Aktivnosti I Tehnike Radionicarskog Rada PDF

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ Projekat: Transformacija
a sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention) Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi Autor teksta: Stanislava Vidovi
IV Radionica: Aktivnosti i tehnike radioniarskog rada (95 minuta) CILJ: Cilj ove radionice je da se uesnici upoznaju sa aktivnostima i tehnikama radionoarskog rada. PROCES se odvija kroz sledee korake:

upoznavanje u esnika sa oblicima aktivnosti koji se primenjuju u radionici, upoznavanje u esnika sa tehnikama radioniarskog rada, povezivanje prethodno odranih aktivnosti sa nainima rada u radionicama.
MATERIJAL za rad:

papir i olovka za svakog uesnika, flomasteri, hamer papir za svaku grupu, prilog ''Oblici aktivnosti'' za svakog uesnika, prilog ''Tehnike radioniarskog rada'' za svakog uesnika, prilog ''Katalog igara'' - za svakog u esnika.
UVODNA AKTIVNOST: KOJA SAM IVOTINJA (20') Uesnici se podele u manje grupe, ali tako da u svakoj grupi bude izmeu etiri i est u esnika. Svaki uesnik treba da zamisli koja bi ivotinja voleo da bude, vodei pri tome ra una da se imena ivotinja u grupi ne ponavljaju. Kada se svi u grupi upoznaju sa imenima ivotinja, po inje igra. Naime, neko od u esnika treba da kae ''Bim bam bum'' i kada se uje bum, svi uesnici treba istovremeno da pokau neki broj, koristei se prstima na obema rukama. Kada se vidi ko je pokazao najvei broj, ostali uesnici moraju brzo da kau ime ivotinje koju je ta osoba izabrala. Osoba koja poslednja kae ili koja ne moe da se seti imena ivotinje dobija pet negativih poena. Igra je zavrena kada neko iz grupe dostigne 30 poena.
Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ Projekat: Transformacija sukoba i osnaivanje mladih (Youth empowerment and conflict prevention) Za izdavaa: Birgit Stanzel, Stanislava Vidovi i Marija Radovanovi Autor teksta: Stanislava Vidovi
CENTRALNA AKTIVNOST: TEHNIKE (75') A (30') CRTANJE Voditelj podeli uesnike u grupe, ali tako da u svakoj grupi bude najmanje osam osoba. etiri u esnika ne uzimaju uee u igri, ve dobijaju uloge lanova irija (tri osobe) i ulogu posmatraa. Nakon toga voditelj da zadatak grupama: ''Svaka grupa predstavlja jednu kolu. U vaoj grupi nalaze se profesori iz kole, ali i uenici. U slede ih nekoliko minuta, u okviru svoje grupe odredite ko e uzeti ulogu nastavnika, a ko uenika. Broj uenika i nastavnika u grupi treba da je isti. Vodite rauna, uloge se ne mogu menjati tokom ove igre. Ono to se sada dogovorite ostaje do kraja.'' Nakon toga grupama se ostavi nekoliko minuta da se dogovore, a potom svaka grupa predstavi kako su podeljene uloge i ko koju ulogu ima. Potom voditelj nastavlja: ''Va zadatak je da napravite plakat na temu Deja participacija u naoj sredini. Najbolji plakat dobija vrlo vrednu nagradu. Vi sada treba sami da se dogovorite ko e da uestvuje u izradi plakata, pri emu u tome mogu da uestvuju samo tri osobe. Uenici i nastavnici ne mogu da rade zajedno. Zna i, treba da se odluite izmeu nastavnika i uenika. Takoe, poster mogu da predstavljaju samo tri osobe, i to ili nastavnici ili u enici kole. U svakoj grupi nastavnici odluuju ko e uestvovati u izradi, a ko u prezentaciji postera. Uenici samo sprovode donetu odluku.'' Na in na koji e se ocenjivati kvalitet rada je slede i: Maksimalni broj poena Uenici su pravili poster 2 poena Nastavnici su pravili poster 5 poena Uenici su predstavljali poster 3 poena Nastavnici su predstavljali poster 2 poena Originalnost postera 6 poena Kvalitet izrade 6 poena Nanoenje i izrada poteza 6 poena
Potom se grupe fiziki dele, tako da uesnici ne mogu jedni drugima da vide rad. Nakon toga svakoj grupi se ostavlja oko 15 minuta za izradu postera. Osoba koja je dobila ulogu posmatra a obilazi grupe i posmatra kako rade, kako su podeljene uloge, da li se javljaju problemi u grupi i sl. Nakon zavrene izrade postera svaka grupa predstavlja svoj rad i iri donosi konanu odluku. Pri tome lanovi irija mogu da daju maksimalnu ocenu (navedenu u tabeli), ali i minimalnu, koja za svaku stavku iznosi 1. Nakon tvoga u esnici se vra aju u veliki krug i poinje diskusija.

Kako ste se odluili ko e da uestvuje u izradi postera? Da li je na vau odluku uticala tabela sa brojem maksimalnih bodova? Da li mislite da je vaa odluka bila dobra? Zato? ta misli posmatra o tome kako su grupe radile? Da li je bilo konflikata u grupama? Ako je bilo, kojih? Da li je bitnije odlu iti se za kvalitet postera i na osnovu toga izabrati najbolje crtae (pri emu moemo da pogreimo, jer ne znamo koji e biti kvalitet postera u drugim grupama) ili je bolje ii na sigurno dobijanje vie poena, bez obzira na kvalitet rada (to takoe ne mora da zna i uspeh)?
B (45') AKVARIJUM VAJANJE Uesnici se podele u dve grupe. Zatim se unutar grupe podele u parove. Svaki par odlui ko e biti osoba A (vajar), a ko osoba B (glina). Osoba A treba da smisli neki karakteristian odnos ili razgovor koji se deava u koli izmeu nastavnika i u enika. Na primer, ispitivanje na asu, razgovor o opravdanim i neopravdanim izostancima, razgovor o eksurziji, uenje novog gradiva i sl. Osoba A bira ukupno tri situacije koje su po njenom miljenju tipi ne i mogu da oznae odnos izmeu nastavnika i u enika. ! Napomena: Vajar moe da izabere situaciju koja se njemu lino desila i za koju smatra da je interesantna. Bitno je samo da ta situacija opisuje gore zahtevani odnos. Nakon toga parovima se objasni da ne smeju meusobno da komuniciraju. Osoba koja ima ulogu vajara treba da namesti ''glinu'' u poloaj koji moe da predstavi tu situaciju, odnosno da opie oseanja jedne ili druge strane. Pri tome osoba koja ima ulogu gline treba da se opusti i da dopusti da je osoba A izvaja.
Zatim osobe predstavljaju svoje radove u velikoj grupi. Zadatak osobe B, tj. ''gline'', jeste da pogodi o kojoj emociji je re i da proba da opie tu situaciju. Uesnici mogu slobodno da komentariu opisane situacije i predstavljene emocije koje govore o nekom tipinom odnosu u koli, sa stanovita samih u esnika. Dok prva grupa radi u parovima, a pre predstavljanja rezultata pred velikom grupom, voditelj odlazi sa lanovima druge grupe i daje im instrukciju. Njihov zadatak je da zamisle neku tipinu kolu (to moe da bude i njihova kola ukoliko su svi uesnici iz iste kole). Nakon toga voditelj im predoava slede u situaciju: ''Zamislite da je vaa kola dobila sredstva za ureenje stare uionice, koja bi sada mogla da postane klub. Namena kluba je da se okupljaju nastavnici, na sekcijama i radionicama, ali i uenici kole koji u ovim prostorijama takoe mogu da organizuju svoje aktivnosti. Agencija koja vam je dala sredstva zahteva da joj vaa kola poalje nacrt te prostorije, odnosno kako bi ona izgledala, koji bi nametaj bio u njoj, da li bi trebalo da se postavi dodatna oprema, koji biste materijal koristili za preureenje prostorije i sl. Podelite sada uloge izmeu sebe. Neko moe da bude nastavnik, neko uenik, razredni stareina, direktor ili roditelj. Zamislite kako bi se ova situacija reila u vaoj koli. Ko bi donosio konanu odluku? Da li bi se miljenje uenika uzelo u obzir? Da li bi uenici bili zainteresovani da rade na ovom projektu sa nastavnicima? Kada se dogovorite kako bi to izgledalo u vaoj koli, napravite malu predstavu, koju ete odigrati pred ostalim u esnicima. Predstavu koja e najbolje opisati tu situaciju.'' Kada osmisli scenario, a nakon predstavljanja rezultata prve grupe, druga grupa glumi scenu koju je zamislila. Nakon toga sledi razgovor u krugu o utiscima u esnika, nekom njihovom iskustvu u slinim situacijama, njihovom miljenju o ueu u enika u kolskom ivotu i sl. Potom voditelj deli uesnicima priloge ''Oblici aktivnosti'' i ''Tehnike radioniarskog rada''. Objanjava svaku tehniku, uz navoenje primera koji su upravo proli. Nakon toga navodi koji sve oblici radioniarskog rada postoje, pozivajui se i na iskustvo koje su uesnici do sada imali u radionicama. Potom najavljuje da e se u sledeoj radionici baviti mozgalicom. Pre zavretka radionice voditelj deli uesnicima prilog ''Katalog igara'' koji treba da pro itaju i donesu na slede u radionicu.
