MOTORI SUS Tema: Sistem napajanja oto motora gorivom i vazduhom

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

1. UVOD
Pogonske i upotrebne karakteristike motora odreuju odnos izlaza i ulaza u motor, tj. nain i uslov odvijanja procesa u motoru. To znai da se na izlaz iz motora (obrtni moment, ugaona brzina, izduvni gasovi i dr.) moe uticati regulisanjem unutranji procesa u motoru u svim !azama, uslovima i reimima rada motora. "a odvijanje unutranji procesa, a time i na izlaz iz benzinskog motora utie niz parametara, od koji su najvaniji sastav i kvalitet smee goriva i vazdu a i sistem za paljenje. "a sastav i kvalitet smee utie vie !aktora# temperatura i barometarski pritisak vazdu a, temperatura motora, optere$enje i ugaona brzina i drugo, a na paljenje % optere$enje i ugaona brzina. &a izlaz iz motora ne bi (ili da bi to manje) zavisio od svi uticajni !aktora, neop odno je da se neprestano, za vreme rada motora, izvode intervencije u sistemu za napajanje gorivom i pripremu smee i u sistemu za paljenje pri promeni bilo kojeg od uticajni !aktora. &a bi se to omogu$ilo, potrebni su odgovaraju$i automatski ureaji, a da bi oni mogli da !unkcioniu, potrebne su odgovaraju$e in!ormacije, nji ova prerada i kori$enje. ' benzinske motore sa (klasinim) ureajima za pripremu smee % karburatorima, ve$ odavno se ugrauju dodatni ureaji. *eutim, ni najkomplikovaniji karburatori ne obezbeuju zadovoljavaju$i sastav i kvalitet smee u svim !azama u uslovima rada motora, jer, pre svega nemaju potrebne in!ormacije. +bog toga je dolo do razvoja i primene ve$eg broja razliiti sistema za tzv. elektronsko napajanje gorivom. To se odnosi i na sistem za paljenje koji se, u ve$ini sistema, upravljaki integrie sa sistemom za napajanje gorivom.

,. SISTEMI NAPAJANJA OTO MOTORA GORIVOM I VAZDUHOM

,.- ZAHTEVI ,.-.- Osnovni zahtevi -. &obra omogenizacija smee ,. Tano de!inisan sastav smee u uskim granicama ,.-., Dopunski zahtevi -. da omogu$i razvijanje deklarisane snage motora ,. da omogu$i dobru ekonominost motora .. da obezbedi nisku toksinost izd. gasova /. visoka pouzdanost u eksploataciji 0. jednostavnost regulacije 1. sigurno obrazovanje smee u svim uslovima 2. min. promena regulacije tokom ekspl. veka 3. da omogu$ava kompenzaciju promene termodinam. parametara spoljne sredine 4. jednostavan za odravanje i dijagnostiku ,.-.. Zahtevi u po !e"u sastava s#e$e % sna a&ekono#i'nost %

zona (a) 5 <-.6 (6.3056.40) 5 bogata smea zona (b) 5 >-.6 (-.-65-.,6) 5 siromana smea

,.-./ SPO(JNE )RZINS*E *ARA*TERISTI*E MOTORA

,., PODE(A SISTEMA NAPAJANJA ZA NAPAJANJE GORIVOM OTO MOTORA -. sistemi sa karburatorom ,. sistemi sa ubrizgavanjem goriva ,.,.- Osnovne p+e"nosti siste#a sa ka+,u+a-i.o# -. jednostavnost konstrukcije ,. jednostavnost regulacije .. niska cena /. jednostavno odravanje i dijagnostika ,.,., Osnovne p+e"nosti siste#a sa u,+iz avan.e# -. rasprivanje goriva pod pritiskom ,. preciznost regulacije .. manji strujni otpori u usisnom sistemu /. regulacija na osnovu velikog broja uticajni inilaca 0. regulacija u povratnoj sprezi

.. OSNOVNE PODE(E SISTEMA ZA U)RIZGAVANJE

..- P+e#a #estu /o+#i+an.a s#e$e -. sistemi za ubrizgavanje u usisnu cev (eksterno !ormiranje smee) % 7P89T:8, *P8 ,. sistemi za ubrizgavanje goriva u cilindar (interno, unutranje !ormiranje smee) .., P+e#a na'inu otva+an.a ,+iz a'a -. pod dejstvom pritiska goriva (npr., kontinualno ubrizgavanje, ;5<etronic) ,. sa =* pobudom (npr., prekidno ubrizgavanje, >, >=, >?5<etronic, *otronic) ... P+e#a na'inu +e u!a-i.e ko!i'ine o+iva -. me aniki sistemi (npr., ;5<etronic) ,. sa elektronskom regulacijom (npr., >, >=, >?5<etronic, *otronic) ../ P+e#a na'inu u,+iz avan.a -. kontinualno ,. periodino (simultano, grupno, sekvencijalno)

