SRPSKA GRAEVINSKA INDUSTRIJA

ANALIZE

ZA IZVOZ NEMA KRIZE

TRINI TRENDOVI

KAKO POSLOVATI SA TURSKOM

SVET I MI

MART 2011

17

WWW.SIEPA.GOV.RS

ZELENA ARHITEKTURA
U HARMONIJI SA PRIRODOM

U FOKUSU

BROJ 17, MART 2011

Sadraj
04 06 11 14 18 22 24 28 32 36 38
VESTI IZ PRIVREDE NEZAPOSLENOST U SRBIJI SIEPA AKTUELNOSTI SAJMOVI TRINI TRENDOVI ZA IZVOZ NEMA KRIZE U FOKUSU ZELENA ARHITEKTURA U HARMONIJI SA PRIRODOM INTERVJU: VLADIMIR LOVRI PAMETNE KUE - SAN ILI STVARNOST PRIMERI USPEHA SEEBE IZAZOVI BIZNISA PODRKA VAEM BIZNISU SVET I MI KAKO POSLOVATI SA TURSKOM ANALIZE SRPSKA GRAEVINSKA INDUSTRIJA PRIRUNIK ZA IZVOZNIKE INCOTERMS 2010 SIEPA VODI IZVOZ SVE NA JEDNOM MESTU

Izdava Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovieva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774 fax: (011) 3398 814; exporter@siepa.gov.rs; www.siepa.gov.rs; Urednik: Milo urin; milos.curcin@siepa.gov.rs; Saradnici: Ines Novosel, Goran Radosavljevi, Mirjana Aleksi, Nataa Vujovi, Maja Vukovi, Marija Vukosavljevi, Katarina Momilovi Mati; Tehniki urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za tampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Boban upi; Korice: Orange Studio; tampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzea na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

MART 2011

RE UREDNIKA

ZELENA ARHITEKTURA
PODIZANJE EKOLOKE SVESTI PAMETNE KUE. ENERGETSKI PASOI.

U medijima su vie puta pominjani obnovljivi izvori energije i energetska nezavisnost, kao i spoljnotrgovinski deficit na koji najvie utie uvoz energenata. Od svih zemalja u Evropi, Srbija najneracionalnije troi struju, ak 13 puta vie od evropskog proseka. Usled nedostatka prirodnih resursa, koji nam omoguavaju konvencionalne izvore energije, neophodno je razmiljati o obnovljivim izvorima kao to su voda, vetar, solarna energija... Za razliku od razvijenih zemalja, u kojima obnovljivi izvori energije ine vie od 10 odsto ukupnog energetskog bilansa, u Srbiji ine jedva jedan odsto. Kako bismo se vie okretali prirodi i saraivali sa njom, ovaj broj Exportera posveujemo vrlo bitnoj temi zidanju u skladu sa prirodom, odnosno popularnije u svetu zelenoj gradnji.

Pod zelenom arhitekturom podrazumevamo korienje obnovljive energije, racionalnu upotrebu vode, ali i materijala koji se koriste u gradnji. Pametna kua se javlja kao rezultat zelene arhitekture, i obuhvata tehnologiju uz pomo koje racionalnije koristimo ne samo struju nego i sve ostale prirodne resurse koji nam omoguavaju ivotni komfor. Iako je to skuplji pristup zidanju, danas predstavlja standard u svetu, s obzirom da se ekoloka svest u ljudima podigla na nivo koji vie ne doputa bahato korienje prirodnih materijala. Veliki uticaj na graevinarstvo u Srbiji imae i energetski paso, dokument sa podacima koliko energije zgrada troi, bez kog ubudue nijedna nova graevina nee moi da dobije upotrebnu dozvolu, kao ni da bude uknjiena. Da bi investitor pribavio graevinsku dozvolu morae uz projektnu dokumentaciju da priloi i elaborat o energetskoj efikasnosti objekta na osnovu kojeg e se izdavati energetski pasoi. Pisanjem o zelenoj arhitekturi elja nam je da probudimo ekoloku svest kod naih italaca i na taj nain doprinesemo lepem i zdravijem ivotu na Zemlji.

Milo urin

EXPORTER

MART 2011

VESTI IZ PRIVREDE
IZDVAJAMO

NEZAPOSLENOST U SRBIJI

RAZLIKA IZMEU STOPE NEZAPOSLENOSTI meu optinama u Srbiji je ak jedan prema petnaest podaci su Nacionalne slube za zapoljavanje. Najpovoljnija struktura je u Lajkovcu, Kuevu, Beogradu, dok najmanju zaposlenost imaju Novi Pazar, Lebane, Vladiin Han i druge. Violeta Jovanovi, izvrni direktor Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) smatra da je u borbi sa nezaposlenou neophodna saradnja sa Ministarstvom prosvete kako bi sistem generisao kadrove koji su tritu potrebni.

Ovaj mehanizam odlicno funkcionie u Vojvodini gde pokrajinski sekretarijat za obrazovanje vrlo aurno obrauje ovakve zahteve, dok je na republikom nivou, verovatno zbog veeg broja zahteva, ovaj sistem nedovoljno efikasan. Potrebno je da optine i privreda u veoj meri koriste fondove i programe NZS kojima se omoguuju subvencije za zapoljavanje, objanjava Jovanovieva.

2009

2010

2011

SIMPO OSVAJA NOVA TRITA Vranjska kompanija "Simpo" dogovorila je proirenje saradnje na tritima Italije i Francuske, gde e ove godine biti plasirana roba u vrednosti od gotovo pet miliona evra, saoptila je ta kompanija. "Simpu" su, tokom predstavljanja na ovogodinjem sajmu "IMM Cologne" u Kelnu, plasirane direktne porudbine iz petnaestak zemalja, a ugovoreni su i poslovi za tri nova trita - Irsku, Izrael i Tursku. Kompanija, koja je regionalni lider u proizvodnji nametaja, se na ovogodinjem sajmu predstavila pored vodeih proizvoaa iz ove industrije, a na tandu u hali "Premijum" je bilo izloeno 19 modela.
4

EKONOMSKA POLITIKA VLADE SRBIJE PORAST IZVOZA Prole godine stopa rasta izvoza bila gotovo 2,5 puta vea od stope rasta uvoza i da se ta tendencija nastavlja i u ovoj godini. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi je rekao da je u 2010. godini izvoz porastao za 24 odsto, a uvoz za neto manje od 10 odsto, a da je u januaru porast izvoza porastao 35 odsto. Cilj ekonomske politike Vlade je, precizirao je Cvetkovi, da se do 2020. godine ostvari godinja stopa rasta izvoza od oko deset odsto, duplira sadanji nivo rasta bruto domaeg proizvoda i na taj nain stvore nova radna mesta.

GALENIKA PONOVO IZVOZI U RUSIJU Posle nekoliko godina prekida farmaceutska kompanija "Galenika" poela je ponovo da isporuuje svoje proizvode partnerima u Rusiji. Planirani izvoz u Rusiju ove godine je oko 3,5 miliona dolara, a za 2011. oekuje se poveanje izvoza do 60 odsto rekao je arko Ili, direktor "Galenikinog" predstavnitva u Moskvi. Ove godine e na rusko trite biti plasirano 15 proizvoda, dok se u sledeoj godini oekuje dvostruko vei broj registrovanih preparata. Kompanija e u 2011. godini snano uveati plasman, ne samo u okolne zemlje, ve i na trite Rusije, arapskih zemalja, Kube, kao i u Latinskoj Americi - najavio je Nenad Ognjenovi, generalni direktor Galenike a.d.

SAD UVOZI SRPSKU TEHNOLOGIJU Inenjeri srpske kompanije StanTek, koja se bavi projektovanjem i proizvodnjom maina razliitih namena za industrijske procese visokog kapaciteta, konstruisali su mainu za seenje luka za potrebe amerike kompanije Gill's onions, ije je sedite u Kaliforniji. Maina je na testiranju u Beogradu pokazala odline rezultate i spremna je za isporuku. Kako je izjavila direktorka StanTek, Biljana Koji Miladinovi, plan kompanije je da u toku godine proda jo sedam ovakvih linija. Amerike kompanije zainteresovane su i za jo dve linije koje se bave transportnim pakovanjem precizirala je Koji Miladinovi.

DELEZ GROUP PREUZIMA DELTA MAKSI Najvei domai trgovinski lanac Delta Maksi prodat je belgijskoj kompaniji Delez group. Delez e za svih 100 odsto akcija Maksija dati ukupno 932,5 miliona evra, ali je u tu cifru uraunato i 300 miliona evra dugovanja srpskog lanca. Za dobre uslove ugovora se izborio i predsednik Srbije Boris Tadi, koji je o dolasku poznatog svetskog lanca u nau zemlju razgovarao sa najviim belgijskim zvaninicima prilikom zvanine posete Briselu. Belgijska kompanija preuzima ukupno 450 prodavnica u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini. U sastav Delez-a ui e Maksi, Mini Maksi, Tempo, Tempo ekspres, Pikadili ekspres i Euromaks.
MART 2011

JAFA POVUKLA PROIZVODE IZ SLOVENIJE I HRVATSKE Srpska konditorska kompanija "Jafa" (Jaffa) povukla je sve proizvode u spornoj kartonskoj ambalai sa trita Slovenije i Hrvatske. Takva odluka je doneta da bi se spreila bilo kakva sumnja vezana za visoki kvalitet proizvoda kompanija "Jafa". Krajem februara u Sloveniji i Hrvatskoj iz prodaje je povuen "jafa keks" koji proizvodi konditorska fabrika iz Crvenke, jer je utvreno da kartonska ambalaa sadri materije opasne za zdravlje. Kompanija "Jafa" je istakla da su se nalazi koji su pokazivali povean stepen benzofenona i 4-metilbenzofenona odnosili iskljuivo na tampu spoljnog dela ambalae i da nisu mogli da ugroze sam proizvod.

RAKIJA SRPSKI BREND Rakija je jedinstveno prirodno alkoholno pie u Evropi koje moe postati srpski brend, rekla je Svetlana Nol, naelnica Odeljenja za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pia Ministarstva poljoprivrede. Ona je rekla da novi zakoni o vinu, rakiji i etanolu u potpunosti su usklaeni sa direktivama Evropske unije, to znai da se ti proizvodi mogu izvoziti iz Srbije. Najavljujui donoenje jo nekoliko pravilnika i podzakonskih akata, kojima e ova oblast biti detaljnije regulisana, Nol je rekla da se proizvodnjom rakije mogu baviti svi, ali za sopstvene potrebe, dok se za proizvodnju namenjenu prometu moraju potovati zakonske regulative.

STANDARD HACCP OBAVEZA OD 11. JUNA Svi proizvoai i trgovci hranom do 11. juna ove godine moraju da uvedu standard bezbednosti hasap (HACCP), reeno je u Privrednoj komori Srbije. Svi veliki proizvoai i trgovci hranom u Srbiji ve imaju uveden hasap standard, ali kod malih firmi se taj standard manje primenjuje. Hasap standard je dobra podloga za lake uvoenje novih procesa i razvoj novih proizvoda, a omoguava i efikasniji sistem poslovanja, kao drugaije vrednovanje zaposlenih, rekao je predstavnik Centra za ispitivanje namirnica Srbije Milan Simi i dodao da pored toga to je zakonska obaveza, primena tog standarda olakava borbu sa konkurencijom i omoguava efikasniji sistem poslovanja.
5

EXPORTER

SAJMOVI
Embedded World 1 - 3. mart 2011. Nirnberg, Nemaka
SIEPA je organizovala trei nastup domaih kompanija na najveem sajmu elektronike, odnosno ugradnih raunarskih sistema i komponenti. U okviru nacionalnog tanda Srbije uestvovalo je pet srpskih preduzea: Tagor Electronic iz Nia, D-Logic iz Poarevca, Mikroelektronika, Institut Mihailo Pupin i Bitgear iz Beograda. Uee na sajmu kompanije su ocenile kao izuzetno uspeno, a broj i kvalitet znaajnih kontakata koji su ostvarili je prevaziao sva njihova oekivanja. Kompanije na nacionalnom tandu su ostvarile vie od 300 kontakata, od kojih su preko 100 ocenile kao perspektivne i znaajne za uspostavljanje budue saradnje i realizaciju izvoza proizvoda i usluga, a vrednost izvoza u narednom periodu koji e biti direktna posledica nastupa na sajmu se procenjuje na oko 7,2 miliona evra. Najvei broj kontakata ostvaren je sa kompanijama iz Nemake, Slovenije, SAD, Turske, Maarske, Poljske i Ukrajine. Oslanjajui se na viedecenijsku tradiciju elektronske industrije u Niu i sopstvene resurse, Tagor Electronic je pored proizvoda iz svog programa ponudio stranim partnerima i mogunost ugovorne proizvodnje elektronskih komponenti. Pupin Institut je predstavio svoje komponente poput najmanjeg na svetu optikog transduktora, ali i svoje istraivako-razvojne kapacitete. Dogovorene su i poslovnotehnike saradnje, a zanimljivo je i da je ba na ovom sajmu dolo do krunisanja dugogodinje poslovne saradnje sa jednom od najveih svetskih kompanija iz oblasti elektronske industrije Texas Instruments (TI). Kao primer uspene saradnje, IMP je postao zvanini dizajn haus partner ove kompanije, to praktino znai da ima preporuku TI prema treim kompanijama. Mikroelektronika je, pored mnogobrojnih uspenih sastanaka i ugovorenih prodajnih aranmana takoe uspela da postigne dogovor sa TI o dugoronoj saradnji na polju razvoja softverakompajlera. Novajlije na nacionalnom tandu Srbije, D-Logic, su imali izuzetno uspean nastup na sajmu sa wireless ticketing sistemima za potrebe javnog prevoza, kao i sistemima za praenje radnog vremena koji su naili na veoma dobar odziv posetilaca. Na ovogodinjem EW sajmu je zabeleen rekordni broj izlagaa iz oko 30 zemalja sveta oko 800, to je za 10 odsto vie nego prole godine. Poseta je takoe bila rekordna, u porastu za 4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosila oko 20.000 ljudi.
EXPORTER

SIEPA AKTUELNOSTI

FOODEX 1 - 4. mart 2011. Tokio, Japan

SIEPA je po trei put organizovala nstup srpskih kompanija n vodeem sjmu prehrmbene industrije u regionu Azije i Pacifika, FOODEX 2011. N Ncionlnom tndu Srbije est izvoznika sveeg, zmrznutog i suenog vo, vonih sokov i peurk predstavili su svoje proizvode kroz jedinstvenu meavinu etno i modernih motiva. Kompanije Agropartner, Frigo Grand, Igda, Moravac, Prima-Borovnica i Sirogojno promovisale su svoje proizvode ne samo na tandu Srbije, ve i na minikonferenciji zakazanoj za prvi dan sajma, kako bi se srpske firme u startu predstavile potencijalnim kupcima. Kuriozitet predstavlja injenica da je Srbija vodei izvoznik zamrznutih malina u Japanu, gde samostalno dri etvrtinu trita i nalazi

se ispred zemalja kao to su SAD i Francuska. Na dosadanjim izlaganjima, veliki broj inostranih kupaca je imao priliku da se upozna sa izuzetnim kvalitetom voa, vina i peuraka iz Srbije. Jedan od rezultata bio je uspeh Vinarije Jeli koja je sklopila ugovor sa japanskim distributerom sa kojim je inicijalni kontakt ostvaren na ovom sajmu 2009, takoe u orgnizaciji SIEPA. Srpska preduzea su tada ukupno ostvarila vie od 200 kontakata, od kojih je 50 ve rezultiralo izvoznim poslovima 1.4 miliona evra. Jedan od aspekata sajma u Tokiju jeste unapreenje znanja srpskih preduzea o novim tehnikama pakovanja, trendovima u asortimanu, izvoznom marketingu, bezbednosti hrane, konkurenciji, cenama, inovacijama, kvalitetu, brendiranju, etiketiranju, opremi, a kako bi se omoguio najpovoljniji plasman srpskih prehrambenih proizvoda na zahtevnom tritu Japana.

