 Kondenzacione jedinice
16720Aiarmпi i detekcioпi sistemi
15680 RashladivaCi vode
16730 Sistemi ёasovпika i programski sistemi
15710 Rashladni tornjevi
16740 Komunikacioпi sistemi zvuka i podataka
15740 Koпdenzatori
16780 Televizijski sistemi
15750 Prenos toplote
15770 Toplotne pumpe 16850 Elektricni sistemi otporni na grejanje
15780 KomЫnovane jedinice za kondicioniranje 16855 KaЫovi za elektriёno grejanje
16880 Grejaci па elektricnu energiju
vazduha
16900 Sistemi za kontrolu
15810 Ovlazivaёi vazduha
16910 Elektriёпi sistemi kontrole
15820 Aparati za srnanjenje vlage u vazduhu
15830 Terminalne jedinice za prenos loplote 16915 Sistemi koпtrole osvetljenja
15850 Sistemi za upravljanje vazduhom 16920 Sistemi kontrole zivotпe sredine
15860 Centrifugalni ventilatori 16930 Sistemi kontrole za gradevinski objekat
15865 Aksijalni ventilatori 16950 Testiranje
 STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA .23

Web sajt izvori: CSI Deo 1 • Opsti zahtevi Building Seismic Safety Council
Nationallnstitute of Building Sciences
• www.acronymfinder.com American ArЬitration Association 1090 Yermont Avenue I~W. Suite 700
• Association acronyms 335 Madison Avenue,Юth floor Washington, DC 20005-4905
• www.advaпced~uildings.org NewYork, NY10017-4605 www.fJssconline.org
• Technologies for commercial ~uildings www.adr.org
www.aecinfo.com Canada Mortgage and Housing Corporation
• Architecture, engineering, and construction American lnstitute of Architects 700 Montreal Road
• www.afsonl.com 17335 New York Avenue NW Ottawa. ON. К1А ОР7, Canada
• Building product information Washington, DC 20006 www.cmhc-schl.gc.ca
• www.americanarchitecture.com wwv1.aiaonline.com
• Homepage listings forthe building industry Canadian Construction Association
• www.arcat.com/divs American lnstitute of Building Design 75 Albert Street, Suite 400
• Organizations ~у CSI divisions 991 Post Road East Ottawa, ON, К1Р 5Е7, Canada
• www.building.org Westport, CN 06880 www.cca-acc.com
• Building industry exchange www.aibd.org
• www.buildingonline.com Civil Engineering Research Foundation
• Architects, contractors, and manufacturers American lnsurance Association 101515th Street NW, Suite 600
www.codesourcepc.com 1130 ConnecticutAvenue NW, Suite 1000 Washington, DC 20005-2605
• Code-related we~sites Washington, DC 20036 www.cerforg
www.construction.com www.aiadc.org
• Construction ind ustry news Construction Management Association of America
• www.constructioneducation.com American Society of Civil Engineers 7918 Jones Branch Drive, Suite 540
• Construction education 1801 Alexander Bell Drive Mclean. УА 22102
• www.constructionmaterials.com Reston, VA20191-4400 www.cmaanet.org
• Manufacturers Ьу CSI divisions www.asce.org
• www.eren.doe.gov Construction Specifications Canada
• lnsulation information sources American Societ~ of lnterior Designers 100 Lombard Street. Suite 200
• www.floor~iz.com 608 Massachus,:tts Avenue NE Toronto, ON, М5С 1М3, Canada
• Flooring product manufacturers Washington, DC ;юоо2 www.csc-dcc.ca
• www.geoforum.com www.interiors.or!]
• Geotechnical and deep foundation information Construction Specificationslnstitute
• www.homelighting.com American Society of Landscape Architects 99 Canal Center Plaza, Suite 300
• Lighting industry links 636 Еуе Street NW Alexandria, УА 22314-1791
• www.hvacmall.com Washington, DC 20001-3736 www.csinet.org
• НУАС industгy links 1vww.asla.org
• www.ipl.org Energy Efficient Building Association
• lntemet PuЬiic Library general reference site Associated General Contractors of America 10740 Lyndale Avenue South, Suite 10W
• www.nssn.org 333 "lohn Carlyle Street, Suite 200 St. Paul, MN 55420-5615
• Global codes and standards Alexandria, УА22314 www.eeba.org
• www.plumblnglinks.com 1vww.agc.org
• Plumblng industry links Environmental Protection Agency
• www.mnconcretecouncil.org Building Research EstaЬiishment 1200 Pennsylvania Avenue NW
• Concrete industry links and informatian Bucknalls Lane, Garston Washington, DC 20460
• www.solidwaste.com Watford, WD27JR. England www.epa.gov
• Construction waste www.~re.co.uk
www.theЫuebook.com Green Building lnformation Council
• Building prodtJcts directory 130 Lewis Street
• www.virtualengineer.com Ottawa, ON, К2Р 057. Canada
• Engineering links www.greenbuilding са
&.24 STRUёNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA
lnstitute for Research in Construction
National Research Council ofCanada
Ottawa, ON, К1А OR6, Canada
www.nrc.ca/irc
Structural Engineers Association of California Associated Landscape Contractors of America
555 University Aveмue, Suite 126 150 Elden Street, Suite 270
Sacramento, СА 95825-6584 Herndon, VA 20170
www.seaoc.org \'1\VW.alca.org

insurance Services Office Superintendent ofDocuments Construction Materials Recycllng Assoclation

7World trade Center U.S. Government Printing Office РО Вох644
Ne1~ York, NY 10048-1199 РО Вох 371954 Lisle, IL 60532
www.iso.com Pittsburgh, РА 15250·7954 \V~Iw.recycle.net
www.gpo.gov
National Assoc. of Homebuilders Research Center Deep Foundatlons lnstitute
400 Prince George's Blvd. Urban Land lnstitute 120 Charlotte Place, 3rd Floor
Upper Nlarlboro, MD 20774 1025 Thomas Jefferson Street NW, Suite 500W Englewood Cllffs, NJ 07632
www.nahbrc.org Washingtcn, DC 20007 www.dfi.org
www.uli.org
National Council of Ductile lron Pipe Research Association
Architectural Registtt1tion Boards U.S. Dept. of Housing and Llr~an Development 245 Riverchase Parkway East, Suite О
1735 New York Avenue NW, Suite 700 4517th Street SW Birmingham, AL 35244
Washington, DC 20006 Washington, DC 20410 www.dipra.org
www.ncarb.org www.hud.gov
CSI Deo 2 - Pripremni radovi lnternatlonal Associatlon of Foundation Drilling
National Society of Professional Engineers na gradilistu, zemljani radovi, 9696 Skillman Street. Suite 280
obrada povrsina, komunalni sistemi
1420 King Street Dallas ТХ 75243
Alexandria, VA 22314-2794 American Concret<J favement Association www.adsc -lafd.com
www.nspe.org 5420 Old Orcha rd Road, Suite А 100
Skokie, IL 60077·1059 National Asphalt Pavement Association
Occupational Safety and Health Administtt1tion www.pavement.com 5100 Forbes Blvd.
U.S.Dept.oflabor Lanham, MD 20706·4413
200 Constitution Avenue NW American Concrete Pipe Association www.hotmix.org
Washington, DC 20210 222 West Las Colinas Blvd., Suit<J 641
www.osha.gov lrving, ТХ, 75039-5423 National Landscape Association
www.concreU-pipe.org 1250 Еуе Street NW, Suite 500
Partnership for Advancing Technology in Housing Washingtcn, DC 20005
451 Seventh Street SW, Suite В133 American Society of Sanitary Engineering www.anla.org
Washingtcn, DC 20410 901 Canterbury, Suite А
www.pathnet.org Westla ke, ОН 44145 National Stone Association
www.asse-plumЫng.org 1415 Elliot Place NW
Royal Architectuit1llnstitut<J ofCanada Washingtcn, DC 20007
55 Murray Street, Suite 330 Asphalt lnstitute www.aggregaus.org
Otta1va, ON, K1N 5М3, Canada РОВох14052
www.raic.org Lexingtcn КУ 40512·4052 National Utillties Contractors Association
www.asphaltlnstitute.org 4301 North Falrfax Drlve, Suite 360
Society of American Registered Architects Arlington, VA 22203-1627
305 East 46th Street Asphalt Recycllng &Reclaiming Associat!on www.nuca.com
New York, NY 10017-3058 3 Church Clrcle, fMB 250
www.sara·national.org Annapolis, MD 21401 PlumЫng and Dralnage lnstitute
www.artt1.org 45 Brlstcl Drive
South Easton, МА 02375
www.pdionline.org
 STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA .25

CSI Deo З • Betonski radovi Wire Reinforcement lnstitute National Coмcrete Masonry Associatioп
301 East Sandusky Street 2302 Horse Pen Road
American Concrete lnstitute РО Вох450 Herndon, VA 20171-3499
РО Вох9094 Findlay, ОН 45б39-0450 I'JWW.ncma.org
Farmington Нills, М14б333 www.bright.net/ ~wwri
wwlv.aci-int.org CSI Deo 5 - Metali
CSI Deo 4- Zidarski radovi
American Society for Concrete Construction Aluminum Association
3бо00 Country Club Drive Brick lndustry Association 900 19th Street NW, Suite 300
Farminqton Hills, М14б331-3411 11490 Commerce Park Drive Washington, DC 20006
www.ascconc.org Reston, VA20191-1525 www.aluminum.org
www.Ыa.org
Architectural Precast Association American lnstitute of Steel Construction.lnc.
РО Вох0б669 Council for MasonrJ Research One East Wacker Drive, Suite 3100
Fort Myers. FL 3390б-0669 11490 Commerce Park Drive, Suite 300 Chicago.IL 60601-2001
www.archprecast.org Reston, VA 20191 ww1v.aisc.org
www.masonryresearch.org
Canaaian Portland Cement Association American lron and Steellnstitute
1500-60 Queen Street Expanded Shale, Clay and Slate lnstitute 110117th Street NW. Suite 1300
Ottawa, ON, К1 Р 5У7, Canada 2225 East Murray Нolladay Road. Suite 102 Washington, DC 20036-4700
www.cpca.ca Salt Lake City, LIT б4117 www.steel.org
www.escsi.org
Concrete Rei 1forcing Steell nstitute American Welding Society
933 North f'lum Grove Road lndiana Limestone lnstitute of America 550 NW LeJeune Road
Schaumbu -g, IL 60173-475б 400 Stone City Bank Building Miami, FL 33126
www.crsiиg Bedford.IN 47421 www.amweld.org
www.iliai.com
National f recast Concrete Association American Zinc Association
10333 North Meridian Street. Suite 272 lnternational Masonry lnstitute 111216th Street NW. Suite 240
lndianapolis.IN 46290 James Brice House Washington. DC 20036
www.precast.org 42 East Street www.zinc.org
Annapolis, MD 21401
Portland Cement Association www.imiweiJ.org Copper Development Association
5420 Old Orchard Road 260 Madison Avenue
Skokie,IL 60077 МаrЫе lnstitute of America NewYork, NY10016
www.portcement.org 30 Eden Alley. Suite 301 www.copper.org
Columbus, ОН 43215
Post-Tensioning lnstitute www.ma rЬie-institute.com lnternationallnstitute of Welding
171? West Northern Avenue, Suite 114 Zl Paris Nord 2
Phoenix, AZ б5021 Masonry lnstitute of America ВР:50362
www.post-tensioning.org 2550 Beverly Blvd. F95942 ROISSY CDG Cedex
LosAngeles, СА 90057-1000 France
Precast/ Prestressed Concrete lnstitute www.masonryinstitute.org www.iiw-iis.org
175 West Jackson Blvd.
Chicago,IL 60606-693б Masonry Society lron and Stee!Society
www.pci.org 3970 Broadway. Suite 201-D 1б6Thorn Hill Road
Boulder, СО 80304-1135 Warrendale, FA 150б6-752б
www.masonrysociety.org www.issource.org
&.26 STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA

Цght Gauge Steel Engineers Association American Wood Council Harclwood Plywood and Veneer Association
2017 Galbraith Drive 111119th Street NW. Suite 800 РО Вох2789
Nashville, TN 37215 Washington, DC 20036 Reston, VA20195-0789
www.lgsea .сот www.awc.org www.hpva.org

National Associatlon of Architectural American Wood Preservers lnstitute National Hardwood Lumber Association
Metals Manufacturers 2750 Prosperity Avenue, Suite 550 Р0Вох34518
8 South Michigan Avenue, Suite 1000 Fairfax, VA 22031-4312 Memphis, TN 38184-0518
Chicago, IL 60603 www.awpi.org www.natlhardwood.org
www.naamm.org
Architectural Woodwork lnstitute Northeastern Lumber Manufacturers Association
Specialty Steellnstitute of North America 19521saac Newton Square West 272 Тuttle Road
3050 К Street NW Reston, VA20190 Р0Вох87А
Washington, DC 20007 www.awinet.org Cum~erland Center. МЕ 04021
www.ssina.com www.nelma.org
Canadian Wood Council
Steel Deck lnstitute 1400 Blair Place, Suite 210 Society of the Plastics !ndustry
РО Вох25 Ottawa, ON, К1Ј 9В8, Canada 1801 К Street NW, Suite 600К
Fox River Grove, IL 60021-0025 www.cwc.ca Washington, DC 20006
www.sdi.org www.plasticsindustry.org
Cei11a Foundation for Tropical Conservation
Steel Joist lnstitute 2319 North Cleveland Southern Forest Products Association
312710th Avenue North Ext. Chicago, IL 60614 РО Вох 641700
Myrtle Beach, SC 29577-6760 www.ceiba.org Kenner, LA 70064-1700
www.steeljoist.com www.sfpa.org
Certified Forest Products Council
Steel Manufacturers Association 14780 SW Osprey Drive, Suite 285 Western Red Cedar Lumber Association
1730 Rhode lsland Avenue NW, Suite 907 Beaverton, OR 97007-8424 1200-555 Burrard Street
Washington, DC 20036-3101 www.certifiedwood.org Vancouver, ВС, V7X 157, Canada
www.steelnet.org www.wrcla.org
Composite PaneiAssociation
CSI Оео 6 - Orvo i plasticne mase 18928 Premiere Court Western Wood Products Association
Gaithersburg, MD20879·1569 522 SW 5th Avenue. Suite 1500
American Forest &Paper Association www.pbmdf.com Portland OR 97204-2122
111119th Street NW, Suite 800 www.wwpa.org
Washington, DC 20036 Forest Products Laboratory
www.afandpa.org USDA Forest Service Wood Truss Council of America
One Gifford Pinchot Drive 6425 Normandy Lane
American lnstitute ofТimber Construction Madison, Wl53705·2398 Madison, W153719·1133
7012 South Revere Pkwy., Suite 140 www.fpl.fs.fed.us www.woodtruss.com
Englewood, СО 80112
www.aitc-glulam.org Forest Products Society CSI Deo 7- Termicka zastita i zastita od vlage
2801 Marshall Court
American Plywood Association Madison. W153705-2295 Adheslve and Sealant Council
РО Вох11700 wwwforestprod.org 7979 Old Georgetown Road, Suite 500
Tacoma, WA 98411·0700 Bethesda. MD20814
www.apawood.org Hard1vood Manufacturers Association www.ascouncil.org
400 Pcrm Center Blvd., Suite 530
РА 15235
www hзrdwood.org
 STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA .27

