Radio i televizija Programske odgovornosti lan 7 Gotovo opta prisutnost televizije u svim domovima i njena velika gledanost podrazumevaju

okupljanje veoma raznovrsnog auditorija po uzrastu, obrazovanju, zanimanju, polu, mestu ivljenja, iskustvu, jeziku, veroispovesti, pogledu na svet itd. Televizija, stoga, mora svoj program usmeravati na zadovoljavanje svih njhovih potreba, a posebno potreba de e i adoles enata. !jena odgovornost je u tome velika, a ona je mora preneti na sve one koji u"estvuju u programu ili rade na njegovoj pripremi. Redak ija je, prema tome, odgovorna za sve ono to emituje bez obzira na poreklo priloga, za sve ono to je i ovim #odeksom obuhva$eno. #ako odgovornost prema de i imaju i odrasli, naro"ito roditelji i vaspita"i, mediji ne treba i ne mogu da deluju sami odnosno oni moraju da podsti"u odrasle da pomognu de i da shvate %medijsku realnost& koja tako neumitno prodire u de"iju sobu. Porodi"ni i de"ji auditorij lan '. (a razliku od tampe, a donekle i radija, televizija je )i* porodi"ni medij i zato mora da uzme u obzir dete u njegovoj prvoj so ijalnoj sredini i sa"uva dignitet porodi e ne provo iraju$i nepotrebno njenu restuktivnu ulogu. +rugim re"ima, ona mora paljivo da programira svoje sadraje da ne bi izazvala kon,likte nude$i de i ono to naa porodi a ne moe prihvatiti kao neto to odgovara de i - bilo po osnovnoj poru i, bilo po na"inu i vremenu plasmana. Radio i televizijske stani e $e de"ijim programima obezbediti najpogodnije ustaljene termine, po pravilu izvan tzv. udarnih radijskih i T. termina, a de i olakati snalaenje u programu, shodno njihovom prirodnom dnevnom, sedmi"nom i sezonskom ritmu ivota, rasporedu aktivnosti i pra$enja programa. Televizija se obavezuje da na poseban na"in obelei ono to nije za porodi"ni i de"iji auditorij, da to prenese i u najavi programa )na radiju, televiziji ili u tampi*, ali tako da to ne deluje propagandno. /dgovornost prema de i lan 0 ...Redak ije snose posebnu odgovornost prema de i. Programi koji se prave prvenstveno za de u, treba da vode ra"una o obimu interesovanja i po potrebama de e, po"ev od pou"nih i kulturnih do veoma raznovrsnih zabavnih materijala. 1 svom totalitetu programi treba da doprinose zdravom, uravnoteenom razvoju de e, da im pomau da steknu predstavu o svetu i da se prilagode drutvu u kome ive2 ...1 toku razvoja deteta mnogobrojni drutveni ,aktori i snage, uklju"uju$i televiziju, deluju na sposobnost deteta da u3e u svet odraslih2 ...4kolovanje i iskustvo deteta u godinama njegovog ,ormiranja treba da sadri skup pozitivnih vrednosti koje $e omogu$iti detetu da postane odgovorna odrasla osoba sposobna da se nosi sa izazovima u periodu zrelosti2 ...+e u treba izlagati, u odgovaraju$e vreme, normalnim ivotnim situa ijama, koliko je potrebno da im se pomogne da odrastu2 ...Poto je de i dozvoljeno da prate programe prvenstveno namenjene odraslima, redak ije to treba da imaju u vidu kod prikazivanja materijala u emisijama kada de a sa"injavaju znatan sedment gledalita2 .../pisivanje sukoba u programima namenjenim de i treba obra3ivati paljivo2 .../vi standardi izneti u ovom delu odnose se kako na programski tako i na reklamni materijal napravljen sa namerom da ga gledaju de a... )Televizijski kodeks u 56+, 7078*. 9ediji shvataju svoju odgovornost prema de i s obzirom na to da se ona ne mogu zatititi sama niti bitnije uti ati na izgled prikazanog ise"ka iz ivota koji im pruaju mediji, na ono to mata medijskih stvarala a uobli"uje u sliku sveta niti na mnoge od onih aktivnosti koje su bitne za njihovu so ijaliza iju i sazrevanje. Pravila za porodi"no gledanje lan 7: ...9aterijal nepogodan za de u ne sme biti emitovan u vreme kada program prati najve$i broj de e2 ...Televizija je svesna da nema termina u toku ve"eri kada izvestan, "ak i velik broj de e ne prati program2 tako3e, svaki pokuaj da se obezbedi irok izbor programa namenjenog odraslima, koji uklju"uje ozbiljne teme,

