Allen Carr Jednostavan nain da se prestane sa puenjem

Prestati sa puenjem je u stvari lako

Predgovor Erika Sera Alen Kar je postao ef raunovodstva 1958. ako je !io "adovoljan profesionalnim #ivotom$ svakodnevno puenje stotinak %igareta ga je deprimiralo. &odine 198'. posle ko "na kog neuspenog pokuaja da snagom svoje volje prestane da pui$ otkrio je ono to je oveanstvo ekalo( The Easy Way to Stop Smoking )Lak nain da se prestane sa puenjem*. +tad ne pui vie i posve,uje se drugim puaima. -jegova vrsta uverenost "asniva se na spektakularnim re"ultatima njegove metode. +d tog trenutka ga smatraju "a strunjaka !roj jedan u pomaganju puaima koji #ele da prestanu sa puenjem. . poetku su puai sa svi/ strana sveta dola"ili u njegov %entar u 0ondonu1 danas njegova mre#a %entara pokriva pet kontinenata$ Prestati sa puenjem je u stvari lako je takodje !est2seler preveden na petnaest je"ika. P3E4&+5+3 -aj"ad$ magino reenje koje su svi puai ekali( ono je trenutno$ efikasno sa 6velikim7 puaima kao i sa 6malim7$ ne i"a"iva nikakvu "naajnu muku "!og nedostatka %igareta$ ne "a/teva nikakvu pose!nu volju$ nema nikakve ve"e sa ok tretmanima$ ne "asniva se ni na trikovima ni na magiji$ ne i"a"iva viak kilograma$ i konano je. Ako ste pua$ dovoljno je da proitate knjigu. Ako ne puite$ ali ste kupili knjigu "!og nekog !liskog$ podstaknite ga da je proita1 ako ne uspete da ga u to u!edite$ proitajte je vi( poslednje poglavlje ,e vam pomo,i da prenesete poruku 8 kao i da spreite svoju de%u )ako i/ imate* da ponu da pue. -e !udite lakoverni$ ak i ako sada tvrde 8 iskreno 8 da se gro"e duvana( sva de%a pre"iru %igaretu pre nego to postanu od nje "avisna. 9a sam puio ': godina i svi moji pokuaji da prestanem da puim su se "avrili neuspe/om. 9edan od moji/ prijatelja$ doktor$ mi je esto ponavljao 6tre!alo !i da prestane da pui7. A moj odgovor je !io uvek isti( 6"nam$ tre!alo !i da prestanem. 6-ije pro!lem u tome da mi to ka#e$ nego da mi pomogne da to uradim7. +noga dana kad sam$ po savetu jednog poslovnog partnera$ otkrio tu metodu u 0ondonu$ s/vatio sam da nikada vie ne,u imati potre!u "a puenjem. Kasnije sam odluio da se usavrim u toj

metodi i otvorio sam 1998. prvi Alen Kar %entar u <arselju. . to do!a$ ona je !ila praktino nepo"nata u naoj "emlji. 4anas$ "a/valjuju,i ovoj knji"i i sastan%ima koje organi"ujemo u naim %entrima i u predu"e,ima$ stotine /iljada puaa je spaeno. =aj !roj se neprestano pove,ava i" dana u dan. Sami puai je reklamiraju$ i ako u ovom trenutku dr#ite ovu knjigu u rukama$ verovatno vam je preporuio neki !ivi pua. +prosti,ete mi to manje priam o Alenu Karu nego o njegovoj metodi$ jer u ovom trenutku$ vi ekate reenje da prestanete da puite. pak kratko o njemu ( kad sam ga prvi put sreo$ !io sam "aprepa,en njegovom odluno,u da pomogne drugim puaima. -epokole!ljiva upornost je i"!ijala i" njegovi/ rei. S/vatio sam kasnije koliko je ta upornost !ila neop/odna da se preva"idju kritike njegovi/ protivnika i svi/ ustaljeni/ miljenja o puenju. 0ino sam se uverio u >ran%uskoj koliko su !ili veliki otpori i koliko je energije i rada !ilo potre!no da se nametne taj novi pristup. ?elim$ uostalom$ da se "a/valim svima onima koji su radili sa mnom na uvodjenju ove metode. &odinama se velika ve,ina ljudi ne suoava sa pro!lemom "dravlja$ nego sa pro!lemom "avisnosti. &lavni doprinos Alen Karovog rada je da to prekine prirodno$ !e" pomo,i ikakvi/ proi"voda. Po"nat mi je rad kojim su se do sada u tom domenu !avili drugi spe%ijalisti. Ali moram da konstatujem da sva literatura o duvanskoj "avisnosti u >ran%uskoj mo#e eventualno da podstakne puae da prestanu$ ali im ne poma#e konkretno da to urade. 9edan doktor pneumolog koji je pratio jedan od moji/ prvi/ sastanaka napisao mi je$ nekoliko mese%i poto je prestao da pui ( 6ova metoda je veoma efikasna$ konano se !avimo vie puaem nego duvanskom "avisno,u7. Primetio sam tokom mog usavravanja koliko se ta metoda "asniva na posmatranju i !io jo i"nenadjeniji konstata%ijom da to je vie praktikujem$ vie uim o "amkama duvana. +d poetka me je oaravala ideja da oslo!odim mnogo!rojne puae te "avisnosti. =renutno$ a posle vie godina !avljenja ovim poslom$ moje "adovoljstvo je neokrnjeno. +va metoda je sada po"nata kao to i "aslu#uje ( mnogi !ivi puai se "ala#u "a otvaranje @entara Alen Kar u >ran%uskoj$ predu"e,a nas po"ivaju da pomognemo "aposlenima u nji/ovom "a/tevu da prestanu sa puenjem$ a velike osiguravaju,e kompanije kao i drutva "a u"ajamno osiguranje predla#u danas svojim lanovima da koriste ovu metodu. Proitajte ovu knjigu do kraja1 ona je spasila milione puaa$ koji su kao i ja ponovo do!ili ukus slo!ode. Erik Ser Predstavnik %entra Alen Kar$ >ran%uska.

'

.5+4 6Izleiu svet od tog zla !igarete7 =o sam govorio mojoj #eni. +na je sa ra"logom mislila da sam skrenuo$ jer me vidjala praktino svake druge godine kako ula#em o"!ilje napore 8 ali u"alud 8 da prestanem da puim. .toliko pre to sam "!og svog "adnjeg pokuaja gorko plakao. 9o jednom nisam uspeo$ posle est mese%i pravog istilita. Plakao sam jer sam mislio da ,u posle ovog pokuaja nastaviti da puim do smrti. =oliko sam energije potroio u tom "adnjem pokuaju da sam mislio da nisam u stanju da se ponovo suoim sa jednim takvim iskuenjem. -everi%a moje #ene je !ila utoliko opravdanija to sam ja to o!e,anje i"rekao upravo poto sam ugasio svoju poslednju %igaretu. -e samo to sam !io i"leen$ nego ,u$ plus$ da i"leim i ostatak sveta. Kada pogledam una"ad$ i"gleda da sam se itavog #ivota pripremao da ra"reim pro!lem "avisnosti od duvana. Aak i teke godine koje sam proveo ue,i$ a "atim rade,i svoje "animanje efa raunovodstva$ !ile su od nepro%enjive pomo,i da ra"golitim tajne "amke duvanske "avisnosti. <isli se da je nemogu,e da se veno varaju svi1 konstatujem da ipak upravo to rade ve, godinama duvanske kompanije. 5erujem takodje da sam prvi koji je "aista s/vatio "amku %igarete. Ako vam se ini da sam arogantan$ "najte da to uopte nisam otkrio ja$ nego okolnosti u kojima sam #iveo. 4an 4 !io je 15. jul 198'. -isam po!egao i" Alkatra"a$ ali "amiljam da su oni koji su to uradili osetili olakanje koje se mo#e uporediti sa onim to sam ja osetio gase,i svoju poslednju %igaretu. S/vatio sam da sam otkrio ono o emu svaki pua sanja( lak nain da se prestane sa puenjem. Poto sam ga ispro!ao na svojim prijateljima i na lanovima moje porodi%e$ !r"o sam postao konsultant sa punim radnim vremenom$ poma#u,i na taj nain drugim puaima da se oslo!ode. -apisao sam prvo i"danje ove knjige 1985. Ba to me inspirisao jedan od moji/ 6neuspeli/ pokuaja7 lik opisan u CC5 poglavlju. Svaku od njegove dve posete meni "avrili smo u su"ama. Dio je tako u"nemiren da mi je !ilo nemogu,e da ga opustim dovoljno da ra"ume smisao moji/ rei. Pomislio sam da je jedini nain da primi moju poruku da je napiem. =ako !i mogao da oda!ere najpovoljniji trenutak da pone da ita$ i to onoliko puta koliko #eli. Piem ovaj uvod povodom o!javljivanja drugog i"danja. &ledam omot( mali natpis podse,a da je to !io !est2seler svake godine otkako se pojavio. <islim na /iljade pisama puaa i" %elog sveta ili pisma nji/ovi/ !li#nji/$ koji mi "a/valjuju to sam je napisao. -a #alost nemam vremena da

odgovorim na sva$ ali svako od nji/ me ispunjava rado,u i samo jedno od nji/ !i opravdalo muku koju sam imao da napiem ovu knjigu. -a moje veliko i"nenadjenje$ nauim svaki dan neto novo o duvanskoj "avisnosti. =o ne spreava osnovnu filo"ofiju knjige da ostane validna. -e nastoje,i da je dovedem do savrenstva$ ima jedno poglavlje koje nikada ne !i/ promenio$ to je poglavlje koje sam najlake napisao$ a sluajno$ koje itao%i najvie %ene( poglavlje CC . +sim mog linog iskustva$ iskustava sa konsulta%ija koje sam davao$ imam i petogodinja iskustva pre prvog o!javljivanja knjige. "mene koje sam uneo u drugo i"danje su tu da pojasne moju poruku$ sa naglaskom na utvrdjenim sluajevima neuspe/a i pokuajem da i/ ra"jasne. 5e,ina ti/ neuspe/a tie se mladi/ ljudi$ koje su doveli nji/ovi roditelji$ ali koji nisu imali nikakvu #elju da prestanu da pue. .speo sam ipak da i"leim F5G nji/. Sluaj totalnog neuspe/a$ onaj sa puaem koji oajno #eli da prestane$ kao ovek opisan u poglavlju CC5$ je vrlo redak. =o me veoma !oli$ a moja nesposo!nost da ga i"leim ne prestaje da me mui. 4o#ivljavam taj neuspe/ kao svoj$ a ne kao neuspe/ puaa$ jer ja nisam uspeo da mu poka#em koliko je lako prestati$ i i"u"etni is/od( da je to do#ivotno. Bnam da svaki pua mo#e lako da prestane da pui$ ak sa "adovoljstvom. -eki od nji/ su ipak toliko o!nevideli od svoji/ predu!edjenja da ne uspevaju to da "amisle( stra/ od prestanka i/ spreava da otvore svoj um$ a nikada ne pripisuju taj stra/ samoj %igareti. -ajve,a korist$ kada se prestane sa puenjem$ je nestanak tog stra/a. Posve,ujem prvo i"danje knjige 61H do ;:G7 tretirani/ oso!a koje nisam uspeo da i"leim. 4o!io sam taj pro%enat neuspe/a prema !roju knjiga koje su mi vra,ene da vratim nova%$ kao to sam garantovao mojim ne"adovoljnim klijentima. 4o!io sam$ otkako sam poeo$ mnogo kritika o mojoj metodi$ ali "nam da ona mo#e da uspe sa !ilo kojim puaem. -aje,a "amerka je( 6"aa metoda nije #ila uspena sa mnom.7 . svojim #alopojkama$ ti puai mi priaju da su radili potpuno suprotno od ve,ine moji/ preporuka i ude se to su nastavili da pue. Bamislite da lutate itavog svog #ivota nekim lavirintom i" koga oajniki tra#ite i"la". 9a imam plan tog lavirinta i$ da vam omogu,im da i" njega i"adjete$ ja vam ka#em ( 6Skrenite levo$ zatim desno$ itd.7 Ako preskoite !ilo koje uputstvo$ !eskorisno je da potujete slede,a 1 ne,ete nikada i"a,i i" tog lavirinta. Prve konsulta%ije o!avljao sam na individualnim sastan%ima. 9edino najoajniji sluajevi su !ili odluili da dodju kod mene i imao sam reputa%iju arlatana. Sada me smatraju strunjakom !roj jedan po pitanju teme i ljudi i" %elog sveta koje dola"e kod mene. Dudu,i da tretiram puae po grupama od osam$ ne uspevam uvek da odgovorim na "a/teve$ a ipak se nigde ne reklamiram. Pogledajte u godinjak$ nigde ne,ete videti nita o duvanskoj "avisnosti.

Pokuavam takodje da primenim moju metodu na druge tipove toksikomanije. Svaki ili skoro svaki sastanak ima nekog !iveg alko/oliara ili !iveg toksikomana )"avisnost od neeg drugog$ ne duvanska*$ ili ak nekog ko u"ima vie droga istovremeno. Poka"alo se da je nji/ lake i"leiti nego puae$ ak i ako nikada ranije nisu prisustvovali sastanku Anonimni/ alko/oliara. +va metoda je efikasna "a svaku vrstu droge. -ajvie me o!es/ra!ruje lako,a sa kojom neki !ivi "avisni%i )puai$ alko/oliari ili /eroinski "avisni%i* padaju ponovo u "amku. -ajpotresnija pisma koja sam do!io dola"e od puaa koji su$ poto su prestali da pue "a/valjuju,i ovoj knji"i ili video kaseti$ koja ide u" nju$ ponovo poeli. Poetna sre,a ustupa mesto sumnji da metoda ne uspe ni slede,i put. Pose!no sam osetljiv na taj pro!lem i #elim da pomognem tim puaima da ponovo prestanu. +!jasniti odnose i"medju alko/ola$ %igarete i drugi/ droga je materija "a %elu jednu knjigu$ na kojoj trenutno radim. -aje,a kritika je da u knji"i ima mnogo ponavljanja. =vrdim da je to namerno1 kako i o!janjavam$ glavni pro!lem nije hemijska navika na nikotin$ nego ispiranje mozga koje i" toga proi"ila"i. 4o"voljavam se!i da naglasim da su oso!e koje se #ale na tu pose!nost upravo one na kojima metoda nije dala nikakve re"ultate. 4a li tu postoji neka ve"aI Kao to sam rekao$ primam mnoga estitanja i neke kritike. . poetku sam !io meta medi%inara$ ali oni su sada moji naj#arkiji navijai. -aime$ !io sam us/i,en kada mi se jedan doktor poverio da !i on !io ponosan da je napisao ovu knjigu. P+&0A509E NAJGORI PUA KOGA A! IKA"A R#O =re!alo je mo#da da ponem doka"ivanjem moje merodavnosti da napiem ovu knjigu. -isam ni doktor ni psi/ijatar. <oje kvalifika%ije su mnogo prikladnije( !io sam pua trideset i tri godine svog #ivota$ puio sam pet pakli%a loi/ dana$ a nikada manje od tri$ oni/ drugi/ dana. Pokuao sam dvanaestak puta da prestanem. 9ednom sam ak prestao est mese%i. Dio sam tada ra"dra#en$ tra#io sam sistematski drutvo puaa da !i/ pokuao da pokupim nekoliko dimova. Ako sam putovao vo"om$ uvek sam u"imao kartu u odeljku "a puae. Ba ve,inu puaa$ pitanje "dravlja se svodi na formulu tipa( 6prestau pre nego to mi se neto slino desi7. Dio sam dostigao taku u kojoj sam "nao da me %igareta u!ija. Patio sam od stalni/ glavo!olja i stalno kaljao. +se,ao sam neprekidna pulsiranja u predelu ela i slepooni%a i iskreno sam mislio da ,e mi glava eksplodirati i da ,u umreti od i"liva krvi u mo"ak. =o me mnogo sekiralo$ ali sam i dalje puio. =oliko$ ak$ da sam !io odustao od !ilo kakve namere da prestanem. -e "ato to sam toliko voleo da

puim. -eki puai su ponekad #iveli u "a!ludi da %ene tu povremenu %igaretu. 9a ne. 9a sam oduvek mr"eo njen miris i ukus$ ali sam mislio da mi %igareta poma#e da se opustim$ da mi daje /ra!rost i poverenje u se!e. .vek sam !io nesre,an kad sam pokuavao da prestanem da puim$ nesposo!an da "amislim podnoljiv #ivot !e" %igarete. -a kraju krajeva$ moja #ena me je poslala kod nekog /ipnoterapeuta. =re!a da pri"nam da sam !io potpuno skeptian. -e "naju,i u to do!a nita o toj dis%iplini$ "amiljao sam neku mistinu oso!u$ sa prodornim oima$ koja klati klatno pred mojim li%em. mao sam sve "a!lude koje o!ino imaju puai u ve"i sa %igaretom$ osim jedne( "nao sam da nisam neko ko je lien volje. Savladao sam sve druge eg"isten%ijalne pro!leme$ ali$ evo$ %igareta je vladala mnome. Po mom miljenju$ /ipno"a ,e primorati moju volju i$ poto u prin%ipu nisam protiv toga )kao mnogi puai$ #eleo sam "aista da prestanem*$ !io sam u!edjen da niko ne,e uspeti da me u!edi da progutam ideju da nemam potre!e da puim. =retman je !io gu!ljenje vremena. Strunjak je pokuao "!irkom pokreta i ra"ni/ drugi/ lekova. -ita nije funk%ionisalo. -isam i"gu!io svest$ nisam pao u trans$ nisam ak pomislio da to uradim$ a ipak$ posle te seanse$ definitivno sam prestao da puim$ i plus$ otkrio sam da je period apstinen%ije veseo. Sada mi$ pre nego to po#urite kod /ipnoterapeuta$ dopustite da rasvetlim jednu va#nu stvar. Jipnoterapija je jedan nain komuni%iranja. Ako upu,ena poruka nije do!ra$ vi ne,ete prestati da puite. =eka sr%a kritikujem doktora kod koga sam !io jer !i/ danas !io mrtav da nisam otiao kod njega. Ali$ to se desilo uprkos njemu$ a ne "a/valjuju,i njemu. -e #elim ni da se stekne utisak da o%rnjujem /ipnoterapiju1 naprotiv$ ja je koristim u mojim sopstvenim konsulta%ijama. <o,na snaga sugestije mo#e da se upotre!i u do!re ili u loe svr/e. -e idite nikada kod /ipnoterapeuta koga vam nije lino preporuio neko koga potujete i kome u potpunosti verujete. =okom ti/ nepodnoljivi/ puaki/ godina$ mislio sam da mi #ivot "avisi od %igarete i !io sam se prepustio smrti pre nego da i/ se odreknem. 4anas$ kada me pitaju da li jo uvek ose,am te apstinen%ijalne muke$ odgovaram uvek isto nikada$ apsolutno nikada$ !a naprotiv. mao sam udesan #ivot i$ ak i da sam umro od duvana$ ne !i/ imao nikakvi/ ra"loga da se #alim. Dio sam veoma sre,an ovek1 neto najni"u"etnije to mi se ikada desilo je to da sam se oslo!odio tog komara$ tog ropstva da #ivim sistematski unitavaju,i svoje sopstveno telo i pla,aju,i tu tu#nu privilegiju veoma skupo. 4opustite mi da odma/ stavim stvari na pravo mesto( ja nisam mistini tip. -e verujem ni u aro!njake ni u !ajke. mam nauni um i ne !i/ mogao da ra"umem neto to mi i"gleda ira%ionalno. Poto sam prestao da puim$ poeo sam da itam dela koja govore o /ipno"i i o duvanskoj

"avisnosti. -ita od onoga to sam proitao nije mi o!jasnilo udo koje mi se desilo. Bato je !ilo tako smeno lako prestati$ kad su mi moji pret/odni pokuaji i"a"ivali nedelje i nedelje mrane depresijeI 4ugo mi je tre!alo da to vidim jasno$ jednostavno "!og toga to sam pristupio pro!lemu sa naopake strane. Pokuavao sam u stvari da o!jasnim "ato mislim da je lako prestati$ dok je pravi pro!lem u tome da se o!jasni "ato puai nala"e da je to teko. +ni aludiraju na strane apstinen%ijalne simptome$ ali kada ja pokuam da i/ se setim$ moram da pri"nam da i/ nisam sreo. -isam ose,ao nikakvu fi"iku patnju. Sve je !ilo u glavi. <oje "animanje je sada da pomognem drugima da prestanu. A to radim sa velikim uspe/om. Pomogao sam da se i"lee /iljade puaa i moram da naglasim to na poetku( osvedoeni pua$ to ne postoji. 9o nikada nisam sreo nekoga ko je !io )ili !olje reeno ko je mislio da je* toliko zavisan kao to sam !io ja. Dilo ko mo#e ne samo da prestane da pui$ nego jo i da to uradi !e" teko,a. . sutini$ jedino nas stra/ tera da nastavimo da puimo$ stra/ da #ivot ne,e nikada vie !iti tako vredan !e" duvana i stra/ od liavanja. . stvari$ nita nije pogrenije od toga. ?ivot je vredniji !e" %igarete$ !eskrajno i na vie naina( energija$ !lagostanje i "dravlje su najmanje od ti/ prednosti. Svi puai mogu da otkriju da je lako prestati 8 ak i viK Sve to tre!a da uradite je da proitate$ otvorenog uma$ %elu knjigu. Lto je !olje ra"umete$ !i,e vam lake da prestanete. ako ne ra"umete$ nego se doslovno pridr#avate uputstava$ i"gleda,e vam isto tako lako da prestanete. A najva#nije od svega( ne,ete #iveti #ale,i toliko "a %igaretom ili ose,aju,i nedostatak. 9edina tajna ,e !iti da sa"nate "ato ste toliko dugo !ili "avisni. -aj"ad$ pre no to udjemo u samu temu$ moram da vas upo"orim da postoje osnovni u"ro%i neuspe/a moje metode( $ Nepridr%avanje uputstava 5eliki !roj itala%a nala"i da je dosadno to to sam toliko odluan u nekim od moji/ preporuka. -a primer$ tra#im od vas da ne pokuavate da smanjite puenje ili da ne koristite "amene koje sadr#e nikotin$ to jest !on!one$ #vaka,e gume$ itd. stiem ovu nepomirljivost jer do!ro po"najem temu. -e poriem da su mnogi ljudi uspeli da prestanu sa puenjem koriste,i takva lukavstva$ ali tvrdim da su uspeli uprkos njima$ ne "a/valjuju,i im. Postoje ljudi koji mogu da vode lju!av stoje,i na ljulja%i$ to ipak nije najlaki nain. Sva moja uputstva imaju isti %ilj( da vam omogu,e da prestanete lako i konano. & !oja o'janjenja nisu 'ila s(va)ena

-e u"imajte nita "dravo "a gotovo. Bapitajte se ne samo o onome to vam ja ka#em$ nego i o vaim linim "apa#anjima i o tome to vas je drutvo nauilo u ve"i sa puenjem. -a primer$ neka se oni koji misle da se radi o jednostavnoj navi%i pitaju "ato mogu lako da se odreknu drugi/ navika 8 ponekad oni/ koje pru#aju ve,e "adovoljstvo 8 a ne ove$ koja nam ostavlja lo ukus u ustima$ kota itavo !ogatstvo i tako je u!istvena. -eka se svako od vas ko misli da %eni %igarete "apita "ato mo#e da savlada druge$ toliko prijatnije navike. Bato morate !e"uslovno da "apalite %igaretu$ "ato paniite ako i/ nemateI P+&0A509E *AKA !#+O"A Svr/a ove knjige je da vas dovede u takvo stanje du/a da ,e va #ivot poeti odma/ sa ose,anjem oduevljenja$ kao da ste se upravo i"leili od neke strane !olesti. 9ednom$ kada se do!ro ispunite takvim stanjem du/a$ to vie vreme prola"i to ,ete !iti i"nenadjeniji to ste puili tako dugo. 5ie ne,ete "avideti puaima$ nego ,ete i/ sa#aljevati. Pravi,u$ u ovoj knji"i$ esto alu"ije na ono to na"ivam klasinom metodom da se prestane sa puenjem. =o nije samo metoda$ nego vie stanje du/a sa kojim tre!a da se pristupi pro!lemu. -eki "!og toga idu na kurseve$ neki odustanu. Bajedniki osnovni momenat je da pua "apoinje svoj nepuaki #ivot sa ose,anjem da se #rtvuje. -a taj nain$ on mora da ula#e gvo"denu volju da stigne do %ilja. -asuprot mojoj$ ova metoda$ koja daje ose,anje da tre!a da se popnemo na Everest$ priprema puaa da se suoi sa "astrauju,im nedeljama$ muen #eljom da "apali %igaretu i pogledom na puae oko se!e. +sim ako niste ve, !ivi pua ili ak nepua$ od sutinske je va#nosti da nastavite da puite do kraja knjige. =o !i moglo da i"gleda kontradiktorno. Kasnije ,u o!jasniti da vam %igareta ne donosi apsolutno nita. . stvari$ najudnije je to$ dok puimo$ gledamo %igaretu pitaju,i se "ato puimo. Samo kada smo je lieni %igareta postaje drago%ena. Smatrajmo "a sada$ svidjalo vam se to ili ne$ da ste svesni toga da ste zavisnik. Dudu,i da ste "avisnik$ vi ne mo#ete nikada da se ose,ate potpuno oputeno i kon%entrisano !e" upaljene %igarete u ustima. -e pokuavajte dakle da prestanete da puite pre no to potpuno "avrite ovu knjigu$ jer ,e se vaa #elja "a puenjem postepeno u!la#iti kako napredujete sa itanjem poglavlja. -e prestajte dok ne proitate sve$ jer !i to moglo da !ude fatalno. Setite se da vi samo tre!a da se pridr#avate uputstava. Pre pet godina$ prilikom prvog o!javljivanja ove knjige$ osim poglavlja CC5 $ 6timing7$ ovo nalaganje da se nastavi sa puenjem do kraja knjige me je najvie frustriralo. Kada sam prestao da puim$ do!ar !roj

meni !liski/ ljudi me imitirao$ samo "ato to sam ja to uradio. <islili su( 6%ko on mo&e to da uradi$ svako mo&e.7 =okom godina$ ja sam$ u" pomo, mali/ lukavstava$ uspeo da u!edim one koji nisu to jo uinili da s/vate koliko je do!ro da se !ude slo!odanK Kada sam prvi put o!javio knjigu$ podelio sam primerke nekoli%ini retki/ i" mog okru#enja koji su jo uvek puili. 3ekao sam im ak da se radi o najdosadnijoj knji"i ikada napisanoj$ oni ,e je proitati jer je napisao prijatelj. Dio sam istovremeno i"nenadjen i povredjen kad sam sa"nao$ nekoliko mese%i kasnije$ da se nisu potrudili da je proitaju do kraja. Aak sam otkrio da moj tadanji naj!li#i prijatelj nije otvorio primerak koji sam mu posvetio i ak ga je poklonio. Dio sam time povredjen$ jer nisam s/vatio stra/ koji ro!ovanje %igareti "adaje puau. =aj stra/ mo#e da po!edi prijateljstvo. . mom sluaju$ to me dovelo skoro do ra"voda. <oja majka je ak jednom pitala moju #enu "ato ne "apreti da me ostavi ako ne prestanem da puim. +va je odgovorila da misli da !i/ je pre ostavio nego da prestanem da puim. -a moju veliku sramotu$ mislim da je !ila u pravu. 4anas s/vatam da mnogi puai ak ne "avravaju knjigu jer misle da ,e prestati kada dodje trenutak. -eki proitaju samo nekoliko redova dnevno da !i do maksimuma odlo#ili proroki dan. Bnam sada da su neki od moji/ itala%a proitali knjigu samo silom i "ato to su i/ terali nji/ovi !li#nji. -ajstranije to mo#e da vam se desi... je da prestanete da puite. Ako sluajno ne prestanete na kraju knjige$ ne,e vam !iti$ u svakom sluaju$ gore nego to vam je sada. Nemate 'a nita da i,-u'ite. a mo%ete sve da do'ijete/ .sput$ ako niste puili nekoliko dana$ ili nekoliko nedelja$ ali niste sigurni da li ste pua$ !ivi pua ili nepua$ nastavite da ne puite dok itate knjigu. . stvari$ vi ste ve, nepua. Sve to nam ostaje je da u!edimo va mo"ak da se slo#i sa vaim telom. -a kraju knjige$ !i,ete sre,ni to ste nepua. . sutini$ moja metoda je potpuno suprotna klasinoj metodi. Klasina metoda se sastoji u tome da navede spisak %igaretini/ mana i na slede,em "akljuku( '%ko mogu da se uzdr&im od !igarete dovoljno dugo$ moja &elja za puenjem e na kraju nestati( )oi u onda da ponovo u&ivam u &ivotu$ oslo#odjen tog ropstva(* =a taka gledita i"gleda logina i ta metoda )ili sve sline metode* omogu,uje svakoga dana /iljadama puaa da prestanu sa puenjem. pak$ sa jednom takvom metodom$ uspe/ je vrlo teko posti,i$ a "!og slede,i/ ra"loga( $ Prestati sa puenjem nije pravi pro!lem. Svaki put kad ugasite %igaretu vi prestajete da puite. <ogu,e je da ,ete jednog dana imati mo,an ra"log da ka#ete 6+eu vie da puim7 8 svi puai ga imaju$ svakog dana svog #ivota$ a svi ra"lo"i su podsti%ajniji nego to mo#emo da "amislimo. Pravi pro!lem je kada$ drugog$ desetog ili /iljaditog dana$ u trenutku sla!osti$ pijanstva ili

1:

ak radosti$ u"mete jednu %igaretu i$ poto se radi o toksikomaniji$ #elite drugu$ "atim jo jednu i ponete ponovo da puite. & +pasnost po nae "dravlje !i tre!alo da nas natera da prestanemo. -a ra%ionalni um nam ka#e 6Prestani$ ti si glup7$ ali$ u stvarnosti$ to nam samo ote#ava "adatak. <i puimo$ na primer$ kad smo nervo"ni. Ka#ite nekom puau da ga to u!ija( prvo to ,e uraditi !i,e da upali %igaretu. ma vie opuaka ispred ,oyal )arsden -ospital )!ritanski na%ionalni %entar "a leenje raka* nego pred !ilo kojom drugom !olni%om .jedinjenog Kraljevstva. 0 Svi ra"lo"i "a prestanak puenja ine taj "adatak te#im$ a to i" dva ra"loga. +ajpre$ oni stvaraju ose,aj #rtvovanja. Pua se ose,a uvek primoranim da ostavi svoju nagradu$ svoju podrku$ porok ili "adovoljstvo 8 kakav god da je kvalitet koji on pripisuje duvanu. .atim$ oni nas teraju da "a!oravimo ra"loge koji nas guraju da nastavimo da puimo. 3a"lo"i koji vas podstiu da prestanete nemaju nikakve ve"e sa ra"lo"ima "!og koji/ puite. Pravo pitanje je( 6.ato &elimo$ zato nam je potre#no da puimo I7 +va 6laka7 metoda "asniva se na ideji da tre!a$ pre svega$ "a!oraviti ra"loge koji nas teraju da prestanemo$ da se suoimo sa pro!lemom %igaretM i da postavimo se!i slede,a pitanja( 1 Lta mi to "naiI ; 4a li mi to "aista predstavlja "adovoljstvoI ' =re!a li da platim toliko skupo samo u %ilju da stavljam stvari u usta i da se u!ijam malo po maloI Potpuno je jasno da vam to ne,e apsolutno nita doneti. 4oputam se!i da naglasim$ ja ne #elim da ka#em da !iti pua ima vie mana nego prednosti1 svi puai to "naju. Jo,u da ka#em da puenje nema nikakve prednosti. 9edina prednost koju je %igareta ikada imala je drutveni plus1 danas$ sami puai smatraju to antidrutvenom navikom. 5e,ina medju njima ose,a potre!u da se ra%ionalno opravda$ ali ra"lo"i koje navode su samo neistine i "a!lude. Prva stvar koju ,emo uraditi je upravo da se otarasimo ti/ "a!luda. . stvari$ vi ,ete s/vatiti da nema nieg to tre!a ostaviti. Postoje$ tavie$ ogromne prednosti da se !ude nepua1 "dravlje i nova% su samo dve od ti/ prednosti. Kada se jednom otarasite la#ne ideje da ,e #ivot !iti manje vredan !e" %igarete$ kada !udete s/vatili da je to /iljadu puta !a suprotno$ kada ose,aj liavanja i nedostatka !ude iskorenjen$ onda ,emo mo,i da se vratimo na "dravlje$ na nova% i na desetine drugi/ ra"loga da prestanemo da puimo.

11

+vo spo"navanje ,e vam pomo,i da dostignete va %ilj( da u#ivate u #ivotu$ oslo!odjeni tog ropstva. P+&0A509E 1A+O J# +#KO PR# +A+I2 Kao to sam pret/odno o!jasnio$ moja lina potinjenost %igareti me je navela da se "a to "ainteresujem. Kada sam uspeo da prestanem sa puenjem$ to mi je i"gledalo magino. =okom moji/ pret/odni/ pokuaja$ ostajao sam nedeljama u stanju totalne depresije. ako sam mogao neki/ dana da se smatram veselim$ vrlo !r"o sam ponovo padao u neraspolo#enje. Kao da sam se$ poto sam snagom ruku uspeo da se popnem u" neku kli"avu liti%u$ pri!li#io vr/u na do/vat ruke$ a onda se okli"nuo do dna. -a kraju$ pokleknete i upalite %igaretu1 ona ima ku#an ukus i vi u"alud pokuavate da o!jasnite se!i ta vam je !ilo da to uradite. 9edno od pitanja koje postavljam stalno puaima pre nego to ponu konsulta%ije je( 6/elite li da prestanete da puiteI7 =o je$ u i"vesnom smislu$ glupo pitanje. Svi puai )ak i oni koji su lanovi udru#enja "a od!ranu puaa* !i voleli da prestanu. Ako !ilo kom osvedoenom puau postavite slede,e pitanje( 60ad #iste mogli da se vratite pre trenutka kad ste postali zavisni$ sa znanjem koje sada imate$ da li #iste poeli da puite17$ on vam uvek odgovara( 6ne7. Ako pitate naj"avisnijeg puaa 8 onog koji ni ne pomilja da mu to unitava "dravlje$ koji se ne sekira "!og pada standarda koji se deava puaima i ko mo#e se!i finansijski da dopusti da pui )nema i/ jo mnogo$ u poslednje vreme* 8 62a li #iste preporuili vaem sinu da puiI7$ odgovor ostaje( 6+e$ naravno.7 Svaki pua ima utisak da ga je spopalo neto djavolsko. Prvi/ dana i"javljuju( 6Prestau$ ne danas$ nego sutra.7 -a kraju krajeva$ dodje se do stadijuma kada se misli da vie nemamo volje$ ili da u %igareti ima neeg neop/odnog da ulepa #ivot. Kao to sam ranije rekao$ pro!lem nije u tome da se o!jasni "ato je lako da se prestane$ nego "ato je to teko. . stvari$ pravi pro!lem je da se o!jasni "ato se poinje sa puenjem ili "ato su$ u neko do!a$ puai predstavljali vie od H:G popula%ije. Sam kon%ept %igarete je "agonetka. 9edini ra"log "!og kog poinjemo da puimo je to to rade ve, /iljade ljudi. A ipak$ svaki od nji/ #ali to je poeo$ i uverava nas da je to gu!itak vremena i nov%a. -e mo#e se "aista verovati da oni u tome nemaju nikakvog "adovoljstva. 4odajemo to injeni%i da smo odrasli i jako se trudimo da postanemo "avisni. Provodimo onda ostatak #ivota u prianju naoj de%i da nas ne imitiraju i da pokuaju da nas "austave.