CEBIT 1 - 05. mart 2011. Hanover, Nemaka

SIEPA uz podrku Privredne komore Srbije, USAID projekta za poveanje konkurentnosti i Evropske Mree Preduzetnitva EEN je i ove godine organizovala promociju domaeg sektora informacionih i komunikacionih tehnologija na najveem ICT sajmu i kongresu CeBIT 2011, koji se odrao u Hanoveru od 1. do 5. marta 2011. Ovo je 8. put da SIEPA sa partnerima organizuje nastup domaih kompanija na sajmu CeBIT u Hanoveru. U okviru sajma, u hali 3, domae ICT kompanije dobile su mogunost da koriste prostoriju za sastanke od 20 kvadratnih metara. U ovoj prostorijitokom svih dana trajanja sajma kompanije uesnice organizovale su sastanke sa ve postojeim i potencijalnim partnerima i klijentima. Sve kompanije koje su uestvovale na CeBIT-u u
MART 2011

organizaciji SIEPA mogle su da iskoriste angaman stranog eksperta sa nemakog trita iji zadatak je bio da organizuje sastanke sa potencijalnim klijentima i partnerima kompanijauesnica, prethodno se lino upoznavi sa njihovim proizvodima i uslugama. U okviru priprema za ovaj sajam, u prvoj nedelji februara su organizovane prezentacije i predavanja od strane nemakog ICT eksperta o najboljim reenjima za promociju na nemakom tritu, pripremi nastupa na sajmu, kao i o nainu komunikacije sa potencijalnim partnerima sa ovog trita. SIEPA je zajedno sa svojim partnerima organizovala razmenu profila naih kompanija sa kompanijama uesnicama nacionalnih tandova i dogovorila sastanke. Takoe kompanije uesnice dobile su priliku za uee na B2B manifestaciji od preko 500 ICT kompanija iz vie od 40 zemalja na samom sajmu u sklopu dogaaja Future Match.

MosBuild 5 - 8. april 2011. Moskva, Rusija

Na sajmu graevine i enterijera izlagalo je est domaih kompanija iz sektora graevine. Kompanije Domis (aak), Karbon (Topola), SIMI (Mladenovac), Cores System (Beograd), Anti Kosta (Stala) i Aling Conel (Gajdobra) predstavile su se na Nacionalnom tandu, koji po trei put organizuje SIEPA uz podrku USAID projekta za poveanje konkurentnosti. Sa vie od 2.000 kompanija izlagaa iz 48 zemalja i brojem posetilaca koji premauje 194.000, Mosbuild predstavlja jedan od najveih i najznaajnijih sajmova graevine. Zbog svoje veliine i injenice da obuhvata 16 razliitih sektora graevinske industrije, ovaj sajam se odvija na dve sajamske povrine (Ekspocentar i Crocus Expo). Vodee graevinske kompanije, proizvoai i dobavljai graevinskog materijala, tehnike opreme, graevinskih

alata i instrumenata, firme koje se bave unutranjim opremanjem i osvetljenjem svake godine izlau na sajmu Mosbuild. Od ukupnog broja posetilaca, 95% su profesionalci iz oblasti arhitekture, unutranjeg dizajna, kao i top menaderi graevinskih firmi, predstavnici trgovinskih kompanija i projektantskih kua. SIEPA je u 2008. i 2009. godini organizovala nacionalni tand na ovom sajmu i predstavila ukupno 19 srpskih kompanija, a za 2011. Godinu uz podrku USAID je planirano izlaganje na tandu povrine 85 metara kvadratnih. Domae kompanije su u sklopu Nacionalnog tanda Srbije, ove godine bile deo najveeg sajma graevine i time otvorile sebi put ka uspehu na ruskom tritu i poveanju izvoza.

M.O.W. 8 -12. maja 2011. Bad Salzuflen, Nemaka

Na ovogodinjem sajmu nametaja M.O.W. koji se odava u istonom delu nemake pokrajine SevernaRajna Vestfalija, svoje najnovije kolekcije predstavie pet renomiranih srpskih proizvoaa nametaja: Kolarevi, Eurosalon, imo, Sleep Shop i empres. Ovaj dogaaj je najvanije godinje okupljanje u oblasti industrije nametaja, gde se formiraju trendovi za narednu godinu i prikazuje celokupna paleta proizvoda ove industrije za tekuu godinu. Vestfalijski region Nemake predstavlja centar evropske industrije nametaja, a samo Nemaka uvozi nametaj u vrednosti od 12 milijardi dolara. Domae kompanije koje izlau na sajmu trenutno izvoze svoje proizvode po celom svetu, a najvie u zemlje Evropske unije tako da e ovo predstavljanje na sajmu poboljati njihovo uee na pomenutim tritima. Sajam je namenjen top

menaderima, veleprodajnim i maloprodajnim distributerima nametaja, lancima stovarita i profesionalnim prodavnicama tipa uradi sam. Vie od 500 vodeih nemakih i evropskih kompanija izlae na povrini od 200.000 metara kvadratnih od kojih je 63 odsto iz Nemake, a 37 odsto iz ostalih zemalja.

PLMA World of Private Label 24. i 25. maj 2011. Amsterdam, Holandija
Devet domaih kompanija predstavie se na vodeem sajmu trgovakih robnih marki koji se ve etvrt veka odrava u Amsterdamu. Meu izlagaima iz 65 zemalja, na Nacionalnom paviljonu Srbije nai e se devet kompanija: Vino upa, Frigo Grand, Prehrambena industrija Aleva, Venac, Aroma 1990, PFI, Esensa, Duga Fruit i ITN. U odnosu na proizvoaki brend, cena proizvoda trgovake robne marke moe biti nia i za 30 odsto, jer nema skupih ulaganja u promociju proizvoda i marketing. Taj tip robnih marki svakodnevno osvaja sve vei udeo na tritu, a prema procenama u ukupnoj prodaji u Evropi uestvuju sa 45 odsto, dok njihovo uee u SAD iznosi 25 odsto. U Srbiji privatne robne marke iz dana u dan dobijaju na znaaju, jer trgovcima obino donose vee profitne stope od brendiranih proizvoda, uprkos injenici da imaju nie cene.

Udeo robnih marki u srpskim marketima iznosi svega 4 odsto, ali se sve vie osea rast ovakvog tipa proizvodnje. Mesto na kome se susreu proizvoai sa vodeim trgovakim lancima, jeste sajam PLMA. Na sajmu se predstavlja 3.200 izlagaa kao i 39 zemalja sa nacionalnim paviljonima. Proizvodi koji se izlau na sajmu su: svea, zamrznuta i pothlaena hrana, sueni prehrambeni proizvodi, kao i razne vrste pia, a u paviljonu koji nije namenjen prehrambenoj industriji izlae se kozmetika, oprema za kuu i kuhinjska oprema, auto kozmetika, orema za bate i vrtove i kuni alati. U posebnim paviljonima se izlau prehrambeni i proizvodi iroke potronje, dok su u ostalim paviljonima odvojeni svei od zamrznutih proizvoda.

EXPORTER

MART 2011

TRINI TRENDOVI

IAKO SVETSKA EKONOMSKA KRIZA JENJAVA, PRIVREDNI RAST U SRBIJI I DALJE JE NEDOVOLJAN I NEUJEDNAEN, I PORED POVEANJA IZVOZNE TRANJE U 2010. GODINI I DEPRESIJACIJE DOMAE VALUTE, KOJIMA SU OTVORENE MOGUNOSTI DA POSTOJEI PROIZVODNI KAPACITETI U SRBIJI BUDU VIE ANGAOVANI I DA SRPSKI PROIZVODI POSTANU CENOVNO KONKURENTNIJI NA MEUNARODNOM TRITU.
MAJA VUKOVI
10 EXPORTER MART 2011

ZA IZVOZ P NEMA KRIZE

rema podacima Republikog zavoda za statistiku ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom u prethodnoj godini iznosila je 20 milijardi evra, to je za 14,6% vie nego 2009. godine. Glavni podsticaj rastu spoljnotrgovinske aktivnosti dao je izvoz, kako zbog stimulativnijeg deviznog kursa i nie domae tranje, tako i usled rasta cena poljoprivrednih sirovina, metala i nemetala na svetskom tritu. Srbija je na inostrano trite izvezla 7,4 milijardi evra, te je stopa poveanja izvoza iznosila 24%, dok je stopa poveanja uvoza bila skromnija i iznosila je 9,7%, sa uvozom u vrednosti od 12,6 milijardi evra. Usled rasta izvoza smanjen je i deficit za 5,7%, a poboljana je pokrivenost uvoza izvozom u odnosu na prethodnu godinu i dostigla je 58,7%, to moda ukazuje na to da kriza vie ne stanuje u Srbiji. No, da bi Srbija izala iz ekonomske krize nije dovoljno imati realnu vrednost domae valute i rastuu tranju iz inostranstva nego i iri proizvodni asortiman zasnovan na visokoj tehnologiji kako bi izvoz po jedinici proizvoda imao znatno viu vrednost. Takoe, ove vrednosti nikako ne ukazuju na ubrzani rast srpske ekonomije, s obzirom da je u 2009. godini izvoz robe i usluga bio smanjen za oko 20%.
11

Prema objavljenim podacima Narodne banke Srbije i Republikog zavoda za statistiku neto strana ulaganja u robi i u novcu, u periodu januar - novembar 2010. godine iznosila su 762,2 miliona evra, a ukupan, bruto priliv je premaio milijardu evra.

Veliki rast izvoza ostvaren je pre svega zahvaljujui poveanju plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poljoprivrednih proizvoda, te se moe zakljuiti da na listi proizvoda koje najvie izvozimo nije dolo do bitnijih promena. I dalje dominiraju gvoe i elik sa porastom od 57% u odnosu na 2009. godinu, kao i obojeni metali sa porastom od 67%. Takoe, dominantan je i izvoz elektrinih maina i ureaja, itarica i proizvoda na bazi itarica, i povra i voa. S druge strane, najznaajniji uvozni proizvodi su i dalje nafta i naftni derivati, prirodni gas, obojeni metali, elektrine maine i aparati, gvoe i elik, gde je najvei porast zabeleen kod uvoza obojenih metala (76%). I pored meugodinjeg porasta uvoza, bri rast izvoza od uvoza nakon perioda krize je doveo do porasta pokrivenosti uvoza izvozom, odnosno do porasta neto izvoza, koji je trenutno najvaniji pokreta oporavka domae privrede. S jedne strane, neki sektori su ostali otporni na krizu, kao to su finansijsko posredovanje ili saobraaj, skladitenje i veze, odnosno sektor telekomunikacija kao njen najotporniji deo, ali s druge strane preraivaka industrija, graevinarstvo i trgovina, imali su veliki pad aktivnosti. Srbija je od oktobra do kraja decembra na inostrana trita plasirala 830.000 tona kukuruza, to predstavlja rekord svih vremena kada je u pitanju kvartalni izvoz te itarice. Najvei deo vikova srpskog kukuruza zavri na tritu Evropske unije, potom u zemljama
12

u okruenju - Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, a na kukuruz stie i do June Koreje, pa ak i Japana. Posmatrajui izvoz po geografskoj strukturi, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najvea sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje lanice Evropske unije ine vie od polovine ukupne razmene, odnosno 57,3%, a drugi po vanosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,03 milijardi evra, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivredniih proizvoda (najvie itarica i raznih vrsta pia) i gvoa i elika. Italija je u poslednjih 20 godina bila uvek na jednom od prva tri mesta kada je u pitanju plasman srpske robe. Izvoz na italijansko trite dostigao je 20 odsto ukupnog izvoza Srbije na trite Evropske unije, odnosno 11,5 odsto naeg ukupnog izvoza. Pored nje, u izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su Bosna i Hercegovina (822 miliona evra) i Nemaka (760 miliona evra), a u uvozu Ruska Federacija (1,6 milijardi evra), Nemaka (1,3 milijarde evra), Italija (1,1 milijarda evra) i Kina (904,3 miliona evra). U Tursku je izvezeno za 107,4% vie nego 2009. godine, a od zemalja lanica Evropske unije najvee poveanje izvoza je zabeleeno u Poljskoj (77,7%), Slovakoj (64,3%), ekoj (48,1%), Italiji (44%) i Rumuniji (43,2%), to nam ukazuje da je tokom 2010. godine dolo do blage promene u geografskoj strukturi izvoza u korist zemalja Evropske unije.

