NIKOLA MILIEVI MODRA ELEGIJA Postojala si, ivo i modro, trenutak. I nestala si. I nita od se e nisi ostavila. !

i da" u #raku. !i miris u li$u. !i o lik svoj u vjetru. !ita. %voj tr#aj je io r# i odlu&an. A ja evo mu&im sva &ula, da oivim ovaj u#avreli &as. Onaj otri ljesak tvoje 'risutnosti. Gledam more i ne o i traim oju tvoji" #jeni(a. )luam la"or *s ju+a dola#i, i lovim u njemu val tvo+a +lasa. Pi'am vrke svoji" 'rstiju, nije li moda, ar malo, na njima ostalo leda od tvoje vatre, 'e'ela tvoje lju avi%raim duu tvoju u dui tiine, krv tvoju u svojoj krvi, 'risutnost tvoju u svojoj odsutnosti. Ali nita. I ni+dje. I sje$anje je nemo$no 'red tvojim modrim letom. !i ono nije mo+lo #adrati nita od tvoje 'la"e 'ojave, od tvo+ to'lo+ 'lavetnila. I more umi modro. A te e nema. I dan umori modrinom daljine i ne a. I vedro je. I to'lo. A mene nema. I ne #nam +dje si, ni +dje sam. !itko te vise ne 'o#na. I nema te ni+dje. !i na ne u. !i u moru. !i u ovoj modroj ele+iji, koja te u#alud trai.

ELEGIJA .A MOJE MR%/E 01. E'ilo+ /i ivite u meni. !itko vas ne vidi, ali #nam, ovdje ste i mu&ite me svojom 'risutno$u, svojom mra&nom o'omenom, koja 'rodire i# ove #emlje, i# vas, nestali", i# vae+ ukru$eno+ #noja, i# vae krvi, koja jo te&e, o novljena, kro# vene +odina. /i ivite u meni, tamno i i#+u ljeno. %raim vas, ali ne mo+u vas na$i i #ato

do2o" ovdje, u va s'okoj, da vas 'itam, jesam li #aista, ar malo, krv vae krvi, mrtvi moji-