PRVI BO@JI ZAKON

SV. VLADIKA NIKOLAJ

Ovo je zakon, koji dade Gospod Bog Savaot narodu preko velikog svog izbranika i proroka Mojseja na gori Sinajskoj: 1. Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova uza me. 2. Ne obo`avaj nikakav lik rezan niti ikakvu sliku od onoga, {to je gore na nebu, ili dole na zemqi, ili u vodi i ispod zemqe. 3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. Jer ne}e biti prav pred Gospodom, ko uzme ime wegovo uzalud. 4. [est dana radi i svr{i sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora, koji je Gospod Bog posvetio. Posveti i ti sedmi dan Gospodu Bogu svome. 5. Po{tuj oca svoga i mater svoju, da bi te Bog blagoslovio, i da bi dugo po`iveo na zemqi. 6. Ne ubij. 7. Ne prequbi. 8. Ne ukradi. 9. Ne svedo~i la`no. 10. Ne po`eli ku}e bli`wega svojega; ne po`eli `ene bli`wega svojega; ni sluge wegove.

PRVA ZAPOVEST
Ja sam Gospod Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova uza me. Ovo zna~i: Jedan je Bog, i nema drugih bogova sem Wega. Od Wega dolaze sva stvorewa, Wime `ive i k Wemu se vra}aju. U Bogu je sva mo}, i nema mo}i van Bo`je. I mo} svetlosti, i vode i vazduha, i kamena jeste Bo`ja mo}. Mo} kojom mrav mili, riba pliva, i tica leti jeste Bo`ja mo}. Mo} semena da raste, i trave da di{e, i ~oveka da `ivi jeste Bo`ja mo}. Sva mo} je svojina Bo`ja, i sva stvorewa pozajmquju svoju mo} od Boga. Bog svakome pozajmquje koliko ho}e i uzima natrag kad ho}e. Zato kad tra`i{ mo}i tra`i je samo od Boga, jer Bog je izvor `ive i stra{ne mo}i, i van toga izvora drugih nema.

2 I nemoj imati drugih bogova osim mene, zapoveda Gospod. Na {ta }e ti drugi bogovi, ako ima{ Gospoda Boga Savaota? ^im ima{ dva boga, znaj, jedan od wih je |avo. A ti ne mo`e{ slu`iti i Bogu i |avolu, kao {to ne mo`e jedan vo orati dve wive u isto vreme. Ne trebaju volu dva doma}ina, jer }e ga rastrzati; niti gori trebaju dva sunca, jer }e je sagoreti; niti mravu trebaju dve kapi vode, jer }e ga utopiti; niti detetu trebaju dve majke, jer ne}e imati nijedne. Ne trebaju ni tebi dva boga, jer ne}e{ biti bogatiji no siroma{niji. A ti ostaj sam sa tvojim jednim Gospodom Savaotom, u koga je sva mo}, sva mudrost i sva dobrota, nepodeqena, neiscrpna, beskona~na. Wega jedinog po{tuj, Wemu se klawaj i Wega se boj. A kad Mu se moli{ moli mu se ovako: Gospode Bo`e, Ti mo`e{ imati bezbrojno mnogo stvorewa, no stvorewa Tvoja ne mogu imati vi{e od Tebe jedinoga Boga svoga. Razagnaj, Bo`e dragi, sve moje ru`ne misli i snove o drugim bogovima kao {to sna`an vetar razgoni otrovni roj muva. O~isti moju du{u, osvetli je, ra{iri je, Bo`e, i nastani se Ti jedini u woj kao car u svojoj palati. To }e mene podi}i, osna`iti, uquditi, popraviti i osve`iti. Slava Ti i hvala, jedini istiniti Bo`e, koji se uzdi`e{ nad svima la`nim bo`anstvima kao visoka gora nad senkama u bari. Amin.