Asphalt lnstitute Roof Consultants lnstitute Glass Association of North America

РОВох14052 7424 Chapel Hill Road 2945 SW Wanamaker Drive, Suite А
Lexington, КУ 40512-4052 Raleigh, NC 27607 Topeka, KS 66614-5321
www.asphaltinstitute.org www.rci-online.org www.glasswe~site.com

Asphalt Roofing Manufacturers Association Roofing lndustry Educationallnstitute National Fenestration Rating Council
4041 Power Mill Road. Suite 404 РОВох2029 1300 Spring Street, Suite 500
Calverton, MD 20705 Littleton, СО80161-2029 Silver Spring, MD 20910
www.asphaltroofing.org www.riei.org www.nfrc.org

Cellulose lnsulation Manufacturers Association Structurallnsulated Panel Association National Glass Association
136 South Keowee Street 3413 А 56th Street NW 8200 Greensboro Drive
Dayton. ОН 45402 Gig Har~or, WA 98335 McLean, VA22102
www.cellulose.org www.sips.org www.glass.org

EIFS ln :lustry Members Association Stucco Manufacturers Association National Wood Window and Door Association
3000 Corporate Center Drive, Suite 270 2402 Vista NoЫeza 1400 East Tou hy Avenue, Suite 470
Мо гг JW, GA 30260 Newport Beach, СА 92660 Des Plaines, IL 60018
www eifsfacts.com www.stuccomfgassoc.com www.nwwda.org

lnsula~ion Contractors Association of America Vermiculite Association Sealed lnsulating Glass Manufacturing Association
РОВох26237 Whitegate Асге, Metheringham Fen. Lincoln 401 North Michigan Avenue
Alexandria, VA 22313 UK LN43AL Chicago IL 60611
www.insulate.com www.vermiculite.org www.sigmaonline.org/sigma/

National Roofing Contractors Association CSI Deo 8 • Vrata i prozori Steel Door lnstitute
10255 West Higgins Road, Suite 600 30200 Detroit Road
Rosemont,IL 60018 American Architectural Manufacturers Association Cleveland, ОН 44145-1967
www.nrca.net 1827 Walden Office Square, Suite 104 www.steeldoor.org
Schaumburg.IL 60173-4628
Nor~h Ameгican lnsulation Manufacturers www.aamanet.org Steel Window lnstitute
Association 1300 Sumner Avenue
44 Canal Center Plaza, Su ite 310 American Hardware Manufacturers Association Cleveland, ОН 44115-2851
Alexandria VA 22314 801 North Plaza Drive www.steelwindows.com
www.naima.org Schaumburg, IL 60173-4977
www.ahma.org CSI Deo 9- Zavrsne obrade
Perlite lnstitute, lnc.
88 New Dorp Plaza Builders Hardware Association Acoustical Society of America
Staten lsland, NY 10306-2994 355 Lexington Avenue,17th Floor 2 Huntington Quadrangle
www.perlite.org New York, NY 10017 Melville, NY11747-4502
www.buildershardware.com www.asa.a ip.org
Polyisocyanurate lnsulation Manufacturers
Association Door and Hardware !nstitute Association ofthe Wall and Ceiling lndustries
1331 FStreet NW. Suite 975 14150 Newbrook Drive. Suite 200 lnternationa 1
Washinqton, DC 20004 Chantilly, VA 20151-2223 803 West Broad Street. Suite 600
www.pima.org www.dhi.org Falls Church, VA 22046
www.awci.org
&.28 STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA

Carpet and Rug lnstitute National Wood Flooring Association National Kitchen and Bath Association
Р0Вох2048 16388 Westwoods Business Park 687 Willow Grove Street
Dalton, GA 30722 Ellisville, МО 63021 Hackettstown, NJ 07840
www.carpet-rug.com www.woodfloors.org www.nkba.com

Ceilings and lnterior Systems Construction Painting and Decorating Contractors of America Partition Manufacturers of America
Association 3913 Old Lee Hwy., Suite 33В 185 East Sunrise Hwy.
1500 Lincoln Hwy., Suite 202 Fairfax, VA22030-2433 РО Вох108
St. Cћarles, IL 60174 www.pdca.org Freeport, NY 11502
www.cisca.org
Porcelain Enamellnstitute Porcelain Enamellnstitute
Ceramic Тile Distri!tutors Association 4004 Нillslюro Pike, Suite 224В РО Вох 158541
800 Roosevelt Road, Bldg. С, Suite 20 Nashville, TN 37215 Nashville, TN 37215
Glen Ellyn, IL 60137 www.porcelainenamel.com www.porcelainenamel.com
www.ctdahome.org
Resilient Floor Covering lnstitute CSI Deo 11 • Oprema
Gypsum Association 966 Hungerford Drive, Suite 12В
810 First Street NE, Suite 510 Rockville. MD 20805 American Society of Safety Engineers
Washington, DC 20002 www.rfci.com 1800 EastOakton
www.gypsum.org Des Plaines, ll60018
Terrazzo Tile and МагЫе Association of Canada www.asse.org
Hardwood Manufacturers Association 30 Capstan Gate. Unit 5
400 Penn Center Blvd., Suite 530 Concord, ON, l4K 3Е8, Canada Association of Ноте Appliance Manufacturers
Pitts\:lurgh. РА 15235 www.ttmac.com 111119th Street NW, 5uite402
www.hardwood.org Washington, DC 20036
nle Council of America www.a ham.org
Maple Flooring Manufacturers Association 100 Clemson Research Blvd.
60 Revere Drive, Suite 500 Anderson, SC 29625 Commercial Food Eq,uipment Service Association
Northbrook, IL 60062 www.tileusa.com 9247 North Meridian Street, Suite 216
wwwmapleftoor.org lndianapolis. IN 46260
Vinyllnstitute www.cfesa.com
National Council of Acoustical Consultants 1300 Wilson Blvd., Suite 800
66 Morris Avenue, Suite 1А Arlington, VA22209 National Solid Wastes Management Association
Springfield. NJ 07081-1409 www.vinylinfo.org 4301 ConnecticutAvenue NW, Suite 300
www.ncac.com Washington, DC 20008
Wallcoverings Association wvmenvasns.orglnswma
National Oak Flooring Manufacturers Association 401 North Michigan Avenue
Р0Вох3009 Chicago, 10611 Solid Waste Association of North America
Memphis, TN 38173·3009 www. wallcoverings.org РОВох7219
www.nofma.org Silver Spring, MD 20907·7219
CSI Deo 10 • Specijalne konstrukcije www.swana.org
National Paint and Coatings Association
1500 Rhode lsland Avenue NW Hearth Products Association CSI Deo 12. Namestaj
Washington, DC 20005 1601 North Kent Street. Suite 1001
www paint.org Arlington. VA 22209 American Fabrics Association lnternational
www.hearthassoc.org 345 Cedar Street. Suite 8001
National Terrazzo and Mosaic Association St. Paul, MN 55101-1088
110 Е Market Street, Suite 200 А
Leesburg, VA 20176
www.ntma.com
 STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA .29

American Furniture Manufacturers Association CSI Deo 13- Specijalne konstrukcije Conveyor Section of the Material Handling lnstitute
РО Вох НР-7 8720 Red Oak Blvd., Suite 201
Higћ Point, NC 27261 American Fire Sprinkler Association Charlotte, NC 28217
IVIvw.afma hp.org 12959 Jupiter Road, Suite 142 www.mhia.org
Dallas, ТХ 75238-3200
American Society of Furniture Designers 1vww.firesprinкler.org National Elevator lndustry, lnc.
144 Y./oodland Drive 400 Frank W. Burr Blvd.
New London, NC 28127 Fire Suppression Systems Association Teaneck, NJ 07666-6801
www.asfd.com 5024-R Campbell Blvd.
Baltimore, MD 21236 National Assoclatlon of Elevator Safety Authorities
Business and lnstitutional Furniture www. fssa. net 454'1 North 12th Street
Manufactl'rers Association Phoenix, AZ 85014-4223
2680 Horiz1 ·n Drive SE, Suite А-1 lndustria/ Fabrics Association /nternational www. pcsllnk.coml ~naesa
Grand Rapics, М/49546-7500 1801 County Road В W
www.Ьifma. ;ат Roseville, М!~ 55113-4061 National Association of Elevator Contractors
www. textilefiberspace.com 1298 Wellbrook Circle NE. Suite А
Ноте Furn shingslnternationa! Association Conyers. GA 30012
РО Вох 42('807 Metal Building Manufacturers Association www.naec.org
Dallas, ТХ 75342-0807 · 1300 Sumner Avenue
W'Nw.hfia.com Cleveland. ОН 44115-2851 CSI Deo 15. Masinske instalacije
www.mbma.com
lnternational Furnishin~s and Design Association Air Conditioning and Refrigeratioм lnstitute
1200 19th Street NW, Suite 300 Modular Building lnstitute 4301 North Fairfax Drive, Suite 425
Washington. DC 20036-2422 413 Park Street Arlington, VA 22203
www.ifda.com Charlottesville. VA 22902 wwv1.ari.org
www.mblnet.org
1nternationa llnterior Design Association American Gas Assoclation
341 Merchandise Mart Nationa/ Burglar and Fire Alarm Association 400 North Capito15treet NW
Chicago,IL 60654 8300 Colesvi/le Road. Suite 760 Washington, DC 20001
www.iida.com Si!ver Spring, MD 20910 www.aga.org
www.alarm.org
Kitchen CaЬinet Manufacturers Association American Society of Heatlng. Refrigeration.
1899 Preston White Drive National Fire Protection Association and Air-Conditionlng Engineers
Reston, VA 20191-5435 1Batterymarch Park 1791 Tullie Circle NE
www.kcma.org Quincy, MS 02269-9101 Atlanta, GA 30329
www.nfpa.org www.ashrae.org
National Kitchen and Bath Association
687 Willow Grove Street Steel Construction lnstitute American Society of Mechanical Engineers
Hackettstown. NJ 07840 Silwood Park, Ascot. Berkshire Three Park Avenue
www.nkba.org SL5 7QN, England NewYork, NY10016-5990
www.steel-sci.org www.asme.org
Specialty Steellndustry of North America
3050 К Street NW CSI Deo 14 · Transportni sistemi Home Ventilating lnstitute
~Jashington, DC 20007 30 West University Drive
www.ssina.com Conveyor Equipment Manufacturers Associatlon Arlington Heights, IL 60004
6724 Loan Oak Blvd. w1vw.hvi.org
Naples, FL 34109
www.cemanet.org
&.зо STRUCNA 1PRIVREDNA UDRUZENJA

PlumЬing Heating Cooling lnformation Bureau Organizacije sponzora za gradevinske lnternational Oгganization for Standardization
222 Merchandise Mart Plaza kodekse i standarde 1, rue de Varembe
Chicago, IL 60654 Case postale 56
www.phclv.org American National Standards lnstitute СН1211 Geneve 20
1819 LStreet NW Switzerland
Тhе lnstitute of PlumDing Washington, DC 20036 www.iso.ch
64 Station Lane, Hornchurch, www.ansi.org
Essex, RM12 6NB, England Nationallnstitute of Standards and Technology
www.worldplumlling.org American Society for Testing and Materials 100 Bureau Drive, Stop 3460
100 Barr Harbor Drive Gaithersburg, MD 20899-3460
CSI Deo 16- Elektricne instalacije W. Conshohocken, РА 19428-2959 www.nist.gav
www.astm.org
Electrification Council National Research Council of Canada
701 Pennsylvania Avenue NW American Society of Safety Engineers 1500 Montreal Road
Washington, DC 20004-2696 1800 East Oakton Ottawa, ON. К1А OR6. Canada
www.eei.org Des Plaines,IL 60018 www.nrc.ca
www.asse.arg
Energy Efficient Lighting Association Southern Building Code Congresslnternational
РОВох727 Bu!lding and Fire Research Lavoratory 900 Montclair Road
Prlnceton Junction, NJ 08550 Nationallnstltute of Standards and Technology Birmingham, AL 35213-1206
www.eela.com Building 226, Room В216 www.sbcci.org
Gaithersvurg, MD 20899
llluminating Engineering Society of North America www.bfrl.nist.gov Underwriters' Laboratories, lnc.
120 Wall Street, 17th Floor 333 Pfingsten Road
New York, NY 10005 Building Research EstaЬiishment Northbrook, IL 60062-2096
www.iesna.org Bucknalls Lane, Garston www.ui.cam
Watford, WD27 JR. England
lnternational Association of Lighting Designers www.vre.co.uk
Suite 1Н14А, Тhе Merchandise Mart
200 World Тrade Center Building Officials and Code Administrators
Chicago,IL 60654 lnternational
www.iald.org 4051 WF!ossmoor Road
Country Club Hills, IL 50478-5794
National Electrical Manufacturers Association www.bocai.org
1300 North 17th Street, Suite 1847
Rosslyn, VA 22209 lnternational Association of Plumbing and
www.nema.org Mechanical Officials
20001 Е Walnut Drive South
Walnut, СА 91789-2825
www.iapmo.org

lnternational Code Council

5203 Leesburg Pike, Suite 708
FallsChurch, VA22041
1v1vw. intlcode.org • Napomena izdavaca:
Objavljujemo ovaj adresar u prvom redu kao
informaciju citaocima kako to izgleda u Ьоlје
lnternational Conference of Building Officials organizovanim drzavama.
5360 South Workman Mill Road СНЕСК Radimo na tome i nadamo se da cemo uz
Whittier, СА 90601-2298 eventualno drugo izdanje imati slican adresar
wwwicbo.org za nasu zemlju.
 BIBLIOGRAFIJA

