OSNOVNI RAD

PRIHRANJIVANJE PELINJIH DRUTAVA

U savremenom nainu gajenja pela, prihranjivanje pelinjih drutava je neizostavna i veoma znaajna tehnoloko-tehnika mera, bez koje se ne mogu oekivati visoki prinosi meda i ostalih pelinjih proizvoda. Zato je eer vrlo vaan reprodukcioni materijal bez kojeg se praktino ne moe uspeno, odnosno ekonomino pelariti.

Osnovni principi prilikom prihran ivan a

rilikom svakog prihranjivanja obavezno je pridavati se sledeih osnovnih principa! - kad god je to moguno, hranu treba dodavati uvee poto prestane izletanje pela" - prilikom prihranjivanja strogo voditi rauna da se hrana ne prosipa po pelinjaku, a naroito sa spoljne strane konica, jer bi to moglo izazvati grabe. #ko se dodaje tena hrana, treba imati u vidu da je opasnost od grabei mnogo vea, pri istom stepenu opreznosti, ako je tena hrana kuvana" - kad god se pelinja drutva prihrunjuju iz nude, odnosno kad im treba obezbediti vee koliine meda u konici, treba nastojati da se u jednom obroku da to vea koliina tene hrane, odnosno onoliko koliko svako drutvo moe tokom noi da preuzme i razmesti u konici. $o, praktino, znai da za prihranjivanje iz nude treba redovno davati tenu hranu, jer je pele bre uzimaju, razmetaju i prepra%uju, a to omoguuje da prihranjivanje traje krae, to ima mnoge prednosti. &amo u izuzetnim sluajevima prihranjivanja iz nude daje se vrsta hrane" - prilikom prihranjivanja iz nude koristi se sirup jae koncentracije, najbolje u srazmeri dva dela eera u kristalu i jedan deo vode" - za nadraajno prihranjivanje koristi se sirup re%e koncentracije, najee tri dela eera u kristalu i dva dela vode, a u odre%enim sluajevima moe i ' ! '. Za nadraajno prihranjivanje svako vee treba dodavati oko ()) do *)) grama sirupa. +ada ne postoje uslovi da se hrana dodaje svake veeri, moe se dodavati svake druge ili svake tree veeri, ali vea koliina hrane, oko ,)) grama sirupa" - za nadraajno prihranjivanje moe se uspeno koristiti i vrsta hrana! eerne pogae i eerno medno testo. Uostalom, vrsta hrana dobija sve veu a-irmaciju u prihranjivanju pela. .adraajno prihranjivanje vri se sve dotle dok u prirodi ne bude toliko pae da dnevni unos bude najmanje ()) do *)) grama po konici" - kad se obavlja prihranjivanje vrstom hranom, ili tenom hranom jae koncentracije, na pelinjaku redovno treba da ima u pojilicama dovoljno zdrave, iste, pijae vode, jer pele u takvim uslovima troe vee koliine vode radi razre%ivanja hrane"

- kad se pele prihranjuju veim koliinama eera u bilo kojem obliku, radi obezbe%enja rezervne hrane za prezimljavanje, najbolje je to uraditi pre nego to se izvedu mlade pele radilice koje e prezimiti. +ad ove mlade pele prera%uju vee koliine eera, one se iznuravaju i tako gube vitalnost - ivotnu snagu, to se naroito tetno odraava u prolee kad pone da se razvija leglo u veem obimu. Zato ovo prihranjivanje treba obaviti ranije, tako da eer prerade starije pele radilice, koje i tako nee doekati zimu, jer im to ivotni vek ne dozvoljava" - jesenje nadraajno prihranjivanje radi izvo%enja mladih pela radiljca koje e prezimiti, moe se obaviti i kasnije, pa e eer delimino preraditi starije pele radilice koje e do zime uginuti, a delimino mlade pele radilice koje e prezimiti. $o im nee nita smetati, jer su to male koliine eera. &timulisanje izvo%enja mladih pela radilica koje e prezimiti treba zavriti najkasnije do polovine oktobra, kako bi se posle izvo%enja celokupnog legla pele mogle uspesno tretirati protiv varoe" - ist prirodni pelinji med, posebno od ranije pae, najbolja je hrana za pele, ne samo zato to se eer u njemu nalazi u najpogodnijem obliku za ishranu pela ve i zato to u njemu ima jo preko /) raznovrsnih sastojaka, veoma korisnih za pelinji organizam. .aroito je pogodno to ta u medu uvek ima polenovih zmaca, koji mnogim sastojcima, a u prvom redu belancvinama i vitaminima, blagotvorno deluju u ishrani pela. Zato se med kao pelinja hrana, praktino, ne moe zameniti, te u konici naroito pred zazimljavanje treba uvek da ima bar ,) odsto istog prirodnog meda, najbolje od rane pelinje pae" - pelinja drutva uvek trebaju da imaju u dovoljnim koliinama rezervne hrane - meda i polena. 0rutva sa dovoljnim koliinama rezervne hrane mnogo se bre i skladnije razvijaju, ostvaruju znatno vee prinose meda i ostalih pelinjih proizvoda, otpomija su od bolesti i tetoina itd. .ormalne koliine rezervne hrane pred zazimljavanje iznose od '1 do (, kilograma meda, to zavisi od jaine drutva, duine zimskog perioda u mestu gde se konice nalaze, jaine zime itd. rilikom izimljavanja treba da bude najmanje / do ') kilograma meda. +ad ne postoje rezerve tih koliina meda, treba obavljati prihranjivanje iz nude sve dok se ne obezbede minimalne koliine" - kad pelinja drutva iz bilo kojih razloga troe velike koliine hrane naroito vrste, ili eernog sirupa jae koncentracije, onda im je istovremeno potrebna i vea koliina vode za razre%ivanje meda i polena. Zato u takvim sluajevima treba aktivirati pojilicu na pelinjaku ili dodati vodu u konicu ako je napolju suvie hladno da pele ne mogu izletati iz konice. Uostalom, na pelinjaku posle izimljavanja uvek treba da se nalazi pojilica sa istom pijaom vodom, da pele ne bi odletale daleko po vodu, dangubile i izlagale se raznim opasnostima da budu unitene" - pred poetak proizvodnje i lagerovanja meda, koji e se upotrebiti za ljudsku ishranu, obavezno treba prekinuti prihranjivanje eerom u bilo kojem obliku i obimu, jer e se u suprotom u medu nai vie saharoze od dozvoljenih koliina, to je strogo zabranjeno i kanjivo. $akav medje loeg kvaliteta i nije ist prirodni pelinji med" - kada je to neophodno, odnosno kad to preporui odgovarajua veterinarska sluba, pelinjim drutvima se mogu davati lekovi pomeani sa hranom. 2e%utim, pelari treba strogo da vode rauna da ti lekovi ne dospeju u med namenjen ljudskoj ishrani" - pelinja hrana koja je prilikom pripreme zagorela, ne sme se davati pelinjim drutvima, jer je takva

hrana otrovna za pele" - ako se za ishranu pela koristi med u bilo kakvom obliku, onda to treba da bude med iskljuivo iz sopstvene proizvodnje. 2ed nabavljen sa strane ne sme se upotrebljavati za ishranu pela, jer mogu da se prenesu razne bolesti" - ukiseljen med se, tako%e, ne sme upotrebiti za ishranu pela, jer veoma kodi pelama" - zimi se pelinja drutva, po pravilu, ne prihranjuju. $reba im krajem leta uvek obezbediti dovoljne koliine hrane za prezim3javanje, pretproleni i rani proleni razvoj. 2e%utim, ako se ipak ukae potreba za tim, onda se to ini na poseban nain, koji emo kasnije opisati" - kad god je to moguno, eer pre upotrebe za prihranjivanje treba invertovati 4pretvoriti saharozu u -ruktozu i glukozu voni i gro%ani eer5" - pelinja drutva troe velike koliine polena, pa kad se vri kontrola potreba pelinje hrane u konici, treba gledati i polen, a ne samo med. $okom godine treba obezbediti potrebne koliine polena za rezervu, jer nikakva dopuna ne moe zameniti polen.

