Pr Pridevske zamenice su promenljive vrste rei koje u reenici imaju istu slubu rei kao pridevi, odnosno zamenjuju

prideve. One u reenici nisu samostalne i imaju funkciju atributa ili imenskog dela predikata. One mogu da se jave u sva tri roda jednine i mnoine i slau se sa imenicom u rodu, broju i padeu.

Vrste pridevskih zamenica:

prisvojne ili posesivne,

pokazne,

upitno-odnosne,

odrine,

neodreene,

opte ili odreene i

ostale.

Prisvojne pridevske zamenice pokazuju kojem licu neto pripada. Dobijaju se kao odgovor na pitanje IJI? Kao i pridevi, slau se u rodu broju i padeu sa imenicom na koju se odnose.

moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo, njen, njena, njeno, na, naa, nae, va, vaa, vae, njihov, njihovo, njihova

Prisvojne pridevske zamenice za svako lice oznaava pripadnost subjektu. Ona tada zamenjuje sve ostale prisvojne zamenice.

svoj, svoja, svoje

Pokazne pridevske zamenice su zamenice kojima se upuduje na bida, predmete ili njihove osobine. Dobijaju se kao odgovor na pitanje KOJI?,KAKAV? i KOLIKI? Moemo ih podeliti prema tome da li upuduju na pojam (KOJI?), njegovu osobinu (KAKAV?) ili koliinu (KOLIKI?) i prema tome da li upuduju na neto blizu govorniku, blizu sagovorniku ili na neto daleko i od govornika i od sagovornika Blizu sagovornika:

KOJI?: taj, ta, to, ti, te, ta KAKAV?: takav, takva, takvo, takvi, takve, takvaKOLIKI?: toliki, tolika, toliko, tolikim tolike, tolika.

2 Blizu govornika:

KOJI?: ovaj, ova, ovo, ovi, ove, ova KAKAV?: ovakav, ovakva, ovakvo, ovakvi, ovakve, ovakva KOLIKI?: ovoliki, ovolika, ovoliko, ovoliki, ovolike, ovolika Daleko i og govornika i od sagovornika:

KOJI?: onaj, ona, ono, oni, one, ona KAKAV?: onakav, onakva, onakvo, onakvi, onakve, onakva KOLIKI?: onoliki, onolika, onoliko, onoliki, onolike, onolika

Upitno-odnosne pridevske zamenice su zamenice koje se upotrebljavaju u upitnim i odnosnim reenicama.

koji, koja, koje, koliki, kolika, koliko, kakav, kakva, kakvi, iji, ija, ije...

Kod ovih zamenica esto se grei u upotrebi zamenice KOJI u akuzativu jednine. Ako se odnosi na neto ivo akuzativ glasi KOJEG(A) ili KOG(A), a ako se odnosi na neto neivo, akuzativ glasi KOJI.

Odrine pridevske zamenice su zamenice kojima se neto odrie: pripadnost nekom pojmu, postojanje nekog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NI - ispred upitno-odnosnih zamenica.

nikoji, nikoja, nikoje, niiji, niija, niije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik, nikolika, nikoliko

Kada se uz odrine pridevske zamenice upotrebljava predlog tada se taj predlog umede izmeu NI i upitno-odnosne zamenice.

ni o jednom, ni za iji, ni o kakvoj, ni sa kakvim, ni za kog ni do koje..

Nepravilno: o nijednom, za niijim, o nikakvoj, sa nikakvim, za nikog, do nikoje

Neodreene pridevske zamenice su zamenice kojima se upuduje na neku neodreenost: pripadnost nekom pojmu, samog pojma ili njegovih osobina. Grade se dodavanjem NE- ispred upitno-odnosnih zamenica.

nekoji, nekoja, nekoje, neiji, neija, neije, nekakav, nekakva, nekakvo, nekakvi, nekakve, nekoliki, nekolika, nekoliko, nekoliki, nekolike, nekolika...

Opte pridevske zamenice su zamenice kojima se oznaava sveobuhvatnost: pripadnost nekom pojmu, postojanja nekog pojma ili njegovih osobina.Grade se dodavanjem SVA - ispred upitno-odnosnih zamenica.

svaki, svaka, svako, svake, svaiji, svaija, svaije, svakakav, svakakva, svakakvo, svakakvi,svakakve, svakoliki, svakolika, svakoliko...

Ostale pridevske zamenice su zamenice koje ne spadaju u nijednu od prethodno navedenih grupa. Ine imaju razliita znaenja. Grade se dodavanjem I- ispred upitno-odnosnih zamenica, ili se uz njih upotrebljavaju rei MA, BILO, GOD koje se piu odvojeno.

iiji, iija, iije, ma iji, ma ija, ma ije, bilo iji, bilo ija, bilo ije, iji god, ija god ije god, ikoji, ikoja, ikoje, ma koji, ma koji, ma koje, bilo koji,bilo koja, bilo koje, koji god, ikakav, ma kakav, bilo kakav, kakav god, ikoliki, ma koliki, bilo kakav, kakav god...