CIKEPEDIA

Miki, Hristina Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija

Uputstvo za citiranje ovog lanka prema izvorniku:

Miki H. (2009) Razvojni trendovi i izazovi kreativnih industrija tematski zbornik Kreativne industrije i ekonomija znanja, Akademika, Beograd, str. 49-67. Preuzeto sa www.madmarx.rs

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

UDK: 330.1 (101.54); 330.34; 338.46

Hristina Miki

RAZVOJNI TRENDOVI I IZAZOVI KREATIVNIH INDUSTRIJA

Uvod Pre gotovo jednog veka ekonomija i drutvo prole su transformaciju od poljoprivrednog u industrijski sistem, a danas novi ciklus transformacija dovodi do dalekosenih promena, ovoga puta od industrijske ka kreativnoj ekonomiji. Ljudska inteligencija, znanje i kreativnost postaju pokreta ovih promena, a finansijski kapital se sve vie udaljava od proizvodnje opipljivih ka proizvodnji neopipljivih sadraja. Procenjuje se da je vrednost transakcija u kreativnoj ekonomiji iznosila oko 2,2 milijarde dolara u 2001. godini (J. Howkins, 2003; p.167) i da je u razvijenim zemljama u proseku oko 25-30 odsto ukupne radne snage zaposleno u kreativnom sektoru1 (R. Florida, I. Tiangli, 2004). Iako jo ne postoji jedinstveno gledite o opsegu kreativne ekonomije, evidentno je da njenu okosnicu ine kreativne industrije shvaene u irem ili uem smislu. Naime, danas se o kreativnoj ekonomiji govori kao o masovnoj proizvodnji specifine robe za trite i korienju kreativnosti u proizvodnji specifinih kulturno simbolikih proizvoda (N.vob-oki, Primorac J, Jurlin K, 2008). Iz tog razloga se dinamizam i razvoj kreativne ekonomije u najveoj meri povezuje upravo sa dinamizmom i razvojem kreativnih industrija. 1. KREATIVNA EKONOMIJA I KREATIVAN KAPITAL Poslednje decenije pokrenute se veoma intenzivne debate o novim izvorima rasta i blagostanja. Aktuelne rasprave i prouavanja u strunim i naunim krugovima istiu da su sadanji trendovi u svom uzajamnom delovanju doveli do preobraaja industrijskog u postindustrijsko drutvo u kome je izmenjena uloga tradicionalnih proizvodnih faktora: zemlje, rada i kapitala. Nastanak nove ekonomije kojom dominiraju znanje, kreativnost, vetine i originalnost ne menja samo privrednu strukturu, ve i koncepte razvoja. Kao to Houkins istie, kreativnost nije nova, ali su novi priroda i opseg opteg odnosa izmeu kreativnosti i

Nauka, istraivanje i razvoj, inenjering, tehnoloki orijentisane industrije, umetnost, muzika, kultura, industrija dizajna, visoko kvalifikovane profesije u zdravstvu, finansijama i pravu.
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

ekonomije, kao i oblici u kojima se one proimaju kako bi stvorile izvanrednu vrednost i bogatstvo (J. Howkins, 2003; p. 9). U savremenoj literaturi se mogu nai razliiti termini za oznaavanje dekade u kojoj kreativnost poprima obeleje ekonomski relevantnog faktora koji utie na transformaciju drutvenih i ekonomskih struktura poput kreativne ekonomije (creative economy), ekonomije doivljaja (experience economy), simbolike ekonomije (symbolic economy), ekonomije dodate vrednosti (value-added economy) itd. Zajedniko za sve ove neologizme je da se njima opisuju, sa razliitih aspekata, nove ekonomske tendencije ija je sutina sveobuhvatna trasformacija ekonomije u kojoj kreativni resursi doivljavaju masovnu ekonomsku valorizaciju i u kojoj kulturna i simbolika obeleja u rastuoj meri utiu na ekonomsku aktivnost. Ne bi trebalo zanemariti da svako novo istraivanje fenomena kreativne ekonomije donosi i nove ideje o razumevanju ovog fenomena, pa su brojni pokuaji da se odredi obuhvat kreativne ekonomije i da se preciziraju podruja koja ona obuhvata. Ipak, evidentno je da na meunarodnoj strunoj i istraivakoj sceni postoji konsenzus da vei deo kreativne ekonomije ine kreativne industrije shvaene u irem ili uem smislu. Naime, danas se o kreativnoj ekonomiji govori kao o masovnoj proizvodnji specifine robe za trite ali i korienju kreativnosti u proizvodnji specifinih kulturno-simbolikih proizvoda (vob-oki Nada, Primorac J, Jurlin K, 2008). Iz tog razloga se dinamizam i razvoj kreativne ekonomije u najveoj meri povezuje sa dinamizmom i razvojem kreativnih industrija. U sveoptim nastojanjima da se verifikuju efekti i uticaji kreativne ekonomije, najvea interesovanja su usmerena na definisanje pragmatinog koncepta koji s jedne strane treba da obuhvati razliite dimenzije kreativnosti kao proizvodnog faktora, i s druge strane, zadovolji zahteve ekonomskog merenja razvoja. Kreativnost kao racionalno-emocionalni vrednosni sadraj je latentno obeleje svakog od nas. Tokom kreativnih procesa ona se moe uobliiti u odreenu formu - kreiran sadraj svesti koji se moe saoptiti i koristiti. Kako kreativnost po svojoj prirodi moe biti umetnika, nauna, ekonomska itd, tako i ostvarenja nastala kao uobliavanje kreativnosti mogu se pojaviti na razliitim poljima: nauke, tehnologije, ekonomije, kulture i umetnosti. U ekonomskim okvirima znaajan je samo ekonomski relevantan oblik kreativnosti, a najire posmatrano, to je ona kreativnost koja se moe uiniti delatnom i trino kapitalizovati. Osnovni nosioci kreativnosti - ljudska bia sama po sebi nisu kapital, ali u najirem smislu, ona postaju izvorite kapitala kada svoju kreativnost i sposobnost pretoe u opipljiva i neopipljiva dela koja stvaraju vrednost. U literaturi koja se bavi fenomenom nove ekonomije pod terminom kapital esto se obuhvataju proizvodni inioci koji nisu strogo ekonomski odreeni (kreativnost, intelekt, vetine, demokratija itd) i koji su po svojoj prirodi neopipljivi. U zavisnosti od izvorita kapitala koriste se razliite sintakse kako bi ga blie odredile
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

poput: intelektualni kapital koji ukazuje da je izvor kapitala intelekt, kulturni kapital koji ukazuje da su izvorita kapitala kulturne vrednosti, drutveni kapital koji ukazuje da su njegovi izvori aktuelne i potencijalne drutvene veze i norme itd. Time se termin kapital ne udaljava od znaenja pojma kako ga definie ekonomska nauka, s obzirom na to da je veza izmeu razliitih formi kapitala, kako ih odreuju ostale drutvene nauke, i ljudskog kapitala, kako ga prepoznaje ekonomska nauka, vie nego primetna on podrazumeva kombinaciju neopipljivih ljudskih resursa ijom se upotrebom pod odreenim uslovima moe stvarati vrednost odnosno, jednostavnije reeno, uveavati imetak. Sintagmu kreativan kapital po prvi put u literaturu uvodi Riard Florida /Florida, Richard/. Florida definie kreativan kapital kao ljudsku sposobnost da kreira nove ideje, nove tehnologije, nove poslovne modele, nove kulturne forme i nove industrijske grane (R. Florida, 2005; pp.32-33), a njegovu konceptualizaciju svodi na kreativnu klasu odnosno visoko kvalifikovane kreativne profesije (umetnike, inenjere, naunike, istraivae, pravnike, lekare, ekonomiste itd). Kao to se moe primetiti, ni Florida se ne udaljava od ljudskog kapitala kakvog ga poznaje ekonomska nauka, ve ga u svojoj definiciji posmatra sa aspekta rezultata i istie samo jednu njegovu osobenost - mogunost da se kreira neto novo i originalno. Kreativna klasa ne uestvuje samo u kreativnoj proizvodnji, ve je i nosilac novih

postmaterijalistikih vrednosti i normi koje dalje podstiu simboliku proizvodnju. Da bi se stvorilo pogodno tlo za dugorono odrivu kreativnu proizvodnju, osim kreativne klase neophodno je da postoji i objedinjeno dejstvo tolerancije i tehnolokog napretka. Osnovno polazite za sagledavanje kreativne ekonomije, prema Floridi, jeste procena i praenje zapoljavanja i profesionalnih usmerenja, nezavisno od toga u kojim granama nosioci kreativnosti (kreativna klasa) kapitalizuju svoje resurse. Ovaj autor ne poklanja veliku panju delatnostima u kojima se kreativnost pojavljuje, ve pokuava da pokae da je kreativnost koncentrisana u nekim zanimanjima. S obzirom na to da postoje razliiti nivoi kreativnosti koja je neophodna za obavljanje razliitih poslova i da su kreativnom klasom obuhvaena zanimanja koja zahtevaju razliit intenzitet i vrste kreativnosti (naunu, tehniku, ekonomsku, umetniku), Florida diferencira kreativnu klasu na dve sub-komponente: jezgro kreativne klase (arhitekte i inenjeri, matematiari i programeri, zanimanja u prirodnim i drutvenim naukama, profesije povezane sa obrazovanjem i obukom, bibliotekari, umetnici, dizajneri, muziari, glumci, zabavljai, novinari itd) i ostale kreativne profesije (upravljaka zanimanja, pravnici, zdravstveni radnici i tehniari, ekonomisti i profesije povezane sa finansijama). Osnovna Floridina teza je da kreativna klasa, odnosno ljudi svojom kreativnou, u najveoj meri doprinosi poveanju ekonomske vrednosti i da je neophodno uoiti i iskoristiti vremenske i prostorne take koncentracije kreativne klase u okviru postojeih
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