!a"#o $ prihran ivan $ posl$%n ih &o%ina sv$ ak#'$lni $

Ukoliko se uslovi za gajenje pela permanentno pogoravaju, utoliko prihranjivanje pelinjih drutava sve vie dobija na znaaju. 6azoravanjem prirodnih livada i panjaka i zasnivanjem vetakih, razoravanjem i aktiviranjem neplodnih i neobra%enih povrina, intenzivnijom obradom obradivih povrina, naroito odmah posle etve, arondacijom, komasacijom i drugim oblicima ure%ivanja zemljinih povrina nestaju me%e, sporedni putevi, potoci, reice, umarci i tome slino, a sa njima nestaje brojno medonosno bilje. Zatim, upotrebom herbicida potpuno se unitavaju korovske biljke, me%u kojima i mnoge medonosne. &ve ovo i mnoge druge mere koje se preduzimaju s ciljem poveavanja proizvodnje hrane neminovne su ako se eli bri i uspeniji razvoj naeg drutva u celini. 2e%utim, sve one ine da se pelinja paa znatno smanjuje, u prvom redu podsticajna, pa proizlazi zakljuak da je prihranjivanje pelinjih drutava zaista neizostavna mera u savremenom nainu gajenja pela. & druge strane, irenje opasnih bolesti i tetoina pela i pelinjeg legla, posebno varoe, i sve vea i ira upotreba hemijskih sredstava za zatitu bilja koja su otrovna za pele, ine da veliki broj pela radilica u pelinjem drutvu ugine, pa drutva, vie ili manje, oslabe. U takvim sluajevima treba preduzimati mere da se drutva ponovo razviju u jaka proizvodna. 2e%u ovim merama, svakako, najznaajnija je prihranjivanje. rema tome, moemo konstatovati da su prola vremena kada je pelinje pae bilo u izobilju, osobito podsticajne, i kada se za najopasnije bolesti i tetoine pela i pelinjeg legla, kao i za pesticide, praktino, nije znalo, pa prihranjivanje nije bilo potrebno u tolikoj merijsticanjem izloenog, elja nam je da ukaemo pelarima na to da prihranjivanje u tehnolokom procesu gajenja pela treba da dobije ono mesto koje mu pripada, odnosno da je u borbi za visoke prinose meda i ostalih pelinjih proizvoda, ova mera jedna od najznaajnijih i da se mora primenjivati pravilno na savremen nain, kompleksno, a nikako parcijalno i nestruno. $ako%e, ukaemo da je ova mera, kako sa tehnoloko-tehnikog, tako i sa ekonomskog aspekta veoma opravdana, bez obzira da li se eer nabavlja po niim - -abrikim cenama ili po maloprodajnim. Uostalom, u praksi je nepobitno potvr%eno da svi pelari koji na ovaj nain rade ne samo da postiu visoke prinose nego i mnogo povoljnije ekonomske e-ekte.

Spravl an $ i na(ini kori")$n a hran$

ostoje, u osnovi, dve vrste hrane za prihranjivanje pela! tena i vrsta. 7d tene hrane koristi se! medni i eerni sirup. 7d vrste hrane koristi se! medno-eerno testo, eerne pogae, eer u kristalu ili u prahu, polen i razne dopune polena. U odre%enim uslovima za prihranjivanje mogu se veoma uspeno koristiti i ramovi ije je sae napunjeno medom i polenom 4pelinjim hlebom5, razumljivo ako postoje u rezervi. 6ezervni ramovi s medom i polenom mogu se uvati do jeseni, pa i do prolea u hladnoj, suvoj, istoj provetrenoj prostoriji, u kojoj se temperatura ne podie iznad '))8 i ne pada ispod ))8. 6amove treba razmai jedan od drugog i uvati od napada moljaca. 2edni sirup daje izvanredne rezultate pri prihranjivanju pelinjih drutava, ali se ipak retko koristi. U prvom rcdu zato to nema ekonomskog opravdanja. 2e%utim, doga%a se da pojedini pelari koriste oplavljeni med za prihranjivanje pela. $o je onaj deo meda koji se skida sa sudova u koje se med stavlja odmah posle ce%enja. .a povrini tih sudova isplivaju pena i sve estice koje se u medu nalaze, kao to su delovi saa, pelinje i trutovsko leglo, poneka uginula pela i slino. $aj med se -iltrira, pa se moe koristiti u vidu sirupa, a moe se od njega spravljati medno-eerno testo ili medne pogae. 2edni sirup spravlja se na taj nain to se prirodnom medu doda () odsto zagrejane vode, pa se ta masa dobro izmea i, zatim, dodaje pelinjim drutvima. Za ovu svrhu koristi se med samo iz sopstvene proizvodnje. U suprotnom, mogu se preneti bolesti i tetoine. 7 spravljanju eernog sirupa postoje razliita miljenja. 9edni smatraju da je dovoljno da se eer izjutra rastopi u vodi, bolje toploj, i da se tokom dana vie puta mea da bi se do uvee, kada ga treba davati pelama, potpuno rastopio. 0rugi smatraju da sirup treba kuvati, na taj nain to se u sud stavi odmerena koliina vode, zagreje, pa se eer postepeno dodaje uz stalno meanje sve dok ne provri, a zatim se skida sa vatre, jo izvesno vreme mea i ostavi da se ohladi do upotrebe. rvi nain je bri, jednostavniji i jevtiniji od drugog, a pri istom stepenu panje, manja je opasnost od grabei. 0rugi nain, odnosno kuvanjem sirupa, pele lake prera%uju eer, manje se iznuravaju na tom poslu, ali su zato trokovi, zbog kuvanja vei, a opasnost od grabei vea, mada se uz vie panje moe potpuno spreiti. U pelarskim asopisima i knjigama nalazi se veliki broj recepata za spravljanje hrane za prihranjivanje pela. 2e%utim, ovom prilikom izneemo samo najsavremenije naine objavljene u elarskom priruniku :Uzimljavanje i proleni razvoj pelinjih drutava i iskoriavanje bagremove pae:, od grupe autora, me%u kojimaje i autor ove knjige.

!imska i opl$m$n $na po&a(a

0o pogae se dolazi etapno. rvo se saini vetaki med, a zatim, koristei vetaki med, pravi se navedena pogaa. $a pogaa se moe praviti kao neoplemenjena, za zimsko dodavanje pelama - od novembra do januaru, i tokom bcspanog perioda, i oplemenjenja, za dodavanje u -ebruaru i martu, i prilikom uzgoja matica. Na pr$ s$ napravi v$"#a(ki m$% na sl$%$)i na(in* U lonac veliine /-; litara, najpre se stave dva litra vode i lagano se zagreva. &a zagrevanjem vode, uz meanje, lagano se doda pet kilograma eera u kristalu ili u prahu i pet grama vinske kiseline 4po jedan gram na jedan kilogram eera5. 0obijena smea zagreva se, uz povremeno meanje, tano *) minuta 4raunajui od poetka vrenja5, na relativno tihoj vatri. osle toga, smea se lagano ohladi i ostavi da odstoji najbolje /-') dana da se eer potpuno razgradi. $o je vetaki med.

Opl$m$n $na po&a(a s$ pravi na sl$%$)i na(in* U lonac veliine oko ') litara najpre se naspe jedan litar vode i sve to se lagano zagreva. U toplu, odnosno vruu vodu rastopi se pet kilograma eera u kristalu ili prahu, i dobijena masa se zagreva na jaoj vatri. 0ok se rastopljeni eer zagreva, sa ciljem da se dostigne tano < '';= 8, u taj rastop se ubacuje! dva grama morske soli" pet mililitara rastvora kobalt-hlorida 4jedan mililitar rastvora kobalt-hlorida pojedan kilogram eera5. 6astvor kobalt-hlorida koji slui kao stimulativno sredstvo e se dobiti na sledei nain! (> grama kobalt-hlorida razmutiti u jedan litar destilovane vode. U toku dana vie puta promukati rastvor, da bi se sav kobalt-hlorid to pre rastvorio. 0obijeni rastvor se procedi 4kroz vatu5 i stavi u tamniju -lau. 6astvor se koristi, kao to je ve reeno, na sledei nain! jedan mililitar rastvora kobalt-hlorida 4koji sadri ),)(> grama, tj. (> miligrama kobalt-hlorida5 dodaje se na jedan kilogram eera. &ve se to kuva na jaoj vatri, uz povremeno meanje i praenje rasta ivinog stuba na termometru. ?im se dostigne < ''; o8 zagrevanje mase 4smee5 u loncu, u lonac se doda (,) grama prethodno pripremljenog kvasca 4,@ kvasca na jedan kilogram eera5. +vasac se priprema tako to se prethodno razdrobi viljukom i pospe eerom 4(-* supene kaike5 i dobro izmea da bude kao masa, koja prelazi u teno stanje, slino jogurtu. ?itava masa se kuva samo da baci jedan klju, uz meanje i oprez da ne iskipi. $ada se doda ',(,) kg vetakog meda. &ve to dobro se promea i pusti da vri ' -( minuta. Zatim se skida sa vatre i odmah stavlja u neki pogodan vei sud, u kome se pusti da cirkulie hladna voda, ime se postie odgovarajua i potrebna brzina hla%enja mase - budue pogae, uz stalno meanje iste, do na oko <>) do <,)= 8. U tako rashla%enu masu dodaje se prethodno pripremljena! - ' tableta oligovita ili ', kapi -orsaptina. #ko se dodaje oligovit, on se najpre dobro isitni i rastvori uz povremeno meanje, u malo mlake vode" - pet grama urotropina 4jedan gram na jedan kilogram eera5, kao lek protiv nozeme. Urotropin se nabavlja u veteri.,narskim apotekama. 3 on se postepeno rastopi u malo mlake vode, i - pet grama natrijum sul-atiazola ili geomicina 4jedan gram na jedan kilogram eera5 u krajevima gde ima amerike kuge, kao preventivna mera. 3 ovaj medikament se priprema i dodaje kao urotropin. &ve se to dobro izmea, a zatim se u polietilenske kese stavlja po '-( kilograma dobijene mase. +ese se dobro zatvore. 0obijena pogaa u kesi se stanji na debljinu od oko 1-/ mm. $ako dopogae stavljaju se preko novinske hartije na pod, da se hlade. Aeoma je bitno da se pogae bar (-* puta okreu, dok su na podu i dok se hlade, da bi bile elastinije. ogaa e biti elastinija ako se pri kraju njenog hla%enja protrlja o oak nekog tvrdog predmeta 4stola i sl.5. +a% i kako %o%a#i po&a(', .avedenu pogau treba dati oko (). -ebruara i to na satonoe. reko pogae obavezno staviti (-* lista novinske hartije, a preko toga zbeg, sa (-* kompleta novina. ?ak i vie novina ispod krova, kao dodatno utopljavanje u ovo doba godine, je korisno i potrebno. 7vakvu pogau treba dati jo (-* puta, u toku marta, odnosno do kraja marta. ogau spravljenu bez kobalta, dopune cvetnog praha i medikamenata, treba dodati u zimskom periodu i u letnjim bespanim periodima.

