Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasnikog (akcije ili indirektno vlasnikog (opcije ili kreditnog (obveznice aranmana. Obveznica predstavlja hartiju od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da e donosiocu isplatiti odre!enog dana iznos naznaen u obveznici sa kamatom ili drugaije ako je tako predvi!eno. Obveznice predstavljaju veoma znaajan oblik prikupljanja slobodnih novanih sredstava u savremenim privrednim odnosima u cilju "inansiranja pro#irene reprodukcije. $o#to izdavanje obveznica zahteva visok stepen strunosti i dobro organizovanu tehniku emisije, bankarske organizacije naje#e izdaju obveznice u tu!e ime i za tu! raun. $ostoje tri naina emisije obveznica % upisivanje obveznica ili supskripcija, stalna prodaja obveznica i slobodna prodaja obveznica. Obveznice mogu da budu sa "iksnom ili promenljivom kamatom. U praksi se smatra da su kamatna plaanja sigurna ako su kod industrijskih preduzea tri puta pokrivena pro"itom a kod preduzea elektroprivrede dva puta. Obveznice prema trajanju kreditnog odnosa, dele se na%

&ratkorone 'rednjorone (ugorone

$rema subjektu koji ih izdaje obveznice se dele na%

Obveznice koje izdaje javni sektor Obveznice koje izdaje privatni sektor

'a stanovi#ta osiguranja potraivanja, obveznice se klasi"ikuju na%

neosigurane i osiguranje obveznice.

$rema nainu uestvovanja u dobitku preduzea, na%

obveznice sa "inansijskom kamatom dohodovne obveznice i participirajue obveznice.

$rema vremenu otkupa, dele se na%

obveznice po isteku roka i obveznice pre isteka roka.

$rema nainu njihove amortzizacije klasi"ikuju se na%

obveznice sa jednokratnim dospeem

obveznice sa vi#ekratnim (serijskim dospeem.

U na#em pravu insistira se na tome da izdavnje obveznica mora biti uspe#no, a to znai da je u roku za isplatu obveznice uplaeno najmanje )* + od ukupnog novanog iznosa koji je oznaen u objavi za upis obveznice.

One se prodaju i kupuju na specijalizovanom "inansijskom tri#tu tj. tri#tu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu "inansijskih instrumenata kojima se trguje na "inansijskim tri#tima. U #irem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumenti kredita i plaanja, kao #to su ekovi, menice, skladi#nice, konosmani i slino. ,ek predstavlja pismenu ispravu kojom izdavalac-potpisnik daje banci bezuslovnu naredbu da podnosiocu isplati naznaenu sumu novca. .a razliku od menice, koja se izdaje i kada nema novca na raunu, ek se izdaje samo uz postojanje novanog pokria. U evropskim zemljama svaki ek mora da obavezno sadri sledee elemente%

Oznaenje da je to ek /ezuslovni nalog za isplatu naznaene svote 0me lica koje treba da isplati ekovnu svotu (trasata (atum i mesto izdavanja $otpis izdavaoca eka (trasanta

U pogledu trasanata i trasata razlikujemo bankarski ek kod koga je trasat banka i nebankarski ek kod koga je trasat neka "irma ili "iziko lice. ' obzirom na namenu ek moe biti %

gotovinski, virmanski, obraunski, barirani, putniki, akreditivni, cirkularni...

&ao i menicu, ek karakteri#u % indosiranje, avaliranje, amortizacija, plaanje i protest eka. ,ek se ne moe izdati blanko i on moe biti opoziv. 1ri bitne ekovne radnje su%

Izdavanje eka, gde moraju biti zadovoljeni bitni elementi eka Prenos eka, gde se ek na donosioca prenosi prostom predajom, po naredbi putem indosamenta, a na ime putem cesije uz predaju isprave Avaliranje, #to podrazumeva garanciju od odre!enog lica

2enica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu da korisniku isprave (remitentu isplati odre!enu svotu novca ili sam izdavalac obeava da e izvr#iti tu isplatu. 'vaku menicu karakteri#u%

$ismenost 3ormalnost 0nkorporiranost 'trogost 'amostalnost 'olidarnost

U savremenom prometu moe da se pojavi vi#e tipova menica %

blanko, cirkulaciona, domicilirana, komisiona, kreditna, operativna...

0pak razlikujemo dva osnovna tipa menica % 4. trasirana 5. sopstvena 'u#tinska razlika izme!u trasirane i sopstvene menice je u tome #to kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati. &arakteristike trasirane (vuene menice%

1rasant (onaj koji izdaje menicu 1rasat (preduzee koje vr#i plaanje u roku menice 6emitent (preduzee kom plaanje treba da se izvr#i (an, mesec, godina i mesto izdavanja menice (an, mesec, godina i mesto dospea menice 2esto gde treba izvr#iti plaanje Oznaka da je menica /ezuslovan uput za plaanje odre!ene svote

'opstvena menica postoji u onom sluaju kada njen izdavalac nije izdao nalog trasatu nego se sam obavezao (uno#enjem klauzule 7platiu7 na plaanje svote na koju menica glasi.

$rema propisima 'rbije hartije od vrednosti moe emitovati savezna drava, republika lanica, pokrajina, grad, op#tina, i drugo pravno lice. 'vaka hartija od vrednosti mora da poseduje odre!ena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova %

da je u pisanoj "ormi da je u toj ispravi sadrano neko gra!ansko (naje#e imovinsko pravo da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti

Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaanja, kredita, obezbe!enja potraivanja, robnog prometa i slino. 'vaka hartija od vrednosti mora da sadri 8 elemenata%

Oznaka vrste hartije od vrednosti 9aziv i sedi#te izdavaoca hartije od vrednosti 1ano utvr!enu obavezu izdavaa hartije od vrednosti 2esto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti $otpis izdavaoca hartije od vrednosti

$rema nainu odre!ivanja korisnika hartije razlikuju se % 4.Hartija na ime% je vrsta hartije od vrednosti kod kojih je korisnik isprave izriito naveden po imenu, s tim #to je iskljueno preno#enje takve hartije putem indosamenta. 5. Hartija od vrednosti po naredbi% je vrsta hartija od vrednosti kod kojih se kao imalac prava pojavljuje neko lice izriito oznaeno u samoj ispravi, ali je tom licu istovremeno data mogunost da svojom naredbom odredi neko tree lice kao korisnika isprave. :. Hartija od vrednosti na donosioca% je onaj tip hartije od vrednosti kod kojih imalac prava tj. korisnik nije imenovan izriito, tako da se svaki imalac takve isprave smatra korisnikom hartije. Hartije na donosioca prenose se najlak#e od svih hartija od vrednosti. (akle hartije od vrednosti mogu glasiti na neko od gra!anskih prava ukljuujui i imovinsko dok akcije glase samo na imovinsko pravo i to direktnog vlasnika.