podrazumeva emitovanje materijala koji moe biti nepodesan za de u. 5toga se ne prihvata potpuno isklju"ivanje materijala namenjenog odraslima zato to je uvek mogu$e da je izvestan broj de e pred televizorom. !eophodan kompromis na"injen je u Pravilima za porodi"no gledanje ve"ernjih termina gde se podrazumeva da tokom ve"eri opada broj de e u gledalitu. Tu se propisuje raspored programa u satni i od rane ve"eri do kraja emitovanja2 u ranim ve"ernjim satima emituju se pogodniji programi, a kasnije manje pogodni2 ...1nutar ovog rasporeda T. stani e su dune da obezbede da se pre ;7 "asa na programu ne emituje nita to je nepogodno za de u2 ...<zme3u ;7 i :=.>: "asova mogu se emitovati programi sve manje i manje pogodni za de u, te tako odre3eni program moe biti neprihvatljiv za emitovanje u ;7 "as, ali sasvim prihvatljiv u ;;.>:. <pak, pretpostavlja se da izme3u ;7 i :=.>: roditelji tako3e vode ra"una o tome ta njihova de a gledaju na televiziji. !asilje nije jedini razlog koji program "ini nepodesnim za porodi"no gledanje. +rugi razlozi mogu biti nepristojan re"nik, pro,anosti, grube aluzije, ekspli itno seksualno ponaanje, kao i veoma uznemiruju$e s ene... )Programski kodeks !ezavisne televizijske komisije - !T#, .elika ?ritanija, 7007*. Posebnu panju televizija $e obratiti na sadraj prepodnevnog ili popodnevnog repriznog programa, iz prethodne ili neke druge ve"eri, ukoliko je on na bilo koji na"in nepodesan za de u ili porodi"no gledanje. To se posebno odnosi na ,ilmove, serije i eventualne ratne reportae, hronike i analize. 5 ene nasilja lan 77 ...(ahteva se potovanje oznaka na programima datih na osnovu prikazivanja nasilja, ili uklju"ivanja zvukova koji sugeriu nasilje naro"ito kada se moe o"ekivati da $e veliki broj de e i mladih osoba pratiti odre3eni program2 ...Pojedine s ene nasilja poten ijalno su toliko uznemiruju$e da mogu biti psihi"ki tetne za gledao e, naro"ito za mlade i emo ionalno nestabilne2 ...!asilje prikazano na televiziji moe biti oponaano u stvarnom ivotu2 ...Redovno i ponavljano prikazivanje nasilja moe navesti gledao e na zaklju"ak kako je nasilje u jednom ili drugom obliku odobreno. #ada jednom ovako prihvate i odobre nasilje ljudi $e, pretpostavlja se, postati nezainteresovani za patnje rtava nasilja2 ...!e postoje dokazi da prikazivanje nasilja sa dobrim ili %legitimnim& iljem moe biti manje kodljivo za pojedin a ili drutvo, nego prikazivanje nasilja sa zlim iljem2 ...Treba izbegavati i, u vreme kada najve$i broj de e prati program, sasvim ukinuti prikazivanje opasnog ponaanja koje de a lako oponaaju, uklju"uju$i upotrebu oruja ili predmeta nadohvat ruke, na primer noeva... )!T#, 7007*. Televizija $e posebno prou"iti kako da to vie izbegne prikazivanje nasilja i to ne samo u tzv. redak ijskim programima, nego i u okviru @PP blokova gde se nekriti"ki reklamiraju ,ilmovi i video-klubovi, isklju"ivo kroz s ene grubog, pa i nemotivisanog nasilja. 1 pripremi i o eni programa uze$e se u obzir razlika u mogu$im negativnim e,ektima pojedina"nih emisija i grubih s ena u odnosu na elokupan program koji moe dovesti do tzv. habitua ije, tj. navikavanja. 