Materijal za rad za uesnike ''OBLICI AKTIVNOSTI'' oblici aktivnosti u radionici su:

simultana individualna aktivnost rad u parovima rad u malim grupama grupna diskusija podvrsta brainstorming ili mozgalica razgovor u krugu (svi po redu)
Materijal za rad za uesnike ''TEHNIKE RADIONIARSKOG RADA'' tehnike radioni arskog rada su:

crtanje, oblikovanje voena fantazija akvarijum vajanje igre
Materijal za rad za uesnike ''KATALOG IGARA'' Katalog sadri igre koje su poimence navedene u svakoj radionici i igre koje se mogu koristiti nezavisno od ovog programa radionica. Svaka igra je oznaena rednim brojem. U scenarijima radionica, pored naslova igre, naveden je u zagradi i njen redni broj u katalogu. Sve igre su svrstane prema mestu koje imaju u radionicama na dve osnovne kategorije: uvodne igre i zavrne igre. Pored njih, postoji i grupa igara koje su samostalne, odnosno, koje se mogu primeniti i na po etku i na kraju radionice, ili potpuno nezavisno od ovog programa radionica. Te igre naj e e i due traju od uvodnih i zavrnih igara. Uz svaku igru naznaen je uzrast dece za koju je data igra najprimerenija. Igre za mlade osnovce ozna ene su znakom MO, igre za starije osnovce oznaene su znakom SO, igre za srednjokolce oznaene su SR, a one igre koje su prikladne za sve uzraste oznaene su znakom SU. Pored naziva svake igre naznaeno je minimalno trajanje igre. Meutim, ima igara koje mogu trajati i due, zavisno od interesovanja dece i raspoloivog vremena. Isto tako, posle nekih odigranih igara mogue je organizovati i razgovor s decom na temu koju je igra pokrenula, to onda produava njeno trajanje. To se vidi iz opisa igre. Igre koje su nezavisne od ovog programa uitelj ili nastavnik moe iskoristiti u razliitim situacijama: kada eli da pojaa povezanost i saradnju meu decom ili jednostavno da decu razgali i razveseli. Ove igre mogu se koristiti na asovima razrednog stareine, na rekreativnoj nastavi, na asovima fiskulture, ponekad i na redovnim asovima npr. u trenucima kad su u enici isuvie umorni ili razdraljivi da bi pratili nastavu neka dinami na igra koja popravlja atmosferu i aktivira uenike moe biti vrlo delotvorna novina. Ve ina navedenih igara preuzeta je delom ili u potpunosti iz sli nih inostranih ili doma ih programa, ili iz edukativnih priru nika. Preuzete igre uglavnom su na neki nain prilagoene naim okolnostima i potrebama ovog programa. Pored njih, postoji i jedan broj novih igara koje su smiljene prilikom probne primene ''Uionice dobre volje''. Izvori koje smo koristili prilikom pravljenja ovog kataloga igara navedeni su u prilogu kataloga, pored svakog izvora u zagradi su brojevi koji ozna avaju nazive igara koje su iz odreenog izvora preuzete. U prilogu kataloga nalazi se i abecedni indeks igara koji moe pomoi u traganju za odreenom igrom, posebno u sluaju igara koje voditelj eli da koristi nezavisno od radionica.
UVODNE IGRE Ova kategorija sadri igre predstavljanja i upoznavanja, neverbalne igre zagrevanja i oputanja, igre koje podstiu samoafirmaciju i igre koje slue za podelu uenika u male grupe. Sve one poveavaju svesnost o sebi i drugima, i o odnosima sa drugima, tako da meusobno poverenje koje se gradi posredstvom ovih igara doprinosi razvijanju pozitivne atmosfere i omogu ava odvijanje kooperativnih aktivnosti. Osnovni zadatak igara predstavljanja i upoznavanja (kojima radionice uvek poinju) jeste da se to uini na zanimljiv nain koji podstie motivisanost da se o drugima sazna neto novo. Kada se uenici ve poznaju (npr. u odeljenjima), ove igre e im pruiti mogunost da doive svoje drugove i drugarice na nov, verovatno druga iji nain nego ranije (igre pod brojem 1-14). Igre zagrevanja i oputanja, kao i igre koje podstiu samoafirmaciju omoguavaju uenicima da naprave prelaz sa prethodnih aktivnosti, (prethodnih asova) na ono to e se raditi na radionicama, pomau da se izbriu trenutne brige i preokupiranost drugim stvarima. Njihov je cilj da uenike uvedu u relaksirano, oputeno stanje u kome e biti prijemiviji, nego ina e za doivljaje koje im nudi radionica (igre pod brojem 15-20, i 26-29) Igre koje prevashodno slue podeli u enika u male grupe i parove imaju za cilj da se izbegne da uvek isti uenici rade zajedno i omoguavaju da se grupe naprave na lak, zabavan i nedirektivan na in. Ove igre istovremeno aktiviraju u enike, to je naro ito dobro ako slede posle duih verbalnih aktivnosti (igre pod brojem 21-25). 1.KOD TEBE MI SE SVIA (10'). Svi sede u krugu, voditelj kae: Sada pokuajte da osobu sa desne strane predstavite na pozitivan nain. Recite njeno ime i neto to vam se kod nje svia ili na njoj samoj. Na primer: ''Ovo je Dragana, dopada mi se to to je vesela''. SU 2. IMENA (5'). Idemo u krug, svako treba brzo da kae svoje ime. SU 3. IMENA I PRIDEVI (5'). Hajde sada neka svako kae svoje ime ili nadimak i pridev koji po inje istim slovom. Npr. cvrkutava Ceca, raspevana Rada, tufnasta Tinde itd. Idemo u krug. SU 4. IMENA A-HA (10'). Svi sede u krugu i voditelj kae: Sada emo se malo igrati naim imenima. Evo kako emo to raditi. Onaj ko poinje igru u ini e slede e: desnom rukom se lupi po levom ramenu i kae ''A'', zatim levom rukom po desnom ramenu i kae ''HA'', pa desnom rukom po desnoj butini i kae svoje ime, a onda levom rukom po levoj butini i kae ime onog koga hoe da pozove. na primer: A-HA, SneanaZoran. Zatim Zoran ponovi A-HA, kae svoje ime, pa ime onoga koga poziva, na primer Zoran-Milan i tako redom. Bitno je da se u igri dri ritam i da se izvodi
relativno brzo, pri emu se neminovno prave greke, to treba shvatiti kao deo igre, na zabavan na in. SU 5. INTERVJU I (20'). Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim se ne druite esto. Osoba A ima zadatak da u roku od 3 minuta sazna to vie stvari o osobi B. Zatim ete zameniti uloge. Kada A i B obave intervju, vratiemo se opet svi u krug, i svako e predstaviti svog para. Pritom e ustati, i stati iza njega, a ono to bude govorio, rei e u prvom licu. SU 6. INTERVJU II (20'). Podelite se u parove, tako da budete sa nekim koga dobro ne poznajete ili sa kim se ne druite esto. Osoba A ima zadatak da u roku od 5 minuta sazna to vie neobinih stari o osobi B. Zatim zamene uloge. Kada svi budu obavili intervju, vratiemo se ukrug i svako e rei ta je saznao novo i neobino o svom paru. Voditelj moe pomoi u enicima tako to e navesti neka pitanja koja mogu olakati voenje intervjua, kao na primer: Koji je naudniji dogaaj koji ti se dogodio?, Koja je najneobi nija osoba koju si upoznao i zato? Najopasnija stvar u kojoj si uestvovao?, itd. SU 7. NADIMAK (15'). Sada e nam svako rei svoje ime, da li zna kako ga je dobio, da li ga voli ili ne i zato. Ako imate nadimak, recite kako ste ga dobili, da li ga volite ili ne i zato. Da li bi voleli da se zovete drugaije i kako? SU 8. PITAJ ME-PITAM TE (15'). Uenici se poreaju u dva koncentrina kruga. Svako ima svog para i okrenuti su licem u lice. Voditelj kae: Sada imate priliku da od svog para saznate neto to do sada niste znali o njemu. Moete ga pitati ta god hoete, a va par e vam odgovoriti. Prvo e pitati oni koji stoje u unutranjem krugu. Potrudite se da na pitanja odgovarate kratko i jasno i da ne proirujete temu. Kada svaki par zavri sa pitanjem i odgovaranjem, krug se rotira udesno za jedno mesto. Sada onaj iz spoljanjeg kruga pita onog iz unutranjeg. Ovaj postupak se ponavlja jo dva puta, tako da svako bude u prilici da dvaput postavi pitanje i da dvaput odgovara. Posle toga se svi vra aju u veliki krug. Sledi rasprava iji je cilj da se sazna kakva su bila njihova iskustva kad su bili u ulozi onoga koji postavlja pitanja i ulozi onoga koji odgovara na pitanja, i u kojoj ulozi su se bolje oseali. Razgovor se vodi tako da se ukae na mogue poteko e u zapoinjanju komunikacije i na razliitost koja se ogleda u tome da je nekom lake da zapone komunikaciju i postavlja pitanje, a nekome da odgovara na pitanja.
