[Type text]

I ULOGA DRAVE U SAVREMENOJ PRIVREDI Drava versus trite Obim dravne regulacije, njeni konkretni oblici i metodi sutinski se razlikuju u razliitim zemljama i zato nema gotovi ema koje su primenljive za sve zemlje! "edopustiva je, kako apsolutizacija trita, tako i prenaglaavanje uloge drave, pa je u skladu sa tim alternativa #trite versus drava# pogodna samo u akademskom smislu, ali je daleko od realnosti i ne odraava bogatstvo oblika ekonomskog ivota! Oba alokativna i koordinaciona me anizma $i drava i trite% su poslednji decenija dvadesetog veka znaajno evoluirala! &avremeno trite ne sastoji se samo od kupoprodajni transakcija, ve' je to jedan sloen sistem koji pored uobiajeni trini parametara $cene roba i (aktora proizvodnje i slino% obu vata jo i moderne trine institucije $razvijen bankarski i (inansijski sistem, modernu trgovinsku mreu%, modernu trinu in(rastrukturu $saobra'ajne i ostale kombinacije, velike i (leksibilne skladine prostore% i najzad, razvijen pravni sistem koji garantuje punu sigurnost poslovanja i ulaganja doma'i i strani uesnika! ) "a slian nain se i drava razvijala tokom vremena, tako da sve manje deluje kao supstitut, a sve vie komplementarno i sinergistiki istiu'i pozitivne osobine trita! *konomske granice drave su se na kraju starog i poetku novog milenijuma bitno pomerile! O nastanku drave postoje brojne teorije, kao i razliite de(inicije kojima se objanjava ovaj socijalni (enomen! +glavnom se sve svode na de(inisanje drave kao organizacije koja putem monopola (izike prinude vri svoju vlast i u tom cilju donosi zakone, uredbe, propise i druge normativne akte! ,roz istoriju odredjena uloga drave u privrednom ivotu nikada nije bila sporna, medjutim neslaganja postoje oko kvantiteta i kvaliteta $oblasti dejstva, mere, instrumenti% njene uloge! -entralno pitanje ovog problema je da li 'e trina konkurencija sama bolje reiti probleme e(ikasnosti i pravednosti ili je to jedino mogu'e uz ue'e drave. +glavnom su se kroz istoriju naizmenino smenjivala zalaganja za to ve'om dravnom intervencijom sa idejama #laissez (aire/laissez/passer#! &ve do 0rvog svetskog rata dominantna uloga drave je bila uloga #no'nog uvara# $odbrana, ouvanje zakona, reda, nacionalne valute% i maksimalno se kretala u okvirima svoje tri osnovne (unkcije koje je de(inisao jo 1dam &mit $odbrana drutva od spoljni napada, zatita i pravilno sprovodjenje pravde za svakog lana drutva i sprovodjenje javni radova i odravanje javni ustanova gde pojedinci nemaju pro(itni interes%! 0rvi svetski rat je uveo dravu na velika vrata u privredu, u oporezivanje, u mobilizaciju svi resursa! 0osle zavretka rata, iako se drava trudila da se vrati na raniji nivo nije u tome uspela, jer je porasla potreba za njenom ve'om angaovano'u u drugim oblastima, kao to je ue'e u pove'anom obimu socijalne pomo'i ili regulisanje radni odnosa, jer je nezaposlenost posle rata postala veliki problem! 2iljenja da je pojaana dravna intervencija bila privremenog karaktera demantovana su ve' )343! godine poetkom 5elike ekonomske krize koja nije iz korena promenila samo ekonomsku stvarnost, ve' i ekonomsku teoriju! "astaje teorija nesavrene konkurencije i teorija monopola, kojima se ekonomska teorija pribliava privrednoj realnosti! 6astu'a uloga koju je drava imala u narednim decenijama, svakako je posledica primene ,ejnzovi ideja i nji ove uspenosti u amortizovanja udara 5elike ekonomske krize! On je najjae istakao aktivnu i strateku ulogu drave, naroito u oblastima7 pove'anja tranje i potronje pomo'u javni ras oda, investiranja iz dravnog budeta u sektore koji nisu privlani za privatni sektor, pove'anja zaposlenosti organizovanjem javni radova, (ormiranja dravni preduze'a, pa i u oblasti kamatni stopa koje bi trebalo podsticajno da deluju na nivo i rentabilnost investicija! + periodu posle 5elike ekonomske krize i 8rugog svetskog rata, dolo se do zakljuka da se mora radikalno reorganizovati kako drutvo u celini, tako i delatnosti drave koja bi umesto drave koja stoji na #strai# privatne svojine, a(irmisala dravu kao aktivnog uesnika u ekonomskom i socijalnom ivotu sa novim i brojnim repertoarom instrumenata intervencije, ime su pristalice koncepcije #drave blagostanja# nadmo'no savladale pristalice liberalistiki koncepcija drave #no'nog uvara#! Takve promene izbacuju u prvi plan i dravu kao aktivnog uesnika privrednog ivota u kome ona dobija kvalitativno novu ulogu, po kojoj se taj period moe nazvati dravnim kapitalizmom ili dravnim intervencionizmom!
)