/. PRI*AZ SISTEMA ZA O)RAZOVANJE SME0E

/.- )OS1H * 2 JETRONI1 *ada se ovaj sistem vie ne proizvodi, on je znaajan kao prvi sistem koji je uao u serijsku proizvodnju. ' pitanju je me aniki upravljani sistem sa kontinualnim ubrizgavanjem benzina. /., )OS1H *E 2 JETRONI1 Takoe je u pitanju sistem sa kontinualnim ubrizgavanjem benzina, jedina razlika u odnosu na ; % <=T@A"8B je u elektronskom upravljanju 8 dodatim senzorima pomo$u koji se optimizuje rad motora.

-. senzor protoka vazdu a ,. upravljaka jedinica .. razdelnik goriva /. elektro idrauliki regulator pritiska 0. kompjuter 1. !ilter goriva 2. akumulator pritiska 3. elektrina pumpa za gorivo 4. brizgaljke -6. prekida poloaja leptira --. termo vremenski prekida -,. ventil za ladan start -.. senzor temperature -/. pomo$ni vazduni ureaj

-0. regulator pritiska Cazdu koji se usisava kroz mera (-6) preko leptira i usisne grane dolazi do cilindra.7a druge strane elektrino pogonjena pumpa (,) usisava benzin iz rezervoara (-) i pod pritiskom oko /.3 bar alje kroz akumulator pritiska (.) preko preistaa (/) i kroz regulator pritiska (0) alje u distributor goriva (4) odakle se gorivo alje do me aniki brizgaljki (1).7ignali sa senzora i signal broja obrtaja (sa razvodnika paljenja) dolaze do elektronskog upravljakog ureaja (-3) gde se obrauju."a osnovu reima rada motora upravljaki signal alje se do elektro idraulikog regulatora pritiska (--) koji dodatno menja koliinu goriva, tako to vri promenu pritiska goriva u sistemu napajanja.

-. rezervoar ,. elektrino pogonjena pumpa .. akumulator pritiska /. preista 0. regulator pritiska 1. me anika brizgaljka 2. usisna cev 3. ventil za ladan start 4. distributor goriva -6. mera

--. regulator pritiska -,. lambda senzor -.. termo5vremenski prekida -/. senzor temperature -0. razvodnik paljenja -1. pomo$ni vazduni ureaj -2. prekida poloaja leptira -3. elektronski upravljaki ureaj -4. kontakt brava ,6. akumulator !

/.. )OS1H ( 2 JETRONI1 ' pitanju je sistem sa prekidnim ubrizgavanjem odredjeni koliina goriva u usisne cevi ispred usisni ventila, u vremenskim intervalima koji se poklapaju sa trenutkom usisavanja smee u svaki cilindar.'pravljanje koliinom goriva i vremenskim intervalima je elektronsko.;oliina vazdu a koji se usisava meri se meraem (-,), a brizgaljke (2) aktiviraju se elektromagnetima.Pritisak goriva na brizgaljkama odrava se konstantnim pomo$u regulatora pritiska (0).=lektronski upravljaki ureaj na osnovu in!ormacija od senzora u svakom trenutku zna stenje motora i alje komande uredjajima sistema.Pored osnovne uloge stvaranja smee obu va$eno je i uprevljanje ladnim startom, period zagrevanja motora, oboga$ivanje smee pri ubrzanju, korigovanje rada u praznom odu, ogranienje broja obrtaja i regulisanje lambda sondom.

