Kako napraviti jeftin solarni kolektor od limenki

Genijalno reenje prikazano na sajtu cansolair.com posluilo je kao inspiracija da se u kunim uslovima napravi efikasan solarni kolektor. U pitanju je neverovatno jednostavan i jeftin solarni kolektor za dopunsko grejanje kue, koji direktno zagreva vazduh. Najinteresantnije je to to je kolektor skoro u potpunosti napravljen od praznih aluminijumskih limenki!

uite za solarni kolektor napravljeno je od drveta !per"plo#a $%mm&, dok je njegova prednja strana od pleksiglasa'polikar(onata !moete koristiti i kaljeno staklo&, de(ljine ) mm !*,$+ in#a&. Na zadnjoj strani kuita postavljena je staklena vuna !moete koristiti i stirodur +*mm& kao izolacija. ,olarni apsor(er je izradjen od pivskih i limenki sokova koje su ofar(ane mat"crnom (ojom otpornom na visoke temperature. Gornji deo !poklopac& limenke je pose(no o(likovan da (i se do(ila vea efikasnost prilikom razmene toplote izmedju limenke i vazduha. ada je sun#ano, (ez o(zira na spoljanju temperaturu, vazduh u limenkama se zagreje veoma (rzo. -entilator vraa zagrejani vazduh nazad u prostoriju koju grejemo.

SOLARNI KOLEKTORI OD LIMENKI ZA GREJANJE KUE - POSTUPAK IZRADE

.a po#etak smo prikupili prazne limenke od kojih emo sastaviti solarni panel. /otre(no je oprati limenke odmah, jer veoma (rzo po#nu da ire neprijatne mirise. /anja! 0imenke se generalno prave od aluminijuma, ali postoje i neke od gvodja. 0imenke moete testirati pomou magneta. Na svakoj limenci smo ekserom o(eleili tri rupe, a zatim iz(uili dno pomou alata prikazanog na slikama + i ). /otre(no je o(ratiti panju na to da to preciznije ise#ete i formirate mala peraja na vrhu svake limenke. Njihov zadatak je da podstaknu tur(ulentni protok vazduha unutar svake solarne cevi, tako da vazduh pri prolasku prikupi to vie toplote sa zagrejanog zida limenke. .na#i, paljivo isei vrh limenke u o(liku zvezde, a zatim iskriviti delove pomou kljeta !slika $&. ,ve ovo je neophodno o(aviti pre lepljenja limenki.

,lika $

,lika +

,lika )

U/1.123N43! 1vaj postupak je izuzetno opasan jer su zidovi limenke veoma tanki. 1tri delovi mogu izazvati povrede ruke. ada je (uenje zavreno, moe se desiti da deo ise#enog metala ostane na konzervi. /reporu#ljivo je koristiti kljeta kako (i se odstranili ovakvi delovi lima. Nemojte vaditi par#ie lima, opiljke i krhotine rukama! Uklonite masnou i prljavtinu sa povrine konzerve. 5ilo koje sinteti#ko sredstvo za odmaivanje e sasvim do(ro posluiti za ovu namenu. 1dmaivanje o(avite isklju#ivo napolju ili u do(ro provetrenoj prostoriji. U/1.123N43! 1vaj postupak je zapaljiv i postoji potencijalna opasnost od eksplozije! rajnje je opasno ovo raditi u (lizini otvorenog plamena ili zapaljene cigarete!!! .alepite limenke (ilo kojim lepkom ili silikonom otpornim na visoke temperature, (ar do +** 67. /ostoje i proizvodi za lepljenje koji mogu da izdre #ak do +8* 67 ili )** 67. /oklopac limenke i dno druge limenke savreno prijanjaju jedno na drugo. ,tavite lepak'silikon na ru( limenke i pritisnite dno druge limenke na nju. Na ovaj na#in lepak'silikon nee po(ei sa ivice. 9etalj preseka lepljene limenke moete videti na slici :, a gotovi i zalepljeni nizovi limenki su prikazani na slici %.

,lika :

,lika %

,lika ;

/ripremite a(lon za slaganje limenki " prikazan na slici ;. <oete iskoristiti dve najo(i#nije ravne daske i spojiti ih ekserima. =a(lon e o(ez(editi oslonac tokom suenja limenki kako (i se do(ila ravna cev " solarni tunel. 9odatno pri#vrstite limenke za a(lon pomou gumica za tegle.

,lika >

,lika 8

,lika ?

,like >, 8 i ? prikazuju procese spajanja i lepljenja. Niz zalepljenih konzervi formira solarnu cev. ,lika $* prikazuje cev koja mora (iti fiksirana i nepomi#na dok se lepak u potpunosti ne osui.

,lika $* utije usisnog i izduvnog dela se izradjuju od drveta ili $mm aluminijuma !slike $$ i $+&@ praznine na ivicama su popunjene sa lepljivom trakom otpornom na toplotu ili silikonom. /oklopci kutija imaju izreze od %%mm napravljene stacionarnom (uilicom. Az(ueni delovi se mogu videti na slikama $+ i $). /rvi red konzervi je zalepljen na poklopac usisne kutije, pogledajte kako izgleda kada su svi delovi sastavljeni i kolektor pripremljen za far(anje !slika $)&. 0epak se veoma sporo sui. Neophodno je ostaviti ga da se sui najmanje +: sata.