1;

Provodimo takodje ostatak naeg #ivota pla,aju,i veoma skupo. +naj ko pui u proseku dvadeset %igareta dnevno$ potroi ;5 ::: evra tokom svog #ivota. Lta radimo sa tim nov%emI )-ajmanje "lo !i !ilo da nastavimo da ga !a%amo u kantu "a sme,e.* <i ga u stvari stalno koristimo$ da "akrimo plu,a kan%erogenim smolama$ da "apuimo arterije i da se trujemo i" dana u dan. Smanjujemo dovod kiseonika u nae organe i mii,e$ postajemo sve umrtvljeniji. +sudjujemo same se!e na "ama"an #ivot$ lo da/$ po#utele "u!e$ i"gorenu ode,u$ ku#ne pepeljare i gnusan !a"d /ladnog dima. =o je ropski #ivot. Provedemo pola naeg vremena ose,aju,i se frustrirano$ !ilo "ato to nam drutvo !rani da puimo )u %rkvama$ !olni%ama$ kolama$ po"oritima$ metrou$ itd.*$ ili "ato to pokuavamo da smanjimo ili prestanemo sa puenjem. +statak vremena$ puimo jer to "namo$ ali !ismo vie voleli da to ne radimo. Kakva je onda to ra"onoda koja vam se gadi dok se njome !avite$ a koja vam smrtno nedostaje kada prestanete sa timI Aitavog vaeg #ivota$ polovina drutva vas tretira kao neku lepro"nu vrstu i$ jo gore$ pre"ire inteligentno i pametno !i,e kakvo ste vi. Svaki put kada grekom proita preporuke u ve"i sa "dravljem$ svaki put kada se nakalje ili kada ima pro!leme sa disanjem$ svaki put kada neko napravi alu"iju na njegov lo da/$ svaki put kad je u nekom drutvu jedini pua$ pua se pre"ire. +n se mr"i i svaki put kad je dan !or!e protiv puenja$ ili neka kampanja "a prevan%iju kan%era. ?ive,i sa tim "astrauju,im kontradiktornostima koje mu podrivaju du/$ ta dakle do!ija po"itivno i" togaI Apsolutno nita/ BadovoljstvoI .#ivanjeI +putanjeI PodrkuI Podsti%ajI =o su samo "a!lude$ osim ako vi ne smatrate da injeni%a da nosite tesne %ipele da !iste u#ivali u trenutku kad i/ skinete donosi !ilo kakvo "adovoljstvoK Kao to sam ranije upo"orio$ pravi pro!lem je pokuati o!jasniti ne samo "ato puai imaju velike teko,e da prestanu$ nego ta i/ je ini%ijalno dovelo do puenja. 5i ,ete mo#da se!i re,i( 6Lepo je to$ ali kad ste ve u vlasti !igarete$ veoma je teko oslo#oditi je se.7 Bato je dakle to tako teko$ ta nas u startu nagoni da puimoI Puai %elog svog #ivota tra#e odgovore na ova pitanja. -eki tvrde da je to "!og mo,ni/ apstinen%ijalni/ simptoma. . stvari$ pravi simptomi nedostatka nikotina su tako laki )vidi poglavlje 5 * da je najve,i deo puaa #iveo i umro$ a da ak nije s/vatio da je !io drogiran. 4rugi smatraju da su %igarete veoma prijatne. =o je pogreno. =o su apsolutno ku#ni predmeti. Pitajte !ilo kog puaa koji veruje da pui i" "adovoljstva da li !i prestao da pui kad ne mo#e vie da nadje svoje uo!iajene %igarete i koji ima samo jednu marku koju ne voli. Puai vie vole da pue staro trulo u#e nego da apstiniraju. Badovoljstvo nema tu nikakve ve"e. 5olim jastoga$ ali nisam nikada doao do take kada !i/ se etao sa dvadeset jastoga o!eeni/ oko vrata. ma mnogo drugi/ stvari u

1'

#ivotu koje volimo kada i/ imamo$ ali koji/ se ne ose,amo lieni u nji/ovom odsustvu. 4rugi istra#uju du!oke psi/oloke ra"loge$ govore,i o 63rojdovskom sindromu7$ o 6zameni za majinu dojku7. =o je$ ustinu$ potpuno o!rnuto. +!ino poinjemo da puimo da !ismo poka"ali da smo odrasli i "reli. .mrli !ismo od sramote da sisamo sisu na javnom mestu. 4rugi opet misle da je to o!rnuto i da$ uvlae,i dim i i"duvavaju,i ga kro" no"drve$ to proi"vodi 6mao7 efekat. -i ovaj ra"log ne stoji. @igareta u u/u !i !ila najsmenija. A koliko jo smenije da aljemo kan%erogene smole direktno u plu,aI 4rugi naj"ad ka#u( 6to mi upoljava rukeK7. Bato je onda paleI 6To je oralno zadovoljstvoK7 Bato je onda paleI 6To je oseaj dima koji mi silazi u plua.7 9edno stravino ose,anje 8 to se "ove guiti se. =rideset i tri godine je ra"log koji sam navodio !io da me to oputa$ da mi daje poverenje i /ra!rost. Bnao sam i da me to u!ija da me kota itavo !ogatstvo. Bato nisam otiao kod nekog doktora da mu tra#im da mi prepie neko drugo sredstvo "a oputanje$ neko drugo sredstvo da mi povrati /ra!rost i poverenje u se!eI -isam otiao jer sam "nao da !i mi neto predlo#io. =o$ dakle$ nije !io ra"log$ to je !ilo moje opravdanje. -eki ka#u da pue "ato to to rade i nji/ovi prijatelji. 4a li ste i vi toliko glupiI Ako je tako$ molite se da vai prijatelji ne ponu da seku se!i glavu kada i/ "a!oliK <nogi puai koji se po"a!ave pitanjem "akljue da je to$ na kraju krajeva$ sasvim jednostavno navika. =o nije "aista o!janjenje$ ali$ !udu,i da smo odstranili sva uo!iajena ra%ionalna o!janjenja$ to je jedino mogu,e opravdanje koje ostaje. -a #alost$ njemu nedostaje logike koliko i drugima. Svakog dana menjamo navike$ i naputamo neke itekako prijatne. <oje navike is/rane su i" vremena kada sam puio. -e dorukujem$ niti ruam1 imam samo jedan o!rok$ uvee. pak$ na odmoru$ moj omiljeni o!rok je doruak. Aim se vratim sa odmora$ ponovo se vratim uo!iajenom ritmu !e" iole napora. Bato da nastavimo da #ivimo sa nekom navikom koja nam ostavlja lo ukus u ustima$ koja nas u!ija$ koja nas kota itavo !ogatstvo$ koja je prljava i od!ojna i koje !ismo$ svakako$ /teli da se oslo!odimo$ kad je dovoljno da to prestanemo da radimoI Bato je to toliko tekoI +dgovor je da to nije teko. =o je ak smeno lako. Kada !udete s/vatili prave ra"loge koji vas nagone da puite$ presta,ete to da radite 8 to je sve. A posle najvie tri nedelje$ jedina "agonetka ,e !iti da sa"nate "ato ste$ "!og ega$ mogli da puite toliko dugo. Nastavite itanje333 5 P+&0A509E

1E

KO4NA 1A!KA Bavisnost od duvana je najtananija i najko!nija klopka koja postoji. Aovek ne !i ak mogao ni da pojmi jednu tako genijalnu "amku. -a poetku$ ta nas dovodi do puenjaI Jiljade ljudi koji to ve, rade. Sigurno$ oni nas upo"oravaju da je to odvratna navika koja i/ kota itavo !ogatstvo i koja ,e i/ na kraju unititi1 ali mi ne mo#emo da pri/vatimo da oni u tome ne nala"e nikakvo "adovoljstvo. 9edna od ganutljivi/ strana %igarete je #ar sa kojim se trudimo da padnemo pod njen uti%aj. =o je jedina "amka u prirodi koja nema nikakav mama%$ nikakvo pare sira da privue eventualne #rtve. =u klopku ne ini tako efikasnom velianstveni$ nego ku#ni ukus %igarete. Kad !i ta prva %igareta !ila divna$ to !i pro!udilo nae sumnje i mi$ inteligentna !i,a$ s/vatili !ismo ra"loge koji nagone polovinu odraslog stanovnitva da se na taj nain truje. Ali$ poto nam ta prva %igareta ostavi tako lo utisak$ mi verujemo da smo sigurni da nikada ne,emo od nje postati "avisni i u!edjeni smo da ,emo$ poto u tome ne nala"imo "adovoljstvo$ prestati kad god po#elimo. =o je jedina droga koja vam ne do"voljava da s/vatite ta vas je nagnalo da je u"mete. 4ea%i uglavnom poinju jer /o,e da i"gledaju mu#evno 8 u stilu Jemfri Dogarta ili Klinta stvuda. Poslednja stvar koju osetite sa prvom %igaretom je da ste 6opasan tip7 ( ne usudjujete se da progutate dim i$ ako ikada uspete$ ponete da imate vrtoglavi%e$ i ose,ate se !olesno. ?elite pre svega da se udaljite od drugi/ i da se oslo!odite te gadosti. Ba #ene$ %ilj je da i"gledaju moderno i sofisti%irano. Sve smo i/ videli kako povlae sitne dimove i" svoje prve %igarete$ apsolutno smenog i"gleda. Kada su dea%i konano nauili da i"gledaju opasno$ a devojke sofisti%irano$ svi su "a#alili to su jednog dana poeli da pue. Provedemo onda ostatak naeg #ivota pokuavaju,i da o!jasnimo se!i "ato smo poeli$ u odvra,anju nae de%e da to ponu a$ kada imamo /ra!rosti$ pokuavaju,i da se i"vuemo i" "amke. Poto je ona veoma do!ro osmiljena$ mi pokuavamo da prestanemo tek tokom stresni/ perioda u naem #ivotu$ tek kad se taj stres tie naeg "dravlja$ novani/ pro!lema ili kad nam je$ sasvim jednostavno$ dosta da se ose,amo kao ro!ovi. 4akle$ od samog poetka$ na stres raste$ "!og tesko!e koju prou"rokuje nedostatak nikotina$ tesko!e od koje puai pose!no strepe. Pro!lem je to sada moramo da se u"dr#avamo od onoga na ta smo navikli da raunamo u takvim situa%ijama )to jest nae stare podrke$ %igarete*. Posle nekoliko dana muenja$ odluujemo da je trenutak da prestanemo !io vrlo loe oda!ran. =re!a svakako da saekamo neki period !e" stresa da !ismo mogli da prestanemo da puimo u !oljim okolnostima. $

15

im se takva prilika uka#e$ ra"lo"i da se prestane sa puenjem odla"e u dimK Aesto$ ak$ taj period nikada ne dodje$ jer mislimo da nai #ivoti neminovno te#e da postanu sve stesniji. Aim napustimo porodino krilo$ prirodni pro%es je da se oku,imo$ da po"ajmljujemo pare$ da imamo de%u$ da preu"imamo sve vie i vie profesionalni/ odgovornosti$ itd. Sve to je takodje "a!luda( istina je da su najstresnije godine naeg #ivota !ile godine naeg najranijeg detinjstva i adoles%en%ije. <i smo skloni da meamo odgovornost i stres. ?ivot puaa postaje automatski stresniji$ jer i/ duvan ne oputa$ jer on ne odstranjuje stres kako drutvo #eli da mislimo. .pravo je suprotno( duvan vas ini jo nervo"nijim i stresiranijim. Svaki pua je kao neko ko je i"gu!ljen u gigantskom lavirintu. Aim u njega udjemo$ na um postaje "amagljen i nejasan i mi provedemo ostatak naeg #ivota nastoje,i da se i" njega i"vuemo. <nogi od nas konano uspeju u tome$ esto da !i kasnije upali u istu "amku. 9a sam proveo trideset i tri godine svoga #ivota pokuavaju,i da nadjem i"la" i" lavirinta. Kao svim puaima$ nita mi tu nije !ilo jasno. pak$ sti%ajem neuo!iajeni/ okolnosti$ od koji/ nijedna ne tre!a da !ude pripisana meni$ tra#io sam da sa"nam "ato mi je toliko dugo i"gledalo teko da prestanem i "ato sam konano to uradio sa toliko lako,e i "adovoljstva. +tkako sam prestao sa puenjem$ moj /o!i$ a kasnije i moje "animanje su !ili da prouavam mnogo!rojne "agonetke u ve"i sa %igaretom. =o je slo#ena i fas%inantna slagali%a koju je$ kao i 3u!ikovu ko%ku$ praktino nemogu,e reiti. pak$ kao i sve mo"gali%e$ to postaje vrlo lako kada se "na do!ra metodaK 9a "nam reenje da vas oslo!odim !e" teko,a od potinjavanja %igareti. Pomo,i ,u vam da pronadjete i"la" i" lavirinta i da vas uverim da se nikada tamo ne vratite. Sve to vi tre!a da uradite je da pratite uputstva. -ajmanji pogrean korak$ i ostatak uputstava ,e vam !iti !eskoristan. Avrsto sam uveren da !ilo ko mo#e da prestane da pui sa velikom lako,om$ ali najpre tre!a da utvrdimo neke injeni%e. -e$ ne govorim o stranim "lodelima duvana. Bnam da i/ vi ve, "nate$ a ima$ svakako$ dosta dostupni/ informa%ija na tu temu( da je to !ilo odluuju,e da prestanete sa puenjem$ vi !iste to ve, uradili. +no to ja /o,u da utvrdim pre svega je "ato mislimo da je teko da prestanemo. 4a !ismo dali neki odgovor na ta pitanja$ potre!no je da "namo "ato nastavljamo da puimo. 5 P+&0A509E 1A+O NA +A5*JA!O "A PUI!O2 Svi mi poinjemo da puimo i" !e"naajni/ ra"loga$ uglavnom "!og mimikrije$ u drutvenim povodima$ ali$ kad smo se jednom u/vatili u "amku$ "ato nastavljamoI

1H

-ijedan pua ne "na "ato pui. Kad !i "nao pravi ra"log$ on ne !i puio. Pitao sam /iljade puaa tokom moji/ seansi. Pravi ra"log je istovetan "a svakog puaa$ ali ra"nolikost odgovora je !e"granina. <islim da je ta etapa u mojim konsulta%ijama naj"a!avnija$ ali istovremeno jedna od najpatetiniji/. Svi puai "naju du!oko u se!i da se ponaaju kao im!e%ili. +ni vrlo do!ro "naju da pre nego to su pali u potinjenost %igareti $ nisu imali nikakvu potre!u da pue. Skoro svi se se,aju da im je prva %igareta imala ku#an ukus i da su morali da se potrude da postanu pravi pokloni%i. -ajnesnosnije je to oni ose,aju da nepuai ne gu!e apsolutno nita i da im se ak podsmevaju )naroito u dane #ez duvana*. pak$ kao i drugi$ puai su ljudska !i,a$ pametna i ra%ionalna. +ni su svesni da i"la#u svoje "dravlje ogromnim ri"i%ima i da troe !ogatstvo na %igarete tokom svog #ivota. Bato im je neop/odno da nadju ra%ionalno o!janjenje koje opravdava nji/ovu naviku. Pravi ra"log koji nas nagoni da nastavimo da puimo je vrlo veta kom!ina%ija dva faktora o kojima ,u vie govoriti u dva slede,a poglavlja. =o su( $6 ,avisnost 78i,i9a6 od ni9otina. &6 psi(olo9a ,avisnost: pravo ispiranje mo,-a 5 P+&0A509E 1A5I NO + O" NIKO+INA 4uvan sadr#i jednu drogu$ nikotin$ jedan uljani i !e"!ojan sastojak koji kod puaa i"a"iva "avisnost. Lto se nai/ sa"nanja tie$ to je droga u iju se vlast pada naj!r#e )"a!oravimo %ra%k...*1 u nekim sluajevima$ samo jedna %igareta je dovoljna. Svaki dim %igarete isporuuje mo"gu$ preko plu,a i krvni/ sudova$ malu do"u nikotina ije je delovanje jo !r#e od delovanja do"e /eroina koju narkoman u!ri"gava u venu. Ako povuete dvadeset dimova i" vae %igarete$ to ,e !iti dvadeset do"a droge koju primate sa samo tom jednom %igaretom. -ikotin je droga sa vrlo !r"im delovanjem. Posle jedne popuene %igarete$ njen postotak u krvi se smanji otprilike na pola "a manje od trideset minuta$ a na tri etvrtine "a manje od jednog sata. =o o!janjava to se prosena potronja kre,e oko dvadeset %igareta dnevno. Aim pua ugasi %igaretu$ nikotin !r"o naputa njegov organi"am i on ponovo poinje da ose,a nedostatak nikotina. <oram odma/ da rasprim jednu estu "a!ludu u ve"i sa tim efektima pomanjkanja. Puai pove"uju taj nedostatak sa stranim traumama od koji/ pate kada pokuaju$ ili su primorani$ da prestanu da pue1 ta trauma

1F

je pre svega mentalna1 pua se ose,a lienim svog "adovoljstva$ svoje podrke. 5rati,u se kasnije na to. . stvarnosti$ pravi simptomi nikotinske apstinen%ije su tako lagani da je najve,i deo puaa #iveo i umro ne primetivi ak da su !ili narkomani. Kad koristimo i"ra" zavisnost od nikotina$ mislim jednostavno na injeni%u padanja u puaku naviku( 5e,ina puaa smatra da su droge strane$ a ipak su istinu govore,i narkomani. Sre,om$ radi se o drogi koje mo#emo da se oslo!odimo vrlo lako$ ali tre!a najpre pri/vatiti injeni%u da si narkoman.

Nema 8i,i9o- 'ola u simptomima ni9otins9o- pomanj9anja3 Radi se samo o ose)aju pra,nine. nemira. ose)anju da nam neto nedostaje1 to o!janjava to toliko puaa
pove"uju "avisnost od duvana sa injeni%om da imaju ime da "aposle ruke. Ako se to stanje pomanjkanja produ#i$ pua postaje nervo"an$ u"nemiren$ gu!i sigurnost i postaje ra"dra#ljiv. =o je kao da ste gladni 8 ali otrova$ nikotina. Ba manje od sedam sekundi poto smo upalili %igaretu$ sve# nikotin ve, deluje i nekontrolisana #elja je utoljena$ i"a"ivaju,i tako ose,aj oputanja i poverenja koje %igareta omogu,uje puau. =okom nai/ prvi/ pokloniki/ dana$ ti simtomi pomanjkanja i nji/ovog olakanja su tako ne"natni da mi nismo ak ni svesni nji/ovog postojanja. Kada ponemo da puimo redovno$ mislimo da ,e se oni i"nenada pojaviti$ !ilo "!og toga to smo uspeli da pro%enimo realno %igaretu$ ili "ato to smo stekli naviku. stina je da smo ve, u njenoj vlasti1 mi ne s/vatamo$ ali to malo nikotinsko udovite se ve, smestilo unutar naeg stomaka i tre!a ga u!udu,e /raniti. Svi mi poinjemo da puimo i" glupi/ ra"loga. -iko to ne mora da radi. 9edini ra"log "!og kojeg svako nastavlja$ !ilo da je povremeni ili stalni pua$ je to mora da /rani to malo udovite. -a odnos sa %igaretom i"nosi na videlo itav ni" paradoksa. Svaki pua je svestan da je im!e%il i "na da ga je ulovilo neto djavolsko. <islim ipak da je najpatetiniji vid %igarete taj da je "adovoljenje koje pua i" nje do!ije umiruju,e "adovoljstvo i telesna smirenost pre no to padne u vlast duvana. sti je ose,aj kada vam "avija komijin alarm %elog dana. Kada !uka prestane$ i"nenada osetite velianstven ose,aj mira i smirenosti. 3adi se u stvari manje o miru$ a vie o kraju u"nemirenja. . godinama kada ula"imo u taj "aarani krug duvana$ telesni ra"voj je "avren$ to jest telo je dostiglo svoje konano stanje. <i onda u njega

18

silom u!a%ujemo do"u nikotina. Aim "avrimo jednu %igaretu$ nikotin poinje da naputa nae telo i mi onda osetimo prve simptome pomanjkanja 8 ne istinski !ol$ samo ose,aj pra"nine. <i ga nismo ak ni svesni$ ali nikotin deluje kao esma koja kaplje kap po kap u na organi"am. -ai ra%ionalni umovi to ne ra"umeju. +ni "a tim nemaju potre!u. Sve to mi "namo je da nam tre!a %igareta1 kada je "apalimo$ #elja nestaje i mi ponovo postajemo "adovoljeni tokom nekoliko minuta i sigurni u se!e kao to smo !ili pre no to smo postali puai. =o "adovoljenje je samo privremeno jer$ da !iste u!la#ili tu #elju$ morate da isporuite vie nikotina u vae telo. Aim ugasite %igaretu$ #elja se ponovo vra,a i krug je "atvoren. =o je do#ivotni lana% 8 osim a9o -a ne pre9inete. Bavisnost od duvana mo#emo uporediti sa injeni%om da nosimo isuvie tesne %ipele samo da !ismo osetili "adovoljstvo kad i/ i"ujemo. ma tri osnovna ra"loga "!og koji/ puai ne vide stvari na taj nain( $ -ema prepo"natljivog fi"ikog !ola$ to je samo utisak. & 4roga deluje svojim odsustvom. Bato je teko oslo!oditi se !ilo koje droge. Kad ne puite vi patite( ne smatrate da je %igareta odgovorna. Kad je "apalite$ odma/ vam je lake( tako ste potpuno prevareni$ i"jednaavaju,i %igaretu sa nekim "adovoljstvom ili oslon%em. 0 Podvrgnuti smo od rodjenja neverovatnom ispiranju mo"ga. Pre nego to ponemo da puimo$ ne "namo "a tu potre!u1 pri/vatamo ipak$ !e" !oja"ni i i"nenadjenja$ nakon tekog pro%esa uenja$ da nam %igareta daje oslona% )taku* ili ak "adovoljstvo. <i ak vie i ne pomiljamo da tu injeni%u dovedemo u pitanje. <i smo sada medju sreni!ima i" grupe puaa. <o#emo da iskoristimo priliku da rasprimo i druge "a!lude koje kru#e u ve"i sa duvanskom "avisno,u. =o nije navikaK <i stiemo ra"ne vrste navika tokom #ivota$ od koji/ neke vrlo prijatne. Kad !i se "avisnost od duvana ograniila na naviku$ mi !ismo morali$ "!og mnogostruki/ mana koje on ima )pose!no njegov lo ukus$ opasnost po nae "dravlje$ njegova %ena stalno sve ve,a i ve,a$ jednostavna injeni%a da smo svesni da je to odvratno i da !ismo voleli da ga se oslo!odimo...*$ da prestanemo sa puenjem !e" ikakvog pro!lema. Bato nala"imo da je to toliko tekoI +dgovor je da se ne radi o navi%i$ nego o "avisnosti od droge. =rudimo se da nauimo da #ivimo sa njom. Ali pre nego to postanemo svesni toga$ mi redovno kupujemo %igarete i one su nam neop/odne. Panika nas o!u"me kada i/ nemamo vie$ i postepeno$ naa potronja se vremenom pove,ava. Kao i "a sve droge$ to pove,avanje proi"ila"i i" injeni%e da nae telo te#i da postane imuno na nikotin. Posle dosta kratkog perioda$ %igareta

19

prestaje da potpuno olakava pomanjkanja koja stvara1 tako se$ pale,i %igaretu$ vi ose,ate !olje nego nekoliko trenutaka ranije$ ali ste u stvari manje oputeni nego da nikada niste puili$ a to ak "a vreme dok vam je %igareta u ustima. =aj fenomen je jo smeniji od noenja isuvie tesni/ %ipela$ jer ovde opstaje jedan neprestani !ol koji raste$ ak i kad vie ne nosite %ipele. +va situa%ija je jo gora$ jer kad ugasite %igaretu$ nikotin !r"o i"vetri i" organi"ma i u stresnim situa%ijama pua i" tog ra"loga pui %igaretu "a %igaretom. -avika ne postoji. stinski ra"log "!og kojeg pua nastavlja da nosi svoj krst je to malo udovite nastanjeno u njegovom stomaku. +n mora sada da ga /rani. Sam pua odluuje dokle ,e to da radi1 postoje etiri vrste situa%ija ili nji/ova medjuso!na kom!ina%ija "!og koje ,e se to desiti. =e situa%ije su( "osada ; 9on<entra<ija( 4ve radikalno suprotne situa%ijeK tres ; oputanje( 4ve radikalno suprotne situa%ijeK Koja aro!na droga mo#e odjednom da ima suprotni efekat od onoga koji je imala nekoliko trenutaka ranijeI Ako ra"mislite o tome$ koji drugi tipovi situa%ija postoje u vaem #ivotu$ osim snaI stina je da %igareta ne olakava ni dosadu ni stres$ niti pospeuje kon%entra%iju ili oputanje. =o je samo privid. -ikotin nije samo droga$ on je i veoma mo,an otrov$ pose!no se koristi u insekti%idima )pogledajte renik*. Kad !i vam nikotin koji sadr#i jedna %igareta !io direktno u!ri"gan u venu$ on !i vas u!io. . stvari$ %igareta nam isporuuje i druge otrove$ kao to je ugljen monoksid. . sluaju da ra"miljate o prelasku na lulu ili na %igaru$ "najte da se sadr#aj ove knjige odnosi na sve o!like duvanske "avisnosti. 0judsko telo je sigurno najsavreniji organi"am na naoj planeti. -ijedna #ivotinjska vrsta$ ak ni %rv ili najni#a ame!a$ ne mogu da pre#ive ako ne prave ra"liku i"medju "drave /rane i otrova. =okom pro%esa prirodne selek%ije koji je trajao milionima godina$ na organi"am i na um su nauili da prave ra"liku i da se oslo!ode otrova. <iris i ukus %igarete su od!ojni svakom ljudskom !i,u pre nego to padnu u podanitvo %igareti. Ako dunete duvanski dim u li%e !ilo kojoj #ivotinji ili !ilo kom detetu )pre nego to se navikne*$ kalja,e i pljuvati. Kada smo puili tu prvu %igaretu$ uvlaenje dima nas je teralo da kaljemo. <i smo ipak nastavili da puimo$ toliko da osetimo muninu ili ak da se ra"!olimo. =o nas je na organi"am upo"oravao( 6Prestani. to je otrov/7 . tom kljunom trenutku se esto odluuje da li ,emo postati puai

;:

ili ne. Potpuno je pogreno re,i da samo fi"iki i mentalno sla!e linosti postaju puai. Sre,ni%i$ to su oni koje je to prvo iskustvo uverilo da ne nastave1 fi"iki$ nji/ova plu,a nisu mogla da podnesu taj tretman i oni su "auvek i"leeni. +sim ako$ druga mogu,nost$ nisu mentalno spremni da podnesu to teko uenje( da pokuaju da uvuku dim !e" kaljanja. Ba mene je to najtraginije( kojom snagom se upinjemo da postanemo "avisni%i. Bato je tako teko da adoles%enti prestanu da pue. 9er se oni jo uvek ue da pue$ jer jo uvek misle da su %igarete odvratne$ misle da mogu da prestanu kad /o,e. Bato ne #ele da nas sluajuI Bato mi nismo /eli da sluamo nae roditeljeI <nogo!rojni puai misle da vole ukus i miris duvana. =o je samo "a!luda. . stvari$ sve to mi radimo kada uimo da puimo je navikavanje organi"ma da postane imun na lo ukus i taj miris da !ismo mi mogli da imamo nau dozu$ kao /eroinski "avisni%i koji nala"e da je prijatno da se !odu. Simptomi pomanjkanja /eroina su i"u"etno teki i narkoman voli u stvari ritual kojim olakava nedostatak. Pua ui da preva"idje reak%ije svog tela na efekte dima$ da !i imao svoju do"u. Pitajte !ilo kog puaa koji misli da pui samo i" "adovoljstva da li ne !i puio ako nema vie svoju uo!iajenu marku %igareta$ da ima na raspolaganju samo neku marku koje se gro"i. Puai !i vie voleli da pue staro trulo u#e nego da apstiniraju1 oni ,e se "adovoljiti motanim %igaretama$ mentol %igaretama$ %igarama ili lulom1 na poetku$ ukus je ku#an$ ali$ ustrajno,u$ nauimo da ga volimo. -eki ak nastave da pue i kad su pre/ladjeni$ kad imaju grip$ kad i/ !oli grlo$ kad imaju !ron/itis ili emfi"em. Badovoljstvo nema nikakve ve"e s tim. Kad !i to !ilo tako$ niko ne !i puio vie od jedne %igarete. Postoje ak /iljade !ivi/ puaa "avisni/ od oni/ #vaka,i/ guma sa nikotinom koje su im nji/ovi doktori prepisali i mnogi od nji/ pue jo uvek. =okom moji/ seansi$ neki pa%ijenti$ "astraeni idejom da su !ili drogirani$ misle da ,e im to sa"nanje jo vie ote#ati "adatak. . stvari$ svest o tome je veoma do!ar pred"nak$ a to i" dva ra"loga( $ 3a"log "!og kojeg mnogi od nas nastavljaju da pue je to$ iako "namo da ima vie mana nego vrlina$ mi verujemo da ima neeg u %igareti to nam se svidja ili da je to "!og nekakve pomo,i. <islimo da ,emo kada prestanemo da puimo osetiti nekakvu pra"ninu$ da neke situa%ije u naem #ivotu ne,e vie nikada !iti iste. =o je "a!luda. stina je da nam %igareta ne donosi nita1 ona nam samo odu"ima$ "atim nam daje pomalo$ da !i stvorila "a!ludu. 5rati,u se na taj detalj u jednom od naredni/ poglavlja. & Ia9o je to najmo)nija i naj'r%a dro-a 9ojoj podle%emo. njen uti<aj nije ni9ada mno-o ja93 Poto je to dro-a sa vrlo 'r,im dejstvom. dovoljne su tri nedelje da ==> ni9otina i,vetri i, or-ani,ma i simptomi

;1

pomanj9anja su pra9tino 'e,naajni1 kao to sam rekao$ neki ak nisu osetili nikakvu muku kad su ostavili duvan. Pita,ete me onda$ opravdano$ "ato toliko puaa nala"i da je tako teko prestati sa puenjem$ "ato oni tre!a da podnesu mese%e torture i da provedu ostatak #ivota sanjaju,i s vremena na vreme o %igareti. +dgovor se nala"i u slede,em ra"logu "!og kojeg puimo 8 ispiranje mozga. Jemijska "avisnost$ koja je ostala$ to lako podr#ava. 5elika ve,ina puaa provodi no, !e" ijedne %igarete. Efekti pomanjkanja nikotina i/ ne !ude. 5e,ina od nji/ i"adje ak i" svoje so!e ujutru pre nego to upali prvu %igaretu1 neki ekaju ak da stignu na posao. +ni mogu tako da ostanu deset sati ne pate,i ni od kakvog ose,aja pomanjkanja$ ali kad !i tre!alo da se u"dr#avaju deset sati tokom dana$ upali !i kosu. +ni su u stanju$ kada kupe novi auto$ da se u"dr#e od puenja u njemu !e" ikakve teko,e. +ni odu u po"orite$ u samoposlugu$ %rkvu$ itd. i ne smeta im to ne mogu tu da pue. Aak i u javnom prevo"u$ ljudi potuju "a!ranu. +ni su esto oduevljeni to i/ neko ili neto spreava da pue. <nogi se u"dr#avaju automatski$ kod nepuaa$ ili makar pomalo$ u nji/ovom drutvu$ a da ne ose,aju "aista neprijatnost. . stvari$ mnogi podnose !e" teko,a duge periode u"dr#avanja. Kada sam ja puio$ deavalo mi se da provedem prijatno vee a da ne popuim ni jednu %igaretu. Poslednji/ godina$ ekao sam ak sa nestrpljenjem te veeri kada sam mogao da prestanem neko vreme da ne guim samog se!e )kakva istinski smena navikaK*. Jemijsku "avisnost je dakle lako podneti$ ak i kad ste jo uvek u njenoj vlasti. Jiljade puaa ostaju itavog #ivota povremeni puai. +ni su isto tako "avisni kao i veliki puai. -eki veliki puai koji su prestali da pue$ pue jo uvek tu povremenu %igaretu koja i/ odr#ava u "avisnosti. =ako$ prava "avisnost od nikotina nije glavni pro!lem. +na deluje kao katali"ator da nam odvrati misli od pravog pro!lema$ ispiranja mo"ga. =re!alo !i da !ude ute/a "a autentine puae da "naju da im je isto tako lako da prestanu da pue kao i povremenim puaima. Paradoksalno$ njima je ak i lake. Lto ste vie naviknuti$ vaa "avisnost vas vie ve"uje i !olji ,e !iti ose,aj oslo!adjanja kada prestanete. =re!alo !i da ovo !ude jo jedna ute/a da "namo da su glasine koje kru#e )potre#no je da prodje pet godina da se va organizam vrati u normalno stanje$ svaka !igareta je pet minuta &ivota manje..* neosnovane. -e verujte da se namerno preteruje u ve"i sa tetno,u duvana. +na je ak tu#no pot%enjena. Ali istina je da pravilo od pet minuta spada u pro%enu$ koja oigledno$ va#i samo ako o!olite od jedne od smrtonosni/

;;

!olesti ve"ani/ "a duvansku "avisnost$ ili ako toliko "agadite svoja plu,a da vie ne funk%ioniu. . stvari$ vae telo se nikada ne,e vratiti u svoje prvo!itno stanje. 4ovoljno je$ na primer$ da postoje puai u nji/ovom okru#enju da nepuai prime malu do"u. pak$ nae telo je jedna neverovatna maina koja poseduje ogromnu sposo!nost o!navljanja$ pretpostavljaju,i naravno da nismo nita nepopravljivo stekli. Ako prestanete sada da puite$ vae telo ,e se oporaviti "a nekoliko nedelja$ skoro kao da niste nikada puili. -ije$ dakle$ nikada isuvie kasno da se prestane. Pomogao sam da se i"lee mnogo!rojni puai koji su !ili u pedesetim godinama$ neki od nji/ su !ili ak i stariji od osamdeset. -edavno sam$ kao pa%ijenta imao jednu #enu od devedeset i jedne godine i njenog sina od e"deset i pet godina. Kada sam je pitao "ato #eli da prestane da pui$ ta dama mi je odgovorila da #eli da dN primer sinu. Lto vas %igareta vie privlai$ to ,e ve,e !iti olakanje. Kada sam konano prestao da puim$ odjednom sam preao od sto na nula %igareta dnevno ne osetivi ni najmanji nedostatak. Baista je to !ilo veoma prijatno$ ak i tokom perioda pomanjkanja. Pre nego to dodjemo dotle$ va#no je da se ukine to ispiranje mo"ga. 5 P+&0A509E I PIRANJ# !O1GA I U PA5ANI PAR+N#R Kako i "ato poinjemo da puimoI 4a !ismo do!ro ra"umeli te ra"loge$ potre!no je da ispitamo mo,ne efekte podsvesti$ one koju ja na"ivam uspavanim partnerom. Svi mi "a se!e verujemo da smo pametna i odgovorna ljudska !i,a$ koja slo!odno !iraju svoj put u #ivotu. . stvari$ 99 posto nai/ stavova nam se diktira od naeg rodjenja. <i smo samo ist proi"vod drutva u kojem smo !ili odgajeni 8 naa ode,a$ nai domovi$ nae #ivotne eme$ ak i teme u ve"i sa kojima istiemo neke ra"like )na primer politika miljenja*. -ije "audjuju,e to militantni uesni%i levi/ partija imaju tenden%iju da proi"idju i" radniki/ sredina$ i o!rnuto. Podsvest ima veoma mo,an uti%aj na nae #ivote i milioni ljudi mogu da se prevare ak u ve"i sa dve injeni%e "a koje se veruje da su utemeljene. Pre otkri,a Kristifora Kolum!a$ ogromna ve,ina oveanstva$ !ila je u!edjena da je "emlja ravna. <i danas "namo da je )skoro* okrugla. 9a !i/ mogao da napiem dvanaestak dela koja poka"uju da je ravna( ne !i/ vie nikoga u!edio. pak$ koliko od nas je otilo u svemir da se u to uveriI Aak i ako ste putovali avionom ili !rodom oko "emlje$ ta vas ini tako sigurnim da ne opisujete krug po ravnoj povriniI

;'

Posleni%i i" domena reklame s/vataju mo, manipula%ije podsvesnim$ otuda neverovatan !roj plakata koje sre,emo$ otuda "aprepa,uju,i pro%enat reklama u asopisima. <islite li da je to gu!itak nov%aI <islite li da vas to ne tera da kupiteI 5arate seK Pokuajte onda vi sami. Slede,i put kada odete u neki kafe ili restoran kada je /ladno$ i kada vas oni sa kojima ste poli pitaju ta #elite da pijete$ umesto da "atra#ite 6konjak7 )ili neto drugo*$ re%ite naglaeno( 6.nate li ta #i mi zaista predstavljalo zadovoljstvo1 2o#ar stari konjak da me zagreje.7 5ide,ete da ,e to uraditi ak i oni koji ne vole konjak. +d najranijeg detinjstva$ naa podsvest je svakodnevno informisana da nas %igarete oputaju i da nam daju /ra!rost i poverenje u nas same i da je najdrago%enija stvar na "emlji %igareta. <islite da preterujemI Baprepa,uju,a je injeni%a kad su u pitanju umetniki prika"i$ pove"ani !liskim ili daljim ve"ama sa audiovi"uelnim. Kada gledate neki %rtani film$ neki film ili neki po"orini komad$ i kada nad nekim tre!a da se i"vri smrtna ka"na$ koja je njegova "adnja #eljaI =ako je$ %igareta. =aj tip sugestije ne deluje na nau svest$ nego na nau podsvest$ uspavanog partnera$ u svakom trenutku da ga prilagodi. +ajdrago!enija stvar na zemlji$ moja poslednja misao i moje poslednje delo #ie da popuim !igaretu. . svim ratnim filmovima$ ranjeni imaju pravo na svoju %igaretu$ ak i ako im je ostao samo deo vili%e da je dr#i. <islite da su se stvari nedavno promenileI -e$ nau de%u is%rpljuju stalnim ponavljanjem$ reklamnim ili ne. 3eklamiranje %egareta je danas "vanino prognano sa televi"ije$ a ipak u vreme velike sluanosti$ najve,i igrai$ naj!olji mu"iari ili drugi umetni%i su uvek sa %igaretom u ustima. Programe o!ino spon"oriu duvanski giganti i to je najmranija tenden%ija savremene reklame( ve"a i"medju sportskog dogadjaja i duvanski/ marki. -eke marke %igareta spon"oriu ku,e formule 1$ a ide se ak i dotle da se nosi nji/ovo ime 8 ili je mo#da o!rnutoI "vestan reklamni spot$ na engleskoj televi"iji$ poka"uje ak jedan par u krevetu kako deli %igaretu posle lju!avi. Pove"anost je oigledna. <o#emo se samo diviti delu reklamne agen%ije jedne !ritanske kompanije. -e njenim %rte#ima$ nego kvalitetu njene kampanje( ovek se suoava sa smr,u ili propa,u 8 njegov diri#a!l je u plamenu i "gnjei,e se$ ili ,e prikoli%a njegovog motora upasti u jarak$ ili !rod Kristofera Kolum!a samo to nije pao sa ivi%e sveta. -i rei. Samo ne#na mu"ika. +n onda pali %igaretu te marke1 i"gled !la#enstva mu preplavljuje li%e. -aa svest nije mo#da u toku sa sna#nim dejstvom te reklame$ ali uspavani partner u nama vari strpljivo njene oigledne implika%ije. stina je i da postoji jedna reklama u o!rnutom smeru 8 stra/ od raka$ amputa%ija nogu$ !olesti grla 8 ali ona apsolutno ne spreava ljude da pue. 0ogino$ tre!alo !i$ no ipak to nije sluaj. .po"orenja o opasnosti %igarete su sada toliko vidljiva da je puau nemogu,e da i/ ne "na. pak$ ona

;E

ne spreavaju mlade da ponu. Svi/ oni/ godina kada sam puio$ iskreno sam verovao da nikada ne !i/ puio da sam "nao "a oiglednu ve"u i"medju raka plu,a i %igarete. stina je da to apsolutno nita ne menja. Klopka je jo uvek ista kao i pre trideset godina. Sve antiduvanske kampanje su samo unele jo vie "a!une. Aak i pakli%e$ te divne sjajne pakli%e koje vas u!edjuju da progutate nji/ovu sadr#inu$ ekspli%itno poka"uju svoju kodljivost. Ko ita ta upo"orenja i u potpunosti s/vata posledi%eI 9edan od najve,i/ proi"vodjaa %igareta koristi ak taj stra/ da od njega napravi %entralnu temu jedne reklame "a !ritansko tr#ite. =a reklama$ koju mi ne "namo u >ran%uskoj$ postavlja paralelu i"medju stra/a puaa )sim!oli"ovanog ra"nolikim "astrauju,im kreaturama* i pakli%e %igareta. Pove"ivanjem ideja$ sugerie se puau da mu ta pakli%a poma#e da po!edi taj stra/. ronino$ najmo,nija snaga u ispiranju mo"ga je sam pua. "java da puai nemaju volje i da su fi"iki sla!i je ogromna "a!luda. Potre!no je da !udete fi"iki veoma jaki da !iste po!edili taj otrov. =o je jedan od ra"loga to puai ne pri/vataju dosadne statistike koje doka"uju da duvan unitava "dravlje. Svi mogu da navedu nekog ujka 3enea koji je puio dve pakle dnevno$ koji je #iveo devedeset godina i koji nije nikada imao ni najmanji pro!lem sa "dravljem. +ni od!ijaju da ra"miljaju o stotinama drugi/ puaa pokoenim ak pre e"desetak i o injeni%i da !i i sam ujka 3ene !io mo#da jo uvek #iv da nije puio. -apravite malo ispitivanje medju vaim prijateljima i kolegama$ vide,ete da je ve,ina puaa ljudi sa sna#nom voljom. 3adi se esto o ne"avisnim radni%ima$ rukovode,em kadru$ koji se !ave nekim spe%ifinim "animanjima 8 navedimo !e" reda$ doktori$ advokati$ poli%aj%i$ profesori$ trgov%i$ medi%inske sestre$ sekretari%e$ doma,i%a sa de%om koju odgajaju...$ drugaije reeno$ sve pose!no stresne delatnosti. &lavna pogrena ideja koju imaju puai je da %igareta umiruje stres. +ni na taj nain nastoje da je pove#u sa glavnima$ sa onima koji se suoavaju sa velikim odgovornostima i sa svakodnevnim stresom. +igledno$ svako se divi tom tipu oso!a i nastoji$ da !i im !io slian$ da i/ imitira. +stala i"u"etno i"lo#ena "animanja su ona gde su aktivnosti monotone$ jer je dosada jedna druga situa%ija pogodna duvanskoj "avisnosti. Dojim se da je to jo jedna "a!luda. 5eliina ispiranja mo"ga je neverovatna. -ae drutvo osudjuje i sna#no pre"ire one koji sni3aju lepak$ one koji u"imaju /eroin ili koji se odaju svakoj drugoj supstan%i koja se smatra "a drogu. Elem$ u naoj "emlji$ smrtnost "!og udisanja isparenja tri/lora ne prela"i desetak godinje$ a oni/ od overdo"e /eroinom ima oko stotinak. Postoji jedna druga droga$ nikotin$ koja je dosegla vie od H:G medju nama u jednom ili u nakom drugom trenutku i "a koju mnogi$ jo uvek "avisni$ pla,ati skupo itavog svog #ivota. 5e,i deo nji/ovi/ sredstava odla"i na %igarete i stotine /iljada ljudi vidi svake godine svoj ra"oreni #ivot jer su