I pored poveanja izvoza u Rusku Federaciju od 61,8% (oko 80 odsto ukupnog izvoza sveeg voa iz Srbije u 2010. godini otilo je u Rusiju, uz veliki plasman jabuka), i dalje ostvarujemo najvei deficit sa njom i to najvie zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, to je i glavni uzrok konstantnog deficita na srpskoj strani. Prema Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom najzastupljeniji proizvodi iz Srbije koji se izvoze su svee jabuke, podni pokrivai i ploe, lekovi, akumulatori, pneumatske gume, ipke, profili od bakra i nametaj. Prema objavljenim podacima Narodne banke Srbije i Republikog zavoda za statistiku neto strana ulaganja u robi i u novcu, u periodu januar - novembar 2010. godine iznosila su 762,2 miliona evra, a ukupan, bruto priliv je premaio milijardu evra. Od kljune vanosti za zapoljavanje, rast i napredak su investicije i trgovina, te je promocija meunarodne trgovine glavni element budueg orijentira spoljne politike.

U privlaenju novih ulagaa, najvea prednost Srbije su kvalitetna radna snaga sa kojom strane kompanije imaju dobro iskustvo. A dodatna prednost je i veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini. Prema podacima Narodne banke Srbije, najveu neto vrednost investicija od 2000. do novembra 2010. godine zabeleile su Austrija, Grka, Holandija i Nemaka, dok prema sektorskoj analizi investicije ulaze uglavnom u sektor nerazmenljivih dobara energetiku, bankarstvo, osiguranje, telekomunikacije i nekretnine, ali najznaajnije su investicije koje podstiu produktivnost i tehnoloki napredak, naroito u sektoru razmenljivih dobara. Najvee interesovanje za investicije u Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i Nemake, a najzanimljiviji region za ulaganje je jug Srbije. Nemaka je od 2004. uloila u Srbiji vie od 1,5 milijardi evra, dok je u proloj godini investirala oko 60 miliona evra. Raste interes nemakih privrednika za investiranje u Srbiji, te je u toku 2010. godine vie nemakih kompanija odluilo da u naoj zemlji pone biznis koji e otvoriti vie stotina radnih mesta. Nemakim kompanijama je veoma vano da odgovarajui okvir za ulaganja bude postavljen - politika stabilnost, vladavina prava, pouzdan zakonski i regulatorni okvir. Oblast industrije u kojoj je najizraenije italijansko prisustvo je sektor tekstilne industrije. Jedna od najveih kompanija tekstilne industrije, italijanski Beneton,

ove godine zvanino je preuzeo poslovanje nike fabrike tekstila Niteks. Investicija je vredna 43,2 miliona evra i u naredne etiri godine planira se zapoljavanje 2.700 ljudi. Od maja bi trebalo da se krene sa proizvodnjom. Meu preduzeima koja ve imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji najznaajnija su Pompea, Golden Lejdi, Kalcedonija, Fulgar, Fijorentino i Italteks intimo. Krajem septembra prole godine Kalcedonija je otvorila u Somboru novu fabriku ukupne povrine 12.000 m2, gde je do sada uloeno oko 16 miliona evra. Italijansko prisustvo u Srbiji dodatno je ojaano dolaskom kompanije Fijat koji je privukao veliki broj ulagaa i dobavljaa iz automobilskog sektora. Investicija vredna oko 944 miliona evra stavlja Italiju na centralno mesto na industrijskoj mapi Srbije, kada su u pitanju strane firme, i predstavljae bez sumnje odskonu dasku za izvoz italijanskih preduzea iz srodnih i komplementarnih sektora. U maju 2010. godine kompanija Manjeti Mareli, glavni snabdeva Fijata autodelovima, potpisala je sporazum sa Vladom Srbije i gradom Kragujevcom o izgradnji fabrike autodelova. Nova fabrika e proizvoditi sisteme suspenzije, izduvne sisteme i sisteme mehanike kontrole, za 200.000 vozila godinje. S jedne strane, prema najavama, najvei svetski operater informacionih tehnologija Embassy Group iz Bangalora u Indiji na prolee poinje gradnju tehnolokog parka

u severoistonoj radnoj zoni Inije, a s druge strane, najvea planirana investicija kompanije U.S. Steel Srbija u 2011. godini je izgradnja postrojenja za pripremu i injektiranje ugljenog praha u visoke pei. Ball Packaging Europe, deo amerike kompanije Ball Corporation, doao je na srpsko trite 2004. godine, kao najvea grinfild investicija u zemlji. U izgradnju fabrike tada je uloeno 65 miliona evra, a prolu godinu ova kompanija pamti po rekordnoj prozvodnji od 771 milion limenki i zapoetoj investiciji u Srbiji vrednoj 35 miliona evra. Najvei kupci njihovih limenki u Srbiji su Ujedinjene srpske pivare, Apatinska pivara, Carlsberg, i druge pivare, kao i veliki proizvoai sokova Coca Cola, Pepsi, Nectar, Knjaz Milo i drugi. Oko 30 odsto investitora razmatara ulaganje u automobilsku industriju, a meu veoma aktivnim saogovornicima za investicije su tri junokorejske kompanije, koje su u decembru posetile Srbiju. Strateki sektori za ulaganja u Srbiju su autoindustrija, informacione tehnologije i energetika. U 2011. godini nastavie se trend reinvestiranja stranih kompanija, koje ve posluju u Srbiji, u svoje proizvodne kapacitete, to e biti izuzetno dobar pokazatelj dobre poslovne i investicione klime, koji govori sam za sebe.

80%

ukupnog izvoza sveeg voa iz Srbije u 2010. godini otilo je u Rusiju

EXPORTER

MART 2011

13

U FOKUSU

ZELENA ARHITEKTURA

U HARMONIJI SA PRIRODOM
TEHNOLOKI I INDUSTRIJSKI RAZVOJ TOKOM XX VEKA IZAZVAO JE TAKVE EKOLOKE POREMEAJE I NARUIO JE EKOSISTEM, DA E BITI POTREBNA SVA SAZNANJA I NAUNI POTENCIJALI XXI VEKA DA SE SANIRAJU GREKE IZ PRETHODNOG VEKA. (PROF. DR BRANKO LALOVI, 1985. GODINE)

ako je govorio i razmiljao pre etvrt veka na uveni nuklearni fiziar i rodonaelnik primene i korienja solarne energije u arhitekturi, ime je utemeljio danas opti trend ekoloke, energetski efikasne i odrive - zelene arhitekture. Taj poziv povratku ivotu u harmoniji sa prirodom predstavlja put ka zelenoj budunosti i ekolokom nainu razmiljanja. Besomuna svetska trka u iskoriavanju prirodnih resursa i sve alarmantnije vesti o globalnom zagrevanju stavljaju na dnevni red pitanje arhitektonskih objekata kao najveih zagaivaa na planeti, koje koriste vie od polovine upotrebljene energije u razvijenim zemljama, proizvodei pri tome vie od polovine gasova koji izazivaju klimatske promene. Pomeranje prema zelenom dizajnu je poelo 70-tih godina prolog veka i bio je to pragmatian odgovor na drastino poveanje cene nafte, a rezultirao je naglim razvojem projektovanja i gradnje solarnih kua, koje koriste istu energiju Sunca. Od tada se periodino i u razliitim intervalima sa stepenom energetskih kriza i klimatskih promena budila svest o potrebi ekoloke i energetski odrive gradnje u skladu sa prirodom.

najneracionalnije koriste energiju. Kao alarmantnu injenicu moramo prihvatiti i injenicu da se gotovo polovina od ukupno potroene energije u Srbiji troi u domainstvima, a ak 60 procenata te energije se odnosi na grejanje prostora. Unapreenje energetske efikasnosti u zgradarstvu treba da bude od prioritetnog znaaja, s obzirom da je najracionalnije i dugorono najisplativije reenje za utedu energije ulaganje u energetsku efikasnost. Korienjem termoizolacionih materijala i obnovljivih izvora energije, poveava se vrednost same zgrade i omoguava brz povraaj uloenih investicija (maksimum do 5 godina). Evropska unija je uveliko usvojila standarde u arhitekturi koji ukljuuju energetsku efikasnost u nainu graenje, kao i zatitu ivotne okoline. Uveliko postoje termoizolacioni prozori koji su punjeni specijalnim gasovima (argon, ksenon) koji umanjuju toplotne gubitke ak do 10 puta u odnosu na stare jednostruke prozore. To je omoguilo arhitektama, ininjerima i proizvoaima graevinskog materijala da uz minimalizaciju toplotnih mostova i propusnosti vazduha i poveanu termoizolaciju, uspostave standarde potronje energije za potrebe zagrevanja prostora po metru kvadratnom i upotrebom obnovljivih izvora energije izvre velike utede elektrine energije u domainstvu.

Energetski paso
Najnovijim Zakonima o energetskoj efikasnosti zgrada, projekti e morati da sadre odreen stepen energetskih uteda kako bi dobili energetski paso sa odgovarajuim sertifikatom, koji e biti preduslov za dobijanje graevinske i upotrebne dozvole. Ta obaveza se odnosi na nove zgrade, ali i na sve sagraene objekte. Zato je vano da svaki objekat poseduje energetski paso? Utvreno je da zgrade proizvode oko polovinu ukupne emisije ugljen dioksida, to je dvostruko vie nego to isputaju automobili i avioni. To je direktna posledica naina graenja zgrada, njihove izolovanosti, kao i primenjenog sistema za grejanje, hlaenje, ventilaciju, kao i korienja neodgovarajue rasvete i elektrinih aparata u domainstvu. Energetskim pasoem e zgrade biti rangirane u sedam kategorija - od A kategorije, za objekte koji troe najmanje energije do G kategorije za objekte koji su ostvarili najmanje energetske utede. Stepen energetske efikasnosti u energetskom pasou utvruje i njihovu trinu vrednost prilikom prodaje ili rentiranja, jer e ubudue ovaj dokument po zakonu biti neophodan. to stepen energetske efikasnosati objekta bude vei, to e i njegova vrednost biti vea.

ta je zelena arhitektura?
Zelena arhitektura podrazumeva sve naine gradnje koje koriste obnovljive izvore energije i upotrebu istih i energetski efikasnih tehnologija i metoda. Tradicionalni pristup u gradnji i korienje prirodnih, nezagaujuih i recikliranih materijala omogui e nam dugoroni opstanak na planeti. Zdrav odnos prema zelenilu, spoljnom i unutranjem vazduhu, vodi, upotrebi kinice, termalnoj, higijenskoj i vizuelnoj udobnosti unutranjeg prostora, spaja nas sa prirodom i tako nam razvija svest koja nas obavezuje da razmiljamo o ivotu u skladu sa prirodom. Zelena arhitektura podrazumeva integrisanje zgrada u ukupan ekoloki sistem, poev od urbanistikog planiranja, preko arhitekture sa konstrukcijom i oblikovanjem fasada, do tehnikih i energetskih sistema i mogunosti njihove ugradnje i eksploatacije.

Energetska rehabilitacija postojeih zgrada

Zakonska regulativa da svaki objekat bude odgovarajue kategorizovan energetskim pasoem e aktuelizirati i pitanje obnove starih, energetski neefikasnih i nefunkcionalnih objekata, postupkom eko-solarne, energetske ili bioklimatske rehabilitacije (kako se ovi metodi najee nazivaju). injenica je da su 300.000 do 400.000 kua u zemlji na niskom nivou energetske efikasnosti, jer su graene ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada nije koriena termoizolacija i ostale metode i naini za tednju energije.

Energetski efikasne zgrade

Srbija danas ima najnii stepen energetske efikasnosti u Evropi i na samom smo dnu lestvice meu zemljama koje
14 EXPORTER MART 2011

injenica da je 300.000 do 400.000 kua u zemlji su na niskom nivou energetske efikasnosti, jer su graene ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kada nije koriena termoizolacija i ostale metode i naini za tednju energije.

15

Vertikalno ozelenjavanje fasadnih povrina je danas zahvaljujui fenomenalnom botaniaru Patriku Blanku postalo simbol zelene arhitekture

Unutranje zelenilo pospeuje postizanje komforne temperature i vlanost prostorije, kao i razgradnju tetnih materija pomou unutranjeg ozelenjavanja, a bez uvoenja tehnikih pomonih sredstava

Solarne kue
Savremeni ovek, suoen sa istinom o ogranienim rezervama iscrpljenih izvora energije i sve veom zagaenou ivotne sredine, sve ee se u svom traganju za bezbednijom ekolokom i energetskom sutranjicom okree ka istoj i neiscrpnoj energiji ka Suncu. Protekla decenija je stavila u prvi plan metod energetski efikasnih objekata i upotrebu sistema za korienje solarne energije. Ovakve metode i sistemi pri projektovanju i izgradnji zgrada omoguavaju velike utede energije za potrebe zagrevanja prostora, pripremu tople sanitarne vode, a u poslednje vreme i elektrine energije korienjem fotonaponskih elija i modula. Znaaj koncepta projektovanja u skladu sa prirodom je posebno afirmisao sistem pasivnog korienja solarne energije koja omoguava kuama, da budu samogrejue i da sunevu energiju zahvataju bez posebnih ureaja, korienjem same zgrade kao prijemnika.

Solarna kua se gradi tako da se ponaa kao cvet, kao lala ili bela Rada, tj. da se otvara i okree prema Suncu kada ga ima, a da se zatvaranjem latica titi kada su spoljni uslovi nepovoljni.
Prof. Dr. Branko Lalovi

Osnovni principi pasivnog naina korienja suneve energije sastoje se u tome, kako je to prof. dr. Branko Lalovi, poetski i nadahnuto definisao: Da se solarna kua gradi tako da se ponaa kao cvet, kao lala ili bela rada, tj. da se otvara i okree prema Suncu kada ga ima, a da se zatvaranjem latica titi kada su spoljni uslovi nepovoljni.

