Psihologija u turizmu

Dr Neboja Majstorovi

Psihologija u turizmu

Linost i turistiko ponaanje

Linost i turistiko ponaanje

Definicija linosti:

Linost je relativno stabilan set psihikih karakteristika koje utiu na naina na koji osoba interaktuje sa okolinom, kao i na to kako osoba doivljava, kako misli i kako se ponaa.

Brojne teorije koje polaze od razliitih konceptualnih okvira ili se oslanjaju na : psihoanaliza, humanistike psihologija, empirijske teorije (Eysenck-ova, Big-five, Zuckerman) Sve do 70-ih godina 20. veka nije bilo ozbiljnijih pokuaja da se osobine linosti povezuju sa preferencijama destinacija.

Linost i turistiko ponaanje

Plog (1972, 1987, 1991) uvodi prvo dve a potom i treu dimenziju linosti koje odreuju preferencije turista odnosno sklonost odreenim vrstama putovanja:
1. 2. 3.

Psihocentrik, Alocentrik i Energinost.

Linost i turistiko ponaanje

1.

Psihocentrik Karakterie ga orijentacija ka sigurnosti na putovanju bira poznate i oprobane destinacije, touristy areas, i jasno definisane aranmane (program putovanja). Alocentrik Okrenut ka napolju bira egzotine destinacije, preferira nestrukturisane aranmane i sklon je upoznavanju lokalnih kultura domaina.

2.

Linost i turistiko ponaanje

3.

Energinost Vie/manje energije eli da potroi na odmoru bira aktivnije/manje aktivne odmore. Plog je razvio instrument za procenu stepena zastupljenosti ovih dimenzija kod turista. Kakva je korist od uvida u ove dimenzije kod potroaa turistikih aranmana?

Linost i turistiko ponaanje

Plog navodi 6 intervencija koje se mogu zasnivati na informacijama o preferencijama kod turista:
1. 2. 3. 4. 5. 6.

Razvoj destinacije, Pozicioniranje turistike ponude na tritu, Razvoj pomonih servisa, Reklamiranje i promocija ponude, Pakovanje ponude (da li odgovara potrebama potroaa) i Master planiranje (razvoj ali i ouvanje destinacije).

Linost i turistiko ponaanje

Koje su sve osobine linosti do sada ispitane i povezivane sa turistikim ponaanjem? Plog navodi 8 takvih osobina:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Avanturizam kod osoba sa izraenijom ovom osobinom javlja se elja za istraivanjem i probanjem putovanja na nove destinacije, Sklonost zadovoljstvu osoba eli luksuz i udobnost pre sadraja Impulsivnost osoba sa izraenijom impulsivnou brzo kupuje aranman, malo planira putovanje, troi dosta na putovanjima, Samopouzdanje bira neobine destinacije ili neobine aktivnosti na bilo kojoj destinaciji, Sistematinost mnogo planira putovanje ali se i pogaa oko cene i programa, Maskulinost (outdoorsman) osoba sklona aktivnostima napolju (hiking, biking, joging...) Intelektualnost osoba traga za putovanjima na kojima su planirane posete muzejima, pozoritima, istorijskim iskopinama i sl. Socijabilnost tei ka upoznavanju ljudi iz drugih kultura u koja putuje.

Linost i turistiko ponaanje

Provera povezanosti Plog-ove klasifikacije dimenzija linosti i aktivacione teorije llinosti (Fiske & Maddi, 1961) uradili su Nieckerson & Ellis (1991).

Oni nalaze sledee:

da se Plogova klasifikaija moe podvesti pod aktivacionu teoriju turistike linosti, da aktivaciona teorija proiruje Plog-ovu klasifikaciju uvodei vie N1 od 3 tipa turistike linosti (ponudili su 4 tipa iz kombinacije Plogovih faktora i Eysenck-ovih faktora ekstroverzije-introverzije: sledei dijagram), da se ovi tipovi mogu opisati preferencijom destinacija, izborom saputnika, interakcijom sa lokalnim stanovnitvom i kulturom i drugim osobenostima.

Na primer:

Visoko-aktivan tip e traiti neto novo na destinaciji, veliki raspon aktivnosti, irok izbor aktivnosti i ne tipinu turistiku atmosferu Nisko-aktivni tip e traiti proizvode i usluge koji idu uz oputajuu atmosferum ne preteran izbor mogunosti, i restorane i prodavnice sline onima kakve ima kod kue.

Slide 9 N1 Nai ovu referencu i ilustrovati nalaze o vezi izmeu plogove i Eysenck-ove klasifikacije.
NEBOJSA, 11/27/2010

Linost i turistiko ponaanje

Linost i turistiko ponaanje

Provera povezanosti Plog-ove klasifikacije dimenzija linosti i Eysenck-ovog modela linost (ekstroverzijaintroverzija; neuroticizam-emocionalna stabilnost) je pokazala drugaiji opis bazinih dimenzija linosti nego Plog-ov opis psiho- i alocentrika (Lee-Hoxter & Lester, N2 1988).