Treba izbei da se u diskusiji prepriavaju postavljena pitanja i odgovori, jer naglasak nije na tome nego na oseanju koje bi taj proces izazvao. Takodje treba podrati razliitosti iskustava,
uvaiti razloge zbog kojih je nekome neto lake a neto tee, jer je to zaista individualno i uzdrati se od generalizacija. SO, SR 9. LEA UZ LEA (10'). Ustanite i proetaje po uionici razgledaju i jedni druge. Trudite se da zapamtite to vie detalja. Posle nekoliko minuta, na moj znak, staete uz osobu koja vam je najblia, lea uz lea. Va zadatak je da naizmenino opiete jedan drugog na osnovu onoga to ste zapamtili. Najpre osoba A opisuje osobu B koja ima pravo samo da postavlja podpitanja, ali ne pori e niti odobrava opaanje osobe A. Na primer, A kae: ''Ima naoare'', a B pita: '' Sa plastinim ili metalnim ramom?''. Kad misle da su opisali sve ega mogu da se sete, A i B zamene uloge, pa B opisuje A, a A postavlja podpitanja. Tek tada, okrenuete se licem u lice i proveriti svoja zapaanja. SU 10. PRAVLJENJE BEDEVA SA SLIICAMA (15'). Da bi smo lake pamtili imena napiite na ovim papiriima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli da vas zovemo. Da bi bed lepe izgledao i imao neki va lini peat, nacrtajte neto na njemu. To moe biti neki va znak, crte, ara bilo ta to vam se svia, ili to vas predstavlja. Kada svi naprave bedeve, svako staje u krug da objasni svoj simbol. Voditelj moe da modifikuje ovu instrukciju zavisno od toga koliko poznaje grupu i koliko se grupa meusobno poznaje. SU 11. PRAVLJENJE BEDEVA SA PORUKAMA LINE PRIRODE (15') Sada emo pokuati da se upoznamo na nov na in, da saznamo jo neto o sebi i drugima. Napiite na ovim papiri ima svoje ime, nadimak, ili kako biste voleli da vas ovde zovemo, kao i neto to biste voleli da grupa zna o vama: npr. neto to dobro umete da radite, neto to je dobro ili lepo kod vas, a ljudi to ne znaju, neto to do sada niste imali mogunosti da pokaete. Kada zavrite svako e zaka iti svoj bed tako da ga ostali vide i prokomentariu ono to je napisano na bedu. SO, SR 12. SLINOSTI I RAZLIKE (10'). Podelite se u parove. Izaberite nekoga iz odeljenja koga ne poznajete dovoljno ili sa kim se do sada niste mnogo druili. Na papiru napiite tri stvari po kojima mislite da ste razli iti od svog para i tri stvari za koje mislite da ste slini ili isti sa svojim parom. Kada to uradite, razmenite sa parom ono to ste napisali, uporedite i razgovarajte o onome do ega ste doli, da li se vai odgovori u neemu razlikuju, ili su slini? Igra se moe nastaviti tako to se u velikom krugu svaki par predstavi i kae svoje slinosti i razlike. SO, SR 13. ZNAM TA VOLIM (20'). Sada neka svako na papiru napie tri stvari koje jako voli. To moe biti bilo ta, ono to volite da radite, u emu uivate, ono to vas oputa. Kada napiete odgovore, pokuajte da naete bar jednog druga ili drugaricu iz odelenja koji ima
odgovore najslinije vama, a zatim zajedno sa njom ili njim potraite i tre eg, koji vam je po svojim sklonostima najblii. Slobodno se etajte i nadjite grupu svojih istomiljenika. Igra se moe produiti, tako to se stvaraju etvorke ili grupe koje nemaju definisan broj lanova. Kasnije se moe u velikom krugu razgovarati o onome to volimo ili male grupe iznose ono to ih povezuje, to opet moe posluiti za dalji rad. SO, SR 14. ZNAM TA VOLIM I TA NE VOLIM (20'). Napiite na papiru tri strvari koje veoma volite i tri stvari koje ne volite. Zatim se slobodno etajte po u ionici u potrazi za onom osobom koja ima iste ili sline stvari koje voli i ne voli kao vi, ili to ve i broj tih sli nih elemenata (na primer, dve iste stvari koje voli i dve iste stvari koje ne voli, dakle, ukupno 4 zajednika elementa). Kada ste takvu osobu pronali, u paru traite drugi par koji ima ukus slian vama. Tako ete formirati grupe od po 4 lana. SO, SR 15. RUKOVANJE (10'). Ovo je vrlo jednostavna igra u kojoj e va zadatak biti da se rukujete sa svakim iz grupe, pri tom ne izgovarajui ni jednu re. Slobodno se kreite po celoj u ionici, i kad se sa nekim sretnete, zamislite da je to va izuzetno dragi prijatelj ili prijateljica, koga niste skoro videli, i srdano mu stegnite ruku. Pazite, u ovoj igri se ne govori! kad se svako sa svakim bude rukovao, vatite se na mesta u krugu. Hajdemo sad! SU 16. GRIMASE (15'). Deca stoje u krugu. Predlaem da malo razmrdamo svoja lica. Svako od nas e da napravi jednu smenu, bleskastu grimasu, da iskrivi i iskerebei lice, kako god hoe. Ostali treba paljivo da gledaju i da ponove istu grimasu. Gledajte paljivo, jer nije lako postii da grimasa bude potpuno ista. Kada onaj ko pokazuje grimasu zavri, pljesnu e rukama i to e biti znak za nas ostale da ponovimo njegovu ili njenu grimasu. MO 17. IMITIRANJE (5') Sada emo da hodamo u krug, ali na poseban nain. Imitiraemo hod onih koje vam kaem:

kako hoda fudbaler koji se vra a sa utakmice kako hoda robot kako hoda pijanica kako hoda dete od dve godine kako hoda ena kada se vra a sa pijace Voditelj moe traiti od dece jo neku ideju, ko bi se mogao imitirati. MO
18. UDESNI POKLON (15'). Uenici stoje u krugu, voditelj kae: Sada emo igrati jednu igru u kojoj e svako od vas moi da pokloni onome do sebe neto to zaeli. Uslov je samo da ime poklona ne kae, ve da pokua da ga predstavi pantomimom. Ako elite, poklon moete i upakovati. Onaj ko primi poklon zahvalie, a zatim e svoj poklon predati slede em do sebe. Pokloni se ne smeju ponavljati. Voditelj ostavi nekoliko minuta uenicima da smisle poklon, a kada se zavri krug sa davanjem poklona, u sledeem krugu svaki uesnik pokuava da pogodi ta je dobio na poklon. SU 19. TALAS (5'). Svi uenici stoje u krugu,voditelj kae: Ova igra se zove talas. Evo kako se igra: Ja u sada napraviti jedan pokret, na primer, mahnu u rukom. im ga budem zavrila, onaj ko stoji sa moje desne strane ponovi e ga. U trenutku kad ga bude dovravao, sledei sa njegove desne strane e ga prihvatiti, ponoviti, zatim sledei, i tako redom, dok mi se moj pokret ne vrati sa leve strane. Zatim e neko drugi napraviti drugaiji pokret, koji e se takoe kao talas, lan ano, prenositi od jednog do drugog. Vano je da paljivo pratite kako biste pokret zapo eli istog trenutka kada ga va prethodnik dovri. Budite koncentrisani i osetite energiju tog pokreta koji krui, spremno ekajte svoj red da se talas ne bi prekinuo. Igra se onoliko dugo koliko ima ideja za prenoenje pokreta. SO, SR 20. JA APATOM, A TI GLASNO... (10'). Sada e svako od nas da se priseti ta ga je obradovalo tokom protekle nedelje i neka to bude neto to bi voleo da nama da podeli. To emo uiniti na jedan neobian nain. Ja u rei ono to me je obradovalo, apatom, zatim u pozvati nekog iz grupe da glasno ponovi to to sam ja rekla. Nakon toga on e rei apatom ta je njega obadovalo i prozvati sledeeg da to kae glasno. I tako redom, dok se svi ne izreamo. Ne emo dva puta prozivati istu osobu. SU 21. TRAI ME-TRAIM TE (10'). Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentri na kruga i kae: Sada neka svi koji sede u unutranjem krugu pronau u svojim torbama i depovima neku stvaricu, sitnicu koju e staviti u centar kruga (to moe biti kliker, klju, gumica itd.). Zatim e oni koji sede u spoljanjem krugu, jedan po jedan uzimati po jedan predmet iz centra kruga koji im se dopada. Kada su svi izabrali po jednu svar, voditelj kae: Sada e vlasnik predmeta koji ste izabrali da bude va par. SU 22. ATOM (5'). Slobodno se kre ite po celom prostoru, na na in koji vam odgovara - lagano ili brzo, skakuui ili lenjo etaju i. Ako viknem ''Atom 3'' zaustaviete se i uhvatiti za ruke sa dve najblie osobe do sebe i tako napraviti trojku - to je Atom 3. Ako viknem ATOM 5! napravi ete grupu od 5 lanova, itd, zavisno od broja koji izgovorim posle re i ATOM. Poeljno je da voditelj varira igru tako to izgovori ATOM plus neki broj, pa zatim daje instrukciju da uesnici nastave etnju, i to se ponavlja nekoliko puta, da bi zadnji broj bio onaj koji ini eljeni broj lanova
malih grupa. Igra je zanimljivija ako se izvodi uz muziku, tada voditelj neoekivano zaustavlja traku i uzvikuje ifru za formiranje grupe. Kada se muzika nastavi, ide etnja, sa prestankom muzike brzo se prave grupe. SU 23. POMEAJ SE (10') Slobodno se kre ite o uionici, na na in koji vam odgovara. Kad kaem ''Sad!'', uhvatite se za ruku sa najbliom osobom do vas. Zatim ete, tako u parovima, nastaviti etnju. Kad ponovo uzviknem ''Sad!'', pri i ete najbliem paru do sebe i tako formirati etvorke. Postupak se moe ponoviti jo jedanput, ako voditelj eli da ima grupe od po estoro, itd. kao i u igri ''Atom 3!, poeljno je korienje muzike kad treba prekinuti kretanje i napraviti parove. SU 24. GODINJA DOBA (5'). Na moj znak, podeli ete se u 4 grupe, tako to e svaka grupa predstavljati jedno godinje doba. Neka oni koji su se rodili u leto stanu ovde, roeni u jesen tamo, u zimu onamo i u prolee ovamo. SU 25. JEDAN, DVA ILI TRI? (10'). Zamislite u sebi jedan broj - jedan, dva, ili ti. Reimo da je jedan od ta tri broja va omiljeni broj. Jeste li zamislili? Dobro, imajte ga na umu. Sada u vam pokazati kako moemo odgonetnuti da li je druga osoba zamislila isti broj kao mi, a da pri tom ne govorimo. Otkriemo to rukovanjem. Evo kako. Ako sam zamislila broj jedan, protreu ruku osobe sa kojom se rukujem jedanput, ako sam zamislila broj dva dvaputa, i broj tri - tri puta. Ukoliko je druga osoba na istoj talasnoj duini kao ja, medjusobni stisak naih ruku e istovremeno prestati. Ako nije, jedan od nas dvoje e nastaviti da trese ruku onog drugog i nepodudarnost e biti o igledna. Tek kada zavrite rukovanje imate pravo i verbalno da proverite da li su vai omiljeni brojevi isti ili razliiti. Ako su vam brojevi razliiti, nastavite dalje da traite osobu koja je zamislila isti broj kao i vi. Kad svi to budu uradili, neka brojevi jedan stanu u ovaj oak, brojevi dva kod table i brojevi tri kod vrata. Hajde da probamo. Najee se deava da sve tri grupe imaju priblino isti broj lanova, ali ukoliko je voditelju vano da broj lanova bude potpuno isti, bolje je da koristi neki drugi nain za podelu u grupe. SO, SR 26. DA-NE (5'). Podeli emo se u parove i stati jedni naspram drugih. Svaki par e razgovarati samo sa dve rei: DA i NE. Svako u paru e govoriti samo jednu re. Jedan e uporno govoriti samo DA, a drugi samo NE. Svako treba da ubedi onog drugog u svoje miljenje i da njegov par na kraju popusti. Iako moete govoriti samo jednu re moete koristiti sva druga sredstva za ubeivanje, intonaciju, jainu glasa, poloaje i pokrete tela. Kada kaem da stanete, par e promeniti uloge. Onaj ko je govorio DA, sada e govoriti NE, a njegov par obrnuto.