DRUGA ZAPOVEST
Ne obo`avaj nikakav lik rezan niti ikakvu sliku od onaga, {to je gore na nebu, ili dole na zemqi, ili u vodi i ispod zemqe. Ovo zna~i: Ne obo`avaj stvorewe kao stvoriteqa. Ako si se ve} uzdigao na goru visoku, na kojoj si se sreo sa jedinim Gospodom Bogom, na {to se obzire{ na senke u bari pod gorom? Kad jedan ~ovek `udi da vidi cara i posle dugog truda uspe da iza|e pred lice wegovo, na {to se onda obzire levo i desno i gleda po slugama carskim? Mo`da se obzire levo i desno iz dva razloga: ili zato, {to ne sme sam da stoji u prisustvu cara, ili pak zato, {to misli, da mu sam car ne mo`e pomo}i? No to jo{ nije najcrwi greh. Najcrwi je greh, kad ~ovek obo`ava svoje sopstveno delo, napravu svoga mozga i svojih ruku. Divqi qudi iste{u sebi boga iz drveta, pa mu se onda klawaju i mole. No divqim qudima da se i oprostiti. Wihova divqina wih opravdava. Prema wima je pravi i ve~iti Bog milostiv i snishodqiv, te one molitve, koje oni upu}uju svojoj napravi od drveta, On prima kao da su wemu upu}ene i {aqe svoju pomo} i za{titu neprosve}enoj deci svojoj. Ako li jedan ~ovek usretsredi sve svoje misli i sve svoje srce na to da se digne nad drugim qudima, da bude prvi, da predwa~i po{topoto, da se slavi od drugih, da se hvali od drugih, i ako smatra sebe boqim od svih qudi, od svih stvari na nebu i na zemqi, onda je takav ~ovek sam sebi bo`anstvo, kome on `rtvuje sve. To je bolest du{evna tre}e vrste. Zaista, bra}o, samo bolesne du{e ne znaju za pravoga Boga. A zdrave su du{e zdrave od svoga poznawa i priznawa pravoga i jedinoga Boga, koji je go-

3 spodar i vladalac svih rezbi i svih slika, i svih familija qudskih, i svega zlata i srebra, i svih smrtnih qudi na zemqi. Gospode Jedini, Tebe Jedinoga poznajem, priznajem i slavim: i kada mi dan otkrije svu krasotu Tvoju kroz krasotu Tvojih dela i kada se no} ogrne tamnim pla{tom i ostavi mene samog s Tobom. Amin.

TRE]A ZAPOVEST
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega. [ta? Zar ima nekoga, ko se usu|uje uzeti uzalud i stra{no ime Gospoda Svevi{weg? Kad se na nebu pomene ime Bo`je, nebesa se prigibaju, zvezde uve}avaju svoj sjaj, arhangeli i angeli po~iwu pevati: svjat, svjat, svjat Gospod Savaot, a svetiteqi i bogougodnici padaju ni~ice. Ko se onda od smrtnih usu|uje pomenuti ime najsvetije bez trepeta du{e i bez dubokog uzdisaja ~e`we? Kad je ~ovek na samrti, pomiwi mu koje ho}e{ ime, ne}e{ ga ohrabriti niti mu mir du{i povratiti. No kad mu pomene{ jedno jedino ime, ime Gospoda Boga, ohrabri}e{ ga i povrati}e{ mu mir du{i. I posledwim svojim pogledom blagodari}e ti na pomenu toga melemnog imena. Kad ~oveka iznevere srodnici i prijateqi, i oseti se sam u ovom beskrajnom svetu, i umoran na svom sama~kom putu, pomeni mu ime Bo`je, i time kao da si mu dao po{tapa~ ote`alim nogama i rukama. Kad navale na ~oveka zli susedi, pa ga la`nim svedoxbama dovedu do okova i tamnice i pridobiju zle sudije za sebe a protiv pravednika, pribli`i se stradalniku i {apni mu na uho ime Bo`je. Zaista u tom trenutku suze }e po}i na o~i wegove, suze mastilo nade i poverewa i okovi te{ki u~ini}e mu se laki kao od lipova drveta. Neki kujunxija se|a{e u du}anu na tezgi i kuju}i neprestano upotrebqava{e ime Bo`je uzalud, ili kao kletvu ili kao uzre~icu. A haxija neki slu{a{e sa ulice, i du{a mu se uzmuti. Pa viknu haxija kujunxiju, da iza|e napoqe. A kad kujunxija iza|e, haxija se sakri i ~iwa{e se neve{t. Vrati se kujunxija i nastavi kovati. Opet ga viknu haxija a kad kujunxija iza|e, haxija }uta{e i ~iwa{e se neve{t. Vrati se kujunxija, malo srdit, i nastvi kovati. Opet ga viknu haxija, a kad kujunxija iza|e, haxija }uta{e i ~iwa{e se neve{t. Kujunxija, besan od qutine, osori se na haxiju: Vi~e{ li ti to mene, haxijo, i pravi{ {alu sa mnom kad ja imam pune ruke posla? Odgovori haxija mirno: Zaista, u Boga su punije ruke posla, pa si Ga ti vi{e puta uzaludno viknu no ja tebe. Ko ima pravo vi{e da se quti Bog ili ti, kujunxijo? A kujunxija se zastidi, vrati se u du}an pa podvi noge na tezgi i jezik u ustima. Neka vam, bra}o, ime Bo`je neprestano treperi, kao kandilo, u du{i, u mislima i u srcu, no neka se ne di`e do vrha jezika bez va`nog i sve~anog trenutka.