9ediji $e, dakle, nastojati da izbegnu i kumulativna nepovoljna dejstva na de u na koja ukazuju nau"na istraivanja. 5 obzirom na to da nas okruuje i realno nasilje i da postoji velika zasi$enost mnogih, a pre svega in,ormativnih emisija, s enama masakra odnosno njegovih posledi a u naoj bivoj zemlji, me3u doskora bliskim ljudima i narodima, mediji $e kriti"ki odrediti svoj odnos prema ovim pojavama, zadravaju$i in,ormativnu vrednost priloga, a ne ulaze$i u ekspli iranje nasilja. 1znemiravanje i osetljivost mladih lan 7; ...Posebnu panju zahtevaju s ene koje mogu uznemiriti malu de u. +ete naro"ito emo ionalno nestabilno dete - tee podnosi nesigurnost nego zreo "ovek. !asilje, zloba i pretnje imaju mnogo razli"itih oblika - emo ionalni, ,izi"ki, verbalni. 5 ene porodi"nih sukoba, iako ne moraju biti pra$ene ,izi"kim nasiljem, lako mogu izazvati strah i nesigurnost2 ...Rezultati istraivanja pokazuju da je so ijalno i emotivno nesiguran pojedna naro"ito osetljiv, posebno u dobu adoles en ije. Tako3e, zapaa se da su ovakve individue sklone ve$oj zavisnosti od televizije. 9ata, kreativnost i realizam televizije ne mogu se sputavati do te mere da opravdani zahtevi ve$ine budu podre3eni ograni"enjima manjine. <pak,

ivilizovano drutvo vodi posebnu brigu o svojim slabijim "lanovima... )!T#, 7007*. 9ediji, posebno televizija, nastoja$e da najslabije i najnestabilnije "lanove drutva ne izlau sadrajima koji mogu imati posebno ,rustriraju$e dejstvo. +e a u programu i intervjui sa de om lan 7> 9ediji mogu dati prostor na svojim strani ama ili u programima de i, uzimaju$i u obzir sve prethodne obaveze iz ovog #odeksa koje se odnose na o"uvanje de"ijeg integriteta i njegovih prava na sre$no i slobodno detinjstvo. / nastupu de e na programu treba posti$i saglasnost sa roditeljima )ili starateljima* i vaspita"ima odnosno predstavni ima institu ija koje de a poha3aju )kole, klubovi, udruenja, i sl.*. ...5vaki intervju sa de om zahteva posebnu panju. +e u ne treba ispitivati o privatnim stvarima porodi e, niti o stvarima koje mogu prevazilaziti njihovu sposobnost rasu3ivanja... )!T#, 7007*. 9ediji $e potovati eventualne uslove i zahteve prosvetnih radnika i vlasti koje brinu o de i u vezi sa pojavljivanjem de e u medijima, smatraju$i da u odre3enim slu"ajevima nije dovoljan samo pristanak roditelja. +ete se ne sme uklju"ivati u medij ukoliko samo ne pristaje na to niti mu se moe nametati uloga koja mu ne odgovara. Aezik na mediju i de a lan 78 ...!epristojan re"nik, uklju"uju$i pro,anosti, ne sme se koristiti u programima, posebno onima namenjenim de i2 ...1z to, svi programi koji $e biti emitovani u ranim ve"ernjim satima, i verovatno pra$eni u krugu porodi e, moraju u potpunosti da potuju Pravila za porodi"no gledanje... )!T#, 7007*. +okazano je da mediji imaju ogroman uti aj na razvoj verbaliza ije, na de"iji re"nik i stil pisanja i izraavanja. 9ediji su svesni velike odgovornosti koju imaju u tom smislu i stoga $e maksimalno nastojati da neguju pravilan i dobar jezi"ki i govorni izraz, isklju"uju$i nekorektnosti na svakom planu, od ,onetskog preko leksi"kog do sintaksi"kog i semanti"kog. !aro"ito $e paziti na re"nik u emisijama koje de a rado gledaju i kod junaka koji se lako podraavaju. @konomska propaganda i de a lan 77 9ediji $e se u ovoj oblasti ponaati u duhu #odeksa, uzimaju$i u obzir i druga odgovaraju$a dokumenta kao to su Pravila ponaanja u oblasti ekonomske propagande namenjene de i )koja je usvojio 1pravni odbor 9e3unarodne trgovinske komore marta 70';. godine*, ili 9e3unarodni kodeks ponaanja u oblasti