Pripr$ma sir'pa -a 'po#r$.' ' #ok' av&'s#a/ ' #ok' s$p#$m.ra i ' prol$)$ 0o% 123 43 %o 123 56 76 Pripr$ma sir'pa -a s#im'lisan $ ma#ic$ ' av&'s#' +rajem jula, poetkom avgusta iskusni pelari dodaju svakom pelinjem drutvu oplemenjenu pogau, i ponu da daju eerni sirup, sa dodatkom rastvora kobalt-hlorida 4jedan mililitar rastvora na jedan kilogram eera5, i to u odnosu '!( 4na jedan kilogram eera dva litra vode5, ili '!*, to zavisi od toga da li u pelinjem drutvu ima vie ili manje polena. Bto je eerni sirup vodeniji, pele e vie unositi polen. #ko se u to vreme ide sa guim sirupom 4'!', i gui5 pele e obavezno blokirati maticu medom koji e deponovati u predelu legla. U ovom periodu dobro je davati pelinjim drutvima i sledei oplemenjeni sirup! U jedan litar eernog sirupa '!',, 4na jedan kilogram eera ',, litar vode5 doda se po '-',, grama svee sakupljenog polena 4dobro samlevenog i najpre rastopljenog u malo vode5, kao i rastvor kobalt-hlorida 4jedan mililitar rastvora na jedan kilogram eera5. 16 Pripr$ma inv$r#ovano& sir'pa ra%i %op'n$ -alih$ hran$ ' s$p#$m.r' Ukoliko je potrebno dopuniti zalihe rezervne hrane u septembru, tada je preporuljivo da se koristi invertovani sirup, 4naravno bez podsticajnog rastvora kobalt-h3orida5 koji se pravi na sledei nain! et kilograma eera rastvori se u (,, litra vode, doda se ') grama mlene kiseline, i sve se to kuva oko *)-,) minuta. 46 Pripr$ma sir'pa -a s#im'la#ivno prol$)no prihran ivan $ %r'"#ava 7d oko (,. *, odnosno, im cveta danarika, do oko (,. >, odnosno, do na oko () dana do bagremove pae, bez obzira da li je vona paa dobra 4tim pre ako nije5, preporuuje se dodavanje svakom pelinjem drutvu stimulativni eerni sirup 4'! '5, sa dodatkom rastvora kobalt-hlorida, i to u koliinama od po oko jedan litar svakih sedam dana, odnosno ukupno etiri litra eernog sirupa 4oko dva kg eera5.

Pol$nova po&a(a
'5 U jedan l eernog sirupa (! ' 4na dva kilograma eera jedan litar vode5 doda se ()) grama prethodno samlevenog polena, ,) grama kvasca i obezmaenog sojinog brana 4masnoe ispod ;@5, do potrebne gustine. Ukoliko nema sojinog brana, moe se koristiti obezmaeno mleko u prahu. Ukoliko nema ni mleka u prahu, onda se dobijena masa gusti.ne poput jogurta nanosi pogodnom lopaticom na ram sa izvuenim saem u kolini do oko *)) grama. $akav ram sa polenovim sirupom stavlja se do rama sa leglom. (5 omea se jedan deo suvog polena, tri dela obezmaenog sojinog brana i dva dela eernog sirupa (!', i od toga se naprave pogae teine oko ,))-1)) grama. *5 0obro izmeati 1) grama suvog polena potopljenog u ',) mililitara vrue vode, i *)) grama eera. +ada se sve to rastopi dodati jo i ';) grama obezmaenog sojinog brana i sve dobro izmeati.

Iz knjige "Radovi na pelinjaku po mesecima". 2edno-eerno testo se spravlja od zagrejanog meda i eera u prahu na sledei nain! med se zagreje na temperaturi najvie do >,= 8 pa se, zatim, u njega stavlja eer u prahu i mea dok ne dobije priblinu gustinu malo re%eg testa za hleb. Zatim se ta masa mesi onako kako se mesi testo za hleb, ali se stalno dodaje eer u prahu, sve dok ga masa prima. #ko se pravilno radi, na kilogram meda utroi se tri do etiri kilograma eera u prahu.$ada medno-eerno testo ima gustinu testa pripremljenog za peenje hleba. Recept Ivana Venera iznet, na savetovanju pelara u Novom Sadu odranom 3. marta !!". godine# 9edan deo meda pomea se sa oko etiri dela eera u prahu. 7vo je, kako je autor rekao, odlina pogaa koja se stavlja i u kavez za transportovanje matica. Umesto meda moe se koristiti invertovan eer ili eerni sirup, ali on preporuuje da se za manji broj konica koristi med, jer je, kako je Aener rekao, razlaganje saharoze u voni i gro%ani eer prilino komplikovan i teak posao. Recept iz knjige "$elarenje za poetnike" od $opovi%a i &nti%a ' "$ogaa za poetak aprila (dopuna polena)#" U lonac odre%ene veliine sipa se ),( l vrueg obranog mleka, a zatim jedan kg eera u kristalu, uz postepeno meanje, dok se eer ne rastopi. 6astopljeni eer zagreva se na tihoj vatri, uz stalno meanje, a naroito kad rastop pone da kljua. 6astop treba da vri sve dok se ne dobije masa koja se, ohla%ena u posebnom tanjiriu radi probe, ne lepi za prste. $o vreme 4vreme kljuanja rastopljenog eera u mleku5 traje ') do ', minuta. U ovu masu na kilogram eera dodaje se ,) g kvasca 4koji je prethodno prokuvan5, 'C( tablete 8 vitamina ili 'C( limuna, 'C( tablete bevipleksa, ') kapi -orsapina, nozecid i jedno svee jaje. Dotova masa se izrui na pleh na ije dno je stavljen staniol. +ad se masa stegne, pogaa se oklagijom rastanji na debljinu ),, do ' cm, teine oko jedan kg, zatim stavi u plastinu kesu, kesa se zatvori i uva na hladnom mestu do upotrebe. ogaa se stavlja iznad proreza na hranilici ili direktno na satonoe okvira, i to tako to se izbui kesa sa pogaom ili iseku tanke trake plastine kese na donjoj strani, odnosno na strani koja se stavlja na prorez na hranilici, odnosno na satonoe okvira. reporuujemo pelarima da, kad izaberu recept za proizvodnju eerno-mednog testa ili eernih pogaa, konsultuju odgovarajuu veterinarsku slubu o dodavanju lekova ili stimulativnih sredstava.

N$ra8inisani "$)$r ' ishrani p($la

.eki pelari nabavljaju nera-inisani eer za prihranjivanje pela, jer smatraju da je on jevtiniji i bolji za prihranjivanje. 2e%utim, treba znati da su nera-inisani eer od eerne repe, uti eer, melasa i slino nepogodni za prezimljavanje pelinjih drutava, odnosno u vremenu kada nije omogueno normalno izletanje pela iz konice u prirodu. U ovakvim sluajevima nesvarljive materije iz spomenute hrane nagomilavaju se u debelom crevu pela, pa ubrzo posle toga nastupa proliv sa svim tetnim posledicama, kao to su nozemoza, uginue veeg broja pela radilica, a u teim sluajevima i uginue celog pelinjeg drutva. 7ve pojave su posledica nemogunosti pela da blagovremeno izleu iz konice radi proiavanja.