4 O pre~udno ime Bo`je, kako si mo}no, kako si lepo, kako si slatko! Neka bi umukla usta moja zanavek, ako bi te izgovorila nemarno, vodeno i uzaludno.

^ETVRTA ZAPOVEST
[est dana radi i svr{i sve svoje poslove, a sedmi dan je dan odmora, koji je posve}en Gospodu Bogu. Ovo zna~i: [est svetova stvorio je Stvoriteq i u sedmom on se odmara. [est svetova su privremeni, nemirni i prolazni, a sedmi je ve~an, miran i neprolazan. Stvarawem Bog je u{ao u vremenost, no nije izi{ao iz ve~nosti. Tajna je ovo velika, i o waj se prili~i vi{e misliti no govoriti. Jer ona nije dostupna svakome, no samo Bo`jim izbranicima. Izbranici bo`ji nalaze}i se telom u vremenosti di`u se svojim duhom do osovine to~ka sveta, u kojoj je ve~ni mir i bla`enstvo. A ti, radi i odmaraj se. Radi, jer i Bog radi; odmaraj se, jer se i Bog odmara. A tvoj rad neka bude stvarawe, jer si ~edo Stvoriteqa. Ne ru{i no stvaraj. Sve stvari rade neprestano. Neka te to obodri za tvoj posao. Gle, kad ustane{ izjutra, sunce je ve} uradilo mnogo i sunce, i voda, i vazduh, i biqke, i `ivotiwe. Tvoj nerad bio bi uvreda svetu i greh pred Bogom. Tvoje srce i plu}a rade dan i no}. Za{to ne bi i tvoje ruke radile? I bubrezi tvoji radi dan i no}. Za{to i tvoj mozak ne bi radio? Zvezde neprestano jure, br`e nego kow u galopu, dan i no}. Za{to bi se ti predao neradu i lewosti? U jednom gradu `ivqa{e bogat trgovac sa tri sina. Be{e trgovac vredan i gomila{e blogo na tovare. I kad ga upita{e, na {to }e mu toliko blago i tolika muka, on odgovori: Mu~im se, da bi sinove osigurao, te da se oni ne bi mu~ili. A to ~u{e sinovi, i olewi{e se, i napusti{e svaki posao, i po smrti oca po~e{e tro{iti blago na tovare. Po`eli otac da do|e iz onog sveta i vidi kako mu sinovi `ive bez muke i znoja. I Bog ga pusti, te on si|e u svoj grad i do|e svojoj ku}i. No kad zakuca na vrata, neko nepoznat otvori vrata. Upita otac za svoje sinove, i dobi odgovor, da su wegovi sinovi na robiji zbog nerada koji ih je doveo pijanstvu, i zbog pijanstva koje ih je odvelo sva|i, i zbog sva|e koja ih je odvela paliku}stvu i ubistvu. Ah, uzahnu ludi otac, ja sam mislio stvoriti raj za svoju decu, me|utim, ja sam im stvorio pakao. Pa za|e ludi otac po gradu i po~e u~iti sve roditeqe. Ne budite ludi kao {to sam ja bio. Iz qubavi prema svojoj deci ja sam ih bacio u pakao. Ne ostavqajte deci, bra}o, nikakva imawa. Nau~ite ih radu i to im ostavite u nasle|e. Sve ostalo, bogata{i, razdajte sirotiwi pred smrt svoju. Zaista, nema opasnije i du{egubnije stvari nego dobiti veliko imawe u nasle|e. Budite ube|eni, da velikim nasle|ima vi{e se raduje |avo no an|eo. Jer ni~im |avo ne kvari qude lak{e i br`e nego velikim nasle|ima. Zato, radi i nau~i svoju decu da rade. A sedmi dan odmaraj se.