9ajec :!, :oksimovi' ;j!7 #&avremeni privredni sistemi#, *konomski (akultet, 9eograd, )33<, str! )=>

,ao tipini predstavnici #drave blagostanja# u *vropi se mogu navesti skandinavske zemlje, ?rancuska, "emaka, 5elika 9ritanija $naroito u vreme vladavine laburistiki vlada%, 1ustrija, @olandija, dok su &18 stupile na put #drave blagostanja# 6uzveltovim "eA 8eal/om $mada postoje elementi ovog koncepta i u Trumanovom ?air 8ealu, ,enedijevim "eA ?rontiers i 8onsonovom Breat &ociety%! 8alji razvoj #drave blagostanja# ima za cilj da korist koju svaki gradjanin dobija putem kolektivni usluga bude ve'a od njegovog doprinosa u vidu poreza! 0oznato je da svaka tenja ka naglaenom egalitarizmu ima negativne posledice na motivaciju preduzetnika i slabljenje privredne aktivnosti, a akcenat se sa proizvodnje do otka pomera na njegovu redistribuciju! 2edjutim, neke analize pokazuju da trans(eri do otka nisu e(ikasni ni u otklanjanju siromatva i da je teko preraspodeliti do odak na nain koji bi dugorono poboljao poloaj grupama kojima se do odak trans(erie! +zmimo primer &18 koje su sredinom CD/i godina objavile #6at siromatvu# i s odno tome znaajno proirile programe prerapodele do otka! +deo ovi programa pomo'i siromanima u do otku &18 udvostruen je u periodu )3CE!/)3>E! $taj procentualni udeo ni do danas nije menjan%, ali su rezultati ispod oekivanja! Od tada je obim njenog intervenisanja varirao, ali je uvek ostajala jedan od veliki uesnika u trinoj igri! Fstorija pokazuje da uloga drave jaa u uslovima veliki potresa i radikalni promena $drutveni , te noloki , ekonomski ili drugi %, kao za vreme 0rvog i 8rugog svetskog rata ili u zemljama u tranziciji koje radikalno menjaju svoje privredne sisteme! 0ostoje brojne uloge koje drava preuzima na sebe, sve se ne mogu ni pobrojati, ali se moe ista'i da ona aktivno uestvuje u svim segmentima ekonomske politike, politike cena, zarada, deviznog kursa, ekonomski odnosa sa inostranstvom, de(inie pravila ponaanja na tritu roba, usluga, radne snage, kapitala, novca, deviznom tritu, kreira socijalnu politku i drugo! 0oetkom <D/i godina ponovo ekonomska realnost poinje da preispituje dominantne teorijske stavove i da dovodi u sumnju e(ikasnost nji ovi instrumenata, a nemogu'nost da se izbori sa stag(lacijom dovodi u krizu neokejnzijansku ekonomsku misao kojoj se suprotstavlja monetarizam! + 5elikoj 9ritaniji je praktini monetarizam zasnovan pre svega na ?ridmanovom uenju, dok je u &18 primenjen kao kombinacija tri savremena pravca / integralnog monetarizma, racionalni oekivanja i ekonomije ponude! + rasprave o delotvornosti ovi teorijski pravaca se ne'emo uputati, ali nji ova primenljivost i doprinos u praksi govori upravo o tome da je makroekonomska politika skup mnogobrojni mera i instrumenata ija 'e se primena razlikovati ne samo u zavisnosti od zemlje, ve' i od vremenskog perioda! 0osle dugotrajni debata o ve'oj delotvornosti monetaristikog ili kejnzijanskog modela, teorija javnog izbora zanemaruje ovu dilemu i polazi od kritike dravnog regulisanja, ali ne i potpunog negiranja uloge drave koja bi trebalo da se zadri samo na zatitnoj (unkciji! Ova teorija smatra da ak ni proizvodnja javni dobara nije dovoljan povod za meanje drave u ekonomiju, poto razni poreski obveznici izvlae razliite koristi od dravni programa! "aravno, kritika loi strana drave u ekonomskoj s(eri ne znai istovremeno i veru u bezgrenost trita, ve' samo u njegovu relativnu ve'u e(ikasnost u poredjenju sa dravom kao optimalnim alokatorom resursa! Fako je delatnost drave usmerena na intervenciju u sluajevima #otkaza trita# u praksi zbog razliiti uzroka $ogranienosti in(ormacija, nesavrenosti politikog procesa, nemogu'nost kontrole birokratije, nepredvidivost delovanja ekonomski subjekata% dolazi i do #otkaza vlade# $government (ailure%, tj! situacija kada drava nije u mogu'nosti da omogu'i optimalnu alokaciju resursa! Takozvana ekonomska kontrarevolucija $u odnosu na kejnzijansku revoluciju% potpuno povlai dravu iz privrede, smanjuje budetske pri ode, smanjuje javne ras ode i demontira socijalnu dravu! 0romenjena uloga drave u privrednom ivotu <D/i godina nazvana je #regulatornom re(ormom#!