Inv$r#ovan $ "$)$ra 0saharo-$6

3nvertovanje eera je proces pri kome se molekul saharoze 4eer iz eerne repe ili eerne trske5 pod uticajem -ermenta invertaze, odnosno saharaze vezuju sa jednim molekulom vode i razlae na dva molekula prostih eera - molekul gro%anog eera 4glikoze5 i molekul vonog eera 4-ruktoze5. 0obijena meavina jednakih koliina grodanog i vonog eera naziva se invertni eer. Dlikoza i -ruktoza imaju istu hemijsku -ormulu, samo se razlikuju po skretanju polarizovane svetlosti. Dlikoza je skree desno a -ruktoza levo. 3nvertovanje se moe izvriti zagrevanjem rastvora saharoze u prisustvu neke kiseline 4mlene, vinske, limunske, jabune i druge5. ostupak je sledei! 7dmerena koliina vode sipa se u sud u kojem se kuva i ljudska hrana, najbolje emajlirani, pa se na vatri zagreva dok voda ne pone da kljua. Zatim se sud skine sa vatre i u njega stavlja koliina eera, na svakih deset kilograma eera stavse ' do ',; grama mlene, vinske, limunske ili jabune kiseline, pa se ta masa mea sve dotle dok se eer ne rastvori. Umesto pomenutih kiselina, neki autori preporuuju da se na svakih kilograma eera stavi po jedna supena kaika vinskog, a jo bolje jabukovog sireta. +ad se eer rastopi, sud se stavlja na vatru i zagreva uz stalno meanje, sve dok ne provri. 2asa vri (,-*) minuta, a zatim se skida sa vatre i dalje mea dok se malo ne ohladi. $ime je proces invertovanja zavren. risustvo kiselina u invertovanom eeru, a kad se sa njima hrane pele, onda i u medu, odlian su pokazatelj za utvr%ivanje -alsi-ikovanog meda. ri preradi nektara u med saharoza, koje ima u manjim koliinama i u nektaru, invertuje se dejstvom -ermenta invertaze, koji se nalazi u pljuvaki koju lui grudna lezda i u sekretu mednog eluca pela. 9o u letu pri povratku sa pae, pele sakupljenom nektaru dodaju -erment invertazu, ijim uticajem dolazi do pretvaranja saharoze u glikozu i -ruktozu. 3sti proces odvija se pri ishrani pela eernim sirupom ili eernim pogaama. 2e%utim, ako bi se pelinja drutva prihranjivala eernim sirupom u vreme intenzivne pelinje pae, kada pele sakupljaju i preraduju nektar u med i slau ga u medite odakle e se cediti za ljudsku ishranu, onda ostaje znatan deo saharoze neinvertovan. &aharoze e u medu biti vie nego to je dozvoljeno, a to je zabranjeno i kanjivo. $akav med iskljuuje se iz prometa, jer nije ist prirodni med, ve -alsi-ikovan. 3sto tako ako se, prilikom priprema pelinjih drutava za prezimljavanje, zakasni sa prihranjivanjem, veliki deo saharoze ostaje neinvertovan, brzo kristalie, a takva hrana nije pogodna za zimovanje pelinjih drutava. ostoje i drugi naini na koje se saharoza invertuje, ali za pelare je ovoliko dovoljno

+ori")$n $ (vrs#$ hran$

oslednjih desetak godina vrsta hrana dobija sve vie u znaaju pri prihranjivanju pelinjih drutava. .ajvie je koriste, uglavnom, napredni pelari, posebno oni sa velikim brojem pelinjih drutava. 7ni su veoma zadovoljni rezultatima i e-ektima korienja ove pelinje hrane. .a osnovu toga, sopstvenih iskustava i drugih saznanja, bie korisno da ukaemo na neke znaajne pojedinosti. ?vrsta hrana upotrebljava se za prihranjivanje pelinjih drutava kao i tena, a to znai za prihranjivanje iz nude kad u konici nema dovoljno rezervne hrane i za nadraajno prihranjivanje. rihranjivanje vrstom hranom iz nude, kad god je to moguno, treba izbegavati, jer je za te svrhe tena hrana znatno pogodnije 4pele u kraem roku mogu mnogo vie da preuzmu i razmeste tene hrane, bre je prera%uju, manje se iznuravaju ako je tena hrana dobro pripremljena, potrebne su manje koliine vode koje pele donose sa strane5. ?vrsta hrana je skuplja, pogotovu ako se kupuje, itd. 2e%utim, u odre%enim uslovima vrsta hrana, odnosno medno eerno testo i eerne pogae mogu odlino da poslue i za prihranjivanje iz nude. .a

primer, ako nisu obezbe%ene dovoljne koliine hrane za prezimljavanje ili je, zbog posebnih uslova, hrana iz konice u veem obimu potroena nego to je to normalno, a jo toliko otoplilo da se pelinja drutva mogu prihranjivati tenom hranom, onda se sa vrstom hranom pelinja drutva spaavaju. .e moraju se unositi u prostoriju da bi se prihranjivala tenom hranom, odnosno dodavali ramovi sa medom iz rezerve. 3sto tako, kada su klimatski uslovi takvi da u januaru, na primer, bude vie dana sa temperaturom koja u toku dana dostigne i do ',= 8, pa i vie, onda se pelinja drutva aktiviraju, ivotni procesi se u konici intenziviraju, poinje da se razvija leglo, a sve to ini da se naglo poveava potronja hrane. elinje klube najee se nalazi na sredini konice i prvo potroi hranu u vencima saa koji se nalaze iznad klubeta. oto se u ovakvim sluajevima u sredini nalazi i novo razvijeno leglo, to se pelinje klube ne premeta na dtugi kraj konice, gde meda ima u izobilju, ve kad zahladni, ostaje tamo gde se nalazi, uvajui i negujui leglo. +ad je dovoljno toplo, pele uzimaju hranu iz drugih delova konice. 2e%utim, kad zahladni, one to ne mogu da ine pa mogu i da uginu. Eto, u takvim sluajevima vrsta hrana moe da odigra izvanrednu ulogu i da spase pelinja drutva od uginua. raktikuje se da se pred kraj zime pelinjim drutvima dodaje vrsta hrana, pogotovu ako se oceni da je u konicama ponestalo hrane i ako tokom jeseni, iz ma kojih razloga, nije obezbe%eno dovoljno rezervne hrane za prezimljavanje, pretproleni i rani proleni razvoj.

vrs#a hrana -a na%ra9a no prihran ivan $

Za nadraajno prihranjivanje vrsta hrana ima veliki znaaj, posebno u pretprolenom i ranom prolenom periodu, kada je temperatura toliko niska da se prihranjivanje ne moe obavljati sirupom. oznato je da svako unoenje hrane u konicu, bilo prihranjivanjem, bilo unoenjem nektara, deluje na pelinje drutvo, a ono na maticu da polae vei broj jaja i da se tako vri ubrzaniji razvoj pelinjeg drutva. .e bi bilo racionalno ekati da vreme toliko otopli da se moe dodavati tena hrana, pa tek onda da se pone sa nadraajnim prihranjivanjem. 7vo naroito nekih godina sa posebnim klimatskim uslovima. U takvim sluajevima ne bi se stiglo da se do prve glavne pae pelinja drutva razviju u jaka proizvodna. U ovo vreme vrsta hrat'a je dobra i zato to se sa njom ne podstie intenzivan razvoj legla, kao to se podstie tenom hranom, a tada nije ni p%treban intenzivan razvoj legla, ve znatno laganiji. ?vrsta hrana je, takode, dobra za nadraajno prihranjivanje i u sluaju kada su pelinjaci udaljeni od mesta stanovanja pelara. 9ednom dodata vrsta hrana! moe da traje, za nadraajno prihranjivanje do desetak dana to zavisi od koliine dodate hrane i od jaine pelinjeg drutva. ?vrsta hrana je isto tako dobra za nadraajno prihranjivanje i u sluaju kada su pelari u odre%eno vreme mnogo zauzeti drugim opslovima, pa nemaju mogunosti da ee prihranjuju pelinja drutva tenom hranom. Zanimljivo je da kad u prirodi ima dovoljno pae, pele nee da uzimaju eerne pogae ili ih uzimaju u neznatnoj koliini. 2e%utim, eerno medno testo, odnosno pogae spravljene uz dodatak meda, pele uvek uzimaju, bez obzira ima li unosa ili nema. 7ve pogae se ne sasluuju i ne plesnive.

Prihran ivan $ p($lin ih %r'"#ava ' $s$n

rilikom priprema pelinjih drutava za prezimljavanje i za uspeno iskoriavanje pae u narednoj godini, jesenje prihranjivanje je, svakako, najznaajnija mera. $ri su osnovna razloga zbog kojih se pelinja drutva s jeseni prihranjuju: rvi, da se obezbede dovoljne koliine hrane za prezimljavanje, pretproleni i rani proleni razvoj"

0rugi, kad u ploditu ima dosta medljikovca - umskog meda, meda od vonih sokova i slino, taj med treba izvrcati, jer nije pogodan za prezimljavanje pelinjih drutava, onda se prihranjivanjem nadoknadi nedostajua koliina hrane" $rei, da bi se u tom periodu izveo to vei broj mladih pela radilica koje e prezimiti, vri se nadraajno prihranjivanje. rethodno treba proveriti koliko ima hrane u konici - meda od ranije pelinje pae i polena, pa ako se proceni da nema dovoljno, onda se prihranjivanjem nadoknadi nedostajua koliina. ostoje razliita miljenja o koliini hrane koju treba obezbediti pelinjim drutvima za prezimljavanje, pretproleni i rani proleni razvoj. .a osnovu miljenja najistaknutijih naunika i strunjaka i sopstvenog iskustva iz dugogodinje prakse, moe se sa sigumou tvrditi da je koliina od oko '1 do (, kilograma po pelinjem drutvu dovoljna. 6azumljivo da to zavisi, u prvom redu, od jaine pelinjeg drutva, duine zimskog perioda, odnosno duine mirovanja pelinjih drutava u mestu gde se nalaze, zatim od visine temperature tokom perioda prezimljavanja, da li se one esto menjaju, odnosno da povremeno naglo zahladni, a povremeno naglo otopli, i drugog. $reba raunati s tim da pelinja drutva veoma retko stradaju od hladnoe, a znatno ee od gladi ili od bolesti i tetoina. 2e%utim, uvek je bolje i sigurnije po ivot, rad i razvoj pelinjih drutava ako se obezbedi vie, nego ako se obezbedi manje hrane. Aea koliina hrane u konici poboljava toplotni reim i mikroklimu u konici, uslove za bri razvoj pelinjih drutalvu u vreme kada je to najpotrebnije, veu aktivnost pelinjih drutava za sakupljanje nektara i polena iz prirode u najranijim prolenim danima i drugo. 7no to je najbitnije, ako se hladni dani produe i u rano prolee, ne sme se dogoditi da hrane ponestane i da pelinja drutva gladuju. Btetne posledice tog gladovanja mogu dovesti i do uginua, jer zbog nepoznavanja stanja sa hranom u konici, intervencije u to vreme mogu i da zakasne. +ada se na letu konice u prolee primete izbaene larve, ili da pele jure trutove i ne dozvoljavaju im da se vrate u konicu, siguran je znak da drutvo gladuje i da je neophodna hitna intervencija. $o je, u stvari, posledica propusta uinjenog prethodne jeseni, jer nisu obezbe%ene dovoljne koliine hrane za prezimljavanje. Zato treba znati da hrana ostavljena u veim koliinama za prezimljavanje nikad nee biti izgubljena.