drutvenih grupa. Florida istie da drutvenom i humanom kapitalu treba pridodati i pojam kreativnog kapitala koji se konceptualno moe sagledati kroz formiranje kreativne klase (klase koja je, istorijski posmatrano, nosilac originalnih i novih ideja), ali i to da razvojna uloga kreativne klase zavisi od institucionalnih promena, odnosno od strukture novih organizacionih oblika proizvodnje koji omoguuju pokretljivost i zapoljavanje takve klase kreativaca. Kreativna klasa ne uestvuje samo u kreativnoj proizvodnji, ve je i nosilac novih postmaterijalistikih vrednosti i normi koje dalje podstiu simboliku proizvodnju. Da bi se stvorilo pogodno tlo za dugorono odrivu kreativnu proizvodnju, osim kreativne klase neophodno je da postoji i objedinjeno dejstvo tolerancije i tehnolokog napretka. Tako dolazimo do nove paradigme ekonomskog rasta, tj. 3T modela ekonomskog rasta koji objanjava da su otvorenost za nove ideje (tolerancija), visoke tehnologije i talenti (kreativna klasa) kritini faktori koji uokviruju i podstiu kreativnu ekonomiju. vob-oki dobro primeuje da se ukljuivanje kulture u Floridinu analizu ne odvija samo kao prihvatanje ili irenje kulturnih i simbolikih vrednosti, nego u prvom redu kao afirmacija kreativnosti na svim planovima (vob-oki Nada, Primorac J, Jurlin K, 2008; s.64). Na taj nain umetnika kreativnost ne predstavlja samo izvorite novih kulturnih vrednosti, nego postaje i nosilac simbolike proizvodnje kao ekonomske aktivnosti koja obuhvata sve vei proizvodni prostor. Samo podruje kreativnosti podlono je novim interdisciplinarnim pristupima kojima se eli doi do boljeg razumevanja rastue kreativne proizvodnje i potronje. Iako izmeu razliitih pristupa postoje raskoli po pitanju razumevanja kreativnosti kao proizvodnog faktora, taka oko koje oni konvergiraju jesu kreativne industrije kao najprihvaeniji oblik konceptualizacije ekonomskog autputa kreativnosti, ali i jezgro koje veinu drutava uvodi u svet ekonomije zasnovane na znanju. 2. RAZVOJNI KONCEPTI KREATIVNIH INDUSTRIJA Postoji itav niz delatnosti u kojima se umetnika kreativnost pojavljuje kao kljuni input. Kada su aktivnosti umetnikog stvaralatva i prakse strateki organizovane i ako se njima komercijalno upravlja, one se grupiu u ire poslovne okvire i svrstavaju u kategoriju, uslovno reeno, industrija u sferi simbolike proizvodnje. Ove industrije mogu stvarati proizvode i usluge za zadovoljavanje kulturnih potreba, ali se mogu pojaviti i kao aktivnosti kojima se kreira dodata vrednost na viem stepenu finalizacije proizvoda ostalih ekonomskih sektora. U globalnoj ekonomiji koncept kreativnih industrija ili ire definisanog kreativnog sektora predstavlja najprihvaeniji oblik konceptualizacije ekonomskog autputa umetnike kreativnosti. Mnoge meunarodne organizacije poput UNESCO, UNCTAD i druge, koriste koncept

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

kreativnih industrija kao alat za sagledavanje dometa kreativne ekonomije i pozicije pojedinih zemalja u globalnoj kulturnoj razmeni. Termin kreativne industrije prvi put se javlja 1994. godine, u stratekom dokumentu australijske vlade Kreativna nacija, a iroko je prihvaena tek krajem iste decenije. Iako se, istorijski posmatrano, koreni razmatranja kreativnih industrija vezuju za francusku socioloku kolu i pojam kulturnih industrija, prva definicija kreativnih industrija pojavila se 1998. godine u dokumentu britanske vlade The Creative Industries Mapping Document (DCMS, 1998). Prema ovoj definiciji kreativne industrije su sve one aktivnosti koje potiu od individualne kreativnosti, vetine i talenta, a koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine. Iako je britanska definicija kreativnih industrija najprihvaenija, ujedno je i najkritikovanija. Najee kritike odnose se na kategorizaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija i razloge zbog kojih su pojedine delatnosti iskljuene iz ovog koncepta. Pri tome, u svim diskusijama se isputa iz vida da su kreativne industrije dinamina oblast, i da ne predstavljaju sektor u konvencionalnom smislu, ve da je njihovo grupisanje funkcionalne prirode, odnosno rezultat analitikih pristupa i potrebe da se doe do to pouzdanijih podataka o njihovoj ekonomskoj snazi. S obzirom na to i koncepti koji su zastupljeni u ovim studijama pre su rezultat razliitih analitikih pristupa, nego sutinskih razlika. Generalno, treba zapaziti da su to delatnosti koje komodifikuju, pakuju i promoviu doivljaje i/ili dobra ija je osnovna vrednost sadrana u komunikaciji, poruci ili estetskom doivljaju i da je teko proizvodnju simbolikih proizvoda svesti na jedinstvene i izriito sektorske podele. U globalnoj ekonomiji koncept kreativnih industrija ili ire definisanog kreativnog sektora predstavlja najprihvaeniji oblik konceptualizacije ekonomskog autputa umetnike kreativnosti. Mnoge meunarodne organizacije koriste koncept kreativnih industrija kao alat za sagledavanje dometa kreativne ekonomije i pozicije pojedinih zemalja u globalnoj kulturnoj razmeni. U dosadanjoj istraivakoj praksi poznato je nekoliko analitikih pristupa u definisanju kreativnih industrija: britanski, francuski, ameriki i nordijski koncept (H. Miki, 2008). Britanski koncept kreativnih industrija iroko je zastupljen u Evropi. Koncept je nastao tokom 90-ih godina uspostavljanjem Operativne grupe za kreativne industrije (Creative Industries Task Force) koja je imala za cilj da ispita potencijal kreativnih industrija kao generatora ekonomskog razvoja u Velikoj Britaniji. Koncept je zvanino realizovan empirijskim studijama objavljenim 1998. i 2001. godine. Britanski koncept je u osnovi produkciono orijentisan, jer je kreativna vrednost proizvoda i usluga najmanji zajedniki sadralac za
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

identifikaciju delatnosti koje pripadaju sektoru kreativnih industrija (diskografija, multimedijalni softver zabavnog karaktera, dizajn, oglaavanje, izdavanje knjiga i broura, kinematografska i video produkcija, scensko-izvoake delatnosti, radio i tv aktivnosti i dizajn i modno dizajniranje). Francuski koncept zasnovan je na znatno uem pojmu kulturnih industrija, koji je nastao 1944. godine pod okriljem kritike teorije Frankfurtske kole i njenih najznaajnijih predstavnika Teodora Adorna /Adorno, Theodor/ i Maksa Horkhajmera /Horkheimer, Max/. Iako se tada termin koristio u polemikom maniru kako bi oznaio nepomirljive suprotnosti izmeu kulture i ekonomije, a naroito antiprosvetiteljsko delovanje kulturnih industrija, danas se koristi da opie vezu izmeu njih. Drugaiji oblici u kojima se kultura proizvodi, razvija, konzumira i uiva u postindustrijskim drutvima, u odnosu na one oblike koji su postojali u prolosti, doprineli su da tokom 80-ih godina francuski istraivai i politiari prihvate koncept kulturnih industrija u jednom pozitivnijem smislu. Ameriki koncept imao je jak uticaj u Australiji, Kanadi, Meksiku i Singapuru. On je zasnovan na industrijama autorskog prava, a u prvi plan istie pravno-materijalni element u oblasti tzv. osnovnih delatnosti, dok se proizvodni lanac protee na delatnosti delimino zatiene autorskim pravima (npr. arhitekturu) i na delatnosti koje su srodne industrijama autorskog prava i koje proizvode komplementarne proizvode (npr. kompjutersku opremu, radio i tv opremu i aparate i sl). Nordijski koncept nastao je 1967. godine pod okriljem situacionistikog pokreta i njenog glavnog predstavnika Gi Debora /Debord, Guy/. Njegovo drutvo spektakla, Gerhard ulc /Schulz, Gerhard/ e transformisati u drutvo dogaaja koje e, nakon trideset godina, mnogi ekonomisti prihvatiti kroz koncept ekonomije doivljaja. Ekonomija doivljaja je meu poslednjim dominantnim fazama kroz koje prolazi ekonomija - od poljoprivredne proizvodnje, preko industrijske proizvodnje i ekonomije usluga do ekonomije doivljaja koja se zasniva na sadrajima ili proizvodima koji prouzrokuju odreeni doivljaj kod potroaa. Koncept ekonomije doivljaja zasniva se na tezi da je potroaima draa potronja doivljaja od potronje tradicionalnih dobara. Pin i Gilmor smatraju da su doivljaji etvrti element u ekonomici ponude, a javljaju se kada kompanija namerno koristi usluge kao pozornicu, a robu kao rekvizite, da bi pojedince ukljuila u itav proces. Na taj nain pojedinci kupujui doivljaj plaaju vreme uivajui u nizu nezaboravnih dogaaja koje kompanija reira (Pine J/Gilmore J, 1999; p. 2). Ekonomija doivljaja pomera teite sa proizvodnje na potronju, a ukljuuje i delatnosti koje stvaraju proizvode ija upotrebna vrednost zavisi od intenziteta simbolikog znaenja (npr. audio-vizuelne delatnosti, vizuelne umetnosti, diskografija, dizajn, modno dizajniranje i sl).