Tabela )!)!

+e'e dravni trokova u B80 Gemlja &18 1ustralija ,anada ?rancuska "emaka Frska :apan :una ,oreja Jvedska B96 8ravni trokovi $u H% =E,C =C,D ID,C EI,D I<,C =I,I =<,C 4I,C E3,= ID,3

8ravni trokovi u razliitim zemljama predstavljeni su u tabeli )!)! iz koje se moe zakljuiti da je, s obzirom na veliinu B80/a, redistributivna uloga drave veoma znaajna! ,rajem 4D! veka je medju brojnim (unkcijama drave dominirala redistributivna, tj! svesni i uporni pokuaji da se ublai siromatvo i smanji jaz kako izmedju bogati i siromani drava, tako i izmedju bogati i siromani slojeva u jednoj dravi! *volucija dominantni (unkcija od prvobitni , kao to su ouvanje reda, sprovodjenje zakona, odbrana $koje su i danas nesporne%, pa sve do direktnog meanja u ekonomsko upravljanje, distribuciju resursa i redistribuciju pri oda / nije tekla glatkom, pravolinijskom putanjom! &truktura dravni trokova se menjala tokom vremena, to 'emo pokazati na primeru &18, uporedjuju'i period neposredno po zavretku 8rugog svetskog rata $)3IE!% i 4DD=! godinu! Trokovi odbrane su se drastino smanjili sa <3,EH na )>,CHK trokovi ljudskog kapitala su se znaajno pove'ali sa 4,DH na CC,=HK kamate $na (ederalni dug% su porasle sa =,=H na >,EH, a ostali trokovi su pove'ani sa E,4H na <,CH! Gagovornici trita, kao nesporno uspenijeg me anizma, se dele na one koji apsolutizuju trite kao kreatora maksimalne koliine bogatstva i slobode i na one koji su realistiniji i smatraju da trite nije idealno, ali je ipak bolje u poredjenju sa dravom! 0o prvoj pretpostavci, model per(ektne konkurencije je model idealne ekonomije, ali je problem to svaki idealni model podrazumeva niz apstrakcija i upro'avanja i to takvi uslovi ne mogu postojati u savremenoj kompleksnoj realnosti! + realnosti svi izbori koji se ine u ekonomiji nisu uvek racionalni $bilo zbog nedovoljne in(ormisanosti subjekata, bilo zbog nji ove iracionalnosti%K trite nije motivisano da proizvodi sva dobra $primer javni dobara%K de(ekti na strani ponude se mogu javiti tamo gde nema ekonomije obima ili tamo gde je ona suvie izraena $monopoli% ili tamo gde se privatni trokovi ne poklapaju sa drutvenim trokovima $eksternalije%! Ovi nekoliko oblasti u kojima trite pokazuje svoje nedostatke je dovoljno da izazove sumnju u njegovu savrenost! Oigledno je da 'e teko apologete trita odbraniti svoj stav teorijom per(ektne konkurencije! 8ruga grupa #branilaca# trita ga ne smatra idealnim, ali ga smatra boljim u odnosu na alternativne oblike intervencije, oni polaze od sasvim suprotne premise / trite je opozicija neuspe u vlade! 0o njima, konkurencija ne (unkcionie u idealnom stanju dostignute ravnotee, ve' u stanju nesavrenosti i nesigurnosti! Ovaj pravac se takodje u neku ruku zasniva na konkurentnosti, samo se u ovom sluaju dovoljnom smatra i potencijalna konkurentnost $dalja razrada ove ideje je dovela do #contestable market t eory#% jer sve dok postoji ak i samo #pretnja ulaska# preduze'a 'e biti prisiljena da postupaju u skladu sa interesima potroaa! Tritu se pripisuje sposobnost da vri spontanu selekciju pobednika i da eliminie nee(ikasne proizvodjae gubitaka i iz ti razloga se esto mogu sresti poredjenja trita sa prirodnim darvinistikim ambijentom i prirodnom selekcijom! ,ejnz je bio eksplicitan u tome da je paralelizam izmedju ekonomskog laissez/(airea i darvinizma zaista veoma blizak! Takodje, neki identi(ikuju trite sa sistemom podsticaja i motiva, tj! smatraju da ono (unkcionie po principu #tapa i argarepe#, dok ga drugi posmatraju kao me anizam kazni i disciplinovanja koji (unkcionie po principu #batine#! Ono to se nazire kao zajedniko za ova dva pristupa je nepostojanje pogleda odozgo na privredu, tj! zanemarivanje makro nivoa, jer oba ova pristupa posmatraju privredni ivot oima individualnog privrednog