;5

jednoga dana pali u klopku. =u je u!i%a !roj jedan "apadnog drutva$ ak ispred sao!ra,ajni/ ne"goda. Bato gledamo na shoot ti/lorom ili /eroinom kao na djavolske navike$ dok je droga na koju se troi najvie nov%a i koja "aista masovno u!ija smatrana$ do samo pre nekoliko godina$ kao savreno pri/vatljiva drutvena navikaI Svakako$ %igareta se odnedavno smatra ne"natno nedrutvenom i tetnom po "dravlje$ ali je i dalje legalna prodaje se kod ma kog trafikanta$ u svakom kafeu$ !aru$ klu!u ili restoranu. Korisnik !roj jedan je naa !ritanska vlada koja prikupi 5 milijardi funti sterlinga godinje "a/valjuju,i prodaji %igareta. 4uvanske kompanije potroe svake godine 1:: miliona funti samo na reklami. =re!a poeti sa pripremama taktike otpora tom ispiranju mo"ga$ !a kao kad !iste /teli da kupite polovan auto1 lju!a"no odo!ravajte$ ali ne verujte ni re od onoga to vam priaju. Poledajte najpre$ i"a ti/ sjajni/ pakovanja$ prljavtinu i otrov koji se tu kriju. -e do"volite da vas u/vate tim lepim staklenim pepeljarama ili "latnim ta!akerama$ ni milionima ljudi koji su u/va,eni pre vas. Ponite tako to ,ete se "apitati( Bato to radimI 4a li mi je to "aista potre!noI -e$ oigledno. <islim da je ta uslovljenost deo koji je najte#e o!jasniti. Bato jedna pametna i ra%ionalna oso!a postaje potpuno glupa kada je odnos prema %igareti u pitanjuI =eko mi je da to pri"nam svim pa%ijentima koje primam$ ali ja sam !io najgluplji od svi/. moj ota% je !io neumereni pua. Dio je to jedan ro!ustan ovek$ pokoen pre pedeseti/ "!og %igarete. Se,am ga se kada sam !io mali deak. Kaljao je i pljuvao od jutra1 do!ro sam video da je !olestan i !ilo je oigledno da ga je "aposelo neto djavolsko. 9o vidim se!e kako govorim maj%i( 6+emoj nikada da mi dopusti da postanem pua4* Kao adoles%ent$ !io sam oduevljeni pristali%a fi"ike kulture. Sport je !io itav moj #ivot i !io sam /ra!ar i verovao u !udu,nost. 4a mi je neko tada rekao da ,u na kraju puiti po pet pakli%a dnevno$ kladio !i/ se u sve to imam i stavio glavu na panj da to nije istina. Sa etrdeset godina$ !io sam potpuni "avisnik od %igarete. =oliko da sam !io stigao dotle da nisam mogao da uradim ni najmanji fi"iki ili mentalni napor a da pre toga ne upalim jednu. -a ve,inu puaa$ normalni #ivotni stresovi deluju kao katali"atori$ kao to je odgovaranje na telefon ili na po"ivni%u. Lto se mene tie$ ja nisam mogao ak da promenim televi"ijski program ili da upalim lampu a da ne upalim pre toga %igaretu. Bnao sam da me to u!ija. Dilo mi je nemogu,e da ne vidim istinu. A opet$ jo uvek ne uspevam da s/vatim kako sam mogao da ne "nam "a uti%aj koji to imalo na moj mentalni sklop. =o je !ilo toliko oiglednoK Smeno je

;H

to mnogi puai pate u jednom trenutku svoga #ivota od "a!lude da vole %igaretu. =o nikada nije !io moj sluaj. <islio sam da mi to poma#e da se kon%entriem i da me smiruje. Sada$ kada vie ne puim$ najte#e mi je da verujem da je sve to jednostavno postojalo. Kao kad !iste se pro!udili i" komara 8 a poredjenje nije preterano. -ikotin je droga i vaa ula su !olesna 8 va ukus$ vae ulo mirisa... Ali najgore kod %igarete nisu posledi%e po vae "dravlje ili va novanik$ to je manipulisanje vaim razumom. Pronala"ite svakakva opravdanja da nastavite da puite. 9a sam$ u neko do!a$ puio lulu$ poto mi jedan pokuaj da prestanem da puim nije uspeo. <islio sam da ,e to !iti manje tetno i da ,e mi pomo,i da smanjim potronju. -ki duvani "a lulu su potpuno smrdljivi. -ji/ova aroma mo#e ponekad da !ude prijatna$ ali su$ na poetku$ uvek nepodnoljivi "a puenje. Se,am se da sam imao$ tokom tri prva mese%a$ potpuno ispeen vr/ je"ika. Kada puimo$ neki %rnpurast sok se skuplja u dnu lule. Ako vam se desi$ sluajno$ da nagnete malo vie lulu$ nivo predje /ori"ontalu1 pre nego to primetite$ progutali ste %eo gutljaj tog ku#nog soka. 3e"ultat$ povra,anje$ koje god da je predu"e,e u kome se nala"ite. Dila su mi potre!na tri mese%a da nauim da puim ispravno lulu i ne mogu da s/vatim kako$ tokom ta tri mese%a$ nisam ak "astao da se "apitam "ato se i"la#em tom stranom tretmanu. -aravno$ kada savlada taj i"a"ov$ pua lule i"gleda najsre,nije od svi/. 5e,ina od nji/ je uverena da pue jer vole lulu. Bato su$ u tom sluaju$ pri/vatili tu #rtvu da stignu dotle$ kada su !ili savreno sre,ni pre togaI +dgovor je da$ kada jednom padnete pod uti%aj nikotina$ ispiranje mo"ga se pojaava. -aa podsvest "na da malo udovite tre!a da se /rani i sve ostalo je ne "anima. Stra/ nagoni ljude da nastave da pue. Stra/ od tog ose,anja pra"nine i nesigurnosti koje vas o!u"me kad vam nedostaje nikotin. Ainjeni%a da toga niste svesni ne "nai da on ne postoji. 5i nemate potre!e da to ra"umete$ kao to ni maka nema potre!e da ra"ume kako radi radijator1 ona "na da ,e$ ako sedne na odredjeno mesto$ primiti toplotu. &lavna teko,a kada #elimo da prestanemo da puimo proili"a"i i" veliine ispiranja mo"ga. spiranje mo"ga koje nam podvrgava drutveno o!ra"ovanje$ pojaano onim koje nam odredjuje iskustvo sa tom drogom i na kraju$ najjae od svi/$ ispiranje mo"ga koje dugujemo naim prijateljima$ roditeljima i kolegama. 9edina stvar koja nas podsie da puimo prvi put je to to i drugi rade( imamo utisak da nam neto nedostaje. 3adimo teko da !ismo konano pali pod uti%aj %igarete$ a ipak niko nikada nije uspeo da o!jasni ta mu je nedostajalo pre puenja. Svaki pua koga vidimo nas uverava1 mora da duvan doista donosi neto$ inae "ato !i puiliI A$ kada prestanemo$ osetimo taj ose,aj lienosti kada vidimo nakoga da pali %igaretu na nekom javnom dogadjaju. +setimo se sigurnim u se!e i pomislimo da mo#emo da

;F

dopustimo se!i jednu$ samo jednu. Pre nego to primetimo$ ponovo smo nasamareni. =o ispiranje mo"ga je tako mo,no da potpuno i"meta nau vi"iju sveta. Engleski radio je emitovao$ odma/ posle rata$ veoma popularan program o detektivu$ Polu =emplu1 jedna epi"oda se !avila temom naviknutosti na mari/uanu$ o!ino na"vanu trava. =rgov%i su prodavali$ !e" "nanja puaa$ %igarete sa travom. -ije !ilo tetni/ efekata$ ali neki koji su i/ puili postali su "avisni )tokom moji/ konsulta%ija$ stotine pa%ijenata mi je pri"nalo da su puili travu( ni%o od nji/ nije postao "avisnik*. mao sam sedam godina kad je taj program emitovan. =o je !ilo prvi put da sam uo da se govori o drogi. =aj kon%ept "avisnosti$ ta potre!a da mora apsolutno da se ima svoja do"a$ ispunio me u#asom i$ od toga dana$ iako sam u!edjen da trava nije droga$ nisam se usudio da popuim ni najsi,uniju gran%i%u mari/uane. Kakva ironija da postanem poklonik droge !roj jedan u svetu. 4a je samo taj detektiv mogao da me upo"ori na %igareteK Kakva ironija da se konstatuje da posve,ujemo godine "natne sume "a istra#ivanje raka$ ali da troimo jo vie nov%a da u!edimo adoles%ente da se prepuste toj duvanskoj prljavtini. =re!a apsolutno ukinuti tu uslovljenost. Stavimo stvari na svoje mesto( nije nepua frustriran$ nego jadni pua$ kome nedostaje #ivot pun... ,dravlja. ener-ije. 'o-atstva. du(ovno- mira. poverenja. (ra'rosti. samopotovanja. sre)e3 A ta do!ija pua u "amenu "a te strane #rtveI Apsolutno nita 8 ili "a!ludu da pokua da povrati stanje mira$ smirenosti i poverenja u kojem svaki nepua stalno u#iva. 5 P+&0A509E

O*AKA+I O #?AJ PO!ANJKANJA Puai misle da pue i" "adovoljstva$ da se opuste ili da steknu /ra!rost. =o je$ ponavljam$ samo "a!luda. Pravi ra"log je potre!a da se olaka stanje pomanjkanja nikotina. -a poetku$ %igareta nam slu#i kao drutveno lukavstvo. 4a li smo joj podlegli ili ne$ fino pokretanje "upanika je "apoelo. -aa podsvest

;8

poinje da s/vata da u nekim i"u"etnim situa%ijama %igareta mo#e da !ude prijatna. <alo po malo$ kako padamo pod uti%aj droge$ potre!a da olakamo nedostatak raste1 to vas vie %igareta sputa$ to vie nastojite da verujete da ini suprotno. =aj me/ani"am je tako lagan i postupan da vi ne prime,ujete njegov ra"voj. +se,ate se svakoga dana potpuno isto kao pret/odnog. <nogi postanu svesni svoje "avisnosti tek onoga dana kada pokuaju da prestanu. A neki ak$ jo uvek od!ijaju da to s/vate. -eki to od!ijaju itavog svog #ivota$ pokuavaju,i da se u!ede i da u!ede druge da je %igareta "adovoljstvo. Evo jednog ra"govora koji sam vodio$ pre nekoliko mese%i$ sa jednim adoles%entom puaem( 62a li si svestan da je nikotin droga i da je jedini razlog to pui to to ne mo&e da prestane1* 2 5luposti 4 To mi se svidja( Ine #ih prestao( 2 6nda prestani samo nedelju dana$ samo da mi doka&e da govori istinu 2 +ema potre#e7 to mi se svidja( Prestao #ih kad #ih hteo( 2 Prestani nedelju dana da doka&e se#i da nisi zavisan( 2 8a puim zato to mi se to svidja(((* Puai nastoje da olakaju svoj nedostatak u trenu%ima stresa$ !rige$ kon%entra%ije$ oputanja ili "!og kom!ina%ije ovi/ faktora. Slede,a poglavlja to tretiraju detaljno. C P+&0A509E +R# -e aludiram ovde samo na velike #ivotne tragedije. Aujem takodje sve i najmanje stresove kao to su telefonski po"ivi$ drutveni odnosi$ neda,e doma,i%e$ neda,e "aposlenog sveta... ."mimo tipian primer telefonskog ra"govora. Ba mnoge$ telefon je generator stresa$ pose!no "a "animanja trgovinskog tipa. 5e,ina po"iva je$ u sutini$ od ne"adovoljni/ klijenata.... 5a ef vas ne "ove samo da !i vam estitao. .kratko$ uglavnom ima neto to nije u redu$ neka loa vest ili situa%ija koje se pri!ojavate. 4akle$ !a u tom trenutku$ pua ,e upaliti %igaretu$ ako je ve, nema u ustima. +n misli da ,e mu ta %igareta pomo,i$ ne "naju,i "aista u emu. Aesto$ ak nije ni svestan da je pali. Evo ta se deava$ u stvarnosti. -esvestan toga$ pua$ ak i pre telefonskog po"iva$ ve, pati od stresa$ onog koji i"a"iva nedostatak nikotina. Dudu,i da je taj stres praktino neprimetan$ pua ose,a ne"adovoljstvo i nervo"u. Po"iv pokre,e onda jedan dodatni stres$ pove,ava na taj nain

;9

glo!alni stres. Paljenje %igarete eliminie stres koji potie od nedostatka nikotina i$ samim tim$ pua se ose,a !olje. =o ose,anje po!oljanja nije "a!luda. Baista postoji po!oljanje( simptomi pomanjkanja su prestali i pua ose,a olakanje. Prela" i" stanja jakog stresa u stanje osrednjeg stresa je realan1 mo#e se nepo!itno pove"ati sa %igaretom. Pro!lem je to je %igareta odstranila samo stres koji je proi"iao i" pomanjkanja nikotina$ daju,i vam tako sigurnost. -jena snaga je tolika da mi verujemo da ona umanjuje telefonski stres$ a tu ve, poinje "a!luda. Aak i dok pui$ pua ostaje vie u stresu$ nego da nikada nije puio1 to vie "ala"ite u drogu$ ona vas sve vie unitava i udaljava od stanja ispunjenosti nepuaa. A ak i ako vam svaka upaljena %igareta trenutno daje ose,aj olakanja$ efekat tog olakanja ,e i"!ledeti. -a kraju krajeva$ efekat %igareta$ ak i ako i"gleda !lagotvoran$ nije vie dovoljan da vam potpuno olaka. +!e,ao sam vam da vam ova knjiga ne,e predlagati ok terapiju. . primeru koji sledi$ ne dajem spektakularan prikaO$ /o,u jednostavno da poka#em da %igareta ra"ara nerve vie nego to i/ smiruje. Pokuajte da "amislite da ste stigli dotle da vam doktor ka#e da ,e morati da vam odsee o!e noge ako odma/ ne prestanete da puite. Pokuajte samo na trenutak da "amislite kakav !i vam !io #ivot !e" nogu. stanje du/a onoga koji$ posle jednog takvog upo"orenja$ nastavlja da pui i "aista gu!i noge. =akve prie !i/ svrstao u u"!unjuju,e. . stvari$ oekivao sam da ,e mi neki doktor re,i tako neto1 jer sam mislio da !i/ onda prestao. stovremeno sam oekivao da ,u$ danas2sutra$ do!iti i"liv krvi u mo"ak i na taj nain i"gu!iti ne samo noge$ nego #ivot. A opet$ o se!i nisam ra"miljao kao o samou!ilakom tipu$ samo sam mislio da sam veliki pua. . takvim priama nema nieg alarmantrnog. =o je samo stvarnost te "astrauju,e droge$ koja vam sve vie i"vlai vau energiju i vau /ra!rost. A to vie ponitava vau /ra!rost$ vie se igra vama$ utuvljuju,i vam sa#nu ideju da ima o!rnuto dejstvo. Svi mi smo upo"nali paniku koju oseti pua u kasne sate kada se !oji da ,e ostati !e" %igareta. -epuai ne "naju "a to. @igareta i"a"iva to ose,anje. +na se ne "adovoljava samo time da vam ra"ori nerve1 to je mo,an otrov koji vam unitava "dravlje. Kada dostigne stadijum u kome ga otrov "apravo u!ija$ pua misli da mu je %igareta jedino o/ra!renje i ne mo#e da se suoi sa #ivotom )ili smr,u$ !olje reeno* !e" nje. .tuvite ovo do!ro u glavu$ %igareta vam ne oputa nerve1 naprotiv$ polako$ ali sigurno$ ona i/ ra"ara. Kada prestanemo da puimo$ jedna od veliki/ koristi je da ponovo steknemo poverenje u se!e i sigurnost. C P+&0A509E "O A"A

':

<o#da !a sad puite. 5erovatno toga niste ni !ili svesni pre nego to ste proitali ove redove. 9edna druga pogrena ideja je da %igareta olakava dosadu. 4osada je stanje du/a. Kada puite$ veoma je retko da neprestano ponavljate 6ja puim$ ja puim %igaretu71 ka#em da je to retko$ jer je istina da je to ponekad sluaj$ !a posle dugog perioda apstinen%ije$ kada /o,ete da smanjite puenje$ ili$ naravno$ kad puite prve %igarete poto ste$ !e" uspe/a$ pokuali da prestanete. Evo "ato mislim da je dosada pogodan teren "a %igaretu( Kad ste pod uti%ajem nikotina i kada ne puite$ neto vam nedostaje. Ako radite neto to vam "aokuplja misli$ mo#ete da provedete duge periode$ a da vam ne smeta nedostatak droge. -aprotiv$ kada se dosadjujete$ nita vam vie ne skre,e pa#nju sa malog udovita1 "ato mu dajete ono to tra#i$ %igaretu. . normalno vreme$ to jest kada ne pokuavate ni da smanjite puenje ni da prestanete$ sam in paljenja %igarete postaje nesvestan. Aak i oni koji motaju %igarete ili pue lulu$ mogu da se posvete tom ritualu na potpuno me/aniki nain. -eka neki pua pokua da se priseti %igareta koje je popuio u toku dana. +sim nekoliko$ kao to je prva ili ona posle ruka$ sve i/ je "a!oravio. .istinu$ %igareta !i tre!alo pre da pove,a dosadu$ jer ona nas ogru!ljuje i ini letarginim. .mesto da predu"mu energine aktivnosti$ puai vie vole da spavaju$ da se dosadjuju$ ili$ paradoksalno$ da se !ave "adovoljavanjem svoje potre!e "a nikotinom.

C P+&0A509E KONC#N+RACIJA @igarete ne pove,avaju mo, kon%entra%ije1 i ovde se radi o "a!ludi. Kao i druge$ ova "a!luda se "asniva na injeni%ama koje potvrdjuju paradoks me/ani"ama ve"ani/ "a duvansku "avisnost. Kada neko #eli da se skon%entrie$ on pokuava da odstrani sve to !i moglo da narui njegovu nameru. +n dakle nastoji da se i"oluje$ da i"!egne !uku$ toplotu ili /ladno,u$ na primer. Pua suoen sa takvom situa%ijom ve, pati( malo udovite #eli svoju do"u. Ako /o,e da se kon%entrie$ pua$ ne pitaju,i se$ pali %igaretu 8 ma/inalno. Aim povue prve dimove$ kada je njegova potre!a "a nikotinom praktino "adovoljena$ on se kon%entrie i ve, je "a!oravio da upravo pui. . stvarnosti$ %igareta je prepreka kon%entra%iji jer dola"i trenutak u kojem se nedostatak nikotina nikada potpuno ne "adovolji$ ak i dok pua

'1

pui. +n je onda primoran da stalno pove,ava puenje$ to ,e samo$ vremenom$ uiniti pro!lem jo te#im. spostavlja se da je sposo!nost kon%entra%ije preuveliana i" jo jednog ra"loga. Pro%es "apuivanja arterija koji u"rokuje "avisnost od duvana i ra"liiti otrovi koji i" duvana ula"e u telo$ doprinose da se smanji dotok kiseonika u mo"ak )i u druge organe istom prilikom*. 5aa mo, kon%entra%ije i vaa nada/nutost !i,e uveliko po!oljane kada !udete prekinuli to nepotre!no muenje. .pravo "!og tog stanovita$ stimulansa "a kon%entra%iju$ nikad nisam uspeo kada sam pokuavao da prestanem sa puenjem$ ine,i to samo po"ivaju,i se na volju. Pri/vatao sam svoje loe raspolo#enje i svoju prijemivost$ ali$ kada sam imao potre!u da skon%entriem svoje intelektualne sposo!nosti u ve"i sa nekom tekom temom$ nisam vie mogao da se u"dr#im od %igarete. Se,am se svoje panike kada sam otkrio da ne,u mo,i da puim "a vreme diplomskog ispita "a efa raunovodstva. . to vreme sam ve, puio ko ,unak i !io sam siguran da ne mogu da se kon%entriem tri sata neprekidno !e" %igarete. pak$ polo#io sam ispit i se,am se ak sve vreme nisam osetio neprijatnost =aj gu!itak kon%entra%ije od kojeg puai pate kada prestanu da pue ne mo#e se pripisati fi"ikom nedostatku nikotina$ nego u!edjenju da im je %igareta neop/odna. 4eava se puaima$ kao uostalom i !ilo kome$ da se spotaknu o neko ime$ neki datum ili li%e. Lta vi radite kada vam se to desiI +sim ako ve, nemate jednu u ustima$ palite %igaretu. =o je praktino sistematski. A "atimI Poto %igareta ne rei ni na kakav nain pro!lem$ vi radite ono to !i odma/ uradio neki nepua( mislite na neto drugo ekaju,i da vam to dodje na pamet. Pua nikada ne optu#uje %igaretu "a greku. Ako esto kalje$ to je "ato to se redovno pre/ladi. Kad prestane da pui$ on sve svoje nesre,e pripisuje injeni%i da je prestao da pui. Aim naidje neka !riga$ umesto da se prilagodi kao to !i uinio nepua$ on ka#e se!i da !i to ilo !olje sa %igaretom. +nda$ sve dovede u pitanje i na kraju pone ponovo da pui. Ako mislite da ,e vam puenje pomo,i da se kon%entriete$ ne,ete mo,i da se skon%entriete !e" %igarete. Sve se "asniva na sumnji$ a ne na fi"ikom nedostatku nikotina. Stalno mislite na to da jedino puai pate od simptoma pomanjkanja. Kada sam ja prestao da puim$ odjednom sam preao sa sto na nula %igareta dnevno$ a da se nisam susreo ni sa najmanjim pro!lemom kon%entra%ije.

C P+&0A509E

';

+ANJ# OPU+#NO +I <nogi puai misle da im %igareta poma#e da se opuste. . stvarnosti$ nikotin je /emijski sastojak koji ima nadra#uju,e dejstvo na organi"am. Primeti,ete jasno pove,anje sranog ritma ako ga i"merite pre i posle dve u"astopne %igarete. @igareta posle jela je$ "a mnoge puae$ jedna od omiljeni/. 3uak se poklapa sa krajem rada )ili sa pau"om*1 uglavnom smo oputeniji i$ poto smo jeli i pili$ relativno "adovoljni. Ali$ "a puaa$ postoji glad koja nije "adovoljena. +n misli na %igaretu kao na trenju na kolau$ a u stvari malo udovite$ njegova fi"ika "avisnost od nikotina$ i"ra#ava tu glad. -eko ko "avisi od nikotina ne mo#e nikada da !ude potpuno oputen i to stanje se vremenom pogorava. -ajmanje oputeni ljudi nisu$ u sutini$ nepuai$ nego pre poslovni ljudi od pedesetak godina koji pue %igaretu "a %igaretom$ stalno kalju$ imaju visok pritisak i stalno su ra"dra#ljivi. . tom stadijumu$ %igareta vie ne olakava$ ak ni delimino$ simptome koje je stvorila. Se,am se vremena kada sam !io raunovodja i morao da odgajam porodi%u. Kada je jedno od moje de%e napravilo neku glupost$ ra"jarenost koju sam osetio nije imala ve"e sa te#inom njegove greke. Baista verujem da se vie nisam kontrolisao jer me je neto "aposelo. Sada "nam da me je %igareta inila takvim. . to do!a$ mislio sam da su mi svi pro!lemi ovoga sveta na gr!ai$ ali$ kada pogledam una"ad$ ti pro!lemi mi i"gledaju praktino !e"naajni. Sve sam kontrolisao$ u svom #ivotu$ osim %igarete$ koja me je vukla "a nos. =u#no je to danas ne mogu da uverim svoju de%u da me je %igareta inila tako tekim prema njima. Svaki put kada uju nekog puaa kako se pravda$ isti ra"log se vra,a( 6To me smiruje$ to mi poma&e da se opustim*( Pre otprilike dve godine$ organi"a%ije odgovorne "a usvajanje de%e su /tele da uskrate to pravo puaima. 9edan slavan ovek je protestovao$ "akljuuju,i da je$ kada je on !io dete$ svaki put kada je tre!alo da govori o osetljivim stvarima sa svojom majkom$ ekao da ona "apali %igaretu jer je tada postajala odjednom mnogo smirenija. Bato se !ojao da ra"govara sa njom kada ne puiI Bato su puai tako napeti kad ne pue$ ak i posle do!rog jelaI Bato$ u istim okolnostima$ nepuai ostaju uglavnom potpuno mirniI Bato puai ne mogu da se ose,aju oputeno !e" %igareteI Sigurno$ nije samo duvan odgovoran "a sva "la ovog sveta( ali$ slede,i put kada !udete u samoposlu"i i kada neka majka surovo ka#njava svoje dete$ gledajte je$ kada i"adje i" prodavni%e( prvo to ,e uraditi$ mogu da se kladim$ !i,e da "apali %igaretu. +!ratite pa#nju na dr#anje puaa$ naroito kada su negde gde je "a!ranjeno puenje. 5ide,ete da su u"nemireni$ sa nervo"nim tikovima$ da su im ruke !li"u usta$ da dodiruju kosu$ da %upkaju ili krgu,u

''

"u!ima. Bgreni$ oni vie ne "naju ta "nai !iti oputen. =o je jedno od mnogo!rojni/ "adovoljstava koje vas eka u !udu,nosti. Pua je istovremeno ro! i o!o#avala% %igarete. 5reme je da otvori oi i da prekine sa tom !udalatinom. C P+&0A509E

5I# +RUKA CIGAR#+A -e mo#emo da puimo vie %igareta istovremeno$ ali deava se da$ kada /o,ete da upalite %igaretu$ primetite da ve, imate jednu u ustima koju ste "a!oravili. =o je manje !e"a"leno nego to mislite. Ko to sam ve, rekao$ %igareta na kraju ne "adovoljava vau potre!u "a nikotinom. Aak i dok je imate medju usnama$ neto vam nedostaje. =o je straan ose,aj frustra%ije od koga pate puai koji pue neprestano. +se,ate potre!u "a %igaretom dok ve, imate jednu u ustima1 mnogi veliki puai se onda okre,u alko/olu ili drugim te#im drogama. -o$ udaljavam se od teme. 5iestruka %igareta proi"ila"i i" najmanje dva ra"loga$ uo!iajena "a puaa$ kao to su drutveni odnosi$ rukovi$ itd. =o su istovremeno stresne i relaksiraju,e situa%ije. =o nije$ kao to i"gleda$ kontradiktorno. Dilo kakav o!lik drutvene situa%ije mo#e !iti stresan$ ak i kada smo sa prijateljima. ma sluajeva gde etiri osnovna ra"loga mogu da postoje u isto vreme. 5o#nja automo!ila je jedan od nji/1 ako odla"ite i" nekog stresnog okru#enja )va posao$ "u!ar...*$ vi imate ra"log da se opustite$ ali$ istovremeno$ pa#nja koju "a/teva vo#nja )i"!e,i ne"gode* je uvek stresni element. 3i"ikujete #ivot. . isto vreme tre!a da se kon%entriete. <ogu,e je da niste svesni ova dva "adnja faktora$ ali injeni%a da su nesvesni i/ ne spreava da deluju. $ ako ste jo i u "akrenju$ ili je put dug$ upli,e se poslednji faktor$ dosada. 4rugi klasian primer je igranje karata. Ako se radi o !rid#u ili pokeru$ potre!na vam je kon%entra%ija. Ako gu!ite vie nego to mo#ete se!i da dopustite$ to postaje stresno. Provedite du#e vreme !e" igranja i javlja se dosada. Pretpostavlja se da igrate i" "adovoljstva$ prirodno je dakle da to !ude trenutak oputanja. Kada igramo karata$ uprkos !e"naajnim simptomima pomanjkanja$ svako pui kao ,unak$ ak i ako uo!iajeno pui vrlo malo. Pepeljare se pune "a tren oka i tre!a da se pra"ne vie puta u toku veeri1 de!eo o!lak le!di i"nad glava. Ako #elite$ pitajte koga god /o,ete od ti/ puaa da li "aista u tom trenutku %eni tu %igaretu. +n ,e vam sa uverenjem odgovoriti da je to oigledno. Aesto$ sutradan$ kad se pro!udimo$ upaljenog grla$ odluujemo da prestanemo da puimo. =e viestruke %igarete su nam veoma drage i mi mislimo$ kada prestajemo$ da ,e nam one najvie nedostajati. <islimo da ,e #ivot !iti manje prijatan !e" %igarete. . stvari$ me/ani"am je uvek isti( %igareta u!la#ava

'E

ose,anje pomanjkanja$ a u tim trenu%ima$ prijatnim ili ne$ naa potre!a da ga u!la#imo je ve,a. .tuvite do!ro se!i u galvu da$ %igareta i"gleda toliko privlano$ "ato to se pove"uje sa situa%ijama. Sama situa%ija )ili njen sadr#aj* je pose!na. 9ednom kada ta potre!a "a %igaretom nestane$ sre,ne situa%ije ,e !iti ak !olje !e" %igarete$ a stresne$ manje stresne. Slede,e poglavlje ,e to detaljno ra"raditi. C 5 P+&0A509E #GA A! # O"R#KAO PR# +A5I "A PUI!

e-a sam se odre9ao prestavi da puim2 Apsolutno nie-a/ tra( nas paralie na pomisao da prestanemo da puimo: stra( da )emo 'iti lieni nae,adovoljstva. nae na-rade ili podr9e3 tra( da ne9i pose'ni trenu<i ne)e vie 'iti ta9o prijatni 'e, <i-arete3 tra( da )e nam ona nedostajati da se suoimo sa najte%im situa<ijama3
4rugim reima$ !ili smo podvrgnuti istinskom ispiranju mo"ga. .!edjani smo$ u sutini$ da ,emo patiti od neki/ sla!osti ili da %igareta ima neko misterio"no dejstvo "a kojim mi imamo potre!u$ i da ,e se stvoriti pra"nina u nama kada prestanemo da puimo. =akav je psi/iki aspekt "avisnosti od %igarete.

<i-areta ne ispunjava pra,ninu3 Ona je stvara/

.tuvite ovo do!ro se!i u glavu( -a organi"am je najsavreniji me/ani"am na planeti. Dilo da je to Dog$ pro%es prirodne evolu%ije ili kom!ina%ija o!a$ !i,e koje nas je stvorilo mo,nije je od nas. Aovek nije u stanju da stvori ni najmanju #ivu ,eliju$ i"u"imaju,i reproduk%iju koju ipak po"najemo veoma loe. 4a je duvan !io neop/odan naem #ivotu$ mi !ismo !ili u stanju da se "atitimo od otrova koje nam donosi. -e$ naprotiv$ mi imamo sigurnosne uredjaje ili alarmna

'5

"von%a kao to su kaalj$ ose,anje vrtoglavi%e ili munine koje imamo kada puimo prvu %igaretu. Banemarujemo te poruke na svoj ri"ik i pogi!elj. +igledna je istina da nema nieg ega se tre!a odre,i. Kada se vae telo jednom ratosilja tog malog udovita i va um oslo!odi uslovljenosti duvanom$ ne,ete imati ni #elju ni potre!u "a %igaretom. ."mimo jedan primer. Ci-areta ne po'oljava jelo. ona -a 9vari3 Najpre ,ato to postepeno unitava na u9us i nae ulo mirisa . Posmatrajte puae u restoranu$ kako pue i"medju jela. +ni ne potuju ruak1 oni vie ne mogu da saekaju kraj jela ili ruka da na kraju sa u#ivanjem popue. <nogi pue "naju,i da to smeta drugima1 to nisu neuvidjavne oso!e$ ali$ !e" svoje %igarete$ oni su nesre,ni i stalno podeljeni i"medju frustra%ije da ne mogu da pue i gri#e savesti to ugro#avaju druge$ ose,aju se !e"naajnim. Posmatrajte i/$ tokom neke %eremonije$ kad ponu !eskrajne "dravi%e. <nogi mugnu i"govaraju,i se nekom /itnom potre!om$ i koriste,i priliku$ naravno da "apale %igaretu. =u se pojavljuje pravo li%e %igarete$ li%e droge1 puai ne pue "ato to im to predstavlja "adovoljstvo$ nego "ato to pate ako to ne rade. <nogi od nas su poeli da pue nekim manje2vie drutvenim povodom$ kada smo !ili mladi i stidljivi. =ako smo stekli sigurnost koju nikada ne,emo mo,i da imamo u takvim prilikama !e" %igarete. . tome je !esmisao( duvan vam podi#e poverenje u se!e. -ajve,i doka" stra/a koji i"a"iva %igareta kod puaa je dejstvo koje ona i"a"iva kod #ena. Skoro sve #ene vode rauna o tome kako i"gledaju. +ne ne mogu da "amisle ni na trenutak da se poka#u$ u nekim drutvenim okolnostim$ a da ne !udu !esprekorno o!uene i neodoljivo namirisane. A opet$ nji/ov smrdljiv da/ prepune pepeljare im i"gleda ne predstavlja pro!lem. Bnam da im to mnogo smeta 8 mnoge se u#asavaju tog mirisa koji im natapa kosu i ode,u 8 ali to nije dovoljno da i/ odvrati od puenja. Ba to je odgovoran stra/ koji im uliva %igareta. @igarete ne poma#u u drutvenom #ivotu1 one ga kvare. Pogledajte koliko se puai ose,aju neprijatno dok dr#e %igaretu u jednoj ru%i$ u drugoj au$ pokuavaju,i da se diskretno oslo!ode pepela i pikava%a1 dok !e"uspeno pokuava da ne duva dim u li%e svog sagovornika )osim ako nije dovoljno prost da ne vodi rauna o slinim detaljima*1 kako je "a!rinut da li je sagovornik primetio njegov smrdljiv da/$ #ute prste ili sive "u!e. -e samo da nemate ega da se odreknete$ nego ,ete i" toga i"vu,i velike prednosti. Kada pua pokuava da prestane da pui$ on pokuava da se kon%entrie na po"itivne aspekte po njegovo "dravlje$ nova% i drutveni #ivot. -aravno$ to su oigledni i "naajni motivi$ ali nisu jedini. <islim da su psi/oloke koristi "naajnije( $ 5ra,anje spokojstva i poverenja u se!e.

'H

& +slo!adjanje od tog ropstva. 0 -e moramo vie da podnosimo taj ose,aj pre"ira od strane drugi/ i od nas sami/1 ne muimo se vie da sa"namo da li ,e do,i dan kada ,emo se otarasiti te droge. ?ivot nepuaa je !olji i mnogo prijatniji. =o se ne odnosi samo na "dravstveni plan$ nego i na mnoge druge isto tako va#ne planove. 5rati,u se na te udesne prednosti u slede,em poglavlju. -eki puai imaju teko,e da pri"naju da duvan ne donosi nita. A to je$ medjutim$ sutinski momenat$ koji predla#em da !olje o!jasnim u" pomo, jedne analogije. Bamislite da imate neku laku upalu na li%u. Priate o tome nekome i on vam predla#e neku udesnu pomadu. spro!ate je i$ "a nekoliko sekundi$ o!oljenje nestane. -edelju dana kasnije$ upala se ponovo pojavljuje. 5i odluujete da kupite tu!u pomade i$ im je stavite na o"ledjeno mesto$ ono ponovo nestaje. .pala se vra,a nekoliko dana kasnije$ i sve e,e. Svaki put$ ona se vie iri po li%u$ !iva sve !olnija$ ali nestaje im se na nju nanese pomada. Posle nekoliko mese%i$ %elo li%e je prekriveno1 to se vra,a na svaki/ pola sata i sada je i"u"etno !olno. 5i "nate da pomada reava pro!lem samo privremeno i to vas !rine. 4a li ,e !olest "a/vatiti %elo teloI 4a li ,e postati /roninaI dete kod vaeg doktora$ koji ne mo#e da je i"lei. -ita nije efikasnije od te udesne pomade. Sada u potpunosti "avisite od pomade. -e i"la"ite vie !e" nje. Ako putujete u inostranstvo$ unapred o!e"!edite deset tu!a. A$ da vam pro!lem !ude jo te#i$ preprodav%i te pomade tra#e F: eura po tu!i. Ali vi nemate drugog i"!ora. Aitaju,i asopis uvidjate da vi niste jedina #rtva. Jiljade ljudi pate od potpuno iste !olesti. Bapravo$ istra#ivai su pronali da pomada uopte ne lei !olest. +na samo privremeno otklanja irita%iju sa povrine ko#e. 5r/una% je to$ u stvari$ ta pomada odr#ava i iri !olest. Sve to tre!a da uradite je da prestanete da je koristite$ i "a nekoliko dana ,e sve nestati. Jo,ete li nastaviti da je koristiteI =re!a li vam i trunka volje da u tome uspeteI -aravno$ ako ne verujete u tvrdnje lanka$ opravdano je da nekoliko dana sumnjate. Ali$ ako uvidite da !olest postepeno nestaje$ potre!a ili #elja da koristite pomadu se sigurno vie ne,e javiti. 4a li !iste !ili nesre,niI mali ste straan pro!lem "a koji ste mislili da je nereiv. Sada ste nali reenje. Aak i ako je !ila potre!na godina dana da se potpuno i"leite$ vi ,ete svakog dana misliti$ vide,i kako !olest nestaje$ da je i"u"etno to se to "austavilo i to od toga ne,ete umreti. . tome je sva arolija koju sam uvideo kada sam ugasio svoju poslednju %igaretu. 4opustite mi da ra"jasnim poslednju taku$ u ve"i ove

'F

analogije. Dolest koju i"a"iva pomada ne tre!a uporedjivati sa rakom plu,a$ anginom$ !ron/itisom$ arterijskom ili drugom !ole,u$ /roninom astmom. Dolest o kojoj govorim nije ni nova% koji odla"i u dim$ ni lo "ada/ i po#uteli "u!i$ nije kaalj$ !e"voljnost$ ona jutra provedena u guenju$ ni okolnosti u kojima patimo to ne mo#emo da puimo. =o nije ak ni na samopre"ir$ ni pre"ir drugi/. Sve te !olesti se pridru#uju onoj o kojoj /o,u da priam. Prava !olest je !olest koja opravdava da "a#murimo na sve druge. =o je jednostavno ose,aj panike( 6Tre#a da popuim !igaretu.7 9edino puai pate od te !olesti. -ajgori je stra/ koji ose,amo$ taj podmukli stra/$ a najudesnija do!ro!it koju ,ete ste,i !i,e oslo!adjanje od njega. =o je kao da je gusta magla i"nenada nestala i" mog uma. +nda sam jasno s/vatio da ose,aj panine #elje "a %igaretom nije nikakva sla!ost u meni$ da ne proi"ila"i i" neke aro!ne vrline koju ima %igareta. -ju i"a"iva prva %igareta$ a svaka slede,a$ ni i"daleka ne otklanja to ose,anje$ nego ga samo du!lje "ariva u moj um. stovremeno$ video sam sve druge srene puae kako pre#ivljavaju isti komar kao i ja$ ak i ako je to !ilo na ni#em nivou. svi su isti%ali podjednako nesuvisle argumente pokuavaju,i da opravdaju svoje ponaanje. +a9o je do'ro 'iti oslo'odjen/ C5 P+&0A509E ROP +5O KOJ# NA!#?#!O A!I #4I <e/ani"mi duvanske "avisnosti poivaju na dvojnosti fi"ike i psi/oloke "avisnosti. +va druga "avisnost je pravo ropstvo. 0judi su se poslednji/ vekova !orili da ukinu ropstvo. Paradoksalno$ oni su pronali$ "a/valjuju,i %igareti$ nain da se samo"atoe kao ro!ovi. Kada ima %igaretu u ustima$ pua ima samo jednu #elju$ ak i ako toga nije svestan( #elju da nikada nije poeo da pui. 5e,inu %igareta puimo ne u#ivaju,i u njima i ak nesvesni "aista toga. Samo posle perioda apstinen%ije imamo ilu"iju da u#ivamo u %igareti( prva %igareta ujutru$ ili ona posle jela... 9edine okolnosti u kojima %igareta doista postaje drago%ena poklapaju se sa periodima kada pokuavamo da prestanemo da puimo$ ili kada nam drutvo name,e "a!ranu )%rkve$ !olni%e$ !ioskopi$ itd.*. Svaki pua !i morao da !ude svestan da ,e se te "a!rane$ koje se danas ograniavaju na nekoliko odredjeni/ sluajeva )metro...*$ u !udu,nosti odnositi na sva javna mesta$ sve restorane$ smanjuju,i prostor puaa na nekoliko ku#ni/ skrovita. &otovo je sa danima kada smo mogli da udjemo kod nekoga i da ga pitamo$ i" puke formalnosti( 62a li vam smeta ako puimI7 4anas$ jadni pua koji udje u neku napo"natu ku,u oajniki tra#i pogledom najmanju

'8

pepeljaru ili paklu %igareta. Ako ne nadje nikakav povoljan poka"atelj$ pokuava uglavnom da i"dr#i i$ ako ne uspe$ na kraju pita "a do"volu. Aesto mu odgovore( 6%ko ne mo&ete drugaije...7 ili( 6"ie #ismo voleli da ne puite7$ to ne reava njegov pro!lem. +n sada$ a ve, se ose,ao jadno$ #eli da propadne u "emlju. Se,am se tekog iskuenja koje je "a mene predstavljao jednostavan odla"ak u %rkvu. Aak i povodom venanja moje ,erke$ kada je tre!alo da mislim samo na nju i da !udem ponosan to je takvu vidim$ govorio sam se!i( 6Bavrimo s tim da mogu naj"ad da i"adjem i popuim jednu %igaretu.7 &ledajte pa#ljivo puae u takvim prilikama. =o ,e vam pomo,i. +ni ostaju "ajedno1 ima uvek vie pakli%a koje kru#e$ a ra"govor je isti( 6PuiteI7 22a$ ali imam svoje$ hvala7 uzeu vam jednu kasnije... Svako pali svoju i misli( 6kako smo sreni to imamo nau malu nagradu( 8adan nepua nema nikakvu(((* -epua nema potre!u "a nagradom. Aovek nije nainjen da sistematski truje svoje sopstveno telo. .toliko je tu#nije to$ ak i dok pui$ pua ne uspeva da "aista dostigne spokojstvo i poverenje u kojem drugi u#ivaju. Lto se nepuaa tie$ on se ne komea nervo"no "a vreme %eremonije ekaju,i da mo#e da i"adje. +n ne provodi #ivot u ekanju nekoliko retki/ trenutaka sre,e. +n to ima sve vreme. Se,am se takodje da sam$ kad sam iao na kuglanje$ redovno morao da nala"im smena opravdanja da !i/ mogao da i"adjem da popuim. -isam vie !io klina% od petnaest godina koji pui kriom$ nego pri"nati raunovodja$ od skoro etrdeset godina. Kakva tugaK Aak i igraju,i tu igru$ nisam "aista u#ivao. Aekao sam kraj partij da mogu da i"adjem$ a to je !ila moja omiljena igra. -euporediva je radost$ kada ne puimo vie$ to smo oslo!odjeni ropstva$ to mo#emo tako da u#ivamo %elog ivota1 to ne provodimo naj!olji deo svog vremena umiru,i od #elje "a %igaretom i ostatak u #elji da to vie nikada ne radimo. Puai moraju do!ro da upamte$ kada se nadju kod nepuaa )ili samo u nji/ovom drutvu*$ da nisu nepuai krivi "a nji/ovu muku$ nego malo udovite koje imaju u stomaku i koje eka svoju do"u nikotina. C5 P+&0A509E U+#"#?U 5I# @I*JA"A "INARA !# #NO +pet ,u ponoviti da psi/oloka "avisnost ini tako tekim prestanak puenja. Lto vie osla!ite tu "avisnost$ !i,e vam lake da stignete do %ilja.