Osim ovih re i (DA-NE), mogu se koristiti i re i HOUNEE, kao i re i MORA-NE MORAM. SU 27. NE VOLIM KADA MI NEKO (15'). Svi sede u krugu i voditelj kae: Sada emo svi u krug da kaemo neto to nam obi no smeta u komunikaciji sa drugima, neto to ne volimo da ujemo ili ne volimo da nam neko uradi. Svako e reenicu zapoeti na slede i nain: Ne volim kada mi neko... i nastaviti sa onim to mu najee smeta u komunikaciji sa drugom osobom. Kada se ovaj krug zavri, onda redom svako kae kako obi no reaguje u situaciji koju je naveo. SU 28. OSOBINE KOJE CENIM KOD SEBE (25'). Voditelj podeli uesnicima flomastere i papire formata A4. Smestite se udobno, opustite se, ako vam prija zatvorite o i i pokuajte da prepoznate kako se trenutno oseate. Prepustite se toM doivljaju nekoliko minuta. Nakon 2-3 minuta voditelj nastavlja sa instrukcijom. Sada pokuajte da to kako se ose ate prikaete crteom. Ne postoje unapred propisana pravila kako taj crte treba da izgleda. Crte moe da predstavlja neku odredjenu situaciju, ili da bude apstraktan. Takoe, moete da koristite onoliko boja koliko elite. Vano je samo da crte otslikava vae oseanje. Nakon 5-10 minuta, zavisno od brzine crtanja u esnika, voditelj nastavlja: Sada ete pored crtea ili na poledjini napisati pet osobina koje posedujete i koje cenite kod sebe.
Uesnicima je po pravilu teko da napiu ono to cene kod sebe, pa trae da se smanji broj osobina ili da umesto onoga to cene kod sebe napiu ono to ne cene. Voditelj ne sme da odustane od ovog zahteva i treba da ih ohrabri da to mogu da izvedu. Kada svi uesnici ispiu osobine, voditelj zatrai da formiraju parove i da meusobno razmene crtee. Svako do vas ispred sebe ima crte svoga para. Pogledajte ga i proitajte osobine koje su napisane. Pred ovih pet osobina koje je va par napisao i koje on ceni kod sebe, dodaete tri nove osobine. To mogu da budu osobine koje ste na dosadanjim radionicama uoili kod vaeg para, a koje vam se kod njega dopadaju, ili vam crte vaeg para moe posluiti kao inspiracija za pisanje osobina. Kada svi dopune liste novim osobinama voditelj im kae: I dalje svako od vas isped sebe ima crte svoga para ali sada sa osam osobina. Najpre e jedan iz para da se obrati onom drugom tako to e mu proitati jednu po jednu osobinu, zapoinjui svaku re enicu sa ''Ti si...'', pa onda doda osobinu. Npr. ''Ti si Milane veseo''. Kada jedan iita celu listu, onda to isto uradi i drugi obraajui se onom prvom. SR
29. PORUKE (10'). Ja u da poaljem jednu lepu poruku nekom u krugu, ali ovaj put u uzeti potara. Moj sused e biti prvi potar u ovoj igri. Ja u njemu da apnem lepu poruku i kome treba da je nosi, on e oti i do onoga kome je poruka namenjena, apnu e tu lepu poruku, a primalac poruke e da kae tu poruku naglas da svi ujemo da li je ostala ista. Sada primalac postaje potar i u staje sa svoje stolice na koju seda potar koji sada postaje poiljalac nove lepe poruke, i tako redom dok svi ne prime lepu poruku.
Pravila ove igre treba dati deci vrlo jasno i precizno. I pored toga mala deca esto ne uspeju sve da shvate odmah ve ih je potrebno izvesno vreme pomagati i podse ati na pravila ko kada alje poruku, ko je kada potar a ko je poiljalac, ko ustaje, a ko seda. MO
ZAVRNE IGRE Osnovna funkcija svih zavrnih igara jeste da se uenici zabave, razvesele i da im se omogui da napuste radionicu u dobrom raspoloenju, sa prijatnim oseanjem da su neto zajedno radili. Ove igre pomau da se srede utisci steeni tokom radionice i da se uenici opuste posle napornijih aktivnosti. Osim toga, neke zavrne igre pre svega slue tome da se uzajamno razmene afirmiue poruke i pogodne su za kraj ciklusa radionica, na kraju polugoa, pred raspust i slino (igre pod brojem 36-42). Posebnu vrstu zavrnih igara ine igre evaluacije, iji je cilj da viditelju daju informaciju o tome kako su se u enicima pojedine radionice ili aktivnosti u radionicama dopale, kako ih procenjuju. Vrlo je vano da se u ovim igrama ubeleavanje procena odvija neformalno, bez naposrednog nadgledanja voditelja, kako bi bila zagarantovana anonimnost ueninih procena. (igra pod brojem 60-65). 30. DODIRIVANJE DLANOVA (5'). Odaberite sebi par i stanite jedan naspram drugog, ispruenih ruku u visini ramena, dodirujui se dlanovima. Pomerajte ruke u mnogo razliitih pravaca, trudei se da ne izgubite kontakt dlanovima. Na moj znak, posle par minuta, uklju ite najblieg do sebe i tako u trojkama, ponovite igru. Igra se moe produiti i u etvorkama, a voditelj zatim moe postaviti sledea pitanja u krug: Da li ima razlike kada se igra u dvoje, troje ili etvoro? ta je najprijatnije? ta najlake? SU
31. LJULJAKA (10'). Za ovu igru potrebne su nam grupe od osmoro. Sedmoro e rukama napraviti ''ljuljaku'', a osmi e le i na njihove ruke. Vano je da rukama podupremo vrat, ramena, struk i kolena onog kog ljuljamo. Zatim ga lagano i neno pomeramo napred-nazad. Svako moe da isproba kako to izgleda, redom kako se dogovorite. Hajde da probamo, vodite ra una da se onaj kog ljuljamo osea krajnje bezbedno. SR 32. HAJDE DA SE OPUSTIMO (10'). Evo naina na koji moemo pomoi jedni drugima da se osetimo oputenije, lake, da smanjimo napetost i nervozu. Ustanite i okrenite se na desno. Napetost najvie ose amo u ramenima i vratu. Pokuaemo da je smanjimo laganim masiranjem vrata i gornjeg dela ramena. Svako e to uiniti sa osobom ispred sebe. Posle nekoliko minuta voditelj kae u enicima da se sada okrenu svi na levo, tako da masiraju oni koji su prethodno bili masirani. SO, SR 33. STONOGA (10'). Svi emo da stanemo u krug, koji treba da bude to pravilniji. Okrenemo se na levo tako da gledamo jedni drugima u potiljak i pribliimo to je vie mogue do onoga ispred sebe ali tako da ne pokvarimo krug koji se na ovaj nain suava. Zatim, na moj znak, lagano sedamo jedni drugima u krilo. Kada ovo uspe, kao prava stonoga, krenemo levom pa desnom nogom laganim koracima napred. SO, SR 34. VRBA (5'). Hajde da odigramo jednu nenu, vrlo nenu i vrlo prijatnu igru. Treba mi dobrovoljac koji e da stane u krug. On e da bude vrba. Znate li ta je to vrba? To je jedno drvo koje ima nene grane i listi e i raste kraj vode. Poto je tako nena, vrbu pomera i najmanji daak vetra na jednu pa na drugu stranu. Sada emo svi da stavimo dlanove ispred sebe i da ih blago oslonimo na vrbu. Vrba e da se pusti da je vetar nosi a vetar, to jest mi okolo, emo je neno, najnenije ljuljati.