Allen, Edward, Fundamenta/s of Building Construction, З'd Edition. John Wiley & Sons, 1999.
Allen, Edward, and Joseph lano. The Architect's Studio Companion, 2rni Edition. John Wiley & Sons, 1995.
Ambrose, James, and Dmitri Vergun. Simplified Building Design for Wind and Earthquake Forces, зт Edition.
,lohn Wiley & Sons, 1997.
Ambrose, James, and Jeffrey Е. Ollswang. Simplified Design for Building Sound Control. ,lohn Wiley & Sons, 1995.
Ambrose, James. Simplified Design ofConcrete Structures, 71h Edition. John Wiley & Sons, 1996.
Ambrose, James. Simplified Design of Masonry Structures. John Wiley & Sons, 1991.
Ambrose, James. Simplified Design of Steel Structures, "f1h Edition. John Wiley & Sons, 1997.
Ambrose, James. Simplified Design of Wood Structures, 51h Edition. John Wiley & Sons, 1994.
Ambrose, James. Simplified Engineering for Architects and Builders, filh Edition. John Wiley & Sons, 2000.
American Concrete lnstitute. Manual of Concrete Practice. ACI, 1999. Also on CD-Rom.
American Concrete lnstitute. Materials and General Properties of Concrete. ACI, 1999.
American Concrete lnstitute. Specifications for Structural Concrete for Buildings. ACI, 1996.
American Concrete lnstitute, American Society of Civil Engineers, and American Society of Testing and Materials.
SP-115: Reference Manual: Specifications for Masonry Structures and Commentaries. ACIIASCE/MSI, 1999.
American lnstitute of Architects. The Environmental Resource Guide. John Wiley &Sons, 1996. With supplements
(1997, 1998).AisoonCD-Rom, 1999.
American lnstitute of 1imber Construction: Тimber Construction
Manual, 4111 Edition. AITC, 1994.
Amrhein, James Е. Reinforced Masonry engineered handbook, fJh Edition. Masonry lnstitute of America, 1994.
American Society of Heating, Refrigeration, and Air-conditioning Engineers. Handbook-Fundamentals. ASHRAE, 1997.
Architects/Designers/Pianners for Social ResponsiЬility, Nor1h Carolina Chapter. Architectural Resource Guide. ADPSR, 1999.
Also on CD-Rom.
Ballast, David Kent. Handbook of Construction Tolerances. McGraw-Hill, 1994.
Barrie, Donald S., and Boyd С. Paulson. Professional Construction Management lncluding СМ, Design Construct, and General
Contracting, J'd Edition. McGraw-Hill, 1992.
Bockrath, Joseph Т. Contracts and the Legal Environment for Engineers and Architects, 51h Edition. McGraw-Hill, 1994.
Building Officials Code Administrators. ВОСА National Bиilding Code. ВО СА, 1999.
Butler, Rober1 Brown. Standard Handbook ofArchitectural Engineering CD-Rom. McGraw-Hill, 1999.
Cavanaugh, William Ј., and JosephA. Wilkes, editors. Architectura/Acoustics. John Wiley & Sons, 1996.
Ching, Francis D.К. Architectural Graphics, зт Edition. John Wiley & Sons, 1996.
Ching, Francis D.К. Architecture: Form, Space and Order, 2"d Edition. John Wiley & Sons, 1996.
Ching, Francis О .К. А Visual Dictionary of Architecture. John Wiley & Sons, 1995.
Council of American Building Officials. American National Standard-AccessiЬ!e and UsaЫe Buildings and Facilities. САВО,
1992.
Croft, Terrel (pokojni), i Wilford 1. Summers. American Electrician's Handbook, 131h Edition. McGraw-Hill, 1996.
De Chiara, Joseph, and John Н. Callender. Тime-Saver Standards for Building Types, зт Edition. McGraw-Hill, 1990.
De Chiara, Joseph, Julius Panero, and Mar1in Zelnik. Тime-Saver Standards for lnteriors and Space-P/anning.
McGraw-HШ, 1991.
Dobrowalski, JosephA. Concrete Construction Handbook, 4111 Edition, McGraw-Hill, 1998.
Egan, М. David. Concepts in Lighting forArchitecture. McGraw-Hill, 1983.
Evan Terry Associates. Americans with DisaЫ/ities Act Faci/ities Comp/iance Workbook. John Wiley & Sons, 1999.
Hacker, John. Residentia/ Stee/ Design and Construction: Energy Efficiency, Cost Savings, Code Comp/iance.
McGraw-Hill, 1997.
Hewlett, Peter С., urednik Lea's Chemistry of Cement and Concrete, 4/h Edition. John Wiley &Sons, 1998.
Hombostel, Caleb. Construction Materials: Types, Uses, andApplications, 2"d Edition. John Wiley & Sons, 1991.
Hurd, М.К. Formwork for Concrete, бlh Edition. American Concrete lnstitute, 1995.
llluminating Engineering Society of North America. IESNA Lighting Handbook, grh Editioп. IESNA, 1999.
Takode na CD-Rom-u.
BIBLIOGRAFIJA
lnlernational Code Council. 2000 lnternational Building Code. ICC, 2000.
lnlernational Council of Building Officials and Portland Cemen!Association. Concrete Manual. ICBO and РСА, 1998.
lnternational Council of Building Officials. Handbook to the Uniform Bui/ding Code. ICBO, 1997.
lnternalional Council of Building Oflicials.Uniform Building Code. ICBO, 1997. Also оп CD-Rom.
lnternational Council of Building Officials. Uniform Fire Code. ICB0.1997.
lnternalional Council of Building Officials. Uniform Mechanical Code. ICBO, 1997.
Kirk, Stephen Ј., and Alphonse Dell'lsola. Life Сус/е Costing for Design Professionals, 2!'0 Edition. McGraw-Hill, 1995.
Lieblng, Ralph W. Architectural Working Orawings, 41h Edition, John Wiley & Sons, 1999.
Masonry lnstitute of America. Masonry Codes & Specs. MIA, 199:f.
Moore, Fuller. Environmental Control Systems: Heating, Coo/ing, Lighting, McGraw-Hill, 1993.
National Fire Protection Association, Life Safety Code Handbook. NFPA, 1997.
National Roofing Contractors Associalion. The NRCA Roofing and Waterproofing Manual, 41h Edition, NRCA.
O'Вrien, James. СРМ in Construction Management, 41h Edition. McGraw-Hill, 1993.
O'Вrien, James, John А. Havers, and Frank \'V. Stubbs. Standard Handbook of Heavy Construction, 3rr1 Edition. McGraw-Hill,
1996.
Ollin, Harold В., John L.Schmidt, and Walter H.Lewis. Construction: Principles, Materials, and Methods, бih Edilion.
John Wiley &Sons, 1995.
Onouye, Barry, and Kevin Капе. Statics and Strength of Materials for Architecture and Building Construclion. Prentice-Hall,
1999.
Parish, Scott. National Building Code Compliance Manua/. McGraw-Hill, 1998.
Parish, Scott. Uniform Bui/ding Code Compliance Manual. McGraw-Hill, 1998.
Parker, Harry (pokojni), i James Ambrose. Simplified Mechanics and Strength of Materials, fJh Edition. John Wiiey & Sons,
1992.
Patterson, James. Simplified Design for Building Fire Safety. John Wiley &Sons, 1993.
Portland CementAssociation. АС/ 318-99-Bui/ding Code Requirements for Structural Concrete and Commentary. РСА, 1999.
Puerifoy, Robert L. (pokojni), Clifford В. Ledbetter, and Clifford Ј. Shexnayder. Construction P/anning, Equipment,
and Methods, !Jh Edition. McGraw-Hill, 1995.
Ramsey, Charles George (pokojni), Harold Slepeer (pokojni), i John Ray Hoke, editor. Architectural Graphic Standards,
91h Edition. John Wiley &Sons, 2000. Also оп CD-Rom, 2000.
Richter, Н. Р., and W.Creighton Schwan. Practica/ Electrical Wiring. 171h Edition. McGraw-Hill, 1996.
R.S.Means. Residential & Light Commercial Construction Standards. R.S.Means
Salter, Charles. Acoustics: Architecture, Engineering, the Environment, William S!out PuЫisher, 1998.
Schodek, Daniel L. Structures, 3rr1 Edition. Pentice-Hall, 1997.
Scott, James G. Architectural Building Codes: А Graphic Reference. John Wiley & Sons, 1997.
Sheet Metal and Air Conditioning Contractors' National Association. HVAC Duct Design Calculator. SMACNA, 1998
Siegel and Strain architects. Resourceful Specifications. Siegel and Strain (Emeryville, СА), 1998.
Southern Forest ProductsAssociation. Southem Pine Use Guide. SFPA.
Stein, Benjamin. Building Technology: Mechanica/ and Electrical Systems, 2"" Edition. John Wiley &Sons, 1997.
Stein, Benjamin, and John Reynolds. Mechanical and Electrica/ Equipment for Buildings, gth Edition. John
Wiley & Sons, 1999.
Structural Engineers Association of CaШornia. Recommended Lateral Force Requirements &Commentary, rh Edition.
lnternational Conference of Building Off1cials, 1999.
Structural Engineers Assodation of California Seismic Design Manual- Volume 1, Code Application Examples.
lnternational Conference of Building Off1cials, 1999.
Sweet's Group. Sweet's Catalog. McGraw-Hill, objavljivano jednom godisnje.
Underwriters'Laboratory. UL FireResislance Directory, 2 vols. UL, 1997.
Wak1ta. Osamu А., and Richard M.Linde. Professional Practice of Architectural Working Drawings, 2"'1 Edition.
John Wiley & Sons, 1994.
Watson. Donald. Пmber-Saver Staпdards for Architectura/ Design Data CD-Rom. McGraw-Hil/, 1999.
Western Woods ProductsAssociation. Western Woods Use Book, 41h Edition. WWPA, 1996.
Woodson. R.Dodge. National Plumblng Codes Handbook, 2nd Edition. McGraw-Hill, 1998.
 INDEX

А Atmosferske padavine, godisnje/sezonske, 1.16 stubovi, 5.04-5.05, 5.07

ADA norme pristupacnosti, А.ОЗ Automatska vrata, 8.14 Betonski krovni sistemi, 6.04-6.05
za bravariju za vrata, 8.17 Automatski prekidaci, 11.30 Betonski podni sistemi, 4.03-4.13
za brave za vrata, 8. 19, 8.20 grede, 4.04
za vrata, 8.03 в ploce, 4.05-4.07
za elevatore, 9.16 Bazen za skladistenje, 1.17 podni sistemi od prednapregnutog betona, 4.08-
4.09
za ivicne rampe, 1.23 Bakar, 12.09, А.О6
podni sistemi od prefabrikovanog betona, 4.11-
za kupatila, 9.26, 9.28-9.i 9 Balun /»Baloom>/ skeletni sistem, 4.28, 5.41
4.13
za kuhinje, 9.22, 9.23 Badza cija је ivica pajante paralelna sa ivicom
podupiranje betonskih podnih sistema, 4.10
za materijale za zastiranj<э, 10.20 pajante glavnog krova umesto da bude na kalkan,
6.18 Betonski sipovi, 3.25
za parking za vozila, 1.25
Badze, 6.16, 6.18 Bidei, 9.27
za pragove, 8.21
Bezokvirni sipovi, 3.25 Biciklisticka staza, 1.23
za prozore, 8.22
Beton: Blokovi, betonski, 12.07
za stepenista, 9.05, 9.09, 9.11
beton ojacan staklenim vlaknima, 7.25 Bljesak, 1.15, 11.35
Adijabatasko zagrevanje, 11.05
zavrsne obrade od betona, 5.09 Воја i svetlost, 11.37
Adhezivi, 12.20
zidovi od betona, videti Betonski zidovi i Sistemi Воје, 7.43, 12.21-12.22
Aktivni solarni sistemi, 11.13
zidova Bojeno staklo, 12.16, 12.17
Akustika, А.14-А.15
izolacioni beton, 7.13, 7.39 Bojleri, 11.09, 11.15
Akusticke tavanice, 10.22-10.23
krovni sistemi od betona, 6.04-6.05 Bocna stabilnost, 2.22-2.23
Akusticki gips, 10.03
muljni zidovi, 3.07 bocna stabllnost prefabrikovanih betonskih
Amortizujuci mehanizmi, 2.24
oplata za beton, 4.10, 5.07-5.09 struktura, 5.11
Aluminijum, 12.09
otpor prolazu topюte betona, 7.38 bocna staЬilnost visokih objekata, 2.24
prosecne tezine aluminijuma, А.06
ploce od betona na zemlji, 3.18-3.21 Brava kod koje su svi elementi sklopljeni kao celina
sadГZaj energije, 12.03 u fabrici, 8.19
podni sistemi od betona, 4.03-4.13
Aluminijumski prozori i okviri, 8.24 Bravarija:
pefabrikovani beton, videti Prefabrikovani beton
Americans with Disabllities Ас! (ADA) of 1990, za ramove vrata i prozora, 8.03, 8.17-8.20
А.О3. Videti takode ADA Acdcessibllity Guidelines
propustljivost betona, 7.43
sigurnosna, 8.20
Amper, 11.28 prosecne tezine betona, А.06
sadГZaj energije u betonu, 12.03 Brisoleji, 1.14
Analize lokacije, 1.03
Britanska teпnicka jedinica /engl. British theпnal
Anker zavrtanji, 12.20 stepenice od betona, 9.10
unit (BTU)/, 11.07
Apsorpcioni kanali, 11.27 temeljni zidovi od betona, 3.12
Buka, 1.03, 1.19,А.16-А.17
Apsorpciono hladenje, 11.14 ukrasni saЫoni povrsina od betona, 5.09
Armatura koja se postavlja u armirano betonske celicna armatura za beton, 12.05
elemente kako Ы spreeila smicanje i dijagonalno Beton brut, 5. 09
v
naprezanje (u betonskim gredama), 4.04 Vazdusni zazor, 11.24
Beton liven na licu mesta:
Armaturne sipke, 4.04, 12.05 Valjani savovi, 7.09
grede od betona livenog na licu mesta, 4.04
Armirani beton, 12.05 Vat cas metri, 11.29
ploce od betona livenog na licu mesta, 3.18-
veze, 2.30 3.21' 4.05-4.07 Velika montazna jedinica oplate za visekratnu
upotrebu, 4.10
krovne ploce, 6.04 potporni zidovi od betona liveпog па licu mesta,
3.12 Venac, 10.26
noseci zidovi, 5.25
sipovi od betona livenog па licu mesta, 3.25 Ventilacija, 7.45
opsezi raspona, 2.30
Веtоп obraden priborom za obradu, 5.09 ventilacija vetrom uzrokovana, 1.18
potporni zidovi, 1.28
Betonske zidarske jedinice /engl. Concrete veпtilacija tavaпa,1.18, 7.45
rebra, 4.04
masonry units /CMU/1, 12.07 ventilacija tehnicke etaze, 7.45
stubovi, 5.04, 5.05
Betonske ploce na tlu, 3.04 ventilacija u krovu, 7.45
Armirani beton sa staklenim vlaknima, 7.25
Betonski zidovi i sistemi zidova, 5.04-5.13, А.12 ventilacija u kuhinjama, 9.25
Armirano staklo, 12.16,12.17
zidovi, 5.06, 5.07 ventilacija celokupne kuce, 7.45
Asfaltna sindra, 7.03
zidovi od prefabrikovanog betona, 5.10-5.12 prirodna ventilacija, 1.18
Asocijacija za zdravUe i bezbednost korisnika 1Тhе
U.S. Occupational Health and Safety Act montazni sistem gradnje, 5.13 u kupatilima, 9.30
(OSHA)/, 2.04 povrsinska obrada betoпskih zidova, 5.09 Ventilacija tavana, 1.18, 7.45
INDEX