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

Iako i dalje ne postoji opte prihvaen koncept kreativnih industrija, postoje tenje da se njime obuhvati to ira oblast kreativnog stvaralatva. Poslednjih godina interesovanje za kreativne industrije koje vlada u Evropskoj Uniji pokrenulo je talas novih debata o opsegu ovog sektora. U tom smislu, dva pravca se mogu zapaziti: jedan, koji nudi definiciju kreativnih industrija u kontekstu statistikog evidentiranja (EUROSTAT), i drugi pravac, nastao kao rezultat integralne studije o ekonomici kulture u Evropi. Nae je miljenje da se najnovije shvatanje kreativnih industrija izloeno u potonjoj studiji moe prihvatiti kao najadekvatniji koncept sa aspekta dinaminosti kreativnog stvaralatva, njegove raznolikosti i heterogenosti. Naime, u zavisnosti od oblika finalnog autputa i naina simbolike proizvodnje moemo govoriti o tri stuba kreativnog sektora (KEA, 2007): Prvi stub ine kreativne aktivnosti neindustrijskog tipa. U ovu grupu spadaju: vizuelne umetnosti (umetniki zanati, vajarstvo, fotografija), izvoake umetnosti (pozorite, ples, festivali) i kulturno naslee (muzeji, biblioteke, arheoloke znamenitosti i arhivi); Drugi stub ine kreativne aktivnosti industrijskog tipa. U ovu grupu ubrajaju se tradicionalne delatnosti kulturnih industrija: kinematografija, radio i televizijske aktivnosti, video igre, diskografija i izdavatvo; Trei stub ine kreativno-poslovne aktivnosti. One predstavljaju oblast u kojoj se umetnika kreativnost koristi u stvaranju dodate vrednosti raznorodnim proizvodima i uslugama koje mogu, ali ne moraju, biti umetnike/kulturne prirode. U ovu grupu kreativnih aktivnosti spadaju: dizajn, arhitektura i oglaavanje. Smatramo da je najadekvatnije koristiti koncept kreativni sektor, koji najbolje moe obuhvatiti sve oblike kreativnog stvaralatva nezavisno od toga da li se radi o serijskoj, zanatskoj ili profesionalno-trinoj produkciji, time i otkloniti metodoloke nedoumice na polju sektorskih podela. Time bismo postigli potpuno sagledavanje makroekonomskih implikacija koje kreativni sektor ima na razvoj i uspeli da posmatramo kreativno stvaralatvo i umetniku praksu integralno, kao oblast u kojoj su aktivnosti i delatnosti povezane na osnovu kljunog resursa - umetnike kreativnosti. Napominjemo da pomenutoj definiciji kreativnog sektora treba pridodati i istraivanje i razvoj u prirodnim i drutvenim naukama, kao polje istraivanja i inovacija koje na razliite naine doprinosi bogaenju kreativnih dostignua. Umetnika kreativnost i istraivanje prepliu se u uzajamnoj stvaralakoj dinamici, a kroz transmisione mehanizme istraivanje i razvoj u velikoj meri postaju inspiracija i predmet kreativnog stvaralatva. 3. EKONOMSKI TRENDOVI U KREATIVNIM INDUSTRIJAMA U brojnim zemljama potvrena je potreba povezivanja ekonomske politike i politike razvoja kreativnih industrija. U zemljama jake trino-liberalne orijentacije esto se susreu stanovita da je politika razvoja
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

kreativnih industrija zapravo samo sektorska ekonomska politika. S druge strane, zemlje u kojima je sektor u kulturi tradicionalno graen uz jako prisustvo dravnog intervencionizma, politika razvoja kreativnih industrija posmatra se kao rezultat intersektorskog povezivanja kulture i ekonomije. Bez obzira na pristupe i istorijske okolnosti, izvesno je da kreativne industrije sve vie postaju osnova za ekonomski napredak, socijalnu integraciju i smanjenje siromatva. Sa metodoloke take gledita, polazna taka u analiziranju razvojnog doprinosa kreativnih industrija nije merenje kreativnosti, ve ispitivanje kako se kreativnost moe ekonomski valorizovati i transformisati u trinu robu. U tom smislu, kreativne industrije predstavljaju, uslovno reeno, industrijski sistem u kome se nematerijalni resursi transformiu kroz proces proizvodnje i distribucije u proizvode i usluge sa simbolikim vrednostima i socijalnim znaenjima. Stoga, stvaranje bogatstva u kreativnoj ekonomiji mnogo manje zavisi od investiranja u tehnologije i opremu, nego od sposobnosti jedne nacije da neprestano obogauje postojee sadraje i stvara nove oblike iroko distribuiranih sadraja (Venturelli, Sh, 2002; p. 7). Kreativne industrije postaju vodei segment globalne ekonomije, a njihov doprinos formiranju svetskog BDP neprestano raste. Procenjuje se da one uestvuju sa 7 odsto u stvaranju svetskog BDP i da se u ovom sektoru ostvaruje rast BDP od 5 odsto godinje (UNCTAD, 2004; p. 3). Kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou kreativne industrije pojedinih zemalja predstavljaju glavne generatore njihovog ekonomskog razvoja. Uee kreativnih industrija u bruto domaem proizvodu kree se od 2,8 odsto u Singapuru do 7,9 odsto u Velikoj Britaniji, a prosean godinji rast bruto domaeg proizvoda ovog sektora kree se od 7 odsto u SAD do 13,4 odsto u Singapuru (Center for Cultural Policy Research, 2003; pp. 213215). U kreativnom sektoru na nivou EU (25) zaposleno je oko 4,7 miliona lica, to ini 2,5 odsto ukupnog broja zaposlenih u Evropskoj Uniji. U periodu od 1999. do 2003. godine prosean rast prometa u kreativnom sektoru je iznosio oko 5,4 odsto, a u 2003. godini vrednost realizovanog prometa iznosila je oko 636 milijardi evra. Kreativni sektor uestvuje u stvaranju BDP EU (25) sa oko 2,5 odsto, a najslikovitiji prikaz o relativnom znaaju kreativnog sektora za razvoj evropske ekonomije pokazuju podaci o ueu drugih sektora u stvaranju BDP. Tako, u 2003. godini hemijska industrija i industrija papira su uestvovale sa 2,3 odsto u stvaranju BDP EU (25), a graevinarstvo sa 2,1 odsto (KEA, 2007).

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

Tabela 1: Ekonomske performanse kreativnog sektora u Evropi, 2003/2004. god.

promet /prihodi od prodaje (mil. evra) Austrija Belgija Danska eka Estonija Finska Francuska Nemaka Grka Maarska Italija Litvanija Poljska Portugalija Slovaka Slovenija panija vedska UK Bugarska Rumunija 14.603 22.147 10.111 5.577 612 10.677 79.424 126.060 6.875 4.066 84.359 759 6.235 6.358 2.498 1.771 61.333 18.155 132.682 884 212 uee CS u stvaranju BDP (odsto) 1,8 2,6 3,1 2,3 2,4 3,1 3,4 2,5 1 1,2 2,3 1,7 1,2 1,4 2 2,2 2,3 2,4 3 1.2 1.4

Drava

Prosean godinji rast prometa/prodaje (%) 5,4 5,2 2,7 15,5 11,5 7,1 6,7 4,9 5,4 17,1 5,3 5,1 6,1 10,6 3,9 17,9 10,5 7,8 6,6 13,8 10,2

Broj zaposlenih (u 000)

Stopa profitabilnosti (2003)

79.1 93.5 80.6 89.4 18.6 77.6 496.3 957 97.4 80.6 466.9 28.9 230.8 76.2 28.7 28.7 379 135.5 883.3 np. np.

