Poremeaji funkcije titaste lezde

titasta ili tireoidna lezda (Glandula thyreoidea) je vrsta glatka lezda, koja se sastoji od dva lateralna lobusa, spojena centralnim suenjem (isthmus).

Histoloki, titasta lezda se sastoji od folikula, a svaki od njih je okruen stromom i kapilarima. Folikul je okrugao,
oivien slojem kockastih epitelijalnih elija i ispunjen koloidom, belanevinastim materijalom sastavljenim uglavnom od tireoglobulina i uskladitenih tireoidnih hormona.

Tireoidni hormoni se u cirkulaciji pojavljuju u tri osnovna oblika: Tiroksin (T4, tetrajodtironin) Trijodtironin (T3) Reverzni trijodtironin (RT3)
Tiroksin nastaje iskljuivo u tireoidnoj lezdi, dok se T3 i reverzni T3 sintetiu u lezdi, ali uglavnom nastaju perifernom monodejodinacijom tiroksina. 1/3 cirkuliueg T4 pretvara se u T3, a oko 45% pretvara se u metaboliki neaktivan reverzni trijodtironin (RT3).

Folikularne elije imaju tri funkcije:

da sakupe i transportuju jod do koloida da sintetiu tireoglobulin, glikoprotein, sainjen od dve subjedinice koje sadre mnoge tirozin ostatke i da ga izlue u koloid da oslobode tireoidne hormone iz koloida i izlue ih u cirkulaciju

Sinteza tireoidnih hormona odvija se u tri stadijuma:

aktivni transport joda u lezdu, oksidacija jodida i jodinacija tirozinskih ostataka tireoglobulina sa stvaranjem hormonski neaktivnih jodotirozina, spajanje jodotirozina u aktivne jodotironine
titasta lezda lui oko 80g T4/dan i oko 4g T3/dan. U plazmi, normalne vrednosti za T4 su oko 8 g/dl, a za T3 priblino 0,15 g/dl.

Tireoidni hormoni su u plazmi vezani za specifine proteinske nosae: TBG globulin koji vezuje tiroksin TBPA (transtiretin) prealbumin koji vezuje tiroksin TBA albumini plazme
Manje od 1% osloboenih hormona predstavlja slobodnu frakciju tj. nevezanu za nosae. Samo ova slobodna frakcija je na raspolaganju tkivima i ima metabolike efekte.

FIZIOLOKA DEJSTVA TIREOIDNIH HORMONA

CILJNO TKIVO DEJSTVO MEHANIZAM DEJSTVA + hronotropno broj i afinitet -adrenergikih receptora odgovor na kateholamine + inotropno kataboliko kataboliko
Stimulie lipolizu razgradnju proteina Podstie normalan rast i razvoj skeleta Podstie normalan razvoj mozga (sinaptogenezu) nivo apsorpcije ugljenih hidrata Stimulie stvaranje LDL receptora Ubrzava metabolizam, stimulie potronju kiseonika u tkivima

Srce Adipozno tkivo Miii Kosti Nervni sistem GIT Lipoproteini

razvojni i metaboliki
razvojni metaboliki metaboliki

Ostala tkiva

kalorigeniki

Rad titne lezde je pod kontrolom tireotropnog tj. tireostimulirajueg hormona (TSH) iz hipofize.

Regulacija sekrecije TSH ostvaruje se ravnoteom dva suprotna uticaja: stimulacije hipotalamusnim tireotropnimoslobaajuim hormonom (thyrotropin releasing hormone, TRH) i inhibicije tireoidnim hormonima.

Poremeaji funkcije titaste lezde

HIPERTIREOIDIZAM Hipertireoidizam oznaava
skup klinikih i biohemijskih poremeaja, koji nastaju kada na tkiva deluje poveana koliina tireoidnih hormona poreklom iz tireoidnog tkiva.

Tireotoksikoza je iri pojam i oznaava sva stanja,

ukljuujui i hipertireoidizam, u kojima je telesna koncentracija tireoidnih hormona poviena, bez obzira na izvor (npr. davanje hormona).

Hipertiroksinemija je poviena koncentracija tiroksina

u cirkulaciji bez obzira na izvor i klinike manifestacije.