-. rezervoar ,. elektrina pumpa .. preista /. razvodne cevi za gorivo 0.regulator pritiska 1. elektronski upravljaki ureaj 2. brizgaljka 3. brizgaljka za ladan start 4. vijak za podeavanje lera -6. prekida poloaja leptira

-,. mera koliine usisanog vazdu a -.. relej -/. lambda senzor -0. mera temperature motora -1. termo5vremenski prekida -2. razvodnik paljenja -3. ventil za dovoenje vazdu a pri -4. vijak za podeavanje smee ,6. akumulator ,-. kontakt brava "

0. )OS1H MOTRONI1 MED 3

0.- PRI*AZ SISTEMA Avo je najnovija generacija sistema za ubrizgavanje benzina, kod kog se benzin direktno ubrizgava u cilindar, odnosno direktno u komoru za sagorevanje.To je slino sistemu kod dizel motora.Avakav sistem obezbeuje smanjenje potronje goriva kao i smanjenu toksinost izduvni gasova.Pumpa visokog pritiska potiskuje benzin pod pritiskom od -,6 bar do brizgaljki koje benzin direktno ubrizgavaju u komoru za sagorevanje svakog cilindra.;oliina goriva i vazdu a regulie se pomo$u elektronskog prigunog leptira kojim upravlja elektronska upravljaka jedinica koja in!ormacije dobija preko senzora.Cano je ista$i da se koriste lambda sonde postavljene u izduvnu granu ispred i iza katalizatora."a taj nain postie se bolja kontrola kvaliteta izduvni gasova.

-. senzor temperature vazdu a ,. senzor za izraunavanje potrebne koliine izduvni gasova koji se vra$aju u cilindar .. senzor protoka vazdu a u cilindar /. =D@ ventil 0. senzor pritiska 1. upravljanje poloajem leptira 2. boca sa aktivnim ugljem 3. elektronski upravljaki ureaj #

0., P+ikaz siste#a u,+iz avan.a u -i!in"+e 5sa jednom brizgaljkom 5ubrizgavanje direktno u cilindar ' svakom cilindru smea se !ormira interno. Postoji mogu$nost # -. rada sa omogenom smeom ,. rada sa slojevitim punjenjem P+ikaz siste#a -ent+a!no u,+iz avan.a -. dovod goriva ,. dovod usisnog vazdu a .. leptir (regulacioni organ) /. usisni sistem 0. brizga 1. motor P+ikaz siste#a u,+iz avan.a "i+ektno u -i!in"a+ -.

dovod goriva ,. dovod usisnog vazdu a .. leptir (=5DE7) /. usisna grana 0. brizgai 1. motor

1$

0.. P+ikaz po!o4a.a senzo+a ko" MED Mot+oni- 2 )os-h siste#a u,+iz avan.a

-. dovod goriva ,. akumulator 9 regulator pritiska 9 .. brizgai (.05-,6bar) /. indukcioni kalem sa sve$icom 0. senzor !aze 1. senzor pritiska goriva (piezorezistivni) 2. senzor detonacije 3. senzor broja obrtaja 9 poloaja ;C 4. senzor temp. ras ladnog sredstva -6. senzor ispred katalizatora --. predkatalizator -,. senzor temp. izd. Dasova -.. katalizator -/. senzor iza katalizatora

0./ Mo u5i na'ini /o+#i+an.a s#e$e ko" siste#a "i+ektno u,+iz avan.a -. !ormiranje smee interakcijom mlaza i ela klipa

,. !ormiranje smee mlazom goriva 11

.. !ormiranje smee interakcijom mlaza i vrtloga vazdu a

1. NE*I *ARA*TERISTI6NI DE(OVI SISTEMA ZA U)RIZGAVANJE

1.- PUMPA ZA NAPAJANJE GORIVOM +adatak pumpe za gorivo je da obezbedi potreban protok goriva pod pritiskom ubrizgavanja koji je propisan za dati sistem ubrizgavanja.Pumpa ima elektrini pogon,moe biti postavljena izvan rezervoara,u dovodnom vodu za gorivo izmedju rezervoara i preistaa,ili u samom rezervoaru.

-. rotor ,. pumpno kolo .. elektromotor /. ku$ite P+ikaz na'ina u +a"n.e potapa.u5e pu#pe za napa.an.e o+ivo# 12

-. preista ,. pumpa .. usisni vod /. regulator pritiska 0. senzor nivoa 1. usisna korpa .2 )RIZGA(J*A SA E(E*TROMAGNETNOM PO)UDOM Poloaj brizgaljke zavisi od sistema ubrizgavanja. *ogu se postaviti na usisne cevi pojedinani cilindara, naje$e na samom ulazu u kanale u glavi motora, tako da je mlaz goriva usmeren prema peurki usisnog ventila. :rizgai su, sa druge strane, prikljueni na glavni magistralni vod, odakle se napajaju gorivom. ;od sistema sa direktnim ubrizgavanjem postavljaju se tako da ubrizgavaju gorivo direktno u cilindre.