subjekta, odakle proizilazi da je makro nivo samo prosti zbir mnotva mikro nivoa! Oigledno je da je ovakav pristup suvie upro'en jer zanemaruje kompleksnost i komplikovanost veza medju samim subjektima, postojanje kon(liktnosti ciljeva ili akcija ova dva nivoa, postojanje i #medjunivoa#, tj! grupni interesa i mnoge druge razloge zbog koji se drutvo ne moe posmatrati kao prosti zbir individua! 6asprave na ovu temu se mogu iriti i van ekonomski okvira $u koje ne'emo zalaziti% gde se trite identi(ikuju sa maksimumom slobode za individuu, dok se uloga vlade vidi u nametanju vladavine zakona, koji 'e spreavati ograniavanja slobodne izbore i naravno minimizirati ulogu drave! 2. Javni sekt r :avni sektor nije #strano telo# u privatno/svojinskom organizmu razvijeni ekonomski sistema, ve' organski deo nji ovi privreda, ije bi preveliko smanjenje moglo da utie na (unkcionisanje celine! :avni sektor je jedan od kljuni sektora svake privrede jer je skoncentrisan u baznim oblastima i onima koji su nerentabilni za privatni kapital! "acionalizovane su uglavnom oblasti energetike $industrije uglja, gasa, elika%, transporta, pote, telekomunikacija! + razvijenim trinim privredama su CD/i i >D/i godina poele da se ispoljavaju tendencije sve ve'eg broja zaposleni u dravnom sektoru, sve ve'eg za vatanja sredstava za (unkcionisanje dravnog aparata, rasta nacionalizovanog sektora, kao i sve ve'i socijalni trans(era! 6astu'i dravni ras odi su moda mogli ostati prikriveni ED/i i CD/i godina kada su visoke stope i snaan rast u itavom svetu obezbedjivali dovoljno sredstava, ali ve' sa prvim znacima jenjavanja ovako visokog rasta, predimenzioniranost javnog sektora i dravna zaduenja izbijaju u prvi plan! Osnovni problem je postao / kako e(ikasno zadovoljiti javne potrebe u uslovima smanjenja ekonomske sposobnosti poreski obveznika! :avni sektor je jedan od osnovni instrumenata pre svega, anticikline i antiin(lacione makroekonomske politike i politike pune zaposlenosti! 2edjutim, preobiman dravni sektor je vie podsticao in(laciju nego rast, tako da je intenzivan privredni rast u periodu izmedju CD/i i <D/i godina (inansiran na teret budu'i generacija! + razvijenim evropskim privredama u periodu )3ED!/)3<D! javni sektor se razvijao i po irini i po dubini sve dok su javna preduze'a donosila pro(it dravi, medjutim kada su ta ista preduze'a poela da produkuju gubitke i za tevaju subvenicje, drava je pribegla racionalizaciji javni preduze'a, ukljuuju'i i denacionalizaciju! Tako su se savremene drave nale pred dilemom / kako ograniiti dravni intervencionizam a da se time ne smanji nivo zadovoljenja javni potreba! 2nogi danas privatizaciju smatraju lekom za ekonomske probleme drave i njeno rastere'enje od nee(ikasni i subvencionisani preduze'a, pa su tako na scenu stupile ideje denacionalizacije i deregulacije u skoro svim razvijenim zemljama, a sredina <D/i se smatra poetkom velikog talasa reprivatizacije javnog sektora! 5elika 9ritanija je prva poela sa prodajom vlasnitva u dravnim kompanijama u skladu sa tenjama 2argaret Taer da svoju zemlju pretvori u #zemlju akcionara i sitni sopstvenika#! 0rivatizaciji su podvrgnuti i takvi dravni giganti kao7 9ritis 1erospace, -ables and Lireless, 9ritoil, :aguar -ars, 9ritis Telecom, 9ritis Bas, 9ritis 1irAays i drugi! + sluaju 5elike 9ritanije se radilo o tzv! normiranom privatizovanju gde drava zadrava #akcije sa posebnim pravima# koje joj omogu'uju zadravanje kontrole u preduze'ima od nacionalnog interesa! "emaka je, u odnosu na druge zapadnoevropske zemlje, bila mnogo umerenija u procesima privatizacije, dok su u 1ustriji redovno subvencionisane eleznica i elektroprivreda! Ftalija je takodje pratila trendove ostali evropski zemalja i prodala znaajne delove akcija F6F $Fnstitut za rekonstrukciju industrije%, *"F $"acionalna agencija za na(tu%, kao i akcije u oblasti eleznice, duvana, telekomunikacija, puteva, elektrine energije! Jpanija nije zazirala ak ni od prodaje dravni akcija strancima, na primer -*1T $nji ov najve'i proizvodja automobila% je dobio stranog vlasnikaK a interesantan je i primer Turske koja je u sveoptem trendu privatizacije prodala ak i most na 9os(oru! :edini izuzeci u *vropi od velikog talasa $re%privatizacije poetkom <D/i godina su bile Jvedska i ?rancuska, koje su i inae poznate po velikoj javnoj potronji! Ga razliku od drugi evropski zemalja koje su akcije dravni preduze'a iznosile na prodaju doma'im i stranim privatnim licima, Jvedska je pokuala da ustanovi tzv! kolektivne (ondove zaposleni koji su imali za zadatak da kupuju pakete akcija i ujedno ojaaju ue'e radnika u upravljanju! "aravno i oni su preduzimali odredjene mere tipa zamrzavanja cena, plata, dividendi, ali te mere nisu bile tako drastine kao u ostalim evropskim zemljama, tako da je Jvedska ostala zemlja u kojoj javni sektor najbolje (unkcionie bez obzira na trokove (inansiranja!