Uenik koji predstavlja vrbu treba da stoji stabilno, ali elastino na stopalima. Znai da ne die noge i da opusti telo od nonih lanaka nagore. Najbolje je da muri. Treba paziti da ostali mogu da izdre teinu tela i da se ne desi da uenik koji je vrba padne. SU 35. VOR (10'). Sada emo svi stati u krug i uhavatiti se vrsto za ruke. Lagano kreeno jedni prema drugima, a zatim se upetljamo tako to se povlaimo jedni drugima ispod ruku dra i se i dalje vrsto za ruke. Kada se sasvim upetljamo, lagano kreemo
da se raspetljaavmo i vrlo je vano da jedni drugima ne isputamo ruke sve dok se ne vratimo u poetni poloaj. SU 36. SKRIVENO BLAGO (15'). Voditelj uzima veliki papir, kai ga na zid i u vrhu napie ''Skriveno blago''. Zatim kae: Sada u vas zamoliti da svako kae po jednu svoju pozitivnu osobinu koju drugi retko primeuju. Ako neko ne moe da se seti takve skrivene osobine, neka kae bilo koju svoju pozitivnu osobinu. Ja u sve to zabeleiti na ovom papiru koji nosi naziv 'skriveno blago'. Poto se ispiu sve osobine, voditelj skree panju na injenicu da smo esto skloni da svoje pozitivne osobne ne istiemo preterano, a ipak nam je prijatno da ono to nas krasi vide i drugi, jer te svoje osobine smatramo vrednim. SU 37. OGLEDALO (20') Na celoj povrini papira nacrtajte ogledalo (moe biti bilo kog oblika, uramljeno ili neuramljeno) i potpiite se u njemu. Onda svoj papir sa nacrtanim ogledalom poaljite u krug. Na njemu e vam svi ostali napisati lepu poruku za kraj. Tako e svako dobiti svoje ogledalo sa mnogo lepih poruka. SU 38. HARMONIKA (15'). Ovo je varijanta prethodne igre, samo to se poruke piu na papirima koji se presaviju pre nego to se dodaju slede em. Svako dobija ''harmoniku'' sa lepim porukama i eljama. SU 39. BOMBARDOVANJE POHVALAMA (10'). Podelite se u grupe od po 6-8 i napravite krug. U sredini kruga e biti jedan dobrovoljac. Zadatak onih koji ine krug je da radom, jedan po jedan dobrovoljcu kau ta vole kod njega, ta im je privlano ili koje njegove osobine cene. Pri tom, vano je da budete to konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. zadatak onog ko prima pohvale je da duboko die, slua paljivo i nikako ne komentarie ono to uje, ve samo da klimne glavom i kae ''Hvala'', ili ''Drago mi je to ti se to svia''. Svako e pro i kroz ulogu onoga ko prima pohvale. Posle igre voditelj moe povesti razgovor o tome kako su se uenici oseali dok su primali pohvale i koja je uloga bila laka, hvaliti ili biti pohvaljen. SO, SR 40. LEPA RE GVOZDENA VRATA OTVARA (10'). Uenici se podele na dve grupe. Jedna grupa treba da napravi krug, to je tvrava. Ostali stanu unutar kruga. Zadatak u enika koji su u krugu jeste da izau iz tvrave kroz vrata. Svaki lan kruga predstavlja jedna vrata. Kroz vrata moe izai kada se osobi koja predstavlja vrata kae neto lepo o njoj. Ukoliko ele, vrata mogu otvoriti prolaz ve nakon prve izjave, a mogu jo najvie dva puta traiti da uju neto lepo o sebi. Kada se vrata otvore osoba koja ih predstavlja, okrene se licem ka spoljanjosti kruga i kroz ova vrata nema vie prolaska. Osobe koje izau iz tvrave formiraju sada novi krug i igra se nastavlja, ali su sada uloge izmenjene. Igra je zavrena kada svi uenici prou kroz obe uloge. SU
41. NEVIDLJIVI PRIJATELJ (10'). Voditelj zalepi svim uenicima na lea prazan papir (format A4), podeli flomastere i kae: Imate priliku da svom drugu ili drugarici napiete neto lepo, neto to cenite kod njega, neto to vam se svia, neto to do sada niste imali priliku da mu kaete. Potrudite se da svi meusobno i dobijete i napiete poruke. Nemojte se potpisivati. Povremeno mo ete zameniti flomastere da vaa poruka ne bi bila prepoznata po boji flomastera. Kada voditelj proceni da su uglavnom svi razmenili poruke, prekida igru: Sada moeta odlepiti papire i proitati ta pie na njima. Neka vam to ostane kao poklon i uspomena na ove radionice. SO, SR 42. OSTAVI PORUKU (10'). Podelite se u parove. Osoba A ima zadatak da osobi B na leima nacrta neki simbol ili napite kratku poruku, koristei se svojim prstom kao sredstvom za pisanje. Kad osoba A zavri ''pisanje'' poruke, osoba B je odgoneta. To se ponavlja tri puta, a zatim A i B zamene uloge. Hajde da probamo. Voditelj moe zadati i okvirnu temu poruke ili sugerisati da poruka bude pozitivna, ohrabruju a, optimistina, i sl. SO, SR 43. ENERGIJA (20'). Voditelj podeli uenike u tri grupe i kae: Va zadatak je da u malim grupama odredite zvuk i pokret koji najbolje izraava energiju, snagu vae grupe. ta god da je to, za sada je jedino vano da svi u maloj grupi znaju kako da to urade, za koji zvuk i pokret se opredeljuju. Imate 5 minuta da se dogovorite. Poto su se grupe odluile za svoj znak, svaka grupa pokae ostalima dvema svoj izbor i onda svi zajedno ponove taj zvuk i pokret da bi se video efekat kada svi u esnici to rade. Voditelj zatim daje novu instrukciju: Dobro, sada smo videli kako je svaka grupa pokazala svoju kombinaciju zvukova i pokreta kojom je predstavila svoju grupnu energiju. Sledei zadatak je da se u svojim malim grupama dogovorite koja bi kombinacija od prikazane tri bila najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Imate dva minuta. Voditelj zatim proverava da li su se u svim malim grupama opredelili za odredjenu kombinaciju, i nastavlja: Stanite svi u centar uionice i kad odbrojim jedan, dva, tri! izvedite onu kombinaciju zvukova i pokreta koja po miljenju vae male grupe predstavlja najbolji pokazatelj energije celog odelenja. Hajde da probamo: jedan, dva, tri! Bilo da sve tri grupe odaberu istu kombinaciju ili razli ite (na primer, svako svoju) efekat je podizanje grupne energije i opte atmosfere. SO, SR 44. VELIKI VETAR DUVA (10'). Pre poetka igre voditelj postavi stolice u krug i jednu stolicu izbaci. Voditelj stane u sredinu kruga i obrati se uenicima: Kad kaem-veliki vetar duva za one koji nose farmerke, treba da ustanu svi koji na sebi imaju to to se trai, u ovom slu aju to su farmerke i da zamene mesta, odnosno, treba da se potrude da zauzmu neku od slobodnijih stolica. Prilikom menjanja mesta jedino je dozvoljeno sporo kretanje, i to hodanje tako to se stavlja noga ispred noge. Voditelj na
ovom mestu demonstrira nain kretanja i nastavlja sa saoptavanjem instrukcije: Znai, ne smeju se praviti vei koraci, niti trati. Poto u krugu nedostaje jedna stolica, uvek e neko ostati bez mesta. Tada onaj ko je ostao bez stolice preuzima voenje igre i postavlja novi uslov. Svaki uenik smilja uslov na licu mesta, vodei ra una o karakteristikama lanova grupe. Da ponemo '' Veliki vetar duva za sve one koji nose... sat na ruci''. SO, SR 45. ZUM-KRIP (5'). Svi sede u krugu, voditelj kae: Zamislite da je ZUM zvuk koji stvaraju trka ka kola. Ja u poeti. Kao da su jedna takva koal prola pored mene, rei u ZUM i okrenuu glavu na levu stranu. Sada kola prolaze pored moga suseda s leve strane. On e re i ZUM i okrenuti glavu na levu stranu. Tako redom svako e sa jednim ZUM da otprati kola koja idu u levo dok neko ne kae KRIP. To zna i da su kola stala i da sada idu na drugu stranu. Sada emo prenositi ZUM na desno dok opet neko ne kae KRIP, to zna i da su kola opet stala i da sada idu opet na levo. Nema pravila ko e i kada rei KRIP. To moe bilo ko iz kruga kada poeli da promeni pravac kolima. Jedino ogranienje je da to moe svako uiniti samo jednom. MO, SO 46. ZLATNA RIBICA (10'). Evo imamo jednu zlatnu ribicu. Kao i sve zlatna ribica e nam ispuniti elju od uslovom da je pustimo. Neka svako zamisli jednu elju koju bi voleo da mu bude ispunjena. Tu elju e izgovoriti kada ribica bude bila u njegovim rukama. Kada kae svoju elju pusti e ribicu tako to e je predati, to jest dobaciti nekom drugom. Kada taj kae svoju elju, dobacie je nekom drugom i tako dok svako od nas ne kae svoju elju. Trudite se pri tom da vam se elje ne ponavljaju. SR 47. DA LI SI TI PRUI? (5') Ovu igru je zgodno igrati u mraku, a ako je to neizvodljivo, onda svi igrai treba da mure, u poetnoj poziciji, svi igra i stoje u krugu leima okrenuti centru kruga... Zante li ta je to PRUI? PRUI je jedno udno, ali izuzetno simpatino lankovito bie koje ezne za ljubavlju. Njegova nevolja je u tome to to ne moe da saopti ljudima oko sebe, jer je nem i nepokretan. Meutim, dovoljno je da ga dodirnete i da osetite svu aroliju ljubavi i prijateljstva i da postanete deo njega, postanete PRUI. Zato ga vredi potraiti i dodirnuti. Sada svi murite. Koga dotakne po ramenu, on e postati PRUI. To ete raditi na sledei nain: kada dodirnete nekoga, pitajte ga: ''Da li st ti PRUI?'' Ako nije PRUI, taj koga ste pitali rei e vam: ''Nisam , a da li si ti PRUI?'', odgovorite mu da niste i krenite dalje. Traite dok ne dodirnete nekoga ko na pitanje: ''Da li si ti PRUI?'', uti. To je znak da je on PRUI. Tada otvarate oi i hvatate se za ruku sa onim ko je PRUI. Tada i vi postajete PRUI, ponaate se kao PRUI, kada neko naleti na vas i pita vas ''Da li si ti PRUI?''. Lanac PRUI-a lagano raste, dok svi ne postanemo PRUI, lankovito bie puno ljubavi. SO, SR
48. DRAGA, DA LI ME VOLI? (5'). Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan. Svako od vas e da se obrati svome susedu s leve strane, sa reima: ''Draga, da li me voli?'', njegov sused treba da odgovori:''Da draga, volim te, ali nikako ne mogu da ti se nasmeim'', naravno on to mora govoriti tako da se ne nasmeje. Oni uenici koji se ipak nasmeju ispadaju iz igre. SO, SR 49. IMA LI MEMLE U VAIM MUTIKLAMA? (10'). Svi sede u krugu. Idemo u krug jedan po jedan, svako od vas e da se obrati svom susedu sa leve strane sledeim re ima: Ima li memlaeu vaim mutiklama? Sused treba da odgovori: Ne, ali pitau svoga komiju, a zatim da se okrene onome ko sedi sa njegove leve strane, i ponovi pitanje: Ima li memle u vaim mutiklama? Pazite, pitanje i odgovor treba da izgovorite tako, da vam se nikako ne vide zubi dok govorite, kao i da se ne nasmejete. Hajde da probamo. SU 50. GLASANJE (5'). Radioniarska pravila su ispisana na tabli ili panou. Svaki uenik stavlja zvezdicu pored onog pravila koje mu se najvie dopada. SO, SR 51. ZRACI UPOZNAVANJA (5'). Nacrtati na tablu ili pano sledei crte (slika 1): Svaki uenik izvlai strelicu od sredine kruga ka napolje, koja oznaava koliko posle ove radionice poznaje u enike u svom razredu. Svaki uenik crta svoju strelicu u drugom pravcu, kao jedan od sun evih zraka. SU
52. TALAS RASPOLOENJA (5'). Na tabli ili ve em papriu nacrta se jedna horizontalna linija. Na njoj se oznae kljune ta ke, koje predstavljaju aktivnosti na jednoj radionici i ispod svake take se ozna i koju aktivnost predstavlja. Vertikalno linija oznaava pozitivna rasoloenja (gore) i negativna raspoloenja (dole), (slika 2). Svaki u enik oznai, za svaku aktivnost ponaosob, koliko mu je bila prijatna odnosno neprijatna. Ova evaluacija se moe vriti i tako to e svaki uenik dobiti svoj listi sa nacrtanim
grafikonom u koji e uneti svoje ocene, a njihovim spajanjem e se dobiti ''talas raspoloenja''. SR, SO
53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5') Nacrtati na tabli ili panou sledei crte:
Svaki uenik savlja svoj znak (taku, zvezdicu) u onaj segment kruga koji oznaava u kolikoj meri ga je ova radionica dotakla.