Na teritoriji Srbije i bive Jugoslavije je do sada realizovano oko 1.300 solarnih kua, iji su arhitektonski koncepti i elementi solarne tehnologije prilagoeni razliito orjentisanim lokacijama i specifinim uslovima pojedinih klimatskih podruja.

U poslednje vreme moemo primetiti sve vie zelenih krovova i vrtova u gradnji.

Obnovljivi izvori energije i arhitektura

S obzirom da je Srbija na samom dnu lestvice meu zemljama koje najneracionalnije koriste energiju u Evropi, a da je potreba za skupim energentima sve vea (tenim gorivima i gasom), treba se usmeriti ka strategiji vee upotrebe obnovljivih izvora energije: energiju sunevog zraenja energiju vetra biomasu hidro-energiju i prirodnih i vetakih vodotokova energiju vode (plime i oseke, talasa) geotermalnu energiju

Kue pokrivene zemljom

Kue koje su delimino ili potpuno pod zemljom predstavljaju energetski efikasan oblik gradnje. Na taj nain je omogueno smanjenje toplotnih gubitaka kroz konstruktivne elemente zidova i krovova. U poslednjoj deceniji je ovaj nain izgradnje sve zastupljeniji.

Solarne kue na prostorima Srbije i bive Jugoslavije

Novim izazovima i zadacima definisanim solarnim i bioklimatskim uticajima, pokuali su od poetka 80-tih da odgovore i strunjaci preduzea za projektovanje Na stan, a u poslednje dve decenije i prvo specijalizovano srpsko preduzee za projektovanje i inenjering Arhisolar iz Beograda. U harmoniji sa prirodom je slogan Arhisolara, ija je opredeljenost za zelenu arhitekturu sve priznatija na svetskom planu. Pod tim se podrazumeva posveenost ekolokim i enegertskim principima u dizajniranju objekata i razvoj primene solarnih sistema.

Primena i korienje obnovljivih izvora energije u arhitekturi danas prevazilazi pitanje energetskih aspekata objekata i sve vie postaje filozofija ivota i nain da se pronikne u tajne davno zaboravljenog prijateljstva izmeu ekologije i arhitektonskog oblikovanja. Zbog toga arhitektura mora da ima primarnu misiju progresa od ego-centrinog ka ekocentrinom, jer nam jedino takav odnos garantuje opstanak na planeti. Zato, kao bezuslovno prihvatanje zelene opcije, kao jo jednog putokaza prema budunosti, setimo se poruke Antoana de Egziperija: Mi ne nasleujemo svet naih predaka, mi ga pozajmljujemo od nae dece.

Zelene - zelene kue

Znaaj zelenih oaza, krovnih vrtova i vertikalnog ozelenjavanja Zelenilo u gradovima dobija sve vie na znaaju, ne samo zbog zelenog uticaja i odrivog razvoja, nego pre svega iskonske ovekove potrebe da ivi u kontekstu sa prirodom.

Kako graditi ekoloke odrive i zdrave zgrade, kako graditi energetski efikasne kue, i koje materijale treba, a koje ne treba upotrebljavati da bi se gradile zdrave kue, kako u arhitektonskim objektima primenjivati sisteme koji koriste solarne i druge vidove obnovljivih i istih izvora energije, i kako izgledaju projekti nove generacije solarnih i energetskih kua, samo su neke su od tema koje e biti obraene u specijalnom izdanju ZELENE KUE, koji e uskoro izai iz tampe! www.arhisolar.com
17

16

EXPORTER

MART 2011

INTERVJU
ta su pametne - inteligentne kue?
Potreba za udobnijim, sigurnijim i organizovanijim privatnim ivotom i razreavanjem sve nametnutijeg pitanja skupe energije i ekonominog naina ivota, trae odgovarajue pametne odgovore. Pojavom jeftine tehnologije proizvodnje procesora i PC raunara, mogunosti automatizacije tih procesa, kao informatiki nain ivota, omoguava i najavljuje uvoenje pametnihinteligentnih sistema u svakodnevni ivot. sagleda i uz koordinaciju arhitekte, investitora i specijalizovane firme koja nudi kompletan sistem, odgovarajue funkcionalno i investiciono definie i dimenzionie. Ovi sistemi su zasnovani na prenosu upravljakog digitalnog sistema kroz standardno projektovanu elektroenergetsku instalaciju tako da se lako primenjuju bez projektovanja paralelne instalacije i kod postojeih objekata i onih koji su u izgradnji.

Pojam pametne inteligentne kue, iako egzistira ve vie decenija doivljava ubrzan razvoj, kako nam se i ubrzava ivot. Modernizacija ivota prouzrokovana modernizacijom tehnologije, njenim razvojem i sve urbanijim nainom ivota, doprinela je nedostatku slobodnog vremena i potrebe da bolje organizujemo privatni i poslovni ivot. Vie o tome rei e nam Vladimir Lovri, diplomirani inenjer arhitekture i vlasnik studija Arhisolar.

Da li je upravljanje sistemom pametne kue komplikovano?

Za upravljanje i kontrolisanje ovih sistema nije potrebno posebno znanje, jer se njihovo rukovanje obavlja na jednostavan i intuitivan nain. Koncept pametne kue je napravljen kao sistem kune automatike koji je maksimalno jednostavan za korienje, odravanje i ugradnju, kao i za nadogradnju naprednim tehnolokim reenjima, a sve u slubi poveanja kvaliteta i komfora stanovanja, energetske efikasnosti i zatite ivotne sredine.

Potreba za udobnijim, sigurnijim i organizovanijim privatnim ivotom i razreavanjem sve nametnutijeg pitanja skupe energije i ekonominog naina ivota, trae odgovarajue pametne odgovore.

U kojim vrstama objekata se mogu primenjivati ovakvi sistemi?

Primena pametnih-inteligentnih sistema gotovo da nema granice kada govorimo o vrstama objekata. Danas je njihova uloga naizgled neprimetna, a gotovo neizostavna kada govorimo o udobnosti i sigurnosti, u prostorima koji nisu samo stambeni. To se, pre svega odnosi na trgovake centre, hotele, restorane, konferencijske sale, bolnike prostore, poslovne zgrade i sve druge objekte koje elimo da kontroliemo u potpunosti ili u nekim njihovim delovima.

Oni nam omoguavaju programske scenarije u kojima su sadrani niz komandi dogaaja po elji korisnika, koji se odnose na ukupan rad cele kue.

Koliko ovakvi sistemi mogu da utiu na energetsku efikasnost kue?

Pametne kue pokazuju svoju energetsku efikasnost upravo u tednji energije, u procesima grejanja, hlaenja, klimatizacije, ventilacije i rasvete, jer su to ujedno procesi koji troe najveu koliinu energije. Odgovarajuim programima ti sistemi se meusobno kombinuju, ime se ostvaruju i dodatne utede. Njihova glavna karateristika

Koji su principi projektovanja pametnih kua?

Da bi kua bila to pametnija neophodno je da se multidisciplinarno inenjerski

Da li za svaki segment rada pametne kue moramo da izdajemo stalne komande?

Svakako da ne! Najatraktivniji deo kune automatike pametnih kua su svakako programski scenariji, odnosno makroi.

PAMETNE KUE SAN ILI STVARNOST

VLADIMIR LOVRI
18 EXPORTER

MART 2011

19

Kako ovi sistemi utiu na medicinu stanovanja?

Medicina stanovanja danas postavlja visoke standarde u radnim, stambenim i poslovnim objektima, obdanitima, kolama i bolnicama, jer je poznato da razliiti tetni materijali i zavrne obrade podova, zidova i plafona i elemenata enterijera mogu tetno uticati na zdravlje ljudi i njihove psihofizike sposobnosti. Zdravo stanovanje je mogue znatno poboljati primenom prirodnih i kvalitetnih materijala, odgovarajuom ekolokom zavrnom obradom, uz korienje odgovarajuih aparata u domainstvu. Primenom sistema pametnih kua znatno se poveava termalna, higijenska i svetlosna udobnost, a uz detekciju i spreavanjem svih tetnih emisija, opasnosti od poara, isputanja plina kod neispravnih instalacija, izlivanja vode i sl, omoguava kvalitetniji i zdraviji ivot u zgradama.

da ukljue i iskljue pojedine maine i aparate u domainstvu, kao i elemente i sisteme koji odrauju odgovarajue programske zadatke. Poslove vezane za spoljno odravanje kue kao to su regulacija sistema za zalivanje trave i biljki, otapanje snega i leda sa staza i terasa, paljenje spoljne rasvete, odravanje temperature i filtracije vode u bazenu i sl., mogue je da urade umesto nas ovi sistemi, uz gotovo sezonske komande.

Sistemi pametnih kua poveavaju komfor i kvalitet ivota unutar svih funkcionalnih prostora

Koji su nedostaci pametnih kua?

Pametne kue sa svojim performansama predstavljaju najnaprednije softverske, hardverske i komunikacijske tehnologije. Ako govorimo o njihovim nedostacima, to se pre svega odnosi na cenu ovakvih sistema i njihovu instalaciju, ali nabrojane pogodnosti i mogunosi velikih energetskih uteda, ve danas opravdavaju njihovu iru upotrebu. Zbog svega navedenog se moe oekivati da njihov razvoj bude popraen odgovarajuim padom cene, to e im omoguiti da umesto luksuza, postanu realnost i potreba obinih graana.

ta nam ovakvi sistemi mogu da ree u pitanju sigurnosti unutar kue i njene ukupne zatite?
Sigurnost imovine, je svakako jedno od prioritetnih pitanja, u kome sistemi pametnih kua nude niz reenja u smislu zatite objekta sa spoljne strane, kao i poveanje bezbednosti unutranjeg prostora. Korienjem sigurnosnih sistema omoguavamo da kua pored toga to je pametna bude i sigurna. Svi aspekti sigurnosti jedne zgrade su implementirani u jedan sistem koji pokriva pitanja videonadzora, zatite ulaza, alarma, zatite protiv poara, kao i protivpoplavnim i protivplinskim sistemom zatite.

Koliko sistemi pametnih kua pomau stanarima u poslovima unutar i izvan nje?

Pametne kue pokazuju svoju energetsku efikasnost upravo u tednji energije, u procesima grejanja, hlaenja, klimatizacije, ventilacije i rasvete, jer su to ujedno procesi koji troe najveu koliinu energije. Odgovarajuim programima ti sistemi se meusobno kombinuju, ime se ostvaruju i dodatne utede.
20

je u tedljivosti, racionalnosti i prilagodljivosti sa aspekta energetske efikasnosti, kao i odrivosti i korienja izvora energije koji su najdostupniji i najekonominiji. Daljinsko upravljanje grejnog i klimatizacionog sistema jedan je od aspekata, koji omoguavaju najveu energetsku utedu u sistemima pametnih kua. Jednostavnim daljinskim upravljanjem preko telefona ili interneta mogue je ostvariti utede u potronji energije za potrebe grejanja i hlaenja od 30 do 50 odsto u zavisnosti od spoljne temperature i termike izolovanosti objekta.

funkcionisanja, omoguava velike utede energije, uz potrebu kontrole i odravanja odgovarajueg stepena vlanosti, to sve utie na nivo termalnog komfora unutranjeg prostora. Koliina dnevne svetlosti postaje sve znaajnija u velikim gradovima gde se zbog gustine stanovanja postavlja pitanje potrebe za odreenom koliinom vetake rasvete. Neophodan svetlosni balans posebno u radnim prostorima sa razliitim funkcionalnim zahtevima lako se postie kontrolnim mehanizmima sistema pametne kue. Kontrolni mehanizmi omoguavaju paljenje i gaenje ureaja putem senzora ili fizikim ulaskom i izlaskom iz pojedinih zona. Na higijensku udobnost svakako da utiu i aspekti toplotne udobnosti koji zahtevaju kontrolu temperature i vlanosti vazduha. Pitanje kontrole kvaliteta vode i vazduha takoe znatno utiu na nivo higijenske udobnosti. Velika zagaenost u gradovima i nizak nivo kvaliteta vode i vazduha zahtevaju odgovarajue mere i dodatne mehanizme za kontrolu i poboljanje njihovog kvaliteta.

Savremena ena i mukarac imaju sve manje vremena za kune poslove i za njih su sistemi inteligentnih kua pravo olakanje, jer mogu umesto njih

Da li inteligentna kua poveava komfor ivljenja?

Razreenje razliitih oblika energetskih efikasnosti jednog objekta utie i na poboljanje termalne, vizuelne i higijenske udobnosti unutar kue. To je jedan od najznaajnih aspekata inteligentne kue i inteligentnih sistema, jer od njih upravo i oekujemo poveanje komfora i kvaliteta unutar svih funkcionalnih prostora. Toplotna regulacija grejnih, klimatizacionih i ventilacionih sistema i njihov odnos pojedinakog i meusobnog

EXPORTER

MART 2011

21

PRIMERI USPEHA
uticala je da se i ove godine, koja je proglaena godinom energetske efikasnosti, za centralnu temu prateeg strunog programa proglasi:Energetska efikasnost u zgradarstvu. Ovaj skup pripremamo u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije, Delegacijom nemake privrede za Srbiju i Crnu Goru i Trgovinskim odeljenjima ambasada Austrije i Danske. Pored navedenog skupa, Beogradski sajam nastavlja prologodinju akciju Obojimo zeleno u cilju promocije zelenih proizvoda i tehnologija koje nai izlagai predstavljaju na svojim tandovima. Nakon strune provere od strane Agencije za energetsku efikasnost, tandovi izlagaa, iji izloeni eksponati ili procesi zadovoljavaju kriterijume energetske efikasnosti i odrive izgradnje, bie obeleeni velikim zelenim balonima. Takoe, ovim izlagaima e, besplatno, biti stavljeni na raspolaganje panoi za predstavljanje zelenih eksponata i projekata na prateoj izlobi koju organizujemo uz struni pratei program. Oekujemo i ove godine veliku posetu strunjaka, koji ovaj sajam doivljavaju kao mesto okupljanja graevinske struke regiona, platformu za prezentaciju inovacija bez kojih nema jaanja konkurentnosti i produktivnosti, kao i priliku da se dodatno edukuju saznanjima koja su usvojili na strunim skupovima. U tim interaktivnim odnosima izmeu izlagaa i strunih posetilaca, u dijalogu strunjaka, nastaju ideje za inovacije i zbog toga je Sajam SEEBBE mesto susreta pokretaa koji vuku napred celokupnu graevinsku delatnost. Beogradski sajam, sa svoje strane, podstie izlaganje inovacija dodeljivanjem nagrada Nova vizura i Posebno priznanje koje nai nagraeni izlagai koriste u marketinke svrhe, i koje nalaze sve veu primenu u praksi. Kriterijum energetske efikasnosti, struni iri smatra veoma vanim prilikom ocene prijavljenih eksponata za nagraivanje. Prolo je vreme jeftine, a nekvalitetne gradnje. Sve vei broj investitora interesuje i kako e se neki objekat ponaati u eksploataciji, koliko su korieni energetski efikasni proizvodi i postupci.