6,6 10,4 7,1 12,4 10,2 11,3 10,8 8,7 10 7,4 8,8 11,9 6 9,4 6,9 10,3 8 9,9 8,7 7,7 15,4

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

SRBIJA (2005. godina) Kreativne industrije Kreativni sektor

3 2

809 843

np. 1,5

25 25

29 41

7,78 7,34

Izvor: Economy of Culture in Europe (2007), KEA & European Commission, pp. 66, 68, 80 i 104; obraun autora.

Kao to se moe primetiti, kreativni sektor predstavlja znaajnu ekonomsku snagu velikih zemalja, a meu njima se posebno izdvajaju UK i Nemaka. Kreativni sektor etiri najvee zemlje (Nemaka, UK, Francuska i panija) uestvuje sa oko 75 odsto u stvaranju BDP celokupnog kreativnog sektora na nivou EU. Kreativni sektor se danas razvija uporedo sa brzim i naglim promenama u kulturnoj infrastrukturi, organizaciji umetnikog stvaralatva i simbolike komunikacije. Najrazvijenije zemlje vrlo sofisticirano koriste razvojne poluge kreativne ekonomije, fleksibilno prilagoavajui preduzea i kompanije novim zahtevima globalne simbolike proizvodnje. Visoke investicije u kreativni sektor, podsticanje odrivog preduzetnitva u kulturi i visoki nivo profesionalizma postaju imperativi opstanka u kreativnoj ekonomiji. Meutim, nisu sva drutva podjednako spremna da odgovore novim zahtevima kreativne ekonomije pa je uoljivo da se proizvodni procesi u domenu sadraja i simbolikih poruka koncentriu u razvijenim zemljama gde nove tehnologije i institucionalni okviri omoguuju kreativnu produkciju, dok se manje razvijene zemlje, kao i zemlje u tranziciji jo uvek nalaze na marginama lanca vrednosti u kreativnom sektoru omoguujui preteno proizvodnju materijalnih dobara neophodnih za kreativnu produkciju. Dinamine strukturne promene deavaju se i na polju meunarodne razmene kreativnim dobrima i uslugama. Vrednost svetskog izvoza kreativnih dobara i usluga dostigla je 424,2 milijarde dolara u 2005. godini to je inilo oko 3,4 odsto ukupnog svetskog izvoza (UNDP, 2008).

Prikazane veliine za kreativne industrije obuhvataju sledee delatnosti: izdavatvo i tampu, radio i televizijske delatnosti, filmsku industriju, reklamnu industriju i diskografiju. 3 Prikazane veliine za kreativni sektor obuhvataju sledee delatnosti: kreativne industrije, delatnost zatite kulturnih dobara (muzeji, arhivi, biblioteke), umetniko stvaralatvo i scensku umetnost i ostale zabavne aktivnosti umetnike prirode. Radi metodoloke uporedivosti sa pokazateljima na nivou EU iz obuhvata kreativnog sektora u Srbiji iskljueni su pokazatelji koji se odnose na istraivanje i razvoj u prirodnim i drutvenim naukama.

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

Tabela 2: Struktura spoljnotrgovinske razmene, 2005. godina IZVOZ UKUPNO Umetniki predmeti i rukotvorine Audiovizuelni proizvodi Dizajn Muzika Novi mediji Izdavatvo Vizuelne umetnosti svet 335,494 23,244 0,664 218,173 14,924 12,035 44,304 22,149 razvijene zemlje 196,109 9,118 0,592 112,595 13,424 6,471 36,593 15,651 razvijene zemlje 282,558 20,174 0,526 184,052 13,737 10,718 34,740 18,610 zemlje u razvoju 136,231 13,881 0,055 102,413 1,412 5,508 6,567 6,395 zemlje u razvoju 60,759 4,390 0,116 39,257 2,413 2,465 9,735 2,382 zemlje u tranziciji 3,154 0,137 0,002 1,735 0,063 0,050 1,096 0,071 zemlje u tranziciji 7,568 0,527 0,007 5,119 0,269 0,220 1,308 0,118

UVOZ UKUPNO Umetniki predmeti i rukotvorine Audiovizuelni proizvodi Dizajn Muzika Novi mediji Izdavatvo Vizuelne umetnosti

svet 350,884 25,091 0,650 228,428 16,419 13,402 45,783 21,111

Izvor: Creative Economy Report 2008, UNDP, pp. 108-109.

U svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni kreativnim dobrima razvijene zemlje su neto izvoznici audiovizuelnih proizvoda i proizvoda u domenu izdavatva, dok su zemlje u razvoju neto izvoznici dizajna, umetnikih predmeta i rukotvorina. Nepovoljnu poziciju u svetskoj razmeni generalno zauzimaju zemlje u tranziciji koje su neto uvoznici svih grupa kreativnih proizvoda. U svetskom izvozu razvijene zemlje uestvuju sa 58 odsto; zemlje u razvoju sa 41 odsto, dok zemlje u tranziciji uestvuju sa 1 odsto. Struktura svetskog izvoza kreativnih dobara kod zemalja u razvoju, iako je povoljna, ne prikazuje realnu poziciju svih zemalja u ovoj grupi. Naime, treba imati u vidu da izvoz kreativnih dobara iz Kine i Hong Konga predstavlja oko 26 odsto svetskog izvoza i oko 65 odsto izvoza zemalja u razvoju. Prema tome, kada se izuzme njihovo uee u
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

izvozu, zemlje u razvoju zauzimaju znaajno nepovoljniju poziciju, uestvujui sa oko 15 odsto u ukupnom svetskom izvozu kreativnih dobara. ini se interesantnim napomenuti da Kina, Italija, Hong Kong, SAD, Nemaka i Velika Britanija predstavljaju est vodeih izvozno orijentisanih zemalja koje uestvuju sa oko 50 odsto u ukupnom svetskom izvozu kreativnih proizvoda (UNDP, 2008; p.110). U svetskoj spoljnotrgovinskoj razmeni, kao to smo ve pomenuli, zemlje u tranziciji belee uee od samo 1 odsto u svetskom izvozu, i tek oko 2 odsto u svetskom uvozu kreativnih dobara. Ukoliko se posmatra trite kreativnih dobara zemalja u tranziciji koje pripadaju Jugo-Istonom evropskom bloku (Ruska Federacija, Bosna i Hercegovina, Belorusija, Hrvatska, Ukrajina, Srbija, Crna Gora, Jermenija, Moldavija, Albanija i Makedonija) vie od 50 odsto izvoza potie iz Ruske Federacije, dok Srbija uestvuje sa 3,5 odsto u ukupnom izvozu zemalja u tranziciji. Iako je izvoz kreativnih dobara iz Srbije povean sa 46 miliona dolara u 2000. godini na 111 miliona dolara u 2005. godini, u istom periodu je ostvaren i brz rast uvoza sa 55 miliona dolara u 2000. godini na 296 miliona dolara u 2005. godini. I pored povoljnih ekonomskih performansi kreativnog sektora, o emu e biti vie rei u nastavku teksta, evidentno je da Srbija postaje sve vei neto uvoznik kreativnih dobara, a debalans izmeu izvoza i uvoza se sve vie produbljuje. Na primer, u 2000. godini spoljnotrgovinski deficit iznosio je 9 miliona dolara, a 2005. godine bio je za 20 puta vei (oko 185 miliona dolara). U strukturi izvoza najvee je uee izvoznih prihoda od dizajna (modni dizajn, grafiki dizajn, dizajn enterijera) i to sa oko 73 miliona dolara, dok je skoro zanemarljivo uee prihoda od izvoza audiovizuelnih proizvoda. S druge strane, u strukturi uvoza skoro 62 odsto ini uvoz dizajna, 10 odsto uvoz muzikih proizvoda, 22 odsto uvoz proizvoda u domenu izdavatva (knjige, novine, publikacije itd), dok ostalih 6 odsto uvoza otpada na ostala kreativna dobra (UNDP, 2008; pp. 288-291). Nepovoljni podaci o poziciji Srbije na svetskom tritu kreativne proizvodnje, ukljuujui i zaostajanje ostalih zemalja u tranziciji, odslikavaju strukturnu neprilagoenost svetskim standardima, ali i injenicu da se kreativnoj proizvodnji ne pridaje dovoljan znaaj, a jo manje prua podrka za plasman na inostrana trita. Gledajui unazad na ekonomski razvoj koji su tokom poslednje decenije dostigle neke zemlje, zapaa se da je u njima dolo do promene politika upravljanja kreativnim resursima i usvajanja novih modela i praksi upravljanja kreativnim stvaralatvom. Stavljajui u odgovarajue odnose ekonomske potrebe i kreativno stvaralatvo i pronalazei odgovarajua organizaciona reenja, zemlje poput Kine, Turske, Hong Konga, Nemake uspele su da merama aktivne politike doprinesu razvoju, ekonomskoj efikasnosti i konkurentnosti kreativnog sektora i poboljaju svoju ekonomsku i spoljno-trgovinsku poziciju.