8rugi primer jakog javnog sektora je ?rancuska u kojoj je poetkom <D/i godina, sasvim suprotno svetskim trendovima denacionalizacije, javni sektor proiren novim nacionalizovanim preduze'ima i bankama! 2ada sa znatnim zakanjenjem, sredinom <D/i godina Jirakova vlada je zapoela akciju rasprodaje dravne imovine sa tom karakteristikom da pri odi od privatizacije idu na poseban dravni raun, ali taj proces ne tee tako brzo kao u drugim zemljama iz razloga to nji ova dravna preduze'a i banke posluju rentabilno i uspeno se uklapaju u trino okruenje! + &18 je proces denacionalizacije bio znatno sporiji i drugaiji, s obzirom da je obim nacionalizovane imovine neuporedivo manji nego u evropskim zemljama! +pravo zato kod nji i nema tako veliki akcija prodaje $eventualno prodaja koncesija u petrolejskim kompanijama, posrednikim i uslunim agencijama%, pa se tako u sluaju &18 vie moe govoriti o deregulaciji nego o denacionalizaciji! Fzostanak talasa svojinski promena u &18 se moe objanjavati i time da je drava pronala optimalnu veliinu i meru svog ue'a u privrednoj aktivnosti koja se odrava na konstantnom nivou! + &18/u su u 4DD=! godini ukupni trokovi drave iznosili 43,=H B80, to znai da skoro jednu tre'inu B80 drava preraspodeljuje i troi!4 &truktura dravne svojine je vrlo raznolika u zavisnosti od zemlje u kojoj se posmatra! M 1ko uzmemo za primer oblast elektrine energije, svojina nad njom varira od praktino potpuno dravne u 1ustriji, ?rancuskoj i 5elikoj 9ritaniji, preko @olandije, "emake i Jvedske u kojoj je u dominantno dravnoj i lokalnoj svojini, sve do 9elgije i Jpanije u kojima dominira privatna svojina nad ovom obla'u! +nutar ove industrije takodje ima znaajni razlika u svojini / prenos elektrine energije je dominantno javna aktivnost u ve'ini zemalja, dok njena proizvodnja i distribucija imaju znaajno privatno ue'e u 9elgiji, "emakoj, Jpaniji, Jvedskoj! 0renos gasa je iskljuivo privatno kontrolisan u "emakoj i delimino je u privatnoj svojini u 9elgiji i @olandiji, dok u proizvodnji gasa privatni sektor najmanje uestvuje u Ftaliji, Jpaniji i Jvedskoj, a najvie u 9elgiji, "emakoj i @olandiji! :edan od ekstrema je pota, koja je skoro svuda u javnoj svojini! Neleznica je slede'a najkontrolisanija oblast koja je u kompletnom dravnom vlasnitvu u skoro svim zemljama, izuzimaju'i ,anadu, :apan i &18! Telekomunikacije su bile u dominantno javnoj svojini u ve'ini zemalja, a zatim su za kratko vreme postale jedna od najliberalizovaniji oblasti! 5azduni saobra'aj, elektrina energija i gas su u visokom stepenu javne svojine u nekim zemljama ili nisu uopte u javnoj svojini u drugima! ,ao druga krajnost, automobilska industrija, ugalj, na(ta, brodogradnja i elik jo uvek su kontrolisane u samo nekoliko zemalja! "erazvijenim zemljama je teorija ponudila tri pristupa, od ijeg izbora je zavisila i uloga drave u njima7 a% neoklasini pristup, b% marksistiki i c% teorija depedencije! 0o prirodi svog uenja, prvi pristup je protiv meanja drave u privrede zemalja u razvojuK drugi pristup ima sasvim suprotno stanovite / da je uloga drave u razvoju ove grupe zemalja nezamenljiva i neop odnaK dok tre'i pristup, koji predstavlja konglomerat razliiti ekonomski ideja, priznaje veliku ulogu koju drava treba da ima u privredama zemalja u razvoju! + tenji da imitiraju razvijene privrede, dolazi do pretvaranja #administrativnog budeta# u #razvojni budet#, tj! sve ve'i deo sredstava je odlazio na (inansiranje razvojni potreba to je, kako se kasnije pokazalo, bio jedan od osnovni uzroka rastu'i budetski de(icita! 0redimenzionirani razvoj javnog sektora u nerazvijenim zemljama $u odnosu na nji ove mogu'nosti% (inansiran stranim kapitalom, je(tinim ali nee(ikasno upotrebljenim, doveo je ove zemlje u situaciju visoke spoljne zaduenosti, to se CD/i i >D/i godina na medjunarodnom planu mani(estovalo u vidu krize dugova! Tako su ove zemlje ve' krajem >D/i , a naroito poetkom <D/i godina bile prinudjene diktatom ekonomski razloga, ali jo vie dikatatom 22?/a, da drastino redukuju (iskalna optere'enja i uspostave povoljniju srazmeru izmedju budetski pri oda i ras oda da bi se oslobodilo to vie kapitalni resursa za produktivna ulaganja! + nedovoljno razvijenim zemljama je rasprostranjena aktivnost dravni preduze'a i javni korporacija u dravnoj svojini, a u toku poslednje tri do etiri decenije, rapidno su se uve'ali i broj i veliina ovi preduze'a! "ji ovo prisustvo je dominantno u oblasti komunalni usluga $gas, voda, struja%, transportu $eleznica, avio/saobra'aj, autobuski prevoz% i
4 M