Veza na prost zasek, 6.20 u kuhjпjama, 9.25 Gradevjпskj kodeks bezbedпosti /eпgl. Life Safety
Veza na сер ј zleb, 10.25 Vodoпepropusпa ploea, 10.09 Codel, 2.05
Vodoпepropusпa smesa za jspuпjavaпje sројпјса ј Gradevjпskj kodeksj, 2.05
Vezacj, u drvetu, 5.45
pukotjпa u betoпu јЈј malteru, 7.48 Gradevjпskj materjjaJj, 12.01-12.22. Videti takorle
Vezackj zjd od раЈа opeke, 5.26
Vodoпepropusпost, 1.17, 3.14 specjjalпj materjjaJj, tj.: Opeka ј zjdaпje opekom
Veze, 2.30
veze u drvetu, 4.36-4.37, 5.49-5.50, 6.26 Vrata kod kojih su kгјЈа оЬеsепа о sarke jJi sјгепје 1skupljaпje gradeviпskjh mateгjjala, 7.02
kJjzпa vrata, 8.14 propustljjvost gradevjпskjh materjjala, 7.43
veze ceJjcnjh greda, 4.17-4.18
Vrata koja se otvaraju јЈј zatvaraju uz pomoc simboJj za gradevjnske materjjale, А.18
veze ceJjcnjh stubova, 5.38
tegova, 8.14
veze u ceJjcnjm ramovskjm otpor provodeпju toplote gradevjnskih
Vrata sa sрјгаЈпјm okretaпjem, 8.1 З mateгjjala, 7.38-7.39
podпjm sjstemjma, 4.14
Vrh radпe povrsjпe stola: Gradevjпskj propjsj, videti Codes, bujJdjпg
zglobпe veze, 4.18
od plastjcпog lamjпata, 10.30 Granice, mede јmапја јЈј zemJjjsne parcele, koje
krute veze, 4.17
оЫоzеп keramjckjm plocjcama, 10.14 definjsu udaljenost ј horjzoпtaJпj uglovj, 1.34
polukrute veze, 4.18
u kuhjпjj, 9.25 Graпulaгnj materjjal kojj је пeplatsjcaп јЈј slabo
u prefabrikovaпom betoпu, 2.30, 5.12
Vrsta sjstema okvjгa za podove ј krovove plastican, 1.04
u ramovskoj koпstrukcjjj, 4.18
betoпskjhh zgrada, sastojj se od serjje paralenjh GгеЬепјаса (krova), 6.17
Veze jzmedu greda ј stubova, 4.37 поsаса poduprtih gredama (upravпjm па поsасе) Greda koja sluzj kao pozadjпa tаЫе koja vjsj па
Veze koje mogu da prjhvate momeпt jzmedu stubova, 4.15 js!ureпom kraju krova, 6.19
savuaпja, 4.17
Vrste koпstrukcjja, 2.06 Greda па gornjjm krajevi.-:1a rogova, jspod slemena
Veze ostvareпe vjjcjma, 2.30 krova, 6.16
Vezjvanje suvo postavljeпe cigle pomocu taпkog Greda slozeпog preseka, 4.35
G
sloja maltera ojaeanog vlakпjma, 5.23
Galvansko dejstvo, 12.09 Greda u drvenoj krovпoj koпstrukcjjj koja sprecava
Vezivaпje, u zjdaпjm koпstrukcjjama, 5.23, da krovnj kostur mепја svoj оЬЈјk, 6.16, 6.20
5.26-5.27 Garazna vrata na dizanje, 8.13
Grejanje zraceпjem, 11.11-11.12
Vertikalne cevj, koje se koгjste za odvodenje vode Garazne rampe, 1.25
Gгејапје topiom vodom, 11.09
sa oluka do zemlje ili cjs!erпe, 1.16, 7.16 Gazjsta, stepeпjce, 9.03-9.05, 9.08-9.09, 9.11-9.12
Grejacj:
Veгtjkalnj smjcuci пароп, 2.14 Geodezjjske kupole, 2.26
vodenj, 11.21
Vetar, 1.18 Gjps:
elektricпi, 11.10
Vjbriranje, 2.09 gjpsaпe ploee, 10.04
Grejaci za vodu, 11.21
VjdJjjvi ram drveta, 8.22 zjdna ploea sa gjpsanjm vodootpornjm jezgrom,
oЫozena vodootpomim рарјгоm, koгjstj se kao Grifovaпe sarke, 8.18
Videпje ј svetlost, 11.35
osnova za spoljne оЫоgе, 5.46 Grubo оЬгаdеп otvor, 8.22
Vijci, 12.19, 12.20
Vjraпdelove resetke, 2.16 otpor prolazu toplote, 7.38

Viseee strukture, 2.28 Gjpsana ploea, zidna ploea sa gjpsaпjm jezgrom: D

zavrsпj radovj, 10.09-10.11 Daske, 12.13
Viseci sjstemj (plafoпj), 10.23
Visoki objekti, 2.03, 2.10, 2.24 propustljivost, 7.43 Daske sa poluzlebovjma, 7.32
sadгlaj епегgјје, 12.03 Dvokrilni prozori, 8.23
Vjseslojno Ьitumeпsko pokrjvaпje krovova, 7.13
propustljivost vjseslojпog Ьitumeпskog
Gjpsanj malter: Delovi cevj, 11.25
pokrivanja krova, 7.43 zavrsпj radovj, 10.02-10.08 Deo temeljne konstrukcjje koji podupire spoljпi zjd
otpor provodenju toplote vjseslojnog otpor prolazu toplote, 7.38 пadgradпje, 3.09

Ьitumenskog pokrjvaпja krova, 7.38 propustljivost, 7.43 Dersovana sројпјса, 5.26

Vlazno zemljiste, 1.07, 1.17
Vlazпost, 11.04, 11.05
Voda:
prosecna tezjпa, А. ОБ
u betoпskoj mesavjni, 12.04
Vodena рага, 7.02, 7.23, 7.43
Vodeпj prjtjsak, 2.08
Vodovodпo-kaпaJjzacioni
oprema, 9.27, 11.24
Gipsani malter za jzradu profila, 10.03 Detalji obrade akustjckog zida, 10.06
Glavпa tаЫа sa prekidacjma (elek!rjcna), 11.29 Deformacija, dilatacija, 12.02
Glavn1 jnstalacjonj prekjdac, 11.29 Dizanje zemlje, 3.08
Glavпi nароп zatezanja, 4.04 Dijafragme, horjzontalne, 2.22
Glina. 1.04, 1.05 Dijagram apsolutпog tela, 2.12
Glinene plocjce, gradevjпske, 5.28 Dilatacioпe sројпјсе, 7.02, 7.46, 7.47
Grav1tacjonj potpomi zidovi, 1.28 za teraco zavrsпe obrade, 10.15
sistem, 12.14 Grada iseceпa па odredeпe dimeпzjje ј u zidanju, 5.22
uskladjsteпa za gradevinsku iпdustгjju, 12.13 Qjmeпzije:

u kupatjJjma, 9.30 Gradevjпske fasadпe plocice, 5.28 ljudj,A.02

 INDEX

namestaja, А.О4-А.О5 resetke, 4.З3-4.34 Zavarene celicne veze, 2.ЗО

Dimenzije namestaja, А.О4-А.01• sloj koji se postavlja preko podne podloge, 4.З2 Zavojne stepenice, 9.07, 9.12
Dimenzije ljudi, А.О2 Drveni prozori, 8.26-8.27 Zavrtanj za tanke pregrade, 12.20
Dimnjaci: Drvenj spojevi, 10.24-10.25 Zavrtnji, 12.19
zidani djmnjaci, 9.20 Drveni stubovi, 5.47, 12.13 Zavrsne obrade:
opsjvanje djmnjaka, 7.20 Drvece, 1.08-1.09, 1.14 za bravariju vrata, 8.17
Djmnjacki kanali, 9.20 Drvo, 12.11-12.14 za drvena vrata, 8.08
Dinamicka opterecenja, 2.08 obrada drveta zastitnim sredstvima, 12.12 teraco, 10.15-10.19
Difuzeri, 11.19 otpor prolazu toplote, 7.38 u kupatilima, 9.ЗО
Difuzno svetlo, 11.З9 prosecne tezine materjjala, А.О6 Zavrsni kamen, 5.20
Drvena vrata, 8.08-8.1 О, 10.06 sadГZaj energije, 12.03 Zavrsni radovi, 10.01-10.30
Drvena vrata sa preckama, 8.09 stepeni raspona, 2.20 Zavrsno pokrivanje spoljasnjih zidova
Drvena grada koja је rasporedena ро broju tesana grada, 12.1 З zgrade u vidu niza horizontalnih traka ili
komada, specificnoj dimenziji ј kvalitetu, 12.13 Drenazni bunar, 1.17 dasaka, 7.30-7.ЗЗ, 7.38
Drvena konstruktjvna grada, 12.13 Duboko temeljenje, 3.05, З.24-З.26 Zakivci, 12.20
Drvena grada, 12.1 З Duznjak, 5.26 Zakon reciprocne kvadratne zavisnosti, 11.З4
lepljeno lamelirano drvo, 4.35 Zakosena drvena ivica nazljebljena па donjoj
mozdanici za drvo, 5.49 strani, 7.З2
Е
otpornost konstrukcije \Ј pozaru, А. 12 Е vaporacjja, 11. ОЗ Zakosene drvene trake, 5.08
rasponi, 2.20 Evaporaciono hladenje, 11.05 Zaobllazna klizna vrata, 8.04
resetke, 6.28 Ekvjdjstanca, 1.06 Zaptivanje spojnica radi sprecavanja atmosferskih
sipovi, З.25
uticaja, vrata, 8.21
Ekseri, 12.18
Drvena grada sa paralelnim uzadima, 4.35 Zaptivaё poduprt stupcima, 8.28
Eksproprijacioni pojas, 1.ОЗ, 1.20
Drvena оЫiса bez kore koja је koliscena kao jedna Zaptivaci, zastakljenje, 8.28
Elasticnost, 12.02
od mnogih krovnih greda koje se protezu od Zaptjvaci, spojnice, 10.24
Elektrjcne instalacije, 11.З1
jednog do drцgog zida od cerpiea, 5.31 Zaptjvacj kojj se koriste samo pod
Elektncni sistemj, 2.0З, 11.28-11.3З
Drvena profilacija, 10.26-10.27 kompresijom, 8.28
elektricna kola, 9.25, 11.28, 11.ЗО
Drvena traka koja је fiksirana па povrsinu oplate za Zaptivenost protiv atmosferskjh uticaja, 8.22
zicani provodnicj, 11.З1
beton kako Ьi se formirala brazda ili gruba obrada Zaptivka kod koje se zaptivni pritisak stvara
u betonu, 5.08 utjkacke kutjje, 9.30, 11.З3
umetanjem trake za zakljucivanje u zleb
Drvena sjndra, 7.03-7.04, 7.31, 7.38 Elektricno grejanje, 11.10 zaptivke s jedne njene strane, 8.28
Drvene gгede, 3.13, 5.50 Entalpjja, 11.05 Zasadni materijal, 1.0З, 1.08-1.09, 1.19, 1.26
Drvene dascjce, 10.28 EPDM pokrivanje krova, 7.14-7.15 Zasek, izgradnja metodom useka i nasipa, 1.D7
Drvene ploce, 7.13 Efektivna temperalura, 11.05 Zasencenje, od suncevog zracenja, 1.14
Drvene resetke, 6.28, 6.20 Efikasnost (lampe), 11.З6
Zastakljenja kod kojih se strukturalne jediпice
Drvene stepenice, 9.08-9.09 Efikasnost, osvelljenja, 11.38 koje se spajaju oslanjaju jedna па drugu, 8.15
Drveni krovni sistemi, 6.19-6.30 Efiorescencija, 12.06 Zastakljenje, 8.22
veze izmedu greda i stubova, 6.26-6.27 Elevatori, 9.02, 9.14-9.16 i toplotni gublcj/doblci, 7.40
konstrukcjja sa debelim daskama ј reЬiima, Е rozjja, 1.26 za pasivno solarno projektovaпje, 1.12
6.24-6.25 Eskalatori, 9.02, 9.17 za prozore, 8.28-8.29
krovпi rogovj, 6.19-6.22 sigurnosno staklo, 8.22
Drveni nosaci, З.1 З z sistem sa stakleпjm stuЬicima, 8.15
Drvenj panelni projzvodi, 12.14 Zjca za prednaprezanje u prednapregnutom spoj kod koga se strukturalne jedinice oslanjaju
Drveni pod, preko drvenih letvica, koji ima оsоЫпu betonu, 4.09 jedna па drugu, 8.15
elasticnostj, 10.19 Zilava hartija, sluzj kao lepenka, ter papir, krovna termicko staklo, 8.15
Drveni podnj sjstemi, 4.03, 4.26-4.40, 10.16-10.17 hartija, 7.43
u istoj ravni, 8.ЗЗ
ploee, 4.40 Zicani oЫik, 2.28
Zastakljivanje kojim se staklo postavlja u
rebra, 4.35-4.39 uduЬijenje rama, 8.ЗЗ
grede, 4.26-4.31, 4.33-4.34 z Zastakljivanje u oЫiku L; vertikala dovratпika sa
okvili od debelih greda i rеЬага, 4.37 Zavarena mrezasta armatura, 12.05 plitkim ulegnucem па koje nalezu vrata fiksirana
INDEX