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

4. KREATIVNE INDUSTRIJE U SRBIJI U naoj zemlji interesovanje za kreativne industrije u akademskim krugovima pojavilo se tokom 90-ih godina, radovima Milene Dragievi ei u domenu podsticanja preduzetnitva u kulturi, razvoja industrije kulture i uvoenja trinih principa u podruje kulture. Koreni razmatranja kreativnih industrija bili su vezani sa francusku socioloku kolu i pojam kulturnih industrija, a u irem znaenju, cela oblast industrije kulture nazvana je preduzetnikom kulturom, ak posmatrana kao oblast u kojoj se kreativni stvaraoci ukljuuju u ire poslovne okvire svojstvene duhu tadanjeg vremena - fabrike i preduzea (Dragievi ei M, 1999). Milena Dragievi ei i B. Stojkovi objanjavaju industrije kulture u kontekstu serijski organizovanog naina proizvodnje kulturnih dobara i usluga, a klasifikuju ih na osnovu vrste proizvoda, naina proizvodnje i potronje. Oni navode da u industrije kulture spadaju: serijski umnoena umetnika dela (koja se mogu kupiti u vidu predmeta ili u vidu doivljaja), emitovana umetnika dela ili kulturni programi, muziki instrumenti, ureaji za snimanje i reprodukciju umetnikih dela i potroni materijal neophodan u procesu umetnikog stvaranja ili prilikom proizvodnje umnoavanih dela (Dragievi ei M/Stojkovi B, 2003; s. 233-234). U njihovim radovima uloga i znaaj industrija kulture razmatra se sa aspekta mogunosti kulturnog razvoja i difuzije kulturnih i umetnikih vrednosti. Za razvoj kreativnih industrija jedne zemlje najvanije je da poseduje razvijeno i konfigurisano tzv. jezgro razliitih lanaca vrednosti, odnosno delatnosti koje su primarno usmerene na produkciju simbolikih sadraja (izdavanje knjiga, broura, novina, asopisa, kinematografska i video produkcija, izdavanje zvunih zapisa i sl). Tokom 2006. godine uvodi se novi nain miljenja i rezonovanja u domenu kreativnih industrija svojstven savremenim tendencijama u strunim krugovima i poslovnoj praksi. Studijom Kreativne industrije: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji koja je bila rezultat jednogodinjeg projekta iniciranog od strane Britanskog saveta u Beogradu, polje kreativnog stvaralatva poinje da se razmatra u jednoj drugaijoj drutveno-ekonomskog perspektivi svojstvenoj savremenim shvatanjima kreativnog stvaralatva i simbolike produkcije. U kreativnim industrijama Srbije zaposleno je 29.413 lica, to ini 1,9 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Meutim, prava slika o zaposlenosti u kreativnim industrijama ne moe se sagledati samo na osnovu konvencionalnih metoda praenja zaposlenosti koje se primenjuju u statistici. Zapoljavanje u kreativnim industrijama je fleksibilno i esto projektno orijentisano (stvaraoci se anagauju po pojedinanom projektu). Znaajan je broj samostalnih umetnika, pa i oni ine deo ukupne slike o zaposlenosti. S obzirom na to, radi

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

dobijanja potpunije slike o zaposlenosti u kreativnim industrijama treba ukljuiti i samostalne umetnike kojih ima oko 1.700 u Srbiji. Najvei broj zaposlenih je u oblasti izdavatva i tampe (oko 61 odsto ukupnog broja zaposlenih u kreativnim industrijama), kao i u oblasti radio i televizijskih aktivnosti (oko 30 odsto ukupnog broja zaposlenih u kreativnim industrijama), dok je najmanji u diskografiji (oko 0,73 odsto ukupnog broja zaposlenih u kreativnim industrijama). Ukoliko, pak, posmatramo kreativni sektor u irem smislu, zaposlenost je jo vea. Naime, kreativni sektor koji osim kreativnih industrija, obuhvata jo i delatnost zatite kulturnih dobara (muzeji, arhivi, biblioteke), umetniko stvaralatvo, scensku umetnost, ostale zabavne aktivnosti umetnike prirode i istraivanje u prirodnim i drutvenim naukama zapoljava 49.372 lica, to ini oko 3,2 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Za razvoj kreativnih industrija jedne zemlje najvanije je da poseduje razvijeno i konfigurisano tzv. jezgro razliitih lanaca vrednosti, odnosno delatnosti koje su primarno usmerene na produkciju simbolikih sadraja (npr. izdavanje knjiga, broura, novina, asopisa, kinematografska i video produkcija, izdavanje zvunih zapisa i sl). Kao to smo napomenuli, na svetskom tritu simbolike produkcije manje razvijene zemlje mahom se nalaze na marginama trita bavei se preteno proizvodnjom materijalnih dobara neophodnih za kreativnu produkciju. Preliminarna analiza pokazuje da je trenutna struktura kreativnih industrija zadovoljavajua, naroito sa aspekta koncentracije aktivnosti koje su usko povezane sa stvaranjem sadraja (aktivnosti povezane sa stvaranjem sadraja ine oko 65 odsto aktivnosti kreativnih industrija, dok logistika i distributivna podrka ine oko 35 odsto ukupnih aktivnosti kreativnih industrija). Meutim, radi premoavanja rizika poslovnih aktivnosti evidentno je da su neki lanci vrednosti u velikoj meri integrisani, kao to je sluaj sa radio i televizijskim aktivnostima. Visok stepen integracije znai da preduzea koja pripadaju datoj grupi delatnosti pokrivaju vei deo aktivnosti u lancu vrednosti. U radio i televizijskim aktivnostima veliki je broj preduzea koji pokriva celokupan proizvodni proces karakteristian za medijsku delatnost od proizvodnje do emitovanja programa, a mali je broj onih preduzea koja se bave samo proizvodnjom ili emitovanjem programa. Nedostatak specijalizacije u naim uslovima moe se smatrati i ograniavajuim faktorom koji nepovoljno utie na konkurentnost datih grana na meunarodnom tritu. S druge strane, postoje lanci vrednosti u kojima je izraen visok stepen separacije aktivnosti, ali u kojima su odreene aktivnosti u velikoj meri zavisne jedna od druge (npr. izdavatvo i tampa), pa razvoj jedne grupe aktivnosti presudno utie na razvoj druge grupe aktivnosti u istom lancu vrednosti. Separacija aktivnosti moe povoljno uticati na konkurentnost pojedinih aktivnosti na savremenom meunarodnom tritu.
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

Tabela 3: Ekonomske performanse kreativnog sektora u Srbiji, 2005. god. Stopa neto dobiti (2005) Stopa neto dobiti (2004)

Prihodi od prodaje

zaposlenih

Broje preduzea

Broj

DELATNOST

(u 000 ) 95.799

Neto dobit (u 000 )

IZDAVATVO I TAMPA Izdavanje knjiga Izdavanje novina Izdavanje asopisa i periodike Ostala izdavaka delatnost tampanje novina Ostale delatnosti tampanja (npr. knjiga) Knjigovezaki i zavrni radovi Reprodukcija i slaganje Ostale aktivnosti u vezi sa tampanjem UKUPNO DISKOGRAFIJA Izdavanje zvunih zapisa Reprodukcija zvunih zapisa UKUPNO FILMSKA INDUSTRIJA Kinematografska i video proizvodnja Kinematografska i video distribucija Prikazivanje filmova Reprodukcija video zapisa 147 42 22 4 383 239 342 5 15.781 16.286 3.543 195 1.902 2.116 250 6 9,23 11,46 5,89 2,62 8,67 6,53 2,71 2,71 50 13 63 168 45 213 13.775 7.639 21,414 2.546 1.929 4.475 17,28 25,07 19,95 8,4 8 8,27 468 134 123 110 32 3.789 4.494 958 618 1.579 13.950 11.916 9.031 1.229 722 12,98 5,80 20,23 2,92 1,60 9,35 1,41 20,45 2,21 2,77

172.414 40.268 37.938 31.567

519 34 10

5.024 255 54

132.420 4.510 1.434

12.183 321 212

8,54 6,49 11,75

3 4,45 5,84

136 1.566

1.213 7.984

17.677 534,027

677 50.241

3,68 8,20

3 5,6

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

UKUPNO RADIO I TELEVIZIJA Radio i televizijske aktivnosti UKUPNO REKLAMNA INDUSTRIJA Reklama i propaganda UKUPNO ARHITEKTURA Urbani dizajn, arhitektura UKUPNO KREATIVNE INDUSTRIJE Istraivanje u prirodnim i drutvenim naukama Muzeji, zaviajne zbirke Arhivi Biblioteke Zatita kulturnih dobara Profesionalna i deija pozorita Ostale multidisiplinarne organizacije kreativnog sektora KREATIVNI SEKTOR
4

215

969

35,805

4.274

9,82

6,59

301 301

8.642 8.642

84.014 84,014

1.511 1.511

0,94 0,94

0,68 0,68

97 97

1.241 1.241

125.830

14.614 14.614

11,61 11,61

10,95 10,95

125.830

na. na. 2.242

364 364 29.413

8.371 8.371 809.461

(310) (310) 74.805

(3,4) (3,4)

163 129 38 159 28 51

7.794 2.029 622 1.574 1.201 2.845

97.673 1.231 523 1.054 8.329 14.005

5.563 421 (167) (5) (124) 399

4,39 2,53 (2,86) (0,03) (0,76) 1

na. 2.810

2.194 47.672

9.172 941.448

(406) 80.486

(1)

Izvor: Privredna komora Srbije, 2006; Statistiki godinjak Srbije, 2006. i 2007.