Pored navedenog skupa, Beogradski sajam nastavlja prologodinju akciju Obojimo zeleno u cilju promocije zelenih proizvoda i tehnologija koje nai izlagai predstavljaju na svojim tandovima.

SEEBBE
POD SLOGANOM POMERAMO GRANICE, BEOGRADSKI SAJAM E I OVE GODINE ORGANIZOVATI VODEI SAJAMSKI SUSRET U GRAEVINSKOJ INDUSTRIJI REGIONA JUGOISTONE EVROPE SEEBBE.

roj prijavljenih izlagaa je, u ovom momentu, preao osam stotina, od ega treina dolazi iz inostranstva. Popunjeni su parteri svih osam hala, kao i najatraktivnije pozicije na otvorenom izlobenom prostoru. Osim nacionalnih izlobi Italije, Grke, Turske, Hrvatske, Slovenije, Maarske, Rumunije i eke, po prvi put e biti organizovan, u hali 5, i nastup graevinske privrede pokrajine Bavarske. Zato slogan Pomeramo granice? Najnovije tehnologije prikazane na

SEEBBE e zapravo pomeriti granice postavljenim standardima u graevinskoj industriji ovog dela Evrope. Najvei broj proizvoda ili procesa koji nose epitet novih tehnologija u graevinarstvu, upravo su u funkciji podizanja energetske efikasnosti kao imperativa savremenog svetskog neimarstva. injenica da je potronja energije u zgradarstvu via od 40 odsto ukupne potronje energije u Srbiji, gde najvie energije odlazi na grejanje, pa hlaenje i elektrine ureaje u domainstvima,

MIRJANA JOVANOVI I Beogradski sajam

22

EXPORTER

MART 2011

23

PODRKA
GORAN RADOSAVLJEVI

IZAZOVI BIZNISA

Kod kue
Da krenemo od sopstvene kue. SIEPA ve estu godinu zaredom dodeljuje bespovratna finansijska sredstava malim i srednjim privrednim drutvima za finansiranje aktivnosti promocije njihovih proizvoda i usluga na stranim tritima i poveanje konkurentnosti. Ove aktivnosti obuhvataju dizajn novog proizvoda i/ ili pakovanja, testiranje, sertifikaciju i resertifikaciju proizvoda i sistema upravljanja kvalitetom, samostalno uee na sajmovima u inostranstvu, dizajn promotivnih materijala - broura i veb prezentacije i poslovne susrete u inostranstvu. Novost u najnovijem krugu dodele sredstava kroz ovaj program, koji e biti pokrenut u drugom kvartalu 2011. godine, je i mogunost sufinansiranja otvaranja predstavnitva u inostranstvu, konkretno delimino pokrivanje trokova zakupa poslovnog prostora i pojedinih operativnih trokova. Pravo na dodelu sredstava imaju preduzea koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pruanjem usluga u oblasti energetike, graevinarstva, informacionih tehnologija, reciklae i industrijskog i tekstilnog dizajna. Pored toga, preduzea treba da dokumentuju da su pozitivno poslovala u prethodnom periodu i izmirili obaveze prema dravi. Prava na pomo kroz ovaj program su u najnovijem ciklusu dobila i udruenja sa 5 i vie lanica, a finansiranje pojedinanih aktivnosti se vri u maksimalnim iznosima koja su propisana Uredbom. Vie o ovom programu moete nai na www.siepa.gov.rs.

VAEM BIZNISU
MODA E OVO NEKOGA IZNENADITI, ALI PROSTOR U EXPORTERU KOJI JE DODELJEN OVOM TEKSTU JE BIO PREMALI DA SE POBROJE I MAKAR UKRATKO OPIU SVI PROGRAMI DRAVNE FINANSIJSKE PODRKE PRIVREDI. NARAVNO, UKOLIKO STE REDOVNI ITALAC OVOG MAGAZINA ONDA STE VEROVATNO DOBRO OBAVETENI O SVEMU TO SE TIE IZVOZA I OBLIKA PODSTICANJA VAEG POSLOVANJA OD STRANE DRAVE. USKORO E VAM BITI DOSTUPAN I MATERIJAL PROJEKTA ZA UNAPREENJE KONKURENTNOSTI I INOVATIVNOSTI MSP (ICIP) KOJI E DATI DETALJAN PRIKAZ SVIH OBLIKA FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE PODRKE SRPSKIM PREDUZEIMA OD STRANE REPUBLIKE I KROZ FONDOVE EU. U IEKIVANJU TOG MATERIJALA, NAVODIMO SAMO OBLIKE FINANSIJSKE PODRKE REPUBLIKE SRBIJE.

za mala i srednja privredna drutva, odnosno 500.000.000,00 za velika privredna drutva. U periodu korienja kredita preduzee ne sme da smanji broj zaposlenih radnika, a instrument obezbeenja su blanko sopstvene menice ili garancija poslovne banke i blanko sopstvene menice korisnika kredita. Tu su i dugoroni, investicioni krediti za privredna drutva koja u prethodne dve godine nisu poslovala sa gubitkom, u veinskom su privatnom ili dravnom vlasnitvu i preduzea koja imaju uee drutvenog kapitala manje od 40%. Sredstva po ovom programu mogu da se koriste za kreditiranje svih privrednih grana, osim za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju i prodaju oruja i vojne opreme, organizovanje igara na sreu, lutrija i slinih delatnosti. Kreditna sredstva se odobravaju pod sledeim uslovima: kamatna stopa je 2,8% na godinjem nivou ukoliko je sredstvo obezbeenja kredita garancija/ avalirana menica poslovne banke, a u ostalim sluajevima 4,5%, rok otplate je do 5 godina i odloenim rokom otplate do jedne godine, a kredit se otplauje tromeseno.

Traeni iznos kredita ne moe biti manji od 2.000.000,00 dinara, a maksimalni iznos ne moe biti vei od 300.000.000,00 dinara za mala i srednja, odnosno 500.000.000,00 za velika privredna drutva. Naravno, postoje i dodatni uslovi, a vie informacija moete nai na internet prezentaciji Fonda (http://www. fondzarazvoj.gov.rs/). Krediti za trajna obrtna sredstva mogu da se dobiju pod istim uslovima kao i investicioni krediti kada je u pitanju vlasnika struktura preduzea i njegova delatnost, a kamatna stopa je 3% na godinjem nivou za kredit obezbeen garancijom ili menino odnosno 4,5% u ostalim sluajevima. Rok otplate je do 2 godine sa grejs periodom do 9 meseci i otplatom na tromesnom nivou. Minimalni i maksimalni iznosi kredita su identini kao kod investicionih kredita, kao i obaveza korisnika kredita da u periodu korienja kredita ne smanjuje broj zaposlenih. Podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja je od posebnog znaaja za dravu i stoga su preduzeima iz nedovoljno razvijenih regiona na raspolaganju posebne pogodnosti za pozajmljivanje kapitala od Fonda. Regioni u Srbiji su podeljeni u etiri grupe shodno stepenu razvijenosti. Prva grupa je referentna i u nju spadaju regioni koji su razvijeni u nivou proseka Republike, a ovaj program se odnosi samo na regione koji su razvrstani prema stepenu razvijenosti u drugu, treu i etvrtu grupu sa stepenom razvoja ispod prosenog stepena razvijenosti u Republici Srbiji. Na alost, liste optina iz ovih grupa su podugake pa ih neemo navoditi ve samo programe koji su primenljivi. Za podsticanje proizvodnje i zapoljavanja Vlada je iz republikog budeta obezbedila sredstva za namenske kredite privrednim drutvima sa seditem na devastiranom podruju. U pitanju su dugoroni investicioni krediti za izgradnju novih objekata, proirenje kapaciteta postojeih objekata (rekonstrukciju i modernizaciju), nabavku opreme, odnosno delova i opreme za remont postojee opreme i kredite za trajna obrtna sredstva za programe ulaganja na devastiranim podrujima. Korisnici kredita mogu biti velika ili srednja privredna drutva koja se bave proizvodnjom, posluju due od pet godina, imaju najmanje 50 stalno zaposlenih kojima redovno isplauju zarade.
25

Fond za razvoj RS
Ova institucija je sigurno meu prvim instancama kojim bi se obratili u potrazi za izvorima finansiranja svog biznisa. Fond, naravno nudi finansijska sredstva pod uslovima i ceni koji su povoljniji od komercijalnih, ali su sredstva koja su na raspolaganju uvek budetom ograniena. Iz tog razloga, sredstva se dodeljuju kako bi se to reklo u argonu maloprodaje do isteka zaliha. U ponudi Fonda se nalaze kratkoroni krediti koji se mogu koristiti za povremena obrtna sredstva, a kreditni uslovi obuhvataju kamatnu stopu od 3% na godinjem nivou sa rokom otplate od 3 do 12 meseci. Traeni iznos kredita ne moe biti manji od 2.000.000,00 dinara, a maksimalni iznos po jednom preduzeu (ukljuujui i povezana lica) ne moe biti vei od 300.000.000,00 dinara
24 EXPORTER MART 2011

Traeni iznos kredita ne moe biti manji od 2.000.000,00 dinara, a maksimalni iznos ne moe biti vei od 300.000.000,00 dinara za mala i srednja, odnosno 500.000.000,00 za velika privredna drutva. Naravno, postoje i dodatni uslovi, a vie informacija moete nai na internet prezentaciji Fonda (http://www. fondzarazvoj. gov.rs/).

Krediti za preduzetnike
Pravo na ove kredite Fonda imaju preduzetnici registrovani u Agenciji za privredne registre, koji u prethodne dve godine nisu poslovali sa gubitkom. Maksimalni iznos kredita iznosi 5.000.000,00 dinara, a minimalni 500.000,00 dinara. Kamatna stopa je od 3 do 4,5% na godinjem nivou, uz primenu valutne klauzule, rok otplate do 4 godine sa odloenim rokom otplate do jedne godine otplatom na tromesenom nivou. Obaveza korisnika kredita je da u periodu korienja kredita ne smanjuje broj zaposlenih radnika. Instrumenti obezbeenja urednog vraanja kredita su bankarske garancije, menice dunika i jemaca, hipoteke prvog reda na nepokretnostima i razne zaloge na hartijama od vrednosti ili proizvodnoj opremi.

Krediti se odobravaju u iznosu od 500.000,00 do 1.500.000,00 dinara sa rokom otplate do 5 godina, u okviru kojeg je period poeka od dvanaest meseci. Treba raunati sa kamatnom stopom od 3% na godinjem nivou uz primenu valutne klauzule i tromesenu otplatu kredita. Krediti se obezbeuju hipotekama prvog reda na nepokretnostima odnosno zemljitu, ili ugovorno jemstvo.

Kredit moe dobiti i novoformirana kompanija iji je osniva drutvo koje ima proizvodnju u devastiranom podruju, kao i privredna drutva koja su reorganizovana u procesu steaja, a u ijem programu je predviena saradnja sa stratekim partnerom koji ispunja uslove za dobijanje ovih kredita. Glavni kriterijum za odobravanje kredita su izvodljivost i trina opravdanost investicija, a pored toga i finansijsko stanje i kreditna sposobnost korisnika kredita. Instrumenti obezbeenja kredita mogu da budu zaloge na postojeoj opremi za proizvodnju i/ili na opremi za proizvodnju koja bi se kupovala iz kredita, menice, bankarske garancije i/ili hipoteke nad nepokretnostima. Kamatna stopa na ove kredite je jako niska i iznosi 1% godinje, fiksno uz garanciju ili aval banke i 2% godinje uz ostala sredstva obezbeenja. Rok otplate je do 8 godina, uz period poeka od dve do tri godine, a iznos kredita moe biti do 8 miliona za velika i 4 miliona evra za srednja preduzea. Vrlo slian je i program Vlade za podsticaj i razvoj privrednih subjekata u nerazvijenim optinama. I ovi krediti su namenjeni za izgradnju novih i proirenje kapaciteta postojeih objekata, nabavku opreme i trajnih obrtnih sredstava i to u oblasti industrije, preraivakih kapaciteta u poljoprivredi i sektoru usluga na podruju optina koje pripadaju treoj i etvrtoj grupi pomenute kategorizacije. Sredstva se odobravaju u vidu dugoronih kredita i izdavanja garancija od strane

Fonda, a kriterijumi koji se koriste su ocena finansijskog stanja i kreditne sposobnosti korisnika kredita i ekonomska ocena programa. Prednost imaju programi u kojima korisnici uestvuju sa sopstvenim sredstvima i/ ili koji obezbede radna mesta licima evidentiranim kod Nacionalne slube zapoljavanja na podruju optine na kojoj se realizuje program. Sama visina odobrenih sredstava, odnosno iznos garancije, odreuje se na osnovu kreditne sposobnosti subjekta, ocene programa i kvaliteta instrumenata obezbeenja kredita - menica, i/ili hipoteka zaloga. Trina vrednost instrumenata obezbeenja u odnosu na vrednost kredita mora da bude 1:1. Krediti za izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju i nabavku opreme se odobravaju sa rokom otplate do 5 godina i periodom poeka do jedne godine, dok je taj period kod kredita za trajna obrtna sredstva 2 godine, a period poeka do devet meseci. Minimalni iznos kredita/garancije za pravna lica ne moe da bude manji od 2.000.000,00 dinara, dok maksimalni iznos ne moe da bude vei od 300.000.000,00 dinara za mala i srednja privredna drutva, odnosno 500.000.000,00 dinara za ona velika. Krediti se odobravaju sa valutnom klauzulom, a otplata kredita se vri u tromesenim anuitetima. Kamatna stopa je od 1 do 2,5% u zavisnosti od instrumenta obezbeenja. Za izdavanje garancija Fond naplauje proviziju u visini od 2% godinje od iznosa koji se garantuje.