trouglastom trakom od smese za zastakljivanje noseci zidovi, 5.14
(glaziranje), 8.28 ojaбani zidani zidovi, 5.14, 5.18
Zastori, 1.14 opsivanje zidanih zidova, 7.21
Zategnuti stap, veza pri zatezanju, koji spreбava preseci zida, 5.2З-5.25
da se betonski oЫici razliju usled prШska teбnosti ili
spojevi zidanih zidova, 5.22
sveze postavljenog, nestvrdnutog betona. 5.08
cvrsti zidovi, 5.16
Zasiljeni, supalj stap povezan па pumpu
sa usisnim krajem koji se zablja u zemlju Zid od slojevitog tesanika, 5.ЗЗ
Zid sa metalnom potkonstrukcijom, 5.0З
kako Ьi se ispumpala voda iz zemljista na mestu
kopanja, 3.Q7
Zidanje betonskim opekarskim elementima:
Zastita od vlage i termiбka zastita, 7.01-7.48
noseci zidovi od betonskih opekarskih
ventilacija, 7.45 elemenata, 5.2З
stepen otpornosti konstrukcije u pozaru, А.12
stepeni pozarne otpornosti, 2.06
temeljni zidovi, З. 10-З.15
stuko zidovi, 7.З4-7.З5
Zidovi od materijala koji se oblёno sastoji od gline,
sljunka ili druge vrste agгegata i vode, koji su
presovani ј osuseni, 5.З1, 5.З2
Zidovi sa drvenom potkonstrukcijom, 5.0З
Zidovi sa potkonstrukcijom, 5.0З
zidovi sa drvenom potkonstrukcijom, 5.0З
zidovi sa metalnom potkonstrukcijom, 5.0З

zaptivaбi spojeva, 7.48 temeljni zidovi od betonskih opekarskih opsivanje, 7.21

izolacija, 7.36-7.37, 7.39, 7.42
kontrola vlage, 7.43-7.45
odvodnjavanje krova, 7.16
opsivanje, 7.17-7.21
usporivaci pare, 7.44
Zastitna drenaza, 1.17
Zastitni pojasevi od vetra, 1.09, 1.18
Zasticeni /oЬiozeni/ sipovi, 3.25
Zvuk, 1.09, 1.19,А.14-А.15
Zemlja koja prolazi kroz sito dimenzija 420џ, 1.26
Zemljana podloga, 1.03
Zemljani pritisak, 3.Q2
Zemljiste, 1.04-1.05
dozvoljena nosivost tla, 1.05
proseбne tezine zemljista, А.О6
stabllizacija tla, 1.09
Zid za Ьобnо ukrucenje, 2.22, 2.23
Zid zavese, 7.22-7.24
veze, 7.24
zastakljenja, 8.31-8.33
okviri za zid zavese, 7.24
projektovanje izjednaбavanja pritiska,
Zid koji ima ulogu ugaonog podupiraбa krovnih
rogova па njihovom sredisnjem delu, skracuje
raspon rogova, 6.16
Zid koji nosi korisno optere6enje, ali i sopstvenu
tezinu, 2.17
Zidani dimnjaci, 9.20
Zidani zidovi:
elemenata, З.12 Zoniranje prostora, 1.02, 1.20-1.21
Zidanje opekarskim elementima, 12.06-12.07.
Videti takode Zidani zidovi
zidani lukovi, 5.20
lverica, 10.09
zidani nadvratnici, 5.21
lverice, ploce, 12.14
zidani noseci zidovi, 5.0З
lvicni spoj koji је formiran spajanjem zlebova
zidani spojevi, 5.26-5.27
dasaka ili neke druge vrste drvene grade, 10.24
zidani stubovi, 5.19
lvicnjaci, 1.22
zidani stupci, 5.19
lzvijanje, 2.1 З
otpor prolazu toplote, 7.З8
lzvori energije, 11.06, 11.1 О
Zidarska oЬioga spoljnog zida koja nije strukturno
vezana za zid, 7.26-7.27 lzlazi, А.1 0-!.11
Zidna gradevina od tesanika, kod koje је kamenje lzlazna stepenista i omotaёi, 2.06
unutar svakog sloja podjednake visine, 5.ЗЗ Jzlog prodavnice, 8.15
Zidna konstrukcija od izlomljenog kamena razlicite lzolacija, 7.12, 7.З6-7.З7, 7.З9-7.42, 7.42
veliбine, 5.33
prosecne tezine, д.О7
Zidna lajsna za stolice, 10.26 R-vrednosti, 7.З9
Zona komfora, 11 .04
lzolacija podruma, 2.24
Zidovi i zidni sistemi, 2. 17, 5.01-5.50
lzolacija protiv vlage, З.14
betonski zidovi, 5.04-5.1 З, 7.25
lzolacioni beton, 7.1З, 7.З9
zid zavese, videti Zid zavese
lzolaciono staklo, 8.28-8.30, 8.ЗЗ, 12.16, 12.17
zidani zidovi, 5.14-5.18, 5.14-5.28
lzolovane temeljne stope, З.О9
7.2З
zidovi od gradevinskih glinenih plocica, 5.28
lzohipse, 1.06
zidovi od ilovaё:e, 5.З1, 5.З2
lnkadescentne lampe, 11.З6
zidovi od materijala koji se oblёno sastoji od
integrisani plafonski sistemi, 10.2З
gline, sljunka ili druge vrste agregata i vode, koji
su presovani i osuseni, 5.З1, 5.З2 lnternacionalni gradevinski propis (engl.
zidovi od celiёnih ramova, 5.З5-5.40
lnternational Building Code /!ВС/), 2.05
zidovi drvene konstrukcije. 5.0З, 5.41-5.50 lnternacionalni sistem jedinica /SI/, А.О8
lsodijagram, 11.З8
kameni zidani zidovi, 5.ЗЗ-5.34

nenoseci zidovi. 5.02 lspumpavanje vode iz zemijista, З.О7

Ьоспо podupiranje zidanih zidova, 5.15
dopusteni naponi pritiska, 5.15 nosecizidovi, 2.17, 5.02, 5.0З

zid izgraden od dve ili vise zidnih jed1nica opsivanje limom, 7.21 Ј

razliCitih vrsta materijala povezanih zajedno,
5.16
zidovi sa supljinom, 7.41, 7.47
malter za zidane zidove, 5.15
minimalna deЫjina zidanih zidova, 5.15
neojaбani zidovi, 5.14, 5.17
potporni zidovi, 1.27·1.29
prefabrikovano betonski zidovi, 5.10-5.1 З
prosecne tezine zidova, А.О7
spoljasnji zid, koji se sastoji od spoljasnjeg i
unutrasnjeg podeljenog praznim prostorom, 5.17
stakfeno Ьetonski zidovi, 5.29-5.ЗО
Jedinica za kapacitet frizidera jednaka 200 Btu ро
minutu, 11.07
Jedinica za propustljivost vodene pare, 7.4З
Jednako podeljeno opterecenje, 2.12
Jednostruko pokrivanje krova, 7.14-7.15
Jezgro preseka, 2.1 З
 INDEX

к KomЬinovani svod u kome se koritasti svodovi Konlinualne grede, 2.15

presecaju formiraju6i spoljne ivice, 2.25 Kontinualne temeljne stope, 3.09
Kablne u kupatilu, 9.29
KaЫovi:
Kompletna brava, 8.19 Kontraploca, 3.09
ankerni kaЫovi, 2.30 Kompozitne sindre, 7.06 Kontrafor, 1.28
elektricni kaЬiovi, 11.31 Kompozitni sipovi, 3.25 Kontrola zvuka, А.16-А.17
u membranskim strukturama, 2.29 Kompresiono hladenje, 11.14 Kontrolni spojevi, 3.19, 5.22, 7.35, 7.46, 10.08
KaЬiovske strukture, 2.28 Komunalije, 1.03 Koncentrisana opterecenja, 2.12
Kada za kupanje, 9.27, 9.28, 10.14 Konvektori sa rebrima, 11.09 Konzolna ili vezna temeiJna stopa, 3.09
Kalup za beton napravljen tako da nesto betona Konvekcija, 11.03 Kosinusni zakon, 11.34
izade na dnu formirajuci pedestalni oЬiik na dnu Kondenzacija, 7.02, 7.43 Kosevi napunjeni kamenjem, 1.26
kalupa, 3.25 Kondukcija, 11.03 Kretanje, 1.03, 1.22-1.25
Kalupljene ploce, 4.22 Konzola, 2.15 Kriva raspodele svetlosne jacine, 11.38
Kalupljene spojnice, 2.30 Konstruktivne ploce od drvenih vlakana, 7.13 Krilo (prozora), 8.22
Kaljeno staklo, 12.16 Konstruktivni kalupi, 2.21 Krov па dve vode, 6.16
Kamen, 12.10 Konstruktivni rasponi, 2.20 Krov sa nagnutim ivicama sa nagibom krajeva kao
zidani zidovi, 5.33-5.34 i strana, 6.16, 6.17
Konstruktivni sistem koji se sastoji samo do
klasifikacija, 12.1 О dasaka, 10.16,10.17 Krov sa ро dva nagiЬa sa svake strane, mansardni
prosecne tezine, А.О6 Konstruktivni sistem koji se sastoji od prikovanih krov, 6.17
Kamen za svod, klinasti S'<vd, 5.20 dasaka i greda, 4.38-4.39, 6.24-6.25 Krovna membrana, 7.11
Kamen koji obrazuje poklapna ploca, 5.34 Konstruktivni sislemi, 2.03 Krovni bazeni, 1.1 З
Kamen u krovu koji ima gornju povrsinu pod Konstruktivni sklop koji је karakteristican ро Krovni monitori, 1.15
nagibom sa najvisom tackom duz slemena, 5.34 upotreЬi vertikalnih stubova i horizontalnih greda
Krovni prozori, 8.34
Kamene plocice, 7.28 koje prenose opterecenje preko otvora, 5.48-5.50
Krovovi ј krovni sistemi, 6.01-6.30
Kameni podovi, 10.18 Konstruktivni celik:
betonski krovovi, 6.04-6.05
Kamini, 9.02, 9.18-9.21 zidni okvir, 5.35-5.40
ventilacija, 7.45
Kanal za odvodnjavanje u vidu rova ispunjenog stepen otpornosti konstrukcije u pozaru, А.12
grede i rebra, 6.24·6.25
rastresitim kamenjem i prekrivenog zemljom, 1.17 Konstrukcija montaznog sistema gradnje, 4.10
drveni krovovi, 6.19-6.30, 7.05
Kandela, 11.34 Konstrukcija od vise zidova od ро!а opeke u kojima
јеprostor izmedu opeke potpuno ispunjen konstrukcija rogova, 6.16-6.22
Kapilamo dejstvo, 7.17
Kasetirana ploca, 4.06 cementnim malterom, 5.17, 5.18 krov na raspinjaёe, 6.30
Konstrukcija od tankih, ravnih betonskih, ёelicnih, nagiЬi krova, 6.03-6.05, 6.26, 7.03, 7.11, 7.15-
Kvalitet vazduha, 1.09, 11.15
drvenih i sliёnih elemenata koji su medusobno 7.16
Kvarcne pe6i,11.10
kruto spojeni na uglovima, tako da formiraju krut nosaci otvorenih profila, 6.12-6.13
Keramickeplocice, 10.12-10.14 popreёni presek koji moze da nosi opterecenje u
oЬiaganje, 6.23, 7.03
Kesoni, 3.26 velikom rasponu, 2.18
odvodnjavanje krova, 7.11, 7.16
Kesoni sa cevima sa naglavkom, 3.26 Konstrukcija rogova, 6.16-6.22
opsivanje krova, 7.17-7.20
Kinov cement, 10.03 badza ёiја је ivica pajante paralelna sa ivicom
pajante glavnog krova umesto da bude na otpor prolazu toplote, 7.38
КiЭа, 1.16, 7.23
kalkan, 6.18 ploёeza krovove, 6.14, 6.15, 7.11-7.13
Klasa grade, 12.13
krov sa nagnutim ivicama sa nagibom krajeva prefabrikovani beton, 6.05
Klizna vrata, 8.04, 8.12
kao i strana, 6.17 proseёne tezine materijala, А.О7
Кlizni prozori, 8.23
parapeti, 6.22 prostorni ramovi, 6.10-6 11
Кlima,1.03,1.07,1.11,1.18
ravni krovovi, 6.17, 6.22 resetke, 6.08-6.09, 6.28-6.30
Koeficijent apsorpcije, 11.34
strehe, 6.20 sleme krova, 6.16, 7.08
Koeficijent iskoriscenja /engl. Ceofficient of
utilization (CU)/, 11.40 trouglasto oЬiikovan krovni prozor, 6.17 stepen otpornoslj konstrukcije u pozaru, А.12
Koeficijent linearnog sirenja, 7.46 Konstrukcija cija se otpornost na pozar postize stepen otpornosli u pozaru, 2.06
upotrebe drvenih strukturnih delova specifikovane
Koeficijent refleksije, 1.15. 11.34 ёelik, 6.06-6.13, 6.18
minimalne velicine ј drvenih podova i krovova
Koeficijent sobne duplje, 11.40 specifikovane minimalne deЬijine i sastava, 6.24 Krstasti svodovi, 2.25
Kolenasti zavrtanj, 12.20 Konstrukcioni spojevi, 3.19 Krute veze, 2.30
Kolski pristup/kretanje, 1.24-1.25 Kontinualna staza koja vodi od ma koje tacke u Krutost, 12.02
Komblnovane temeljne stope, 3.09 zgradi do izlaza u prizemlju, А.1 О-А.11 Kruzna naprezanja, 2.26
INDEX