Slino mnogim drugim zemljama u tranziciji i kreativne industrije u Srbiji nastaju i razvijaju se u gradovima, pri emu centralni znaaj ima Beograd. Regionalni razmetaj infrastrukture, kao i regionalna distribucija i potronja kreativnih proizvoda ukazuju da se na prostoru Beograda razvija zapravo mikro regija kreativnih
4

Oblast reklame i propagande ukljuuje oglasne agencije, agencije za istraivanje trita i javnog mnenja, agencije za spoljno oglaavanje, sajamske agencije i agencije za sportski marketing. 5 Kod reklame i propagande korieni su podaci o ukupnom prihodu. Smatramo da je ovo prihvatljiva mera za sagledavanje njihovog ekonomskog potencijala, s obzirom na to da se najvei deo prihoda ostvaruje na tritu odnosno od prodaje, pa je razlika izmeu ukupnog prihoda i prihoda od prodaje zanemarljiva za potrebe izrade uporednog pregleda u tabeli br. 3.
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

industrija, koja se od ostalih regiona razlikuje i po stepenu razvoja i po karakteru kulturne infrastrukture. Tako je, na primer, skoro celokupna filmska industrija koncentrisana na teritoriji Beograda (oko 86 odsto), dok se na ostaloj teritoriji Srbije nalazi preostalih 14 odsto registrovanih subjekata u oblasti filmske industrije (Novi Sad 9 odsto, ostali gradovi 5 odsto). Slino je i sa scenskom i reklamnom delatnou, kao i diskografijom, dok su manje razlike vidljive u prostornoj disperziji infrastrukture u muzejskoj delatnosti, izdavatvu i medijskoj delatnosti. U oblasti kreativnih industrija posluje 2.242 preduzea, to ini 3 odsto ukupnog broja aktivnih firmi u Srbiji. Najvei broj preduzea posluje u sektoru izdavatva i tampe (oko 70 odsto), dok je najmanji broj u diskografiji (oko 3 odsto). Prosean broj zaposlenih po preduzeu je oko 13 lica, to ukazuje da je najvei broj malih preduzea. Meutim, distribucija preduzea po sektorima je razliita. Tako u diskografiji dominiraju mikro preduzea koja zapoljavaju u proseku po 3 lica. U sektoru izdavatva i tampe, kao i reklamnoj industriji dominiraju mala preduzea sa proseno 11-13 zaposlena lica. Sa aspekta veliine, specifina distribucija preduzea moe se susresti jedino u radio i televizijskim aktivnostima. Na jednoj strani, nalazi se nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom, koje angauju oko 65 odsto ukupnog broja zaposlenih, dok na lokalne televizije otpada ostalih 40 odsto ukupnog broja zaposlenih u radio i televizijskim aktivnostima. Ostale delatnosti koje smo analizirali kao deo kreativnog sektora belee neto viu distribuciju zaposlenosti i to u proseku oko 32 zaposlena po organizaciji. I u ovom delu kreativnog sektora distribucija zaposlenosti je razliita u zavisnosti od granske pripadnosti organizacija (npr. u scenskim delatnosti je proseno zaposleno oko 55 osoba, u istraivanju i razvoju oko 48, u muzejima oko 15 osoba itd) U analizi ekonomskih performansi najbolji pokazatelj prodajne sposobnosti i trine odrivosti je vrednost prihoda od prodaje. Ovaj pokazatelj belei najveu vrednost u sektoru izdavatva i tampe (534 miliona evra), dok je najmanji u diskografiji (21,5 milion evra). U sektoru kreativnih industrija realizovano je 809 miliona evra prihoda od prodaje, a u prihodima od prodaje najvee je uee izdavatva i tampe (oko 66 odsto), dok je najmanje uee diskografije (2,7 odsto). U proseku, neto dobit po radniku na nivou kreativnih industrija iznosi oko 2.585 evra godinje. U diskografiji ovaj pokazatelj iznosi godinje 21.000 evra, u filmskoj industriji oko 4.410 evra, radio i televizijskim aktivnostima oko 174 evra, reklami i propagandi oko 11.775 evra godinje itd. Predmet analize ekonomskih performansi kreativnih industrija nisu bila preduzea koja su ostvarila gubitak u posmatranom periodu. Ovaj pristup primenjen je zbog meovite strukture vlasnitva u kreativnim industrijama, pa se ostvareni gubici mogu pripisati pre neefikasnosti koja proizilazi iz vlasnitva (dravnog),
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

nego loim trinim performansama. Ovo najbolje potvruje sledea ilustracija: u 2004. godini, u oblasti kinematografije i video proizvodnje ostvaren je gubitak na nivou grane od 1,45 miliona evra, a samo gubici AVALA filma i TERA filma iznosili su oko 1,28 miliona evra (oko 90 odsto ostvarenog gubitka na nivou grane). Prosena stopa profitabilnost kreativnih industrija u 2005. godini iznosila je 7,7 odsto, a u odnosu na prethodnu godinu ostvaren je rast profitabilnosti od 2,43 odsto. Moemo zapaziti da su profitne stope manje u onim granama gde dominira dravna svojina (npr. prikazivanje filmova, radio i televizijske aktivnosti, tampanje novina), nego u delatnostima u kojima dominiraju preduzea u privatnoj svojini. Prikazane performanse kreativnih industrija su znatno iznad proseka privrede. Tako je na primer prosena stopa profitabilnosti u 2004. godini na nivou celokupne privrede iznosila 3,75 a na nivou kreativnih industrija 5,53 odsto. Znatno loije performanse pokazuju ostale organizacije (ustanove) koje posluju u oblasti kreativne produkcije. Mahom su to delatnosti kreativne produkcije u kojima dominira dravna svojina (tzv. dravni sektor u kulturi) i koje jo nisu u potpunosti prilagodile svoje poslovanje trinim uslovima. Sem muzeja, scenskih delatnosti i istraivanja i razvoja koje belee skromnu rentabilnost, sve ostale delatnosti se nalaze na granici gubitaka i pored visokog uea dravnih subvencija. Zaraivaka mo rentabilnijih grana je takoe skromna. Istraivanje i razvoj belee oko 715 evra neto dobiti po zaposlenom, u muzejskoj delatnosti neto dobit po zaposlenom iznosi oko 209 evra, dok je u scenskoj delatnosti ovaj pokazatelj neto nii i iznosi oko 140 evra. U 2005. godini uee kreativnog sektora u formiranju bruto domaeg proizvoda iznosilo je neto manje od 1,5 odsto, od ega su izdavatvo, tampa i diskografija uestvovale sa 0,52 odsto, a ostale delatnosti kreativnog sektora sa oko 1 odsto. Dosta skromno uee kreativnog sektora u generisanju BDP moe se jednim delom pripisati i ogranienom tritu na koje se plasiraju proizvodi kreativnog sektora. Moe se proceniti da se oko 95 odsto kreativne produkcije plasira na domaem tritu, dok ostatak kreativne produkcije (5 odsto) doivljava svoj plasman na tritima bivih jugoslovenskih republika i drugih evropskih zemalja. Ukoliko u analizu kreativnih industrija uvedemo prostornu dimenziju, moemo uoiti odreene mikro regije kreativne produkcije i njihovu specifinu strukturu. U skladu sa tim, uoava se nekoliko mikro regija kreativnih industrija - Beograd, Novi Sad i Ni, a na osnovu empirijskog istraivanja iz Direktorijuma

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

kreativnog sektora jugozapadne i delom sredinje Srbije6 (Strategic Marketing & Academica Group, 20072008) moe se uoiti formiranje jo jedne mikroregije kreativnih industrija i to u jugozapadnoj Srbiji.
Struktura kreativnog sektora u Beogradu, 2005/2006 god.

bioskopi filmska i video produkcija filmska i video distribucija diskografija izdavatvo advertajzing radio i tv kulturno naslee arhivi biblioteke scenska delatnost dizajn istraivanje i razvoj ostalo

Struktura kreativnog sektora u Novom Sadu, 2005/2006. god.

bioskopi filmska i video produkcija filmska i video distribucija diskografija izdavatvo advertajzing radio i tv kulturno naslee arhivi biblioteke scenska delatnost dizajn istraivanje i razvoj ostalo

Struktura kreativnog sektora jugozapadne i dela sredinje Srbije (Uice, aak, Kraljevo), 2007.