@olcombe 6!7 O0ublic &ector *conomicsP, 0earson *ducation, 4DDC, p! )I Treba ista'i ozbiljne probleme koji se mogu javiti pri medjunarodnoj komparaciji veliine javnog sektora, jer se de(inicija javne svojine razlikuje od zemlje do zemlje! + nekim sluajevima je autput predstavljen terminom dodata vrednost, u drugim sluajevima bruto vrednost, a potrebni podaci nisu uvek na raspolaganju $na primer belgijska statistika ne prikazuje autput javni preduze'a%!

komunikacijama $tele(on, telegra(, pota%! Osim toga, dravna preduze'a imaju prilinu aktivnost i u takvim sektorima, kao to su7 proizvodnja velikog obima, gradjevinarstvo, (inansije, usluge, prirodni resursi i poljoprivreda, a ponekad ak i dominiraju u nekima od nji $naje'e u oblasti prirodni resursa i poljoprivrede%! ,ao to trine greke nisu uvek opravdanje za javnu intervenciju, isto tako ni greke drave nisu obavezno argument za privatna trita! "a primer, u :unoj ,oreji #0o ange &teel -ompany# je javna i postie visoku e(ikasnost, dok je na primer, #&teel 1ut ority# u Fndiji, takodje u javnom vlasnitvu, ali je primer nee(ikasnosti! &ubsidirane kamatne stope postoje i u Fstonoj 1ziji gde su ubrzale rast, ali i u ;atinskoj 1merici gde su rezultirale stagnacijom! 0osebno treba ista'i ulogu koju je drava odigrala u razvoju i izvoznoj promociji tzv! novoindustrijalizovani zemalja, u kojima su u kratkom roku dominantni poljoprivreda i zanatstvo zamenjeni snanim, preteno dravnim sektorom industrije! "eproduktivne #rent/ seeking# aktivnosti se mogu lako prona'i i u (unkcionisanju privatni trita, kao i nee(ikasni dravni aktivnosti! :ednostavna presuda u dilemi #zasluga# javni versus privatni ekonomski aktivnosti se ne moe izre'i van konteksta speci(ine zemlje i konkretne situacije! !. Javna " #ra 8rava moe da uestvuje u privrednom ivotu jedne zemlje vre'i dve svoje osnovne (unkcije / zatitnu i produktivnu! -ilj zatitne (unkcije je zatita ivota gradjana, nji ovi sloboda i nji ove svojine, putem monopola sile koji je neop odno da poseduje u svakom drutvu! "eop odno je da pojedinci imaju poverenja da ne'e biti prevareni i da im steenu imovinu ne moe oduzeti niko, pa ak ni drava putem visoki poreza ili prelivanjima u sluaju visoke in(lacije! 8ruga (unkcija obu vata proizvodnju svi oni dobara koja se ne mogu ili teko mogu obezbediti preko trinog me anizma jer poseduju speci(ine karakteristike koje privatna dobra ne poseduju! 8ve su osnovne karakteristike $isti % javni dobara7 prvo, da je raspoloivost javnog dobra za jednog uesnika istovremeno podjednaka za sve uesnike, pa se stoga javna dobra moraju kolektivno troiti $tzv! nerivalna potronja%K drugo, da je iz zajednike potronje $istog% javnog dobra veoma teko iskljuiti one uesnike koji ne uestvuju u pla'anju, tj! u pokrivanju trokova tog dobra $tzv! neiskljuivost%!