ANTIKA

PLATON - KRITON
ARISTOTEL - O SUPSTANCIJI
-----------------------PLATON - MENON
ARISTOTEL - O MATERIJI I FORMI
---------------------------PLATON - USTROJSTVO DRAVE
ARISTOTEL - SHVATANJE PSIHIKOG KONFLIKTA I AKRASIJE
--------------------------------------------------PLATON - KRITIKA TEORIJRE IDEJA U PARMENIDU
ARISTOTEL - O UZROKU POSTOJANJA STVARI
--------------------------------------PLATON - O ZNANJU I VEROVANJU
ARISTOTEL - O KARAKTERNOJ VRLINI
-------------------------------PLATON - SHVATANJE DUE (TRIPARTITARNA PSIHOLOGIJA)
ARISTOTEL - PODELA VRLINA
------------------------HERAKLIT - O SUPSTANCIJI I PROMENI
ARISTOTEL - O KATEGORIJAMA
--------------------------ANAKSAGORINA FILOZOFIJA
PLATON - POLITIKI KARAKTER IDEALNE ZAJEDNICE
--------------------------------------------PLATON - EUTIFRON
DEMOKRITOV ATOMIZAM
--------------------PROTAGORIN ANTROPOLOKI RELATIVIZAM (Koplston)
PLATON - SOKRAT I TRASIMAH ( II KNJ. DRAVE)
----------------------------------------PITAGOREJSKA FILOZOFIJA
PLATON - O ZNANJU U TEETETU
---------------------------SOFISTIKO UENJE O PHISISU I NOMOSU (Koplston)
ARISTOTEL - O SREI
------------------PLATON - UENJE O IDEJAMA U GOZBI
STOIKE TEORIJE SAZNANJA (Koplston)
-----------------------PARMENID - O BIU
STOIKO SHVATANJE DETERMINIZMA
-------------------------------PLATON - IDEJA DOBRA
STOICI - TEORIJA SAZNANJA
------------------------IDEJA PRAVDE
EPIKUROVE ETIKE IDEJE
-----------------------HERAKLIT - O LOGOSU
PLATON - ALEGORIJA PEINE U DRAVI
ARISTOTEL - SHVATANJE OVEKOVOG DOBRA
ARISTOTEL - 4 UZROKA
ARISTOTEL - KONTEMPLACIJA ( X KNJ. DRAVE)
ARISTOTEL - POBIJANJE TEORIJE IDEJA

TEORIJA SAZNANJA
1. Dekart, Meditacije
Analitiki i sintetiki sudovi (Kant)
2. Struktura pretpostavke i zakljuci skeptikih argumenata (Lazovi, Vilijams)
Sintetiki sudovi a priori (Kripke, Kant)
3. Dekartov prijekat istog istraivanja (Vilijams)
Sintetiki apriorni sudovi (Kant)
4. Izvesnost, sigurnost, znanje (Ejer, Anger)
Teorija bazinih verovanja
5. Da li je znanje apsolutni pojam? (Anger, Drecke)
Da li je opravdanje u glavi?
6. Teorija o relevantnim alternativama (Drecke)
Internalizam u teoriji opravdanja
7. Reprezentativna teorija opaanja i kauzalni argumenti (Lok)
Ne-klasine teorije bazinosti (Vitgentajn)
8. Skepticizam i naturalizam (Hjum, Vitgentajn)
Regres u opravdanju
9. Problem klasine definicije znanja (Getije)
Prigovor o izolovanosti i koherentistiki odgovori
10. Epistemoloki konvencionalizam (Karnap)
Externalizam u teoriji opravdanja
11. Koherentistike teorije opravdanja i pokuaji pobijanja skepticizma
Postoje li nuni aposteriorni uslovi?
12. Transcendentalni argumenti (uvod) (Kant)
Znanje kao istinito opravdano verovanje (Platon, Teetet)
13. Kritika distinkcije analitikih i sintetikih sudova (Kvajn)
Tradicionalni model opravdanja internalizam
14. Identitet i nunost (Kripke)
Pragmatika dimenzija znanja (Drecke)
15. Kripke - Kako su mogui kontingentni iskazi identiteta? (najverovatnije, proveriti)
Mogunost pogreke i princip univerzalizacije PEZI
16. Dokaz o postojanju spoljanjeg sveta (Mur)
Internalizam
18. Nesumnjivost i univerzalnost, znanje i opravdanje
Bazina verovanja
18. Skeptiki argumenti i odreenja teorije saznanja (Knjaevi)
Razlika izmeu analitikih i sintetikih sudova
19. Filozofija i svakodnevni ivot (Straud)
Naturalistika filozofija (Kvajn, Straud)