Ova evaluacija se moe koristiti i na mlaim osnovcima. U tom sluaju uenicima treba rei da stave svoj znak na onaj deo kruga koji oznaava u kojoj meri im se ova radionica dopala. SU
54. LINIJA DOPADANJA (5'). Na tabli ili velikom papiru nacrtati duga ku liniju. Jedan kraj te linije se obelei sa: radionica mi se veoma dopala, a njen drugi kraj se obelei sa: radionica mi se uopte nije dopala. Uenici treba da stave svoj znak na nekom mestu na toj liniji koja najvie odgovara njihovom doivljaju radionice. SU 55. OCENITE NAS (5'). Danas imate priliku da vi nas ocenite. Na papiri ima koje emo vam dati, napiite ocenu od 1-5 u zavisnosti koliko vam se dopala ova radionica. Nemojte se potpisivati. MO, SO 56. MAHNITE ILI ODMAHNITE (5'). Evo jo jedne prilike da pokaete kako vam se dananja radionica dopala. Ako vam je danas bilo zanimljivo i lepo, mahnite mi obema rukama, kao da ste vrlo obradovani. Ako vam je bilo dosadno, vi odmahnite jednom rukom.
Poto ova evaluacija voditelju ne daje materijalne pokazatelje koje moe naknadno da analizira, potrebno je da u momentu kada deca evaluiraju, diskretno i brzo prebroji pozitivne i negativne utiske, kako bi stekao uvid u uspenost radionice. SU
57. META (5'). Na velikom papiru nacrta se krug podeljen na onoliko iseaka koliko je aktivnosti koje se procenjuju, a svaki ise ak je oznaen svojim imenom (Slika 3.). Uenik u svaki iseak crta taku ili krsti, i to blie sreditu to mu se aktivnost vie svidela, a dajle od centra ako mu se manje svidela. SU 58. KONFLIKTORAZMRSIVAOMETAR (5'). Svaki uesnik dobija list papira sa sledeim crteom ( Slika 4.). Svaki u enik na svom listu ubeleava za sebe taku gde se nalazio na po etku ovog programa i taku gde se nalazi sada, nakon ove radionice. Listovi ostaju kod uesnika. SO, SR 59. SEMAFOR OSEANJA (5'). Na papirima koji se podele svim uenicima nacrtani su likovi koji prikazuju razliita oseanja (Slika 5). Od uenika se trai da saopte kako su se na toj radionici oseali, i to ko to e kruiti sva ona lica (oseanja) koja su kod njih preovladavala tokom rada.
60. KAD UJEM... ZNAU (5'). Nacrtati na tabli ili panou sledei crte
Svaki uenik ubeleava svoju zvezdicu u odgovarajui segment obe polovine kruga, kao pitanja postavljena na panou. SO, SR 61. KOME U DA KAEM (5'). Voditelj kae: Razmislite malo o tome gde i sa kim ete mo i da upotrebite ove Ja-poruke da biste bili sasluani: sa roditeljima, bratom, sestrom, nastavnicima, drugovima u razredu, drugovima van kole... Sad svi u krug izaberite i kaite jednu od ovih situacija za koju mislite da ete u njoj moi da izgovorite ja-poruku da biste bili sasluani i jednu u kojoj mislit da to ne ete moi. SO, SR 62. DA NE ZABORAVIM NOVU IDEJU (5') Nacrtati na tabli ili panou veliku sijalicu. U sijalicu svaki uesnik upisuje/ucrta svoj znak/re/re enicu koja e ga podsetiti da kad se nae u sukobu obrati panju na potrebe (i svoje i tue). SO, SR
63. U TUIM CIPELAMA (5') Nacrtati na tabli ili panou sledei crte (slika 6). Svaki uenik ubeleava najvie dva znaka plus u one cipele koje mu nije teko da zamisli da obuje (tj. kod onih osoba u ije uloge mu nije teko da se uivi) i jedan minus u onu cipelu koju bi mu bilo jako teko da obuje (tj. teko bi se uiveo u tu ulogu). SO, SR
64. KORISTOMETAR (5'). Na tabli ili velikom papiru nacrtati 3 duge horizontalne strele. Na njima e svaki u enik ubeleiti ta ku koaj ozna ava u kolikoj meri mu se ini da e u svakodnevnim situacijama znati kako da reaguje:

kada osea da je odbaen kada po inje da odbacuje nekog kad primeti da neko drugi odbacuje nekog Svaka od ovih stavki prikazana je jednom strelom. SO
65. VLADOBES (5'). Na tabli ili velikom papiru napisati jedan ispod drugog brojeve od 1 do 10. Svaki broj oznaava koli inu vladobesa, a vladobes je simboli na, izmiljena jedinica kojom ozna avamo snagu za ovladavanje besom. Na primer, ako procenite da ete u nekoj buduoj svakodnevnoj situaciji mo i vrlo dobro da ovladate besom, onda izaberite vladobes 10. Ili, ako vam se u ini da je verovatnije da e vas bes
preplaviti, a vi pred njim ostati nemoni, izaberite manju koli inu vladobesa. Neka svako od vas prie tabli i pored odabranog broja vladobesa, stavi svoj znak. SO SAMOSTALNE IGRE U ovoj kategoriji nalaze se igre koje su u radionicama kori ene i kao uvodne i kao zavrne, ili su sluile kao kontekst u okviru koga je graena struktura pojedinih radionica. U okviru samostalnih igara nalaze se neverbalne igre ija je osnovna funkcija da opuste uesnike (igre pod brojem 66-72), motorike igre (73-74), igre koje podstiu opaanje i doivljaj realnosti razli itim ulima (75-79), nekoliko varijanti pantomime (80-85), igre koje podstiu verbalnu divergenciju (84-94), i na kraju, igre koje podsti u decentraciju i aktivno sluanje (95-97) 66. OGLEDALO RUKU (5'). Izaberite sebi para i stanite jedan naspram dugog sa rukama podignutim u visini ramena, isruenim ka paru, koji je zauzeo isti poloaj. Neka vam dlanovi budu to blii, ali se ne dodirujte. Jedan u paru e biti voa i on e pomerati ruke u raznim pravcima, ali uvek dlanovima okrenutim ka svom partneru. Partner e pratiti ove pokrete svojim rukama, trudei se da bude to taniji u oponaanju, kao u ogledalu. Na moj znak, posle nekoliko minuta, zameniete uloge. Ne zaboravite da je ovo igra saradnje, a ne takmienja. SU 67. POVERENJE (20'). Uionica se pre igre razmesti tako da po sredini budu klupe i stolice, koje predstavljaju prepreke. Voditelj kae: Podeli ete se u parove, jedan u paru je voditelj, drugi ima povez preko oiju ili muri. Voditelj ima zadatak da paljivo i sigurno vodi svog para izmeu prepreka, pazei da se ovaj ne udari ili ne naleti na neto. To se radi bez rei tako to svog para drite desnom rukom za levo rame i vodite ga. Posle nekoliko minuta, zameniete uloge i ponoviti igru. Posle igre, voditelj moe postavljati pitanja o tome kako su se lanovi grupe oseali tokom igre, u kojoj ulozi im je bilo lake ili prijatnije i zato. SU 68. ISPREPLETANE RUKE (15'). Voditelj podeli uenike na grupe od po petoro i kae: Dve ruke mogu da se rukuju, etiri mogu da naprave stolicu u koju neko moe da sedne, est moe da napravi krug, itd. Va zadatak je da smislite bar tri nova na ina na koji se vaih deset ruku moe uplesti, ukrstiti. Pri tome, neke mogu biti u figuri koju napravite, a neke ostati slobodne, nije neophodno da svih deset uestvuju u toj neobinoj kompoziciji. Jedino je bitno da svaki lan grupe da bar jednu svoju ruku. Prvo eksperimentiite, isprobavajte razne naine ukrtanja, a onda izaberite tri koja vam se najvie dopadaju. Smislite za njih imena, na ta vas podseaju, mogu li biti simbol za neto? Voditelj daje uenicima 15 minuta da osmisle svoje kompozicije, a onda svaka grupa predstavlja ono to je osmislila i govori ime za svaku kompoziciju. SO, SR
69. NARAVI RE SVOJIM TELOM (15') Deca oblikuju re ili reenicu tako to svako dete zauzimajui odgovarajui poloaj tela oblikuje po jedno slovo. MO 70. ZAARANI ZAMAK (10'). Uenici stoje u krugu i dre se za ruke, trudei se da krug bude to vei. Voditelj kae: Ova igra se zove ZAARANI ZAMAK. Svi uenici koji se dre za ruke predstavljaju zidine zamka. Zidine imaju kapiju, to su dva u enika koji se na dre za ruke i koji stoje na pola metra razdaljine. U krugu, to jest u zidinama zamka, nalazi se zatvorenik. On ima vezane o i, a njegov zadatak je da nae kapiju. Zatvorenik se kree po unutranjosti kruga, ali ne sme rukama da dodiruje ostale u enike dok trai kapiju. Kako e onda pronai kapiju? Kree se pratei zvuk, jer oni koji ine zidine zamka sve vreme proizvode razli ite zvuke: zvide, pevaju, hue kao vetar, itd. Samo ona dvojica koja su kapije zamka ute. Zatvorenik prati zvuk, tamo gde se nita ne uje, tu su kapije, tu e on probati da nae put do slobode. Kad nae kapiju, drugi u enik ga zamenjuje. Hajde da probamo! MO 71. NEVIDLJIVA LOPTA (15'). Voditelj podeli uenike u parove i kae: U ovoj igri aktivnost se odvija u parovima bez kori enja govora. Prvi lan u paru treba da zamisli neku igru sa loptom npr. fudbal, tenis, odbojka, i sl. i da je zapo ne. Drugi lan para treba da prepozna tu igru i da je prihvati. Posle nekog vremena, drugi lan para zapoinje novu igru, takoe bez upotrebe re i, koju sada prvi prepoznaje i prihvata. Vano je da tokom igre partneri sinhronizuju pokrete, kao da u igri zaista koriste loptu, a da pri tom nita ne govore. Svaki u esnik treba da barem dva puta promeni igru sa loptom. Nakon igre sa uenicima se vodi razgovor o tome kako im se ova aktivnost dopala, koje igre su isprobali, da li su imali teko a prilikom sporazumevanja i sinhronizovanja pokreta, kako su te tekoe prevazilazili. SU 72. LOVAC I ZVE ARKA (10'). Ustanite i uhvatite se za ruke, tako da napravite to vei krug. Unutar kruga su dva igra a koji igraju lovca i zve arku. Lovac treba da uhvati zvearku, ali posao mu je otean - ne sme da gleda (ima povez preko oiju). Zve arka zvei (ima u ruci zve ku, konzervu sa pasuljem) i bei od lovca unutar kruga. Lovac pokuava da je uhvati na osnovu zvuka koji prati, kada je uhvati, drugi par zapo inju igru. MO 73. PRIKRIVENI DIRIGENT (10'). U ovoj igri svi mi predstavljamo orkestar, a jedan od nas, koga budemo odabrali, bie dirigent. Dirigent pravi razli ite pokrete rukama i glavom (eka se, brie nos, pljeska, klima glavom, itd), a orkestar ga gleda i oponaa ono to on radi. Detektiv e iza i iz sobe dok se dogovorimo ko je dirigent. Posao detektiva nee biti lak, jer dirigent menja pokrete, i to u trenutku kad ga detektiv ne gleda. Ni orkestar mu nee mnogo pomoi, jer se trudi da neprimetno posmatra ponaanje svog dirigenta. Detektiv ima pravo da tri puta pogaa ko je dirigent, ako ne