+a% o.avl a#i $s$n $ prihran ivan $

#ko se drutva prihranjuju eerom u bilo kojem obliku, radi stvaranja rezervi hrane za prezimljavanje, onda je to najbolje uiniti pre nego to se izvedu mlade pele radilice koje e prezimiti, jer ako bi te mlade pele radilice prera%ivale vee koliine eera, smanjila bi im se vitalnost - ivotna snaga a to bi se najtetnije odrazilo, u vreme pretprolene i rane prolene aktivnosti, na obnavljanje pelinjih drutava. & druge strane, ako bi se pele kasnije prihranjivale veim koliinama eernog sirupa, ne bi stigle da ga potpuno prerade, smeste u elije saa i zatvore votanim poklopcima, a takva hrana nije pogodna za prezimljavanje pelinjih drutava. $reba raunati s tim da pele prera%ivanjem hrane spreavaju njenu kristalizaciju u sau. 2e%utim, to se vie pribliava zima, to sve vie opada mo luenja -ermenata i drugih sekreta od strane pela radilica, pa zato neprera%ena hrana do odre%enog vremena pogoduje kristalizaciji. #ko se u konici nalazi umski med - medljikovac, ili med od vonih sokova, onda ga treba u celosti izvrcati, poto ni je pogodan za ishranu pela preko zime, jer sadri nesvarljive materije. +ako pele ne mogu zimi da izleu normalno na proiavanje, javljaju se prolivi i oboljenja organa za varenje. U teim sluajevima pelinje drutvo moe i da ugine

0a bi se nadoknadila izvrcana koliina medljikovca, pelinja drutva treba prihranjivati eernim sirupom, vodei rauna da u konici uvek ima najmanje ,) odsto istog prirodnog meda od cvetnica, i to po mogustvu od ranije pelinje pae. 7vaj posao, tako%e, treba obaviti ranije s jeseni iz ve navedenih razloga. 0odajmo jo i to da neki autori piu da pelinja drutva prihranjivana rano u jesen, naroito u krajevima gde nema kasnije pae, u prolee se bre razvijaju, pa je i to jedna od prednosti ranijeg jesenjeg prihranjivanja. ele treba da imaju dovoljno vremena da razgrade saharozu, koja im slui samo kao sirovina za dobijanje vonog i grodanog eera, i da tu hranu smeste u elije saa i zatvore ih votanim poklopcima. &amo u tom sluaju uspeh je obezbe%en. elinja hrana proizvedena od eernog sirupa, odnosno od eera u bilo kojem obliku, odlina je za prezimljavanje pelinjih drutava. .e sadri nesvarljive materije, pa je i zato eer nezamenljiv reprodukcioni materijal u pelarstvu i bez njega nema naprednog pelarstva, visokih i rentabilnih prinosa pelinjih proizvoda. 0a bi prihranjivanje radi obezbe%enja dovoljnih koliina hrane za prezimljavanje trajalo to krae, a tako treba da bude, koncentracija spravljenog sirupa treba da bude jaka, najee tri kilograma eera u kristalu i dva litra vode. .eki autori preporuuju da bude jo jaa, i to dva kilograma eera i jedan litar vode. 2i ne preporuujemo jau koncentraciju sirupa od odnosa eera i vode *!(. rilikom odre%ivanja koliine sirupa koju treba dodati u jednom obroku, treba imati u vidu da manje koliine omoguuju pelama da potpuno prerade sirup, smeste hranu u elije saa i zatvore je votanim poklopcima. &a veim koliinama to se ne moe postii, to ostavlja tetne posledice. 7bezbe%enje hrane za prezimljavanje pelinjih drutava moe se osigurati razmetanjem ramova napunjenih medom izme%u pojedinih konica. .aime, ako u nekim konicama sa zdravim pelinjim drutvima ima hrane napretek, iz tih konica treba uzeti po koji ram sa zatvorenim medom i dodati ih onim drutvima kojima nedostaje hrane. .eki pelari praktikuju da od ranije pelinje pae ostave izvestan broj ramova napunjenih medom i zatvorenih votanim poklopcima u rezervu i u vreme priprema za prezimljavanje, ako je to potrebno, dodaju ih onim pelinjim drutvima koja nemaju dovoljno hrane. #ko u poetku priprema pelinjih drutava za prezimljavanje u konicama ima znatno vie meda nego to je potrebno za prezimljavanje, neki autori preporuuju da se taj viak izvrca, pa ak i polovina od potrebne koliine, a da se prihranjivanjem, pos'e toga, nadoknadi potrebna koliina. 7vo bi se moglo prihvatiti ukoliko u tom medu nema antibiotika, ili ma kakvih drugih ostataka sredstava sa kojima su drutva tretirana protiv bolesti i tetoina pela i pelinjeg legla. U suprotnom, to se ne sme uiniti, jer se takav med ne sme koristiti za ljudsku ishranu. 0ugogodinje iskustvo pokazuje, posebno u dananjim uslovima zatite i leenja pelinjih drutava razliitim sredstvima, da je najbolje da tokom celog panog perioda do pred zazimljavanje, u ploditu ima dosta meda od cvetnica, odnosno od ranije pelinje pae, i da se taj med ne vrca, ve da se sav ostavi pelinjim drutvima za prezimljavanje. oslednjih godina izvestan broj pelara prilikom uzimljavanja stavlja pelinjim drutvima po kilogramdva eernih pogaa. 2e%utim, to nije potrebno ako su u konici obezbe%ene dovoljne koliine. hrane. 7vo naroito zbog toga to su pelama, koje koriste eerne pogae, potrebne znatne koliine vode, koje u zimskom periodu ne mogu obezbediti sa strane. 2e%utim, ako iz ma kojih razloga nisu obezbe%ene dovoljne koliine hrane u konici za prezimljavanje, onda radi svake sigumosti treba staviti kilogram-dva eernih pogaa, i to, po mogustvu onih u kojima je saharoza razgra%ena u voni i gro%ani eer - -ruktozu i glikozu.

J$s$n $ na%ra9a no prihran ivan $

+ada su obezbe%ene dovoljne koliine hrane za prezimljavanje, pretproleni i rani proleni razvoj, onda treba preduzeti mere da se poev od druge polovine avgusta pa do uzimljavanja izvede to vei broj mladih pela radilica koje e prezimiti. Aelike su prednosti ovih pela nad njihovim sestrama izvedenih u ranijem

periodu, o emu je u prethodnom izlaganju delimino bilo rei. .ee biti suvino da ponovimo. 7ne su krupnije, znatno due ive, sposobnije su da ive i rade pod teim uslovima, uspenije proizvode, koriste i uvaju toplotu, uspenije hrane, neguju i uvaju leglo pod teim uslovima, i drugo. 2e%uitm, ono to je, takode, veoma vano, pele radilice izvedene posle druge polovine avgusta pa do poetka zime imaju znatno razvijenije masno tkivo 4telo5. 0a bi bilo jasnije, objasniemo ta je to masno telo. ored ostalih organa, pele radilice, matice i njihove larve imaju masno tkivo - telo koje se nalazi u trbunoj dulji, a slui im za odvijanje metabolizma 4razmene materija5 i za smetaj rezervne hrane. &adraj rezervnih materija u masnom telu je razliit i zavisi od starosti pela i larvi, njihovog -iziolokog stanja i doba godine. ele radilice, u toku sezone sakupljanja nektara i polenovog praha, u masnom telu imaju dosta masti. 2e%utim, pele koje prezimljavaju imaju veoma malo masti u masnom telu, a dosta proteina. roteini, pored ostalog, slue za proizvodnju mlea, a od mlea pele spravljaju hranu za leglo koje se najranije pojavi, dok jo pele ne mogu da donose polenov prah iz prirode, a isto tako i hranu kojom pele radilice tokom zime hrane maticu. Farve imaju najrazvijenije masno telo kad su potpuno o-ormljene, odnosno posle prestanka njihove ishrane i zatvaranja elija u kojima se nalaze. 6ezervna hrana iz masnog tela slui kao hrana za vreme stadijuma lutke. 0a bi se u ovom periodu izvelo vie mladih pela radilica treba da ima dovoljno bar nadraajne pae, a to znai da dnevni unos nektara bude najmanje ()) do *)) grama. #ko takva paa ne postoji, onda ve od poetka avgusta drutva treba nadraajno prihranjivati eernim sirupom ili, pak, eernim pogaama i eerno-mednim testom. #ko se za nadraajno prihranjivanje koristi eerni sirup, onda se svake veeri, kad prestane izletanje pela iz konice, u hranilicu paljivo sipa oko ()) do *)) grama sirupa. #ko se nadraajno prihranjivanje vri eernim pogaama ili eerno-mednim testom, onda se obino jedan kilogram ove hrane dodaje na satonoe, ispod poklopne daske. +ad je re o konicama koje imaju zbeg, a na poklopnoj dasci postoji otvor za prihranjivanje i ventilaciju, onda se vrsta hrana moe stavljati na poklopnu dasku odozgo, oko otvora za ventilaciju i prihranjivanje. rednosti nadraajnog prihranjivanja suvom hranom su u tome to se pelinja drutva ne moraju prihranjivati svake veeri, ve svakih desetak dana, stavljajui po kilogram do kilogram i po ove hrane u jedan obrok. 7pasnost od grabei je znatno manja, ima manje posla, to je posebno znaajno za pelare iji su pelinjaci udaljeni od njihovog mesta stanovanja. 2e%utim, sa tenom hranom se postiu mnogo vei e-ekti, odnosno pele za jedno vee mogu da uzmu vie hrane, a time se matica podstie da polae vei broj jaja i da se izvodi vei broj mladih pela radilica koje e prezimiti. &amo ona pelinja drutva koja u%u u zimu sa oko *,.))) mladih pela radilica, izvedenih od poetka avgusta do zazimljavanja, mogu naredne godine da se razviju u izrazito jaka proizvodna drutva i da ostvare visoke prinose meda i ostalih pelinjih proizvoda. 7vo nadraajno prihranjivanje treba podesiti tako da se izvo%enje mladih pela radilica koje e prezimiti, zavri do druge polovine oktobra. osle toga pelinja drutva tretiraju se protiv varoe, jer kad nema zatvorenog legla, ovo tretiranje je neuporedivo uspenije.