Videti drugu knjigu ovog izdanja (Mad Marx - Kreativan kapital Srbije) Direktorijum kreativnog sektora regiona Uice aak Kraljevo; Beograd, 2009.
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

bioskopi multimedija oglaavanje, marketing kulturno naslee logistika podrka kreativnom sektoru dizajn umetniko i scensko stvaralatvo muzika produkcija izdavatvo radio i tv ostalo

Ekonomski razvijenije regije, poput Beograda, karakterie koncentracija proizvodnih procesa u domenu sadraja i simbolike produkcije (vie od 70 odsto kreativnih delatnosti koje se bave produkcijom sadraja koncentrisane su u Beogradu), dok je kreativni sektor u ostalim mikro regijama vrlo diversifikovan, sa tendencijom da se veina subjekata orijentie ka logistikim aktivnostima u okviru lanca vrednosti kreativnog sektora (npr. usluge raunovodstva i logistike podrke kreativnom sektoru, oglaavanje i medijska promocija itd). Struktura kreativnog sektora u Beogradu pokazuje izrazitu dominaciju izdavatva, advertajzinga, dizajna, filmske i video produkcije i istraivanja i razvoja, a ove delatnosti uestvuju sa vie od 70 odsto u ukupnoj aktivnosti kreativnog sektora. Slinu strukturu ima i kreativni sektor u Novom Sadu gde su preteni izdavatvo, dizajn, filmska i video produkcija i multidisciplinarne organizacije kreativne produkcije (ove aktivnosti ine vie od 65 odsto ukupne aktivnosti kreativnog sektora). Struktura kreativnog sektora jugozapadne Srbije, odnosno tri centra okruga7, koja bismo mogli nazvati centrima kreativne produkcije ove mikro regije (Uice, Kraljevo i aak) vrlo je diversifikovana. U njenoj strukturi dominiraju sa oko 40 odsto aktivnosti koje se uslovno mogu nazvati logistikom podrkom kreativnom sektoru. Tek neto vie od 25 odsto ine aktivnosti koje su usko povezane sa kreativnom produkcijom. Ovi rezultati nisu zauujui, kada se ima u vidu nivo investicija u kreativnu produkciju, ogranieno trite, visok poslovni rizik, nepostojanje finansijskih i nefinansijskih programa podrke i sl. Napomenimo i to da kreativni sektor ovog dela Srbije ini oko 155 pravnih lica, to predstavlja oko 1,2 odsto ukupnog broja aktivnih privrednih subjekata u ovoj mikro regiji.
7

Zlatiborski, Moraviki i Raki

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

Kreativni sektor jugozapadne Srbije, moemo zakljuiti, nalazi se u fazi inkubacije i institucionalizacije. Iako je u njegovoj strukturi podjednako zastupljeno uee pojedinaca koji se samostalno bave kreativnim poslovima (46,8 odsto) i organizacija (53,2 odsto), u znaajno veoj meri, neinstitucionalizovani oblici kreativnih aktivnosti (samostalno bavljenje kreativnim poslovima) imaju duu tradiciju, pa ih moemo smatrati nukleusom razvoja kreativnog sektora. Prosean broj zaposlenih u kreativnom sektoru je 14 osoba, s tim to oko 58 odsto preduzea predstavlja tipina mikro preduzea sa prosenim brojem zaposlenih do 5 osoba (oko 33 odsto preduzea imaju do dve stalno zaposlene osobe, a oko 25 odsto preduzea ima 2-5 zaposlenih osoba). Na osnovu podataka o zaposlenosti procena je da institucionalizovani deo kreativnog sektora upoljava u proseku oko 1.750 osoba, pri emu se vea zaposlenost moe oekivati u delatnostima kreativnog sektora koji je u dravnom vlasnitvu, a znaajno fleksibilnije zapoljavanje u delu kreativnog sektora koji je u privatnom vlasnitvu. Uee kreativnog sektora u ukupnoj zaposlenosti ove mikro regije iznosi oko 2,8 odsto. Imajui u vidu specifinu prirodu zapoljavanja u kreativnom sektoru, pravi efekti zapoljavanja u kreativnom sektoru mogu se sagledati tek ako se u analizu ukljue i honorarno angaovani saradnici. U kreativnom sektoru jugozapadne Srbije godinje se honorarno angauje od 5 do 10 osoba po organizaciji, a procena je da se na nivou celokupnog kreativnog sektora godinje dodatno angauje od 625 do 1.250 osoba honorarno, u zavisnosti od prirode i obima kreativne produkcije. Ukoliko se podaci o kreativnom sektoru jugozapadne Srbije uporede sa istim pokazateljima za Beograd (Social Actors In Transformation, Belgrade - SAIT.bg, 2005) moe se uvideti da su slini oblici i struktura zaposlenosti u obe mikro regije. Na teritoriji Beograda prosean broj zaposlenih je 11 osoba, s tim to je najvei broj mikro preduzea (oko 54 odsto) sa prosenim brojem zaposlenih do 3 osobe. Znaajno odstupanje postoji u veliini godinjeg angaovanja honorarnih saradnika. Na teritoriji Beograda ovaj

pokazatelj iznosi od 3 do 20 osoba, to se moe objasniti veim obimom kreativne produkcije, koja nije stalnog karaktera. Kao to smo napomenuli, kreativni sektor jugozapadne Srbije nalazi se u fazi institucionalizacije i konfigurisanja, a na ovaj zakljuak nas upuuju i podaci o prosenoj duini poslovanja u kreativnom sektoru. Tako, oko 25 odsto organizacija u kreativnom sektoru ovog dela Srbije posluje manje od 5 godina, dok je na teritoriji Beograda uee organizacija koje posluju manje od 5 godina oko 19 odsto. U kreativnom sektoru Beograda najvee je uee organizacija koje posluju u proseku od 5 do 10 godina i to oko 43 odsto, dok je u kreativnom sektoru jugozapadne Srbije najvei broj organizacija koje posluju vie od 10 godina i to 56 odsto. Naravno, ovi podaci moraju se uzeti sa odreenom dozom rezerve, zbog razlika u
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

strukturi uzoraka na kojima je vreno istraivanje u obe mikro regije. Ipak, naelno se moe zakljuiti da je intenzitet konkurencije u kreativnom sektoru znaajno vii u jugozapadnoj Srbiji, u odnosu na Beograd, s obzirom na to da je vei broj ulaska novih konkurenata u poslednjih pet godina. Trite za plasman usluga i proizvoda kreativnog sektora jugozapadne Srbije je visoko lokalizovano, pri emu organizacije u veoj meri ostvaruju prihod na lokalnim i regionalnim tritima, dok su mnogo manje orijentisane na nacionalno i meunarodno trite. S druge strane, samostalni kreativni stvaraoci su fleksibilniji, i mahom usmereni na ostvarivanje prihoda na nacionalnom i meunarodnom tritu. Ove razlike se mogu pripisati nedovoljnom iskustvu organizacija u bavljenju kreativnim poslovima, za razliku od pojedinaca koji se kreativnim poslovima bave od 10 do 20 godina. Zaraivaka snaga kreativnog sektora jugozapadne Srbije je relativno skromna. Oko 42 odsto organizacija u kreativnom sektoru ostvaruje godinje prihode do 20.000 evra, 29 odsto prihode vee od 20.000 evra, a 8 odsto do 1.000 evra, pri emu je srednja vrednost godinjih prihoda oko 13.250 evra. Poreenja radi, organizacije kreativnog sektora koje su analizirane na teritoriji Beograda pokazuju znaajno veu zaraivaku sposobnost najvei broj organizacija (oko 49 odsto) ostvaruje prosene godinje prihode u intervalu od 12.500 evra do 62.500 evra, dok proseni godinji prihod posmatranog uzorka kreativnog sektora gravitira na nivou od oko 46.250 evra. Ovde treba napomenuti da je uzorak za analizu kreativnog sektora na teritoriji Beograda bio meovitog karaktera i veoma mali, pa pomenuti pokazatelji mahom odslikavaju zaraivaku sposobnost hibridnih organizacionih oblika u kreativnom sektoru (NVO, kreativnih udruenja, kooperativa, preduzetnika u kreativnom sektoru i sl), to nam se i ini adekvatnim za poreenje sa pokazateljima zaraivake snage kreativnog sektora jugozapadne Srbije. Prosena godinja primanja samostalnih kreativnih stvaralaca u jugozapadnoj Srbiji (oko 68 odsto) ne prelaze 5.000 evra godinje, dok svaki trideseti samostalni stvaralac potencijalno ostvaruje godinji prihod u intervalu od 10.000 do 20.000 evra. Na margini se nalaze kreativni stvaraoci koji ne ostvaruju prihode od kreativnog rada - u jugozapadnoj Srbiji njihovo uee je oko 7 odsto u ukupnoj grupi samostalnih kreativnih stvaralaca, dok je na teritoriji Beograda njihovo uee oko 10 odsto. Kreativni sektor jugozapadne Srbije karakterie srednji nivo diversifikacije prihoda. Skoro 47 odsto subjekata u kreativnom sektoru ostvaruje samo prihode od kreativne produkcije, dok preostalih 53 odsto, osim kreativne produkcije ostvaruje prihode od drugih delatnosti u kombinaciji sa donatorskih sredstvima, pri emu je odnos izmeu trinih prihoda ostvarenih od drugih aktivnosti i donatorskih sredstava 5:1, odnosno na svakih 5 evra prihoda ostvarenih od drugih aktivnosti dolazi 1 evro prihoda od donacija i subvencija.
Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