pogodi, zamenjuje ga drugi igra i igra se ponavlja. Igra naroito postaje zabavna kada voditelj predloi da detektiv bude dirigent, tako da orkestar oponaa pokrete detektiva. SU 74. ZMAJEVI (10'). Deca se podele u male grupe od po est do osam lanova i stoje u nizu, jedan iza drugog tako da svako uhvati svoga prethodnika oko struka. Sada ste vi zmajevi, mladi i razigrani. Kao svim mladuncima, npr. malim kuiima, omiljena vam je zabava da lovite svoj rep. Znai glava zmaja, prvi u koloni, pokuae da uhvati svoj rep, odnosno poslednjeg u koloni. Svi izmeu treba da se trude da to spre e, tako to e se kretati tamo-amo, uvrtati, ali nikako ne sme putati onog ispred sebe. Kada glava uspe da uhvati rep, onda ide na kraj kolone i postaje rep. Drugi u nizu e postati glava i sada e on pokuavati da uhvati poslednjeg. MO, SO 75. GLAS (15') . Deca sede u krugu, voditelj kae: Izabra emo jednog dobrovoljca koji e sesti ovde, u sred kruga, i vezaemo mu oi. Ja u ii oko kruga, i koga dotaknem, taj treba da se obrati onome u krugu, ali izmenjenim glasom. Moe da ga pozove po imenu ili da mu kae neto drugo, ali tako da izmeni glas da ne bude odmah prepoznatljiv. Zadatak onoga u krugu je da pogodi ko ga je zvao. Kada pogodi, onaj iji je glas prepoznao ulazi u krug, vezujemo mu oi, pa sad on pogaa. MO 76. POGODITE TA JE... (ZVUCI) (15'). Ovde imam nekoliko boica u kojima se nalaze razne stvari. Ja u svaku bo icu protresti, a va zadatak e biti da na osnovu zvuka pogodite ta je u boici. Za ovu igru voditelj u neprozirne bo ice moe staviti klikere, kamenie, novie, dugmeta, vodu, pesak, pirina, itd. Posle pogaanja moe se razgovarati o tome na ta nas podseaju razli iti zvuci, da li zvuci mogu biti veseli ili tuni, da li je bilo teko ili lako pogoditi. MO 77. POGODI TA JE... (DODIRI) (15'). Ovde imam jednu vre u u kojoj se nalazi mnogo predmeta od razliitih materijala: gume, drveta, metala, itd. Va zadatak je da stavite ruku u vreu, i ne gledajui, na osnovu dodira, da pogodite od ega je predmet napravljen. Varijanta ove igre izgleda tako to onaj ko stavlja ruku u vreu ne pogaa materijal od koga je predmet napravljen, ve saoptava samo svoj doivljaj tog materijala, a ostali pogaaju ta je u pitanju (na primer, za vatu: ''To je neto mekano, neno, lagano...''). Kasnije se razgovor moe voditi o tome kakva oseanja u nama budi dodirivanje razli itih materijala, koliko je svet dodira vaan u doivljavanju realnosti, na ta nas neki kvaliteti koje opaamo dodirom podse aju, itd. SU 78. POGODI TA JE... (NJUKANJE) (15'). Ovde imam nekoliko boica u kojima su neke stvari koje razli ito miriu. Zatvoriete o i, a ja u vam dati da pomiriete ono to je u boici, pa ete zatim
rei, na osnovu mirisa, ta je unutra. Hajde da probamo. Voditelj prilazi svakom ponaosob i daje mu da pomirie boicu. Ukoliko je broj uenika veliki, jednu boicu moe pomirisati vie uesnika. Kad se isprobaju razliiti mirisi, moe se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i oseanja u nama izazivaju pojedini mirisi, kako bi nam svet izgledao kad stvari ne bi imale miris, koji su nai omiljeni mirisi, moemo li opisati neko mesto samo na osnovu mirisa, ima li stvari koje ne miriu? SU 79. UKUS, DODIR, MIRIS (20'). Voditelj podeli uenike u tri priblino jednake grupe i kae: Va zadatak e biti da pantomimom pokaete ostalima ta ste pomirisali, dodirnuli ili osetili ulom ukusa. Svaka grupa e predstavljati po jedno od ova tri ula. Grupa A ulo mirisa, grupa B ulo ukusa, i grupa C ulo dodira. Svaka grupa e se meusobno dogovoriti ta e ostalima prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostali e pogaati ta je to bilo. Pri tom imate pravo da pokaete po pet stvari koje ostali pogaaju, trudite se da smislite to neobi nije stvari, kao na primer dodirnuti vruu peglu, ili lepljiv papir, ili pomirisati preni luk, ili jesti lubenicu. Dakle pokazaete ne samo miris, ukus, ve i ta jedete, ta miriete ili ta dodirujete. Imate 5 minuta da se dogovorite ta ete pokazati. SO, SR 80. TEMA (30'). Podeli ete se u grupe od po estoro. Svaka grupa e dobiti jednu re, temu, koju treba pantomimom da predstavi ostalim grupama, koje e pogaati ta je tema. Temu moete razraditi i kao malu priu, ukoliko vam je tako jednostavnije da je objasnite. Teme: ekanje, traenje, posmatranja, zaljubljivanje, zadivljenost, izvinjenje, pomirenje, nerazumevanje. SO, SR 81. RITMINA PANTOMIMA (15'). Voditelj odabere jednog uenika koji treba da pljeskajui rukama ili udarajui rukom o sto stvara jednostavan ritam, kao metronom. Ostali uenici se podele u parove i imaju sledei zadatak: osoba A pantomimom pokazuje jednostavnu, svakodnevnu radnju, kao to je seenje hleba, pranje zuba, pijenje iz ae, a osoba B pljeska rukama menjajui ritam, to osoba A treba da prati. SU 82. LANANA PANTOMIMA (15'). U ovoj igri pri a se prenosi od jednog do drugog igraa neverbalno, pomou pantomime. Od uenika zainteresovanih za ovu igru voditelj formira grupu pantomimiara, a ostali u enici su publika. Prvi pantomimiar ostaje u prostoriji a ostali pantomimi ari izau van prostorije. Voditelj mu onda kae sledeu instrukciju: Paljivo sluaj priu koju u ti ispri ati. Tvoj zadatak je da zapamti i da je to bolje prenese slede em lanu tvoje grupe, ali koristei se iskljuivo pantomimom. Zatim glasno proitati priu tako da je uju i pantomimiar i publika. Kada se prvom lanu ispria pri a, poziva se drugi lan pantomimiar da ue u prostoriju, i voditelj mu kae: Tvoj zadatak je da paljivo posmatra ta e
ti pantomimom pokazati prvi lan tvoje grupe. Pri tome nema pravo nita da pita, ve se potrudi da ono to vidi to bolje zapamti, kako bi mogao pantomimom da istu priu prenese slede em lanu grupe. Tako se igra nastavlja, a poslednji uesnik u igri ispria priu onako kako ju je razumeo. SO, SR 83. GLUMAC PRED OGLEDALOM (10'). Podelite se u parove. Osoba A je ogledalo, osoba B glumac. Glumac se ogleda, i pravi razli ite pokrete, koristei ruke i lice, npr. mae trepavice, elja se, stavlja ru, itd. Ogledalo se trudi da ga to bolje imitira. Posle dve minute, na moj znak zameniete uloge. MO,SO 84. PAROVI U OGLEDALU (5'). Staete u dva reda, okrenuti jedni prema drugima. Jedan lan para e da zauzme neku pozu, a ovaj drugi je njegovo ogledalo, i trudi e se da zauzme istu pozu. Posle izvesnog vrmena parovi zamenjuju uloge. SU 85. RECEPCIONER (15') Grupa treba da sedne tako da formira oblik potkovice. Oni predstavljaju, svi zajedno recepciju u hotelu, odnosno, recepcionera. Jedan lan grupe igra hotelskog gosta, koji je neim nezadovoljan i dolazi da se ali na recepciji. Svoj problem on izraava pantomimom, a recepcioner (odnosno svi ostali), pokuavaju da postavljanjem pitanja otkriju ta gost eli da kae (moe se zamisliti da gost ne zna ni jedan drugi jezik osim svog maternjeg, a dolazi iz Tunguzije, tako da mora da se koristi pantomimom). Gost objanjava sve dok nije preneo potpuno tano sadraj poruke, koju e dobiti ispisanu na papiru. Kada je poruka shvaena, gost uzima neko mesto za recepcijom, a neko drugi igra gosta. Primeri za poruke nezadovoljnog gosta: Traio sam sobu sa pogledom! Mislio sam da pogledom na more, a ne na parking! Moj mu je u zatvoru zato to je fotografisao statuu na glavnom trgu. elim da pozovem moju ambasadu. Moja ena lei sa glavoboljom. Imate li aspirin? Nemojte misliti da sam luda, ali duh svake no i dolazi u moju sobu, pri tom mi peva ''Tvoja mala ruica se smrzla...'' elim da promenim sobu. Jedan ovek sa crvenom bradom me je pratio na ulici. Ako pita za mene, nemojte rei da ste me ikad videli.