LOGIKA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.

FORMALNI JEZIK ISKAZNE LOGIKE

VEZNICI
INDUKTIVNE DEFINICIJE
FORMALNI JEZIK
SEMANTIKA ISKAZNE LOGIKE
TEOREMA O ZAMENI EKVIVALENATA
VEZE IZMEU VEZNIKA
ODLUIVOST ISKAZNE LOGIKE
BULOVE ALGEBRE
LINDENBAUMOVA ALGEBRA
FUNKCIONALNA POTPUNOST ISKAZNE LOGIKE
KONJUNKTIVNA I DISJUNKTIVNA NORMALNA FORMA
DUALNOST IZMEU KONJUKCIJE I DISJUNKCIJE
PRIRODNODEDUKCIJSKA PRAVILA ZA ISKAZNU LOGKU
POTPUNOST ISKAZNE LOGIKE
OPERACIJSKO-RELACIJSKE STRUKTURA
JEZIK PRVOG REDA
VALJANE FORMULE
PRIRODNODEDUKCIJSKA PRAVILA ZA KVANTIFIKATORE
PRIRODNODEDUKCIJSKA PRAVILA ZA JEDNAKOST
TA JE TO DEFINICIJA?
TA JE TO LOGIKA FORMA?
TA JE TO DRVO FORMULE?
TA JE TO ISTINOSNA FORMALNOST?
TA JE TO METEMATIKA DEDUKCIJA?
TA JE TO METAJEZIK?
TA JE TO ALGEBRA?
TA JE TO SINTAKSA?
TA JE TO SEMANTIKA?
TA JE TO VALUACIJA?
TA JE TO TAUTOLOGIJA?
TA SU TO EFEROVSKI VEZNICI?
TA SU TO DE MORGANOVI ZAKONI?
TA JE TO DEDUKCIJA?
TA JE TO HILBERTOVSKI SISTEM?
TA JE TO TEOREMA?
TA JE TO MODEL?
TA JE TO PROMENLJIVA?
TA JE TO SUPSTITUCIJA?
TA JE TO PRENEKSNA NORMALNA FORMA?

* Kombinacije:

ETIKA
1. Sokrat, sudjenje i smrt (Odbrana Sokratova) (Pavicevic)
2. Bentamov utilitarizam (Pavicevic)
3. Znacenje (dimenzije) vrednosnih iskaza (Stojanovic - Savremena metaetika (zakljucak))
1. Platon o pravdi (Pavicevic, Makintajer)
2. Konsekvencijalizam (Singer gl. 19)
3. Herovo shvatanje znacenja moralnog suda (Stojanovic Savremena metaetika)
1. Stoika etika (Pavicevic)
2. Metaetiki termini (relativizam) (Singer gl. 39)
3. Murova kritika utilitalirzma Milov dokaz utilitarizma (Mur Principi etike gl. III)
1. Aristotel o sreci (Pavicevic, Mekintajer)
2. Pojam individualnih prava (Signer gl. 22, Radbruh Filozofija prava)
3. Murova kritika Mila (Mur Principi etike gl. III, Stojanovic Savremena metaetika)
1. Aristotel vrlina (Pavicevic, Makintajer)
2. Razilazenje u moralnim sporovima (Stivenson)
3. Milov dokaz utilitarizma
1. Kant kritika sadrzinskih etika (Pavicevic)
2. Epikur (Pavicevic, Mekintajer)
3. Pojam institucionalne cinjenice (Babic - Serl:jeste-treba)
1. Osnovni eticki pojmovi u antickoj Grckoj (Singer)
2. Metod I moralna teorija (Singer gl. 42)
3. Sumarna pravila i pravila prakse (Rols: 2 pojma pravila)
1. Utilitarizam i sloboda (Babic)
2. Etika racionalnog egoizma (Pavicevic)
3. Serl: jeste- treba (Babic)
1. Utilitarizam i tajno znanje (Primorac, Lok, Donegan)
2. Moderna filozofija morala (Singer)
3. Meta-eticki relativizam (Singer 39, Stojanovic)
1. Nice i etika (Pavicevic, Makintajer)
2. Utilitarizam I faktor neznanja (Primorac, Lok, Donegan)
3. Naturalisticka greska (Mur, Stojanovic , Singer (Naturalizam, gl. 37))
1. Prirodno pravo (Singer gl. 13)
2. Utilitarizam i pravda u kanjavanju (Primorac)
3. Herov imperativizam (Stojanovic Savremena metaetika)
1. Negativni utilitarizam (avoski - Preinaeni utitilarizam)
2. Teorija govornih akata (Ostin u Babic Serl:jeste-treba)
3. Moral i pravo (Redbruh)
1. Bentam u Mil, slicnosti i razlike (Vuko Pavicevic)
2. Savremene deontoloske teorije (Singer gl. 18)
3. Problem univerzalnih moralnih normi Osovska)
1. Instrumentalno i intrinsicno dobro (Mur)
2. Humanitet kao svrha po sebi Kant
3. Makijaveli Monteskje

1. Makijaveli Monteskje
2. Meta-eticki subjektivizam (Singer gl. 38)
3. Intrinsicno I instrumentalno dobro (Mur)
1. Hedonizam (racionalni egoizam) (Pavicevic)
2. Kant
3. Intuicionizam (Singer gl. 36)
1. Univerzalni preskripitivizam (Singer gl. 40)
2. openhauer (Pavicevic)
3. Kategoriki imperativ i zlatno pravilo (Babic)
1. Determinizam i indeterminizam (egzistencijalisti i ostali) (Pavicevic, Makintajer, Singer gl. 47)
2. Utilitarizam, pravila i utilitarizam postupaka (Rols 2 pojma pravila)
3. Meataeticki subjektivizam (Singer gl. 38)
1. Dobro i korisno (Singer gl. 20)
2. Etika prima facie dunosti (Singer gl. 18, Pavievi)
3. Stivensonova metaetika (Stojanovic savremena metaetika)
1. Hjum o prirodi moralnog suda (Makintajer)
2. Psiholoki hedonizam (?? Bentam)
3. Metaetiki intuicionizam (Singer gl.36)
1. Kant o istinoljubivosti i lai
2. Prirodni zakon (Singer gl. 13)
3. Flu i Her - kritika Searla (Babic Searlova teorija govornih akata..)
1. Kant o slobodi
2. Vestermark (Stojanovic Savremena metaetika)
3. Da li je vrlina dokaziva nauciva, sofisti i istorija etike? (Pavicevic, Singer)
1. Kant shvatanje duznosti (Babic O duznosti)
2. Sofisti i etika
3. Normativna etika i meta-etika (Babic pogovor u Savremenoj metatetici)
1. Kant - postulati praktikog uma
2. Platon o vaspitanju
3. Djui
1. Kantovo shvatanje podele duznosti
2. Bentam I Mil, shvatanje utilitarizma
3. Dimenzija znacenja vrednosnog suda
1. Milov dokaz utilitarizma
2. Vestermark
3. Kantovo shvatanje slobode
1. Ciljevi I sredstva revolucionarnih etika- (izmedju ideala I stvarnosti- Stojanovic)
2. Problem moralnog integriteta (Norman)
3. Ubedjivacke definicije (Singer- Stivenson)