5 Kako da se odmara{? Gle, odmor je samo kod Boga i u Bogu. Nigde vi{e pravog odmora nema u ovome svetu. Jer ovo je svet nemira, kao jedan vrtlog. Posveti sedmi dan iskqu~ivo Bogu, i tako }e{ se uistini odmoriti i novom snagom zapojiti. Sedmoga dana celoga misli o Bogu, govori o Bogu, ~itaj o Bogu, slu{aj o Bogu i moli se Bogu. Tako }e{ se uistini odmoriti i novom snagom zapojiti. ^ovek neki ne po{tova{e zapovest Bo`ju o praznovawu nedeqe, te produ`i subotni posao i u nedequ. I dok se celo selo odmara{e, on se znoja{e na wivi sa svojom stokom, kojoj tako|e ne dava{e odmora. Ali idu}e srede on klonu: klonu i wegova stoka; pa kad celo selo be{e na wivi, on se|a{e kod ku}e, premoren, mrzovoqan, o~ajan. Zato, bra}o, ne budite kao ovaj ~ovek, da ne bi i vi izgubili snagu, i zdravqe i du{u. Nego {est dana radite i sara|ujte Bogu, s qubavqu i nasladom i strahopo{tovawem, a sedmi dan ceo posvetite Gospodu Bogu. Zaista, ja sam probao i znam, da pravo praznovawe nedeqe ~oveka odu{evqava, podmla|uje i ~ini sre}nim.

PETA ZAPOVEST
Po{tuj oca svoga i mater svoju, da bi te Bog blagoslovio i da bi dugo po`iveo na zemqi. Ovo zna~i: Pre nego {to si ti saznao za Gospoda Boga, znali su za Wega tvoji roditeqi. Samo to je dovoqno da im se pokloni{ i oda{ hvalu i po{tovawe. Pokloni se i odaj hvalu i po{tovawe svakom onom, ko je pre tebe saznao za najvi{e dobro u ovome svetu. Neki bogati i mladi Indijanac putova{e sa svojom pratwom preko planine Hinduku{a. Na planini nai|o{e na nekoga starca gde ~uva{e koze. Siroma{ni starac skloni se ukraj druma i pokloni se bogatome mladi}u. A mladi} sjaha sa svoga slaona i prostre se na zemqu pred starcem. Za~udi se starac tome, za~udi{e se i pratioci mladi}evi. A on }e re}i starcu: Klawam se tvojim o~ima, jer su one pre mojih videle ovaj svet, delo Svevi{wega; klawam se tvojim ustima, jer one su pre mojih izgovorile wegovo sveto ime, i klawam se tvome srcu, jer ono je pre moga zatreperilo od radosnog saznawa, da je otac sviju qudi na zemqi Car i Gospod nebeski. Po{tuj oca svoga i mater svoju, jer tvoj put od ro|ewa dosada posut je maj~inim suzama i o~evim znojem. Otac tvoj voli te iako zna sve mane tvoje. A drugi }e te mrzeti iako budu znali samo vrline tvoje. Kroz ne`nost svoju prema tebi tvoji roditeqi razumeju ne`nost Gospodwu prema svoj stvorenoj deci svojoj. Kao {to mamuze potsti~u kowa na br`i kas tako i tvoja oporost prema roditeqima potsti~e wih na jo{ ve}u brigu o tebi. Neki opaki sin jurnu na svoga oca i zabode mu no` u grudi. A otac izi{u}i re~i sinu: Brzo operi no` od krvi, da te ne uhvate i ne osude. Sine, ne gordi se svojim znawem pred svojim neukim ocem, jer wegova qubav vi{e vredi no tvoje znawe. Gle, da nije bilo wega, ne bi bilo ni tebe, ni tvoga znawa.

6 K}eri, ne gordi se svojom lepotom pred pogurenom majkom svojom, jer weno srce u kostima lep{e je od tvoga lica. Gle, i ti i tvoja lepota izi{li ste iz wene mr{ave utrobe. Nau~i se, k}eri, po{tovati svoga oca, jer samo }e{ se tako nau~iti po{tovati i sve druge o~eve na zemqi.