!imsko prihran ivan $ p($la

U odeljku o prihranjivanju pela, moda ne bi trebalo pisati o zimskom prihranjivanju pela, jer se one tokom zime, praktino i ne prihranjuju. +ao to je u prethodnim izlaganjima istaknuto, pelinjim drutvima tokom priprema za prezimljavanje, a i pre toga, treba obezbediti dovoljne koliine hrane, tako da je imaju u izobilju tokom zime. U pretprolenom i ranoprolenom razvoju. 2e%utim, poto se ponekad, iz vie razloga,

moe ukazati potreba da se pelinja drutva, ili bar poneko od njih na pelinjaku, prihranjuju i tokom zime, to smo odluili da i ovo pitanje ukratko obradimo" a namenjujemo ga, u prvom redu, pelarima sa manjim pelarskim staom i poetnicima. otreba da se pelinja drutva prihranjuju i tokom zime moe se ukazati, uglavnom, iz sledeih razloga! kad se uini propust prilikom priprema pelinjih drutava za prezimljavanje, pa se ne obezbede dovoljne koliine kvalitetne hrane svim drutvima na pelinjaku, kad u%u mievi u konicu i otete sae i pojedu vee koliine hrane, a preostalu zagade, kad u zimskom periodu, ponekad, povremeno bude prilino toplo, pa ponovo zahladni i to se vie puta naizmenino ponavlja. U danima kada je toplo pelinja drutva se aktiviraju i tako troe znatno vie hrane, pa je zato ponekad moe i ponestati. 0alje, kad tokom dueg perioda bude dosta hladno, pa pele potroe hranu iznad klubeta i u njegovoj neposrednoj blizini, a zbog velike hladnoe klube ne moe da se pomeri prema hrani, problem se reava prihranjivanjem.

+ako p($l$ -im' '

0a bi se lake shvatila potreba i naini prihranjivanja pelinjih drutava tokom zime, neophodno je ukratko se podsetiti kako pele zimuju, ali samo onoliko koliko to ima veze sa prihranjivanjem. ?im se temperatura spusti ispod ')=8, pelinja drutva -ormiraju klube u kome prezimljavaju. ele su veoma osetljive na hladnou. .a temperaturi ispod /=8 pele se ukoe i praktino postaju nepomine, a ubrzo posle toga uginu. 2e%utim, u pelinjem klubetu one mogu da izdre veliku hladnou i da obavljaju osnovne ivotne -unkcije sve dok se ne stvore povoljniji uslovi za njihov normalan ivot i rad. elinje klube ima oblik neznatno izduene lopte, a unutra postoji izvesna upljina. .a klubetu su pele pribijene jedna uz drugu i na taj nain proizvode, koriste i uvaju toplotu. ele u klubetu ne miruju, kako to neki misle. ostoje tri vrste pokreta pela u vreme njihovog boravka u klubetu! rvi nastaje zbog promene temperature u konici. +ad je temperatura nia, klube se stee i postaje manje, a to je temperatura via, klube se, srazmemo poveanju toplote, iri. 3sti je princip kao kod ivinog stuba u termometru. 0rugi pokret pela u klubetu je da se pele koje se nalaze na spoljanosti klubeta, stalno i lagano kreu ka unutranjosti klubeta i obratno, one iz unutranjosti kreu se ka spoljanosti klubeta. .a taj nain pele ravnomemo uzimaju hranu, proizvode, uvaju i koriste toplotu. $rei pokret je pokret celoga klubeta prema hrani. +ad se na mestu gde se nalazi klube potroi sva hrana, celo klube se polako pomera na drugo mesto prema hrani gde je ima. 2e%utim, dok se prethodna dva pokreta mogu vriti i po najveoj hladnoi, trei se ne moe obavljati u vreme niskih temperatura, tako da klube ostaje tamo gde se nalazi sve dok ne otopli. +ada hladnoa dugo potraje, moe se desiti da pele potroe svu hranu koja se nalazi iznad klubeta i iz neposredne blizine sa strane. oto klube zbog hladnoe ne moe da se pomeri i priblii hrani, iako je ima dovoljno na drugom kraju konice, nastupa gladovanje pela, koje ako due potraje, moe imati veoma tetne posledice, pa i da dovede do uginua celokupnog pelinjeg drutva. +retanje klubeta prema medu i u povoljnim zimskim uslovima je veoma sporo. 7no je, praktino, neprimetno, toliko koliko iznosi potronja meda u pravcu u kome se klube kree. $okom celog zimskog perioda klube se moe pomeriti svega ; do ') centimetara. +ad se klube stee, udaljava se od meda, a kad se iri, pribliava se. Zanimljivo je da razlika izme%u toplote u upljini klubeta i toplote van klubeta na rastojanju od svega desetak centimetara od klubeta, moe da bude i preko *)=8. 2e%utim, na povrini samoga klubeta i u ovim uslovima toplota je zadovoljavajua za pele. U hladnom periodu, dok su u klubetu, pele troe veoma malo hrane, znatno manje nego u panom

periodu, odnosno u periodu izletanja i normalnog razvoja i rada. 6adi toga, u duem zimskom periodu pele mogu da provedu prilino dugo bez proiavanja, samo pod uslovom daje za zimu ostavljena kvalitetna hrana. 6azumljivo, im nastupi po koji topliji sunan dan, pele izleu iz konice da se proiste. 2e%utim, ako je za zimovanje ostavljena loa hrana, na primer, umski med-medljikovac, med od vonih sokova i slino, u kojima ima dosta nesvarljivih materija, nastaju ozbiljni problemi, jer se u debelom crevu pela te nesvarljive materije ne mogu dugo zadravati, pa nastupa proliv kod pela, koji izaziva veoma tetne posledice, pa moe doi i do uginua pelinjih drutava.

+ako s$ p($l$ -imi prihran ' '

U lakim sluajevima pelinjim drutvima dodaju se eerne pogae a, jo bolje, eerno medno testo. 7va vrsta hrana moe se dodavati.na dva naina. #ko konica ima zbeg i otvor na poklopnoj dasci za ventilaciju i prihranjivanje, onda je dodavanje vrste hrane sasvim jednostavno, a moe se obavljati i kad je napolju prilino hladno. &kine se krov sa konice i iana mrea sa zbega, pa se jednom rukom podigne utopljavajui materijal sa poklopne daske, a drugom rukom stavi se vrsta hrana na poklopnu dasku, i to oko otvora za ventilaciju i prihranjivanje. Utopljavajui materijal se, zatim, brzo vrati na svoje mesto i konica ponovo pravilno zatvori. $ime je posao zavren. oto se dodata hrana, uglavnom, nalazi iznad klubeta, pa i ako je na poklopnoj dasci, u tom predelu je zbog utopljavajueg materijala toplo, pele radilice izlaze kroz spomenuti otvor, uzimaju hranu i odnose je u konicu. +od konica koje nemaju zbeg i otvor za ventilaciju i prihranjivanje na poklopnoj dasci, vrsta hrana se dodaje ispod poklopne daske na nosae ramova iznad klubeta. Za ovaj nain dodavanja vrste hrane potrebno je da vreme bude toplije i da se posao obavi to paljivije i to je moguno bre, da hladnoa ne prodre u konicu. U teim sluajevima, pelinjim drutvima i zimi treba dodavati tenu hranu, eerni ili medni sirup, ili ramove napunjene medom ako ih ima u rezervi, to je i naje-ikasniji nain. 0odavanje tene hrane obavlja se na sledei nain! +onice se unesu u zatvorenu prostoriju u kojoj temperatura ne sme da bude via od ;=8. Grana se zatim priprema za dodavanje. #ko je to medni ili eerni sirup, onda se uzmu dva rama sa praznim saem i sa jedne strane napune sirupom koji treba da bude zagrejan na oko *)=8. $ada se konica paljivo, ali vrlo brzo otvori i s obe strane pelinjeg klubeta stavi po jedan ram, tako da strana napunjena sirupom bude okrenuta prema klubetu. Dnezdo se, zatim, ponovo dobro utopli i kos vnica paljivo zatvori, a prostorija ponovo zamrai. rostorija se posle toga zagreje dok pele ne preuzmu i razmeste dodatu hranu, a onda ostavi da se postepeno ohladi. $okom priblino (> sata pele preuzmu i razmeste dodatu hranu i tada prostoriju treba sasvim rashladiti, a posle toga konicu veoma paljivo izneti i staviti na svoje mesto. .a isti nain dodaju se i ramovi napunjeni medom, ako ih ima u rezervi. Beerne pogae i medno eerno testo mogu se, tako%e, dodavati u zatvorenoj prostoriji ako su vremenske prilike takve da se ovaj posao ne moe obaviti napolju.

