Oscilatorno kretanje

Periodino kretanje i harmonijske oscilacije (AP85-87) Oscilovanje tela obeenog o elastinu oprugu (AP87-91) Matematiko klatno (AP91-93) Priguene harmonijske oscilacije (AP93-94) Prinudne oscilacije i rezonansa (AP95-96)

Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje. Oscilacije.

Kretanje koje se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima naziva se periodino kretanje. Periodino kretanje koje se ponavlja na isti nain naziva se oscilatorno kretanje, a proces oscilovanje. Oscilacija je jedan ciklus oscilatornog kretanja posle ega se kretanje ponavlja. O P

P O

Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje. Oscilacije.

Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje. Oscilacije.

Oblici mehanikih kretanja: mehanika; elektromagnetska; elektromehanika. Telo ili sistem koji vri oscilatorno kretanje naziva se oscilator. U zavisnosti od prisustva spoljanjih sila oscilacije mogu biti:
slobodne ili sopstvene - izvodi ih oscilatorni

Veliine kod periodinog kretanja:

Period oscilovanja predstavlja vreme koje je potrebno da sistem

izvri jednu punu oscilaciju. jedinici vremena.

Frekvencija oscilovanja predstavlja broj izvrenih oscilacija u Elongacija (pomeraj) predstavlja rastojanje materijalne take ili tela

od ravnotenog poloaja. kretanja.

Amplituda predstavlja maksimalni pomeraj kod prostoperiodinog

Pomeraj Pomeraj

sistem ako se izvede iz ravnotenog poloaja i prepusti sam sebi; priguene; i prinudne pod dejstvom spoljanje periodine sile.

Vreme Frekvencija

Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.

Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.

Najprostiji oblik oscilovanja je harmonijsko oscilovanje. Mnoge oscilacije u prirodi su harmonijske ili se mogu predstaviti superpozicijom harmonijskih oscilacija primenom matematikog aparata - Furijeove transformacije.

Kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON.

Taka N(z,y) kree po krugu ugaonom brzinom ; Horizontalna projekcija N kree po horizonatlnoj osi; Vertikalna projekcija N kree se po vertikalnoj osi.

FFT

N Az

Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.

Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.

Kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON. Obe projekcije izvode harmonijsko kretanje.

y y o T/4 /2

y0 - amplituda oscilovanja, T - period oscilovanja.

Kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON primer harmonijskih oscilacija, odnosno oscilatornog kretanja ija se elongacija menja po prostoperiodiom zakonu. Harmonijsko kretanje moe da bude sa poetnom fazom. y

y = yosint T/2 3T/4 3/2 t T 2 t/rad

o o - poetna faza,

t/rad

y = yosin(t + o)

poetni fazni ugao

Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.

Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.

Vertikalni harmonijski oscilator - telo mase m obeeno o oprugu izvodi slobodne oscilacije nakon izvoenja iz ravnotenog poloaja.

Kada se telo pomeri u odnosu na ravnoteni poloaj za x(t):

opruga se rastee takoe za x(t), na krajevima opruge dejstvuju jednake sile suprotnog smera -

elastina sila koje je prema Hukovom zakonu:

F = kx (t )

k - konstanta proporcionalnosti, krutost opruge

Prema III Njutnovom zakonu za svaku silu postoji

sila reakcije koja deluje u suprotnom smeru:

Telo se kree pod dejstvom elastine sile opruge

u pravcu x-ose.

Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.

Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.

Prema II Njutnovom zakonu sila koje dejstvuje na telo: Izjednaavanjem gornjeg izraza za silu sa izrazom za elastinu silu dobija se diferencijalna jednaina kretanja:

&(t ) F = m& x

Reavanjem diferencijalne jednaine dobija se jednaina kretanja tela:

x (t ) = A sin(0t + )

&(t ) = kx m& x
Znak "-" ukazuje na injenicu da je elastina sila

Telo izvodi harmonijsko oscilovanje sa periodom oscilovanja: 2 m = 2 to je masa tela vea period oscilovanja je vei. T = 0 k

uvek suprotnog smera smeru kretanja tela.

Sreivanje gornje jednaine dobija se izraz:

0 - sopstvena kruna frekvencija

&(t ) + kx = 0 : m m& x k x=0 m & &(t ) + 02 x = 0 x & &(t ) + x

0 =

k m

Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.

Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.

Kinetika energija tela jednaka je:

mv 2 Ek = 2

Materijalna taka obeena o nerastegljiv konac bez teine. Izvoenjem matematikog klatna iz ravnotenog poloaja:
na klatno dejstvuje teina, ija je tangencijalna komponenta

Potencijalna energija u odnosu na ravnoteni poloaj:

E p = A = Fdx = kxdx = k x2 2

aktivna;

ova sila je uvek usmerena ka ravnotenom poloaju; klatno ociluje oko ravnotenog poloaja, naizmenino pretvarajui

kinetiku u potencijalnu energiju.

Za maksimalni pomeraj u odnosu na ravnoteni poloaj: A2

Ep = k 2

l y Ft Fr Fg

Ukupna energija je:

Ep =
2 mv 2 x2 A2 2 A +k =k = m 0 2 2 2 2

Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.

Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.

Pri rotacionom kretanju na klatno deluje moment sile:

M = I

Izjednaavanjem momenata dobija se diferencijalna jednaina kretanja:

moment inercije: ugaono ubrzanje:

mgl sin = ml 2

I = ml 2

d 2 dt 2

Sreivanjem izraza:

=

d dt 2
2
Znak "-" ukazuje na

l2

S druge strane, sila F=mgsin ima krak l u odnosu na osu rotacije, tako da je moment sile:

d 2 + gl sin = 0 : l 2 dt 2 d 2 g + sin = 0 dt 2 l d 2 2 + 0 =0 dt 2

M = mgl sin

injenicu da moment sile tei da smanji ugao .

Za male uglove sin=:

Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Opte reenje diferencijalne jednaine daje jednainu kretanja:

(t ) = 0 sin(0t + )

Na oscilatorni sistem veoma esto, pored elastine i gravitacione sile, dejstvuju i druge sile (sile trenja).
Realni sistemi imaju odreeno pruguenje koje dovodi do

Oscilacije matematikog klatna su harmonijske sa periodom oscilovanja:

T= 2 l = 2 0 g

period oscilovanja ne zavisi od mase klatna; zavisi od duine klatna i gravitacionog ubrzanja.

Oscilacije koje nastaju u takvim sistemima nazivaju se priguene harmonijske oscilacije.

smanjenja amplitude oscilovanja i postepenog prestanka kretanja sistema - nestajanja oscilacija. Mehanizmi priguenja (viskozno trenje, suvo trenje) uzrokuju da se energija nepovratno gubi npr. pretvaranjem u toplotnu energiju pri trenju.
k

Poto svako klatno ima period oscilovanja koristi se za izradu asovnika.

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Kod sistema u prisustvu trenja amplituda oscilacija e postepeno opadati ka nuli usled troenja energije oscilatornog sistema na rad savladavanja sila trenja.

Kada se telo pomeri u odnosu na ravnoteni poloaj za x(t):

opruga se rastee takoe za x(t), na krajevima opruge dejstvuju jednake sile suprotnog smera -

elastina sila koje je prema Hukovom zakonu:

F = kx (t )

k - konstanta proporcionalnosti, krutost opruge

Ftr = rx'(t)

Javlja se sila priguenja (viskoznog trenja)

koja je za male brzine srazmerna brzini, a suprotnog smera od smera brzine:

& (t ) Ftr = rx
Sila priguenja deluje na krajevima

priguivaa

m
Ftr = rx'(t)

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije..

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Prema III Njutnovom zakonu za svaku silu postoji sila reakcije koja deluje u suprotnom smeru, tako da na telo F = rx'(t) dejstvuje rezultanta dve sile:
tr

Jednaina kretanja se moe napisati u obliku:

&(t ) + rx & (t ) + kx (t ) = 0 : m m& x & &(t ) + x r k & (t ) + x (t ) = 0 x m m

Prema II Njutnovom zakonu rezultanta sila koja dejstvuje na telo telu saoptava ubrzanje pa je:

2 & &(t ) + 2 n x & (t ) + n x x (t ) = 0

&(t ) F = m& x

odnos priguenja:

Izjednaavanjem gornjeg izraza za silu sa rezultantom sila dobija se diferencijalna jednaina kretanja:
Znak "-" ukazuje na injenicu da su elastina sila i sila viskoznog

r 2 km

&(t ) = kx rx & m& x

Reenja diferencijalne jednaine zavisi od odnosa priguenja.

trenja uvek suprotnog smera smeru kretanja tela.