'9

Aesto mi se deava da ra"govaram sa onima koje svrstavam u osvedoene puae. +svedoeni pua je$ po mojoj defini%iji$ neko ko voli da pui$ ko u tome ne vidi opasnost po svoje "dravlje ni "lo sa drutvene take gledita. =oliko ekstremne puae je sada sve te#e na,i. . sluaju mladi/ ljudi$ usmeravam svoj napad na nova% koji troe na %igarete. Poinjem tako to ka#em mom sagovorniku da mi je teko da verujem da se on ne !rine "a taj nova% koji odla"i u dim. .glavnom reaguje odma/. 4a sam ga napao na planu "dravlja ili na planu drutvenog ponaanja$ on !i se mo#da osetio ugro#eno i onda !i i"!egao ra"govor. Ali po pitanju nov%a se ose,a sigurnim u se!e( 6)ogu to da dozvolim se#i$ to je pedesetak dinara dnevno i mislim da to toliko vredi( To je moj jedini porok$ pa(((* 9a opet naglaavam( 6+e mogu jo uvek u to da poverujem( S o#zirom na tvoje godine i poto pui pakli!u dnevno$ ti e tokom &ivota potroiti oko 9:;;; evra na te !igarete( % ta e uraditi sa tim nov!em1 +ije ti dovoljno da pali novani!e ili da ih #a!a kroz prozor( Ti koristi taj nova! da narui zdravlje$ da razori se#i nerve i poverenje$ da podnosi ropski &ivot$ lo dah i &ute zu#e( To tre#a da te #rine$ zar neI7 . tom stadijumu$ esto postane jasno )naroito kod mladi/ puaa* da oni nisu nikada ra"matrali pro!lem sa take gledita itavog #ivota. Ba mnoge$ %ena pakli%e je ve, dovoljno "lo. 4eava im se da i"raunaju da je to to troe "a mese% dana ve, dosta alarmantno. 5rlo retko )i samo kada planiraju da prestanu*$ mogu ak da i"raunaju koliko potroe "a godinu dana i to je "astrauju,e$ ali$ "a itav #ivot$ to postaje ne"amislivo. <edjutim$ pua$ koji nastavlja da se !rani$ odgovori,e vam da mo#e to se!i da dopusti i da ne tre!a posmatrati pro!lem i" tog ugla$ nego samo videti ta vam to donosi1 onda$ nekoliko stotina dinara nedeljno$ nije !a mnogo. 3adi samom se!i ono to !i od!io nekom prodav%u en%iklopedija koji ide od vrata do vrata( 6To e vas kotati samo :;; dinara meseno7$ a ukupno trajanje i konani raun se podmuklo pre,uti. +nda mu predlo#im neto( 68a u ti dati ponudu koju ne mo&e da od#ije< daj mi =:;; evra sada$ a ja u ti kupovati !igaretama do kraja &ivota.7 4a sam mu ponudio da mi po"ajmi 15:: evra da mu vratim postepeno E5 :::$ pua !i tra#io da odma/ napiem i potpiem svoje o!e,anje. pak$ nijedan od ti/ osvedoeni/ puaa kojima sam predlo#io takvu trgovinu nije pri/vatio 8 a$ verujte mi$ ti ljudi ne planiraju nikako da prestanu da pue jer i/ to uopte ne "anima. Bato ondaI Aesto se deava$ tokom moji/ konsulta%ija$ da niki pua o!janjava da ga ne sekira nova% koji je potroio na %igarete. 4a li se i vi pitate$ ako je to i kod vas sluaj$ "ato vam ta tema ne predstavlja nikakav pro!lem. Bato se muite da utedite nekoliko desetina dinara tu i tamo kod drugi/ kupovina$ dok troite /iljade da se trujeteI

E:

Evo odgovora na to pitanje. Sve druge odluke koje donesete tokom vaeg #ivota su is/od jednog pro%esa ra"miljanja i anali"e "a i protiv$ da !i se odredio ra%ionalan odgovor. Aak i ako donesete lou odluku$ ona je is/od promiljanja. Kada !ilo koji pua pro%enjuje "a i protiv %igarete$ odgovor je jasan( 6Prestani da pui. ponaa se 9ao im'e<il/7 Prema tome$ puai ne pue "ato to to "aista #ele ili vole$ to nije posledi%a logine odluke$ nego samo "ato to misle da ne mogu drugaije. =ako oni doprinose svojoj sopstvenoj uslovljenosti i "a!ijaju glavu u pesak. =o mo#e da i"gleda paradoksalno$ ali neki idu ak dotle da se medjuso!no klade )66naj koji pone prvi da pui daje :;; dinara drugom 7*$ pre,utkuju,i /iljade dinara koje !i utedeli da definitivno prestanu da pue. Bato to ra"miljaju jo uvek pola"e,i od onoga to im je utuvljeno u glavu ispiranjem mo"ga i reaguju kao savreno uslovljeni puai. "vadite na trenutak glavu i" peska. Puenje je lanana reak%ija koja traje itavog #ivota. Ako ne prekinete taj lana%$ osta,ete pua do poslednjeg dana. Sada$ pokuajte da i"raunate koliko ,ete potroiti ako nastavite da puite do kraja. .skoro ,ete da odluite da popuite svoju poslednju %igaretu )ne odma/$ setite se poetni/ uputstava*. 4a ostanete nepua tre!a samo da ne padnete ponovo u tu "amku. 4rukije reeno$ nemojte da popuite onu prvu %igaretu. Ako pokleknete )ne govorite 6samo jednu7$ to nema nikakvog smisla*$ "najte da ,e vas ona kotati 1 ::: ::: dinara. Ako mislite da je ovakav nain posmatranja stvari jednostran$ to je "ato to ste jo uvek uslovljeni. "raunajte na primer koliko !iste utedeli da niste popuili prvu %igaretu u svom #ivotu. Bamislite onda da do!ijate ek na 1 ::: ::: dinara. -e !iste li "!og toga skakali od radostiI Ponite onda da se veselite jo sad$ jer ,ete taj nova% imati. =o je jedna od mnogo!rojni/ koristi koju do!ijamo prestaju,i da puimo. Kada prestanete da puite mo#da ,ete$ tokom perioda apstinen%ije$ dola"iti u iskuenje da popuite )jo* jednu poslednju %igaretu. Sa"nanje da ,e vas kotati 1 ::: ::: dinara ,e vam pomo,i da odolite iskuenju. $ !udite u to sigurni$ ako je popuite$ odma/ ,ete ponovo poeti. 9edina mogu,nost da vas ne kota 1 ::: ::: je da vas u!ije pre nego to stignete do te sume. 4avao sam godinama onu ponudu$ o kojoj sam priao maloas$ tokom radio i televi"ijski/ emisija$ a niko nikada nije pri/vatio trgovinu. 4ajem je redovno$ u mom golf klu!u$ nekim puaima$ svaki put kad se #ale na poskupljenje %igareta. pak nijedan nije pri/vatio moju ponudu. . stvari$ plaim se se jednoga dana ne pojavi neko ko ,e na kraju pri/vatiti ako isuvie insistiram. +nda !i/ i"gu!io !ogatstvo. Ako ste u dru#ini sre,ni/ puaa$ koji vam priaju koliko vole duvan$ ka#ite im da po"najete jednog im!e%ila koji ,e ga$ ako mu neki pua unapred plati godinji i"nos "a %igarete$ sna!devati !esplatno %igaretama ostatak #ivota. <o#da ,ete vi na,i nekog ko ,e pri/vatiti ponuduI

E1

C5 P+&0A509E 1"RA5*J# =o je domen gde ispiranje mo"ga najvie deluje. Suprotno onome to misle$ puai nisu svesni ri"ika kojima se i"la#u. =okom moji/ puaki/ godina$ oekivao sam da mi glava eksplodira svakog trenutka i iskreno verovao da sam na to spreman$ makar sam u to #eleo da verujem. mao sam ogromne naonike "a konje$ koje sam od!ijao da skinem. Bamislite me dakle$ u to do!a mog #ivota$ kako vadim jednu %igaretu i" pakli%e. Sirena poinje da "avija$ "atim me glas upo"orava( 6> redu$ %len$ ta je zadnja4 Sreom te upozoravamo$ ali posle je gotovo( 2o sada si se izvlaio$ ali ako popui samo jo jednu !igaretu$ glava e ti eksplodirati.7 <islite li da !i/ upalio tu %igaretuI Ako sumnjate u odgovor$ u"mimo stvari drugaije. +dite do nekog autoputa u vreme najve,e gu#ve. +stanite na ivi%i$ "atvoreni/ oiju$ pokuavaju,i da "amislite slede,u mogu,nost( da odma/ prestanete da puite ili da predjete raskrsni%u ve"ani/ oiju pre nego to "apalite slede,u %igaretu. 5a i"!or nema nikakve sumnje. 3adio sam ono to svaki pua radi %elog svog #ivota. Ba!ije glavu u pesak nadaju,i se da ,e se jednog lepog dana pro!uditi i da ,e njegova #elja "a puenjem nestati. Puai ne mogu se!i da do"vole da misle na ri"ike kojima i"la#u svoje "dravlje. nae !i ak i "adovoljstvo koje imaju dok pue )koje je samo$ to "namo$ "a!luda* nestalo. +ni vie vole da i"!egavaju temu misle,i da je to opasno samo "a druge. =o o!janjava "ato je svaki ok tretman kao to je na%ionalni dan !or!e protiv puenja tako nedelotvoran. 9edino nepuai pa#ljivo prate televi"ijske programe na tu temu. =o takodje o!janjava "ato su svi puai po"navali ili uli da se govori o i"vesnom ujki koji je puio tri pakli%e dnevno i koji je #iveo potpuno "drav do devedesete godine$ a ne "naju /iljade ljudi koji su umrli u %vetu mladosti "!og duvana. -ave,u jo jedan tipian primer ra"govora koji vodim "a vreme moji/ konsulta%ija$ pose!no sa mladim ljudima. 9a( .ato &eli da prestane da puiI Pua( To me kota itavo #ogatstvo. 9a( +isi za#rinut za zdravljeI Pua( +e( )ogao #i da me zgazi i auto#us. 9a( 2a li #i se ti svojevoljno #a!io pod auto#usI Pua( +e$ naravno.

E;

9a( Pretpostavljam da gleda na o#e strane pre nego to predje uli!u... Pua( +aravno. Da tako. Pua$ kao i svi$ predu"ima neop/odne mere da ne padne pod auto!us$ svode,i tako ri"ik da do toga "aista dodje praktino na nulu. pak$ taj isti pua ,e skoro sigurno )ako nastavi da pui* jednoga dana postati na ovaj ili onaj nain parali"ovan$ a i"gleda da toga apsolutno nije svestan. Bato je tako slepI B!og ispiranja mo"ga kojem je stalno i"lo#en. Se,am se jednog !ritanskog golf ampiona$ koji je od!io da uestvuje na amerikim sta"ama samo "ato to se !ojao da leti avionom. A vidjali su ga kako pui kao =urin kada je !io na golf terenima. -ije li udno od!iti !e"naajno ri"ian let avionom$ a puiti1 dok su anse da se to desi "!og duvana jedan prema etiriI "gleda da nije toga !io svestan. Elem$ ta i"vlai pua i" svoji/ %igaretaI Apsolutno nita/ 9edno drugo rasprostranjeno verovanje tie se kalja puaa. <nogi mladi puai$ koji dola"e kod mene$ nisu "a!rinuti "a svoje "dravlje$ jer ne kalju. . stvari$ !ilo !i !olje da se "!og toga "a!rinu. Kaalj je poslednje oru#je kojim nas je priroda sna!dela da se oslo!odimo strani/ tela u naim plu,ima. Kaalj sam po se!i nije !olest$ nego samo simptom. Kaalj puaa svedoi da plu,a pokuavaju da i"!a%e kan%erogene smole i otrove koje sadr#i dim. Ako ne kalje$ ti otrovi ostaju u plu,ima$ i mogu da napadnu organi"am. Posmatrajte stvari ovako. Bamislite da imate veoma lep auto. Dili !iste "aista glupi da ga ostavite da rdja ne !rinu,e se o tome. Ali$ posle svega$ kada jednom postane olupina$ to ne !i !io kraj sveta. <alo )mnogo$ ak* nov%a !i !ilo dovoljno da se kupi drugi. 5ae telo je jedinstveno. Ako ga pustite da se pokvari$ to ,e !iti kraj. Ali vama to nije dovoljno$ jer ga vi sami svojevoljno unitavate. Kada jednom propadne$ malo je va#an sav nova% koji mo#ete da imate$ ne,ete imati drugu ansu. Dolje je !iti siromaan i do!rog "dravlja$ nego !ogat i na samrti "!og %igarete. +!rnuto je jo istinitije( sre,an !ogata nepua i nesre,an siroma/ koji ,e umreti "!og %igarete i koji se uvek vie #rtvuje da !i mogao da je plati. Pro!udite seK -emate potre!e da puite1 setite se da vam duvan ne donosi apsolutno nita.

I,vadite -lavu i, pes9a na trenuta9 i postavite se'i slede)e pitanje: 9ad 'iste 'ili si-urni da )e slede)a <i-areta 'iti ona 9oja )e po9renuti 'olest 7ra93336. da
E'

li 'iste 'ili toli9o ludi da je popuite2 5ie ne-o na 'olest. 9oju je te9o ,amisliti. mislite da )ete i)i u 'olni<u da se podvr-nete stranim ispitivanjima i seansama (emoterapije3 5i ne idete u susret ostat9u svo- %ivota. ne-o poet9u vae smrti. Lta ,e !iti sa ostatkom vae porodi%e$ onima koji vas
vole$ ta ,e se desiti sa vaim snovima i planovimaI Aesto imam priliku da sre,em ljude u takvoj situa%iji. +ni nisu mislili$ kao i drugi uostalom$ da ,e im se to desiti. -ajgora nije sama !olest$ nego sa"nanje da smo je mi sami gajili toliko dugo$ pue,i proklete %igarete. =okom itavog naeg puakog #ivota$ govorimo se!i( 6>skoro u prestati.7 Pokuajte da "amislite ta ose,aju oni koji su stigli do fatalne do"e. Ba nji/ je ispiranje mo"ga "avreno. +ni konano s/vataju ta je "aista !ila ta navika i imaju nekoliko dugi/ mese%i da na to misle. 6.ato sam verovao da mi je puenje potre#no1 0ad #ih samo mogao sve da ponem od poetkaK7 Ba nji/ je gotovo. Ali vi$ vi imate jo jednu ansu. Bavisnost od duvana je lanana reak%ija. Svaka %igareta do"iva drugu$ i tako redom. =o se i vama deava. -a poetku knjige$ o!e,ao sam vam da ovo nije ok tretman. Ako ste ve, odluili da ,ete prestati da puite$ nastavite da je itate. Ako jo uvek sumnjate u tu #elju$ preskoite ostatak ovog poglavlja. 5rati,ete se kada "avrite knjigu. mpresivan !roj statistiki/ i"vetaja je napisan na temu teta koje %igareta mo#e da nanese "dravlju. <uka je to pua$ sve dok ne odlui da prestane da pui$ ne #eli nita da "na. Aak je i ono upo"orenje ispisano na pakli%i %igareta ist gu!itak vremena. Pua ne vodi o tome rauna i$ ako ga proita$ on odma/ upali %igaretu. Puai$ opasnost koju predstavlja %igareta po "dravlje$ s/vataju kao ruski rulet$ ili kao prela"ak preko minskog polja. =o je pogreno. =o je

a sva9im dimom. 9an<ero-ene smole ula,e u vaa plu)a: to je jo jedan mali 9ora9 prema ra9u. naj-oroj 'olesti 9oju po9lanja <i-areta3 Ali ona oi-ledno doprinosi i i,a,ivanju dru-i( 'olesti 9ao to su srane.
postepen pro%es koji je ve, poeo.

EE

arterios9lero,a. em8i,em. (ronini 'ron(itis i astma.

an-ina.

trom'o,a.

Puai su takodje u!edjeni da su ta dejstva %igarete preterana. -a#alost$ o!rnuto je. @igareta je u!i%a !roj jedan "apadnog drutva. <edjutim$ pro!lem je to se$ kao ra"log smrti ili njen odluujui faktor$ ne navodi %igareta. -a primer$ doka"ano je da je EEG ku,ni/ po#ara i"a"vano %igaretama i mo#emo se$ na isti raun$ "apitati koliki je pro%enat u sao!ra,ajnim nesre,ama. Koliko se nesre,a dogodilo jer smo skrenuli pogled s puta da potra#imo %igarete u tani ili da i/ upalimoI 9a sam o!ino o!a"riv vo"a. pak sam jednom "a dlaku i"!egao smrt pokuavaju,i da "amotam %igaretu vo"e,i. -e "a!oravimo ni !e"!rojne prilike kada !i mi %igareta pala dok vo"im )uvek se na kraju "avlaila i"medju dva sedita*. Siguran sam da su to do#iveli mnogi puai$ da jednom rukom vo"e i"vijaju,i se i pokuavaju,i da do/vate %igaretu drugom rukom. 4ejstvo ispiranja mo"ga je takvo da nastojimo da mislimo kao onaj$ koga dok pada sa "grade od sto spratova$ ujemo da na svakom spratu ka#e( 62ovde je do#roK7 <i mislimo$ "ato to smo do!ro proli do sad$ da slede,a %igareta ne,e promeniti nita. -e "avaravajte se$ isto va#i i "a vas$ sa tom ra"likom to vi ne mo#ete da "nate$ tokom pada$ koliko je tlo daleko. ?elimo da vidimo stvari i" drugog ugla. =a 6navika7 je do#ivotni lana%$ svaka %igareta stvara potre!u da se popui slede,a. .palili ste fitilj !om!e. Pro!lem je to ne ,nate 9oli9o )e to trajati. Svaka upaljena %igareta je korak !li#e eksplo"iji. Ka9o mo%ete da 'udete si-urni da ta <i-areta nije ,adnja2 C5 P+&0A509E #N#RGIJA ako su mnogi svesni tetni/ dejstava duvana na nji/ova plu,a$ malo puaa je svesno opte o!amrlosti koju on i"a"iva. +sim to ,a-adjuju plu)a puaa. supstan<e 9oje sadr%i dim. 9ao na primer ni9otin ili u-ljen mono9sid. postepeno truju nje-ove 9rvne sudove. -aa plu,a omogu,uju kiseoniku koji udiemo da ode preko arterija prema %elom naem telu. Smanjuju,i dovod kiseonika$ pua postepeno gui svoje mii,e i organe i tako doprinosi da im se smanji i"dr#ljivost1 organi"am postaje "!og toga o!amro i njegov imunitet je osla!ljen. Svi ti me/ani"mi su$ naravno$ lagani i postepeni$ tako da ovek ne primeti nita. +se,a se svakog dana kao i pret/odnog. Pua se ne ose,a

E5

!olesno1 on misli da je nedostatak energije prirodna posledi%a njegove starosti. Dio sam veoma sportski opredeljen adoles%ent1 ipak$ ve, od tridesete$ poao sam da ose,am stalan umor. Bakljuio sam da jedino mladi imaju energiju i da je "a mene gotovo. 5ide,ete kako je to velianstveno$ malo poto prestanete da puite$ kad osetite kako se ponovo radja fi"ika snaga i kad osetite potre!u da radite ve#!e. -edostatak energije puaa i ne"ainteresovanost "a svoje sopstveno telo pokre,u uglavnom druga preterivanja. Pua te#i da i"!egne svaku sportsku aktivnost i da usredsredi svoje interesovanje na /ranu i pi,e. C C P+&0A509E CIGAR#+A !# OPU+A I "AJ# !I PO5#R#NJ# U #4# =o je najgora la# koja kru#i u ve"i sa %igaretom. Kada prestanemo da puimo$ nestanak stalnog ose,anja nesigurnosti od kog pate puai je$ po mom miljenju$ va#an koliko i kraj ropstva %igareti. Puaima je teko da s/vate da je %igareta odgovorna "a ose,anje nesigurnosti koje i/ preplavljuje kada vie nemaju %igarete$ a trafika ,e se "atvoriti. -epuai ne "naju "a to1 duvan je "a to jedini odgovoran. Postao sam svestan !e"!rojni/ prednosti kada se vie ne pui samo nekoliko mese%i poto sam prestao$ tokom savetovanja koja sam dr#ao. +d!ijao sam$ skoro trideset i pet godina$ da se podvrgnem !ilo kakvom medi%inskom ispitivanju. Kada sam /teo da u"mem #ivotno osiguranje$ pri/vatio sam da platim ogromne i"nose da !i/ i"!egao !ilo kakvo ispitivanje. .#asavao sam se !olni%a$ i nisam podnosio da idem kod doktora ni kod "u!ara. -isam mogao da se suoim sa pomilju da starim i da se ose,am sve sla!ije. -isam ipak ni jednu od ti/ sumnji dovodio u ve"u sa %igaretom. Sada$ kada sam i" toga i"aao$ imam utisak da sam se pro!udio i" komara. 4anas$ ekam sa "adovoljstvom svaki dan koji dola"i. -aravno$ #ivot mi uvek donese svoj deo neda,a i ja moram kao i svi da podnosim svakodnevne udar%e$ ali i"vanredno je ponovo prona,i spokojstvo neop/odno da se sa tim suoimo$ a taj dodatak energije$ "dravlja i sigurnosti ini do!re trenutke jo prijatnijim. CC P+&0A509E +A CRNA #NKA KRI5IC#

EH

9o jedna velika radost$ kada se odreknemo %igarete$ je da smo oslo!odjeni ti/ %rni/ senki manje2vie "atrpanim u du!ini nae due. Svi puai su svesni da se ponaaju kao im!e%ili i da "atvaraju oi pred dejstvima koja %igareta ima na "dravlje. 5e,i deo vremena$ puenje postaje automati"am$ a puai i"gleda to "a!oravljaju1 ipak$ te %rne senke stalno mue nau podsvest. =okom naeg puakog #ivota$ ima okolnosti kad one i"adju na povrinu i podsete nas na munu istinu( .po"oravaju,e poruke koje itamo na pakli%ama %igareta$ stra/ od raka$ na%ionalni dan protiv puenja$ napad kalja$ !ol u grudima$ udan ose,aj u donjim udovima$ rastu#enost nai/ !li#nji/$ svest o svom loem da/u$ #utim "u!ima kod "u!ara$ !olest drugi/$ lju!ljenje nepuaa ili o!ra,anje njemu$ gu!itak potovanja prema se!i "!og tog ropstva$ itd.

Aak i kad i/ nismo svesni$ te %rne senke stalno mue na um i to se vie preputamo da nas proguta ta 6navika7$ ose,anje krivi%e postaje sve gore. +no ,e nestati tek kad odluite da okonate tu gro"nu "avisnost. -ikad ne,u prestati da priam koliko je udesno !iti oslo!odjen ti/ mor!idni/ misli$ "nati da vie nemate potre!u da puite. +!a pret/odna poglavlja su o!radjivala "naajne prednosti koje ,ete imati kada !udete nepua. 4a !udemo iskreni$ ose,ao sam se o!ave"nim$ "au"vrat$ da napravim popis prednosti ve"ani/ puae. =i ra"lo"i su i"lo#eni u slede,em poglavlju. CC P+&0A509E PR#"NO +I PUAA CC P+&0A509E K*A INA !#+O"A A NA15ANA B5O*JNAC

EF

-ae drutvo smatra da je prestanak puenja pravi podvig. Svi smo mi )puai$ u svakom sluaju* u to du!oko u!edjeni. Aak i retke knjige koje nameravaju da nam u tome pomognu upo"oravaju od poetka na te#inu opera%ije. stina je da je to smeno lako. Bnam da sumnjate u to to ka#em( ra"motrimo injeni%e. Ako je va %ilj da trite sto metara "a manje od jedanaest sekundi$ s/vatam da je to teko. Sigurno ,e vam !iti potre!ne godine treniranja i$ uprkos vaoj odlunosti$ mo#da fi"iki ne,ete !iti u stanju da uspete. Ali prepreka je delimino psi/oloka1 pre nego to se prvi sportista nije spustio ispod jedanaest sekundi$ ta grani%a je i"gledala nesavladiva. 4anas su$ /iljade ljudi u stanju da to urade. 5ratimo se naoj temi. 4a !iste prestali da puite$ ono to tre!a da radite je... da ne puite vie. -iko vas ne tera da puite$ osim vas sami/ $ a "a ra"liku od /rane i vode$ duvan vam apsolutno nije neop/odan da pre#ivite. Pa$ ako #elite da prestanete$ "ato !i to moralo da !ude tekoI .istinu$ to nije teko. Puai su stvorili tu teko,u pokuavaju,i da uspe/ stave na raun volje. +ni veruju da ,e morati da doka#u i"u"etno odri%anje da !i se okanili duvana. maju na raspolaganju ra"ne metode da prestanu da pue. Koliko ja "nam$ sve te metode 8 koje ja na"ivam klasinim "a ra"liku od moje 8 navode puaa da misli da je neto #rtvovao prestaju,i da pui. Prouimo malo detaljnije takvu vrstu metode$ koja rauna na volju puaa. <i ne odluujemo da postanemo puai. <i samo pokuamo da popuimo prvu %igaretu$ i uvereni smo njenim neprijatnim ukusom da prestanak puenja ne,e nikada !iti pro!lem. . prvo vreme$ puimo samo kada #elimo$ jer jo nismo ro!ovi duvana. <ogu,e je da prodje vie dana$ ili vie mese%i$ i"medju dve %igarete. Puimo na nekoj "a!avi$ ili kada smo u drutvu drugi/ puaa$ na primer sa grupom adoles%enata. .vek su to okolnosti naeg drutvenog #ivota$ tokom koji/ delamo mimikrijom. Pre nego to s/vatimo$ mi redovno kupujemo pakli%e %igareta. <islimo da puimo samo kad #elimo. =ek kad je kasno primetimo da puimo neprestano... +!ino nam je potre!no veoma mnogo vremena da s/vatimo da smo "avisni$ jer #ivimo u "a!ludi da puimo i" "adovoljstva$ a ne i" o!ave"e. Kada puimo jednu %igaretu$ mislimo da je volimo. . stvari$ mi smo u "a!ludi da mo#emo da prestanemo kad god /o,emo. . prin%ipu$ tek kad odluimo da prestanemo da puimo$ pojavi se pro!lem. Prvi pokuaji da prestanemo najee de deavaju ve, prvi/ godina$ "!og nov%a )studenti ga esto malo imaju*$ ili "dravlja )da nastave$ na primer$ neku sportsku aktivnost*$ itd. Kakva god da je motiva%ija$ pua uvek eka neku teku situa%iju da s/vati da mora da prestane da pui. Aim predje na delo$ malo udovite u stomaku )njegova fi"ika "avisnost* poka"uje glad. +n onda #eli %igaretu$ a poto je se!i o!e,ao da vie ne,e da pui$ jo je u

E8

ve,em stresu. +no to uo!iajeno koristi da se smiri nije vie dostupno i njegova patnja se pove,ava. Posle perioda muenja$ opredeljuje se "a uveni kompromis )6Smanjivau postepeno7* ili se ak predaje )6+ije #io do#ar trenutak$ ekau povoljniju priliku7*. <edjutim$ kada su svi ra"lo"i stresa nestali$ #elja da prestanemo da puimo nestaje takodje i vrati,e se tek prilikom slede,eg krip%a. -aravno$ nikada nije pravi trenutak$ jer #ivot postaje sve stresniji. -aputamo "atitu nai/ roditelja da "asnujemo porodi%u$ po"ajmljujemo nova%$ nae profesionalne odgovornosti se neprestano pove,avaju$ itd. +igledno$ #ivot puaa nikada ne postaje manje stresan$ jer njegov stres u"rokuje %igareta. 4ok se njegova potronja nikotina pove,ava$ on postaje sve nervo"niji i "a!luda o neop/odnosti %igarete utoliko vie raste. ?ivot ne postaje neop/odno doista stresniji. @igareta stvara tu "a!ludu. 5rati,emo se na taj aspekt u C5 poglavlju. Posle prvi/ neuspe/a$ pua esto !e#i u verovanje da ,e se jednoga dana pro!uditi i da ,e njegova #elja "a puenjem arolijom nestati. =u nadu pot/ranjuju prie koje kru#e o !ivim puaima$ kao to su one koje tvrde da su odjednom i"gu!ili #elju "a puenjem posle tekog gripa. -e verujte u te gluposti. Proverio sam mnoge glasine tog tipa i nikada nije tako jednostavno kao to i"gleda. .glavnom se pua do!ro pripremio da prestane$ a grip je samo iskoristio kao odskonu dasku. Proveo sam trideset godina ekaju,i to i"nenadno jutro$ kada konano vie ne,u imati #elju da puim. Kada sam imao neki te#ak grip$ jedva sam ekao da o"dravim da !i/ ponovo mogao da puim svojim ritmom. -aje,e su$ oni koji tvrde da su 6tek tako7 prestali da pue$ pretrpeli neki ok. li im je neko !li"ak premiuo od !olesti u"rokovane %igaretom$ ili su se oni sami mnogo uplaili. Ali lake je re,i( 6 8ednog dana sam odluio da prestanem7 sasvim jednostavno7. Pogledajte istini u oiK =o se ne !i desilo da niste #eleli. Pokuajmo da detaljno ra"motrimo "ato klasina metoda ini stvari tako tekim. Skoro %elog #ivota$ nastojimo da donesemo konanu odluku 8 da prestanemo da puimo 8 od sutra. 4eava se$ medjutim$ da vas neki odredjeni elemenat podstakne da predjete na delo. -a primer$ postanete svesni toga koliko nov%a troite$ "dravlja koje unitavate ili ak ropstva u kom #ivite. Kakav god da je ra"log$ na trenutak vadimo glavu i" peska da ra"mislimo o prednostima i o nedosta%ima %igarete. +tkrivamo tada ono to smo oduvek "nali$ ra%ionalni "akljuak ne ostavlja nikakvu sumnju( tre'a prestati sa puanjem. Ako pokuate da napravite listu %igaretini/ prednosti i mana$ re"ultat mo#e !iti i"u"etno nepovoljan po %igaretu.

E9

pak$ ak i ako pua "na da !i !ilo !olje da ne pui$ on veruje da ,e to "a njega !iti velika #rtva. =o je "a!luda$ ali i"u"etno mona "a!luda. -e "naju,i "ato$ pua je u!edjen da je %igareta od velikog "naaja tokom do!ri/ i loi/ trenutaka u njegovom #ivotu. Aak pre nego to "aponemo svoj pokuaj da prestanemo$ la#ne istine koje nam je nae drutvo i mi sami utuvili u glavu u ve"i sa %igaretom$ pritiskaju nas svom svojom te#inom. A tome tre!a dodati i jo nesre,niju "a!ludu da je veoma teko prestati sa puenjem. Pua je sreo ljude koje su$ iako nisu puili ve, nekoliko mese%i$ jo uvek umirali od #elje da popue jednu %igaretu. Postoje svi ti !ivi angri"avi puai$ oni koji ve, godinama ne pue$ ali koji jo uvek #ale "a %igaretom. Auo je i priu o onom puau koji je$ poto je i"dr#ao godinama$ popuio jednu !e"a"lenu %igaretu$ i odma/ je ponovo poeo da pui. Po"naje naravo i teko !olesne puae$ koji oigledno vie ne u#ivaju u %igareti$ a nepopravljivo se unitavaju tvrdoglavo nastavljaju,i da pue. +sim svega toga$ i on sam je sigurno proao kro" jedno od ti/ iskuenja. 4akle$ umesto da sve pone misle,i( 6Super4 .nate ta1 +e puim vieK7$ njegovo prvo ose,anje je da ,e predu"eti nemogu,u misiju. +n vrsto veruje da je svaki pua do#ivotno osudjen. <nogo!rojni puai ak upo"ore svoju okolinu( 6Prestajem da puim$ sigurno u #iti razdra&ljiv sledeih nedelja( ?udite popustljivi.7 =akvi pokuaji su osudjeni na neuspe/. Pretpostavimo sada da pua i"dr#i nekoliko dana ne pokleknuvi. -jegova plu,a su se postepeno otkravila. +n vie ne kupuje %igarete i$ samim tim$ njegova finansijska situa%ija se po!oljava. -ije vie pod antiduvanskim drutvenim pritiskom$ jer je postao nepua. =o su po"itivni momenti jer o!ele#avaju povratak u nepuako stanje. <edjutim$ sami motivi koji su ga nagnali da prestane da pui$ sada mu i"gledaju manje oigledni i on je sklon da "a!oravi situa%iju u kojoj se nala"io. <o#emo ovo da uporedimo sa nekim ko je upravo video sao!ra,ajnu nesre,u na putu. -eko vreme ,e !iti o!a"riv$ ali$ posle ,e !r"o "a!oraviti i pojam opre"nosti i$ pod najsitnijim ra"logom$ osloniti,e se na gljivu. S druge strane$ malo udovite u njegovom stomaku nije do!ilo svoju do"u ve, veoma dugo. -ema fi"ikog !ola$ samo neko neodredjeno ose,anje nedostatka. 4a to ose,anje nije i"a"vano nikotinom$ ono mu uopte ne !i smetalo. <edjutim$ on "na da to "nai da mu je potre!na %igareta. Bato je to toliko va#no$ pua ne "na. <alo udovite u stomaku onda !udi veliko udovite$ udo!no smeteno u podsvesti neverovatnim ispiranjem mo"ga. +nda$ onaj isti ovek$ koji je pre nekoliko dana pravio popis svi/ ra"loga "!og koji/ je prestao da pui$ pa#ljivo tra#i !ilo kakav i"govor da ponovo pone. "govore kao to su(

5:

$ /ivot je isuvie kratak( )ogao #ih da umrem svakog trenutka$ mo&da u sao#raajnoj nesrei( Prestao sam isuvie kasno( > svakom sluaju$ rak se danas mo&e do#iti z#og #ilo ega$ pa((( & +isam oda#rao do#ar trenutak( Tre#alo je da saekam posle ?o&ia @ posle odmora @ posle tog stresnog dogadjaja((( 0 +e uspevam da se skon!entriem( Postajem razdra&ljiv i stalno sam loe volje( +e uspevam da radim kako tre#a( )oja okolina me vie ne podnosi( 2akle$ u interesu svih$ tre#a ponovo da ponem da puim( 8a sam pravi pua i neu nikada #iti srean #ez !igarete Az#og ovog poslednjeg izgovora sam puio skoro trideset i pet godinaB . tom stadijumu$ uglavnom$ pua ponovo pone. Pali %igaretu i i"ofrenija se pojaava. S jedne strane$ postoji to ogromno olakanje da se prekine sa nedostatkom( malo udovite konano do!ija svoju do"u. Sa druge$ ako je toliko dugo i"dr#ao$ %igareta "aista ima ogavan ukus i on se pita "ato pui. B!og toga pua misli da mu nedostaje volja. =o nije istina1 on je samo promenio miljenje donose,i savreno ra%ionalnu odluku "asnovanu na informa%ijama kojima raspola#e. . sutini$ emu !iti !ogat ako si nesre,anI Dolje je imati prijatan malo kra,i #ivot$ nego dug i nesre,an. Sre,om$ taj "akljuak je potpuno pogrean. ?ivot nepuaa je "aista !olji. <edjutim$ i ja sam esto pravio tu greku i to me je kotalo toga da !udem pua trideset i pet godina. <oram da pri"nam da !i/$ kad !i to "aista !ilo tano$ ja jo uvek puio )pardon$ ne !i/ vie !io na ovom svetu*. =a patnja koja mui puaa nema nieg "ajednikog sa tesko!om koju u"rokuje fi"iki nedostatak nikotina. stina je da je nikotin i"vor toga$ ali pro!lem je psi/oloki( pua nije siguran u svoj i"!or. .!edjen je da se #rtvuje i ose,a se frustrirano$ to je jedan o!lik stresa. Elem$ u takvim situa%ijama$ njegovo malo udovite mu ka#e 6uzmi jednu !igaretu7. A$ otkad je prestao$ on #eli jednu %igaretu$ ali "na da ne mo#e vie da je ima. =a dilema ga titi i truje situa%iju. =eko,a je jo ve,a jer ekamo neto to ne dola"i. Ako #elite da polo#ite vo#nju$ kad jednom prodje ispit koji ste sa uspe/om polo#ili$ vi ste postigli %ilj. Prin%ip metode "asnovane na volji je da ka#emo( 6%ko mogu da izdr&im dovoljno dugo #ez !igareta$ #elja e na kraju nestati.7 Kako "nate da je tome doao krajI +dgovor je da se to nikada ne,e desiti$ jer nema nieg to tre!a ekati. 5i ste prestali da puite onog trenutka kad ste popuili tu "adnju %igaretu i vi sada ekate koliko ,ete jo dugo i"dr#ati. Kao to sam maloas naveo$ pua je podvrgnut psi/olokoj agoniji$ prou"rokovanom sumnjom nastanjenom u njegovom umu. ako nema nikakvog fi"ikog !ola$ dejstvo "!og toga nije manje mo,no. Pua je