Kruzni ilj poligonalni zjd ispod kupole, cesto sa Masterformat (CSI), А.19-А.22 N
prozorima, 1.13 Materijal za zidanje zidova nastao mesavinom Nagibl, 1.03, 1.06, 1.07, 1.26
K-spoj, 2.22 gline i iseckane slame, uz moguc dodatak krovne membrane, 7.11
Kubna jedinica za merenje drvene graae, 12.1 З sljunka, 5.32
povrsinsko odvodnjavanje, 1.17
Kupatila, 9.02, 9.26-9.30 Materijal koji se koristj kao zastitni sloj, beton, 5.09
temelji па terenu u nagibu, 3.17, З.22
Kupole, 2.26 Materijal koji se postavlja preko podne Nagnuti strukturalni deo koji podгZava krov, 6.16
Kuhinje, 9.02, 9.22-9.25 podloge, 4.32
Nadvratne grede, 2.17
grejanje, 9.25 za pokrivanje krova sindrom, 7.03
drvene ramovske, 5.45
elektricna struja, 9.25 za postavljanje sindri u vidu skriljca, 7.07
od opekarskih elemenata, 5.21
Kuhinjski ureaaji, 9.23 Masinski sistemi, 2.03 od prefabrikovanog betona, 5.21
Membrana koja se koristi da znacajno smanji od celika, 5.21
L prolaz vodene pare u krovni pokrivac, 7.11, 7.43,
Nadzidak, 5.20
7.44
Lake ramovske konstrukcije, 3.08 Nadsvetlo, 8.23
Membrane, 2.29
Laki beton, 12.03, 12.04 Nadstresnica, 6.16, 6.21, 6.30, 7.03, 7.08
Lakovi, 12.21 Meridijanske sile, 2.26
Nadstresnica, 1.15, 7.20, 8.34-8.35
Lambertov zakon, 11.34 Mesing, 12.09, А.О6
Nadstresnice, 1.09
Lamelirano staklo, 12.16, 12.17 Metali, 12.09
za solarno zasencenje, 1.14
Lampe, 11.36 gvozdeni metali, 12.08
u nagiЬu, 6.19
Lamperija, 10.28 koeficijenti lineamog sirenja, 7.46
u ramovskoj drvenoj konstrukciji, 6.24
Laneanica, 2.28 otpor prolazu toplote, 7.38 Napon, naprezanje, 2.08, 12.02
Legirani celik, 12.08 prosecne tezine metala, А.О6 Napon savijanja, 2.14
Lepljenica, 12.14 sadгZaj energije u metalima, 12.03 Napregnuti element kojj se koristi da pruzj otpor
oЫaganje fasade, 7.ЗО Metalna vrata, 8.05-8.о7, 10.06 bocnom opterecenju u potpornoj strukturi, 3.07
otpor provoaenju toplote, 7.38 Metalne ploce,4.22, 6.14 Napregnuti prsten, 2.26
podne оЫоgе, 4.32 Metalni element koji ima presek Nasaticni red opeke, 5.26
postavljanje na krov, 6.23 u oЬiiku Т, 4.12-4.13 Nastavak venca u suprotnom smeru, 6.21
propustljivost, 7.43 Metalni prozori, 8.24-8.25 Nastavak dva drvena stapa, 10.24
fumiranje, 10.29 Metalni spojni ankemi elementi, 6.18 Nacionalni graaevinski propis /engl. National
Lepljeno lamelirano drvo, 4.35 Bиifding Codel, 2.05
Metod zaptivanja stakla u ram upotrebom
Lepljeno slojevito drvo, 4.35 staklastog jedinjenja ili zaptivaca koji se nanosi Nacionalni elektrjcnj propis /engl. Nalionaf Efectric
skalpelom ili pistoljem, 8.28, 8.29 Codel, 2.05, 11.28, 11.30
Lestvice, 9.1 З
Metricki konverzioni faktori, А.О8-А.О9 Negvozdeni metali, 12.09
Letvasti spojevi, 7.09
Metricki sistem,A.08 Neglazirana keramicka plocica, 10.12
Linearni metalni plafoni, 10.23
Mikrokfjma, 1.о7
Nenoseci zidovi, 5.02
LokacUa objekta, 1.1-1 .34
Nepecena glina, 5.З1, 5.32
Lukovi, 2.17, 2.25, 5.20 Mjnimalno rastojanje izmeдu granice parcele i
objekta, prema propisu, 1.03 Nepravilno izlomljenj ј slucajno dimenzionisani
Luks, 11.34
komadi lomljenog kamena, 1.26
Microlam, 4.35
Neprovidno staklo koje se koristi na prozorima ј
LJ Mlinski izmesan gipsani malter koji sadгZi drvena zid zavesama da prjkrjje trouglaste grede, stubove
vlakna, 10.03 ili druge unutrasnje elemente u konstrukciji, 12.15
Ljuske, 2.27
Modeli napravljeni u nekom materijalu, 2.21 Neraajuci eelik, А.О6
Momenat preturanja, 2.10 Nivo vode koja preljva vrh ili rub naplatka
м
Moment, 2.11 instalacua za vodu, 11.24
Malter, 5.15
Momenl jпercije, 2.14 Nivo podzemne vode, 1.03, 1.05, 5.34
postupak gustog postavljanja, 1О .1 З
Moment jnercije povrsine preseka podeljen sa Nivo smrzavanja tla, 3.08
postupak retkog postavljanja, 10.13, 10.14
razadaljinom od centra mase do najuda!jenije Niski sprat, 2.23
Malter spravljen bez agregata, 10.03
tacke preseka; 2.14 Neravnomerno sleganje, З.ОЗ
Мара, plan, deo ili odeljak odreaene lokacije,
oznacava lokaciju i granice pojedinacnih delova u Moment savijanja, 2.14 Neutralna osa, 2.14
okviru nje, 1.34 Mrezaste kupole, 2.26 Nosaci, patosne grede, 12.13
Marcevanta, 10.09 Muljni zidovi, 3.07 drveni nosacj, 4.25-4.З1, 6.19, 6.22
 INDEX

od lakog celika, 4.23-4.25 klizna vrata i prozori, 8.04, 8.11-8.12 na ramovima, 2.17
o!vorenih pгofila,
4.19-4.21, 6.12-6.13 klizna vrata ј prozori sa otvorima kroz koje se na resetka1na, 2.16
prefabrjkovani nosaCi, 4.33-4.34 ubacuju kontrategovi, 8.04, 8.12 па sistemima temeljenja, 3.02-3.03
celicni, 4.19-4.21, 4.23-4.25 konvencija ruke, 8.17 na stubovima, 2.13
Nosaci, podvlake: od cevnih metalnih profila, 8.05-8.07 na celicnim slubovima, 5.37
od prefabrjkovanog betona, 4.12 okretna vrata i prozori, 8.13 па sipovima, 324
od celika, 4.16 otpor prolazu toplote, 7.38 opterecenje od vetra, 2.09, 7.22
Noseci zidovi, 5.03 o!vori za okvire za vrata i prozore, 5.02 opterecenje od zemljotresa, 2.1 О
zidani, 5.03, 5.14, 5.23-5.25 pozarna vrata, 8.05 opterecenje od sleganja, 3.03
armirano betonski, 5.25 pragovi, 8.21 optereceпje grejaпja, 11.07
Noseci zidovi izgradeni od dve ili vise zidnih rotacioпa vrata i prozori, 8.16 opterecenje hladenja, 11.07
jedinica od razlicitih materijala, 5.23 sigurnosпi mehanizmj za brzo o!varanje vrata i pokretпo optereceпje, А.О6
prozora, 8.20 staticko optereceпje, 2.08
spoljasnji okvjrj za vrata ј prozore, 8.02 Opterecenja koja se odupiru skracenom efektu
о
Obezbedenje stakla u ramu korjs(;enjem suvog, stakleni ulaz, 8.14 eksterne kompresivne sile {za zidane zidove), 5.15
prethodno obrazovanog elasticnog zaptivka, bez rukovanje, 8.04 Opterecenja па koпstrukciji, 2.11-2.12
upotrebe smese za zastakljivanje, 8.28, 8.29 harmonika vrata i prozorj, 8.04, 8.12 Opterecenje od vetra, 2.09
ОЬlсап zasek, 6.20 Okviri i sistemi ramovskih konstrukcija, 2.17 Opterecenja od zemljotresa, 2.10
ОЬiспо staklo, prozorsko ,,;вklo, 8.29, 12.16, 12.17 drveni okvjri, 4.28-4.31, 4.38-4.39, 5.44-5.45 Optereceпje od snega, 2.08
OЬiaganje metalom, 7.29 laki eelicnj okvjri, 4.24-4.25, 5.40 Opsivanje, 7.02, 7.17-7.21
OЫaganje podeUeпim panelima, 5.46 celicnj okviri, 4.15-4.25, 5.35-5.40 opsivaпje djmпjaka, 7.20
ОЬiаgапје spoljasnjeg zida drvenim daskama па Olovo, 12.09, А.О6 opsivanje zida, 7.21
preklop, 7.32 opsivanje krova, 7.17-7.20
Oluci, 1.16, 7.16
ОЬiаgапје !vrdom penastom plastjkom, 5.46
Olucne cevi, 11.08 opsjvaпje metalom, 7.17
OЬiaganje vlaknaticom, 5.46
Opeka i zidaпje opekom, 12.06 opsivanje nadstresnica, 7.20
Obrada kosiпa horizontalnim brazdaпjem, 1.07 opsivanje streha, 7.03
sadгZaj energije u opeci, 12.03
Obrada prezervativima, drvo, 12.12 Opsti sistem klasifikacije tla, 1.04
pгopustljivos! opeke, 7.43
Obraz stepenika, horizontalпi zategnutj stap u Orijentacija, zgrada, 1.11
otpor provodeпju toplote opeke, 7.38
okviru resetke, 9.08
Oplata za Ьеtоп, 4.10, 5 07-5.08, 5.09 Orijentisaпa vlaknasta ploca (eng. oriented
Obr1na vrata, 8.16 strandboard =OSB), 12.14
Opsezj raspona:
Ogradeпj prostor koji se prostire kroz vise spratova Ormarjci u kuhinji, 9.24
zgrade, 2.06 za drvene поsасе, 4.27
Ornameпt staklo, 12.16, 12.17
Odvodni kanal za odvodeпje kisпice, 1.17 za drvene ploce, 4.40
Osvetljavaпje, 11.34, 11.39
Odvodeпje vode, 1.03, 1.07 za resetke, 6.28
Osvetljenje, 1.15
za potporne zidove, 1.28 za rogove, 6.19
Oslaпjanje grede, 4.28
sa krova, 7.11, 7.16 пosaCi otvorenih profila, 4.19
Osпovni premaz. 12.21
sanitaгnj sistemi, 11.25-11.26 Optereceпja:
Оsпоvпо smicanje, 2.10
u donjem sloju tla, 3.14 diпamjcko optereceпje, 2.08-2.10
Otpadne vode koje mogu ЬШ komЬinacija tecпosli i
Odlivaпje vode, 1.03 za stubove od ilovace, 5.31
vodom пosenog otpada, 11.27
Ojaean zidani zid od kameпa, 1П Ьlokova, 5.14, па gredama, 2.14-2.15
Otpor provodenju toplole gradevinskih materiJala,
5.18, 5.25 па drvenim stubovjma/stupcima, 5.47 7.37-7.38, 7.40
Okviri za vrata ј pгozore,
8.01-8.21 па zid zavesama, 7.22 Otpornost u pozaru:
bezokvirna vrata i prozori, 8.14 na zidovima, 2.17 zahtevj u pogledu otpornosti u pozaru, 2.06
bravarija, 8.03, 8.17-8.20 na kaЬiovskim s!rukturama. 2.28 i vrste konstrukcije, 2.06-2.07
garazпa vrata па dizaпje, 8.13 na krutjm ramovjma, 6.07 Otvori za dostavljanje vazduha, 11.19
drveпi okviri, 8.08-8.10 na lukovima, 2.25 Осепе zivotnog ciklusa, 12.03
zaobllazпa k!izпa vrata ј prozori, 8.04 па ljuskama, 2.27

zaptjveпost па atmosferske uticaje, 8.21 па membranama, 2.29 р

za kupatila, 9.26 па plocama, 2.18 Рапеl sa gornjim slojem srednje gustiпe (епg.
izlozi, 8.15 na podпim sistemjma, 4.02 Medium density overly MDO), 12.14
INDEX