[ESTA ZAPOVEST
Ne ubij. A ovo zna~i: Bog je dao `ivot od svoga `ivota svima stvorenim bi}ima. @ivot je najdragocenije imawe Bo`je. Otuda, ko se drzne na ma koji `ivot u svetu, drznuo se na najdragocenije imawe Bo`je, da, na sam `ivot Bo`ji. Svi mi koji sada `ivimo, privremeni smo nosioci Bo`jeg `ivota u sebi, ~uvari smo Bo`je najdragocenije imovine. Otuda, niti mi smemo, niti mo`emo, uni{titi taj pozajmqeni `ivot Bo`ji u sebi ili drugima. A ovo zna~i: Prvo mi ne smemo ubiti; i Drugo mi ne mo`emo ubiti `ivot. Jedan lon~ar napravi lonac od ilova~e, pa kad ga razbije{, lon~ar se quti i tra`i naknadu. Zaista i ~ovek je od jevtinog materijala, kao i lonac, no skupoceno je ono, {to je u ~oveku, du{a, koja tka ~oveka iznutra, i duh Bo`ji, koji du{i daje `ivot. ^ak ni otac ni majka nemaju pravo oduzeti `ivot svojoj deci, jer ne daju `ivot roditeqi, no Bog kroz roditeqe. Roditeqi ne daju `ivot; pa po{to ga oni ne daju, nemaju prava ni oduzeti ga. Pa kad roditeqi, koji se toliko trude oko svoje dece, nemaju prava oduzeti im `ivot, kako mogu imati pravo na to oni, koji se slu~ajno sretnu u ovome svetu sa decom tu|ih roditeqa? U Americi, u gradu ^ikagu, `ivqahu dva suseda. Jedan od wih polakomi se na bogastvo svoga suseda, u|e no}u u wegovu sobu i odse~e mu glavu, a wegove novce metnu sebi u xep i po|e svome domu. Tek {to je izi{ao na ulicu, kad vide ubijenog kom{iju, gde mu ide u susret. No na telu kom{ije ne be{e wegova glava no glava ovoga ubice. Ubica se okrete na drugu stranu i po~e be`ati, no kom{ija sa glavom ubice na svome vratu opet se na|e pred wim i i|a{e mu u susret. Hladan znoj obli ubicu. Kako tako sti`e on do svoje ku}e i preno}i tu no}. No idu}e no}i on opet opazi kom{iju pred sobom sa svojom sopstvenom glavom na wegovom vratu. I tako svake no}i. Onda ubica uze oteti novac i baci ga u reku. No i to ne pomo`e. Kom{ija mu se javqa{e svake no}i. Ubica se prijavi sudu i prizna delo i bi poslan na robiju. No i u tamnici ubica vi|a{e svoga kom{iju svake no}i sa svojom glavom na ramenu. Najzad, on zamoli jednog starog sve{tenika, da se moli Bogu za wega gre{nika i da ga pri~esti. Sve{tenik mu re~e, da mora u~initi jedno priznawe pre molitve i pri~e{}a. Odgovori osu|enik, da je on priznao, da je ubio svoga kom{iju. Ne to, re~e mu sve{tenik. Nego mora{ uvideti, i pojmiti, i priznati, da je `ivot tvoga kom{ije tvoj sopstveni `ivot. I da si ti ubijaju}i wega ubio i samoga sebe. Otuda ti i vi|a{ svoju glavu na telu ubijenoga. Time ti

7 Bog daje znak, da je `ivot tvoj i tvoga kom{ije i sviju qudi ukupno jedan isti `ivot. Osu|enik se promisli. I kad se dugo promisli, on pojmi i priznade. Po tom se pomoli Bogu i pri~esti. I tako prestade duh ubijenog ~oveka da ga uznemirava, a on po~e provoditi dane i no}i u kajawu i molitvi i propovedawu ostalim osu|enicima ~udo, koje se wemu otkrilo, naime, da ~ovek ne mo`e ubiti drugoga, a da sebe ne ubije. Ah, bra}o, kakve su u`asne posledice ubistva. Kad bi se to moglo opisati svima qudima, vaistinu ne bi bilo ni najlu|ega, ko bi podigao ruku na tu|i `ivot.