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Kada je pruguenje malo javljaju se priguene periodine osilacije: to je priguenje vee

amplituda bre opada

Kada je pruguenje veliko javljaju se priguene aperiodine (neperiodine) osilacije, ne javljaju se oscilacije ve sistem odmah ide u ravnoteni poloaj.

< 1, r < 2 km

1, r 2 km

Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.

Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Ako se kod sistema sa priguenjem eli odravanje oscilacija neophodno je primeniti spoljanju silu koja e da nadoknadi gubitak energije usled priguenja. Usled dejstva neke spoljanje sile nastaju prinudne oscilacije. Frekvencija oscilovanja sistema zavisi od frekvencije pobudne sile.

Kod priguenih periodinih oscilacija, period oscilovanja je dui nego kod nepriguenih, usled gubitka energije po eksponcijalnom zakonu.

Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Primer spoljanje periodine sile koja izaziva prunudne oscilacije je neuravnoteena masa kod rotacionih maina.
ekscentar rotira stalnom ugaonom brzinom, uspostavlja se stacionarno prinudno oscilovanje sistema:

Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Ako se frekvencija prinudne sile menja:
za frekvencije koje su manje od sopstvene frekvencije, amplituda vibracionog sistema e se poveavati sa porastom frekvencije prinudne sile; maksimum se postie na sopstvenoj frekvenciji; ukoliko u sistemu ne postoji priguenje amplituda dostie beskonanu vrednost, kada je frekvencija prinudne sile mnogo vea od sopstvene, prinudne oscilacije ne postoje.

sa prinudnom krunom frekvencijom koju ima i prinudna sila i amplitudom prinudnih oscilacija.

Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Pojava maksimalnog poveanja amplitude prinudnih oscilacija pod dejstvom prinudne periodine sile naziva se rezonansa. Pri rezonansi moe doi i do razaranja sistema.

Test pitanja - kolokvijum

1. Periodino i oscilatorno kretanje.

2. Vrste oscilacija.

Kretanje koje se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima naziva se periodino kretanje. Periodino kretanje koje se ponavlja na isti nain naziva se oscilatorno kretanje. Slobodne ili sopstvene - izvodi ih oscilatorni sistem ako se izvede iz ravnotenog poloaja i prepusti sam sebi; Priguene ocilacije sistema u kojem postoji priguenje. Prinudne pod dejstvom spoljanje periodine sile.

3. Veliine kod periodinog kretanja.

Period oscilovanja predstavlja vreme koje je potrebno da sistem izvri jednu punu oscilaciju. Frekvencija oscilovanja predstavlja broj izvrenih oscilacija u jedinici vremena. Elongacija (pomeraj) predstavlja rastojanje materijalne take ili tela od ravnotenog poloaja. Amplituda predstavlja maksimalnu elongaciju (pomeraj) kod prostoperiodinog kretanja.

Test pitanja - kolokvijum

4. Harmonijsko oscilovanje.

Test pitanja - kolokvijum

7. Oscilacije matematikog klatna.

Ocilatorno kretanje ija se elongacija menja po prostoperiodinom zakonu.

y = yosin(t + o)

y yo

Oscilacije matematikog klatna su harmonijske sa periodom oscilovanja koji ne zavisi od mase klatna vea samo od duine klatna i gravitacione konstante.

T=

t/rad
2

2 l = 2 0 g

8. Amplituda priguenih sopstvenih oscilacija.

6. Zakon oscilovanja vertikalnog oscilatora bez

priguenja.
k

Amplituda oscilacija postepeno opada ka nuli usled troenja energije oscilatornog sistema na rad savladavanja sila priguenja to je priguenje vee to amplituda bre opada.

x(t ) = A sin(0t + ) 0 =

k m

Test pitanja - kolokvijum

9. Amplituda prinudnih oscilacija.

Za frekvencije prinudne sile koje su manje od sopstvene frekvencije, amplituda e se poveavati sa porastom frekvencije prinudne sile; Maksimum se postie na sopstvenoj frekvenciji; Ukoliko u sistemu ne postoji priguenje amplituda dostie beskonanu vrednost, odnosno dolazi do rezonanse.