Klasifikacija najeih oblika hipertireoidizma i tireotoksikoze:

Gravesova bolest (Basedowljeva bolest), toksina difuzna struma, autoimunski hipertireoidizam Toksina nodozna struma:
Toksini adenom

Polinodozna toksina struma

Hipertireoidna faza tireoiditisa Tireotoksikoza zbog primene tireoidnih hormona Ekscesivna sekrecija TSH Hipertireoidizam zbog vika joda (Jod-Basedow)

Gravesova (Basedowljeva) bolest

Gravesova (Basedowljeva) bolest

Autoimunsko oboljenje titaste lezde. Kod vie od 90% bolesnika mogu se nai antitela usmerena protiv receptorskih mesta na membrani folikularnih elija tireoidne lezde (TSH-R/stim/AT). Kada se veu za TSH receptore, ova antitela stimuliu sintezu i luenje hormona na slian nain kao TSH. Ova antitela nazvana stimulator (LATS) imunoglobulin (TSI). su ili long-acting thyroid thyroid-stimulating

Gravesova (Basedowljeva) bolest

GENETSKI FAKTORI Pojava bolesti je ea kod nosilaca HLA B8 i HLA DR3 fenotipa. Porodina pojava bolesti:
U porodici obolelog mogu se nai oboleli od Gravesove bolesti ili od drugog tipa tireoidne autoimune bolesti, najee Hashimoto tireoiditis.

Kod bolesnika ili srodnika mogu se nai i druge autoimunske bolesti, kao to su - myasthenia gravis, lupus erythematodes, insulin-zavisni dijabetes melitus...

Gravesova (Basedowljeva) bolest

Teorija o patogenezi Gravesove bolesti
Smatra se da postoji uroeni defekt u supresor Tlimfocitima (Ts), koji dozvoljava pomauim Tlimfocitima (Th) da stimuliu B-limfocite da sintetiu tireoidna auto-antitela. Tireoidna receptor-stimuliua antitela (TSH-R/stim/At) predstavljaju pokretaku silu za tireotoksikozu.

oftalmopatija

egzoftalmus kod obolelih od Gravesove bolesti nastaje usled infiltracije orbitalnog mekog tkiva i ekstraokularnih miia limfocitima, mukopolisaharidima i njihovog otoka.

patogeneza moe ukljuiti elije ubice i citotoksina antitela na antigen zajedniki za orbitalne fibroblaste, orbitalne miie i tireoidnu lezdu.
T-limfociti oslobaaju citokine, koji dovode do aktivacije fibroblasta i sinteze glikozaminoglikana, koji zadravaju vodu edem miia. Kasnije moe doi i do fibroze ekstraokularnih miia, smanjene pokretljivosti oiju i diplopije (duple slike)

Klinike manifestacije
Klinike manifestacije su posledica preteranog ispoljavanja fiziolokih aktivnosti T3 i T4.

stvaranje toplote vazodilatacija u koi, pojaano znojenje bazalnog metabolizma gubitak u telesnoj teini, pojaan apetit broja -adrenergikih receptora u sranom miiu, skeletnim miiima, masnom tkivu i drugim tkivima pojaan tonus simpatikusa frekvencija, udarni i minutni volumen srca, a periferni otpor krvnih sudova (poveana potreba za kiseonikom) divergentna hipertenzija ( sistolni p, dijastolni p)

 Neuromuskularni simptomi tremor, miina slabost i miopatija apsorpcija ugljenih hidrata, glikogenoliza, glikoneogeneza i razgradnja insulina lipoliza, koncentracija triglicerida i holesterola u krvi Resorpcija kostiju prevazilazi stvaranje kotanog tkiva GIT pojaan motilitet, te esto nastaju dijareje ene oligomenoreja i smanjena sposobnost zaea Mukarci gubitak libida i potence Koa topla i vlana Nervoza, razdraljivost, emocionalna labilnost, slaba koncentracija i smanjena sposobnost za rad ili uenje

Simptomi hipertireoidizma

Tireotoksina kriza (tireoidna oluja)

Predstavlja akutno i estoko pogoranje simptoma i znakova Gravesove bolesti, s groznicom, ekstremnom tahikardijom i poremeajima ritma. esto se zavrava komom. Obino nastaje nakon stresa izazvanog infekcijom, hirurkim zahvatom, traumom i sl. Ova komplikacija zahteva hitnu medicinsku pomo.