Paneli sa zastorom od papira impregniranog Ploce za zidove ili oЫaganje zidova od raznih Pozarna vrata, 8.05
teгmalnom smolom koji se nanosi na sperplocu, materijala, 12.14 Pojas, venac, 6.21
12.14 Ploce sa nosaёima, 4.05 Pojedinacni grejac vazduha, 11.1 О
Panel ploce (elektricne), 11.30 Ploee spojenih stranica kojima је oЫozena Poklapaca, 5.34
Рарiг, gradevinski, 7.38 iskopina, 3.07
Pokretna opterecenja, 2.08, А.Об
Parallam, 4.35 Plocica od neuglacanog porcelana ili prirodne gline Pokretno opterecenje u objektu, АО6
Parapeti, 6.13, 6.22 formiranih metodom kompresije prasine, 10.12
Pokrivanje:
Parketna dascica, 10.16,10.17 Plocice:
zida sa potkonstrukcijom, 5.46
Parno grejanje, 11.09 akusticke, 10.22-10.23, А.18
krova, 6.23, 7.03
Pasivno solarno projektovanje, 1.12-1.13, 8.36 glaziгane zidne plocice, 10.12
Pokrivanje krova,
Pesak, 1.04 glinene
jednostruko pokrivanje krova, 7.14-7.15
pгosecna tezina materijala, А.О6 keramicke,10.12-10.14,A.18
pokrivanje krova metalom, 7.09-7.10
sadГZaj energije, 12.03 krovne ploёice, 7.08
pokrivanje krova tankim drvenim plocicama,
Peci, 11.08 neglazirane keramicke ploёice, 10.12 7.05, 7.06
Peci, za susenje drveta, 9.02, 9.21 od konstruktivne gline, 5.28 pokrivanje krova sindrom, 7.03-7.04, 7.06-7.07
Pecurkasta ploca, 4.07 plocice za poploeanje, 10.12 pokrivanje krova skriljcem, 7.08
Pigment, Ьоја, 12.21 Pneumatske strukture, 2.29 spojevni krov, 7.13, 7.38, 7.43
Pilasteri, 5.19 Povijeni сгер, 7.08 Pokrivanje krova metalom. 7.09-7.10
Pisoari, 9.27, 9.29 Povrsine, 2.27 Pokrivanje krova profilis::шim limom, 7.1 О
Plan gradilista, 1.32-1.33 za kuhinjske radne povrsine, 9.25 Pokrivanje krova skriljcem, 7.07, 7.38
Planirani jedinicni razvoj, 1.20 od gipsa, 10.03 Poplocanje, 1.30-1.31
Plasticne mase, 12.03, 12.15 Povrsinska kondenzacija, 7.43 Poprecni spreg, 2.22
Plasticne mase koje se stvrdnjavaju kada se Povrsinsko odvodnjavanje, 1.17 Portland cement, 12.04
zagrevaju i ne omeksavaju se prilikom ponovnog
Pogledi, 1.03, 1.09,1.19 Portland cement stuko, 7.34
zagrevanja, 12.15
Podrgradivanje, 4.10 Postavljanje tepiha, 10.19-10.20
Plastieni laminat, 10.30, А.18
Podzemna voda, 1.05, 1.17, 3.08 ADA pravila za postavljanje tepiha, 10.20
Platfonn sistem, 4.28, 5.42
Podzemna istrazivanja, 1.04 otpor provodenju toplote tepiha, 7.38
Plafoni:
Podzemni ulicni kanali, 11.27 Postnaprezanje, 4.08, 4.09
akusticki plafoni, 10.22-10.23
Podzemno odvodnjavanje, 1.17 Potporni zid od Ьlokova, 1.26
plafoni od gipsanih ploea, 10.11
Podzidivanje gradevine, 3.06 Potporni zid sa nagibom, 1.28
plafoni od gipsanog maltera, 10.08
Podna daska, 3.04 Potporni zidovi, 1.27-1.29
proseene tezine plafona, А.О7
Podna oЬioga od dasaka, od drveta, 10.16, 10.17 Prava na koriscenje zemljista koje је u vlasnistvu
sistemi visecih plafona, 10.23
Podne podloge, 4.32 drugog vlasnika, 1.03, 1.20
Plivajuci temelj, 3.09
Podovi i podni sistemi, 4.01-4.40 Pravi!o paralelograma, 2.11
Plinta, 5.34
Pravougaona armirana betonska ploca ciji raspon
Plitko temeljenje, 3.05 betonski podovi, 4.03-4.13
јеmnogo veci u jednom pravcu nego u drugom,
Ploea: drveni podovi, 4.03, 4.26-4.40, 10.16-10.17 3.13, 4.19-4.21
drvena ploca, 4.40, 12.13 elasticni podovi, 10.18 Pragovi, vrata, 8.21
krovna ploca, 7.11, 7.12, 7.13 zavrsna obrada podova, 10.15-10.19 Pregrada koja је formirana od talpi, 3.07
metalna krovna ploca, 6.14 otpor pгovodenju toplote, 7.38 Pregrade, 5.02
ploca od metala, 4.22, podovi od kamena, 10.18 proseёne tezine pregrada, А.07
celijasta ploea, 4.22, 6.14 podovi od celika, 4 03. 4.14·4.25 stepen otpornosfi konstrukcije u pozaru, А.12
Ploca i grede sa nosenjem u dva pravca, 4.06 podovi u kuhinjama, 9.25 Predle sa poluzleЬovima za oЬ/aganje zidova, 7.32
Ploce: prosecne tezine podova, АО? Prednapregnuti Ьeton, 4.08-4.09
betonske, 3.18-3.21, 4.05-4.07, 6.04 sistemi pristupa, 11.21 Prednaprezanje, 4.08-4.09
prefabrikovano betonske, 4.11-4.13, 5.12 stepen otpornosti u pozaru, 2.06 Prekaljeno staklo, 12.16
Ploca za oЬiaganje, 10.09 tepisi, 10.19 Prek1daci, elektricni, 11.33
Ploca koja је iseeena od druge ploce, 5.49 Podrum. 3.04 Prepust gazista kod stepenika, 9.04. 9.05
Рlоёа ojacana rebrima, 4.05 Podsvode, 6.16, 6.21, 6.23 Prepustene grede, 2.15
Plocaste strukture, 2.18, 4.05 Podupiraci, 4.27 Prepustene strehe, 6.30
 INDEX

Presovaпe рlоёе, 12.14
Prefabrikovane drveпe re8etke/nosaci, 4.33-4.34
Prefabrikovani beton:
bocna slabllnost, 5.11
veze, 2.30, 5.12
zidni sistemi, 5.10-5.12
krovni sistemi, 6.05
nadvratnici, 5.21
paneli, 7.25
ploce, 7.13
podni sistemi, 4.11-4.13
sipovi, 3.25
Prefabrikovani kamini, 9.21
Preёke za poprecno ukrucenje, 2.22
Prizmatiёna grada; grada iseёena Kartije
postupkom, 12.11
Prikljucnice, elektriёne, 11.33
Primese (beton), 12.04
Pristup pesaka!kretanje, 1.22-1.23
Pristupacпost, А.03
Pritisak, zemlja i voda, 2.08
Pritisak zemljista u temelju, 1.04
Pritisak na zemlji, 2.08
Pricvrscivaci, 12.18-12.20
Provodnici (elektricni), 11.29, 11.31
Prozor sa zaluzinama, 8.23
Prozori, 8.01-8.02, 8.22-8.36
vrste prozora, 8.23
drveni prozori, 8.26-8.27
elementi prozora, 8.22
za stakienike, 8.36
zastakljene zid zavese, 8.31-8.33
zastakljeni sistemi, 8.28-8.29
i dnevno osvetljenje, 1.15
izolaciono staklo, 8.30
metalni prozori, 8.24-8.25
nadstresnice, 8.34-8.35
rukovanje prozorima, 8.23
Prozracnost, 11.34
Propisi, gradevinski, 1.21, 2.05-2.08
Propusti, 1.17
Propustljivost, 7.43
Prozor koji ima bar jedno prozorsko krilo, 8.23
Prozor koji se okrece oko sarki koje su postavljene
duz vertikalnih osa, 8.23
Prozori sa zastorima, 8.23
Prostor za utovar, 1.17, 1.22, 1.25
Prostor izmedu spustenog plafoпa
strukture izпad, 11.08
Prostorni ra111, 2.18, 6.10-6.11 Red zidnih jedinica koje se postavljaju horizoп!alno
па zid, 5.26
Protivpozarпi zidovi, 2.06, 2.07
Rezaпa sortirana grada do 12.5 cm debljiпe, 12.13
Profilacije, u drvetu, 10.26-10.27
Proces rashladivaпja, pod pritiskom/ Rezana drveпa grada, 12.11, 12.13
apsorpcija, 11.14 lameliraпa lisnata grada, 4.35
Prosirene temeljne stope, 3.08-3.09 sa paralelпim upleteпim zicama, 4.35
Psihometrijske tabele, 11.05 Rezervoar za prihvataпje povrsinske vode, 1.17
Relativпa v\aznost, 11 .04
R Reljefni spoj, 7.35
R-vredпosti za gradevinske materijale, 7.38, 7.39 Reflektivno staklo, 12.16
RаЫс pletivo od razvueeпog metala, 10.04 Reflektori, 11.38
Ravna betonska ploea bez kapitela stubova ili Resetka koja ima prigusivac za regilisanje koliCiпe
ploca sa ispadom, 4.07 vazduha koji prolazi kroz пјu, 11.19
Ravne daske koje pokrivaju nizi kraj rogova, 6. 16, Resetkaste grede, 6.28
6.19, 6.21' 7.08 Resetkasti rogovi, 6.30
Ravni limovi: Resetke, 2.16
oiuci, 7.16 vrste resetki, 6.09
opsivanje limoПl, 7.17 drvene resetke, 6.28-6.30
pokrivanje krova ravпim limovima, 7.09-7.10 prefabrikovane, 4.33-4.34
Ravno staklo, 8.29, 12.16, 12.17 celicпe, 6.08-6.09
Ravnoteza, koпstruktivna, 2.12 Rog isturenog dela krova na dve vode, 6.19
Radijatori, 11 09 Rog па ivici krova koji strCi i podupire prepust dela
krova, 6.17
Radijus kruznog kretanja, u mehanici, 2.13
Rogovi, vrste, 6.16-6.22, 6.30
Radna povrsiпa, 11.40
Rostilj, 11.29
Razgranati sistem grejanja, 11.08
Rukohvati, na ogradi, 9.04, 9.05
Razdelne spojпice, 3.19, 7.46
Rustikacija, gruba obrada, 5.33
Razmakпute grede, 4.35
Razredivac, 12.21
Ram sa ukrueeпjem, 2.22
s
Savijeni deo na kraju armaturne sipke, 4.04
Ramovi oko vrata ili prozora, 10.27
Sadгlaj energije u gradevinskim materijalima,
Ramovi sa zglobnim vezama, 2.17
12.03
Ramovske veze, 4.18 Sandueaste grede, 4.16
Rampe, 9.05 Svetiljke, 11 .38-11.40
garazne, 1.25 Svetiljke sa praznjeпjem, 11.37
ivicпjaci, 1.23 Svetiljke sa praznjeпjem visokog iпtenziteta, 11.37
Rashladni toraпj, 11.15 Svetle nadstresnice, 1.15
Raspoпi, gradeviпski, 2.20 Svetlosna jacina, 11.34
Rasponi ploca, 4.27 Svetlosni fluks, 11.34
Rastojanje пеорhоdпо zbog protivpozarnih uslova, Svetlost i osvetljenje, 11.34-11.40
2.07 vestacko osvetljeпje, 11.36-11.37
Rebro (greda), 2.14-2.16, 12.13 dnevno osvetljenje, 1.15
betonsko, 4.04 metode, osvetljenje, 11.40
koпtragreda, 3.09 nadstresnice, 8.34-8.35
od prefabrikovaпog betona svetiljke, 11.38-11.40
rebra koja spreeavaju pomeranja oplata, 3.07 u kupatilima, 9.30
od celika, 4.16 u kuhinjama, 9.25
resetkasta, 6.28 Svodovi, 2.25
i noseee od drveta, 4.35-4.39, 5.31, 5.50 Sedlaste povrsine, 2.27
Regulacioпi faktori, 1.20-1.21 Seizmicka spojnica, 2.23
INDEX

Sendvic greda, 4.35 sistemi za hladenje, 11.14 Spoj donjeg dela vertikale friza vrata, 6.29
Septicki tankovi, 11.27 u kupatilima, 9.30 Spoj koji је osiguran koriscenjem drvenih lrnova,
Sifoni, 11.24 u kuhinjama, 9.25 2.30
Sigurnosпa ograda, stepeniste, 9.04 Sistemi za zastitu od pozara, 11.23 Spoj obrazovan takvim klipom koji se uklapa u
odgovarajuce uduЬijenje, 10.25
Sigumosпi mehaпizam za brzo otvaraпje Sistemi sa no5enjem u dva pravca, 2.19-2.20
vrata, 8.20 Spojevi dve ploce, oblcno metalne, vrste, 7.09
Sistemi za premoscavanje raspona, 2.19-2.20,
Sigumosпi propisi za liftove i eskalatore, 2.05 2.25 Spojevi na limenim krovovima; dve ivice su
presavijene u obliku kuka koje su umetnute jedna u
Sigurпosпo staklo, 8.22, 12.16 Sistemi iskopavanja, 3.07 drugu, а zatim su zavijene tako da cine sav, 7.09
Sijalice, 11.36 Sistemi podnih pokrivaca sa omogucenim Spojevi па oblean zasek, 4.18
Sile: pristupom. 11.32
Spojevi па preklop, 2.30
Ьоспе sile, 2.22-2.23, 3.10 Sistemi rasprskivaca, 11.23
Spojnica od rasecenog prstena, 5.49
konstruktivпa орtегесепја, 2.11-2.152 Sistemi temeljenja, 3.01-3.26
Spojnice u malteru, 5.26
na visokim objektima, 2.24 Sistemi hladenja, videti Sistemi za gгејапје i
hladenje Spoljasnja izolacija i zavrsпi sistemi (engl. Exterior
Simboli: insulation and finish systems (EIFS)}, 7.36
Sifoпi,
koji se ubacuju u cev da Ьi se prosirila usled
elektricпi planovi, 11.33 Spoljasпje stepenice, 1.23, 9.03
promene u temperaturi, 12.20
materijala, А.18 Spoljasnji zid koji se оЫспо sastoji od spoljasnjeg i
Skladiste toplote, 1.12
Simboli materijala, А.18 unutrasnjeg zida podeljenog praznim prostorom,
Skraceпiji rog, пarocito kod krova па eetiri vode, 5.17, 5.24
Sistem vodosпabdevaпja, 2.03, 11.20-11-22, 6.17
11.24-11.25 izolacioni zid, 7.41
Skeletпi zid, 1.26
vodoiпstalacioпa oprema, 11.24 sa dilatacionim spojnicama, 7.47
Slegaпje tla, 3.03
cevni bunar, 11.20 Spoljasnji zidovi, 5.02, 7.02
Slozena ploca, 4.22
Sistem grejanja toplim vazduhom u kojem su cevi Spreg sila, 2.11
Slozeпi поsас, 4.16
polozene u betonsku plocu kuce bez suterena, ро Sprovodna elektricпa cev, 11.31
oblmu prostorija, 11.08 Solarr.i eпergetski sistemi:
Spustanje objekta usled sleganja zemljista ispod
Sistem grejanja uduvavanjem toplog vazduha, aktivпi, 11.13 temelja, 2.08, 3.03
11.08 pasivni sistemi grejanja, 1.12-1.13 Sredпja temperatura zrace~ja, 11.04
Sistem omotaca objekta, 2.03 Solarпo zracenje, 1.03, 1.10-1.15 StaЬilnost, bocna, 2.22-2.23, 2.24
Sistem za skladistenje otpadnih voda Ш dпеvпо osvetljenje, 1.15 Staze, pesacke, 1.23
kanalizacije, 2.03, 11.26-11.27 zaseпcenje, solamo, 1.14 Stakleпa vrata:
Sistem zastakljeпja sa staklenim stublcima, 8.15 Spajanje koje spreeava horizontalno smicanje izlozi, 8.15
Sistem sa gredama u dva pravca, 4.15 izmedu elemenata u vezi, 4.18
klizna vrata, 8.11-8.12
Sistem sanitarne kanalizacije, 11.25-11.26 Spiralne stepenice, 9.07
ulazna vrata, 8.14
Sistem fundiraпja koji se zasniva na drvenim Spoj sa zakivcima, 5.08
Staklene zid zavese, 8.31-8.33
sipovima, 3.22-3.23
Spoj sa kosim zasekom (45°), 10.24
Staklene zidne plocice, 10.12
Sistemi, gradeviпski objekat, 2.02-20.4. Videti
Spojevi, 2.30 Stakleni Ыоk, 5.29-5.30
takode posebne teme, npr.: Krovovi i krovni sistemi
dilataciona spojnica, 5.22, 7.46-7.47 Stakleпik, 1.1 З
Sistemi drvenih zidova, 5.41-5.50
drveni spojevi, 10.24-10.25 Staklo, 12.16-12.17
baluп sistem /baloon/, 5.42
ekspanzioni,5.22, 7.02, 7.46, 7.47, 10.15 izolaciono staklo, 8.28-8.30, 8.33, 12.16, 12.17
platform sistem, 5.42
zaptivaci, 7.48 otpor prolazu toplote, 7.38
Sistemi za gaseпje pozara, 2.03
za betoпske ploee na zemlji, 3.19 prosecne tezine stakla, А.О7
Sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, 2.03,
11.15-11.18,11.32 za prefabrikovane betonske panele, 5.12 ravno staklo, vrste, 12.16
Sistemi za grejanje i hladenje, 11.06-11.19 izolacioni spojevi, 3.19, 7.46 sadГZaj energije, 12.03
aktivni solarпi sistemi, 11.13 ispupceni spoj, 7.35 Staklo пiske emisije {low-e), 12.16
vazdusni distribucioni kanali, 11.19 konstruktivni, 3.19 Stalno opterecenje, 2.08
grejanje sa izvlacenjem vazduha, 11.08 konlrolni, 3.19, 5.22, 7.35, 7.46, 10.08 Staпdardni gradevinski propisi /engl. Standard
elektrieni sistemi, 11.1 о seizmicki, 2.23 Building Code /SBC/1, 2.05
pasivni solarni sistemi, 1.12-1.13 spoj donjeg dela vertikale friza vrata, 6.29 Standardni test prodiranja, 1.05
radijaciono grejanje, 11 11-11.12 u zidanim konstrukcijama, 5.22, 5.26 Staticka optecenja, 2.08
sistemi za grejanje, ventilaciju i klimatizaaju, u zidu i plafonu, 10.08 Staticka ravnoteza, 2.12
2.03, 11.15-11.18, 11.32 u malteru, 5.26 Stenoviti kesoni, 3.26
 INDEX