SEDMA ZAPOVEST
Ne prequbi. A ovo zna~i: Nemoj imati nezakonitu vezu sa `enom. Zaista, u ovome su `ivotiwe poslu{nije prema Bogu nego mnogi qudi. Prequbo~instvo razorava ~oveka telesno i du{evno. Prequbo~inci se obi~no iskrive kao gudalo i pre starosti, i zavr{uju svoj `ivot u ranama, mukama i ludilu. Najstra{nije i najgadnije bolesti, za koje nauka zna, jesu bolesti, koje se mno`e i raznose po ~ove~anstvu prequbom. Telo prequbo~inca postane u bolesti kao jedna smradna bara, od koje svak be`i sa zapu{nim nosom i velikim ga|ewem. No bar da se sve zlo zavr{uje sa onima, koji zlo ~ine, stvar bi bila mawe u`asna. Ali je stvar preu`asna, kada se pomisli, da deca prequba~inaca nasle|uju bolesti svojih roditeqa: sinovi i k}eri, pa ~ak i unuci i praunuci. Zaista bolesti od preqube bi~ su za qude kao filoksera za vinograde. Od tih bolesti ~ove~anstvo je unaza|eno, degenerisano, vi{e nego ma od kojih drugih. Slika je dovoqno stra{na, kad se imaju na umu samo telesne muke i rugobe, telesno gwiqewe i raspadawe od bludnih bolesti. No slika je tek potpuna, tek stra{na do cepawa nerava, kada se uz telesnu rugobu doda i rugoba du{evna, kao posledica istoga bludnog zla. Od toga zla du{evne mo}i kod ~oveka oslabe i rastroje se. Bolesnik izgubi o{trinu i dubinu i visinu misli, koju je imao pre bolesti. Postaje smeten, zaboravan i stalno zamoren. Prestaje biti sposoban za ma kakav ozbiqan posao. Izubi karakter i odaje se svima mogu}im porocima. Odaje se lako pijanstvu, spletki, la`i, kra|i i zlo~inu svake vrste. Razvije se kod wega stra{na mr`wa svega dobrog, ~estitog, svetlog, molitvenog, duhovnog, bo`anskog. On mrzi dobre qude, pa se stara svom silom, da im napakosti, da ih uprqa, uvredi, ocrni, okleveta. Kao pravi ~ovekomrzac on je u isto vreme i bogomrzac. On mrzi sve zakone, i qudske i Bo`je, za to on mrzi i sve zakonodavce i zakono~uvare. On je gonilac reda, poretka, dobra, karaktera, svetiwe i ideala. On je pravi otrov dru{tva, koji gwili i zaudara, kao ku`na bara, i truje svu okolinu. Wegovo je telo gnoj, i wegova je du{a gnoj. Eto, bra}o, za{to je Bog, Koji sve zna i sve predvi|a, izdao zapovest protiv preqube, protiv bludnog `ivota, protiv vanbra~ne veze me|u qudima. Naro~ito omladina narodna treba da se sklawa i ~uva od ovoga zla kao od otrovnog zmijiwaka. Jer onaj narod nema budu}nosti, u kome se omladina

8 preda raspusnom i nezakonitom telesnom `ivotu. Takav narod ima}e sve bogaqastija, tupoglavija i nemo}nija pokolewa s vremenom, dak najzad ne postane plen jednoga zdravijeg naroda, koji }e do}i, da ih pot~ini sebi. Neka vam Bog Svemogu}i pomogne, bra}o da ne zalutate na klizavi i opasni put prequbodejstva. Neka va{ an|eo hraniteq ~uva mir i qubav u domu va{em.

OSMA ZAPOVEST
Ne ukradi. A ovo zna~i: Ne o`alosti brata svoga nepo{tovawem wegove imovine. Ne ~ini ono {to ~ine lisice i mi{evi, ako smatra{ sebe boqim od lisica i mi{eva. Lisica krade ne znaju}i za zakone o kra|e, i mi{ podgriza ambar ne znaju}i, da je to nekome {teta. I lisica i mi{ znaju samo za svoju korist, no ne i za tu|u {tetu. Wima nije dato da to znaju, a tebi je dato. Zato se tebi ne opra{ta ono, {to je lisici i mi{u opro{teno. Tvoja korist mora uvek stajati ni`e zakona, i tvoja korist ne sme biti {teta bratu tvome. Bra}o, samo neznalice idu u kra|u; naime oni, koji ne znaju dve krupne stvari o ovome `ivotu: jedna je stvar, da ~ovek ne mo`e ukrasti; i druga je stvar, da se ~ovek ne mo`e koristiti kra|om. Kako to? upita}e mnogi jezici i za~udi}e se mnoge neznalice. Evo kako: Ova vasiona je mnogoo~ita vasiona. Ona je upravo sva na~i~kana o~ima kao {qiva u prole}e belim cvetom. Izvesan broj tih o~iju qudi vide i ose}aju, no mnogo ve}i broj oni niti vide niti ose}aju. Kao {to mrav u pra{ini ne ose}a o~i ovaca, koje pasu nad wim, ni o~i qudi, koji ga gledaju, tako isto ni qudi, ne ose}aju neizbrojno mnogo o~iju vi{ih bi}a, koja ga posmatraju na svakom koraku wegovog `ivota. Postoje milioni i milioni mnogoo~itih duhova, koji netremice gledaju {ta se de{ava na svakom santimetru zemqe. Kako onda mo`e lopov ukrasti, a da se ne vidi? Kako a da se ne proka`e? Ti ne mo`e{ zavu}i ruku u svoj xep, a da milioni svedoka to ne vide. Jo{ mawe mo`e{ zavu}i ruku u tu| xep, a da se milioni vi{ih sila ne uzbune. Onaj, dakle, ko to zna, taj tvrdi, da ~ovek ne mo`e ukrasti, a da ne bude vi|en i prokazan. To je jedna stvar. A druga je stvar, da se ~ovek ne mo`e koristiti kra|om. Jer kako }e se koristiti, kad je vi|en od toliko o~iju, i kad }e biti prokazan? A kad bude prokazan, bi}e zasti|en i osta}e mu ime Lopov do smrti me|u susedima wegovim. Ima hiqade na~ina, kako sile nebesne prokazuju lopova. Pa onda, bra}o, ukradena stvar neprestano potse}a ~oveka, da je ona ukradena i da nije wegova. Neki mladi} ukrade sat, i nosa{e ga na sebi mesec dana. Posle mesec dana, on vrati sat sopstveniku, priznade svoje nedelo, i re~e: kad god sam izvadio sat iz xepa i pogledao u wega, ~uo sam, gde mi veli: ja nisam tvoj; ti si lopov! Gospod Bog je znao, da }e kra|a ~initi dvojicu nesre}nim: i onoga ko ukrade, i onoga kome se ukrade. I da ne bi qudi, sinovi Wegovi, bili nesre}ni, Premudri Gospod je i dao ovu zapovest:

9 Ne ukradi. Blagodarimo Ti, Gospode Bo`e, na ovoj zapovesti, koja nam je u istini potrebna radi mira i sre}e na{e. Naredi, Gospode, ogwu Tvome, neka sa`e`e ruke na{e, kada se pru`e za kra|u. Naredi zmijama Tvojim, da se saviju oko nogu na{ih, kada noge na{e po|u u kra|u. A pre svega molimo Ti se, Svemo}ni, o~isti srca na{a od kradqivih `eqa i duh na{ od kradqivih misli. Amin.

DEVETA ZAPOVEST
Ne svedo~i la`no. A ovo zna~i: Ne budi la`an ni prema sebi ni prema drugom. Kad govori{ la`no o sebi, ti sam zna{, da la`e{. Kad govori{ la`no o drugom, taj drugi zna, da la`no govori{ o wemu. Kad preuznosi{ sebe i hvali{e{ se pred qudima, qudi ne znaju, no ti sam zna{, da daje{ la`nu svedoxbu o sebi. A ako ponovi{ tu la`nu svedoxbu o sebi vi{e puta, qudi }e se vremenom uveriti, da ih la`e{. A ako neprekidno ponavqa{ jednu la` o sebi, qudi }e svi znati, da ti govori{ la`, no tada }e{ ti po~eti verovati sam u svoju la`, i tako }e la` postati za tebe istina. I privi}i }e{ se la`i kao {to se slepac privikne tami. A kad govori{ la` o drugom ~oveku, taj ~ovek zna, da ti la`e{. To je jedan svedok protiv tebe. I ti zna{, da la`e{ protiv wega. Tako, ti si drugi svedok protiv samog sebe. A Bog je tre}i svedok. Kad god, dakle, iska`e{ jedno la`no svedo~anstvo protiv suseda svoga, znaj, da su trojica svedoka protiv tebe: Bog, tvoj sused i ti. I znaj, da }e te jedan od ta tri svedoka prokazati celome svetu. Evo kako Bog prokazuje tvoju la`nu svedoxbu protiv tvoga suseda: U jednom selu behu Luka i Ilija susedi. Luka omrze na Iliju, jer Ilija be{e boqi i uredniji ~ovek od Luke, koji be{e pijanica i neradin. Gowen mr`wom ode Luka sudu i tu`i Iliju, da je govorio pogrdne re~i protiv cara. Ilija se brawa{e koliko moga{e, pa naposletku okrene se Luki i re~e: da Bog da sam Bog otkrio tvoju la` protiv mene! No sud ostavi Iliju u pritvoru, a Luka se vrati ku}i. Kad beja{e blizu ku}e, on ~u kukwavu u ku}i. I sva mu se krv sledi, jer se seti kletve Ilijine. U{av{i u ku}u on vide u`as. Wegov stari otac be{e pao u vatru i sagoreo sebi o~i i celo lice. Kad vide to Luka svojim o~ima, on zaneme, te ne moga{e ni govoriti ni kukati. Sutradan rano ode sudu i prizna, da je la`no optu`io Iliju, te sud odmah pusti Iliju, a Luku kazni za la`nu svedoxbu. I tako su Luku postigle dve kazne za jedan greh: i Bo`ja i qudska.