ESTETIKA
1. BAUMGARTEN POJAM ESTETIKE (separat)
2. HARTMANLEPO KAO UNIVERZALNI POJAM ESTETIKE (Hartman-Estetika,str 46-48.)
3. ARISTOTEL POJAM PODRAAVANJA (3 lica lepote 113-127.)
4. KROEOVO SHVATANJE LEPOTE
5. HAJDEGER 2 FUNKCIJE UMETNIKOG DELA (Zurovac Umijetnost kao istina i la bia)
6. POJAM STVARALATVA U ISTORIJSKOM POGLEDU
7. HARTMAN (I FOHT) PROBLEM ESTETSKIH VREDNOSTI
8. SARTROV PRINCIP RAZLIKOVANJA POEZIJE I PROZE(Zurovac Umijetnost kao istina i la bia)
9. HEGELOV I ELINGOV ODNOS PREMA UMETNOSTI
10. KANT 4 MOMENTA SUDA UKUSA (3 lica lepote 247-279.)
11. HAJDEGER ODREENJE UMETNOSTI(Zurovac Umijetnost kao istina i la bia)
12. 3 VRSTE LEPOTE,U EMU SE SASTOJE I NJIHOV MEUSOBNI ODNOS, I POEZIS
PRIRODE KAO MOGUI OSNOV ZA NJIHOVO JEDINSTO( iz uvoda u 3 lica lepote i zakljuak)
13. HARTMAN PROCES OPAANJA UMETNIKOG DELA (OPAANJE I i II REDA)
14. LALOOVA KONCEPCIJA LEPOG ( iz 3 lica lepote 439-511.)
15. KLASINE ODREDBE LEPOG IZ 3 LICA LEPOTE (144-159 str.)
16. PLATON PODRAAVANJE (3 lca lepote 93-113)
17. PLATON HIPIJA VEI (3 lica lepote 46-62.)
18. ARISTOTEL TRAGEDIJA
19. KANT O GENIJU ( 3 lica lepote 303-321.)
20. KANT POJAM SVRHOVITOSTI (TELEOLOGIJA) (217-246.)
21. KANT PRIRODNO I UMETNIKI LEPO (281-301.)
22. KANT O UZVIENOM
23. HEGEL SHVATANJE IDEALA
24. HAJDEGER JEZIK KAO GOVOR BIA(Zurovac Umijetnost kao istina i la bia)
25. HAJDEGER POEZIJA KAO DIKTAT BIA (POEZIJA I PESNITVO) (Zurovac Umijetnost kao istina
i la bia)
26. HARTMAN PSIHOLOKA I FENOMENOLOKA ESTETIKA (Hartman-Estetika, 64-67.)
27. HARTMAN SLOJEVI U NEPRIKAZIVAKIM UMETNOSTIMA
28. HARTMAN SLOJEVI U PRIKAZIVAKIM UMETNOSTIMA
29. HARTMAN VRSTE ISTINE U UMETNOSTI
30. HARTMAN I FOHT ODREENJE UMETNIKOG DELA STRUKTURE
31. HARTMAN I FOHT SHVATANJE ESTETIKE
32. FOHT TUMAENJE ESTETSKOG AKTA

FILOZOFIJA POLITIKE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.