= "arodna odbrana je klasian primer nerivalne potronje javnog dobra, jer zatita jednog gradjanina ne umanjuje zatitu svi ostali ! Bledanje dravnog T5 programa je takodje javno dobro za koga vai nerivalna potronja jer jedan gledalac moe gledati T5 program bez smanjivanja koliine tog programa za bilo kog drugog gledaoca, tako da su svi gledaoci nerivalni potroai! 0ostoje dobra koja su u nekim sluajevima rivalna $primer pune bioskopske sale gde svaki dodatni gledalac smanjuje potronju onog ko 'e morati da mu ustupi svoje mesto%, a u drugim sluajevima nerivalna $primer nepopunjene bioskopske sale%! "eiskljuivost se de(inie kao nemogu'nost iskljuivanja iz potronje pojedinanog $onog koji ne pla'a% korisnika javnog dobra jer su trokovi iskljuenja suvie visoki, tako da iskljuenje nije mogu'e $ili nije praktino%! "eiskljuivost ne treba meati sa nerivalno'u, to se moe pokazati na primeru ve' pomenute bioskopske dvorane / kori'enje nepune dvorane je nerivalna potronja, ali ne i neiskljuiva, jer se svako ko nije platio kartu lako moe iskljuiti iz kori'enja $nepune% dvorane! Gato su javna dobra klasian deo dravne aktivnosti. +pravo navedene osobine javni dobara upu'uju na to da je nji ovu optimalnu alokaciju nemogu'e sprovesti putem trita! "emogu'nost podele javnog dobra na jedinice koje se mogu prodavati svakom korisniku posebno i nemogu'nost naplate kori'enja dovode do pojave #(ree rider# $#vercera#%! + takvim uslovima privatni kapital nije zainteresovan da organizuje proizvodnju ovakvi dobara, tako da jedino drava moe $napla'uju'i porez od potencijalni korisnika javnog dobra ili usluge% da osigura ponudu javni dobara! &a aspekta potroaa, javlja se problem besplatnog korisnika $(ree rider%, tj! svako bi teio da upravo on bude onaj koji 'e to dobro koristiti, a da za njega ne plati! 1ko se ve' dobro $ili usluga% mora isporuivati svima bez mogu'nosti iskljuivanja, onda svaki potroa razmilja na nain #ako je ve' neko drugi kupio to dobro, mogu i ja da ga upotrebljavam, iako ga nisam platio#! "a primeru projekta zatite od poplava moe se pokazati ova dualnost u razmiljanju potroaa! 1ko bi privatna (irma elela da izgradi branu, nemogu'e bi bilo da ona titi samo one koji su platili za njenu izgradnju i kori'enje, a da istovremeno ne titi i one koji nisu platili! ,oriste'i tu karakteristiku javni dobara, pojedinac bi uvek bio motivisan da bude u
=

9ajec :!, :oksimovi' ;j!7 #&avremeni privredni sistemi#, *konomski (akultet, 9eograd, )33<! str! )43

ovoj drugoj grupi jer 'e smatrati da je njegov pojedinani doprinos beznaajan, tako da 'e, ako mnogi pojedinci razmiljaju na taj nain, sam projekat izgradnje brane biti neizvodljiv $iako je drutveno neop odan%! Fz tog razloga se javna potronja (inansira iz dravnog budeta, gde su preko poreza zastupljeni svi potencijalni korisnici! Tabela )!4! ,arakteristike dobara koje nudi drava

Sku$ Nee%asti' isk%&u'en na tran&a &e ( ( "acionalna odbrana 0utevi i mostovi T5 i radio Obrazovanje 5oda 0olicija 8a 8a 8a. 8a 8a 8a