Nisam oka sklopila zbog komaraca. Imate li sprej protiv insekata? Doite! lete i tanjir se sputa na parking! Izgubila sam novanik jue u akvarijumu. Moete li da im telefonirate i pitate da li je naen? Moete li mi re i adresu Kluba konstruktora drvenih brodi a u boci? SO,SR 86. VELIKO-MALO (10') Sedimo u krugu. Evo jedne zanimljive igre u kojoj se pojavljuju dve klju ne rei: VELIKO i MALO. Svako e u reenici koju kae koristiti ove dve rei i to na sledei nain, na primer: ''Na velikom petlu je mali oblak''. Slede i e nastaviti: ''Na malom oblaku je velika tufna'', i tako redom, svako nastavlja tako to ponavlja kraj reenice svoga prethodnika i dodaje neto novo.
Ako deca ele da nastave igru, moete je igrati reima MOKRO-SUVO ili KRIVO-PRAVO. MO 87. TA BI BIO KAD BIO BIO... (15'). Sad emo igrati jednu novu i neobinu igru koja se zove ''ta bi bio kad bi bio...'' U njoj moete pokazati koliko ste pronicljivi i koliko dobro zakljuujete, kao i koliko se dobro meusobno poznajete. Evo kako se igra: jedan od nas e biti osoba X. Zatim se ''detektiv'' vraa i kree da u krug, svakom ponaosob postavlja pitanje koje uvek po inje sa '' Da li ta osoba... ta bi bila?'' Detektiv postavlja svakom u esniku drugaije pitanje i na osnovu odgovora koje dobija od svih redom u krug, trudi se da zaklju i ko je osoba X. Ima pravo da tri puta pogaa, ako ne pogodi, onda se javlja novi ''detektiv'' i igra se ponavlja. ''Detektiv'' moe pitati ta bi bila ta osoba da je ivotinja, drvo, kua, automobil, nametaj, boja, muzika, itd, a ostali igrai treba da paze da njihovi odgovori ne asociraju isuvie direktno na osobu X, jer e onda zadatak detektiva biti isuvie lak (naravno, ne treba da se trude ni da mu daju jako daleke asocijacije, jer onda nee nikad pogoditi). SO, SR 88. RAZLIITE NAMENE (20'). Podelite se u grupe od po petoro. Va zadatak je da napravite listu od 10 na ina na koje se arapa moe iskoristiti osim svoje uobiajene namene. Za to imate 10 minuta. Kad zavrite svaka grupa e objasniti drugima svoje tri najbolje ideje. SU 89. AMBLEMI (30'). Radi ete u grupama od po petoro. Dobiete jednu re koja predstavlja amblem, tj. znak nekog zamiljenog drutva, udruenja, pokreta, kluba. Treba da smislite kako je dolo do toga da ba ta re postane simbol, tj. amblem, ta se njom predstavlja, i kada se koristi, u kojim prilikama. Na kraju moete smisliti i moto
koji ide uz va amblem. Kad grupe smisle obrazloenje amblema, predstavljaju ostalima do ega su doli. Rei-amblemi: sve a, pero, olja, udica, knjiga, arapa... SO, SR 90. TO MI MNOGO ZNAI (45') Za ovu igru potrebno je da svaki uenik donese neku sitnicu, predmet koji mu mnogo zna i, za koji je emotivno vezan (na primer: fotografiju, kartu za bioskop, razglednicu, itd) U grupama od po etvoro, ispria ete jedni drugima istoriju svog dragog predmeta, a onda ete na osnovu pojedinanih pri a napraviti jednu zajedni ku za celu svoju grupu, koja e sadrati sve pomenute elemente, tako da e ta zajednika pria sadrati sve prethodne, ali biti i sasvim nova. Za to imate 20 minuta. Kad zavrite, svaka grupa e ostalima predstaviti svoju priu. Pri e se mogu predstavljati pantomimom, dramatizovati, likovno uobli iti, ili samo prepriati, zavisno od atmosfere i elja uesnika. SO, SR 91. STVARI NISU ONO TO IZGLEDA DA JESU (20'). Voditelj podeli odeljenje na grupe od po 6-7 lanova i kae: Va zadatak e biti da smislite tri stvari za koje ova obi na, kolska stolica moe posluiti, osim za sedenje. Za to imate 10 minuta, a onda e svaka grupa izneti svoje predloge. Neka bar jedan od tri predloga bude vrlo neobian, neto to e nas sve iznenaditi. MO, SO 92. KAKO BI TO IZGLEDALO KAD BI... (15'). U ovoj igri moete pokazati koliko ste matoviti. Evo kako se igra: ja u vam postavljati pitanja koja izgledaju na primer ovako: ''Kako bi to izgledalo kad bi drve e hodalo?'', a onda redom u krug, svako da svoj odgovor koji treba da bude to neobiniji i neverovatniji, kao to je uostalom i samo pitanje. Hajde da probamo. Voditelj posle odredjenog broja pitanja koje sam postavlja, moe u esnicima ponuditi mogunost da i oni postavljaju pitanja, a zatim se moe povesti razgovor o tome koji su odgovori bili najudniji, najneobiniji, najsmeniji, za koja je pitanja bilo najtee smisliti odgovor i zato, koje bi bile posledice postavljenih situacija itd. Voditelj moe koristiti slede a pitanja (i naravno sam smisliti mnoga druga): Kako bi to izgledalo kad bi leti umesto kie tekla limunada, kad bi zimi mesto snega sitan eer padao, kad bi ljudi umesto da govore mogli samo da pevaju, kad bi nebo bilo zeleno, i li e plavo, kad bi ljudi imali peraja, kad bi ivotinje govorile, kad bi se ljudi smanjivali umesto to rastu, itd, itd... SU 93. KO SAM JA? (20') U ovoj igri moe da uestvuje najvie 15 uesnika. Svaki uesnik dobija po jednu cedulju na kojoj e napisati ime neke poznate li nosti iz istorije, umetnosti, filma, stripa, sporta... Onaj ko je napisao cedulju, lepi je selotejpom na elo osobe koja sedi sa njegove leve strane. Tako svi dobijaju natpis sa imenom osobe koju treba da otkriju. Odgonetanje se odvija tako to prvi u krugu po inje sa postavljanjem pitanja na koja je mogu e odgovarati samo sa DA ili NE i dokle god su odgovori
potvrdni on ima pravo da pita. im dobije odgovor NE, slede i u krugu poinje sa pitanjima. Igra se nastavlja dok svi ne pogode ''ko su''. SO, SR 94. PRIAM TI PRIU (10'). Sada emo svi zajedno pokuati da napravimo jednu priu. Neko e zapoeti priu, re i e jednu re i tu istu re zapisati na papiru koji u vam dati. Potom e papir dati drugu do sebe. On e ponoviti prethodnu re i dodati novu koju e i zapisati, i tako redom. Zna i, svako e ponoviti sve to su rekli i pre njega i smisliti nastavak, tj. jo jednu re . To na kraju treba da bude naa zajednika pria. Pri tome treba da se trudite da pria bude to neobinija. SO, SR 95. SVE IMA BAR DVE STRANE (20'). Konfliktne situacije lake je reavati ako sagledamo svoje, ali i tue potrebe, ako se bar za tren stavimo na mesto osobe sa kojom smo se sukobili. Evo jedne vebe u kojoj to moemo isprobati. Zamislite blisku osobu sa kojom ste se nedavno sukobili (roditelj, brat, sestra, drug ili drugarica...), oko ega ste se sukobili, detalja sukoba. Zatim na papiru napiite kako je sukob izgledao vien o ima te druge osobe. Dakle, kako se ta osoba oseala, ta je doivela, o ekivala...Piite u prvom licu jednine, kao da ste ta druga osoba. Kad svi napiu, voditelj pita: Kako vam sada izgleda sukob? Kako ste se oseali u poloaju druge osobe? Da li ste neto novo saznali o sebi, drugoj osobi i vaim odnosima? SO, SR 96. SLUAJ PALJIVO (20'). Ovu igru radi emo u grupama od po troje. Osoba A e ispri ati neku anegdotu ili zanimljivu pri u iz svog ivota, u roku od nekoliko minuta. Osoba B paljivo slua, hvatajui beleke. Osoba C e ponoviti ono to je osoba A ispriala, to je tanije mogu e, a na kraju e osoba B ispraviti ono to je eventualno pogreno reeno ili to je isputeno. Zatim se menjaju, tako da svako proe kroz sva tri zadatka. SO, SR 97 OGLEDALO MOJE KAI MI... (15'). Svi stoje u krugu, voditelj kae: U ovoj igri zadatak je da pantomimom i mimikom pokaete kako izgledate kada ste ljuti. Jedan e stati u sredinu, nama okrenut licem i poto malo razmisli i seti se neke situacije u kojoj je bio vrlo ljut, svoju ljutnju e nam pokazati pokretom, izrazom lica i stavom tela. Mi ostali emo to ponoviti, trudei se da verno preslikamo njegovo ponaanje, a on e imati priliku da sebe na taj nain, vidi kao u ogledalu. Hajde da probamo. Voditelj poziva dobrovoljce da pokau svoju ljutnju, to se igra onoliko dugo koliko ima uenika koji ele da probaju, a zatim voditelj moe dati nova oseanja koja treba prikazati: dosadu, uvreenost, veselje, bes, ljubomoru, itd. SU

Aktivnosti I Tehnike Radionicarskog Rada PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aktivnosti I Tehnike Radionicarskog Rada PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Preuzeto iz knjige: Vrnjaka medijacija od svae slae Izdava: Kancelarija nemake agencije za tehniku saradnju - GTZ Projekat: Transformacija

Materijal za rad za uesnike ''OBLICI AKTIVNOSTI'' oblici aktivnosti u radionici su:

crtanje, oblikovanje voena fantazija akvarijum vajanje igre

53. KOLIKO ME JE DOTAKLO...(5') Nacrtati na tabli ili panou sledei crte:

You might also like