51

nesre,an i ose,a se ranjivo. .mesto da "a!oravi %igaretu$ on postaje potpuno opsednut njom. <o#e "!og toga da !ude danima$ ak nedeljama u totalnoj depresiji. -jegov um je preplavljen sumnjama i nedoumi%ama( '0oliko u dugo patiti1* '2a li u ponovo do&iveti jedan srean dan1* '2a li u uspeti da se nagovorim da izadjem iz kreveta ujutru1* '2a li u moi opet da u&ivam u nekom do#rom jelu1* '0ako u uspeti da se suprotstavim nekoj stresnoj situa!iji 1* '2a li u imati snage da izadjem i odem u ka3i da popijem neto 1* <oglo !i se navesti tu%e drugi/ pitanja. Pua eka da se stvari po!oljaju i$ naravno$ to se vie sa#aljeva$ to vie %igareta "a njega postaje i"u"etno drago%eno do!ro. . stvari$ neto se deava$ ali pua toga nije svestan ( ako mo#e da pre#ivi tri nedelje !e" nikotina$ fi"iki apetit "a tim otrovom nestaje. Kao to sam ve, rekao$ ose,anje pomanjkanja "a nikotinom je tako lagano da ga pua ne prime,uje. -eki !ivi puai veruju$ posle nekoliko nedelja provedeni/ !e" puenja$ da su konano oslo!odjeni. +ni onda upale jednu %igaretu da doka#u se!i da su u pravu. -ala"e da je loa$ to i/ uvr,uje u nji/ovoj nameri. Ba!oravljaju medjutim da su ponovo uneli nikotin u organi"am. =aj nikotin poinje ve, da deluje i$ uskoro$ pua uje onaj mali glas du!oko u se!i koji mu ka#e ( 6Ti &eli jo jednu.7 +n se !io "aista oslo!odio navike$ ali je tog asa ponovo poeo. +n ne,e "apaliti odma/ jo jednu %igaretu. +n misli ( 6+eu ni sluajno da ponem ponovo.7 Aeka onda da prodje dosta dugo vremena$ sati$ dani$ ponekad nedelje. <o#e konano da ka#e se!i da se nije dao$ i da mo#e !e" ri"ika da do"voli se!i jo jednu. Ponovo je pao u "amku i ve, se nala"i na gadnoj strmini. +ni koji uspeju sa ovom metodom skloni su da pronala"e dug i te#ak put$ jer je glavni pro!lem ispiranje mo"ga. <nogo kasnije$ onda kada pua vie ne ose,a nikakav fi"iki nedostatak$ on jo uvek umire od #elje da pui. Konano$ ako uspe da i"dr#i dovoljno dugo$ on na kraju postane svestan da vie ne,e ponovo poeti. +n tada prestaje da se kinji$ pri/vata da se #ivot nastavlja$ i vidi da je veoma lep !e" duvana. <nogo!rojni puai uspevaju sa ovom metodom$ ali put je vrlo te#ak i ima vie neuspe/a nego uspe/a. Aak i oni koji su uspeli ostaju itavog #ivota ranjivi$ jer uvaju ostatke uslovljenosti 1 oni su u!edjeni da %igareta ima mo,$ u do!rim kao i u loim trenu%ima$ da po!olja stvari )neki nepuai

5;

ak doprinose toj ideji ( oni su takodje podvrgnuti ispiranju mo"ga$ ali oni su i svesni negativni/ aspekata$ "ato ne #ele da 6naue7 da pue*. =o o!janjava to neki$ koji su prestali odavno da pue$ poinju ponovo. <nogi !ivi puai do"vole se!i povremenu %igaru ili %igaretu$ kao 6malu poslasti!u7$ ili da se uvere da je to gadno. .pravo to se deava$ ali nikotin$ koji prodre u organi"am ponovo pokrene "aarani krug. <alo udovite ka#e ( 6Ti &eli jo jednu.7 Slede,a %igareta nije !olja$ oni su onda u!edjeni da mogu da pue !e" ri"ika. 9ednom kad ponovo padnu u "amku$ pokuavaju da se u!ede ( 6Prestau odmah posle raspusta @ ?o&ia @ ovog dogadjajaP7 suvie je kasno$ oni su ve, ponovo postali "avisni. sta stara "amka se ponovo "atvorila nad njima. -aglaavam ovo ( pojam "adovoljstva nema apsolutno nikakve ve"e sa pojmom "avisnosti. +n nikada nije ni imao nikakve ve"e K Kad !ismo poinjali da puimo "ato to mislimo da je to prijatno$ niko nikada ne !i popuio vie od jedne %igarete. <i mislimo da u#ivamo u %igaretama samo "ato to ne uspevamo da poverujemo da smo toliko glupi da puimo ne vole,i ukus koji one imaju. " tog ra"loga je in puenja toliko podsvestan. Kad !ismo$ pue,i %igaretu$ !ili potpuno svesni dima koji se uvlai u plu,a$ ak ni "a!luda o "adovoljstvu ne !i opstala. <o#emo$ postavi svesni svega to nam %igareta ini$ samo da se ose,amo glupo. Puimo$ jer nemamo to u svesti. Posmatrajte puae u drutvu1 vide,ete da$ sa %igaretom u ru%i$ oni i"gledaju sre,no tek kad je "a!orave. . trenu%ima kada je postanu svesni$ oni ponu da se ponaaju "!unjeno i nastoje da se i"vine. <i puimo da "adovoljimo to malo udovite... Kada !udete isterali to malo udovite i" vaeg stomaka$ a veliko i" vae glave$ ne,ete imati ni potre!u ni #elju da puite. CC P+&0A509E

!ANJ#NJ# PU#NJA N# *UDI NI#!U <nogo!rojni puai odlue da smanje potronju$ nameravaju,i da definitivno prestanu da pue ili da pokuaju da kontroliu svoju toksikomaniju. -eki doktori ak preporuuju da se smanji puenje$ pre nego to se prestane. +igledno je da to manje puite$ to je !olje "a vas. <edjutim$ kao etapa do prestanka$ smanjene puenja mo#e da !ude fatalno po vas. Pokuaji da se ograniimo odr#avaju nas u stanju "avisnosti itavog #ivota. =aj pristup je$ uglavnom$ pra,en nauspe/om pokuaja da se prestane sa puenjem. Posle nekoliko sati ili nekoliko dana apstinen%ije$ pua$ na ivi%i nerava$ poinje da misli da ne mo#e da #ivi !e" %igareta. +n onda

5'

odluuje da ponovo pone da pui$ ali ograniavaju,i se na nekoliko do!ro i"a!rani/ %igareta. +n misli da ,e$ ako uspe da smanji na deset dnevno$ mo,i da uspe da tako ostane$ ili da smanji jo vie. +n dovodi samog se!e u nepodnoljiv polo#aj. $ Pre#ivljava najgore trenutke otkad postoji. +staje "avisan od nikotina i odr#ava udovite u #ivotu i u svom stomaku i u svom umu. & Provede #ivot ekaju,i slede,u %igaretu. 0 Pre nego to je smanjio puenje$ im !i imao potre!u "a %igaretom$ on vi je palio$ u!la#uju,i tako makar delimino svoju potre!u. Sada$ povr/ uo!iajeni/ stresova$ on sam se!e osudjuje na jo jedan$ da mora da podnosi skoro sve vreme tego!e i"a"vane nedostatkom nikotina. +sudjuje samogo se!e da !ude stalno nesre,an i loe volje. E Imao je naviku da pui ve,inu %igareta ma/inalno$ ne misle,i na to niti ose,aju,i "adovoljstvo. 9edine %igarete u kojima je mislio da u#iva$ !ile su one posle perioda u"dr#avanja )prva ujutru$ itd.*. Sada$ kada eka vie od jednog sata pre svake od nji/$ on u svakoj 6u&iva7. <edjutim$ "adovoljstvo koje ose,a dok pui ne proi"ila"i i" same %igarete$ nego i" "avretka perioda u"nemirenosti u"rokovane fi"ikim )nikotin* ili psi/olokim )%igareta* nedostatkom. Lto je period apstinen%ije du#i$ to on vie 6u&iva7 u %igareti. &lavna teko,a$ kada prestanemo da puimo$ ne tie se fi"ike "avisnosti. Sa te strane$ nema istinski/ pro!lema. . stvari$ puai provode no, ne pue,i$ a da i/ potre!a "a %igaretom ne pro!udi. <nogi ekaju da i"adju i" so!e$ ujutru$ da !i "apalili svoju prvu %igaretu. <nogi ekaju da dorukuju ili ak ne pue pre nego to stignu na posao. =ako$ oni lako provedu deset sati !e" %igarete i to im ne smeta. -eka pro!aju da provedu deset sati ne pue,i preko dana i iupa,e se!i kosu. +ni su u stanju$ kada imaju nova kola da se u"dr#avaju od puenja u njima !e" i najmanje teko,e. ."dr#avaju se i u samoposlugama$ u po"oritu$ kod doktora ili u !olni%i !e" imalo muke. <nogi ne pue ni u prisustvu nepuaa. Aak i u javnom prevo"u$ ljudi potuju "a!ranu. Puai su skoro oduevljeni kada i/ spreavaju da pue$ a i predstavlja im i"vesno "adovoljstvo da provedu du#e vreme !e" %igarete. =o im daje nadu da ,e naj"ad$ jednoga dana$ konano prestati da pue. Pravi pro!lem je ispiranje mo"ga$ "a!luda da je %igareta neka vrsta podrke ili nagrade i da #ivot ne,e !iti nikada vie isti !e" nje. .mesto da vas odvrati od %igarete$ in ograniavanja vae potronje vas ini jo nesre,nijim i uverava vas da je %igareta sutinska stvar !e" koje se ne mo#e !iti sre,an.

5E

-ema nieg jadnijeg od puaa koji pokuava da smanji puenje. +n ima ilu"iju da ,e to manje pui$ manje #eleti da pui. . stvari$ to je o!rnuto. Lto manje pui$ to vie pati od nedostatka nikotina i vie %eni retke %igarete koje se!i priuti. Ali to ga ne,e naterati da prestane. Paradoksalno je da$ to %igarete postaju redje$ to im je gori ukus. . stvari$ one koje nam i"gledaju najjae$ one od koji/ najvie kaljemo$ su one koje smo ekali najdu#e )prva ujutru$ na primer*. +ne nam najvie pr#e grlo. A istovremeno$ nji/ najvie volimo$ jer smo i/ ekali dugo. <islite li da ,ete o!o#avati tu prvu %igaretu "!og njenog mirisa i ukusaI -e$ !udite ra"umni1 vi je volite jer je ona "avrni%a deset sati apstinen%ije. Smanjiti puenje$ nije delotvorno i to je ak najgori o!lik muenja. -ije delotvorno jer pua pogreno veruje$ da ,e$ ako pui manje$ manje #eleti da pui. -e$ puenje nije navika od koje se postepeno oslo!adjamo$ nego je "avisnost od droge( ta "avisnost u"rokuje da pua stalno #eli da pui vie$ a ne o!rnuto. Ako #eli da smanji puenje$ pua mora da doka"uje volju i dis%iplinu do kraja preostalog #ivota. 5ideli smo da glavni pro!lem$ kada #elimo da prestanemo da puimo$ nije fi"ika "avisnost od nikotina. Pravi pro!lem je pogreno verovanje da vam %igareta predstavlja "adovoljstvo. =o pogreno verovanje je najpre rasprostranjeno ispiranjem mo"ga kojem smo podvrgnuti ak i pre nego to ponemo da puimo$ "atim se pojaava naim linim iskustvom sa %igaretom. Smajuju,i njenu potronju$ pua pojaava tu "a!ludu toliko da %igareta pone potpuno da vlada njegovim #ivotom( na kraju ,e !iti u!edjen da se radi o najdrago%enijoj stvari na planeti. Smanjenje puenja nikada nije delotvorno$ jer to "a/teva volju i dis%iplinu do kraja #ivota. Ako niste imali dovoljno volje da prestanete da puite$ ne,ete je sigurno imati dovoljno da smanjite puenje. Prestati sa puenjem je mnogo lake i !e"!olnije. mao sam priliku da vidim /iljade u"aludni/ pokuaja koji su se "avrili neuspe/om. Se,am se ai%e uspe/a u ve"i sa relativno kratkim periodima smanjivanja puenja$ pra,eni/ potpunim prestajanjem. =i puai ne duguju uspe/ tom pro%esu smanjenja puenja. Smanjenje je$ naprotiv$ !ilo dodatna prepreka koja je samo produ#ila period patnje. -euspe/ takvog jednog pokuaja ostavlja puaa u stanju depresije$ jo u!edjenijeg da je do#ivotni "avisnik. =o je uglavnom dovoljno da ga natera da pui jo pet godina pre slede,eg pokuaja. Sve u svemu$ ovakvo ponaanje omogu,uje da se protumai sva nitavnost duvanske "avisnosti$ jer jasno poka"uje da je %igareta jo %enjenija posle duge apstinen%ije. 5i$ dakle$ mo#ete da(

55

$ 4o#ivotno smanjite puenje. =o "nai da se i"lo#ite munom !itisanju1 kako god$ ne,ete u tome uspeti. & -astavite da puite i da se sve vie guite$ do#ivotno takodje. Kakva je koristI 0 Dudete milostivi prema se!i. Prestanete da puite. +va ra"matranja me teraju da naglasim jo jedan va#an momenat( povremena %igareta$ to ne postoji. Puenje je lanana reak%ija koja ,e trajati do kraja vaeg #ivota$ osim ako ne ulo#ite po"itivan napor da to i"leite. Ne ,avoravite: po9uavaju)i da smanjite puenje. ,a-li'ljujete se jo du'lje u ,avisnost3 CC 5 P+&0A509E A!O J#"NA CIGAR#+ICA Pomisao o 6samo jednoj !igareti!i7 je !ajka koju morate da i"!a%ite i" svog uma. Samo jedna %igareti%a !ila je dovoljna da ponovo ponete da puite. Samo jedna %igareti%a$ ona koja vam je pomogla da se suoite sa nekim tekim iskuenjem ili ona koju ste upalili da proslavite neto veliko$ !ila je dovoljna da uniti va pokuaj da prestanete da puite. =a mala %igareta je dovoljna$ kada je pua uspeo da prekine svoju "avisnost$ da ga natera da ponovo padne u "amku. Ponekad$ on je popui samo da se uveri da mu to vie nita ne "nai( njen u#asan ukus ga jasno u!edjuje da je se oslo!odio i da ne,e vie nikada pasti pod njen uti%aj. -a#alost$ ona je dovoljna da ga natera da ponovo pone. .tuvite do!ro u glavu da je nemogu,e popuiti samo jednu %igaretu. Bavisnost od duvana je lanana reak%ija i traja,e %elog vaeg #ivota$ osim ako ne stavite taku. Pomisao na neku pose!nu %igaretu$ kao to je ona koju puite posle ruka ili da ponete dan$ smeta vam da prestanete. =a !ajka je odgovorna "a stalnu dilemu sa kojom se suoavate kada odluite da prestanete da puite. 4onesite odluku da vie ne "amiljate %igaretu ili pakli%u kao neto ekstra to mo#emo se!i dopustiti. -e ra"dvajajte misao o %igareti od misli na ropski i samounitavaju,i #ivot. ?alite to ne postoji nita to mo#e$ kao to to ini %igareta$ da poslu#i "a podi"anje u tekim trenu%ima i trenu%ima kada slavimo$ u sre,nim okolnostimaI S/vatite da to ne radi %igareta. mate samo jedan i"!or( nijedna %igareta$ ili %eo #ivot sa duvanom$ sa svim tetama koje on i"a"iva )i ni

5H

jednom predno,u$ !udite u to sigurni*. 5i ne sanjate o tome da progutate %ijanid$ iako volite ukus !adema. Prestanite da se samoka#njavate tom pomilju na Dogom danu %igareti%u. -a nei"!e#no pitanje( 60ad #iste mogli da se vratite u trenutak kad ste upali u zamku$ da li #iste opet poeli da puite7$ odgovarate ne$ !e" imalo oklevanja. pak$ svaki pua se suoava sa tim i"!orom svakog dana svog #ivota. Bato ne prestane da puiI 9er se !oji$ !oji se da ne mo#e da prestane$ ili se !oji da #ivot ne,e !iti tako prijatan !e" %igarete. Prestanete da se la#ete. 5i mo#ete da prestanete da puite. Dilo ko mo#e$ jer je to smeno lako. Bato je neop/odno da do!ro ra"umete tri osnovna momenta o kojima smo ve, priali( $ -iega se ne liavamo. Prestanak puenja ima samo i"vanredne prednosti. & @igareti%a$ ma koliko da je spe%ijalna$ ne postoji. +na vas osudjuje na otudjen i !olestan #ivot. 0 -emojte da mislite da ste drugaiji od drugi/$ pod i"govorom da ve, veoma dugo puite$ ili da je va odnos sa %igaretom pose!an. Dilo koji pua mo#e da prestane da pui. CC5 P+&0A509E N#PUAI. PO5R#!#NI PUAI. A"O*# C#N+I333 6"eliki7 puai su skloni da "avide povremenim puaima. -isu u pravu. -aravno$ povremeni pua manje i"la#e ri"iku svoje "dravlje i troi manje nov%a. Ali te prednosti su kudikamo premaene manama. <o#emo$ u stvari$ smatrati tog puaa ve,im "avisnikom i mnogo nesre,nijim od 6velikog7 puaa. Setite se da nijedan pua ne voli "aista %igaretu. 9edino "adovoljstvo$ u poetku$ je u!la#ivanje simptoma pomanjkanja nikotina. Prirodna te#nja droge je da u!la#i pomanjkanje koje je njeno odsustvo i"a"valo. =ako postaje prirodna te#nja da se neprestano pui. <edjutim$ tri glavna elementa odvra,aju puaa da pui !e" u"dr#avanja. $ -ova%. =o !i kotalo isuvie skupo. & Bdravlje. 4a !ismo "adovoljili pomanjkanje$ potre!no je da unesemo otrov. Sposo!nost da podnese taj otrov "avisi od pojedin%a i ak od njegovog #ivotnog do!a. =aj faktor deluje automatski.

5F

0 4is%iplina. -ju nam name,e nae drutvo$ posao$ okru#enje$ ili sam pua 8 a proi"ila"i i" stalnog suko!a koji se odigrava u njegovom umu. Sada je neop/odno da damo nekoliko defini%ija. -EP.LAA nije nikada pao u "amku$ ali ipak ne !i tre!alo da se pravi va#an. Ako je nepua$ to je samo "!og Do#je milosti )ili "!og sre,nog spleta okolnosti*. Svi puai su jednom !ili nepuai$ u!edjeni da nikada ne,e postati "avisni. -eki nepuai ustrajavaju u pokuavanju da popue jednu %igaretu s vremena na vreme$ misle,i da su i"van dosega. P+53E<E- P.LAA ( postoje dve kategorije( $ Pua koji je pao u "amku$ ali koji toga jo nije svestan. -emojte mu "avideti. +n je jedva na prvoj preki lestvi%e$ ali ,e uskoro sigurno postati pravi pua. Setite se da ste vi tako poeli. -iko ne postaje veliki pua odjednom. & Divi )veliki* pua$ koji pui pomalo jer misli da ne mo#e da prestane. +va kategorija je najtu#nija od svi/. <o#emo ra"likovati vie nijansi. +-A9 K+9 P.L PE= @ &A3E=A 4-E5-+. Ako toliko voli %igarete$ to ne pui vieI Ako mo#e da se u"dr#i$ "ato jo puiI Setite se( ta navika slu#i "a to da udarate glavom u "id iskljuivo "!og "adovoljstva koje osetite kada to prestane. +naj koji dnevno pui pet %igareta olakava svoj ose,aj nedostatka otprilike samo jedan sat dnevno. +statak vremena$ ak i ako on toga nije svestan$ on se !ori protiv tog nedostatka$ kao kad !i poeo da udara glavom o "id. =o to pui samo pet %igareta$ nije "ato to je ta do"a dovoljna da potpuno "adovolji njegovu potre!u$ nego "ato to misli da se radi o do!rom kompromisu i"medju zadovoljstva i ri"ika po "dravlje$ osim ako to nije i" finansijski/ ra"loga. 0ako je u!editi velikog puaa da ne voli "aista %igarete koje pui. Pokuajte$ umesto toga$ da u!edite povremenog puaa. Svaki pua koji je pokuao da smanji puenje "na da je to najgore muenje koje postoji$ i slo#i,e se da je to naj!olji nain da se ostane "avisan itavog #ivota. +-A9 K+9 P.L SA<+ .9.=3. ) 0 .5EAE*. +n sam se!e osudjuje da podnosi nedostatak pola dana da !i pri!avio se!i olakanje ostatak vremena. Pitajte ga "ato se$ ako voli da pui$ pola vremena liava tog "adovoljstva. ovde je to liavanje$ i" nakog udnog ra"loga$nametnuto "adovoljstvu.

58

+-A9 K+9 P.L SA<+ LES= <ESE@ &+4 L-9E. )6<ogu da prestanem kad /o,u$ to sam ve, radio desetinu puta.7* Kao i u pret/odnom primeru$ on ne prestaje da pui ast mese%i godinje i" nekog ra"loga ve"anog "a "adovoljstvo$ nego da smanji ri"ike o!olevanja. Ako voli da pui$ "ato se liava tog "adovoljstva est mese%i$ i o!rnutoI +dgovor je da je on jo uvek "avisan. Aak i kad je$ kada je prestao da pui vie nedelja$ fi"ika "avisnost potpuno nestala$ pravi pro!lem je ostao netaknut( ispiranje mo"ga. +n se svaki put nada da posle ti/ nekoliko mese%i u"dr#avanja ne,e vie imati #elju da ponovo pone$ ali stalno ponovo poinje. <nogi "avide tom tipu puaa$ koji nai"gled mo#e da savlada svoju duvansku "avisnost. 5araju se$ jer su ti puai daleko od toga da savladaju ma ta. Kada pue$ #ao im je to pue$ kada prestanu da pue$ imaju samo jednu #elju( da se vrate tome to pre. Kakav #ivotK Ltagod da rade$ #ele da rade ono drugo. =o je$ u stvari$ sud!ina svi/ puaa$ strana dilema koju tre!a da i"dr#e( kad pue$ %igareta je !e"naajna$ ili ak i"a"iva ose,aj gadjenja. 0ie je se i$ umesto toga$ ona postaje predmet svi/ po/ota. Pua ne i"la"i nikada kao po!ednik i" te dilema jer je #rtva mita$ "a!lude. 9edini nain da po!edi je da prestane i da pui i da jadikuje "a %igaretom. +-A9 K+9 P.L SA<+ . -EK < P3 0 KA<A. =ako svi poinjemo$ ali "ato te prilike imaju tenden%iju da !udu sve e,eI Pre nego to toga postanemo svesni$ vie ne spadamo u ovu kategoriju. +-A9 K+9 $ P+L=+ 9E P3ES=A+$ 4+P.L=A SED P+53E<E-+ 9E4-. @ &A3E=.. =u#no je gledati kako ti puai provode #ivot mue,i se da ogranie potronju ili na kraju postepeno ponovo ponu da pue. =o je uostalom sluaj oni/ koji$ poto su prestali da pue$ #ele se!i da daju ilu"iju da ne poinju ponovo. Strmina ni" koju kli"e vodi i/ samo nani#e. Pre ili kasnije$ oni pue redovno i vra,aju se na pola"nu taku$ sa dodatnim /endikepom novog pora"a protiv %igarete. <o#emo navesti dve druge kategorije povremeni/ puaa. Prvu kategoriju ine ljudi koji pue jednu %igaretu ili %igaru veoma$ veoma retko. =o su$ u stvari$ nepuai$ koji pue tu retku %igaretu ne i" potre!e ili "!og "adovoljstva$ nego "ato to imaju utisak da im neto nedostaje. +ni /o,e da !udu deo grupe. =ako svi poinjemo. Slede,im povodom tog tipa$ posmatrajte koliko puaa !r"o odustaje od %igare. Aak i veliki puai$ naviknuti na %igaretu$ imaju samo jednu #elju( da se oslo!ode te ku#ne %igare koja im je "au"ela ruke tokom %ele veeri. 5ie !i voleli da pue svoju marku1 to su skuplje i du#e te %igare$ frustra%ija je ve,a. 4ruga kategorija je$ u stvari$ veoma retka. -a vie /iljada ljudi koji su prisustvovali mojim skupovima$ samo !i nji/ dvanaestak moglo da !ude u

59

njoj. Dolje da$ umesto da pokuam da je opiem uopteno$ navedem sluaj jedne klijentkinje koja je nedavno dola kod mene. Jtela je privatnu konsulta%iju. Advokat$ puila je ve, skoro dvanaest godina$ nikada ni manje ni vie od dve %igarete dnevno. +va karakteristika je potvrdjivala da ima elinu volju. +!jasnio sam joj da je pro%enat uspe/a grupni/ seansi ve,i od pro%enta individualni/ i da$ prema tome$ ove uvam "a slavne ljude ije !i prisustvo poremetilo tok terapije u grupi. +na je !ri"nula u pla i onda sam odluio da pri/vatim njenu mol!u. @ena privatne konsulta%ije je vrlo visoka. . stvari$ mnogi puai !i !ili spremni da plate tu %enu$ ne da prestanu da pue$ nego da pronadju nain da pue samo dve %igarete dnevno. +ni pogreno veruju da su povremeni puai sre,niji od nji/ i da oni vladaju svojom situa%ijom. -aravno$ oni kontroliu svoj ritam )ili !olje reeno$ oni se ograniavaju na njima podnoljiv minimum*$ ali su daleko od toga da su "adovoljni tim stanjem stvari. +va #ena je i"gu!ila o%a i majku "!og %igarete pre nego to je poela da pui. Kao i ja$ ona se prekomerno !ojala %igarete pre nego to je popuila prvu. $ kao i ja$ ona je poklekla na kraju pod ogromnim pritiskom i popuila svoju prvu %igaretu. Se,a se loeg utiska koji je imala u tom trenutku. <edjutim$ ona nije podlegla kao ja. 9a sam vrlo !r"o postao lanani pua. 9edina stvar koja vam se svidja u %igareti je prestanak ose,anja nedostatka$ !ilo da je to skoro neprimetan fi"iki nedostatak ili duevno muenje to ne mo#ete da se poeete tamo gde vas svr!i )da utolite #elju koja vas titi*. @igarete su samo prljavtina i otrov. A to pro%enite samo posle odgovaraju,eg perioda apstinen%ije. 9edino kada popuite jednu$ vi mo#ete$ ako odma/ ne "apalite jo jednu$ da pro%enite njenu pravu vrednost( ona je ku#na. Kao glad i #edj$ "adovoljstvo je ve,e posle dugog ekanja. Puai pogreno veruju da je %igareta samo navika$ sa svojim do!rim i loim stranama. +ni misle da ,e$ ako uspeju dovoljno da smanje potronju$ mo,i da pomire #elju i "dravlje$ i da ,e to !iti$ eventualno$ korak prema konanom prestanku. =o je "avisnost od droge. Prirodno$ ovek ne #eli da podnosi nedostatak$ nego da ga olaka. Aak i da odr#avate vau potronju na sadanjem nivou )jedna pakli%a dnevnoI*$ pri"najte da morate da ulo#ite volju i dis%iplinu$ do kraja #ivota. 9er$ vae telo$ koje se naviklo na do"e koje prima$ #eli sve vie i vie 8 a ne suprotno. Sta!ili"uju,i potronju$ vi ne "adovoljavate svoje telo( vi odr#avate nestalnu ravnote#u i"medju "a/teva i nemirne savesti koju imate "!og puenja. =a droga je odgovorna "a pro%es opadanja vai/ fi"iki/ i mentalni/ i"vora1 /ra!rost da se suprotstavite se malo po malo smanjuje$ i"a"ivaju,i na taj nain smanjenje vremenskog intervala i"medju dve %igarete. " tog ra"loga$ neki$ poto popue svoju prvu %igaretu$ odluuju da ne nastave i ne pate "!og toga ni najmanje. 4rugi$ kao ja$ koji nije nikada voleo puenje$ su se !r"o "agli!ili u pakleni %iklus "avisnosti$ "naju,i od poetka da je %igareta muenje.

H:

-e "avidite$ dakle$ ovoj gospodji. Kada puite samo po jednu %igaretu na dvanaest sati$ onda vam je ona i"u"etno drago%ena. +va jadna gospodja je provela dvanaest godina svog #ivota u neprekidnom konfliktu. -esposo!na da se "austavi$ ipak je uspela da ne predje voma malu do"u$ da se ne !i i"lo#ila ri"iku kao njeni roditelji 8 raku. Dori se sa iskuenjem tokom itavog dana. Kakva voljaK =akva snaga du/a je retka$ "ato se taj tip puaa mo#e na!rojati na prstima jedne ruke. =re!a videti gde ju je ta !or!a dovela. Dilo !i logino$ poto ona sama uvidja da je %igareta "a nju muenje$ da je konano ostavi. 4ejstvo droge je takvo da ponitava svaku logiku ponaanja. 9edan drugi sluaj mi pada na pamet$ sluaj jednog oveka koji je puio pet %igareta dnevno. ovaj sluaj je interesantan$ jer omogu,uje da podvuemo odsustvo svakog ra"umnog ponaanja u ponaanju puaa. +vaj ovek mi je telefonirao jednog dana. mao je promukli i neujni glas. Jteo je da prestane da pui pre nego to umre. spriao mi je okolnosti koje su ga navele da me po"ove. 6Imam ezdeset i jednu godinu i rak grla z#og !igareta( Ciziki ne mogu da podnesem vie od pet smotanih !igareta dnevno( ,anije sam$ nou$ spavao kao zaklan( Sada se #udim na svaki sat mislei samo na jedno< !igaretu( 6na me pohodi i u snovima( )oram da ekam deset sati ujutru da popuim prvu( >stanem u pet i provodim vreme spremajui aj( )oja &ena$ koja ustaje oko osam$ ne podnosi moje grozno raspolo&enje i ne da mi da ostanem u kui( 6nda idem da provedem vreme koje mi ostaje u naem zimskom vrtu gde samo mislim na sledeu !igaretu( Poinjem da je motam oko devet sati$ da je doterujem dok ne #ude savrena( 6na z#og toga nije #olja$ ali to me okupira izvesno vreme( .atim ekam deset sati( 0ada dodje as$ ruke mi potpuno neverovatno drhte( +e palim je odmah$ jer inae #ih morao da ekam tri sata na sledeu( +ajzad je palim$ povuem dim i odmah je ugasim( Tako mo&e da traje sat vremena( 0ada je popuim$ ostane samo opuak od nekoliko milimetara( 6nda ekam drugu(* Pored svi/ ti/ patnji$ tom jadnom oveku su usne !ile pune opekotina$ jer je svaku %igaretu puio do kraja. Sigurno "amiljate tog jadnog im!e%ila kao senilnog i tu#nog. =aj ovek od metar i osamdeset$ !io je mornariki ofi%ir. -ekadanji atleta$ nije imao nikakav ra"log da postane pua. <edjutim$ drutvo je u to do!a verovalo da %igareta daje /ra!rost i vojna li%a su !esplatno do!ijala %igarete. Skoro da su mu naredili da postane pua. Proveo je ostatak svog #ivota pate,i "!og %igarete koja ga je unitila fi"iki i du/ovno. Kakvu lek%iju mo#emo i" ovoga da nauimoI -ae drutvo jo uvek do"voljava mladima u punoj sna"i da se u/vate u "amku. Pret/odni sluaj vam i"gleda preteranoI 4oista je ekstreman$ ali je istina da nije jedini. <ogli !ismo navesti druge sline sluajeve$ ne raunaju,i da se malo puaa usudjuje da pri"na u kolikoj i/ meri %igareta vue u !lato. $ verujte$ u okru#enju tog oveka ima mnogo ljudi koji mu

H1

"avide to uspeva da pui samo pet %igareta dnevno. <islite da to nije va sluajI Otvorite oi/ Prestanite da la%ete/ Puai su esto pravi la#ovi$ ak i prema se!i samima. +ni su na to prinudjeni. <nogi od ti/ povremeni/ puaa pue vie i e,e nego to to pri"naju. Aesto sam imao ra"govore tokom koji/ su puili "a nekoliko desetina minuta vie od svoje dnevne kvote$ oni koji ko!ajagi pue pet %igareta dnevno. Aemu i/ opominjatiI +ni ,e se i"govarati da se radi o i"u"etnoj okolnosti. Posmatrajte male puae na nekom venanju ili nekoj mondenoj veeri. +ni pue isto koliko i drugi. -ema nikakvog ra"loga da se "avidi povremenim puaima. -ema$ u stvari$ nikakvog ra"loga da se pui. ?ivot je !eskrajno !olji !e" toga. Adoles%enti su uglavnom najte#i "a leenje$ ne "ato to misle da je prestati sa puenjem teko$ nego$ naprotiv$ jer misle da nisu "avisni ili da ,e prestati kada "a to osete potre!u. ?elim da o"!iljno upo"orim roditelje ija de%a ka#u da se gnuaju %igarete$ da se ne uljuljkuju u la#no ose,anje sigurnosti. Sva de%a to misle do dana kada padnu u "amku )ako padnu*. vi ste isto to ose,ali pre nego to ste poeli da puite. -e verujte olako u kampanje koje lansiraju vlasti. Bamka je isto onoliko podmukla kao i nekada. 4e%a "naju da %igareta u!ija$ ali "naju i da im samo jedna %igareta ne,e uiniti nita. 3i"ino je to ,e u jednom trenutku na nji/ uti%ati neki drug$ momak ili kolega sa posla. <ogu da popue jednu "a koju ,e misliti da je gro"na$ i da se tako u!ede da nikada ne,e postati "avisni... Pograno. Upo,orite i( na ,am9e 9oje i( e9aju. CC5 P+&0A509E PO+AJNI PUA Potajne puae !i tre!alo smestiti u kategoriju povremeni/ puaa$ ali posledi%e takve vrste ponaanja su toliko podmukle$ da im tre!a posvetiti jedno poglavlje. Puio sam kriju,i od moje #ene i to nas je dovelo skoro do ra"voda. Dile su prole tri nedelje kako sam prestao da puim )makar sam uveliko pokuavao*. 4oneo sam tu entu odluku da prestanem da puim pod stalnim pritiskom moje #ene$ koja se sekirala "!og mog stalnog grevitog kalja. Poto sam joj rekao da se ja "!og toga ne sekiram$ ona mi je odgovorila da !i/ na to gledao drugaije da moram nemo,no da gledam samounitavanje nekog ko mi je drag. +!ra"lo#enje je !ilo sna#no i ja sam reio da prestanem. Posle tri nedelje !e" i jedne %igarete$ pokleknuo sam$ posle jedne silovite svadje sa prijateljem. 5ie godina kasnije$ s/vatio sam da

H;

sam nesvesno pokrenuo tu svadju( tra#io sam prvo opravdanje koje naidje da mogu da "apalim %igaretu. <islio sam onda da sam reagovao na potpuno odgovoran nain$ ali sada sam u!edjen da je %igareta !ila jedini ra"log te svadje. =o je$ u stvari$ jedini put kad sam se posvadjao sa prijateljem koga sam "nao oduvek. 9asno je da je to !ilo delo malog udovita. =a svadja mi je dala opravdanje koje sam tra#io i ja sam ponovo poeo da puim. -isam mogao da podnesem pomisao na ra"oarenje koje ,e do#iveti moja #ena$ dakle$ nita joj nisam rekao. Puio sam samo kad sam sam. Batim$ postepeno$ poeo sam da puim u drutvu prijatelja$ sve dotle dok moja #ena nije ostala jedina koja ne "na istinu. Se,am se da sam tada !io dosta ponosan na se!e$ misle,i da je do!ro odr#avati dosta sla!u potronju. +na je na kraju primetila moju prevaru( stavila mi je do "nanja da je ogorena mojim "aprepa,uju,im ponaanjem. Bapa"ila je da lako poinjem rasprave da !i/ mogao da i"adjem$ da su mi "a najmanju kupovinu potre!ni sati i da i"miljam ra"ne vrste i"govora da ona ne podje sa mnom kad i"la"im. Bavisnost od duvana je odgovorna "a drutveni ja" i"medju puaa i nepuaa. <o#emo navesti desetine primera kada ograniavamo 8 !olje reeno i"!egavamo 8 drutvo prijatelja "!og te gadosti. =akvo ponaanje pojaava uverenost puaa da je lien neega. stovremeno$ pua gu!i samopotovanje$ jer je svestan da se spustio toliko da vara svoje naj!li#e. <o#da su vam ovakve situa%ije po"nate$ ili ,e !iti jednoga dana. CC5 P+&0A509E "RU+5#NA NA5IKA2 Pro%enjuje se da ima$ od e"deseti/ naovamo$ u "amlji kao to je 5elika Dritanija$ vie od deset miliona ljudi koji su prestali da pue. =aj !roj je prava drutvena revolu%ija. +igledno je da su "dravlje i nova% dva osnovna ra"loga koja nas teraju da prestanemo. =ako je ve, godinama. -ije nam ak potre!an ni stra/ od raka da postanemo svesni toga da %igareta unitava #ivot. -a sopstveni organi"am je dovoljno savren da nas upo"ori na opasnost od %igarete( ma koji pua "na da je %igareta otrov od prvog dima koji povue. Bainteresujmo se "a ra"loge koji nas vie navode da puimo od oni/ koji nas navode da prestanemo. . sutini$ sa te srane su se stvari promenile tokom poslednje dve de%enije. &lavni ra"log koji nas je podstakao da puimo !io je drutveni pritisak nai/ prijatelja. 9edina istinska prednost koju je %igareta ikada imala je taj drutveni 6plus7 1 %igareta je !ila u sutini$ u neko do!a$ sasvim asna navika. 4anas$ sami puai pri"naju da se radi o neosporno antidrutvenoj navi%i.