,lika $$

,lika $+

,lika $)

,olarni apsor(er staje u kuite kolektora napravljeno od drveta !slika $:&. /oledjina kutije solarnog kolektora je od iverice. 9a (i se konstrukcija dodatno u#vrstila, mozete napraviti i unutranje pregrade od letvica. Azmedju pregrada postavite izolaciju " staklenu vunu ili stirodur. ,ve ovo prekrijte tankom ta(lom iverice. Anstaliran izolator moete videti na slici $%. 1(ratite pose(nu panju na izolaciju oko otvora za izlaz i ulaz vazduha u solarni kolektor.

,lika $:

,lika $%

,lika $;

,lika $>

Azvrena je priprema, zatita i far(anje drveta od koga je kutija sastavljena. Bakodje su postavljene i uice na sva #etiri ugla da (i se solarni kolektor mogao pri#vrstiti na zid !slika $;& pomou $* mm srafova !slika $>&. /razan okvir je postavljen na zid kako (i se precizno odredilo mesto gde tre(a temovanjem pro(iti zid i postaviti cevi za dovod'odvod vazduha.

,lika $8

,lika $?

,lika +*

Na kraju je solarni apsor(er ofar(an crnom (ojom i postavljen u kuite. uite je prekriveno pleksiglasom koji smo pri#vrstili za okvir i temeljno zalili silikonom. /olikar(onat'pleksiglas je (lago konveksan u cilju do(ijanja vee #vrstoe. Anstaliran solarni apsor(er moete videti (ez pleksiglasa na slici $8. ompletan solarni kolektor je prikazan slici $?, i na kraju, instaliran solarni sistem moete videti na slici +*. liknite ovde da saznate vie o tome na kom principu funkcionie solarni kolektor za grejanje kue napravljen od limenki. Na sledeoj stranici pogledajte kompletnu specifikaciju materijala potrebnog za sklapanje solarnog kolektora . Ukoliko -as (rine kako e solarni panel funkcionisati pri o(la#nom vremenu, sigurno e -am (iti zanimljiv na video zapis koji ovo prikazuje. -ie detalja na temu izrade solarnog kolektora potraite na naem solarnom forumu. 2egistrujte se, postavite pitanja autorima, podelite svoja iskustva i detalje o sli#nim solarnim projektima i doprinesite razvoju ekoloke svesti u svom okruenju!

-ana napomenaC 1vakav solarni sistem ne moe da ak m lira to!lotn ener"i# koju proizvede. ada je sun#ano, solarni kolektor proizvodi toplotu, ali je neophodno da se ona odmah upotre(i za grejanje vazduha unutar stam(enog prostora. Ukoliko nema sunca potre(no je prekinuti dovod vazduha u solarni kolektor, jer (i u suprotnom prostorija po#ela da se hladi. 1vo se moe reiti na jednostavan na#in " ugradnjom (espovratnog ventila #ime ete svesti gu(itke toplote na minimum. 9iferencijalni termostat kontrolie uklju#ivanje i isklju#ivanje ventilatora. 1vakav termostat moete kupiti u (olje opremljenim prodavnicama elektronskih komponenti. Uredjaj ima dva senzora. 4edan postavljen unutar gornjeg otvora za topao vazduh, drugi unutar donjeg otvora za dovod hladnog vazduha u solarni kolektor. Ukoliko paljivo podesite grani#ne temperature, solarni kolektor moe da proizvede u proseku oko $"+ kD energije za grejanje. 1vo u principu najvie zavisi od toga koliko je sun#an dan. Generalna pro(a solarnog kolektora o(avljena je u dvoritu pre instalacije sistema na kuu. 5io je sun#an zimski dan, (ez o(laka. ao ventilator je korien mali kuler izvadjen iz neispravnog napajanja za ra#unar. Nakon $* minuta na suncu iz solarnog kolektora je izlazio vreo vazduh temperature >* 67! 2ezultati testa su nas podstakli da to pre montiramo solarni kolektor na kuu. Nakon zavrene montae kolektora na zid kue, pri spoljanjoj temperaturi od ") 67 iz solarnog kolektora je izlazilo ) m)'min !) ku(ika u minuti& zagrejanog vazduha. U kunoj varijanti je korien ventilator vee snage od onog sa kojim smo vrili pro(u. Bemperatura zagrejanog vazduha je ila #ak i do E>+ 67. Bemperatura je merena digitalnim

termometrom. <ali anemometar je merio (rzinu vazduha koji je strujao kroz solarni kolektor. .a kalkulaciju grejne snage kolektora uzeli smo protok vazduha, kao i prose#nu temperaturu vazduha na izlazu iz uredjaja. /rora#unata snaga koju je odavao solarni kolektor je (ila pri(lino $%&' ( !vati& to je skoro ) , !) konjske snage&!!!

.F 04UGF C , o(zirom da su rezultati prili#no zadovoljavajui, moemo zaklju#iti da se samogradnja ovakvog solarnog kolektora definitvno isplati. olektor se u najmanju ruku moe koristiti za dogrevanje prostora u kome (oravite, a na -ama je da izra#unate i shvatite koliku utedu moete postii.