Naeno je na primer, da su ene psihocentrici, suprotno oekivanju, stabilni ekstroverti umesto nestabilni introverti.

Objanjenje je dato u vezi sa uzorkom ispitanika na kojim je Plog radio glavninu svojih istraivanja (mahom su bili studenti).

Slide 11 N2 Nai ovu referencu i ilustrovati nalaze o vezi izmeu plogove i Eysenck-ove klasifikacije.
NEBOJSA, 11/27/2010

Linost i turistiko ponaanje

Osobine linosti i izbor karijere u turizmu: protestantska radna etika i lokus kontrole.

Ros (1990) ispituje znaaj ovih osobina ali i drugih sociodemografskih odlika kod 634 studenta za njihovo opredelenje da se zaposle u turistikoj industriji. Demografske odlike su bile pol, broj prijatelja i roaka koji rade u turizmu, prethodno radno iskustvo u turizmu i sta. Pitanja su postavljena i u vezi zainteresovanosti za karijeru u turizmu, u vezi spremnosti da se uzme dodatni trening kako bi se zaposlio u turizmu, kao i poznavanje kriterija na osnovu kojih se dobija posao u turizmu (formalno obrazovanje ili drugi kriteriji poput praktino radno iskustvo, uspeh na intervjuu za zaposlenje, self-prezentacija).

Linost i turistiko ponaanje

Interesovanje za karijeru u turizmu Uzimanje treninga Poznavanje kriterija zazaposl enje

Osobine linosti i izbor karijere u turizmu: protestantska radna etika i lokus kontrole (Ros, 1990)

Pol (ene) Broj prijatelja ili roaka koji rade u turizmu Prethodno radno iskustvo u turizmu Protestantska radna etika Lokus kontrole (interni)

.18*

.20*

.09

.05

.02

.16*

-.08

-.05

.16*

.08

.12*

.12*

-.15*

-.21*

-.16*

Linost i ponaanje grupe turista

Uticaj dece na ponaanje turistike grupe na odmoru (Thornton et al., 1997.)

Nali da su turistike grupe (porodice) koje letuju zajedno vrlo kohezivne grupe (ak i kada ukljuuju tinejdere) i da su njihove aktivnosti bazirane na grupnom ponaanju (preferencijom zabava, raspored aktivnosti i odmora). Takoe, da deca imaju veliki uticaj na tok samog odmora i aktivnosti u njemu.

Npr. nezadovoljstvo dece nekim aspektom usluga ima vrlo snaan uticaj na roditelje koji trae da se tako neto ispravi i vie ne ponovi.

Grupa (deca) ima snaan uticaj i na donoenje odluke o kupovini tokom odmora (kupuje se ono sa im se grupa kao celina slae).

Linost destinacije

Definie se kao set osobina povezanih sa odreenom destinacijom kako je to percipirano od strane turista, a ne stanovnika te destinacije (Ekinci & Hosany, 2006, str. 128). Teorija antropomorfizma (Boyer, 1996),

sam mehanizam antropomorfizma Guthrie (1997) opisuje procesima familijarnosti i komfora sa kojima se ovek odnosi prema ivim/neivim stvarima:

Teorija familijarnost: ljudi usled dobrog poznavanje samih sebe koriste atribute, kojima opisuju sami sebe, u opisivanju sveta u okruenju. Teorija komfora: ljudi se ne oseaju prijatno sa ne-ljudskim stvarima pripisuju im ljudske odlike.

Npr. Evropa je tradicionalna i sofisticirana (Ba svuda?), Pariz je romantian (Da li je ba tako?), panija je prijateljska i porodina (Ko kae?) i sl.

Linost destinacije

Upitnik BPS (Brand Personality Scale, Aaker, 1997) koja meri 5 dimenzija linosti brenda proizvoda, se moe primeniti na turistiku destinaciju:
1. 2. 3. 4. 5.

obinost (prizmenost mesta, srdanost ljudi, asnost), uzbudljivost (izazovno, puno duha, matovito), kompetentnost (pouzdano, inteligentno, uspeno), sofisticiranost (jet-set klasa, armantno) i sirovost (tvrdo, maskulino, gortako).

Video prezentacija

Turistika ponuda Srbije (Serbia Wonderland by Panacomp, Novi Sad) i analiza sadraja prema dimenzijama u Aaker-ovom modelu. Skala procene za svaku dimenziju:
1-

ne opisuje 2- vie je ne opisuje nego opisuje 3- nisam siguran/na 4- vie je opisuje nego ne opisuje 5- opisuje je u potpunosti