H'

-e tako davno$ vrsti mom%i su puili. +ni koji nisu puili$ smatrani su "a meku%e$ i mi smo se svim silama trudili da postanemo "avisni. Prve %igarete su !ile mune$ ali smo se !r"o navikavali. . svakoj kafani ili klu!u$ ve,ina ljudi je ponosno i"duvavala dim svoje %igarete ili %igare. Stalno je tu stajao o!lak dima i svi plavoni koje nisu redovno kreili su #uteli naoigled. 4anas$ tenden%ija je potpuno o!rnuta. Sna#an ovek nema potre!u da pui. +n ne #eli da "avisi od droge. +va kulturna revolu%ija naeg drutva prisiljava puae da o"!iljno ra"motre da prestanu da pue. Sada i/ smatraju "a sla!i,e. -ajupeatljivija injeni%a otkako je prvo i"danje ove knjige i"alo je opte osve,ivanje u ve"i sa drutvenim vidom %igarete. 4ani kada je %igareta !ila "nak sofisti%irane #ene ili pravi/ 6vrstih momaka7 su definitivno proli. Svi "naju$ sada$ da je ra"log koji nas tera da nastavimo da puimo ili to to nismo uspeli u pokuaju da prestanemo$ ili stra/ od pokuaja. Puaa$ svakog dana$ i"la#u muenju "vanine ili moralne "a!rane$ !ivi puai$ jo nemilosrdnije nego nepuai. =ako njegova navika i"gleda sve neumesnije. -edavno sam video s%enu koju sam video kad sam !io mali$ #enu$ koja$ ne usudjuju,i se da tra#i pepeljaru$ trese pepeo u svoju ruku ili d#ep. Dio sam$ pre tri godine otprilike$ u nekom restoranu$ na Dadnje vee$ oko pono,i. Svi$ ili skoro svi su "avrili veeru i niko nije puio. A to je ipak !io as kada svako vadi %igaretu koju je pa#ljivo uvao od se!e itavog dana$ trenutak koji puai o!o#avaju$ !a posle jela. Ponosan to moje pouke poinju mo#da da prave grudvu snega$ pitao sam glasno kono!ara da li je ovo nepuaki restoran. -a moje veliko i"nenadjenje$ on je odgovorio negativno. Bnao sam da je prestanak puenja u svom "latnom do!u$ ali nisam mogao da verujem da nije !ilo ni jednog puaa u restoranu. -a kraju je jedan ovek u uglu sale "apalio %igaretu. -astao je kon%ert kljo%anja upaljaa i struganja i!i%a. Svi ti jadni puai su mislili samo na jednu stvar( 6Sigurno nisam jedini pua ovde$ mora da ima makar jo neki.7 <nogi se sada u"dr#avaju od puenja "a vreme jela i" potovanja prema dugim gostima. <nogi$ ako pue$ ne samo da se i"vinjavaju onima sa kojima sede$ nego pitaju da li "a susednim stolom ne smetaju. Poto svakoga dana$ sve vie i vie puaa naputa !rod koji tone$ oni koji ostaju su prestraeni na pomisao da ,e !iti "adnji. Ne e9ajte da 'udete ,adnji/ CC5 P+&0A509E

B+AJ!INGC

HE

Ako podjemo od prin%ipa da vam duvan samo smeta$ sada tre!a prestati. -e primenjuju,i ovo !ukvalno$ tre!a "nati da je va#no potovati odredjeni tajming. -ae drutvo ne/ajno smatra da je "avisnost od duvana lagano neumesna navika koja mo#e da kodi "dravlju. =o je pogreno. =o je !olest$ "avisnost od droge$ prvi u"ronik smrtnosti "apadnog drutva. -ajgora stvar u #ivotu puaa je to potpao pod tu gadost. 4a !i sve anse !ile na njegovoj strani$ tre!a do!ro i"a!rati trenutak kada ,e nainiti taj korak. Pre svega$ otkrijte okolnosti u kojima vam se %igareta ini neop/odnom. Ako ste poslovni ovek$ na primer$ i puite "!og "a!lude da vam to umanjuje stres$ i"a!erite neki relativno miran period da prestanete da puite$ na primer "a vreme odmora. Ako puite uglavnom u trenu%ima oputenosti ili dosade$ i"a!erite onda neki period kada ,ete !iti veoma "au"eti. Kako god !ilo$ s/vatite to o"!iljno i prioritetno. Pronadjite jedan period od otprilike tri nedelje i pokuajte da unapred predvidite sve to !i moglo da dovede do neuspe/a. -a primer$ neko venanje ili proslava Do#i,a ne tre!a da ugro"e va projekat$ osim ako niste spremni na pomisao da u tome uestvujete !e" puenja i !e" ose,anja frustriranosti. -e pokuavajte da pret/odno smanjite potronju$ jer ,e to samo uve,ati "a!ludu da %igareta donosi "adovoljstvo. . stvari$ !olje je ak da puite maksimalno$ da !i vam se smuilo. Kada !udete puili tu poslednju %igaretu$ skon%entriite se na njen ukus i njen odvratni miris i mislite koliko ,e !iti 6lepo7 to vie ne,ete morati da i/ podnosite. ta -od da radite. ne padajte u ,am9u da 9a%ete se'i Bne sada. 9asnijeC : to )e se ,avriti ta9o to )e to prestati da vam 'ude prioritet3 Odluite sada 9ada )ete prestati i e9ajte taj trenuta9 sa nestrpljenjem. Setite se da ne naputate apsolutno nita. -aprotiv$ vaa odluka vam donosi samo i"vanredne prednosti. 5e, godinama$ smatram da "nam vie od ikoga o tajnama duvanske "avisnosti. Pro!lem je slede,i( iako svaki pua pui samo da !i olakao /emijsku potre!u "a nikotinom$ ne ve"uje sama nikotinska "avisnost puaa$ nego uslovljenost )to jest$ psi/oloka "avisnost* koja proi"ila"i i" te fi"ike "avisnosti. Svako$ ma koliko da je pametan$ mo#e da !ude #rtva prevare. Ali jedino ,e im!e%il nastaviti da !ude varan kada "na da je to prevara. Sra,om$ svi puai nisu im!e%ili. +ni samo misle da jesu. Svaki pua je doprineo$ na svoj nain$ svojoj sopstvenoj uslovljenosti$ i stvorio svoju sopstvenu predstavu o %igareti. Bato postoji tako velika ra"novrsnost profila puaa$ to samo uve,ava slo#enost te misterije. Pet godina po o!javljivanju knjige$ iako svakog dana otkrivam jo jednu stranu sindroma %igarete$ konstatujem da su sadr#aji u tom prvom i"danju jo uvek smisleni. +d tada sam usavrio metodu da itao%i do!ro ra"umeju ono o emu govorim od poetka. =eko,a je u tome to svaki pua ima svoje line oso!enosti. ."alud sam vikao i" sve snage da !ilo ko mo#e

H5

lako da prestane da pui$ ak i ako "nam da sam da sam u pravu$ to nema nikakvog efekta na itao%e. =o je "a mene veoma frustriraju,e( moram dakle da se skon%entriem na naine da moja poruka stigne do nji/. -ajva#nije je da moji itao%i !udu potpuno u!edjeni u ono to govorim. -e poriem tako apsolutno nita to sam napisao u prvoj ver"iji knjige. Promene koje sam uneo su i" jednog jedinog ra"loga$ da se !olje primi moja poruka. Drojni su oni koji su mi rekli( 6"i preporuujete da nastavimo da puimo do kraja knjige7 to samo podstie puaa da godinama otegne itanje knjige( Tre#a da promenite to uputstvo.7 +va kritika i"gleda logino$ ali ta !i tre!alo da ka#emI Kad !i/ tra#io da odma/ prestanu$ mnogi puai se ne !i ni pomuili da proitaju knjigu. =o mi je i"gledalo kontradiktorno u poetku$ "atim sam s/vatio muku tog oveka. +n je mislio da je prestanak puenja neto veoma teko. A ta nam je potre!no kad se suoimo sa nepremostivom ili skoro nepremostivom preprekomI -aa potpora. =ako$ in prestanka puenja i"gleda kao dvostruko iskuenje. -e samo da tre!a i"vriti te#ak "adatak )prestati sa puenjem*$ nego jo ne mo#e vie$ "!og toga$ da se osloni na svoju uo!iajenu podrku u takvim okolnostima. S/vatio sam tek mnogo kasnije$ poto je taj ovek otiao )i"leen*$ da sva lepota moje metode poiva na tom uputstvu da se nastavi sa puenjem tokom terapije. <o#ete da nastavite da puite dok prestajete sa puenjemK -a taj nain$ vi se oslo!adjate svi/ sumnji i stra/ova i$ kada na kraju ugasite tu poslednju %igaretu$ vi ste ve, nepua i radujete se tome. Postoji$ u stvari$ samo jedno poglavlje prvo!itnog i"danja ove knjige koje mi je "adalo pro!lem. =o je ono koje je tre!alo da definie odgovaraju,i trenutak da se prestane sa puenjem. -ekoliko redova i"nad$ preporuio sam vam da i"a!erete da prestanete "a vreme nekog perioda kada vam je %igareta )relativno* najmanje va#na. -a primer$ ako puite najvie kad ste pod stresom$ i"a!erite period odmora da prestanete$ i o!rnuto. . stvari$ to nije naj!olji nain da se uspe. -aprotiv$ naj!olji nain je da oda!erete upravo onaj trenutak "a koji mislite da je najgori mogu,i. . sutini$ poto ste doka"ali sami se!i da mo#ete da se suoite sa 6najgorom7 situa%ijom !e" %igarete$ druge uo!iajene situa%ije vam ne,e predstavljati nikakav pro!lem. o!rnuto$ ostati u u!edjenju da vas u !udu,nosti ekaju te#e situa%ije od one koju ste oda!rali da prestanete sa puenjem$ logino vas uvr,uje u pomisli da je %igareta od pomo,i. <edjutim$ nije mi i"gledalo realno da favori"ujem jedan takav pristup$ jer !i sigurno i"a"vao ogromne nedoumi%e kod velikog !roja puaa$ koji jo uvek imaju velike !oja"ni u ve"i sa svojim #ivotom !e" %igarete. 4a li !iste vi pokuali da prestanete da puite kada !i/ vam tra#io da oda!erete najgori trenutakI ."mimo )jo* jednu analogiju da ilustrujemo moj pristup. <oja #ena i ja esto idemo na !a"en da plivamo. <i tamo dola"imo u isto vreme$

HH

ali retko plivamo "ajedno. 3a"log je to je njoj potre!no mnogo vremena da se potpuno pokvasi. Poinje od pala%a i to esto traje pola sata. Lto se mene tie$ ja ne podnosim tu #rtvu. 9a "nam da ,u$ svakako$ ak i ako je voda vrlo /ladna$ na kraju ipak u nju u,i. -auio sam da preva"idjem postupak "agnjurivanja na najlaki nain( odma/ se "agnjurim. Sada$ pretpostavljaju,i da sam u polo#aju da nametnem mojoj #eni !ilo da odma/ udje "agnjurivi se$ !ilo da ne pliva uopte$ ja "nam da !i ona onda oda!rala da ne pliva uopte. 3a"umete li moj stavI Sa povratnim informa%ijama$ ja "nam da su mnogo!rojni puai u stvari posluali savet da i"!egnu teke trenutke. ?eleo sam "atim da koristim jednu te/niku slinu onoj koju sam /valio u poglavlju CC koja se tie prednosti %igarete. =ako !i$ to poglavlje$ moglo da ima na dnu strane( 6P videemo u sledeem poglavlju koji je naj#olji trenutak da se prestane sa puenjem...7 5i okrenete stranu i otkrijete ispisano velikim slovima( 6Sada.7 <islim da je to "aista naj!olji savet$ ali da li !iste ga vi poslualiI =o je suptilan i paradoksalan vid %igaretine "amke. Kada smo istinski u stresu$ mi mislimo da nije trenutak da prestanemo. A ako je sve u redu$ nemamo nikakvu #elju da prestanemo. Bapitajte se slede,e. Kada ste popili svoju prvu %igaretu$ da li ste "aista odluili da puite do kraja #ivota$ svakodnevno$ !e" mogu,nosti da prestaneteI Ne. naravno/ 4a li ,ete nastaviti da puite do kraja #ivota$ svakodnevno$ tokom itavog dana$ !e" mogu,nosti da prestaneteI Ne/ +nda$ kada ,ete prestatiI SutraI Slede,e godineI +ne tamo godineI -ije li to ono isto pitanje koje sami se!i postavljate otkad ste postali svesni da ste postali "avisniI -adate li se da ,ete se jednog jutra pro!uditi i da ,e ta #elja "a puenjem nekom arolijom nestatiI -emojte !iti u "a!ludi. 9a sam ekao to jutro trideset i tri godine$ u"alud. Bavisnost od droge ima tenden%iju da se pove,ava$ ne o!rnuto. Ako mislite da ,e !iti lake sutra$ sanjateK Ako ne uspete danas$ "ato mislite da ,e !iti lake sutraI 4a li ,ete ekati da do!ijete neku nei"leivu !olestI =ada ,e !iti isuvie kasno$ na#alost. Prava "amka je da se veruje da sada nije do!ar trenutak i da ,e sutra !iti lake. <i verujemo da imamo strano stresne #ivote. =o nije tano. -ajgore situa%ije stresa su deo prolosti. Kada i"adjemo i" ku,e$ retko stra/ujemo da ,e nas napasti neka divlja #ivotinja. 5eliki !roj nas ne mora da !rine o tome da li ima ta da jede i gde da spava. Pa #ivot divlje "veri. Pomislite na "e%a$ koji svaki put kada i"adje i" svoje ja"!ine$ tre!a$ itavog #ivota da se suoava sa gorim od 5ijetnama. pak ga podnosi. 4a !udemo iskreni$ najstresniji periodi naeg #ivota su detinjstvo i adoles%en%ija. -ekoliko miliona godina prirodne selek%ije nas je naoru#alo da se

HF

suprotstavimo stresu. 9a sam imao pet godina kada je rat poeo. Dom!ardovali su nas i !io sam ra"dvojen od roditelja dve godine. Dio sam smeten kod ljudi koji su me maltretirali. =o je !io najte#i petiod mog #ivota. <edjutim$ i"vukao sam se i" toga. -e mislim da sam "!og toga osla!ljen. -aprotiv$ imam utisak da me je to ojaalo i da mi je !ilo korisno. Ako ra"motrim %eo svoj proli #ivot$ konstatujem da samo jednoj stvari nisam mogao da se suprotstavim$ svom ropstvu toj planetarnoj poasti. Pre nekoliko godina$ !io sam u!edjen da nosim %eo svet na svojim ple,ima. Dio sam samou!ilaki raspolo#en$ ne u smislu da skoim kro" pro"or$ nego "ato to sam "nao da me %igareta u!ija. <islio sam da$ imaju,i u vidu #ivot sa mojom potapali%om$ ne vredi #iveti !e" nje. -isam mogao da s/vatim da$ kada smo deprimirani i osla!ljeni$ najmanji pro!lem do!ija prenaglaene propor%ije. Sada se ose,am kao mladi,$ a samo se jedna stvar promenila u mom #ivotu( ne puim vie. 3e,i da je "dravlje najva#nije je mo#da klie$ ali to je potpuno tano. . to do!a nisam mogao da podnesem fanatike 3itnesa. <islio sam da ima u #ivotu mnogo va#niji/ stvari nego !iti u formi( alko/ol i duvan. .opte nisam !io u pravu. Kada se ose,amo fi"iki i mentalno jakim$ mo#emo da u#ivamo u visinama i !olje podnesemo ni"ine. <i smo skloni da po!rkamo odgovornost i stres. +dgovornost je faktor stresa samo ako nismo dovoljno jaki da je pri/vatimo. +no to unitava najjae medju nama$ nije stres$ rad ili injeni%a da se stari$ nego la#ne potapali%e kojima se okre,emo$ a koje su samo varke. Ba mnoge$ avaj$ te potapali%e postaju smrtonosne. Dolje posmatrajte stvari ovako. 5i ste ve, odluile da ne,ete !iti "aro!ljeni do sudnjeg dana. +nda ,e do,i trenutak kada tre!a da uinite taj korak$ !ilo to lako ili ne. Puenje nije ni navika ni "adovoljstvo. =o je stanje "avisnosti od droge i !olest. Bnamo da$ to vie ekate$ to ,e vam !iti te#e da prestanete. 4oao je trenutak da ka#ete stop !olesti koja postepeno poine da ovladava. ada ili to je pre mogu,e. <islite na to kako dani i nedelje prola"e !r"o. <islite na i"vanredno olakanje to vie ne ose,ate taj ma i"nad vae glave$ to ste se konano oslo!odili tog gorkog ose,anja krivi%e. A ako ne pratite moja uputsva$ ne tre!a ak ni da ekate. +tkri,ete da je #ivot posle vae poslednje %igarete lak( a9 )ete u%ivati u njemu/ CC C P+&0A509E "A *I ?# !I CIGAR#+A N#"O +AJA+I2 -e. Aim malo udovite #eljno nikotina umre$ to jest kad va organi"am prestane da "a/teva svoju do"u nikotina$ svi efekti ispiranja mo"ga ,e nestati. 5i ,ete se ose,ati fi"iki i psi/iki spremnim da se suoite sa #ivotnim stresovima i udar%ima$ ali i spremnim "a u#ivanje u njegovim do!rim stranama.

H8

Postoji jedna jedina opasnost 8 uti%aj puaa. Ka#e se da trava uvek "elenija s druge strane reke. <o#emo da ra"umemo da je to opte mesto rasprostranjeno u svakidanjem #ivotu$ u kojem lako "avidimo drugima. =o i"gleda prirodno. Ali "ato je to tako kada prestanemo da puimo$ onda kad sigurno "namo da su nedosta%i neuporedivo ve,i od la#ni/ prednostiI Sa ispiranjem mo"ga$ neprekidno punjenje glave kojem smo !ili podvrgnuti od detinjstva$ mo#emo da ra"umemo "ato su mnogi poeli da pue. Ali$ poto "naju da se radi o prevari$ kada su konano prestali da pue$ ta i/ tera da ponovo ponuI .ti%aj puaa. Aesto drutvenim prigodama$ pose!no tokom o!roka$ tek to je "avrio desert$ pua se !a%a na %igaretu$ a !iveg puaa$ vide,i ga$ preplavljuje neraspolo#enje. +n odjednom ima #elju "a %igaretom. =o je apsolutno i"u"etna stvar koja "aslu#uje da joj se posveti pose!na pa#nja.. stvari$ s jedne strane$ puai su savreno sre,ni to se nisu dali toj gadosti$ sa druge$ svi puai sveta$ ak i oni iji je um potpuno otrovan svim a priori "amislivim koristima %igarete veruju da im to "aista pru#a "adovoljstvo$ #ale to su jednoga dana poeli. Lta onda tera !ive puae da "avide puaima u takvim situa%ijamaI Postoje dva ra"loga "a to( $ 6Samo jedna mala...7 Setite se da to nije prikladno. Ba!oravite pomisao na to jedno jedino skretanje i posmatrajte injeni%e sa take gledita puaa. Bavidite imI Lto se njega tie$ on !i voleo da ne mora da pui. +n vama$ dakle$ "avidi. Ponite da posmatrate druge puae. -aj!olji podsti%aj da prestanete da puite$ i"vu,i ,ete i" tog posmatranja. Posmatrajte kako se jedna %igareta !r"o popui$ i !r"inu sa kojom se ponovo pali druga. Pose!no o!ratite pa#nju na to da pua ak nije ni svestan da ima %igaretu u ustima1 on i/ esto pali me/aniki. Setite se$ to ne radi "ato to u njima u#iva$ jer ne u#iva$ to je "ato to ni u emu ne mo#e da u#iva !e" nji/. Kada ode i" vaeg drutva$ nastavi,e da pui. Koliko %igareta$ pre nego to legneI Pomislite na njegovo !udjenje$ sutra ujutru$ "atvorenog grla$ sa glavo!oljom... Slede,i put kada pati od grudo!olje$ slede,eg dana !e" duvana$ kada je u metrou ili u po"oritu$ u !olni%i$ mu"eju$ kada ita upo"orenje o "lodelima duvanske "avisnosti$ ili kada misli na rak$ kada ide kod doktora$ mora,e da nastavi da pla,a visoku %enu da !i imao tu tu#nu privilegiju da se samounitava. +n juri prema !itisanju sa prljavtinom$ u ropstvu$ sa loim da/om$ %rnim idejama koje ,e ga neumorno pratiti. Aemu sve toI 4a ima utisak da se ose,a normalnim$ to jest u stanju u kom je !io pre nego to je postao narkoman. =o i"gleda toliko smeno$ ali je istinito. & 4rugi ra"log "!og koga !ivi puai ose,aju nedostatak u takvim okolnostima je to je pua "au"et$ dok nepua ostaje neaktivan. +n se onda ose,a frustrirano. .tuvite do!ro u glavu pre nego to ponete( ne nedostaje puau neto$ nego je pua lien(

H9

,dravlja. ener-ije. nov<a. poverenja u se'e. smirenosti. (ra'rosti. slo'ode. samopotovanja3 Prestanite da "avidite puaima i s/vatite i/ onakvima kakvi su$ !olesni%i koje tre!a #aliti. Bnam da sam !io najgori od svi/. Bato mogu da priam$ po"naju,i u"roke$ "ato sam mogao da napiem ovu knjigu$ a "ato je i vi itate. -ajvie su "a #aljenje oni koji ne #ele da se suoe sa realno,u i koji nastavljaju da se uljuljkuju u ilu"iji. -ikada vam nije palo na pamet da "avidite narkomanima na /eroinu. pak$ /eroin u!ija neki/ trista ljudi godinje u ovoj "emlji )5elika Dritanija*. 4uvan i/ u!ije vie od sto /iljada svake godine$ a pro%enjuje se da je ta !rojka "a %elu "emlju ;$5 miliona. +n je ve, u!io na ovoj planeti vie ljudi nego ratovi %elokupne istorije. Kao i svaka "avisnost od droge i vaa se samo pogorava. Ako danas niste sre,ni to puite$ "najte da ,e sutra !iti gore. -e "avidite$ dakle puaima. Sa#aljevajte i/. Njima je potre'no vae sa%aljenje3 CCC P+&0A509E "A *I ?U # UGOJI+I 2 Evo jo jednog veoma rasprostranjenog verovanja u ve"i sa %igaretom$ pose!no kod puaa$ koji pokuavaju,i da prestanu svojom voljom$ vide u /rani pomo, da olakaju ose,aj nedostatka. 0ako se !rkaju ose,anja koja i"a"iva nedostatak nikotina sa ose,anjem gladi. <edjutim$ dok glad mo#e da !ude "adovoljena /ranom$ potre!a "a nikotinom nikada "aista ne,e nestati. Kao sa !ilo kojom drogom$ telo !r"o postaje imuno na nikotin$ koji prestaje da u potpunosti umanjuje muke pomanjkanja. Aim se ukine %igareta$ nikotin vrlo !r"o naputa organi"am$ i"a"ivaju,i kod korisnika la#nu stalnu glad "a tom supstan%om. Prirodna je sklonost da ponovo pone da se pui %igareta "a %igaretom. <edjutim$ malo puaa dodje do te krajnosti( $ jer ne mogu to se!i da do"vole finansijski1

F:

& "!og svog "dravlja( oni "naju da je ono to u"imaju otrov$ i !ore se da ogranie potronju. Samim tim$ pua mora da podnese stalnu glad koja nikada ne,e "aista nestati. Bato mnogi postaju !ulimini$ alko/oliari ili ak ponu da u"imaju mnogo te#e droge da !i "adovoljili taj nedostatak )ve,ina alko/oliara su takodje i veliki puai1 i"gleda da je to preterivanje u"ajamno.* Pua je sklon da pone da "amenjuje nikotin /ranom. =okom moji/ najgori/ godina$ ja sam prosto i"!a%io doruak i ruak. .mesto toga$ provodio sam dan neprestano pue,i. Poslednji/ godina$ ekao sam nestrpljivo vee jer sam "nao da tada ne,u puiti. Provodio sam te veeri neprestano gri%kaju,i$ misle,i da je to "!og gladi. 3adilo se u stvari o nedostatku nikotina. Bamenjivao sam /ranu nikotinom tokom dana i o!rnuto uvee. Dio sam onda dva puta de!lji nego sada i nisam mogao nita da uradim da to i"leim. Aim malo udovite napusti vae telo$ taj "astrauju,i ose,aj nesigurnosti nestaje. Ponovo ,ete prona,i poverenje u se!e i ponovo otkriti i"vanredno ose,anje samopotovanja. Konano imate neop/odnu sigurnost da u"mete #ivot u svoje ruke$ ne samo kada su vae navike is/rane u pitanju$ nego i u mnogim drugim domenima. =o je jedna od mnogo!rojni/ prednosti koje ,ete prona,i oslo!adjaju,i se neprestanog #rtvovanja. &ojenje tokom perioda odvikavanja odgovara "ameni %igarete /ranom. Bamene ne ine "adatak lakim. -aprotiv. Posve,ujem jedno poglavlje pro!lemu "amena koje koriste !ivi puai da u!la#e nedostatak nikotina.

CCC P+&0A509E I14#GNI+# *ADN# +I!U*AN # Aesto se deava da neki ljudi pri!egavaju la#nim stimulansima da prestanu da pue. +ni ka#u se!i$ naprimer$ da ,e im utedjeni nova% omogu,iti da provedu fanastian odmor. =akav tip motiva%ije i"gleda$ na prvi pogled$ logian i ra"!orit. A ipak je li%emeran$ jer svaki pua koji dr#i do se!e vie voli da pui pedeset i dve nedelje godinje !e" odmora. +sim toga$ jedna !oja"an sigurno ,e ostati u umu puaa( ne samo da ne tre!a vie da pui

F1

tokom godine$ nego se plus !oji da ne,e mo,i da u#iva u slede,em odmoru !e" %igarete. Sve to samo uve,ava ose,aj #rtvovanja koji ve, ima$ ine,i na taj nain %igaretu jo drago%enijom u njegovim oima. =re!a se$ naprotiv$ posvetiti drugim stranama pro!lema( ta %igareta mo#e da mi doneseI Bato imam potre!u da puimI <ogli !iste takodje da ka#ete se!i( 6)oi u da kupim se#i nova kola$ novo odelo...7 ovde se radi o la#noj motiva%iji( taj i"govor ,e vas sigurno dr#ati neko vreme$ ali ta ,e se desiti kada !udete imali taj automo!ilI +seti,ete onda da vam jo uvek nedostaje neto$ i na,i ,ete$ pre ili kasnije$ ra"log de ponovo ponete da puite. -ave,u tre,i primer$ primer save"a "akljuenog sa prijateljem ili nekim !liskim da prestanete "ajedno. +ve o!mane imaju jednu sigurnu prednost kratkorono$ ali se uglavnom "avre neuspe/om. 3a"lo"i su slede,i( $ 3adi se o la#nim stimulansima. Bato !iste prestajali sa puenjem samo "ato to to rade drugiI =o samo stvara dodatni pritisak i utoliko uve,ava ose,aj #rtvovanja. Ako svi ti puai #ele "aista da prestanu istovremeno$ nema ta da se ka#e. pak ne mo#emo da prisiljavamo nekog puaa da prestane$ ak i ako to tajno #eli$ pre nego to to on odlui lino i pre nego to !ude spreman. nae to samo pove,ava njegovu #elju da pui. Posle nekoliko teki/ dana$ uesni%i u opkladi poinju da pue kriom$ sa jo ve,im ose,anjem frustriranosti i "avisnosti. & "govor o "avisnosti jedni/ od drugi/. Sa svakom metodom "asnovanom na volji$ pua prola"i kro" iskueniki period tokom kog eka da nestane #elja "a puenjem. Ako ponovo pone da pui$ do#ive,e to kao lini pora". Ako je vie ljudi predu"elo isto$ statistiki je sigurno da ,e neko od nji/$ vrlo !r"o$ pokleknuti. 4rugi ,e onda imati i"govor koji su ekali. =o nije nji/ova greka$ nego greka prvog koji je poklekao. +ni !i mogli da i"dr#e$ ali je spora"um raskinut. stinu govore,i$ veoma je verovatno da mnogi ve, varaju$ i ekaju samo da najiskreniji pri"na svoju greku. 0 +sim toga$ ako tako sklopite ugovor$ vaa ini%ijativa ,e !iti manje podr#avana. S jedne strane$ u sluaju neuspe/a$ ose,anje ,e !iti podeljeno$ to jest pra#njenje$ na oso!u koja ,e prva popustiti. =ako se lake prepustimo. S druge strane$ in prestanka puenja nam daje i"vanredan ose,aj uspe/a( ako je to posledi%a line volje$ o/ra!rivanje vai/ prijatelja i !li#nji/ i vai/ kolega mo#e da vam pomogne da predjete prepreku prvi/$ uvek teki/$ dana. Ako svi pokuavu istovremeno$ to naprotiv !anali"uje dogadjaj$ i podrke su raspodeljene na sve uesnike. 9edna dosta rairana praksa sastoji se u tome da se u igru uvede i"vesna suma nov%a. -avedimo primer puaa koji o!e,a i"vesnu sumu nov%a svom sinu ako ne uspe ili opkladu sa prijateljima. Se,am se jednog televi"ijskog programa( neki poli%aja% je priao da je uvukao novani%u od ;: evra u pakli%u %igareta$ i da je tre!alo onda da "apali tu novani%u da !i

F;

mogao da popui tu %igaretu. =aj spora"um koji je "akljuio sa samim so!om mu je omogu,io da i"dr#i nekoliko dana$ ali je na kraju ponovo poeo da pui i "apalio je novani%u. -e "avaravajte se vieK E5 ::: evra koje proseni pua potroi na %igarete tokom svog #ivota ne,e ga naterati da prestane da pui$ ni ansa od jedan prema etiri da pre#ivi$ ni stalna #rtva$ ni ropski #ivot i samopre"ir. -ekoliko la#ni/ i"govora ne doprinose tome nita. -e tre!a se na to kon%entrisati. Kakvu korist ja imam od puenjaI Apsolutno ni9a9vu3 Bato mi je potre!na %igaretaI Nije vam potre'na3 5i samo sami se'e osudjujete3 CCC P+&0A509E "OI +A J# *AKO PR# +A+I A PU#NJ#! +vo poglavlje daje uputstva "a prestanak puenja !e" teko,a. Ako i/ pratite doslovno$ taj podu/vat ,e vam i"gledati relativno lako$ a mo#da ak prijatno. Ali$ setite se da je neop/odno da se u potpunosti potuju moje preporuke. =ako je i"u"etno lako prestati. Postoje dve stvari koje tre!a da uradite( $ 4onesite odluku da vie nikada ne,ete puiti. & -e dangu!ite. -aprotiv$ "a!avljajte se. <o#da se pitate da li je neop/odno da itate ostatak knjige. Posle svega$ mogao sam da "avrim knjigu ovim poglavljem. <edjutim$ vi !iste pre ili kasnije poeli da #alite "a %igaretom$ to !i vas dovelo pravo do neuspe/a. =o vam se uostalom ve, mora !iti deavalo. 4a !i uspe/ !io "agarantovan$ neop/odno je da se do!ro pripremite "a ono to ,e !iti posle %igarete i "a "amke koje tre!a da i"!egnete. Sva al/emija %igarete je vrlo veta i opaka "amka. stinski pro!lem nije /emijska$ nego psi/oloka "avisnost$ to smatram pravim ispiranjem mo"ga. =re!a dakle$ pre nego to predjemo na delo$ ispitati verovanja i "a!lude u ve"i sa %igaretom. Ako po"najete vaeg neprijatelja$ ako "nate taktiku koju on koristi$ mo#ete lako da ga po!edite. <nogo!rojni pokuaji da prestanem da puim$ !a%ali su me nedeljama u totalnu depresiju. Poslednji 8 pravi 8 mi je omogu,io da predjem sa sto na nula %igareta dnevno$ !e" ijednog minuta patnje. Dilo je prijatno$ ak i tokom perioda odvikavanja$ a ja nikada nisam osetio ni najmanji nedostatak otad. -aprotiv$ to je neto naji"u"etnije to mi se desilo. 5rlo dugo sam ra"miljao "ato je to !ilo tako lako. -e "naju,i prave ra"loge "a to$ !io sam siguran da nikada vie ne,u puiti. Pret/odni

F'

pokuaji su se "avravali neuspe/om jer sam samo pokuavao da prestanem da puim$ nadaju,i se da ,e$ ako mogu da pre#ivim dovoljno dugo !e" %igarete$ #elja na kraju nestati. A opet$ moja motiva%ija je uvek !ila "aista prava. Svaki put sam ekao da se neto desi u meni. poto se nita nije deavalo$ to sam vie na to mislio$ sve sam vie #eleo %igaretu$ dok sam u stvari !io oslo!odjen fi"ike "avisnosti. <oj "adnji pokuaj !io je drugaiji. Kao i mnogi drugi$ dugo sam ra"miljao o tom pro!lemu. 4o tada sam se prilikom svakog neuspe/a teio idejom da ,e !iti lake slede,i put$ misle,i ak da se jednostavno radi o navi%i. -ikada mi ideja da ,u morati da nastavim da puim do kraja #ivota nije pala na pamet. +noga dana kada se to desilo$ sledila mi se krv$ nateravi me da "aista ra"mislim. .mesto da palim %igarete ne vode,i o tome rauna$ poeo sam da anali"iram svaki put ta pritom ose,am. =o mi je !r"o omogu,ilo da potvrdim ono to sam ve, "nao( ne u#ivam u inu puenja i$ iskreno$ svaka mi je %igareta !ila neprijatna i ak odvratna. Poeo sam takodje da posmatram nepuae1 uvek sam smatrao da su dosadni i nedrutveni. S/vatio sam da su to$ u stvari$ uglavnom sna#ni i oputeni ljudi$ kadri da se suoe sa stresom i #ivotnim neda,ama i ak da !olje u#ivaju u drutvenom #ivotu od puaa$ poka"uju,i uostalom vie dinaminosti od ovi/ poslednji/. +dluio sam i da priam sa !ivim puaima. <isle,i da su !ili primorani da prestanu da pue i" ra"loga ve"ani/ "a "dravlje ili nova%$ !io sam u!edjen da jo uvek tajno pri#eljkuju %igaretu. Kada sam im i"lo#io moje vidjenje stvari$ neki su mi odgovorili da imaju ose,aj nedostatka$ ali da je on sve redji i da na to ne o!ra,aju pa#nju. Ali velika ve,ina nji/ je odgovarala da ne ose,aju nikakav nedostatak i da se nikada nisu tako do!ro ose,ali. +vi ra"govori su takodje iskorenili jo jedan mit$ u koji sam uvek verovao. Dio sam vrsto uveren da u meni postoji neka sla!ost koja me tera da puim. +ni su me naterali da sa "aprepa,enjem otkrijem da je ta sla!ost no,na mora svi/ puaa. Konano sam doao do slede,eg "akljuka( milioni ljudi prestaju da pue i mogu da #ive potpuno sre,no !e" puenja. Pre nego to sam poeo da puim$ duvan mi nije !io potre!an$ a se,am se da sam morao teko da se pomuim da postanem pua( "ato !i mi sada %igarete !ile potre!neI -ikada nisam voleo da puim. <r"im taj prljavi ritual i ne #elim da ostanem itavog #ivota ro! te odvratne !iljke. +nda sam pomislio( 6Alene. (teo ti to ili ne. popuio si svoju ,adnju <i-aretu.7 Bnao sam da$ od tog trenutka$ ne,u pipnuti vie ni jednu %igaretu. -isam verovao da ,e to !iti lako$ mogu ak da ka#em da sam oekivao da prodjem kro" strana iskuenja. Dio sam u!edjen da sam potpisao mese%e depresije i da ,u provesti ostatak #ivota pate,i od povremenog ose,anja pomanjkanja. -aprotiv$ to je od samog poetka i"gledalo kao potpuna sre,a.

FE

Dilo mi je potre!no mnogo vremena da ra"umem "ato mi je to !ilo tako lako i "ato nisam ose,ao one strane muke pomanjkanja. +dgovor je da one ne postoje. Sumnja i predu!edjenja su jedini odgovorni "a simptome nedostatka. 5elika istina je da je vrlo la9o prestati. Ainjeni%a da u tome mo#ete da nadjete neku teko,u proi"ila"i i" vae "a!rinutosti koja se pretvara u opsesiju. Aak i kad ste u vlasti nikotina$ vi uspevate !e" i najmanje teko,e da se u"dr#ite tokom dugi/ perioda. =ek kad #elite %igaretu$ ali ne mo#ete da nadjete neku u vaoj !li"ini$ pojavljuje se patnja. Prema tome$ da !iste uinili ovaj podu/vat lakim$ tre!a da !udete apsolutno odluni. 4o!ar stav nije u tome da se nadate po!edi$ nego da "nate da ste doneli nepovratnu odluku i da je to po!eda. -ikada ne tre!a dovesti ovaj prin%ip u pitanje. -aprotiv$ predjite na vii nivo i radujte se vaoj odlu%i. Ako mo#ete da !udete sigurni u se!e od poetka$ to ,e !iti lako. Ali kako mo#ete da !udete u to sigurni$ ne "naju,i da li ,e to !iti lako ili neI 4a !iste u to postali sigurni$ ostatak knjige ,e vam !iti koristan. -eop/odno je$ pre nego to ponete$ da do!ro upo"nate i s/vatite vie sutinski/ momenata( $ Dudite sigurni da mo#ete da uspete. 5a odnos sa %igaretom nije ni u kom sluaju gori od odnosa svakog drugog puaa. 5i sami i vi lino mo#ete da se naterate da puite. & -ema apsolutno nieg da se napusti. Po"itivni aspekti su$ naprotiv$ ogromni$ na planu "dravlja$ poverenja u se!e... 4o!ri trenu%i ,e !iti !olji$ a loi podnoljiviji. 0 .tuvite do!ro u glavu da 6samo jedna !igareti!a7$ ne postoji. Puenje je istovremeno narkomanska "avisnost i lanana reak%ija. >iksiraju,i se na %igaretu$ vi se ka#njavate !e" ra"loga. E 9ednostavno smatrajte da puenje nije navika loa po "dravlje$ nego da je ve"anost "a drogu. Pri/vatite injeni%u da ste$ svidjalo vam se to ili ne$ ,a9aili tu 'olest. -e,ete je naterati da nestane "a!ijaju,i glavu u pesak. Setite se da ta !olest traje itavog #ivota i da mo#e samo da se pogorava. 9edini nain da se na to stavi taka je da se prestane sa puenjem$ a naj!olji trenutak je sada. F -apravite ra"liku i"medju !olesti )to jest$ /emijske "avisnosti* i stanja du/a da !udete ili ne !udete pua. Svaki pua !i$ kad !i imao mogu,nost da ponovo pro#ivi trenutak kada je poeo da pui$ #eleo da ne padne u tu "avisnost. 5i imate tu priliku danas. -e radi se o tome da predvidite da ,ete ostaviti %igaretu. Kada !udete doneli konanu odluku i popuite vau "adnju %igaretu$ vi ,ete ve, !iti nepua. Pua je jadni nasre,nik koji mora da #ivi unitavaju,i se %igaretama. -epua na to nije primoran i ose,a se "!og toga

F5

mnogo !olje. Kad jednom donesete odluku$ va %ij je$ u stvari$ postignut. .#ivajte u po!edi odma/. ?ivot mo#e !iti divan$ ak i ako ostanete jo uvek pod uti%ajem nikotina$ uti%ajem koji ,e i"!ledeti. Klju te lako,e je da !udete sigurni da ,ete uspeti da se u"dr#ite tokom itavog perioda odvikavanja$ ili maksimalno tri nedelje. Ako ste se "a to do!ro pripremili$ to ne,e predstavljati nikakvu teko,u. . ovom stadijumu knjige$ ako ste "aista otvorili svoj um mojim ra"lo"ima$ i"vesno je da ste ve, doneli odluku da prestanete. =re!alo !i ak da od ovog trenutka !udete nestrpljivi da ponete da i"!a%ujete otrov i" vaeg organi"ma. Ako vas$ ipak$ ideja da prestanete ne veseli$ to ,e !iti i" jednog od slede,i/ ra"loga( $ -eto niste usvojili. Proitajte ponovo pet pret/odni/ taaka i "apitajte se da li se sla#ete. Ako jo uvek postoji neka sumnja$ proitajte odgovaraju,a poglavlja. & Dojite se neuspe/a. -e sekirajte se. 9ednostavno nastavite da itate$ uspe/ je nesumnjiv. Bavisnost od duvana je ogromna prevara. Poto ste sada svesni da se radi samo o igri nasamarivanja$ prestanite da se igrate i ta "amka vam ne,e vie predstaljati pro!lem. 0 Sla#ete se sa svim pret/odno navedenim$ a ipak ste jo uvek nesre,ni. =o je idiotskiK +tvorite oi$ neto i"u"etno se upravo deava. 5i ,ete po!e,i i" tog pakla. Ponavljajte stalno$ pre nego to krenete u podu/vat$ da je udesno !iti nepua. +dr#avajte to stanje du/a tokom perioda odvikavanja. Slede,a poglavlja tretiraju spe%ifine momente kako !i vam omogu,ila da sauvate to poverenje. Posle perioda od dve ili tri nedelje$ ne,e vam ak !iti neop/odno da na to mislite. =o ,e !iti potpuno automatski i jedina misterija koja ,e ostati da se ra"ume je "ato ste do"volili da vas to poseduje tako dugo. pak$ moram da naglasim vrlo va#ne ri"ike( $ Saekajte da proitate knjigu do kraja )i da je do!ro usvojite* da predjete na delo. & 5ie puta sam pominjao period odvikavanja. =re!a ipak i"!e,i dva nespora"uma. Pre svega$ mogli !iste nesvesno da poverujete da ste osudjeni na tri nedelje patnje. =o nije tano. Batim$ i"!egavajte da padnete u novu "amku$ misle,i da je dovoljno da se ne pui tri nedelje da se !ude konano oslo!odjen. -ita se ne,e desiti posle tre,e nedelje. -e,ete i"nenada u,i u

FH

ko#u nepuaa. -e postoji spe%ijalno nepuako ose,anje )ak i ako injeni%a da vie ne puite donosi oslo!adjanje*. Svakako "najte da$ ako vam je mnogo teko tokom te tri nedelje$ sigurno ne,e !iti tako posle toga. <orate apsolutno da ponete sa idejom da vie ne,ete da puite i da je to divno. +nda ,e$ posle nekoliko nedelja$ svako iskuenje nestati. Ali ako mislite( 6Samo ako uspem da izdr&im tri nedelje$ onda u po#editi7$ sigurno je da ,e se vaa #elja "a %igaretama samo pove,avati. CCC P+&0A509E

P#RIO" O"5IKA5ANJA <o#da ,ete ponekad$ tokom tri nedelje posle vae "adnje %igarete$ imati kri"u pomanjkanja. Simptomi koje ,ete primetiti onda mogu !iti svrstani u dve kategorije( $ Kri"e pomanjkanja nikotina$ ono ose,anje pra"nine i neraspolo#enja slino gladi )lako upkanje u stomaku* koje puai pove"uju sa jakom #eljom da urade neto sa svojim rukama. & Psi/oloki katali"ator kakav su neki dogadjaji kao to je ra"govor telefonom$ kraj ruka$ itd. -euspe/ ljudi koji su pokuali da prestanu samo oslanjaju,i se na volju )klasina metoda* potie od odsustva ra"umevnja i ra"dvajanja ove dve ra"liite pojave$ fi"ike i psi/ike "avisnosti. +va vrsta "a!une o!janjava i to to mnogi ponovo ponu da pue ak i posle vrlo dugog peirioda apstiniranja$ kada su se ve, odavno oslo!odili "avisnosti od nikotina. Simptomi pomanjkanja koje u"rokoje nikotin su praktino neprimetni. -e tre!a im ipak pot%eniti mo,. Ako se u"dr#avamo od jela vrlo dugo$ desi se da osetimo peenje u stomaku. 3adi se u stvari vie o svra!u i kranju %reva nego o istinskom !olu. pak$ "namo koliko nas glad !r"o uini nervo"nim i ra"dra#ljivim. Postoji ipak jedna !itna ra"lika( nae telo ima potre!u da "a /ranom$ ali nema nikakvu potre!u "a nikotinom. Sa do!rim stanjem du/a$ !r"o se uspe da se savladaju ti simptomi. Aak i ako pua pokua sa nekom metodom "asnovanom na volji$ posle nekoliko dana u"dr#avanja$ njegova glad "a nikotinom !r"o i"vetri. 4rugi inila% pravi pro!leme. Pua je$ u stvari$ stekao naviku da u!la#ava svoju potre!u "a nikotinom tokom neki/ pose!ni/ dogadjaja. Pove"ivanjem$ na primer ai%e i %igarete$ doao je dotle da misli da mu je %igareta neop/odna u takvim prilikama. 9edan primer ,e omogu,iti da se to !olje s/vati.