Sta je legalitet?
Sta je legitimitet?
Sta je ustav?
Ko su bili pritani i sta je pritanija u staroj Atini? Sta su deme a sta file u staroj Grckoj?
Objasnite sta su to eklesija, helieja i aeropag?
Ko su bili i po cemu su znacajni Klisten, Solon i Perikle (treci, peti i sedmi poredak).
Objasnite Trasimahov stav da je pravicno ono sto odgovara jacemu. Kakav je Platonov
odgovor na ovaj Trasimahov izazov?
Kakav je smisao Platonovog stava da je drzava dusa samo mnogo puta uvecana. Kakvu ulogu
ima ovaj stav u Platonovom argumentu za to da treba biti pravican?
Opisite detaljno Platonovu idealnu drzavu i objasnite smisao koji joj Platon pridaje.
Objasnite Platonovo shvatanje zakona u Drzavi i uporedite ga sa njegovim shvatanjem zakona
u Zakonima. Da li se, po vasem misljenju, ovde radi o dva razlicita ucenja?
Objasnite Aristotelovo shvatanje pravde (N.E. kniga 5).
Objasnite Aristotelovo shvatanje gradjanina (Politika, 1,2 i 3).
Aristotelovo shvatanje drzave kao organskog jedinstva i najsavrsenijeg oblika zajednistva.
Aristotelova kritika Platonove Drzave i Zakona.
Razmotri Platonove i Aristotelove argumente za i protiv komunizma zena, dece i privatne
svojine.
Kriterijumi i elementi Platonove klasifikacije oblika drzavnih uredjenja.
Kriterijumi i elementi Aristotelove klasifikacije oblika drzavnih uredjenja.
Uporedi Platonovo i Aristotelovo shvatanje demokratije.
Aristotelove kontroverze povodom apsolutno, relativno i realno najboljeg oblika
drzavnog uredjenja.
Koja su glavna obelezja prelaska sa tradicije klasicne (anticke) prakticke filozofije na
modernu socijalnu nauku?
Smisao i znacaJ Machiavellijevog Vladaoca kao prevratnog dela moderne politicke misli.
Koristeci matricu Dileme zatvorenika objasnite racionalnost ponasanja individua u
Hobsovom prirodnom stanju.
Objasnite sta je to jus naturalis u Hobsovom Levijatanu, a sta je to lex naturalis. Navedite i
obrazlozite dva fundamentalna Hobsova zakona prirode.
Objasnite Lokovu teoriju saglasnosti kao osnovu za legitimisanje politickog autoriteta. Kada
narod u politickom drustvu po Loku ima pravo na pobunu protiv politickog autoriteta?
Kakva je razlika izmedju Hobsove, Lokove i Rusoove vizije prirodnog stanja i drustvenog
ugovora?
Rusoovo shvatanje suvereniteta i opste volje.
Rusoovo i Kantovo razlikovanje oblika upravljanja i oblika vladavine.
Rusoovo shvatanje demokratije i predstavnistva.
Politicka misao prosvetiteljske epohe (autoritet-um, tradicija-kritika-revolucija).
Kantovo shvatanje odnosa etike i politike (ilustrovano na njegovom odnosu prema pobuni).
Kantova ideja javnog uma (nacelo publiciteta) kao politicki kategoricki imperativ.
Uporedi odnos drzave i drustva u klasicnom liberalizmu, kod Hegela i Marxa.
Marxov naucni socijalizam i nejgovo shvatanje istorije i revolucije.
Tokvil o opasnosti da se demokratija izrodi u tiraniju vecine i merama za njeno sprecavanje.
Mehanicisticka (konstruktivisticka) i organska (naturalisticka) teorija politickih institucija
(Prosvetitelji, Berk, Mil).
Milova kritika paternalizma i ideje o dobrom despotu.
Milovi argumenti u prilog predstavnickoj demokratiji kao idealnom tipu savrsene vladavine.
Navedite Rolsova nacela pravde (sa nacelima prioriteta) i objasnite njihovu sadrzinu. U cemu
se Rols razlikuje od utilitarista?
Objasnite osobine i funkciju Rolsove izvorne pozicije (pocetnog stanja,the original position).
Kakvo je mesto izvorne pozicije u argumentu za Rolsovu normativnu teoriju pravde?
Objasnite pravilo maksimin kao pravilo racionalnog odlucivanja. Objasnite argumente koje
Rols koristi za prihvatanje maksimina kao racionalnog principa odlucivanja u original
position.