kamatna stopa na godinjem nivou

3-4,5%

Start-up krediti
Pravo na korienje ovih sredstava imaju privredni subjekti na podruju Republike Srbije, registrovani u Agenciji za privredne registre od 01.01.2010. godine i kasnije. Krediti se odobravaju za izgradnju/dogradnju/rekonstrukciju/ adaptaciju/sanaciju poslovnog prostora/ proizvodnih i industrijskih objekata ili za kupovinu nove opreme od ovlaenog distributera ili proizvoaa opreme. Kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje ili trgovine, kupovina polovne opreme i putnikih vozila, line pozajmice, kao i proizvodnja i prodaju oruja i vojne opreme ne mogu biti

predmet ovih kredita. Podnosilac zahteva za kredit moe biti samo lice koje nikada ranije nije bilo vlasnik privrednog drutva, odnosno preduzetnik do 55 godina starosti, lice protiv koga se ne vodi istraga i koje nije bilo pravosnano osuivano za krivina dela protiv privrede i krivina dela protiv imovine. Krediti se odobravaju u iznosu od 500.000,00 do 1.500.000,00 dinara sa rokom otplate do 5 godina, u okviru kojeg je period poeka od dvanaest meseci. Treba raunati sa kamatnom stopom od 3% na godinjem nivou uz primenu valutne klauzule i tromesenu otplatu kredita. Krediti se obezbeuju hipotekama prvog reda na nepokretnostima ili zemljitu ili ugovorno jemstvo. Potencijalni korisnici podnose zahteve Fondu za razvoj Republike Srbije u centrali Fonda u Niu i filijalama. Prijem zahteva je poeo da se vri od 01.04.2011. godine, i trajae sve dok se ne potroe sredstva za ovu namenu. Fond odobrava i start-up kredite za pravna lica, s tim to su iznosi kredita, prirodno, neto vei nego za preduzetnike u iznosu od 500.000,00 do 5.000.000,00 dinara. Rok otplate, kamata i instrumenti obezbeenja su isti kao i za preduzetnike.

Subvencije za otvaranje novih radnih mesta

Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) poslodavcima prua subvencije za zapoljavanje nezaposlenih lica prijavljenih u evidenciju Nacionalne slube za zapoljavanje. Za svako novozaposleno lice se odobrava jednokratni iznos od 100.000 dinara u prvoj i drugoj grupi optina, 200.000 dinara u treoj grupi, 300.000 dinara u etvrtoj grupi optina i devastiranim podrujima kada se zapoljava do 10 lica, a maksimalni iznos je 400.000 dinara za preduzea koja pripadaju

etvrtoj grupi optina i devastiranim podrujima kada se zapoljava 11 i vie lica. Uslovi za podnoenja zahteva za subvenciju obuhvataju broj zaposlenih koji se nije smanjivao u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, uredno, savesno i uspeno poslovanje preduzea, van steajnog postupka. Ukoliko NSZ odobri subvenciju onda je za zakljuenje ugovora potrebno priloiti biznis plan potvrde o poslovanju u prethodnom periodu, potvrde o urednom izmirivanju obaveza prema dravi i sl. Nakon zakljuivanja ugovora korisnik ove subvencije je u obavezi da zakljui ugovor o radu sa nezaposlenim licem u skladu sa zakonom, na neodreeno vreme, sa punim radnim vremenom, u trajanju od najmanje 24 meseca od dana zasnivanja radnog odnosa, kao i da redovno uplauje doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa zakonom. Pored ovog, tu su i mnogi drugi programi subvencija za otvaranje novih radnih mesta, poput programa Prva ansa koji pomae struno osposobljavanje i zapoljavanje mladih do 30 godina, bez radnog iskustva u struci, koji se nalaze na evidenciji NSZ i imaju minimum zavrenu srednju kolu. Program obuhvata subvencionisanje poslodavaca koji navedenim kategorijama nezaposlenih omoguavaju strunu praksu sa 10.000 dinara meseno, odnosno refundaciju zarada za vreme pripravnitva u iznosu od 18 do 22 hiljade dinara sa pripadajuim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od 12 meseci. Programi NSZ koje moete iskoristiti su mnogobrojni, te vas pozivamo da posetite veoma sadrajan i auran veb sajt www. nsz.gov.rs.

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI

Na kraju navodimo i neke od aktivnosti Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza koje se odnose direktno na obezbeivanje povoljnih finansijskih sredstava. U ponudi usluga AOFI-ja nalaze se direktno kreditiranje, sufinansiranje sa poslovnom bankom izvoznika i refinansiranje kredita preko poslovne banke izvoznika. Veliki izvoznici (oni koju su u 2010. godini ostvarili izvoz vei od million evra) mogu biti kratkorono finansirani u iznosu od 30.000 do 1.500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa rokom otplate do 6 meseci i kamatnom stopom od 3-5%. Za izvoznike srednje veliine (izvoz u prethodnoj godini vei od 300.000 evra), predvieni su krediti u iznosu od 30.000 do 200.000 evra sa rokom otplate do 12 meseci, uz kamatnu stopu od EURIBOR+1% do EURIBOR+3%. Mogue je i sufinansiranje u saradnji sa poslovnom bankom izvoznika gde AOFI plasira deo sredstava izvozniku, dok drugi deo traenog kredita finansira poslovna banka pod uslovima koji su dogovoreni sa AOFI (kamatna stopa i svi trokovi do maksimalno 10 % godinje). U sluaju refinansiranja AOFI plasira sredstva poslovnim bankama po vaeoj kamatnoj stopi za konkretne izvoznike, tako da poslovne banke iz tih sredstava naplauju kamatnu stopu na plasmane izvoznicima u iznosu do maksimalno 10 % na godinjem nivou. Banke zatim mogu da, kroz vezane aranmane po ovom osnovu (refinansiranje sa sufinansiranjem), plasiraju izvoznicima i deo sredstava iz sopstvenog potencijala gde su kamatna stopa i svi trokovi ogranieni na nivo od maksimalno 10% godinje.

26

EXPORTER

MART 2011

27

SVET I MI

KAKO POSLOVATI SA TURSKOM

Izvor: deo teksta je korien iz E Magazina

Kako pregovarati?
Tok pregovaranja u Turskoj je prilino usporen u odnosu na oekivanu brzinu zapadnjaka. Lini odnos uesnika pregovora mora da se uspostavi pre nego to se pristupi formalnim pregovorima. Uljudnost i dobro vaspitanje su veoma bitni. Sastanci poinju polako, sa mnogo pitanja koja vam mogu izgledati nevanim u odnosu na temu sastanka, ali to je bitan deo poslovnog protokola. Ukoliko prekinete ovaj tok razgovora, smatrae vas izuzetno nepristojnim. Uspeh pregovora zavisi upravo od stepena poverenja i linog odnosa, kao i od jasne slike saradnje koju bi mogli ostvariti sa vama. Poslovanje je sa puno linog udela. Ovo se menja pojavom rastueg broja multinacionalnih kompanija koje neguju odreenu korporativnu kulturu. Kao to je meusoban odnos jako bitan, tako morate imati na umu i da je turski narod veoma pronicljiv u poslu i morate im dati jasnu sliku vae saradnje. Ukoliko posumnjaju u vas, ozbiljno su poljuljani izgledi za nastavak posla. Kad se jednom uspostavi poverenje, komunikacija postaje direktna. Proces donoenja bitnih odluka je prilino spor. Dok pregovarate, suoiete se esto sa ekstremnim zahtevima. To je stoga da bi proverili va nivo odgovornosti, status, kao i mogunosti da donosite odluke u ime svoje firme. Nikako ne koristite pritisak ili rokove kao taktiku u pregovorima, odmah e vam uzvratiti pretnjama otkazivanja posla i kraja pregovora. Sutina pregovora i posla nije uvek samo profit, moete raunati i na deo asti, uticaja, potovanja i ostalih etikih kategorija.Turski poslovni partneri oekuju redovne kontakte od njihovih poslovnih partnera. Morate posvetiti odreeno vreme izgradnji i odravanju dobrih prijateljskih odnosa sa vaim turskim poslovnim partnerima.

Neto je drugaija slika s manjim porodinim kompanijama, gde e vam za komunikaciju ee biti potreban prevodilac.

konzervativno, posebno u unutranjosti. ene obavezno treba da pokriju ruke i noge.

Sporazum o slobodnoj trgovini

Na Ekonomskom samitu u Istanbulu, Srbija i Turska su 1. juna 2009. godine potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini, koji se od 1. septembra 2010. godine primenjuje po modelu asimetrine liberalizacije trgovine u korist srpske strane. To je ansa za srpske izvoznike da izvoze robu bez carine u Tursku, na trite od 75 miliona stanovnika. Ovim Sporazumom srpski privrednici, zahvaljujui dijagonalnoj kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerarauju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama. Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno je zatiena poljoprivreda, sektor tekstilne industrije i crna i obojena metalurgija, tako da e tu biti zadrane vie stope za uvoz tih proizvoda iz Turske, dok Srbija dobija mogunost da odmah izvozi svoju robu bez carine za sve industrijske proizvode. Liberalizacija sa srpske strane e biti fazna, i do 2015. godine odvijae se u tri etape. Primena Sporazuma e stvoriti uslove za znaajnije poveanje ukupnog obima meusobne trgovinske razmene, posebno srpskog izvoza roba i doprinee veem angaovanju turskih investitora u Srbiji. Vie informacija www.siepa.gov.rs

UKOLIKO ELITE DA POSLUJETE U TURSKOJ TREBALO BI DA ZNATE DA USPEH ZAVISI OD VAE SPOSOBNOSTI DA OSTVARITE DOBRE ODNOSE SA POTENCIJALNIM POSLOVNIM PARTNEROM I OD JASNO I DOBRO PREZENTOVANOG PREDLOGA SARADNJE.

INES NOVOSEL
animljivost Turske je svakako u njenom poloaju, jer spaja dva kontinenta, Evropu i Aziju. Ukupan broj stanovnika je oko 70 miliona, od kojih je vie od 99% muslimanske veroispovesti. Glavni grad je Ankara. Najvei deo (oko 60%) drutvenog bruto proizvoda Turske dolazi iz sektora usluga, sa turizmom kao vodeom granom u novije vreme, dok su ostali izvori industrija i poljoprivreda. Turska, ija povrina je 779 452 kilometara kvadratnih, nalazi se meu 10 najveih ekonomija u svetu. Trite je nezasieno u skoro svim oblastima, poev od robe iroke potronje do visokotehnolokih proizvoda. Turska se granii sa Grkom, Bugarskom, Gruzijom, Jermenijom, Azerbejdanom, Irakom, Iranom i Sirijom, i podeljena je na sedam regiona. Kandidat je za pristupanje Evropskoj uniji i prolazi kroz mnoge promene kako bi uvrstila svoju demokratiju i integrisala ekonomiju u globalne okvire. Turska ekonomija je dinamina meavina modernih i tradicionalnih industrija sa jakim privatnim sektorom koji neprekidno raste. Geografski poloaj Turske nudi odlinu bazu za mnoge ekonomske aktivnosti i predstavlja mono kulturno i politiko arite. Takvo atraktivno poslovno okruenje prua mnoge prednosti i potencijalne mogunosti za poslovanje u ovom delu sveta.

Uobiajeno radno vreme je od 08.30 do 17.30h, u zavisnosti od institucije, sa pauzom za ruak od sat vremena. lzbegavajte sastanke tokom leta, jer mnogi poslovni ljudi tada uzimaju produene odmore. Takoe, strogo vodite rauna o verskim praznicima, jer su to neradni dani. Inicijalan sastanak uvek treba da bude fokusiran na izgradnju meusobnih odnosa. Turci su veoma ponosni na svoju zemlju tako da e uivati da priaju o svojoj zemlji i kulturi, ali svakako izbegavajte pitanja o politikoj istoriji. Na poslovnim sastancima obavezno se nude aj i turska kafa, a i uobiajeno je da vas poslovni partner povede u restoran na ruak ili veeru. Protokol turske gostoljubivosti diktira da domain uvek plaa raun. Rukujte se snano pri upoznavanju ili pozdravljanju. Kada sedite, obavezno drite stopala na zemlji. Veoma je nepristojno, ak uvredljivo, pokazivati onove cipela ili upirati stopalom na nekoga. Za enu se smatra nepristojnim da prekrsti noge u neijem prisustvu. Nepristojno je i ukoliko drite prekrtene ruke na grudima ili ruke u depovima. Prilikom razgovora obavezno gledajte sagovornika u oi, to se smatra znakom iskrenosti. Uvek moete povesti razgovor o linim stvarima, hobiju, profesiji, fudbalu, porodici i posebno o deci. Tokom razgovora va turski partner uglavnom e stajati blizu vas. Ukoliko uzmaknete unazad, smatrae to negativnim znakom. Oblaenje treba da bude klasino i

Sajmovi
Turska ima vrlo dinaminu sajamsku aktivnost i praktikuje odravanje niza sajmova tokom godine u svim veim gradovima u zemlji. Najvee sajamske manifestacije organizuju se u Istanbulu, Ankari i Izmiru, meu kojima se izdvajaju Meunarodni sajam u Izmiru, Sajam turizma u Istanbulu, i Sajam graevine u Ankari. Spisak sajmova moete pronai na internet stranici Udruenja komore Turske www.tobb.org.tr , Odbora ekonomske odnose sa inostranstvom (DEIK) www.deik.org.tr i Centra za promociju izvoza (IGEME) www.igeme. org.tr. U Turskoj posluje i nekoliko velikih kompanija zaduenih za organizaciju sajmova, tese i na njihovim internet stranicama moete dobiti vie informacija o razliitim sajmovima: www.interteks.com.tr www.tuyap.com.tr www.itf-exibitions.com