FF

5e, vie godina imate auto$ ija se rui%a "a #migava% nala"i sa leve strane volana. Kupite novi u kojem je ta ista rui%a sa desne strane. ako "nate "a tu ra"liku$ vi nekoliko nedelja$ sistematski ukljuujete !risae pre nego to skrenete. -ae ponaanje kada prestanemo da puimo je slino. Prvi/ dana apstinen%ije$ me/ani"am ,e se poka"ati u i"vesnim trenu%ima. 5i ,ete onda pomisliti( 6/elim !igaretu7. Ako pove#ete taj me/ani"am sa korenom$ nesta,e !r"o. Klasina metoda$ koja u!edjuje puaa da prinosi veliku #rtvu$ navodi ga da se mui "!og %igarete. 4ok eka da ta #elja nestane$ njegova upornost samo uvr,uje "avisnost. -aje,i katali"ator je ruak$ naroito onaj sa prijateljima$ u restoranu. Divi pua je ve, nesre,an to nema %igaretu. +se,a se jo frustriranije kada neki od njegovi/ prijatelja upali jednu$ a on ima utisak da nije toliko u#ivao u ruku koliko !i /teo. -jegovo pove"ivanje %igarete sa rukom i drutvenom prilikom ine da pati tri puta vie i$ istovremeno$ pove,ava njegovu psi/oloku "avisnost. Ako iskuava volju dovoljno dugo$ na kraju ,e pri/vatiti svoj usud i nastaviti sa normalnim #ivotom. <edjutim$ ispiranje mo"ga nije potpuno i"!risano i mo#emo videti ljude koji$ godinama poto su prestali da pue )primorani*$ prilikom neki/ veliki/ proslava$ jo uvek %rkavaju od #elje da popue jednu. Pua je #rtva "a!lude koju je sam stvorio$ a nema nikakvog ra"loga$ apsolutno nikakvog$ da se tako mui. Sa mojom metodom$ ve,ina neuspe/a )jer i/ ima* je posledi%a odgovora na neki okida. Divi pua je sklon da %igaretu smatra "a neku vrstu pla%e!a$ kao neku jednostavnu ta!letu$ koja sadr#i samo e,er. +n misli( 6Digareta mi ne radi nita$ ali ako odluim da ona ima mo$ ona onda mo&e da mi pomogne kad imam potre#u za nekim stimulansom.7 =a!leta sa e,erom$ u kojoj nema nieg maginog$ mo#e da se poka#e kao mo,na psi/oloka pomo, "a olakanje istinski/ simtoma. +na dakle mo#e da !ude korisna. =o nije sluaj sa %igaretom. +na stvara simptome da olakava$ a na kraju$ na du#e sta"e$ ne mo#e u potpunosti da olaka. +va ta#leta je droga i$ setimo se jo$ u!i%a !roj jedan naeg drutva. Di,e vam mo#da lake da ra"umete ovo dejstvo na primeru. ."mite sluaj neke #ene )nepuaa* koja gu!i svog mu#a. Potpuno je uo!iajeno da ujemo kako joj prijatelj )pua* ka#e$ sa naj!oljim namerama( 6 >zmi !igaretu$ to e ti pomoi da se smiri.7 Pri/va,ena %igareta ne,e imati nikakvo olakavaju,e dejstvo jer ta #ena$ !udu,i da nije "avisna od nikotina$ nema samim tim nikakav nedostatak da olaka. . naj!oljem sluaju$ to ,e imati psi/oloki efekat privremenog podi"anja raspolo#enja. Aim ugasi %igaretu$ situa%ija ,e u svakom pogledu ostati tragina kao i pre toga. <o#da ak i gora$ !udu,i da ta #ena ri"ikuje da ra"vije naviku 8 ak ne"natnu 8 na %igaretu$ koja ,e je "atim naterati da pui i druge. 9edini efekat koji mo#e da se pripie toj %igareti je efekat laganog podi"anja raspolo#enja$ kao od ae skoa ili$ !olje$ nekoliko

F8

o/ra!ruju,i/ rei. <nogi nepuai ili !ivi puai su se u/vatili u "amku %igarete u takvim okolnostima. +d sutinskog je "naaja da se kontrolie od samog poetka dejstvo ispiranja mo"ga. +vo mora da !ude jasno( vi nemate potre!u "a %igaretom i$ nastavljaju,i da je smatrate podrkom ili stimulansom$ samo se muite. Ba to nema nikakvi/ ra"loga. @igarete ne stvaraju sna#ne trenutke$ one i/ unitavaju. Setite se$ pose!no tokom o!roka$ da puai ne pue "ato to misle da je to prijatno$ nego "ato to ne mogu drugaije. =o su narkomani. +ni ne mogu da #ive sre,no !e" svoje do"e nikotina. -apustite kon%ept o %igareti kao o "adovoljstvu. <nogi puai misle( 60ad #i samo postojala neka #ezopasna !igareta K7 PostojiK Svaki pua koji pro!a %igarete od eukaliptusa !r"o odustaje$ jer se radi o gu!ljenju vremena. . sutini$ puiti %igarete od trave je potpuno glupo. Ali kakva je ra"lika i"medju puenja %igarete od trave i prave %igareteI -ikotin. -e priajte da %igarete imaju !olji ukus$ "nate do!ro da to nije tano. -ikada nismo videli nekog redovnog puaa %igareta od eukaliptusa$ a to !i te!alo da !ude potpuno isto "a sve %igarete. Pro!lem je to nikotin koji se nala"i u duvanu uvodi inila% "avisnosti koji vas spreava da !udete ra"umni. -eka !ude jasno u vaem umu da se jedini pravi ra"log "!og kog puite nala"i u potre!i "a nikotinom. Kada se !udete oslo!odili te potre!e "a nikotinom$ ne,ete vie imati ra"loga da stavite %igaretu u usta nego u uvo. Dilo da muke i"a"iva fi"iki nedostatak nikotina )ose,anje pra"nine* ili psi/oloki okida$ potre!no je da i/ pri/vatite. >i"iki !ol je praktino !e"naajan i$ sa do!rim stanjem du/a$ to nije vie pro!lem. -e sekirajte se$ dakle "!og nedostatka. +se,anje samo po se!i nije loe. Pravi pro!lemi su pove"ivanje tog ose,anja sa #eljom "a %igaretom i ose,anjem da smo neto propustili. .mesto da se prepustite ose,enju #aljenja$ pomislite( 6.nam ta je to( To su simptomi nedostatka nikotina$ to je ono z#og ega pate puai !elog svog &ivota i to ih nagoni da nastave da pue( +epuai ne znaju za te muke( To je samo jo jedan krug te droge( 2ivno$ ona upravo naputa moje telo.7 4rukije reeno$ vi ,ete pretrpeti$ tokom slede,e tri nedelje$ laku trumu1 ali$ "a te tri nedelje i "a ostatak vaeg #ivota$ neto i"u"etno ,e se odigrati. 5i ,ete se oslo!oditi te "astrauju,e !olesti. =a ogromna po!eda ,e !iti vie nego nagrada "a ne"natnu traumu( ona ,e vas sigurno dovesti do toga da pomislite da su simptomi nedostatka relativno prijatni. +ni ,e postati ra"log da se radujete. Pri/vatite taj pro%es kao igru u kojoj je malo udovite neka vrsta para"ita u vaem stomaku. "gladne,ete ga "a nekoliko nedelja i ono ,e pokuati da vas natera da "apalite %igaretu da pre#ivi. Pa"ite se$ jer$ u nekim trenu%ima$ ono ,e pokuati da vas uini nesre,nim$ ponekad ak u trenutku kada ne,ete !iti spremni "a od!ranu.

F9

-eko ,e vam mo#da ponuditi %igaretu kad ste$ na momenat$ "a!oravili da ste prestali da puite. ma,ete lagan ose,aj frustra%ije setivi se toga. Dudite spremni unapred da se suprotstavite takvim situa%ijama. Kakvo god da je iskuenje$ !udite sigurni da je delo udovita koje stanuje u vaem stomaku. Svaki put kada mu odolite$ vi do!ijete jednu !itku koja je mogla da !ude smronosna "a vas. . svakom sluaju$ ne pokuavajte da "a!oravite %igaretu. =o je ponaanje koje tera )!ive* puae prema depresiji. +ni pokuavaju da pre#ive svaki dan sa nadom da ,e je na kraju "a!oraviti. sto je i sa nesani%om( to se vie oko toga !rinete$ manje uspevate da spavate. Svakako ne,ete uspeti da "a!oravite. Prvi/ dana$ malo udovite ,e vas neprestano na to podse,ati$ a vi ne,ete mo,i nita da uradite. Sve dok postoje puai i reklame "a %igarete$ vi ne,ete mo,i da "a!oravite. Ainjeni%a je da nema nikakvog ra"loga da se "a!oravlja. -ema nieg loeg u tome to vam se deava$ naprotiv( to je udesnoK Aak i ako na to pomislite sto puta dnevno$ u%ivajte u sva9om trenut9u3 etite se 9a9o je velianstveno 'iti ponovo slo'odan. ne -uiti se vie3 -a taj nain ,ete videti da simptomi nedostatka postaju trenu%i "adovoljstva i !i,ete i"nenadjeni !r"inom kojom ,e vam %igareta i"a,i i" uma. Lta god da radite$ ne sumnjajte u ,asnovanost vae odlu9e. Ako se sumnja uvue u vas$ poe,ete da se #alite i postaja,e sve gore. Koristite takve prilike kao dodatnu motiva%iju. Ako ste neraspolo#eni$ setite se da %igareta samo pogorava stvari. Ako vam prijatelj nudi %igaretu$ odgovorite da ste ponosni to vie nemate potre!u "a njom. =o ,e ga povrediti$ ali ,e mu i pomo,i da se pripremi da prestane da pui. Setite se$ u eventualnim tekim trenu%ima$ da ste imali mo,ne ra"loge da prestanete. Setite se ega ,e vas kotati %igareta koju !iste mogli da priutite se!i$ ri"ika da vie i" toga ne i"adjete. A i"nad svega$ setite se da je to samo prola,no ose,anje i da je svaki trenutak jedan korak vie prema vaem %ilju. -eki puai misle da ,e morati da provedu ostatak #ivota u su"!ijanju psi/oloki/ okidaa. 4rugim reima$ oni veruju da ,e provesti #ivot u!edjuju,i se!e psi/olokim lukavstvima da nemaju #elju "a %igaretom. -ije tako. Setite se da optimista vidi polu2punu !o%u$ dok je pesimista vidi polu2pra"nu. . sluaju %igarete$ !o%a je pra"na$ a pua je vidi punu. +n je !io podvrgnut ispiranju mo"ga$ on je uslovljen. Ako ponete da govorite se!i da nemate potre!u da puite$ vi ne,ete ak imati potre!u da to ponavljate$ jer slatka istina je... da vi nemate nikakav ra"log da puite. =o je poslednja stvar koju tre!a uiniti. Dudite sigurni da se nikada vie ne,ete dati. CCC 5 P+&0A509E

8:

A!O !A*I B"I!C =aj uveni dim je prou"rokovao pora" do!rog !roja puaa. +ni /erojski i"dr#e udar nekoliko dana$ a "atim priute se!i jedan ili dva dima da preva"idju muku. +ni ne s/vataju ra"orni efekat koji to ima na nji/ov moral. Ba mnoge$ taj dim ak nema ni do!ar ukus$ uvr,uju,i na taj nain puaa u ideji da nema vie potre!u da pui. . stvar$ efekat je potpuno o!rnut. Pre svega$ utuvite do!ro u glavu da <i-areta ni9ada nije 'ila prijatna$ nije prijatnija ni sada kad ne puite. -e puite i" "adovoljstva. 4a je tako$ podse,am vas$ da !iste prestali im ste popuili prvu %igaretu. 9edini ra"log koji o!janjava to ste puili je neop/odnost da se /rani malo udovite gladno nikotina. Pomislite malo na ovo( ono je i"gladnjivano nekoliko dana. -esretan dim je tre!alo da "a njega !ude i"u"etno olakanje. 5a mo"ak nesvesno registruje dola"ak potpuno sve#eg nikotina i sva vaa vredna priprema ,e !iti potkopana..skoro ,e se i" du!ine podi,i glasi,$ koji ka#e$ uprkos svakoj logi%i( 66ne su tako drago!ene$ hou jo jednuK7 =aj mali dim ima dva tetna efekta( $ +mogu,uje malom udovitu da pre#ivi. & 9o gore$ on osna#uje veliko udovite )psi/oloku "avisnost*. Ako ste u"eli jednnu$ slede,a ,e do,i jo lake. Setite se( dovoljna je samo jedna %igareta da ponovo ponete da puite. CCC5 P+&0A509E "A *I ?# !#NI 4I+I +#D#2 Kom!ina%ije inila%a koji odredjuju stepen lako,e sa kojom svaki pua prestaje da pui su !e"!rojne. +igledno je da karakter svakog$ njegovo porodino$ profesionalno okru#enje i sve line oso!enosti ula"e u igru. -eka "animanja su nepovoljnija od drugi/$ ali$ poev od trenutka kada je psi/oloka "avisnost eliminisana$ uti%aj puaevog okru#enja je od malog "naaja. -ekoliko primera mogu da vam !udu korisni. Prestanak puenja se poka"ao pose!no tekim "a lanove medi%inski/ sredina. <oglo !i se misliti suprotno$ jer oni !olje od !ilo koga "naju dramatine efekte duvana na "dravlje i svakodnevno vide nji/ove tu#ne posledi%e. Ali$ iako im nji/ovo okru#enje pru#a vrste ra"loge da prestanu$ ono im ipak ne olakava taj in. A evo ra"loga(

81

$ Stalna svest o ri"i%ima kojima smo i"lo#eni$ stvara stra/$ a stra/ je jedna od situa%ija u kojima imamo potre!u da olakamo simptome nedostatka. & Posao doktora je i"u"etno stresan i$ o!ino$ on ne mo#e da umanji viak stresa )"!og nedostatka nikotina* dok se !avi poslom. 0 4o#ivljava dodatni stres jer krivi samog se!e1 ose,a da !i tre!alo da dN primer. =o vri jo ve,i pritisak na njega i uve,ava ose,aj frustra%ije. Ba vreme "aslu#eni/ pau"a$ kada je profesionalni stres trenutno odstranjen$ on priuti se!i jednu %igaretu. +na postaje i"u"etna jer joj pua pogreno pripisuje sav !lagotvoran efekat pau"e. +vaj "akljuak se oigledno odnosi na sve vrste situa%ija kada je pua primoran da se u"dr#ava dosta dugo. Ako pokua da prestane$ pua je nesre,an jer ose,a da se liava neega. +n ne u#iva u potpunosti u pau"i i olji aja ili kafe koja je prati. B!og pove"ivanja )u stvari$ !rkanja* "adovoljstva koje donosi pau"a i olakanja nedostatka$ %igareta i"gleda kao univer"alni do!roinitelj. Bau"vrat$ ako 2 doputam se!i da vam o!jasnim 2 od!ijete da postupite kao uslovljeni pua i prestanete da mislite na %igaretu kao predmet po#ude$ vide,ete da se uvek mo#e u#ivati u takvom trenutku$ ak i ako telo tra#i svoju do"u nikotina. 4osada predstavlja drugu delikatnu situa%iju$ pose!no ako se smenjuje sa periodima stresa. =ipini primeri su oferi ili 6doma,i%e7 sa sitnom de%om. -ji/ov posao$ onoliko stresan koliko ponekad mo#e da !ude$ je ipak esto monoton. =i monotoni periodi im pru#aju$ ako pokuavaju da prestanu sa puenjem$ priliku da #ale "a %igaretom$ to pove,ava nji/ovo ose,anje depresije. 9o jednom$ mo#e da se svri sa tim pro!lemom vrlo lako$ pristupaju,i mu sa odgovaraju,im stanjem du/a. -e sekirajte se ako vam$ neprestano$ i"gleda da vas sve podse,a da ne puite vie. Koristite sline situa%ije da se radujete "!og injeni%e to ste se oslo!odili djavolskog udovita. Ako pristupite stvarima na po"itivan nain$ ovi simptomi nedostatka mo,i ,e da postanu prijatni trenu%i. Setite se$ ma koliko da imate godina$ ma kog da ste pola$ ma kakvo da vam je drutveno i profesionalno okru#enje ( vi ,ete prestati da puite sa velikom lako,om$ ako pratite moja uputstva. CCC5 P+&0A509E G*A5NI U1ROCI N#U P#@A

8;

-euspesi imaju dva sutinska u"roka. Prvi je uti%aj drugi/ puaa. .pali,e %igaretu pred vama u nekom trenutku kada ,ete !iti pose!no ranjivi$ na primer u nekoj drutvenoj prili%i )u restoranu$ !aru$ na i"lasku sa kon%ertaP*. 5e, sam nadugako tretirao tu temu. +vakva vrsta situa%ija tre!a da !ude "a vas prilika da se setite da je ideja o samo jednoj %igareti utopija. 3adujte se$ jer ste prekinuli "aarani krug. Setite se da vam pua$ sa %igaretom u ustima$ "avidi to ne puite. 5erujte mi$ njemu je potre!no vae sa#aljenje. 4rugi najrasprostranjeniji u"rok je lo dan. =re!a da vam !ude potpuno jasno pre nego to ponete$ ima loi/ dana "a svakog$ puaa ili ne. -e mo#emo imati dane sa ako nema dana #ez. A %igarete nita ne sredjuje. Pro!lem je to$ kad pua ima lo dan$ on #eli %igaretu i tako dramati"uje svoj sluaj. -epua je !olje opremljen$ fi"iki i mentalno$ da se suoi sa takvim situa%ijama. Ako se va lo dan padne u vreme odvikavanja$ i"dr#ite K Setite se da ste imali loe dane i kad ste puili )inae nikada ne !iste odluili da prestanete*. .mesto da gundjate$ pomislite na neto kao ( 62anas nije strano$ ali !igareta nita nee srediti( Sigurno e #iti #olje sutra 4 )akar imam izvanrednu sreu < konano sam prestao da puim7. Puai moraju da "atvore oi na loe strane duvana. Ako kalju$ to nikada nije "!og %igarete( oni su stalno pre/ladjeni. Ako im se pokvari auto na nekom "a!itom mestu$ oni pale %igaretu. Aim se odreknemo puenja$ nastojimo da optu#imo injeni%u to smo prestali "a sva "la ovog sveta. Sada ,ete$ kad vam se pokvari auto$ misliti( 6> ovakvom trenutku$ upalio #ih !igaretuK7 =ako je$ ali "a!oravljate da ona ne !i reila pro!lem 1 vi se samo ka#njavate mue,i se!e "!og varljive potapali%e. Stvarate nemogu,u situa%iju. ?alite to nemate %igaretu pri ru%i$ a "nate da !iste se jo vie oneraspolo#ili da popuite jednu. Bnate da ste$ odluivi da prestante da puite$ napravili do!ar i"!or ( ne ka#njavajte se sumnjaju,i u vau odluku. Setite se$ po"itivan mentalni pristup je glavni adut$ uvek. CCC5 P+&0A509E 1A!#N# Postoje$ "a preva"ila#enje odsustva %igarete$ ra"ne "amene$ kao to su #vaka,e gume$ !on!one$ %igarete !e" duvana i neke ta!lete... Ne u,imajte nijednu/ +ne ine va "adatak te#im. Ako osetite #elju "a %igaretom$ ti privremeni olakavai samo ,e produ#iti muku i uiniti je nepodnoljivijom. Pri!e,i "ameni$ to "nai pri"nati da imate potre!u da puite ili da popunite pra"ninu. Poputaju,i toj u%eni$ samo ,ete produ#iti simptome pomanjkanja i muenje. =e "amene ni u kom sluaju ne olakavaju. -ikotin je vama

8'

potre!an i nita drugo. 3e"ultat ,e !iti da ,ete nastaviti da mislite na %igaretu. Setite se ovoga( $ -e postoji "amena "a nikotin. & -ikotin vam nije potre!an. =o nije /rana$ nego otrov. Kada osetite #iganje u stomaku koje vam ka#e da vam je potre!na %igareta$ setite se da te muke i"a"iva sam pua. <islite o tim pojavama kao o jo jednom djavolskom pokuaju droge. +ne najavljuju skoranju smrt udovita. 0 Setite se da %igarete stvaraju nedostatak i da one nita ne popunjavaju. Lto pre ra"jasnite vaem mo"gu da nema nikakvog ra"loga "a puenjem$ ni "a "amenom "a %igarete$ pre ,ete !iti slo!odni. -eke "amene sadr#e nikotin. -ji/ tre!a naroito i"!egavati. Bagovorni%i upotre!e ovog tipa "amene o!janjavaju da ,e vam to pomo,i da i"gu!ite naviku puenja %igarete !e" patnje od simtoma nedostatka. +vaj prin%ip$ u praksi$ ak ini stvari jo te#im. <e/ani"am %igarete poiva na olakavanju simtoma nedostatka. -ikotin vam nita ne donosi. +n samo popunjava nedostatak koji i"a"iva. >i"ike pojave ve"ane "a taj nedostatak su tako ne"natne da mo#emo vrlo lako da i"dr#imo da i/ ne "adovoljimo. Sutinski pro!lem sa %igaretom je$ kao to sam esto ponavljao$ mentalna "avisnost$ koju smatram "a pravu uslovljenost. =e #vaka,e gume ili druge "amene sa nikotinom samo produ#uju /emijsku$ pa samim tim i psi/oloku "avisnost. <nogi !ivi puai postaju "avisni od ti/ #vaka,i/ guma. Aesto$ istovremeno nastavljaju da pue. -e verujte nikako da ne,ete postati "avisni od ti/ #vaka,i/ guma samo "ato to su gro"nog ukusa1 !olje se setite kako je !ilo sa %igaretom$ ak i pre nego to ste poeli tako to ste u"eli jednu. Sve ostale "amene imaju potpuno isti efekat. Bainteresujmo se sada "a u!edjenje koje se sastoji u pomisli( 6+e mogu vie da puim$ uzeu onda jednu #on#onu da mi mine &elja.7 +vde se vie ne radi o "ameni koja sad#i nikotin$ nego o drugim privremeniom olakavaima$ onoma koji i"gledaju !e"a"leno. 3a"lika i"medju ose,aja pra"nine koji stvara nedostatak nikotina i gladi je i"u"etno mala. <edjutim$ ono to lei jedan$ ne mo#e da "adovolji drugi. -e,ete prejedanjem slatkia "a!oraviti %igaretu. &lavna opasnost od "amena je u tome to one produ#uju psi/oloku "avisnost koja je istinski pro!lem. =re!a li vam "amena "a grip$ kada se "avriI <isle,i da vam je neto potre!no da "amenite %igaretu$ vi pre,utno pri"najete da se #rtvujete. -eraspolo#enje svojstveno klasinim metodama je prou"rokovano injeni%om da pua misli da se #rtvuje. Bamenama ,ete

8E

samo "ameniti jedan pro!lem drugim. Pre#deravaju,i slatkie$ ude!lja,ete se i postati nesre,ni$ to je sve( "a veoma kratko vreme$ vrati,ete se %igareti. Setite se$ nisu vam potre!ne "amene. =e muke su in ira%ionalne #elje "a otrovom. +ne ,e !r"o nestati. -eka vam to slu#i kao podrka u danima koji dola"e. >&ivajte u svom oslo!adjanju( vae telo ,e se konano oslo!oditi otrova$ a va du/ tog ropstva i "avisnosti. -e !rinite ako$ poto ste opet do!ili apetit$ jedete malo vie nego o!ino$ i do!ijete jedno ili dva kila slede,i/ dana. Kada do#ivite trenutak otkrovenja koji opisujem kasnije$ ima,ete dovoljno poverenja u se!e da reite taj pro!lem$ ako on to jeste. "!egavajte$ medjutim$ da gri%kate i"medju o!roka. nae$ samo ,ete "ameniti pro!lem %igarete pro!lemom te#ine$ ri"ikuju,i da ne ostvarite do!ro delo 2 da po!edite %igaretu. CCC5 P+&0A509E

"A *I ?U !ORA+I "A I14#GA5A! I KU#NJA2 4o sada sam davao kategorine savete koje tra#im da s/vatite vie kao nared!e nego kao proste sugestije. 3a"lo"i "a moju iskljuivost su$ pre svega$ to su moji argumenti praktini i ra"umni$ a "atim$ jer su potkrepljeni prouavanjem /iljada sluajeva. Lto se tie pitanja da li tre!a da i"!egavate svako iskuenje tokom perioda odvikavanja$ #ao mi je to ne mogu da !udem tako i"riit. Svakom preputam da sam donese sopstvenu odluku$ a ipak ,u uraditi neto to smatram da je korisna sugestija da vam pomogne da je donesete. Ponavljam da nas stra/ tera da puimo itavog #ivota. =aj stra/ se manifestuje na dva ra"liita naina( $ 60ako u moi da pre&ivim #ez !igaretaI7 =aj stra/ ilustruje ose,anje panike puaa koji$ kasno uvee$ s/vate da ,e ostati !e" %igareta. +vaj stra/ se ne mo#e pripisati fi"ikoj potre!i "a nikotinom$ nego psi/olokoj "avisnosti 8 pomisao da ne mo#emo da #ivimo !e" %igarete. +n dosti#e svoj vr/una% kada puimo poslednju %igaretu i" pakli%e$ dok su simptomi fi"ikog nedostatka na najni#em nivou. =o je stra/ od nepo"natog$ ista "e!nja koju ljudi imaju kada skoe po prvi put sa skakaoni%e u vodu. mamo utisak da smo na pet metara visine$ a da nema dovoljno vode. Potre!na je /ra!rost$ na poetku$ a u!edjeni smo da ,emo se povrediti. Podsti%aj je najte#i trenutak$ ali$ ako pronadjete /ra!rosti da se od!a%ite$ ostatak ,e slediti !e" teko,e. =o o!janjava "ato mnogo!rojni puai$ iako naoru#ani sna#nom voljom u drugim okolnostima$ nisu ak nikada pokuali da prestanu da pue$ ili ako pokuaju$ i"dr#e samo nekoliko sati. Aesto se mo#e videti da$ kada

85

pua donese odluku da prestane da pui$ on pui slede,u %igaretu veoma u#ur!ano. +dluka i"a"iva paniku. +vde se radi o jednoj od pose!ni/ okolnosti u kojoj mo"ak alje poruku( 6EF hou !igaretu.7 <edjutim$ vi na nju nemate prava. >rustra%ija vas ini jo stresiranijim$ a okida se ponavlja dok na kraju osigura ne iskoi i dok konano ne upalite %igaretu. -e !rinite$ ova panika je samo psi/oloka. =o je stra/ od neuspe/a. stina je da vam$ u vlasti nikotina$ nedostaje lu%idnost u ve"i sa %igaretom. -e paniite$ verujte mi i od!a%ite se. & 4ruga fa"a ovog stra/a je dugoronija. Dojite se da neke situa%ije u !udu,nosti ne,e !iti tako prijatne !e" %igarete ili ste u!edjeni da !ivi pua ose,a teke posledi%e tog nedostatka. -i "!og ovoga se nemojte !rinuti. Ako uspete da se od!a%ite$ otkri,ete da je to prava opijenost. Sam i"a"ov se pojavljuje$ u praksi u dva glavna vida( $ 6Guvau !igarete pri ru!i$ oseau se #olje kad znam da su tu.7 Postotak neuspe/a medju onima koji "astupaju takav stav je vii nego kod drugi/. . sutini$ trenutku kri"e$ tokom perioda odvikavanja$ lako je "apaliti dostupnu %igaretu. 4ok je$ ako tre!a da sidjete da idete da i/ kupite$ verovatnije da ne,ete uiniti taj korak1 a$ naje,e ,ete$ "a vreme dok nadjete %igarete$ sigurno promeniti miljenje$ jer tesko!e kratko traju. 9a$ u stvari$ verujem da je glavni ra"log koji natera puae da dodju u takvu situa%iju taj to jo uvek nisu u!edjeni da #ele da prestanu. Setite se da su dva osnovna kljua uspe/a( 2 uverenje da #elimo da prestanemo. 2 Po"itivno stanje du/a( 6Izuzetno je to ne moram da puim.7 Bato su vam dodjavola %igarete potre!neI Ako jo uvek ose,ate potre!u da imate %igarete pri se!i$ predla#em vam da najpre ponovo proitate knjigu. =o "nai da niste u potpunosti primili moju poruku. & 62a li u morati da iz#egavam stresne situa!ije izlaske u drutvo tokom perioda odvikavanjeI7 Preporuujem vam da i"!egavate stresne dogadjaje$ jer nije vam ni od kakve koristi da se!i stvarate !eskorisni dodatni pritisak. A kad su drutveni dogadjaji u pitanju$ naprotiv$ ne oklevajte da i"la"ite. 5ama %igarete nisu potre!ne$ ak i ako ste jo uvek pod uti%ajem nikotina. "adjite$ radujte se to vie ne puite. =o ,e vam !r"o doka"ati da je #ivot jo !olji !e" %igareta 8 mislite na to kakav ,e tek !iti kada malo udovite definitivno nestane i" vaeg tela. CCC C P+&0A509E

8H

+R#NU+AK O+KRO5#NJA =renutak otkrovenja dola"i o!ino posle otprilike tri nedelje poto smo prestali da puimo. =aj trenutak$ kada nam sve i"gleda jasnije$ odgovara konanom nestanku ispiranja mo"ga. .mesto da govorite se!i da vam vie nije potre!no da puite$ vi odjednom s/vatite da je poslednji klin i"!ijen i da mo#ete da u#ivate u ostatku #ivota nemaju,i vie nikada potre!u "a %igaretom. =o je takodje i trenutak kada ,ete poeti da ose,ate sa#aljenje prema puaima. Ako se ne koristi moja metoda$ nego neka koja je "asnovana samo na volji$ nikada ne,ete do#iveti jedno takvo otkrovenje$ jer ak i ako smo sre,ni to vie ne puimo$ nastavljamo da #ivimo misle,i da smo neto #rtvovali. Lto ste vie puili$ to ,e vam taj trenutak i"gledati divnije. Lto se mene tie$ smatram da je to otkrovenje !ilo naj!olji trenutak mog ipak vrlo sre,nog #ivota. -ijedan drugi dogadjaj mi nije doneo tako sna#no "adovoljstvo i mir. =a radost to vie ne moram da puim$ nikada se ne gasi. +tad$ ako sam neraspolo#en i kada imam potre!u "a neim to !i mi podiglo raspolo#enje$ dovoljno mi je da pomislim da vie nisam "avisnik od te gadosti. Polovina ljudi koji mi se javljaju poto su prestali da pue mi ka#e potpuno iso$ da je to !io najdivniji trenutak u nji/ovom #ivotu. Preva"ila"i svaku radostK Pet godina koje su prole od prvog o!javljivanja moje knjige i iskustvo sa moji/ konsulta%ija$ poka"ali su mi da se taj trenutak otkrovenja deava$ u stvari$ vrlo esto posle samo nekoliko dana. . mom sluaju$ to se desilo !a pre nego to sam ugasio moju poslednju %igaretu. =okom individualni/ konsulta%ija$ puai mi esto ka#u$ ak pre nego to dodjem do te teme$ nato kao( 6%lene$ nije potre#no da ka&e nita vie$ meni je to veoma jasno$ znam da nikada vie neu puiti.7 -a grupnim seansama$ ak sam nauio da otkrijem tu pojavu na osnovu ponaanja pa%ijenata. " pisama koja do!ijam$ "nam takodje da se to esto deava onima koji itaju moju knjigu. . idealnim okolnostima !i$ ako pratite sva moja uputstva i ako u potpunosti ra"umete nji/ovu psi/ologiju$ to tre!alo da vam se desi sada. 4anas ka#em$ "a vreme konsulta%ija$ da je dovoljno pet dana$ uglavnom$ da primetni fi"iki simptomi nedostatka ie"nu$ a oko tri nedelje da !ivi pua !ude potpuno oslo!odjen. -a neki nain$ oklevam da dam takve direktive$ jer one predstavljaju opasnost. Prva !i !ila da puai poveruju da ,e se muiti otprilike tri nedelje. 4ruga !i !ila da !ivi pua "!og nji/ pomisli( 6%ko uspem da izdr&im tih nekoliko dana$ moi u da raunam na taj trenutak otkrovenja da mi pomogne da nastavim.7 <edjutim$ mogu,e je da !ivi pua vrlo prijatno #ivi tri nedelje$ a onda jednog od oni/ pora#avaju,i/ dana koji se deavaju !ilo kome od nas$ puau ili ne$ desi se

8F

neki katastrofalan dogadjaj koji uostalom nema nikakve ve"e sa %igaretom. Divi pua$ koji je oekivao otkrovenje$ morao !i naprotiv da padne u stranu depresiju koja mo#e nepopravljivo da slomi njegovo poverenje. S druge strane$ ako ne dam nikakvu indika%iju$ !ivi pua mo#e da provede ostatak #ivota "naju,i da mu se nita spe%ijalno ne,e desiti( to je uostalom sluaj svi/ oni/ koji prestaju pomo,u klasine metode. Dio sam$ na trenutak$ u iskuenju da ka#em da otkrovenje sti#e odma/. Ali$ onda !i$ itao%i "a koje to nije sluaj$ mogli da i"gu!e poverenje i da i" toga "akljue da to ne funk%ionie u nji/ovom sluaju. 0judi me esto pitaju kakav je "naaj ti/ pet dana ili tri nedelje. 4a li su to periodi koje sam i"vukao pravo i" airaI +ni ne tre!a$ naravno$ da se u"imaju "dravo "a gotovo$ ali oni odra#avaju petogodinju akumula%iju svedoanstava u ve"i sa tom temom. Period od pet dana odgovara prosenom utvrdjenom vremenu koje je potre!no da %igareta ne okupira stalno puaeve misli. <nogi ose,aju trenutak otkrovenja otprilike tada. +no to se o!ino deava je da$ pre#ivljavaju,i jedno od oni/ veeri ili jednu od oni/ pose!no stresni/ situa%ija$ vi odjednom otkrijete da$ ne samo da i" nji/ i"la"ite$ nego da vam je %igareta ak i"ala i" misli. +d tog trenutka$ vi stupate u krstaki re#im i "nate da ste naj"ad slo!odni. Bapa"io sam$ tokom moji/ neplodni/ pokuaja u" pomo, klasine metode$ a i "a/valjuju,i svedoenjima drugi/ puaa$ da se najo"!iljniji pokuaji da se prestane sa puenjem "avravaju neuspe/om )ako se to desi* oko tre,e nedelje. <islim da ste$ posle tri nedelje$ i"gu!ili svaku #elju "a puenjem. 4a !iste to se!i doka"ali$ vi "apalite jednu. +na ima udan ukus$ i vi onda mislite da ste do!ili igru. Ali vi ste takodje uneli sve#u do"u nikotina u organi"am$ koji ga je !io gladan ve, nedeljama. Aim ugasite tu %igaretu$ nikotin poinje da naputa vae telo. Sada se javlja glasi, koji vam ka#e( 6-ije gotovo$ /o,u jo jednu.7 5i ne poputate odma/ jer ne #elite da ponovo postanete "avisnik. Pustite da prodje i"vestan period "a koji smatrate da je dovoljan. Kada slede,e iskuenje dodje$ pomislite da niste "aista ponovo poeli i mislite da nema nikakve opasnosti da popuite jo jednu. 5e, ste na ni"!rdi%i. Klju pro!lema nije da ekate taj trenutak otkrovenja$ nego da s/vatite$ dok gasite poslednju %igaretu$ da je "aista gotovo. 5e, ste uinili sve to je tre!alo da se uini$ prekidaju,i sna!devanje nikotinom. -ita na planeti ne mo#e vas spreiti da !udete slo!odni$ osim ako ne #alite to ste to uinili i sekirate se "!og toga. -e ekajte trenutak otkrovenja. .#ivajte u #ivotu odma/. -a taj nain$ do#ive,ete vrlo !r"o taj trenutak$ odjednom$ ili postepeno. C0 P+&0A509E +A PO *#"NJA CIGAR#+A

88

+dluili ste kada je va savreni 6timing7. Spremni ste da popuite svoju poslednju %igaretu. Pre toga$ svakako$ proverite dve va#ne stvari( $ 4a li ste sigurni u uspe/I & +se,ate li i"vesnu utuenost$ ili ste oduevljeni to ,ete uraditi neto sen"a%ionalnoI A9o i najmanje sumnjate. ne o9levajte da ponovo proitate 9nji-u. va uspe( to ,aslu%uje3 Kada !udete osetili da ste spremni$ popuite tu poslednju %igaretu. .inite to sami i potpuno svesno. Skon%entriite se na svaki dim$ na ukus i miris. Skon%entriite se na kan%erogene dimove$ dok vam preplavljuju plu,a. Skon%entriite se na nikotin koji vam se uvlai u telo. Kada je ugasite$ mislite koliko je sjajno to vie nikada ne,ete morati ponovo da nainite taj pokret. .#ivajte u radosti to ste oslo!odjeni tog ropstva$ to naputate taj univer"um %rni/ misli. C0 P+&0A509E PO *#"NJ# UPO1OR#NJ# -ijedan pua kome !i se ponudila mogu,nost da se ponovo vrati dan kada je postao "avisnik$ sa "nanjem koje ima sada$ ne !i i"a!rao da ponovo pone da pui. <nogi od oni/ koji dola"e da me pitaju "a savet$ u!edjeni su da !i "auvek raskrstili sa %igaretom ako im ja pomognem da prestanu da pue. <edjutim$ /iljade !ivi/ puaa ponovo poinju godinama poto su prestali i otkrili savreno sre,an #ivot. <islim da ,e vam ova knjiga pomo,i da otkrijete da je taj "adatak relativno lak. Ali svakako imajte na umu( "ato to ,ete lako prestati da puite$ ne "nai da ne postoji ri"ik da ponovo ponete. Ne do,volite vie da vas poseduje/ <alo je va#no otkad ste prestali i koliko ste sigurni da nikada ne,ete ponovo postati "avisnik( odluite jednom ,auve9 da ni9ada vie ne)ete popuiti ni najmanji dim. 9a9av -od da je ra,lo-. .prkos milionima eura koje troe na reklame "a promo%iju %igarete$ uprkos de"imformativnim kampanjama koje mogu da pokrenu u tampi$ setite se da te kompanije rade u korist droge i otrova !roj jedan naeg drutva. -e padate u iskuenje da

89

pro!ate /eroin$ koji ne koristi nikakvu reklamu. -e "a!oravite da %igareta u!ija mnogo vie nego /eroin. Setite se da vam ta prva %igareta ne,e doneti nita. -e,ete tada imati nikakav nedostatak da u!la#ite$ a ona ,e imati odvratan ukus. pak$ ona ,e uvesti nikotin u va organi"am$ pokre,u,i na taj nain lananu reak%iju koju "nate. +nda ,ete imati samo jednu mogu,nost( podnesite one muke onoliko dugo dok "avisnost ne nestane$ ili nepovratno ponovo stupite u "aarani krug. Dudite pametni$ ne osudjujte se!e na tu stranu ka"nu. C0 P+&0A509E PO *# P#+ GO"INA "a mene je sada pet godina otkako sam o!avio svoje prve konsulta%ije i otkad je i"alo prvo i"danje ove knjige. . poetku je to !ila neverovatna !or!a$ jer su tako"vani strunja%i nipodatavali moju metodu. Sada$ puai i" %elog sveta dola"e da prisustvuju mojim konsulta%ijama$ a naroito lanovi medi%inski/ profesija. +va knjiga se u 5elikoj Dritaniji smatra "a najefikasniju pomo, da se prestane sa puenjem$ a njena reputa%ija !r"o osvaja ostatak sveta. 9a nisam do!ar Samari,anin. 5odim pre svega svoj lini rat 8 ovo naglaavam$ on nije protiv puaa$ nago protiv %igarete 8 i" iste se!inosti. Svaki oslo!odjeni pua$ !ilo to i !e" pomo,i moje knjige$ "a mene je povod "a veliko "adovoljstvo. Bamislite koliko veliku radost mi priu,uje /iljade pisama koje sam do!io tokom godina. -ei"!e#no$ "!og neuspe/a sam proao kro" strane frustra%ije. 4ugujem i/ u osnovi dvema vrstama puaa. Pre svega$ uprkos upo"orenju i" pret/odnog poglavlja$ "a!e"eknut sam !rojem puaa$ koji$ poto su veoma lako prestali$ ponovo poinju da pue i ne uspevaju vie da ponovo prestanu. =o va#i kako "a itao%e moje knjige$ tako i "a ljude koji su prisustvovali mojim konsulta%ijama. Pre otprilike dve godine po"vao me jedan ovek. Dio je veoma uspla/iren1 ak je i plakao. +!e,ao mi je 15:: evra ako mu pomognem da prestane nedelju dana i tvrdio je da ,e posle mo,i da i"dr#i sam. Po"vao sam ga da dodje da prisustvuje grupnim seansama$ po uo!iajenoj %eni. +n je prestao !e" pro!lema i poslao mi veoma dirljivo pismo "a/valnosti. .vek "avravam seanse ovim poslednjim upo"orenjem !ivim puaima( 6Setite se da ne tre#a vie nikada da dirnete ni jednu !igaretu.7 +vaj ovek mi je odgovorio( 6+e sumnjajte uopte 7 ako sam uspeo da prestanem$ da izdr&im nee predstavljati nikakav pro#lem( "ie nikada neu puiti.7 Predose,aju,i da upo"orenje nije o"!iljno s/va,eno$ u"vratio sam( 6.nam da ste u ovom trenutku iskreni$ ali ta e od toga ostati kroz est mese!iI7 +dgovorio mi je da vie nikada ne,e puiti.