-. zaptivni prsten ,. mreica .. telo brizgaa sa elektrinim prikljukom /. solenoid 0. opruga 1. iglica brizgaa 2. sedite iglice

1.. P+ikaz #e+a'a p+otoka vaz"uha 13

*erenje protoka vazdu a je od izuzetnog znaaja za pravilan rad motora. Asnovna dva naina merenja su zapreminski 8 maseni. 1...- P+i#e+ zap+e#insko #e+a'a p+otoka vaz"uha Pod dejstvom struje vazdu a koji protie kroz cev protokomera dolazi do zaokretanja merne klapne (,), emu se suprotstavlja kalibrisana opruga.'gao zaokretanja klapne proporcionalan je zapreminskom protoku vazdu a i pretvara se u merni signal pomo$u preciznog kliznog reostata.;ompenzaciona klapna (/), koja je vrsto spojena sa mernom klapnom, i priguena zapremina (0) slue da prigue mogu$e oscilatorno kretanje merne klapne, a ono moe nastati kao posledica nestacionarnosti procesa usisavanja i povratni struja.

-. vijak za podeavanje na praznom odu ,. klapna protokomera .. graninik /. klapna za uravnoteenje 0. priguna komora 1. senzor temperature vazdu a

1..., P+i#e+ #aseno #e+a'a p+otoka vaz"uha 14

7enzor masenog protoka vazdu a neprekidno meri masu vazdu a koju motor usisava. 7ignal sa protokomera se koristi za izraunavanje koliine ubrizganog goriva.

a) ku$ite b) uloak senzora -. rebra za laenje ,. klapna protokomera .. drajver /. ibridno kolo 0. senzor

1./ P+ikaz +a"a EGR 7e8haust as +e-i+-u!ation9 siste#a +adatak =D@ sistema je da vrati deo izduvni gasova u cilindre."a taj nain ostvaruje se nia temperatura sagorevanja uz isti pritisak na klipove.+ato to se azot oksid razvija mnogo bre na visokim temperaturama =D@ sistem smanjuje koliinu azot oksida koji se stvara prilikom sagorevanja.

-. =D@ vod ,.elektropneumatski regulator pritiska .. =D@ ventil /. ='< 0. maseni protokomer

15

!. KARAKTERISTI I KVAROVI I EIS!RAV OSTI KOD SISTEMA "A A!A#A #E OTO MOTORA $ORIVOM I VA"DU%OM &I OTK'A #A #E(
2.- *u5i$te !epti+a Na.'e$5e neisp+avnosti ku5i$ta !epti+a: % "aslage neisto$e na leptiru mogu biti toliko velike da kontrola praznog oda vie nije mogu$a. % +aprljanje aktuatora praznog oda moe dovesti do zaglavljivanja ili smanjenja preseka do te mere da se motor (gui) i gasi."avedene neispravnosti su esto prouzrokovane velikom koliinom ulja u usisu. Uz+o-i p+eve!ike ko!i'ine u!.a u usisu #o u ,iti: % "eispravnost oduke kartera (npr. izdvajaa ulja, ventila oduke). % Pove$ano produvavanje zbog po abani klipova i cilindara % "eispravnost turbokompresora (npr. po abani leajevi, zapuen povratni vod za ulje). % Prekoraenje intervala odravanja (neredovna zamena ulja i !iltera).

% 'potreba nedovoljno kvalitetnog ulja za datu primenu. % 'estale vonje na kratkim relacijama (posebno u ladnom periodu, kada % emulzija ulja i vode prodire u sistem oduke motora). % Previsok nivo ulja u motoru % Po abane zaptivke stabla ventila ili ventilske voice, omogu$avaju prodor ulja u usisne kanale.