Poslovni obiaji
Iako su tradicija i kultura duboko ukorenjeni u turskom drutvu, obiaji u najveem delu poslovne zajednice, naroito kada je re o velikim turskim holdinzima ne razlikuju se znaajno od onih na zapadu. Prihvaeni su svi oblici moderne poslovne komunikacije, a naglaava se i vanost linog kontakta. Predstavnici top menadmenta veih kompanija esto su kolovani u inostranstvu, a i intenzivni kontakti sa stranim partnerima rezultirali su velikom upotrebom engleskog jezika.
MART 2011

28

EXPORTER

29

Postupak uvoza roba i usluga

Uvoz robe i usluga u Tursku definisan je novim uvoznim reimom koji je usklaen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, obavezama koje proizlaze iz Ugovora o carinskoj uniji sa EU, kao i drugim meunarodnim obavezama Turske. Od 2004. godine Turska je harmonizovala svoje standarde sa dvadeset tri industrijske smernice Evropske unije tako da oko 70%

proizvoda koji se uvoze u Tursku moraju imati odgovarajue standarde i sertifikate. Vaea valuta u Turskoj je turska lira (TRY). Vie informacija moete nai na www.dtm.gov.tr. Informacije o zabrani ili ogranienju uvoza dostupne su na sajtu Uprave carina www.gumruk.gov.tr . Tu se takoe moete informisati o relevantnim podacima o carinskom zakonu i carinskoj tarifi, uvoznoj dokumentaciji, privremenom uvozu, tranzitu robe i sl. Turska carinska tarifa takoe je dostupna i na www.tarifftr.com.

iznosio 244,3 miliona evra. U Tursku se najvie izvoze: valjkasti proizvodi prevueni kalajem, rafinisan bakar, sterol butadiene kauuk, delovi maina, spoljne pneumatske gume za automobile, ostaci od gvoa i elika, nafta, kukuruz, pove i sl. A iz Turske najvie se uvoze: materijali sa pletenom osnovom, kord tkanine za spoljne pneumatske gume, motorna vozila, limun i limeta, tkanine pletene, tornjevi, lenici i drugo. Na nedavno odranom Srpsko-turskom poslovnom forumu reeno je da turska privreda ima veliki potencijal, a Srbija bi trebalo da ima znaajnije uee na tritu Turske, jer od 1.400 milijardi dolara uvoza u Tursku, samo 80 miliona dolara, ostvari se od uvoza proizvoda iz Srbije, koji bi u narednom periodu mogao da dostigne iznos od 200 miliona dolara.

Turci e veoma ceniti ukoliko nauite nekoliko uobiajenih fraza na njihovom jeziku, kao na primer: Merhaba Zdravo Nasilsiniz Kako si? Lutfen Molim Vas Teekur ederim, ijijim, ja siz? Hvala, dobro, a Vi? Ho geldiniz Dobrodoli Ho bulduk Bolje Vas nali Evet - Da Gule Gule -Dovienja Teekur - Hvala
30

Saradnja Srbije i Turske

Sklapanjem Ugovora o slobodnoj trgovini izmeu Srbije i Turske ostvareni su preduslovi za agresivniji nastup i plasman srpskih proizvoda na turskom tritu. Od poetka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini razmena je poveana 10 odsto i ugovoreno je nekoliko veih poslova. Tokom brojnih susreta turske i srpske strane, bilo na poslovnoj ili institucionalnoj osnovi izraava se zadovoljstvo postignutim stepenom saradnje uz naglaavanje injenice da jo uvek postoji dosta prostora za njeno unapreenje, posebno u oblasti turizma. Vrednost domaeg izvoza u Tursku u 2010. godini iznosio je 66,5 miliona evra to predstavlja rast od 107,4% u odnosu na 2009. godinu, dok je uvoz iz Turske

EXPORTER

MART 2011

31

ANALIZE

SRPSKA GRAEVINSKA INDUSTRIJA

KATARINA MOMILOVI MATI

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA JE OZBILJNO POGODILA SEKTOR GRAEVINSKE INDUSTRIJE U SRBIJI. PRVI ZNACI KRIZE VE SU SE OSETILI U 2009. GODINI, KADA JE OBIM POSLOVA U NISKOGRADNJI OPAO ZA AK 50% U ODNOSU NA 2008. GODINU, A U ISTOM PROCENTU JE OPAO I IZVOZ DOMAEG GRAEVINSKOG MATERIJALA. TREND OPADANJA GRAEVINSKE AKTIVNOSTI SE NASTAVIO I U 2010. TO JE DOVELO DO GAENJA 3.500 GRAEVINSKIH FIRMI. PORED TOGA, PROLE GODINE JE OSNOVANO OKO 1.000 FIRMI MANJE.

rednost izvedenih graevinskih radova na teritoriji Srbije, u periodu jun-septembar 2010. smanjena je za 11,9% u odnosu na isti period 2009. godine. U prvom polugoditu 2010. godine izgraeno je za 36,5% manje zgrada, i 6,7% manje ostalih graevina (putevi, mostovi, eleznice itd), a smanjenje vrednosti izvedenih radova pratilo je i smanjenje broja zaposlenih na gradilitima za 15,6%, u poreenju sa istim periodom prethodne godine. U cilju ublaavanja ekonomske krize koja je najvie pogodila upravo graevinski sektor, Vlada Srbije je donela Program vanredne podrke graevinskoj industriji, kojim se obezbeuju sredstva za finansiranje projekata znaajnih za podsticanje privrede i unapreenje zdravstva, prosvetne i kulturne delatnosti, a radovi su povereni domaim preduzeima. Najznaajniji projekti, ija e se izgradnja finansirati iz ovog programa, su most preko Save u Obrenovcu, gradski stadioni u
MART 2011

Niu, Novom Pazaru i Uicu. Pored toga, poetkom 2010. godine usvojena je Uredba o finansiranju izgradnje jeftinih stanova, kojom je predvieno izgradnja 10.000 stanova, prvo u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu. Kako bi se oivela graevinska industrija i otvorila nova radna mesta, drava se dodatno angaovala na investicionim radovima. U ovoj godini se oekuje nastavak radova na Koridoru X i izgradnja auto puta u duini od 180 km. Saobraajna infrastruktura u Srbiji je u veoma loem stanju, pa ne udi podatak Svetskog ekonomskog foruma da se Srbija, po stanju infrastrukture, nalazi na 122. mestu od 133 zemlje. Zato je Nacionalnim investicionim planom za ovu godinu predvieno da se najvie finansiraju projekti za izgradnju puteva. Na konkursu biveg Ministarstva za nacionalni investicioni plan, za finansiranje projekata u ovoj godini prijavljeno je 1.446 projekata, ukupne vrednosti 115 milijardi dinara, a glavni projekat se odnosi na

izgradnju mree autoputeva u vrednosti od 9,35 milijardi dinara. Po veliini investicija, sledei na listi su izgradnja autoputa Beograd-Juni Jadran i projekat infrastrukturne podrke razvoju automobilske industrije. Pored toga, nastavlja se izgradnja mosta preko Ade Ciganlije koji predstavlja najvei most u Evropi sa kosim kablovima i jednim pilonom. Zavretak ovog mosta, o kome je i ameriki dokumentarni kanal Discovery snimio film, oekuje se krajem ove godine. to se mosta Zemun-Bora tie, glavni projekat je uraen, a poetak gradnje se oekuje u maju. Jedan od glavnih problema sa kojima se susreu graevinske firme je nelikvidnost, koja se javlja kao posledica velikog kanjenja naplate potraivanja i sa kojom se susree vie od 80 odsto graevinskih firmi u Srbiji. Drugi problem sa kojim se domae firme susreu prilikom konkurisanja za poslove u inostranstvu je dobijanje bankarskih garancija za velike graevinske poslove. S tim u vezi, na inicijativu Privredne komore

Srbije, u februaru je odran sastanak srpskih i hrvatskih graevinskih preduzea o zajednikom ueu u velikim infrastrukturnim projektima u Libiji, Aliru, Iranu, Rusiji i bivim sovjetskim republikama. Ocena je da, zbog loe ekonomske situacije koja vlada u itavom regionu, izlaz treba da se trai u povezivanju srpskih i hrvatskih preduzea u klastere, kako bi zajedniki konkurisali na tenderima u svojim zemljama, ali i na treim tritima. Iako je situacija u sektoru graevine dosta teka, prognoze za naredni period su neto povoljnije. U 2010. godini ostvaren je znaajan oporavak kod ugovaranja novih radova, a u prilog postepenom oporavku graevinske aktivnosti govori i injenica da je vrednost ugovorenih radova za 60% vea, nego u istom periodu prethodne godine.

32

EXPORTER

33

SRPSKE FIRME TREI PUT NA NAJVEEM SAJMU GRAEVINE U RUSIJI

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza po trei put, uz tehniku podrku Projekta za razvoj konkurentnosti, organizuje zajedniki nastup est srpskih graevinskih firmi, na meunarodnom sajmu graevine i enterijera Mosbuild, koji se od 5. do 8. aprila odrava u Moskvi. Do sada se na ovom najznaajnijem sajmu iz graevinske industrije, uz podrku SIEPA-e, veoma uspeno predstavilo 19 srpskih kompanija. Sa vie od 2.090 kompanija izlagaa iz 48 zemalja i brojem posetilaca koji premauje 194.000, Mosbuild predstavlja jedan od najveih i najznaajnijih sajmova graevine (www.mosbuild. com). Usled svoje veliine i injenice da obuhvata 16 razliitih sektora graevinske industrije, Mosbuild se odvija na dve sajamske povrine (Ekspocentar i Crocus Expo). Zahvaljujui Sporazumu o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom srpske firme su u stanju da ponude proizvode po konkurentnim cenama koje prati visok nivo kvaliteta i potovanje rokova isporuke. Upravo to je osnovni razlog zbog koga SIEPA i ove godine finansira nastup sledeih kompanija: Aling Conel (proizvodnja elektroinstalacionog materijala), Anti Kosta (proizvodnja metalne galanterije), Karbon (proizvodnja materijala za zavrne radove u graevinarstvu), Simi (izgradnja fabrika za proizvodnju betona i opreme za graevinarstvo), Domis (proizvodnja prozora i vrata) i Cores System (proizvodnja hemijskih proizvoda za graevinsku industriju). Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, koja je pogodila i graevinsku industriju u Rusiji, glavni prioriteti su ulaganje u infrastrukturu i izgradnju stambenih objekata. Za te svrhe je u 2011. godini, samo za grad Moskvu i moskovsku oblast, iz gradskog budeta izdvojeno vie od milijardu evra. Na sajmu Mosbuild se prvi put predstavlja kompanija Aling Conel, i to sa svojim novim programom instalacionih sklopki, prikljunica i razvodnih kutija, koji je ve naao veliki broj kupaca na tritima Rusije i EU. Komercijalni direktor Aling Conel Stojan Dangubi rekao je: Na tritu Ruske Federacije smo prisutni od marta 2010. godine i u ovoj godini planiramo nastup na prestinom sajmu MOSBUILD gde emo izloiti kompletan asortiman proizvoda koji izvozimo na rusko trite. To su programi PRESTIGE Line i modularni program ALING MODE koji slue za opremanje stambenih i poslovnih enterijera. POWER Line i ARMOR Line su programi instalacionih sklopki, prikljunica i razvodnih kutija izraenih od plastike i metala. Ti programi su u Rusiji nazvan antivandalni programi za opremanje industrijskih objekata, sa njima smo konkurisali na tenderu za opremanje metroa u Moskvi kao i vojnih, kolskih i bolnikih objekata. Inae, MOSBUILD je idealno mesto gde se mogu pronai potencijalni kupce iz Rusije kao i iz bivih Sovjetskih Republika ali i blie upoznati sa svim prednostima koji nude srpski proizvodi. Treba napomenuti da je kompanija Aling Conel ujedno i dobitnik prole Nagrade za najboljeg izvonika godine u kategoriji Novi izvozni proizvod, koju SIEPA tradicionalno dodeljuje ve sedam godina zaredom.

SAE Institut je najvei svetski privatni koled za audio produkciju, filmsku produkciju, interaktivnu animaciju i primenjene multimedije. Programi obezbeuju praktine kurseve kao i akademske programe u 56 kola u 25 zemalja. Institut vec 30 godina sirom sveta nudi svoj jedinstveni sistem edukacije fokusirajuci se na praktican rad na najsavremenijoj opremi koji prati teorijsku nastavu.