9:

&odinu dana kasnije$ ponovo me po"vao. 6%lene$ popuio sam jedan !igarilos za ?o&i i sada sam se vratio na dve pakle dnevno.7 3ekao sam mu( 6Sea li se svog prvog tele3onskog poziva1 ?io si spreman da mi da =:;; evra ako ti omoguim da prestane da pui nedelju dana( 2 Seam se$ #io sam glup( 2 Sea li se svog o#eanja da nee vie ponovo da pone1 2 .nam$ ja sam idiot.7 ronino$ kad je taj ovek prisustvovao novoj seansi$ ispriao je slede,u anegdotu( o!e,ao je 15:: evra svom sinu ako ne popui nikada %igaretu do svog ;1. rodjendana. -jegov sin je do!io opkladu i do!io nova%$ kao to je !ilo i o!e,ano1 godinu dana kasnije$ puio je kao dimnjak. +vaj ovek je "akljuio da je njegov sin potpuno glup. 9a ne delim njegovo stanovite1 makar je dvadeset i jednu godinu i"!egavao "amku i nije "nao unapred u kakvu se kaljugu uputa. A on$ ota%$ koji je "nao "a "amku$ ipak je i"dr#ao samo godinu dana. Puai koji lako prestanu i ponovo ponu predstavljaju sasvim pose!an pro!lem. Sada radim na knji"i posve,enoj toj temi. "a,i ,e uskoro. 4ok ekate$ ako ste prestali$ ne pravite istu -lupost$ molim vasK -eki misle da ovi puai poinju ponovo "ato to su jo uvek "avisni%i i to #ele %igaretu. =o uopte nije tano. . stvari$ oni prestaju tako lako da "!og toga i"gu!e svaki ose,aj opre"nosti u ve"i sa %igaretom. +ni misle da mogu da dopuste se!i da popue jednu i da ,e$ ak i ako ponovo ponu$ i" toga ponovo i"a,i !e" pro!lema. Dojim se da se to ne deava tako. 0ako je prestati sa puenjem$ ali je nemogu,e kontrolisati svoju "avisnost. 9edina sutinska stvar da se ostane nepua je da se ne dirne ni jedna jedina !igareta$ jedna jedina !igara ili #ilo ta to na to lii. 4rugi tip puaa koji me "aista frusrira je onaj koji je isuvie prestraen da naini taj prvi korak ili koji$ kada to uini$ nala"i da je to i"u"etno teko. +snovni pro!lemi su i"gleda slede,i( $ Stra/ od neuspe/a. .opte nije sramno ne uspeti$ ali je potpuno glupo ne pokuati. -emate apsolutno ta da i"gu!ite. -ajgore to mo#e da se desi je neuspe/$ u kom sluaju ne,e !iti gore nego to je sada. <islite$ naprotiv$ kako !i !ilo sjajno da uspete. Ako ne pokuate$ neuspe/ je "agarantovan. & Panini stra/ da ,e !iti nesre,ni. -e sekirajte se. Bapitajte se jednostavno ta !i tako u#asno moglo da vam se desi ako morate da vie nikada ne puite( !a nita. -aprotiv$ strane stvari ,e vam se sigurno desiti ako nastavite da puite. S/vatite do!ro da slo#eni me/ani"mi duvanske "avisnosti stvaraju to ose,anje panike.

91

Prestaju,i da puite$ stavi,ete taku na sve te ira%ionalne stra/ove. 5erujete li "aista da su puai spremni da i"gu!e noge ili ruke samo "!og "adovoljstva koje im priinjava %igaretaI Ako ose,ate da paniite$ uda/nite du!oko( to ,e vam pomo,i da ponovo mislite svojom glavom. Ako ste u drutvu sa onima koji vam sro"avaju moral na nulu$ ostavite i/ neko vreme ili odite u drugu prostoriju$ ili proetajte. Ako vam se plae$ ne stidite se uopte. Plakanje poma#e da se olaka napetost i da se ose,amo !olje. -eto najgore na ta mo#emo da osudimo de%u je da i/ nauimo da ne plau. +ni pokuavaju da "adr#e su"e$ ali podr/tavanje vili%e ne vara. <i$ Engle"i$ uimo da nam li%e !ude !e"i"ra#ajno da ne !i odalo naa ose,anja. Potpuno je prirodno i"ra"iti svoja ose,anja$ ne prikrivati i/. Ako osetite potre!u$ viite$ utnite neku staru kutiju$ !udite drugaiji. S/vatite vau !or!u kao utakmik%u koju ne mo#ete da i"gu!ite. -ita ne mo#e da "austavi dejstvo vremena. Svakim trenutkom koji prodje$ malo udovite u vama je !li#e smrti. .#ivajte u vaoj neminovnoj po!edi. 0 -iste se pridr#avali moji/ uputstava. "gleda neverovatno$ ali neki puai mi prigovaraju da moja metoda nije na nji/ delovala. Priaju onda nevino kako su "anemarili$ ne jednu$ nego skoro sve moje preporuke )da !iste !ili sigurni da i/ sve "nate$ ja ,u i/ sve ukratko i"neti na kraju poglavlja*. E 0oe ste protumaili moja uputstva. -aje,i pro!lemi su slede,i(

)a* 6+eprestano mislim na !igaretu.7 -aravno$ i to je potpuno

normalno. -i sluajno ne pokuavajte da se prisiljavate da "a!oravite %igaretu$ stvori,ete fo!iju i dodati pro!leme umesto da i/ otklonite. Setite se analogije sa nesani%om. 9a lino$ mislim na %igaretu 9:G svog vremena. -ije va#no da li vi esto mislite na %igaretu$ nego ta mislite o njoj. Ako ka#ete( 6 Hto #ih voleo da popuim jednu !igaretuK7 ili 60ada u konano #iti slo#odanI7$ !i,ete nesre,ni.

)!* 60ada e nestati oseaj 3izike zavisnostiI7

-ikotin vrlo !r"o naputa va organi"am. pak je nemogu,e re,i kada ga vae telo ne,e vie tra#iti. &lad$ depresija i stres i"a"ivaju to ose,anje pra"nine$ taj ose,aj nemira. .loga %igarete je da to sna#no podvue. Bato oni koji prestaju klasinom metodom ne "naju nikada tano kada vie nisu "avisni. Aak i poto se nji/ov organi"am oslo!odio svog nikotina$ kada osete )normalnu* glad ili !ilo kakav stres$ nji/ov mo"ak jo uvek govori( 6 Ti &eli

9;

!igaretu.7 Ainjeni%a je da vi nemate potre!u da ekate da nikotin ode1 simptomi su tako !e"naajni$ da smo i/ retko kad svesni. <i po"najemo samo ovo ose,anje( 68a &elim !igaretu.7 Kad i"adjete od "u!ara posle ni"a !olni/ "a/vata$ ekate li da !ol prestaneI -e$ nastavite da #ivite$ sre,ni ste to je to "avreno$ ali ne oekujete da !ol odma/ definitivno nestane.

)%* 6Gekam trenutak otkrovenja.7 Ako ga ekate$ stvori,ete drugu

fo!iju. 9ednom$ kad sam prestao da puim tri nedelje klasinom metodom$ sreo sam starog druga$ !iveg puaa$ koji me je pitao kako sam. +dgovorio sam( 6Pre&iveo sam tri nedelje( Hta time hoe da ka&e1 >speo sam da preivim tri nedelje #ez ijedne !igarete( Pa$ ta e da radi1 2a preivljava do kraja &ivota 1 Hta eka 1 >speo si$ ti si nepua.7 Pomislio sam ( 66n je potpuno u pravu$ ta ekam I7 -a#alost$ u tom trenutku$ nisam u %elini s/vatao prirodu te "amke1 u nju sam upao malo kasnije. pak sam "apa"io ovaj momenat. -epuai postajemo u samom trenutku kada ugasimo svoju poslednju %igaretu. 5eoma je va#no da se !ude sre,an nepua od samog poetka.

)d* 68o uvek !rkavam od &elje za !igaretom.7

. tom sluaju$ vi se ponaate potpuno glupo. Kako mo#ete u isto vreme da tvrdite da /o,ete da postanete nepua i da #elite %igaretuI =o je kontradiktorno. 3e,i( 6-ou !igaretu7$ "nai re,i( 6-ou da #udem pua7. -epuai ne #ele %igarete. 5i ste ve, i"a!rali$ onda prestanite da se muite.

)e* 6+apustio sam pravi &ivot.7

BatoI +d vas tra#im samo da prestanete da se guite$ ne da ne #ivite vie. =o je tako jednostavno. Di,ete slede,i/ dana pomalo ranjivi. 5ae telo ,e tra#iti svoju do"u nikotina. Bnajte da vam nije gore nego ranije. =o je isto ono to ste podnosili od vae prve %igarete$ svaki put kad ste spavali )osim ako niste puili spavaju,i*$ ili na mestima gde je duvan "a!ranjen )prodavni%e$ javna mesta$ %rkve...* =o vam nije toliko smetalo ranije. Bnajte da ,e$ ako ne prestanete da puite$ to trajati do kraja vaeg #ivota. =re!a samo da i"dr#ite tu laganu neprijatnost nekoliko nedelja. Posle je to gotovo. Setite se da %igarete ne "ainjavaju drutvene rukove ili dogadjaje$ one i/ unitavaju. Aak i ako i"gleda da vae telo plau,i "a/teva svoju do"u nikotina$ ti dogadjaji ,e !iti jo !olji. ?ivot je divan$ i"la"ite$ ak i ako ima mnogo puaa. Setite se da niste vi lieni !ilo ega$ nego oni koji pue i protra,uju svoj #ivot. Svi !i tajno voleli da !udu na vaem mestu. 5ama "avide. Prestavi da puite$ postajete tema ra"govora i interesovanja$ pose!no

9'

ako puai vide da ste sre,ni i u punoj formi. +ni misle da ste neverovatni. Ditno je da u#ivate u vaem novom #ivotu od samog poetka.

)f* 6+eraspolo&en sam i razdra&ljiv.7

=o je "ato to se niste pridr#avali moji/ uputstava. Pronadjite koji/. -eki ljudi ra"umeju i veruju sve to ka#em$ a ipak$ ponu sa ose,anjem malodunosti$ kao da ,e im se dogoditi neto strano. 5i sada konkreti"ujete jednu vrlo va#nu #elju$ #elju svi/ puaa. Sa !ilo kojom metodom$ %ilj !iveg puaa je da dostigne takvo stanje du/a da$ svaki put kad pomisli na %igaretu$ pomisli( 6Super, ja ne puim vie.7 Ako je takav va %ilj$ "ato ekateI Ponite odma/ sa tim stanjem du/a i ne gu!ite ga nikad. +statak knjige je napisan da s/vatite da nema alternative. 6Podsetni97 Ako se pridr#avate ovi/ osnovni/ uputstava$ mo,i ,ete samo da uspete. $ Sveano po#elite da nikada vie ne puite$ sa#va,ite ili progutajte neto to sadr#i nikotin i odr#ite re. & -eka u vaem umu !ude potpuno jasno$ niega se ne odriete. Jo,u samo da ka#em da ,ete$ postaju,i nepua$ #iveti !olje )to ste oduvek "nali*. -e,u da ka#em ni da$ ak i ako nema nikakvog ra%ionalnog ra"loga da puite$ mora da i" toga i"vlaite neke prednosti$ inae ne !iste puili. +no to /o,u da ka#em je da nema apsolutno nikakve koristi kojoj se tre!a nadati od %igarete. =o je samo ilu"ija koju stvara ta perfidna droga. 0 +svedoeni pua$ to ne postoji. 5i ste poput miliona drugi/ ljudi koji su u/va,eni u tu podlu "amku. Kao i milioni puaa koji su mislili da ne mogu i" nje da se i"vuku$ vi ste oslo!odjeni. E Kad !iste morali da i"merite prednosti i nedostatke %igarete$ "akljuak !i !io$ !e" imalo oklevanja( 6Prestani$ to je potpuno glupo.7 -ita ne,e mo,i to da promeni. 5i ste doneli do!ru odluku$ ne muite se sumnjom. F Ne po9uavajte da za#oravite %igaretu i ne sekirajte se ako na nju neprestano mislite. Ali$ kada vam se to desi$ danas ili kro" deset godina$ mislite da ste sre)ni to ste nepua. G Ne 9oristite nikakav o!lik "amene. Ne uvajte %igarete na do/vat ruke. Ne i,'e-avajte puae. Ne menjajte nain #ivota pod i"govorom da ste prestali da puite.

9E

H Ako se pomno pridr#avate moji/ uputstava$ uskoro ,ete do#iveti trenutak otkrovenja o kom sam vam priao. <edjutim$ ne ekajte njegov dola"ak. -astavite jednostavno va #ivot$ u#ivaju,i u do!rim trenu%ima i podnose,i loe. 5ide,ete da ,e na kraju taj trenutak do,i. C0 P+&0A509E

PUA J# A! NA 4RO"U KOJI +ON#3 PO!O1I+# !U/ 4anas su puai u pani%i. +ni ose,aju promenu u drutvu( %igaretu sada smatraju "a antidrutvenu naviku$ ak i sami puai. +ni takodje imaju utisak da sva ta pria ide prema svom kraju( takodje milioni puaa pokuavaju da prestanu da pue$ sa manje ili vie uspe/a. Svaki put kada neki pua napusti !rod$ oni koji ostaju na njemu$ ose,aju se jo malodunije. Svaki pua instiktivno "na da je smeno da pla,a tako skupo isuene listove smotane u papir$ da !i i/ "apalio i udisao kan%erogene smole. Ako ne delite jo uvek ovo miljenje$ stavite upaljenu %igaretu u uvo i "apitajte se kakva je ra"lika. 9edina ra"lika je to$ na taj nain$ ne ri"ikujete da gutate nikotin. Ako mo#ete da prestanete da stavljate %igarete u usta$ ne,ete imati potre!u "a nikotinom. Puai ne nala"e ra%ionalno o!janjenje da opravdaju svoj odnos sa %igaretom. +ni se pravdaju injeni%om da nisu jedini koji pue. +ni jadno la#u o svojoj navi%i i druge koliko i se!e. +ni ne mogu drugaije. spiranje mo"ga je vrlo va#no ako /o,e da sauvaju i"vesno samopotovanje. +ni ose,aju potre!u da opravdaju svoju naviku$ pred so!om kao i pred nepuaima.$ B!og toga$ stalno govore o navodnim prednostima %igarete. Ako neki pua prestane da pui klasinom metodom$ on se uvek ose,a frustrirano i sklon je da postane angri"alo. =o samo jo vie uverava puae da su u pravu to nastavljaju da pue. +naj koji uspe da se oslo!odi navike mo#e "!og toga da !ude samo "adovoljan. <edjutim$ nasuprot puaima$ on nema nita da pravda pred drugima( ne ose,a #elju da i"javljuje da je sre,ni nepua. +n ,e to uraditi tek ako ga neko pita$ a ne,e ga pitati puai. +ni se isuvie pri!ojavaju da im se odgovor ne !i dopao. Setite se da i/ stra/ spreava da se odreknu %igarete i da vie vole da dr#e glavu u pesku. Ako postave to pitanje$ to je "ato to je vreme da prestanu. Pomo"ite puau$ oslo!odite ga sumnji. 3e%ite mu koliko je divno to vie ne mora da se truje tom gado,u$ koliko je prijatno pro!uditi se "drav$ umesto da se kalje$ koliko je olakanje oslo!adjanje od tog ropstva$ da mo#e da se #ivi normalno$ !e" strane %rne senke krivi%e.

95

li$ !olje$ dajte mu da proita ovu knjigu. 5eoma je va#no ne o!es/ra!riti puaa govore,i mu$ na primer$ da "agadjuje atmosferu ili da je nepa#ljiv. +pte je po"nato da su !ivi puai najnepomirljiviji prema puaima. 5erujem da je ta reputa%ija doka"ana i da je$ po mom miljenju$ posledi%a klasine metode. . stvari$ ak i kad vie nije "avisan$ !ivi pua "adr#ava ostatke svoje psi/oloke "avisnosti( jedan deo njega jo uvek veruje da se #rtvuje. +n se ose,a ranjivo i instinktivno postaje agresivan prema puaima. =a agresivnost mo#e delotvorno da pomogne !ivem puau$ ali ne ini nikakvu uslugu napadnutom puau. -aprotiv$ on se ose,a povredjeno$ okrivljeno$ a njegova #elja "a %igaretom je jo ve,a. =o "nai da promena stava naeg drutva$ ak i ako je glavni ra"log koji tera puae da prestanu$ ipak ne olakava "adatak. . stvari$ to ga ote#ava. <nogi misle da od!a%uju %igarete samo "!og "dravlja. =o nije !a prava istina. +gromni ri"i%i navlaenja na drogu !i tre!alo u stvari da !udu glavni ra"log da se "avri sa %igaretom1 uostalom taj momenat je uti%ao na miljenje o pro!lemu duvanske "avisnosti. <edjutim$ puai su godinama puili ne o!ra,aju,i ni najmanju pa#nju na tu pretnju. +snovni ra"log koji i/ tera da prestanu je to nae drutvo poinje da misli o toj navi%i ono to ona stvarno jeste( "avisnost kao od prave droge. Badovoljstvo je uvek !ilo ilu"ija( ilu"ija vie ne stoji$ ne ostaje$ dakle$ vie nita puau. Potpuna "a!rana puenja u metrou je klasini primer puaeve dileme. +nda on ka#e( 660$ ako ne mogu da puim u vozu$ nai u drugo prevozno sredstvo7$ to mu ne donosi nikakvo do!ro1 ili ka#e( 6 ?a do#ro$ to e mi pomoi da smanjim puenje7. 3e"ultat je da se$ umesto da pui u vo"u jednu ili dve %igarete$ u kojima svakako ne !i u#ivao$ on u"dr#ava jedan sat. Ba to vreme prinudnog u"dr#avanja$ njegovo telo tra#i svoju do"u nikotina i on se ose,a frustrirano. Aeka kraj puta da !i do!io svoju nagradu$ koja na taj nain postaje nepro%enjiva. Prinudno u"dr#avanje ni malo ne umanjuje puenje$ jer ,e ga pua naravno nadoknaditi pue,i jo vie im konano !ude u prili%i. =o poma#e samo da se u mo"gu puaa ukoreni ideja da je %igareta drago%ena to$ naravno$ ini jo gorom njegovu "avisnost. -ajpodmukliji efekat ovi/ prinudni/ u"dr#avanja tie se trudni/ #ena. Adoles%en%ija je do!a #ivota kada su #ene najranjivije$ a mnogo pre nego to ,e postati majke ve,ina od nji/ pone da pui. Batim$ u najstresnijem trenutku u nji/ovom #ivotu$ medi%inska "ajedni%a pokuava da i/ natera da prestanu$ u interesu deteta. -eke ne uspevaju i pate itavog #ivota od kompleksa krivi%e. 5eliki !roj nji/ je$ naprotiv$ sre,an to je uspeo misle,i( 66vo radim z#og #e#e i posle devet mese!i u #iti svakako izleena.7 +nda dodju "e!nje$ !olovi porodjaja$ a na kraju najva#niji dogadjaj u nji/ovom #ivotu. Posle rodjenja deteta$ stari me/ani"am se vra,a u igru. spiranje mo"ga nikada nije eliminisano$ ak i ako je fi"ika "avisnost ve, odavno nestala. Skoro odma/ posle porodjaja$ mlada majka ima %igaretu

9H

u ustima. Ponesena dogadjajem$ ona ak ne "apa#a da %igareta ima ogavan ukus. +na nema nikakvu nameru da ponovo pone da pui. 6Samo jedna !igareti!aP7 suvie kasnoK +na je ve, u/va,ena. -ikotin koji je uda/nula pokre,e onaj straan "upanik i$ ak i ako ne pone ponovo odma/$ postnatalna depresija ,e je do toga sigurno odvesti. 4ok su "avisni%i od /eroina kriminal%i u oima "akona$ stav naeg drutva je$ "audo$ da ka#e ( 6Hta mo&emo da uradimo za te jadne #olesnike I7 .svojimo isti stav u ve"i sa jadnim puaem. +n ne pui "ato to to #eli$ nego "ato to veruje da mora i$ "a ra"liku od /eroinomana$ o!ino mora da podnese godine fi"ikog i mentalnog muenja. Aesto se ka#e da je !olja !r"a smrt od lagane$ onda ne "avidite puau 1 njemu je potre!no vae sa#aljenje.

C0 5 P+&0A509E A5#+I N#PUAI!A "ajte ovu 9nji-u na itanje vaim prijateljima ili puaima 9oje po,najete3 Prvo prouite sadr#aj ove knjige pokuavaju,i da se stavite na mesto puaa. -e terajte ga da silom proita ovu knjigu i ne pokuavajte da ga okrivljujete 1 nepotre!no je da mu ka#ete da unitava se!i "dravlje ili da rasipa nova%. +n to ve, "na !olje nego vi. Puai ne pue i" "adovoljstva$ ni jer to #ele. +ni koriste te argumente "a se!e i "a druge da !i sauvali ilu"iju i"vesnog samopotovanja. +ni pue "ato to su "avisni od %igarete$ "ato to misle da im ona poma#e da se opuste$ da im daje /ra!rost i sigurnost$ jer su u!edjeni da #ovot nije prijatan !e" duvana. Ako pokuate da naterate nekog puaa da od!a%i duvan$ on se ose,a kao u/va,en u "amku i jo vie su mu protre!ne %igarete. Ako tre!a da pui kriju,i se$ %igareta ,e "a njega postati kultni predmet. -aprotiv$ skon%entriite se na drugi vid pro!lema. 4ovedite ga u drutvo !ivi/ 6veliki/7 puaa koji su prestali da pue )nije i/ teko na,i$ ima i/ oko deset miliona u >ran%uskoj*. Bamolite i/ da o!jasne kako su i oni verovali da su do#ivotni narkomani i koliko se !olje ose,aju sada. Kada !udete uspeli da on pri/vati da mo#e da prestane da pui$ njegov um ,e poeti da se otvara. +nda$ ponite da mu o!janjavate ilu"iju koju stvara nedostatak nikotina$ neka s/vati da ne samo da %igareta ne deluje na onaj nain koji joj se pripisuje$ nego ta vie$ unitava njegovo poverenje i ini ga ra"dra#ljivim i nervo"nim.

9F

=re!alo !i da je sada spreman da proita knjigu sam. +n sigurno oekuje strane i strane o raku plu,a$ kardio2vaskularnim !olestima$ itd. +!jasnite mu da je moj pristup originalan i da poda%i o !olestima "au"imaju samo jedan kratak deo knjige. majte u vidu da !ivi pua pati$ u svakom sluaju. -e pokuavajte da umanjite njegove patnje govore,i mu da je lako da se prestane1 on mo#e da uini to i sam. -eprestano ga /valite$ re%ite mu koliko ste ponosni na njega$ koliko i"gleda do!ro$ koliko je prijatniji... 5eoma je va#no da oseti neko po!oljanje u oima drugi/. Kada pua pokuava da prestane$ saose,anje i pa#nja koju do!ija od svoje okoline doprinose njegovom uspe/u. pak$ veoma !r"o se javlja tenden%ija da se "a!oravi$ dakle mislite vi na to. Ako ne pominje %igaretu$ vi mo#ete da pomislite da je "a!oravio i onda i"!egnete temu u njegovom prisustvu. +!ino$ sa klasinom metodom$ pre je o!rnuto1 on je opsednut %igaretom. -e !ojte se$ dakle$ da o tome ra"govarate sa njim i mislite uvek na po/vale. +n mo#e da vam ka#e ako ne #eli da slua o tome. -e tedite se da ga sklonite od nepotre!ni/ pritisaka tokom perioda odvikavanja. -aprotiv$ uinite sve to mo#ete da mu #ivot uinite "animljivim i interesantnim. Ako je ra"dra#en$ pokuajte da predvidite nessuglasi%e koje !i mogao da ima. Ako imate i vi ra"loge da !udete loe raspolo#eni$ pokuajte da se sa njim ne svadjate$ ak i ako 1::G nije u pravu$ preu"mite na se!e. "!egavajte da mu poka#ete da je neprijatan. . takvim okolnostima mu je o/ra!renje najpotre!nije. 9a sam sam !io u takvim okolnostima$ vrlo sklon da se ra"!esnim$ nadaju,i se da ,e mi moja #ena ili de%a re,i( 6+e mogu da podnosim vie da te gledam takvog( >zmi !igaretu$ #olje je.7 =ako pua #eli da ostavi utisak$ da ne i"gu!i o!ra"$ da ponovo poinje da pui da !i uinio drugima. Ako va pua upotre!ljava tu strategiju$ ni sluajno ne ula"ite u njegovu igru. Dolje mu re%ite( 6%ko te !igarete ine takvim$ vreme je da pronadje svoju slo#odu( Cantastino je to ima hra#rost i zdrav razum da prestane.7 +A5I!O NAJ1A" +AKU NA +AJ KAN"A* Bavisnost od duvana je$ po mom miljenju$ najve,i skandal "apadnog drutva$ koji preva"ila"i ak i onaj o nuklearnom oru#ju. Sam temelj naeg drutva$ ra"log "!og koga je naa ljudska vrsta mogla da dodje u svoj sadanji stadijum$ je to je ovek !io u stanju da promeni svoja sa"nanja i iskustva i da i/ prenese !udu,im genera%ijama. +n uostalom nije jedini u toj situa%iji 1 ak i najprimitivnija #ivotinjska vrsta nala"i naine da upo"ori svoje potomstvo o opasnostima koje ga ekaju.

98

Lto se tie nuklearnog pitanja$ ne postoji s njim u ve"i nikakav pro!lem sve dok prva !om!a ne !ude eksplodirala. 5atreni !ranio%i politike nuklearnog naoru#anja mogu i dalje stalno da tvrde da 6jedino to uva mir7. Ako to sluajno eksplodira$ pro!lem %igarete )kao i svi drugi pro!lemi koje "namo* !i,e konano reen. .ostalom 8 to je srea "a nji/ 8 niko ne,e do,i da im prigovori "a pogrenu pro%enu )mo#emo ak da se "apitamo da i/ mo#da to ne tera da idu u tom smeru.* .prkos mom du!okom neslaganju u ve"i sa tom temom$ #elim da pretpostavim da se takve odluke makar donose sa "nanjem ra"loga$ sa verovanjem da slu#e oveanstvu. Sluaj duvanske "avisnosti je radikalno drugaiji. stina o %igareti je svima po"nata. -ema mogu,nosti ni "a kakvu sumnju. <o#da se iskreno verovalo$ pre pola veka$ da %igareta doprinosi /ra!rosti i sigurnosti. 4anas$ vlasti "naju da se radi o o!mani. Pogledajte dananje reklame "a duvan u anglosaksonskim "emljema )reklama "a duvan je "vanino "a!ranjena fran%uskim "akonom$ ali ona opstaje "ao!ila"nim putevima*. +ne se vie ne po"ivaju na oputanje ili "adovoljstvo$ nego samo na du#inu %igarta ili kvalitet duvana. Bato !i tre!alo da se !rinemo o du#ini i kvalitetu otrovaI 3adi se o pravoj i neverovatnoj /ipokri"iji. 4rutvo strogo postupa sa korisni%ima /eroina ili onima koji sni3aju lepak. Ali$ kada je "avisnost od duvana u pitanju$ ovi pro!lemi se jednostavno minori"uju. H:G stanovnitva se drogira nikotinom1 mnogi daju svoj d#epara% "a %igarete. Svake godine desetine /iljada ljudi gleda kako im se #ivot rui jer su jednog dana pali u "amku. Bavisnost od duvanai je odavno u!i%a !roj jedan naeg drutva$ ali ona predstavlja kolosalnu finansijsku korist "a 4r#avu. +na otme svake godine pet milijardi funti sterlinga na nesre,i puaa$ a duvanske kompanije troe stotine miliona na reklame. .po"oravaju,e poruke koje mo#emo da proitamo na pakli%ama %igareta svedoe o umenosti ti/ kompanija. <edi%inske vlasti se "aklanjaju i"a ti/ nekoliko upo"orenja. 4r#ava su!ven%ionira kampanje sa smenim !ud#etom na temu loeg "ada/a$ ri"ika kojima se i"la#e pua da do!ije rak ili da i"gu!i noge. +nda se pravda govore,i( 6>pozorili smo vas na opasnost$ sami ste to hteli.7 -e$ pua nema i"!ora$ ne vie nego narkoman na /eroinu. -ikada on ne odluuje da postane pua$ nego je #rtva lukave "amke. Kad !i pua imao i"!ora$ jedini koji !i puili$ sutra$ !ili !i adoles%enti koji otkrivaju %igaretu i misle da mogu da prestane kad god /o,e. Aemu takva /ipokri"ija I Bato se /eroinski narkomani$ koje "akon tretira kao kriminal%e$ smatraju "a !olesnike i mogu "!og toga da koriste tretman metadonom na raun drutvaI +dite u neku !olni%u i predstavite se kao nikotinski narkoman i "atra#ite !esplatne %igareteK Pla,ate i/ tri puta vie nego to vrede$ a pore"i se sa svakim novim !ud#etom pove,avaju. Kao da pua nema ve, dovoljno pro!lemaK

99

+dite da "atra#ite pomo, od vaeg doktora. Ako vam ne ka#e( 6Prestanite da puite$ vi se u#ijate7$ to vama nije nepo"nato$ on ,e vam prepisati #vaka,u gumu ili neku drugu "amenu koja ,e vas skupo kotati i koja sadr#i drogu od koje nastojite da po!egnete. Kampanje koje se "asnivaju na "astraivanju ne poma#u puau da prestane. +ne im ine "adatak te#im. +ne i/ samo u#asavaju$ pogoravaju,i nji/ovu #elju "a puenjem. =akve kampanje ne spreavaju ak ni adoles%ente da ponu da pue. +ni do!ro "naju da %igareta u!ija$ ali "naju i da se sa samo jednom %igaretom nita ne ri"ikuje. +va navika je tako opta da ,e$ pre ili kasnije$ adoles%ent$ "!og drutvenog pritiska ili i" rado"nalosti$ pro!ati %igaretu. A i" same injeni%e da ona ima tako neprijatan ukus$ ima anse da postane "avisan. Bato doputamo da taj skandal opstajeI Bato naa vlada ne pokrene odgovaraju,u kampanjuI Bato se i"riito ne ka#e da je nikotin otrov i droga$ da ne oputa ni na kakav nain$ da ne daje poverenje u se!e$ nego da$ naprotiv$ ra"ara nerve$ i da je samo jedna %igareta dovoljna da se padne u "amku. Se,am se knjige J.&. 5elsa pod na"ivom 5remeplov. 9edan pasus opisuje nesre,u$ koja se deava u dalekoj !udu,nosti( jedan ovek pada u reku1 njegovi drugovi samo sede na o!ali$ odsutnog i"gleda$ ostaju,i nedodirnuti tim kri%ima u#asa. <islio sam da je ta epi"oda neljudska i i"u"etno u"nemiruju,a. +pta apatija naeg drutva u odnosu na duvansku "avisnost mi i"gleda veoma slina situa%iji koja je opisana u tom 5elsovom delu. . 5elikoj Dritaniji je odo!reno emitovanje$ u satima velike sluanosti$ televi"ijski/ igara$ koje spon"oriu velike marke %igareta. Lpi%a poka"uje igraa$ koji poto je do!io maksimalan !roj poena$ pali %igaretu. Bamislite reak%iju kad !i turnir spon"orisala <afija i kad !i se igra$ /eroinski narkoman$ ufiksao u direktnom prenosu. Bato druvo do"voljava da mladi$ "dravi ljudi$ koji su do sada vrlo do!ro #iveli !e" %igarete$ #rtvuju ostatak svoji/ dana tu#noj privilegiji psi/ikog i fi"ikog samounitavanja$ !itisanju u ropstvu$ prljavtini i !olestiI <o#da imate utisak da ja dramati"ujem. -e. <oj ota% je !io pokoen sa pedesetak godina "!og duvana. A !io je kran ovek koji je mogao da !ude #iv jo i danas. <islim da sam !io jednom nogom u gro!u ak i pre no to sam dostigao njegove godine$ mada !i moja smrt "vanino !ila pripisana i"livu krvi u mo"ak pre nego %igareti. 0judi koji su osaka,eni tom !ole,u ili su u "avrnoj fa"i dola"e danas u velikom !roju da se konsultuju sa mnom. $ ako ulo#ite napor da na to pomislite$ i vi sigurno to "nate. Postoji i"vestan daak promene u drutvu. &rudva je poela da se pravi1 gurni je "a/valjuju,i ovoj knji"i$ da postane lavinaK <o#ete tome doprineti prenose,i poruku.

1::

PO *#"NJ# PR#PORUK# Sada ,ete se pridru#iti milionima drugi/ !ivi/ puaa koji su mislili da nikada ne,e mo,i da se oslo!ode ropstva nikotinu i navi%i. estitam3 <o#ete sada da u#ivate u #ivotu nepuaa. 4a !iste u to !ili potpuno sigurni$ tre!a da se pridr#avate slede,i/ preporuka( 1. Auvajte ovu knjigu pri ru%i da se lako na nju po"ovete ako je neop/odno. -emojte da je i"gu!ite$ ne po"ajmljujte je$ ne dajte je. ;. Ako "avidite puaima$ ne "a!oravite da oni vama "avide. -iste vi !olesni$ oni su. '. Setite se da ste !ili nesre,ni kad ste puili. Bato ste prestali. 3adujte se to vie niste pua. E. -e sumnjajte nikada u vau sigurnost da nikada vie ne,ete puiti. 5i "nate da je to do!ra odluka. 5. Ako ikada pomislite( 6A da popuim jednuI7$ setite se da nema nieg goreg od 6jedne7. Pitanje na koje tre!a da mislite nije( 6 A da popuim jednuI7 nego( 6#elim li da ponovo postanem pua$ svakog dana$ %elog dana$ da lepim te stvari "a usta i da i/ palimI7. +dgovor je( -EK J5A0A D+&.$ 9A SA< S0+D+4A-K Jiljade puaa su lako i !e" patnje postali sre,ni nepuai u jednom od stotina Alen Kar2a$ gde vam se$ sa pro%entom uspe/a od 9:G$ garantuje da ,ete !iti "adovoljni ili ,e vam nova% !iti vra,en. Ako vam je potre!na dodatna pomo,$ ne oklevajte da kontaktirate odgovornog u naj!li#em %entru. Servis pomo,i predu"e,ima koja #ele da vode jednostavnu i efikasnu politiku prema puaima i nepuaima takodje postoji. Sva koresponden%ija ili "a/tevi "a dodatnim informa%ijama tre!a da !ude adresirana na %entar Alen Kar u <arseju.

1:1

1:;