Jedna od specifinosti kreativnog sektora jugozapadne Srbije jeste neformalna klasterizacija na lokalnom nivou. Vie od 95 odsto subjekata u kreativnom sektoru ulazi u dogovorne i/ili partnerske oblike saradnje, pri emu se zapaa da je klasterizacija izraenija na teritoriji aka i Kraljeva, a neto manje izraena na teritoriji Uica. Moe se zakljuiti da najvie 1 odsto predstavnika kreativnog sektora jugozapadne Srbije obavlja svoj posao individualno, dok je na teritoriji Beograda skoro 20 odsto predstavnika kreativnog sektora koji na taj nain obavljaju delatnost. Predstavljeni podaci daju samo preliminarnu sliku o razvoju kreativnog sektora jugozapadne Srbije. Moe se rei da oni treba pre da poslue kao verifikacija da se u jugozapadnoj Srbiji postepeno uobliavaju i formiraju tzv. kreativna arita, koja adekvatnom politikom i stimulativnom programima podrke mogu postati centralna mesta specifine lokalne produkcije i repozicioniranja ekonomske i drutvene pozicije ovog regiona. Za kreativni sektor jugozapadne Srbije od vitalnog je znaaja saradnja sa ostalim privrednim sektorima, koja do sada nije zahvatila vee razmere, kao i vea briga javnih vlasti za programe finansijske podrke sektoru, s obzirom na to da su individualno preduzetnitvo i privatna ulaganja na polju kreativnog stvaralatva i umetnike prakse, kao kljunih faktora u negovanju kreativnih talenta i razvijanju prostora za inovacije, tek u zaetku. Kreativni sektor jugozapadne Srbije, za razliku od kreativnog sektora ostalih mikro regija, nema mogunosti da se razvija kao izolovani sistem, ve samo kroz integrisanje u lokalne programe razvoja i u interakciji sa ostalim ekonomskim aktivnostima. Dominacija profesionalno kreativnih aktivnosti poput oglaavanja, dizajna i izdavatva pruaju dovoljno mogunosti za intersektorsku saradnju i integraciju kreativnog sektora u ire poslovne okvire. Ovde ne treba zanemariti ni stvaranje sistemske osnove za povezivanje kreativnog sektora sa postojeim turistikim potencijalima ovog regiona, kao to je kulturno-turistika atrakcija - Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno, kao i sa ostalim turistikim resursima (Zlatibor, Mokra Gora, Tara, kolonija umetnike keramike Zlakusa, rafting programi, seoski turizam i sl). Inicijalnu prednost za razvoj kreativnog sektora u jugozapadnoj Srbiji ini neformalno uspostavljena klasterizacija izmeu razliitih aktera kreativne produkcije. Naime, istraivanje kreativnog sektora pokazuje da je oko 95 odsto nosioca kreativne produkcije uspostavilo, po razliitim osnovama, neformalne mrene oblike saradnje ugovori o saradnji, partnerstva, koprodukcije i sl, a sve ovo predstavlja razvojni potencijal za konfigurisanje prepoznatljivog i propulzivnog kreativnog sektora koji e regionalnog industrijskog giganta transformisati u giganta specifine kreativne produkcije.

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

ZAKLJUAK Kreativni sektor se danas razvija uporedo sa brzim i naglim promenama u kulturnoj infrastrukturi, organizaciji umetnikog stvaralatva i simbolike komunikacije. Najrazvijenije zemlje vrlo sofisticirano koriste razvojne poluge kreativne ekonomije, fleksibilno prilagoavajui preduzea i kompanije novim zahtevima globalne simbolike proizvodnje. Visoke investicije u kreativni sektor, podsticanje odrivog preduzetnitva u kulturi i visoki nivo profesionalizma postaju imperativi opstanka u kreativnoj ekonomiji. Osnovni smisao razvoja kreativnog sektora ne vidi se samo kao nain da jedna lokalna zajednica unapredi svoj drutveni i ekonomski poloaj, ovaj razvoj je mnogo znaajniji za preispitivanje postojeih pogleda na lokalne zajednice i pronalaenje novih naina i novih puteva upravljanja lokalnim razvojem. Opti stav na kome se zasniva ovaj pristup jeste verovanje da umetnika kreativnost i kultura ponovo mogu uiniti lokalne zajednice pogodnim i atraktivnim za ivot i investiranje. Kreativne industrije mogu obezbediti novu ekonomsku osnovu i doprineti prestiu, privlanosti i imidu lokalnih zajednica, a meunarodna iskustva nam govore da razvoj kreativnog sektora nije rezultat stihijskih procesa na tritu, ve aktivne uloge lokalnih vlasti da stvore prostor u kome lokalne kulturne specifinosti i antropogene vrednosti mogu postati vidljive, prepoznatljive i u funkciji lokalnog razvoja.
LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. Baseline Study on Hong Kongs Creative Industries (2003), Center for Cultural Policy Research, The University of Hong Kong, Hong Kong. Creative Economy Report 2008 - The Challenge of Assessing the Creative Economy: Towards Informed Policy-making (2008) UNDP, New York. Creative Industries and Development (2004), UNCTAD, http://www.unctad.org/en/docs/tdxibpd13_en.pdf Creative Industries Mapping Document (1998), Department for Culture, Media and Sport (DCMS), London.http://www.culture.gov.uk Direktorijum kreativnog sektora jugozapadne Srbije (2008), Strategic marketing & Academica Group, kooperativni program Otvoreni put E-761, Uice-Poega-aak-Kraljevo, http://www.madmarx.net ; www.e761.org Dragievi ei M, Jovii S, Miki H. (2007), Strateki razvoj kulture u Beogradu, Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, br.11-12/2007. Dragievi ei M. (1999), Preduzetnistvo u kulturi, Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti br. 3. Dragievi ei M, Stojkovi B. (2003), Kultura: menadment, animacija, marketing, CLIO, Beograd. Economy of Culture in Europe (2007), KEA for European Commission, Directorate General for Education and Culture, Brussels, http://ec.europa.eu/culture Florida, R. (2005), The Flight of the Creative Class, Basic Books, New York. Florida R, Tiangli I. (2004), Europe in the Creative Age, Carnegie Mellon Software Industry Center & DEMOS. Howkins J. (2003), Kreativna ekonomija kako ljudi zarauju na idejama, BINOZA PRESS, Zagreb. Jovii S, Miki H. (2006), Kreativne industrije: preporuke za razvoj kreativnih industrija u Srbiji, British Council, Beograd Miki H. (2008), Kreativne industrije, dizajn i konkurentnost: proaktivan pristup, Centar za Evropske integracije - Srbija, Beograd Pine J, Gilmore J. (1999), The Experience Economy, Harvard Business School Press, Boston. Social Actors In Transformation, Belgrade - SAIT.bg (2005) CI individuals survey analysis & CI organizations survey analysis, CHOROS International Project i Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd. vob-oki Nada, Primorac J, Jurlin K. (2008), Kultura zaborava-industrijalizacija kulturnih djelatnosti, Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko socioloko drutvo, Zagreb.

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.

18. Venturelli Sh. (2002), From the Information Economy to the Creative Economy: Moving Culture to the Center of International Public Policy, Center for art and culture, Washington.

Kljune rei: kreativan kapital, kreativni sektor, kreativne industrije, ekonomski razvoj
Hristina Miki DEVELOPMENT TRENDS AND CHALLENGES CREATIVE INDUSTRIES FACE WITH Summary The author analyses and makes a comparison between different definitions and concepts of creative industries as the key element of creative economy. By comparing traditional production elements with axioms of the new economy, the author has come to a conclusion that knowledge, creativity, skills and originality do not alter only the structure of economy, but also concepts of development. The new meaning of the term assets has particularly been analyzed, while creativity is observed through equivalents of service and market capitalized values. By accepting Richard Floridas conclusions in regard to establishing a creative class institution, and 3T model of creative growth, the author completes them with solutions given by certain Croatian theoreticians (vob-oki, J. Primorac, K. Jurlin), by proposing a synthetic idea which equally unites and considers cultural values and market potentials of creativity and creative assets. Through a historical review of recent different creativity concepts, the author has come to two basic contemporary approaches within the EU-statistical and theoretical-methodological (the one that takes into consideration economics of culture). By suggesting another approach as the integral one and by differentiating three ground bases of creativity (non-industrial type activities, industrial type activities, and creative-business activities), the author also suggests the term and concept of the creative sector, instead of all other similar terms and models which could give an explanation to the phenomenology of the so-called creative economy. The closing part refers to trends in economy of creative industries (creative sector) in the light of statistical indicators of economic growth, foreign trade exchange, employment and development projections in different branches, on the global, European and national level (records from the latest research on the creative sector of micro-regions of Belgrade, south-west Serbia and Novi Sad have especially been paid attention to). The conclusion is that the creative sector of Serbia has the potential of being a significant resource of its social and economic development, especially on the local level. Key words: creative assets, creative sector, creative industries, economic development

Ovaj lanak preuzet je sa portala www.madmarx.rs Centar za istraivanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izriito nije naznaeno drugaije, autorska i izdavaka prava za ovo elektronsko izdanje lanka zadrava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno tampanje ili prenoenje ovog lanka u elektronskom ili tampanom obliku, u celini ili delovima. Miljenja i stavovi izneseni u ovom lanku su stavovi autora i ne moraju nuno odraavati stavove Centra za istraivanje kreativne ekonomije.