Niski tr k. sna#"evan &a ( 8a 8a. 8a

Preras$ "e%a (

8a

8a 8a. 8a

2alo je #isti # javni dobara $istovremeno nerivalna i neiskljuiva%, kao to su narodna odbrana ili dravna T5K dok je #meoviti # mnogo vie, na primer u saobra'aju, zdravstvu, obrazovanju, kulturi, zabavi! ,ombinovanjem navedene dve karakteristike javni dobara je mogu'e na'i mnoto dobara koja se karakteriu rivalnom potronjom i visokim trokovima iskljuenja ali i oni sa nerivalnom potronjom i niski trokovima iskljuenja! "aravno, ve'ina dobara na tritu ima karakteristike isti privatni dobara $rivalna potronja, iskljuivost, deljivost%, pa tu drava nema potrebe da intervenie! 0ostoji jo mnogo detaljniji podela, kao to su na primer7 iste kategorije usluga, kolektivne usluge sa deljivim individualnim koristima i usluge privatnog karaktera $&eldon%K privatna dobra, javna dobra sa i bez optere'enja kapaciteta, javna dobra sa otvorenim pristupom, javna dobra sa pravima potronje i javna dobra i zla $Linc %! + sutini se sva javna dobra mogu podeliti na7 javna dobra i usluge koje pruaju javne slube $u ijoj strukturi dominiraju tzv! ista javna dobra i ostala javna dobra% i #slobodna# javna dobra $(ree goods%! I 9ez obzira kakva je struktura javni dobara, nji ova ponuda i kvalitet zavise od materijalni mogu'nosti drave, tj! od materijalne, te nike i kadrovske opremljenosti njeni javni slubi! Tranja ovi dobara je uslovljena ukupnim nacionalnim do otkom i pojedinanim ue'em u njegovoj raspodeli od strane korisnika javni dobara i usluga! Ga razliku od trita #normalni # dobara, tranja za ovom vrstom dobara je neelastina, a cene ne utiu bitno na odnose ponude i tranje, jer zbog ogranienosti resursa u svakom drutvu tranja uglavnom prati ponudu i prilagodjava joj se!

&lika )!)!
Q

:avna i privatna dobra

"a osnovu &tiglitz :!7 #*conomics o( t e 0ublic &ector#, L!L! "orton R -ompany, "eA Sork, )3<<
I ?eldstein 2!&!, Fnman 6!0! $*d!%7 #T e Q

*conomics o( 0ublic &ervices#, 2acmilan, ;ondon, )3>> 1tkinson 1!9!, &tiglitz :!*!7 #;ectures on 0ublic *conomics#, 2c BraA/@ill, ;ondonT"eA Sork, )3<D, p! CEE

>

0otrebe doma'e privrede 4 za dobrom i

Ui isto javno dobro

privatno dobro V)i 4 W , )Wk 0otrebe doma'e privrede ) za dobrom i

0rivatna dobra se nalaze na jednom kraju spektra kada rast tranje za ) jedinicu V sniava tranju dostupnu drugom takodje za ) jedinicu! Xista javna dobra se nalaze na drugom kraju, kada rast tranje V za ) jedinicu ne dovodi ni do kakvog snienja tranje za druge! 8akle, javno je ono dobro ili usluga ije prednosti nisu iscrpive za dodatnog korisnika, a istovremeno je teko ili nemogu'e iskljuiti neplatie iz kori'enja javnog dobra! *kstremni primeri isti javni dobara, kada kori'enje od strane svakog pojedinca ne smanjuje njegovu korisnost za bilo kog drugog pojedinca su na primer, gledanje T5 programa, kori'enje in(ormacija, nacionalna odbrana! 2noga su pitanja o javnim dobrima otvorena, na primer koja dobra smatrati javnim i podvesti i pod dravnu brigu. 0roblem je kod dobara koja mogu obezbediti i privatni snabdevai, jer svuda postoje privatne kole, bolnice i slino! To su takozvana #kvazi# javna dobra koja drava ipak osigurava jer smatra da bi nji ova ponuda od strane privatnika mogla biti neadekvatna, bilo po koliini, bilo po kvalitetu! Trite bi potcenilo tranju, to bi uslovilo nedovoljnu ponudu, to bi uzrokovalo neoptimalnu alokaciju resursa i #pozvalo# dravu da intervenie! ,ako proceniti dovoljne koliine javnog dobra i odnos izmedju vie javni dobara. @o'e li se graditi vie parkova ili iriti gradske ulice. "a ova pitanja je teko odgovoriti jer potroai ne'e dobrovoljno da iskau koliko koje javno dobro vrednuju, ve' 'e se radije ponaati kao #(ree riders# i pla'anje trokova ostaviti nekom drugom! ,od privatni dobara se javno iskazuje vrednovanje dobra spremno'u da se to dobro plati na tritu, dok se kod javni dobara umesto novca koriste glasaki listi'i, a pre(erencije svoji gradjana, izmedju ostalog i po pitanju izbora javni dobara, drava saznaje u politikom procesu! 0oto ne postoji direktan uticaj tranje na ponudu javni dobara, na uspostavljanje ravnotee ovi speci(ini dobara i usluga manji uticaj imaju ekonomske kategorije, a ve'i politiki (aktori! "i ova poluga (unkcionisanja drave nije ostala potedjena od trans(ormacije u uslovima tranzicioni i globalizacioni procesa!

<