Stepen vitkosti, 2.13 temeljne stope stubova, 3.09, 3.16, 5.04 Tesani kamen, 5.33
Stepen-dan, 11.07 Stupci: Tesarska vrata, 8.09
Stepen energetske efikasпosti, 11.07 dimenzije, za zidove sa potkonstrukcijom, 5.42 Testiranje busenjem, 1.04
Stepeп izdr.Zijii'Osti konstrukcije u pozaru, А.12- laki celik, 5.39-5.40 Testovi koji se izvode proЫjanjem /busenjem/, 1.04
А.13 Sudopera, 9.27, 9.28 Tehnicka etaza, 1.18, 3.04, 3.11, 7.45
Stepeni razmaka: Schwedler kupole, 2.26 Tecni premaz koji se koristi za ispunu drveta i па
oЫaganje krova paпelima, 6.23 taj naciп spreёava da povrsina apsorЬuje lak ili
podпih oЬioga, 4.32 farbu, 12.21
т
Stepeпice, 9.02 ТаЫа okacena о istureni deo krova, 6.21
Тапkа drveпa ploca isеёепа od deЬia:
betoпske, 9.10 zid koji ima armirano-betonsku ili celicnu Toale!, WC, 9.27, 9.29
drveпe stepenice, 9.08-9.09 ramovsku konstrukciju koja је oЫozena tankim Toplotne pumpe, 11.14
zavojne, 9.07 spoljasnjim slojem mermeгa, strukturalnog Toplotni guЬicildoЫci, 11.07
stakla ili nekog drugog materijala za oЬiaganje,
zahtevi koji se odпose па stepenice, 9.04 Toplotno-apsorpciono staklo, 12.16
10.03
izlazпe stepenice, 2.06 Topografija, 1.03, 1.06-1.07
oЫici vlakanaca, 10.29
lestve, 9.13 Trakasti temelj, 3.09
postavljanje opekarskih elemenata uz prednju
projektovaпje stepeпica, 9.03 stranu spoljasпjeg zida, ali nisu vezane za isti, Transformatori, 11.29
spiralne stepenice, 9.07, 9.12 7.26-7.27 Trombovzid, 1.13
spoljasnje stepeпice, 1.23 stepeni, 10.29 Trouglasto oЫikovan krovni prozor, 6.18
stepeпiste пapravljeпo pretezпo Ш potpuno od sare, kalupi, 10.29 Tus kade i tus kaЬine, 9.27, 9.28, 10.14
stepeпika koji su vise ili mапје kliпasto sperploea ili iverica оЫоzепi dekorativnim
oЬiikovaпi, sa gazistem sirim па jedпom kraju drvenim furnirom, 10.29
пеgо па drugom kraju, 9.07 с
Tanke drvene plocice, 7.03, 7.05
teraco, 10.15 Celijasta ploca:
Tacka zasicenosti vlakaпa drveta vlagom, prilikom
eelicne stepenice, 9.11 susenja drveta, а da pri tom nema vode u krovne celijaste ploce, 6.14
siriпa stepeпica, 9.04 celijastim uduЫjenjima, 12.12 podne celijaste ploce, 4.22
Stepen iste па pravljeno pretezпo ili potpuпo od Tacka rosenja, 11.05 Celijasto staklo, 7.43
stepenika koji su vise ili mапје kliпasto oЫikovani, Tvrda presovaпa izolacija, 7.39
sa gazistem sirim па jedпom kraju nego па drugom Tvrdo drvo, 12.11, 12.13
kraju, 9.07 u
Temeljпe stope:
Stepeпovane temeljпe stope, 3.09 Uvala, па krovu, 6.17
za betoпske stubove, 3.16, 5.04
Stojeci prevoj па slemeпu, 7.09 Ugaoni kameп, 5.34
za drveпe stubove, 3.16
Stopa-lambert, 11.35 Ugaono podupiranje, 2.22
za prefabrikovane betonske рапеlе, 5.12
Strujno kolo, elektricno, 9.25, 11.28, 11.30 Ugib, 2.14
za celicпe stuЬove, 3.16
Ugljenicпi celik, 12.08
Struktura koja se sastoji od sipki i precki:
prosirene stope, 3.08-3.09
drvene precke, 10.26 Udarna buka, А 17
Temeljпi zidovi, 3.10-3.15
ramovi prozora, 8.22 Udruzenje zanatlija, А.23-А.30
Temperatura, 1.07, 7.23, 11.04-11.05
Strukture naduvaпe vazduhom, 2.29 Uzvisene strukture, 1.D7, 3.04, 3.22-3.23
Temperaturпi пароn, 2.08
Strukture nepravilnog oЫika, 2.10, 2.23 Uzengije, metalne spone, 4.04
Temperatura vazduha, 11.04
Strukture poduprte vazduhom, 2.29 Ukopavajuca sarka, 8.18
Тег papir, 7.38
Strucna udruzenja, А.23-А.30 Ukosena fasada sa preklopom daski, 7.32
Teraco, 10.15
Stublc, 8.27 Ulazna vrata, staklo, 8.14
otpor prolazu toplote, 7.38
Stub projektovan da пosi koncentrisano Ulegnuce u parceli inace ravnog zemljista, 1.17
Termicka izolacija, 7.11-7.12, 7.37
optereceпje, 1.D7, 3.04 Underwriter's Labaratories (UL)
Termicka izolacija u oЬiiku tаЫе koja ima jednu ili
Stubovi, 2.13 dve povrsine sa reflektujucom folijom relativno lista materijala, А.12
stubovi zidani od opekarskih elemenata, 5.19 пiske termii':ke emisije, 7.39 staпdard1, 11.28
stubovi od betona, 5.04-5.05, 5.11 Termicka provodпost materijala, 12.02 Uniformni gradevinski kodeks /the Uniform Building
stubovi od drveta, 5.47, 5.50 Termiёki komfor, 11.03-11.05 Code /UBC/1, 2.05
stubovi od ilovace, 5.31 Termicko staklo, 8.15 Umetak izmedu lucnih krakova, 5.20, 8.31
stubovi od prefabrikovaпog Ьеtопа, 5.11, 5.12 Termoizolacija od vlaknastih materijala, 7.39 Umivaonici. 9.27, 9.28
stubovi od celika, 5.37-5.38 Termoplasticni materijali, 12.15 Uпutrasnje stepeпice, 9.03
INDEX

Unutrasnje stepenice zatvorene sa оЬе strane, Horizontalпe dijafragme, 2.22 Celicna limena podloska, 4.14
oЬicno su deo zida sa vratima па razlicitim Horizontalni perYaz od kamena, fiksiran na okvir Celicna metalna vrata sa supljim
spratovima, 9.09 vrata ili prozora za usmeravanje toka vode van jezgrom, 8.05-8.07
Unutrasnji zidovi, 2.06, 5.02, 5.40 okvira, 5.34 Celicni krovni sistemi, 6.06-6.13, 6.18
Upotreba zgrade: Horizontalпi ram oko betonske oplate za stub, 5.07 kruti ramovi, 6.07
gupe korisnika, 2.07 Horizontalni smicuti naponi, 2.14 okviri, 6.06-6.1 З
optere6enje, 2.08 prostorni ramovi, 6.10-6.11
Upusteni spojevi, 10.24 с resetke, 6.08-6.09
Uravnotezenje optere6enja, 4.09 Cevi: Celicni podni sistemi, 4.14-4.25
Uredaji za zatvaranje vrata montirani u ulozini drenazne cevi, 11.25 veze, grede, 4.17-4.18
poda ispod vrata radi regulisanja otvaranja i u betonskim plocama, 3.21 vrste greda, 4.16
zatvaranja, 8.18
cevi za vodu, 11.22 gredпi sistemi, 4.15
Usadna brava, 8.19
Cevi koje sluze kao sipovi, 3.25 ploce, 4.22
Uska polica duz gornjeg dela zida u prostoriji,
Cevne strukture, 2.24 spojevi, 4.19-4.21, 4.23-4.25
napravljena za dгZanje dekorativnih predmeta,
10.26 Cement: Celicпi profil koji је vertikalno zaЬijen u zemlju;
Кiпоv cement, 10.03 podupire horizontalne оЫоgе koje drze nasip, 3.07
Utezanje drveta, 4.29, 12.12
portland cemeпt, 7.34, 12.04 Celo stepeпika, 9.03-9.05, 9.08-9.09, 9.11-9.12
Utikaci, elektricni, 9.30, 11.33
cement za zidanje opekarskim elemeпtima, 5.15
Uticaj na zivotnu sredinu, 1.Q2, 2.04
Cemeпtne krovne ploce, 6.15 s
Cigla koja је postavljeпa vertikalno tako da stoji na Sarke za vrata, 8.18
F stranici najmanje povrsine, а U.Ze lice јој se пalazi Satoraste strukture, 2.29
Faktor efektivne duzine, 2.13 па povrsiпi zida, 5.26
Sed krovovi, 6.16
Faktor svetlosпih guЫtaka, 11.40 Ciliпder brave, 8.19
Sindra:
Faktori vazпosti, 2.09 Ciliпdricni spojevi, 2.30
drvena, 7.03-7.04, 7.31
Fasada tipa daska i letva, 7.33 Сгер sa zlebovima, 7.08
sastav, 7.06
Fasada od vinila, 7.38 CSI Masterformat, А.19-А.22
skriljac, 7.07
Fasada od dasaka, 7.32-7.33
Siпdra od fiber stakla, 7.03
Fiksirani prozori, с
Sipovi,
Fiksirani ramovi, 2.17 Cvrsti ramovi, 2.17, 2.22, 6.07
oЫaganje, 3.07
Fiksiraпi spojevi, 2.30 Celik, 6.06-6.13, 6.18, 12.08
temelji, 3.24-3.25
Floatstaklo, 12.16,12.17 krovovi, videti Celicпi krovni sistemi
celieni profil koji је vertikalno zаЫјеп u zemlju;
Fluks, osvetljeпost, 11.34 koeficijenti liпearnog sireпja, 7.46 podupire horizontalne оЫоgе koje dгle nasip,
Fluoresceпtne lampe, 11.37 пadvratne grede, 5.21 3.07
пeraajuti 6elik, 12.08 Sljunak, 1.04
н okviri zidova, 5.35-5.40 prosecпa tezina, А.ОБ
H-sipovi, 3.25 opsezi raspoпa, 2.20 sadгZaj eпergije, 12.03
Halogeпa sijalica, 11.36 otpor prolazu toplote, 7.38 Sperovana vrata na Ыind ramu, 8.08
Harmoпika vrata, 8.04, 8.12 ploce, 7.13 Stapovi resetke, 4.04
Hidroizolacija tehпicke etaze па zemlji, 1.07, 1.08, podni sistemi, videti ёelieni podni sistemi Stitovi protiv vetra, 1.18
1.19 prozori, 8.24-8.25 Stuko, 7.34-7.35
Hidronii':no grejanje, 11.09 prosecпe tezine, А.06 otpor prolazu toplote, 7.38
HiperЬolicпi paraboloid, 2.27 sadгZaj eпergije, 12.03 Suplja greda, 4.35
Histerezisпi amortizer, 2.24 stepenice, 9.11 Suplji nosaci, 4.16
Horizoпt, 1.04, 1.10 stubovi, 5.37-5.38 Suplji opekarski Ыokovi, 5.28
CIP Каталогизација у nубликацији
Народна библиотека Србије, Београд

69(035)
624(035)
ЧИНГ, Френк
llustrovani primeri konstrukcija 1Frensis D. К. Cing, Kasandra Adams; [prevod Vesna Kosoric].
- Beograd : Gradevinska knjiga, 2007 (Novi Sad : АМВ grafika).- 1 knj. (razl. pag.) : 1lustr. ; 28
cm.

lzv. stv. nasl. : Building Construction lllustrated 1Francis D. К. Ching and Cassandra Adams. - Tiraz
1.000.- Bibliografija na kraju knjige. - Registar.
ISBN 978-86-395-0525-7
1. Адамс, Касандра

. а) Грађевинарство- Приручници
COBISS.SR-10 141668364