ekonomske propagande )9T#, 70'8*, 9e3unarodni kodeks ponaanja u oblasti unapre3enja prodaje )9T#, 70'7*, i sl. To se posebno odnosi na zloupotrebu prirodne lakovernosti de e ili nedostatka iskustva omladine i njihove lojalnosti, bez obzira da li je re" o proizvodima koji se prodaju ili daju besplatno. Pravilo 7 pomenutog #odeksa za de u zahteva punu identi,ika iju propagandne poruke u odnosu na ostale sadraje u mediju. Pravilo ; nalae izbegavanje podsti anja na nasilje ili druge radnje zabranjene zakonom iBili suprotne pravilima drutvenog ponaanja. Pravilo > insistira da ekonomska propaganda ne sme da naruava vae$e drutveno-so ijalne vrednosti, tako to $e sugerisati da jedino posedovanje ili kori$enje jednog odre3enog proizvoda moe doneti detetu neku prednost ili korist ,izi"kog, so ijalnog ili psiholokog karaktera u odnosu na drugu de u njegovog doba, odnosno da $e neposedovanje takvog proizvoda imati suprotan e,ekat, kao i na tome da ekonomska propaganda ne dovodi u pitanje autoritet, odgovornosti, miljenje, stav i volju roditelja, uzimaju$i pri tom u obzir prihva$ene drutvene i so ijalne vrednosti. Pravilo C osuje$uje bilo kakvu poruku koja bi mogla da ima za posledi u dovo3enje de e u neku opasnu situa iju. Pravilo = osuje$uje podsti anje de e da nagovaraju druge osobe na kupovinu odre3enog proizvoda. Pravilo 8 se odnosi na istinitost i zahteva da ak ije ekonomske propagande ne zna"e prevaru de e u odnosu na dimenzije, vrednost, rok trajanja odnosno mogu$eg kori$enja i druge realne karakteristike i osobine proizvoda koji predstavljaju predmet propagandne poruke. !ajzad, pravilo 7 odnosi se na ene nalau$i da nijedna ak ija ekonomske propagande ne bi trebalo da dovede na pomisao da odre3eni proizvod moe da bude dostupan bez problema svakom porodi"nom budetu. ...+e a se ne smeju prikazivati, izuzev pod odgovaraju$im nadzorom odraslih, u kontaktu sa ili demonstriraju$i proizvod za koji se zna da bi

mogao biti opasan po njih2 ...Redak ija i reklamni agent treba posebno da budu oprezni kod televizijskih reklama koje se prikazuju za vreme ili vremenski blizu de"ijeg programa. <skori$avanje de e treba izbegavati. Reklame koje su namenjene de i ne treba ni na koji na"in da obmanjuju u pogledu mogu$nosti i korisnosti proizvoda. Reklame, bilo da se daju uivo, snimljene na ,ilmu ili tra i u okviru programa pravljenih prvenstveno za de u ispod 7; godina, treba da budu jasno odvojene od programske gra3e na prikladan na"in. ...<denti,ika ija marke proizvo3a"a ili druga trgova"ka praksa koja preterano esto ponavlja naziv proizvoda nije podesna za programe namenjene prvenstveno de i2 ...Poruke u vezi sa zdravljem, koje treba da budu utvr3ene od strane lekara, ne treba upu$ivati prvenstveno de i2 ...!ijedna li"nost iz de"ijeg programa, ni lik iz rtanog ,ilma, ne moe se koristiti da saoptava reklamne poruke u okviru ili oko programskog termina u kome ta li"nost ili lik iz rtanog ,ilma redovno nastupa. /va odredba se, tako3e, odnosi na najavu reklama kada ta najava sadri prodajni primerak ili pohvalu proizvoda od strane li"nosti iz programa ili lika iz rtanog ,ilma... )56+, 7078*. Potuju$i niz u svetu priznatih eti"kih pravila u oblasti ekonomske propagande, mediji $e izbegavati ponude svojih klijenata - oglaiva"a u "ijim se porukama de a isntrumentalizuju a njihove potrebe, motivi i stavovi pojednostavljaju, iskrivljuju do devijantnog )npr. kada se radi o nov u, ,inansijskim transak ijama, ak ionarstvu male de e koja ne razumeju o "emu je re", o prenaglaenoj motivisanosti za igre na sre$u, i sl.*.