Pr$#prol$)no i prol$)no prihran ivan $ p($lin ih %r'"#ava

retproleno i proleno prihranjivanje pelinjih drutava ima poseban znaaj i izvesne speci-inosti, u prvom redu zato to pele tada izlaze iz perioda mirovanja, njihovi ivotni procesi se aktiviraju, pa se i potronja hrane znatno poveava. 0alje, ovim prihranjivanjem koriguju se svi propusti koji su uinjeni prilikom pripreme pelinjih drutava za prezimljavanje, i to u pogledu obezbe%enja dovoljnih koliina kvalitetne hrane. $ako%e, tokom mirovanja mogu da nastanu nepredvi%ene pojave koje mogu izazvati veu potronju, odnosno gubitak hrane, pa se ona moe smanjiti. ored toga u ovom periodu poinje naglo da se

razvija leglo, a sa njegovim poveanjem progresivno se poveava potronja hrane. U lanku pod naslovom :Znaaj prolene hrane:, objavljenom u : elovodstvu: broj ,C'H/H. godinu, #. 2. 6ajmova ukazuje na mnoge prednosti u razvoju pelinjih drutava koja u ovom periodu imaju vee zalihe hrane, od onih koja je imaju manje. ozivajui se na vei broj naunika i strunjaka 4.eviskij 'H'>, 9evdokimov 'H(/, &nenjevskij 'H(/, 2uzalevskij 'H(H, alagin 'H*H, Iiejeva 'H1*, Garsun 'H/1. i drugi5, a posebno na svoja istraivanja i oglede, autor jasno ukazuje na to da obezbe%enost hranom pelinjih drutava u prolee, bitno utie kako na razvoj drutava u celini, tako i na razvoj jedinki. 3zleene pele su tee, vitalnije, due ive, pele hraniteljice imaju razvijenije drelne lezde i masno telo, kao i mnoge druge prednosti. ele izvedene u drutvima sa veim zalihama hrane ivele su est dana due od onih koje su izvedene u drutvima sa manjim zalihama. &ve ovo ini, kako autor iznosi u lanku :Znaaj prolene hrane: , da su pelinja drutva dobro snabdevena hranom u prolee odgajila (>,* odsto vie legla do glavne pae i da je njihova produktivnost bila ,),1 odsto vea od drutva sa manje hrane. 7vo smo naveli samo zato da bi bilo jasno ta znai pravilno pretproleno i proleno prihranjivanje pelinjih drutava. 3z ovoga proizlazi da u to vreme, ako se pokae potreba, treba pelinja drutva prihranjivati iz nude, kako bi se obezbedile dovoljne koliine rezervne hrane, jer bi se na taj nain ostvarile sve izloene prednosti u pelinjem drutvu. U prethodnim izlaganjima detaljno je izneto kako se vri ovo prihranjivanje. 7voga puta elimo samo da podsetimo, da se ovo prihranjivanje moe vriti vrstom i tenom hranom, a koja e se hrana koristiti najvie zavisi od vremenskih prilika i od koliine hrane koja u rezervi nedostaje, odnosno koju treba obezbediti pelinjim drutvima. ?vrsta hrana-eerne pogae i eerno-medno testo poinju se dodavati, uglavnom, jo krajem januara i poetkom -ebruara, esto neto kasnije, to zavisi od klimatskih uslova, a hrana se dodaje svim pelinjim drutvima, bez obzira da li imaju ili nemaju dovoljne koliine rezervne hrane. 0rutva koja nemaju dovoljne koliine rezervne hrane, uzimae bre dodatu hranu, pa im odmah treba dodavati narednu. 2e%utim, im vremenske prilike omogue, da bi se obezbedile dovoljne koliine rezervne hrane prihranjivanje treba otpoeti tenom hranom-eernim ili mednim sirupom, jer se sa njima bre i e-ektnije postie cilj. $reba, kao to je to u ranijim izlaganjima izneto, dodavati sirup vee koncentracije, prihranjivanje vriti intenzivno, kako bi se to pre nadoknadila nedostajua koliina rezervne hrane. $o znai, svake veeri svakom drutvu dodavati onoliko sirupa koliko ga mogu tokom noi preuzeti iz hranilice i razmestiti u konici, vodei rauna da ne dode do pojave grabei. 7vo prihranjivanje treba obavljati toliko dugo dok se u konici ne stvori potrebna zaliha hrane. olovinom -ebruara, na primer, svako osrednje drutvo treba da ima najmanje osam kilograma rezervne hrane, a ako je vie, bolje je. 6azumljivo je da jaka drutva treba da imaju vie.

Prol$)no na%ra9a no prihran ivan $

.adraajno prihranjivanje vri se kod svih pelinjih drotava, bez obzira na koliine rezervne hrane, mada je ono znatno neophodnije drutvima sa manjim rezervama hrane. Zato se ovo prihranjivanje ne obavlja na isti nain drutvima sa malim i drutvima sa velikim rezervama hrane. roleno nadraajno prihranjivanje ima izraenije speci-inosti, o kojima se mora voditi rauna, kako ne bi dolo do tetnih posledica. re svega, treba pravilno odrediti vreme kada treba poeti s ovim prihranjivanjem. .ije dobro ako se pone suvie rano, uglavnom, iz dva osnovna razloga. rvi, to moe

prerano da se razvije leglo u veem obimu, a zatim da zahladni, da pele ponovo -ormiraju klube pa ne mogu da pokriju i zagrevaju celokupno, ve razvijeno leglo, pa e larve u elijama uginuti, leglo truliti, sa svim tetnim posledicama. 0rugi razlog je to se pele preranim prihranjivanjem i pod nepovoljnim uslovima jako iznuravaju preradom eera, pogotovu ako u eeru nije saharoza invertovana u glikozu i -ruktozu. 3znuravanje pela je utoliko tetnije ukoliko se u ovo vreme dodaje vie hrane i ukoliko je drutvo slabije - sa malim brojem pela radilica. Za preradu eernog sirupa, eernih pogaa i eerno-mednog testa u pelinju hranu, troi se vie energije, pele treba da proizvedu i utroe vie -ermenata za razgra%ivanje eera sa sloenijom gra%om disaharida u monosaharide 4glikozu i -ruktozu5. ele dodaju sirupu i druge materije prilikom njegove prerade, prebacuju ga sa elije na eliju, to tako%e iziskuje napor i iznuravanje. .a kraju, za pretvaranje eera u pelinju hranu potrebne su i priline koliine belanevina, koje pele koriste iz polena. #ko u to vreme u konici nema dovoljno polena, pele troe belanevine iz svog organizma, u prvom redu iz masnog tela. +ad se i te mogunosti iscrpe, onda pele troe belanevine iz trutovskog legla, a poto njega u to vreme, uglavnom nema, onda iz legla pela radilica, razumljivo u znatno manjem obimu. &vi ovi procesi, pojedini ili vie njih, razliito se pojavljuju u razliitim uslovima, a naroito kada je temperatura jo uvek niska i kada su pelinja drutva sa malim brojem pela radilica, pa to moe da nanese znatne tete. 3z izloenog je jasno da je pretvaranje eera u pelinju hranu dosta komplikovan proces, naroito ako se obavlja u nepovoljnim uslovima, pa o tome treba voditi rauna pre poetka ovog veoma vanog posla.