2., Usisna +ana Dreke na usisnoj grani su# % Polomljena ili napukla usisna grana. Ate$enja usisne grane su uglavnom posledice teki ote$enja zbog nepravilnog rada oko motora ili zbog snani udarni optere$enja. % Ektuator ne radi ili daje pogrean signal. 2.,.- Pneu#atski +e u!ato+i p+itiska: Proveriti da li postoji potpritisak, da li se elektrini preklopni ventil aktivira i da li je ispravan. 2.,., E!ekt+i'ni +e u!ato+i p+itiska: Proveriti elektrino napajanje i signal sa potenciometra. ' oba sluaja takoe treba proveriti da li postoje naslage u usisnoj grani koje bi mogle izazvati zaglavljivanje. 2.,.. Usisna +ana stva+a ,uku ' tom sluaju se usisna grana mora izgraditi radi detaljnije dijagnostike. *ogu$i uzroci su strana tela, kao to su delovi koji su dospeli u usisnu granu, smaknuti zaptivai (koji se u nekim uslovima ne mogu uoiti) i creva koja nedostaju ili su ote$ena. Prilikom demontae usisne grane obratite panju da neki deo ne upadne u motor i izazove ote$enjeF 7avremene (zalepljene) usisne grane se ne mogu rastaviti. 2.,./ (epti+i u usisno. +ani "aje$i uzrok otkaza leptira u usisnoj grani je zaglavljivanje zbog naslaga, posebno u sluaju dizel motora.Eko se leptir zaglavi, ne$e mo$i da bude podeen kako treba ili $e vreme njegovog podeavanja biti prekoraeno. Atkaz leptira u usisnoj grani zbog debeli naslaga

1!

3. ZA*(JU6A*
% ' odnosu na karburatorske sisteme ubrizgavanje goriva donelo je niz prednosti koje se ogledaju u manjoj potronji goriva boljim karakteristikama motora i nioj emisiji tetni gasova. % Praksa je pokazala da su sistemi za ubrizgavanje pouzdaniji u radu i dugotrajniji. % ;ompleksini sistemi po konstrukciji % ;omplikovaniji za odravanje % Ce$a strunost pri odravanju

1"

(ite+atu+a 5*7 *otor 7ervice 8nternational Dmb? &ieter :o n,?einric :urgartz,&ustin 7mit 5=lementi automatizacije motorni vozila &imitrije <ankovi$ 5Te nologija obrazovnog pro!ila % autome aniar &imitrije <ankovi$,"enad <ani$ijevi$ 5 ttp#99GGG.!!p5motorsport.com9 5 ttp#99GGG.viva5lancia.com9 5 ttp#99GGG.volkspage.net 5 ttp#99en.Gikipedia.org9Giki9=H austIgasIrecirculation

1#

Sa"+4a.
;< Uvo" =< Siste# napa.an.a oto #oto+a o+ivo# i vaz"uho# ,.- +a tevi ,.-.- Asnovni za tevi ,.-., &opunski za tevi ,.-.. +a tevi u pogledu sastava smee ,.-./ 7poljne brzinske karakteristike motora ,., Podele sistema napajanja za napajanje gorivom oto motora ,.,.- Asnovne prednosti sistema sa karburacijom ,.,., Asnovne prednosti sistema sa ubrizgavanjem >< Osnovne po"e!e siste#a za u,+iz avan.e ..- Prema mestu !ormiranja smee .., Prema nainu otvaranja brizgaa ... Prema nainu regulacije koliine goriva ../ Prema nainu ubrizgavanja ?< P+ikaz siste#a za o,+azovan.e s#e$e /.- :osc k % jetronic /., :osc ke % jetronic /.. :osc l % jetronic @< )os-h #et+oni- #e" 3 0.- prikaz sistema 0., Prikaz sistema ubrizgavanja u cilindar 0.. Prikaz poloaja senzora kod med metronic 0./ *ogu$i naini !ormiranja smee kod sistema direktnog ubrizgavanja -6 A< Neki ka+akte+isti'ni "e!ovi siste#a za u,+iz avan.e 1.- Pumpa za napajanje gorivom 1., :rizgaljka sa elektromagnetnom pobudom 1.. Prikaz meraa protoka vazdu a 1...- Primer zapreminskog meraa protoka vazdu a 1..., Primer masenog meraa protoka vazdu a 1./ Prikaz rada =D@ (eH aust gas recirculation) sistema 3< *a+akte+isti'ni kva+ovi i neisp+avnosti ko" siste#a za napa.an.e oto #oto+a o+ivo# i vaz"uho# 7i otk!an.an.e9 2.- ;u$ite leptira 2., 'sisna grana 2.,.- Pneumatski regulatori pritiska 2.,., =lektrini regulatori pritiska 2.,.. 'sisna grana stvara buku 2.,./ >eptir u usisnoj grani B< Zak!.u'ak >iteratura , , , , , . . . . / / / / / 0 0 0 2 3 3 4 -6 ---, -. -. -/ -/ -0 -0 -1 -1 -1 -1 -1 -2 -3

2$

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

21