DESETA ZAPOVEST
Ne po`eli ku}e bli`wega svojega; ne po`eli `ene bli`wega svojega; ni sluge wegova, ni slu{kiwe wegove, ni vola wegova, ni magarca wegova, niti i{ta {to je bli`wega tvojega.

10 A ovo zna~i: ^im si po`eleo, ve} si pao u greh. Pitawe je sad, ho}e{ li se trgnuti brzo od nizbrdice, na koju te je tvoja `eqa navela, ili }e{ se kotrqati i daqe na ni`e. @eqa je seme greha. Gre{no delo je `etva posejanog i uzraslog semena. Zapazi razliku izme|u ove, desete zapovesti Bo`je i prethodnih devet zapovesti. U prethodnih devet zapovesti Bog te predupre|uje od ~iwewa gre{nih dela, upravo od `etve greha. A u ovoj, desetoj zapovesti Bog silazi na koren greha i gre{ewa, i predupre|uje te, da ne gre{i{ ni `eqama svojim. Stoga ova zapovest ~ini most izme|u Starog i Navog Zakona Bo`jeg, prvog datog Bogom kroz Mojseja, i drugog datog Bogom kroz Gospoda Isusa Hrista. Jer kad bude{ ~itao Novi Zakon hristov, vide}e{, da Hristos ne zapoveda vi{e qudima, da ne ubijaju rukama, i ne ~ine prequbu telom, i ne kradu rukama, i ne la`u jezikom, nego On silazi duboko u du{u qudsku i zapoveda, da se ne ubija ni pomi{qu, i da se ne ~ini prequba ni `eqom, i da se ne krade ni u mislima, i da se ne la`e ni }utke. Tako, dakle, ova deseta zapovest ~ini prelaz ka zakonu Hristovom, koji je duhovniji, uzvi{eniji i te`i od zakona Mojsijevog. Koja biqka, bra}o, najbr`e raste? Je li paprat? Zaista, posejana `eqa u srcu ~ove~jem raste br`e od paprati. Danas uzraste vrlo malo, sutra je ve} dva put ve}a, prekosutra ~etiri puta, naksutra {esnaest puta, i tako daqe. Jesi li danas pogledao wegovu `enu sa `eqom: sutra }e{ vazda misliti, kako da je otme{ od svoga suseda; prekosutra }e{ se ne~isto vezati s wom, a naksutra }e{, zajedno s wom, smi{qati plan, kako da umori{ svoga suseda i `enu mu prisvoji{. I tako, iz gre{ne `eqe rastu i razvijaju se sva gre{na dela. I jo{ zapazi, da ko pogazi ovu desetu zapovest, pogazi}e, jednu za drugom, i ostalih devet zapovesti. ^uj jedan moj savet: staraj se da ispuni{ ovu posledwu zapovest Bo`ju, pa }e ti lak{e biti ispuniti sve ostale. A veruj mi, da onaj, ~ije se srce ispuni ru`nim `eqama, toliko pomra~a svoju du{u, da postane nesposoban i za veru u Gospoda Boga, i za rad u odre|eno vreme, i za svetkovawe nedeqe, i za po{tovawe svojih roditeqa. Istina, to va`i i za sve ostale zapovesti pogazi{ jednu, pogazi}e{ svih devet. Zato, bra}o pomolimo se Bogu da nam pomogne, da ispunimo i ovu posledwu zapovest Wegovu i time se pripremimo da ~ujemo, razumemo i primimo Novi Zakon Bo`ji, tj. Zakon Isusa Hrista, Sina Bo`jeg. Gospode Bo`e, Gospode Veliki i Stra{ni, Veliki u delima Svojim a Stra{ni u neumitnoj pravdi Svojoj! Pozajmi nam Tvoje snage, Tvoje mudrosti i Tvoje dobre voqe, da sledujemo i ovoj velikoj i svetoj zapovesti Tvojoj. Ugu{i, Bo`e, svaku gre{nu `equ u srcu na{em pre nego {to uzraste i po~ne ona nas gu{iti. Amin!