Hipotireoidizam
Definie se kao nedovoljna koliina bioloki aktivnih hormona titaste lezde ili nesposobnost tkiva da koristi tireoidne hormone. Deli se na: Primarni hipotireoidizam zbog insuficijencije tireoidne lezde, Centralni hipotireoidizam zbog insuficijencije hipofize (sekundarni, luenje TSH) ili hipotalamusa (tercijarni, luenje TRH), Periferni hipotireoidizam zbog rezistencije tkiva na tireoidne hormone.

Primarni hipotireoidizam
Primarni hipotireoidizam je najei. Osnovni poremeaj je nedostatak hormona titne lezde, to izaziva luenje TSH. Najei uzrok je atrofijski autoimunski tireoiditis koji je verovatno pozni stadijum Hashimoto tireoiditisa.
1) Bez strume
Kongenitalni poremeaji (ageneza) Odstranjivanje (ablacija) tireoideje: hirurki ili terapijskom radijacijom

2) Sa strumom
Hronini tireoiditis Lekovi (tioamidi-inhibiu tireoidnu peroksidazu, propiltiouracil-blokira periferno pretvaranje T4 u T3, litijum-koncentrie se u tireoideji i inhibie oslobaanje hormona iz lezde). Nedostatak joda Uroeni poremeaji biosinteze hormona

Klinike manifestacije
Zavise od uzrasta obolelog.

Kretenizam i juvenilni hipotireoidizam Hipotireoidizam (miksedem) kod odraslih

Kretenizam i juvenilni hipotireoidizam Nepostojanje (rudimentarna) titaste lezde Poremeaj sinteze hormona (nasledni enzimski poremeaj, nedostatak joda, strumogene supstance)

Kretenizam i juvenilni hipotireoidizam

Znakovi hipotireoidizma (kretenizam) mogu postojati ve pri roenju: Fizike osobine kretena iroko usaene oi, irok spljoten nos, protruzija jezika, retka kosa. Zaostajanje u rastu usporen je rast kostiju i odloeno sazrevanje skeleta. Poremeen je razvoj sinapsi, defektna je mijelinizacija i razvija se mentalna retardacija.

Hipotireoidizam kod odraslih (Miksedem)

Metabolizam je usporen, bolesnici su hipotermni Koa je suva i hladna. Normalna koa sadri razliite proteinske komplekse sa polisaharidima, kao to su hondroitin-sumporna i hijaluronska kiselina. Kod hipotireoidizma ovi kompleksi se taloe, pojaavaju zadravanje Na i vode difuzan, pihtijast otok koe (miksedem). Lice je podbulo. Glas je promukao zbog taloenja mukopolisaharida u larinksu. Kosa je krta i lomljiva uto-narandaso prebojena koa tireoidni hormon je neophodan za konverziju karotina u vit. A u jetri karotinemija

 Razmiljanje je usporeno, zaboravnost, (nesposobnost koordinisanja voljnih pokreta)

ataksija

Parestezije usled kompresivne neuropatije (sindromi karpalnog i tarzalnog tunela) Slabost, grevi, ukoenost miia Nagomilavanje mukopolisaharida izmeu kardiomiocita degeneracija, smanjena kontraktilnost, pad minutnog volumena, uveanje srca i zastojna slabost srca koncentracije holesterola i triglicerida u plazmi Hiperprolaktinemija TRH stimulie oslobaanje prolaktina neplodnost i ginekomastija kod mukaraca

Netoksina (jednostavna) struma

Nedostatak joda (najei
uzrok). Kada se dnevno vodom i hranom unosi manje od 10 g joda, remeti se sinteza tireoidnih hormona sekrecija TSH hipertrofija titaste lezde.

Strumogene

materije

(faktori koji blokiraju sintezu tireoidnih hormona) Hrana neke vrste kupusa, repe i sl. Lekovi tiocijanati, tioamidi, litijum.