+a%a po($#i sa prol$)nim na%ra9a nim prihran ivan $m

+ad je sve prethodno izloeno poznato i kada se zna da se nadraajnim prihranjivanjem podstie matica da polae vei broj jaja, odnosno da se ubrzava razvoj pelinjeg drutva, onda se postavlja pitanje, kada treba poeti sa nadraajnim prihranjivanjem. Utvr%ivanje ovog roka je vano, ne samo iz ve iznetih razloga, nego i zato to ovo prihranjivanje traje prilino dugo, posebno u pore%enju s prihranjivanjem iz nude, koje traje sasvim kratko. +alendarski se nikad ne moe odrediti kada treba poeti sa nadraajnim prihranjivanjem. $o se odre%uje prema klimatskim uslovima, odnosno s razvojem pelinje pae, to, uglavnom, nije isto svake godine. +ad vreme otopli, priroda oivi i kad pone da cveta najranije medonosno bilje! iva, vrba, maslaak, kajsija, denerika i slino, to je vreme za poetak intenzivnog nadraajnog prihranjivanja. 0o poetka cvetanja ovog medonosnog bilja vreme otopli, broj pela radilica u pelinjem drutvu se neznatno povea, a to su dva znaajna -aktora za uspenije nadraajno prihranjivanje. Uz to, do tog vremena se, uglavnom, izvri prvi detaljan pregled pelinjih drutava, izvri ure%enje pelinjeg gnezda i saniranje onih pelinjih drutava kojima je to potrebno. Eto, to je najpogodnije vreme za poetak nadraajnog prihranjivanja. 7vome ide u prilog i tu to od cvetanja kajsije i denerike do poetka cvetanja bagrema kao prve glavne pae, pro%e oko >, dana, esto i neto vie, pa se u tom periodu mogu stvoriti jaka proizvodna drutva, pogotovu ako su normalno izimila &a poetkom pretprolenog i prolenog prihranjivanja, treba aktivirati pojilicu na pelinjaku, ako to ranije nije uinjeno, jer su pri preradi eernih pogaa, eerno-mednog testa i sirupa jae koncentracije, potrebne znatne koliine vode. 3stina, nadraajnim prihranjivanjem sirupom sa manjom koncentracijom eera vri se istovremeno i pojenje pela, ali uvek je bolje da na pelinjaku u pojilici ima dosta svee iste vode, o emu je u prethodnim izlaganjima bilo vie rei. 7vde posebno naglaavamo da uz ovo prihranjivanje, treba blagovremeno i pravilno preduzimati i sve ostale mere koje bitno utiu na bri razvoj pelinjih drutava. .a primer, zatita od bolesti i tetoina, naroito od varoe i nozemoze, zatim proirivanje pelinjeg gnezda, zamena starog i dotrajalog saa mladim, obezbe%enje potrebnog mira pelinjim drutvima i drugo. $ek tada e ovo prihranjivanje postii pun e-ekata

+ako o.avl a#i prol$)no na%ra9a no prihran ivan $,

+ad god to uslovi dozvoljavaju, proleno nadraajno prihranjivanje treba obavljati tenom hranom, koja daje bolje i bre e-ekte od vrste hrane.0a bi se leglo bre razvijalo, to i jeste osnovni cilj nadraajnog prihranjivanja, potrebno je da drutvo normalno uzima dodatnu hranu. #ko neko drutvo na pelinjaku ne uzima normalno hranu, kao ostala pelinja drutva, znak je da je to drutvo bolesno ili da je izgubilo maticu, ili da je u drutvu veoma malo pela radilica. 2oe da bude i neki de-ekt kod hranilice, pa pele ne mogu da pri%u hrani. +ad se tako neto dogodi, treba odmah proveriti koji je razlog da pele ne preuzimaju hranu i preduzeti odgovarajue mere. 0alje, da bi nadraajno prihranjivanje dalo eljene e-ekte, odnosno da bi se leglo bre razvijalo, potrebno je da u konici postoje dovoljne koliine rezervne hrane, o emu je detaljnije bilo rei u prethodnom izlaganju. 3sto tako, bez dovoljnih koliina polena ne moe se razvijati leglo, pa nadraajno prihranjivanje u tom sluaju nema nikakvog e-ekta. #ko se preduzmu sve mere za bri razvoj legla, a u konici nema dovoljno prostora, odnosno praznog saa sa elijama koje su pogodne da matica polae jaja, leglo se opet ne moe normalno razvijati. .a sve izloene i druge -aktore treba obratiti osobitu panju, da bi nadraajno prihranjivanje dalo eljene e-ekte. #ko se dogodi da radi obezbe%enja rezervi u hrani istovremeno treba obavljati i nadraajno prihranjivanje, onda se daju vee koliine hrane u obrocima, i to sa veom koncentracijom eera. U poetku, dok se pele ne naviknu, u jednom obroku daje se najvie po pola kilograma sirupa, pa se onda postepeno ta koliina poveava. +ad se pele naviknu, onda svake veeri dodavati toliko sirupa koliko pelinja drutva mogu tokom noi da preuzmu i razmeste u konici. rema potrebi, ovakvo prihranjivanje moe da traje samo nekoliko dana, odnosno dok se u konici ne obezbede dovoljne zalihe hrane, a onda se pravi prekid nekoliko dana dok pele ne prerade unetu hranu i dok se iz postojeeg legla ne izvede izvestan broj mladih pela radilica da bi se oslobodile elije u koje e matica ponovo polagati jaja. #ko u konici postoje dovoljne koliine rezervne hrane, nadraajno prihranjivanje se obavlja sa znatno manjim koliinama hrane i sa sirupom manje koncentracije eera, koja moe biti u razmeri ' ! '. +ad se nadraajno prihranjivanje obavlja svake veeri, onda je dovoljno da se dodaje ()) do *)) grama sirupa, a ako se ovo prihranjivanje vri svake druge ili svake tree veeri, onda treba dodati i vie sirupa - pola do jednog kilograma u jednom obroku. Aee koliine hrane za ovu svrhu ne treba dodavati, da se pele ne bi optereivale preradom eera, jer su naznaene koliine sasvim dovoljne da podstiu maticu da polae vei broj jaja. 7vakvo nadraajno prihranjivanje treba obavljati est do osam dana. Za to vreme matica e poloiti toliko jaja da e zauzeti znatan deo elija na praznom sau. Zatim treba napraviti prekid u prihranjivanju, kako bi pele radilice 4tada ih jo uvek nema mnogo u drutvu5 mogle uspeno da ishrane proireno leglo. 3stovremeno e se izvesti izvestan broj pela radilica, pa e se njihov broj u drutvu poveati, to e delovati da naredno prihranjivanje bude e-ektnije. 2e%utim, im pelinja paa pristigne toliko da dnevni unos u konicu bude oko *)) grama, ovo prihranjivanje treba prekinuti. ostoje i drugi naini da se matica podstie na polaganje veeg broja jaja. +od pelinjih drutava koja imaju normalne koliine rezervne hrane i jo vee, mogu se svaki drugi dan sa krajnjih ramova sa zatvorenim medom skinuti poklopci sa povrine koja je jednaka jednoj polovini oveje ake. ele uzimaju med iz otvorenih elija, prenose ga blie centru konice i razmetaju ga u prazne elije saa. $ako se stvara utisak da je i unos spolja povean, to deluje da matica polae vei broj jaja. 2atica se moe podsticati da polae vei broj jaja i na taj nain to se ramovi sa medom okreu tako da se ona strana rama i koja je do leta okrene unutra. elama ne odgovara da im med bude blizu leta, pa ga postepeno prenose na drugu stranu stranu - unutranju. $o, tako%e, stvara utisak da se poveava unos iz prirode, pa se ceo proces u drutvu aktivira u pravcu da matica polae vei broj jaja.

+od Fangstrot-6utovih konica matica se moe podsticati da polae vei broj jaja i na taj nain to se vri zamena tela konice tako da se gornje telo stavi na podnjau, a donje gore. #ko se ukae potreba, tela konice mogu se jo jednom, pa i dva puta menjati. 7vo je detaljnije opisano u delu pod naslovom :Uzimljavanje pelinjih drutava:, pa se treba podsetiti. U veem delu kontinentalnog podruja nae zemlje, u kojima je bagrem prva glavna paa, izme%u vone i bagremove pae nastaje bespaan period, ili pae ima veoma malo. Zbog nedovoljnog unosa nektara matica polae manji broj jaja, to stvara poremeaj u starosnoj strukturi pela radilica, i to ba u periodu kad pristigne bagremova paa. $o nepovoljno deluje na visinu prinosa, jer se podela rada u pelinjem drutvu bazira na starosnoj strukturi pela radilica. 0a do ovoga ne bi dolo i u ovom periodu obavlja se nadraajno prihranjivanje, ali sa veim obrocima hrane. $ada je pelinje drutvo jako, sa velikim brojem pela radilica, koje razumljivo, troe velike koliine hrane, a to se tetno odraava na visinu prinosa. .aime, kad pristigne bagremova paa, pele zbog nedostatka meda prvo pune plodite, umesto da odmah slau med u medite. 7vo prihranjivanje vri se u sluaju kada s prolea nastupe dugotrajne hladnoe i kie, pa pele ne mogu da izleu na pau. 7ba ova prihranjivanja obavljaju se samo pod uslovom ako na konice nisu stavljena medita ili ako se moe spreiti da pele ne unose sirup u medita. U suprotnom, pele bi prera%ivale sirup u meditima i tamo smetale :med: od sirupa, pa bi med za ce%enje imao znatno vie saharoze, to nije dozvoljeno, a med bi bio i loeg kvaliteta. U sluaju nedostatka polena treba ga dodavati iz rezerve, to se ini samo dok ga u prirodi ne bude u zadovoljavajuim koliinama. .ajbolje je da se polen dodaje na taj nain to se stavlja u posude koje se postavljaju u neposrednoj blizini pelinjaka, ali tako da se zatite od kie ili od bilo kakvog vlaenja. +ad u prirodi bude polena, pele e radije sakupljati polen sa cvetova nego iz posuda, pa tada posude treba skloniti. #ko se u neposrednoj blizini nalaze pelinjaci drugih vlasnika, onda se polen dodaje u konice.