Studijski program
Audio Engineering: Audio Engineering: Bachelor of Arts Diploma

Kratki kursevi
Elektronska muzika produkcija: Digital DJ: Sertifikat Sertifikat

Studijski program
Filmska produkcija: Filmska produkcija: Bachelor of Arts Diploma

Kratki kursevi
Digitalna video produkcija: Filmski Kamp: Sertifikat Sertifikat

Studijski program
Web Design & Development: Web Design & Development: Bachelor of Arts Diploma

Kratki kursevi
Graphic Design: Kamp Fotografije: Sertifikat Sertifikat

Studijski program
Digitalna Animacija: Digitalna Animacija: Bachelor of Arts Diploma

Kratki kursevi
3D Animacija/Maya: Kamp Crtanja: Sertifikat Sertifikat

34

EXPORTER

MART 2011

SAE Institute Belgrade ika Ljubina 8, sprat 3, tel. +381 (0) 11 2626 632, email: infobelgrade@sae.edu, web: http://belgrade.sae.edu

35

PRIRUNIK ZA IZVOZNIKE

INCOTERMS 2010

obaveze ugovornih strana i smanjuje rizik od pravnih komplikacija. MTK pie i objavljuje pravila Incoterms ve vie od 70 godina i na taj nain prua uvoznicima, izvoznicima, advokatima, prevoznicima, osiguravajuim kuama i studentima na meunarodnom planu pravila i smernice koji odraavaju najnovije trendove u okruenju u kome se obavljaju poslovi trgovanja. Od trenutka kada je MTK izradila Incoterms pravila 1936. godine, ovaj svetski prihvaen ugovorni standard redovno se aurira (svakih 10 godina) da bi iao u korak sa razvojem meunarodne trgovine. Sklad komercijalnog i sudskog sistema koji se postie primenom Incoterms pravila ini ih neophodnim prirunikom za sve aktere u meunarodnoj trgovini i sastavnim delom spoljnotrgovinskog renika. Meunarodna trgovinska komora je izdala Incoterms 2010 kao revidirano izdanje meunarodno priznatih trgovinskih termina koji se koriste u svim meunarodnim poslovnim transakcijama kao deo priznatog kanona kojim se definiu obaveze kupaca i prodavaca. Incoterms 2010 je u primeni od 1. januara 2011. Pravila Incoterms 2010 uzimaju u obzir nastavljeno irenje slobodnih carinskih zona, vee korienje elektronskih komunikacija u poslovnim transakcijama, poveanu brigu za bezbednost u kretanju roba i promene u delatnostima transporta. Incoterms 2010 aurira i konsoliduje pravila koja se odnose na isporueno tako to se ukupan broj pravila smanjuje sa 13 na 11, i nudi jednostavniji i jasniji

PRAVILA MTK ZA KORIENJE TERMINA U UNUTRANJOJ I MEUNARODNOJ TRGOVINI

prikaz svih pravila. Incoterms 2010 je takoe prva verzija Incoterms pravila koja upuuju na kupca i prodavca na istorodan nain. Incoterms pravila se redovno u celom svetu ukljuuju u prodajne ugovore i postali su deo svakodnevnog jezika trgovine. Onog trenutka kada neki od trgovakih termina Incoterms pravila postanu deo ugovora kojima se definiu prava i obaveze ugovornih strana, Incoterms pravila praktino postaju pravosnana i prema njima se postupa ukoliko doe do nekog spora. U ugovoru se uvek mora napisati godina izdanja Incoterms pravila na koja se pozivaju ugovorne strane (moe se staviti bilo koji Incoterms - npr. Incoterms 1936, Incoterms 2000, Incoterms 2010), jer ukoliko se to u ugovoru ne precizira, bilo koja od ugovornih strana moe da bira ona Incoterms pravila koja mu odgovaraju za konkretan ugovor. Bogato struno znanje koje Komisija za komercijalnu praksu MTK ima o trgovakom pravu i praksi, a iji lanovi su iz svih krajeva sveta i iz svih sektora trgovine, obezbeuje da pravila Incoterms 2010 daju odgovor na potrebe biznisa u celom svetu.

Nacionalni odbor Meunarodne trgovinske komore Srbija (ICC Serbia) je koristei ekskluzivno pravo otkupa autorskih prava i tampe publikacija MTK izdao dvojezino izdanje Incoterms 2010 (srpski i engleski) sa napomenom da je strogo zabranjena neovlaena reprodukcija i da je u sluaju spora validna engleska verzija teksta. Verujemo da e se svi koji se bave spoljnom trgovinom blagovremeno pripremiti i dobro upoznati sa odredbama Incoterms 2010.

Edukativni seminari
U cilju upoznavanja strune javnosti sa svim promenama u ovoj oblasti Nacionalni odbor Meunarodne trgovinske komore Srbije (ICC Serbia) organizuje seriju seminara (2 puta meseno) Incoterms 2010 na srpskom jeziku sa sertifikovanim predavaem od strane MTK. Seminari su namenjeni svima koji se na bilo koji nain bave unutranjom i meunarodnom trgovinom i koji koriste Incoterms pravila kao osnovni prirunik kako bi uspeno obavili svoj posao (uvoznici, izvoznici, advokati, prevoznici, osiguravajue kue, banke, fakulteti, studenti, itd). Sve informacije o prodaji i seminarima Incoterms 2010 pravila se nalaze na sajtu Privredne komore Srbije, www.pks.rs/ incoterms2010.

Incoterms 2010 je prva verzija Incoterms pravila koja upuuju na kupca i prodavca na istorodan nain.

MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA U PRIMENI OD 1. JANUARA 2011.

lobalna privreda je vie nego ikada omoguila privrednim subjektima iri pristup tritima u celom svetu. Roba se prodaje u veem broju zemalja, u veim koliinima i u irem asortimanu. Meutim, sa poveanjem obima i sloenosti u globalnim prodajama, poveavaju se i mogunosti za nesporazume i skupe sporove kada prodajni ugovori nisu uraeni na pravi nain. Incoterms pravila objanjavaju skup trgovakih termina (International Commercial Terms) sastavljenih od

tri slova koji u prodajnim ugovorima odraavaju odnose izmeu dva privredna subjekta. Incoterms pravila uglavnom opisuju obaveze, trokove i rizike obuhvaene isporukom robe od prodavaca prema kupcima. Pravila Incoterms su pravila Meunarodne trgovinske komore (MTK) za korienje termina u unutranjoj i meunarodnoj trgovini koja olakavaju voenje globalne trgovine. Pozivanje na Incoterms pravila u kupoprodajnom ugovoru jasno definie odgovarajue
EXPORTER

Meunarodna trgovinska komora (ICC, Paris, www.iccwbo.org) osnovana 1919. godine, je najstarija i najvea svetska poslovna asocijacija, glas poslovnog sveta i glavna snaga ekonomskog rasta i prosperiteta. Radi u korist otvorene svetske privrede na kreiranju i izradi meunarodnih pravila i standarda kao i donoenju preporuka za reavanje problema. Pomae vladama svojih lanica na taj nain to

im daje strunu pomo i vri ekspertize prilikom izrade zakona. U svom sastavu ima 16 komisija (Komisija za antikorupciju, Komisija za arbitrau, Komisija za bankarsku tehniku i praksu, Komisija za carinu i trgovaka pravila, itd). MTK ima oko 8. 000 lanova iz vie od 120 zemalja. Vie od polovine zemalja ostvaruje svoje lanstvo preko Nacionalnih odbora, a ostale zemlje preko direktnih lanova.

Nacionalni odbor eunarodne trgovinske komore Srbije sa svojih stotinak lanova je deo svetske mree MTK. lanstvo u MTK datira iz 1923. godine kada je Trgovaka komora iz Beograda primljena za redovnog lana, a 1927. godine je osnovan Nacionalni odbor MTK.

Incoterms je registrovani ig Meunarodne trgovinske komore. Svaka zloupotreba je kanjiva. MTK Meunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce, www.iccwbo.org)

36

MART 2011

37

SIEPA VODI
Export helpdesk je baza podataka koja omoguava detaljnu pretragu po pojedinanim proizvodima i/ili grupama proizvoda koje se izvoze u EU. Export helpdesk predstavlja jedinstven portal evropske komisije (EK) namenjen zemljama u razvoju koji omoguava blagovremeni pristup informacijama o uslovima, procedurama, carinskim tarifama i dokumentima neophodnim za izvoz na trite EU.

IZVOZ - SVE NA JEDNOM MESTU

vropska unija predstavlja najvee pojedinano svetsko trite i znaajnog trgovinskog partnera velikom broju zemalja u razvoju. I pored potpisanih sporazuma o preferencijalnoj trgovini i odsustva kvota i carina za veliki broj proizvoda, preostala dokumentacija koju je potrebno pribaviti da bi se roba izvezla ponekad deluje previe zahtevna mnogim izvoznicima. S tim u vezi, ideja o dostupnosti svih neophodnih informacija o izvozu proizvoda u EU na jednom mestu je, poev od 2004. godine, zaivela kroz portal Export Helpdesk. Portal se redovno usaglaava sa zakonskom regulativom EU i namenjen je svim zainteresovanim stranama poev od izvoznika, uvoznika, nadlenih institucija, poslovnih udruenja, itd. Dostupan je na est svetskih jezika (engleskom, francuskom, ruskom, portugalskom, panskom i arapskom), a pristupa mu se jednostavno putem adrese www. exporthelp.europa.eu

Vrste informacija koje se mogu dobiti

Kako bi pretraga bila olakana informacije su podeljene u 4 kategorije: Zahtevi i porezi Requirements and Taxes (zahtevi i dokumenta koje je neophodno ispuniti i pribaviti da bi se roba uvezla na trite EU i ocarinila, vrste i iznosi internih poreza i akciza primenjivih u konkretnoj EU zemlji, i pravni ili trini zahtevi koji se odnose na konkretan proizvod); Uvozne dabine Import tariffs (carina, reim preferencijala koji se odnosi na zemlju porekla, preferencijalne i nepreferencijalne carinske kvote, uvozne dozvole i anti-damping mere); Sporazumi o preferencijalnoj trgovini Preferential arrangements (lista trgovinskih sporazuma koje EU ima sa zemljama u razvoju, odnosno zemlje sa kojima su potpisani, spisak pripadajuih obaveza i olakica koje sporazumi podrazumevaju, dokumenta koja s tim u vezi moraju biti priloena uz proizvod koji se izvozi, kao i pravila o poreklu robe); Statistika robne razmene Trade statistics (trgovinska kretanja izmeu EU i zemalja treeg sveta kako po godinama tako i za svaki pojedinani proizvod ili grupu proizvoda, i podaci o uvozu i izvozu izraeni u vrednosti i/ili koliini).

2010.

Po podacima RZS za 2010. godinu posmatrano po grupama zemalja, najvaniji trgovinski partner Srbije su zemlje EU, gde je plasirano robe u vrednosti od 4,3 milijarde evra, to predstavlja 57,4 odsto ukupnog izvoza.

sistem prepoznaje su oni iz kombinovane nomenklature proizvoda bazirane na meunarodnoj klasifikaciji, odnosno tzv. harmonizovanom tarifnom sistemu. Takoe, korisniku su ponueni i dodatni sadraji, poput praktinih primera pretrage, detaljnih prezentacija, odgovora na najee postavljena pitanja, linkova ka regulatornim telima EU, zakona i ostale pravne regulative koja se odnosi na izvoz na trite EU, renika termina, ali i mogunosti postavljanja pitanja u elektronskoj formi o nekim konkretnim izvoznim situacijama.

Polazna taka
Spoljnotrgovinsko poslovanje je dinamian posao, a stalnorastue trite EU predstavlja izazov svakom izvozniku. Savremena trgovina, osim kvaliteta proizvoda/usluga koji se nude i dobrog marketinga, podrazumeva tanost, potovanje rokova i procedura, aurnost, a kao i sve oblasti ivota, umnogome zavisi i od blagovremenih i preciznih informacija. Iako je u realizaciju izvoznog posla ukljueno vie od jednog subjekta (proizvoa/prodavac, pedicija, razne nadlene slube i institucije, carina, kupac, itd. i svako od njih ima svoju zakonom utvrenu ulogu i deo posla koji nosi, obavezan je da radi uspenog poslovanja prati domae i strane propise i procedure koje se odnose na konkretan posao. S tim u vezi, Export Helpdesk bi svakako mogao da poslui kao dobra polazna taka.

Nain pretrage
Pretragu je mogue vriti po nazivu pojedinanog proizvoda/grupe proizvoda ili po tarifnom broju. U sekciji svake od navedenih kategorija dat je kratak pregled vrste podataka koji se mogu nai, kao i kratko uputstvo za pretraivanje. Da bi se dobile tane informacije, u opciji User Guide (vodi za korisnike) svake od kategorija neophodno je upisati taan tarifni broj proizvoda koji se izvozi. Ova pretraga je olakana postojanjem polja Browse, za pretragu po tarifnom broju, i Search, za pretragu po nazivu. Tarifni brojevi koje

MARIJA VUKOSAVLJEVI

38

EXPORTER

MART 2011

39

FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B asopisa

aso pis sp ecijaliz ovan za
Broj I, zima 2010

IS ASOP

AN LIZOV SPECIJA

j JA Bro KRETAN INA E I TR TRONJ OKE PO BU IR ZA RO

0. l 201 rt/apri 52, ma

SVE TO DOBAR DOMAIN VOLI DA ZNA

Broj 14 oktoba r 2010

apotek arstvo

www. farm akon .rs

Niska otkupna cena ita

Tema

Nesta a: ice l ekova

Nena Inter v ju: d gene Ognje ralni direkt novi, or Gal

Tem

Sp e Bro cijaliz j4 7 ovan Go i aso din a V pis o III bo Be jama spla i tan lako pri vim me a rak

Ve st

| Dom

tu a e ak

i el no st

| Posl

ov an

je

| Pred

ISSN

uz et ni

t vo

16.03.20

KaLenda R Radova 8:08 toKom om ZIme 10 20:0

InteRvju prof. dr miladin evarli

Re domaIna Kako sam se obogatio

naslo vna i uvod na rec.i ndd 1

Bebi ku Korekt tak: obu ivna a

enike Proir enje p P rava priva ropisi: tnih le kara Aktu el

no: Novi direkt or RZ ZO-a FZZ: Dijabe tes

ge

ne r r Sain alni d nel D Int e t-G irek zi ob tor wo r vju ain ko r We mp ski, be anij rS rbij e a

Ko

Na

Naslovna

52.in

dd 1

slo

vna

47.in

dd

Ru
09/10/20 10 14:4 1:54

gra Stan e je i vin pe ske rsp Tem ind ekti a ko us ve vo tri e je n Ak u v je lj tueln rem udi o e k ma riz e

08/10

/20

10

15:15

:09

Caffe&Bar - asopis specijalizovan za ugostiteljstvo www.horecabar.com Market - asopis specijalizovan za robu iroke potronje i trina kretanja www.market-srbija.com Farmakon - asopis specijalizovan za apotekarstvo www.farmakon.rs Srpski seljak - asopis za poljoprivredu Ton - asopis specijalizovan za boje i lakove

Specijal izovani asopis za apotekarstvo

FRAME Media je regionalno izdavako preduzee koje se fokusira na B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih asopisa, knjiga i veb sajtova. Naa izdanja su usmerena prema jasno odreenim ciljnim grupama; naim itaocima nudimo informativne i edukativne sadraje koji im pomau da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa trendovima na domaem i internacionalnom tritu.
40

Ruzveltova 48, 11000 Beograd tel/fax: +381 11 2458 140 +381 11 2459 411 www.framemedia.biz
EXPORTER